Embed Size (px)
Citation preview
MINISTRIA E ARSIMIT SHKENCËS DHE TEKNOLOGJISËMINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE NAUKU I TEHNOLOGIJU
MINISTRY OF EDUCATION SCIENCE & TECHNOLOGY
STRATEGIJA ZA OSIGURANJEKVALITETA U PRED-
UNIVERZITETSKOM OBRAZOVANJU2016-2020
Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu
MINISTRIA E ARSIMIT SHKENCËS DHE TEKNOLOGJISËMINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE NAUKU I TEHNOLOGIJU
MINISTRY OF EDUCATION SCIENCE & TECHNOLOGY
STRATEGIJA ZA OSIGURANJE KVALITETA U PRED-UNIVERZITETSKOM OBRAZOVANJU
2016-2020
Sadržaj
Lista skračenica ............................................................................................................................................. 4
Rezime ........................................................................................................................................................... 5
1. Uvod .......................................................................................................................................................... 7
2. Analiza situacije ......................................................................................................................................... 9
2.1. Uvod ................................................................................................................................................... 9
2.2. Mehanizmi za osiguranje kvaliteta .................................................................................................... 9
2.3. Planiranje razvoja škole ................................................................................................................... 11
2.4. Izgradnja kapaciteta ......................................................................................................................... 12
2.5. Povećanje svesti ............................................................................................................................... 12
2.6. Finansiranje ...................................................................................................................................... 14
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima ....................................................... 24
4. Vodič za implementaciju strategije ......................................................................................................... 30
5. Budžet i Akcioni plan ............................................................................................................................... 35
Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta .............................................................. 37
Cilj 2: Unapređenje planiranja razvoja u školi i opštinskom nivou ......................................................... 40
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima ........................................................ 41
Referencije .................................................................................................................................................. 48
Lista skračenica AKO Asocijacija Kosovksih Opština IKBO Izgradnja kapaciteta za osnovno obraovanje ECA Evropa i centralna Azija OKK Okvir kurikuluma Kosova ODO Opštinska direkcija za obrazovanje MONT Ministarstvo obrazvanja, nauke i tehnologije OESR Organizacuja za ekonomsku saradnju i razvoj PISA/PMPU Program za međunarodnu procenu učenika OK Osiguravanje kvaliteta ŠRP Školski razvojni plan SWOT/PSMP Prednosti , slabosti, mogućnosti, pretnje USAID Agencija sjednjenih država za međunarodni razvoj
UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
Rezime Osiguranje kvaliteta je jedna od najslabijih tačaka pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu. Mehanizmi koji su postojali i ranije, kao što je Kosovski Pedagoški Institut, opštinske pedagoške institucije u školama, ukinute su 2000. godine odlukom UNMIK-a, bez zamenjivanja novim, funkcionalnim mehanizmima. U međuvremenu, institucije su formirane kao što su Kosovski Pedagoški Institut i Inspekcija za obrazovanje, ali nihove obaveze nisu fokusirane na osiguranje kvaliteta. Takođe, u poslednjih sedam godina postoji očigledan trend ponovnog zapošljavanja pedagoga i psihologa u školama, ali njihove aktivnosti ostanu ne-koordinirane i ne-nadzirane sa spolja. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Zakon o obrazovanju u opštinama doneo inovacije u oblasti osiguranja kvaliteta, delegiranjem neke odgovornosti u ovoj oblasti sa centralnog na lokalni nivo. Međutim, usvajanje ovog zakona je našao opštine nespremne što se tiče aspekta osoblja, ali i aspekta logistike, za takav izazov kao što je osiguranje kvaliteta, posebno zato što ne postoji jedinstveni sistem za osiguranje kvaliteta u zemlji. Tvinning projekat finansiran od Evropske unije, "Podrška implementaciji Strateškog plana obrazovnog sektora na Kosovu od 2011 do 2016 godine" je podržao inicijativu Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) da se razvija sveobuhvatna strategija za osiguranje kvaliteta. Proces strateškog planiranja je sprovedeno u periodu od septembra 2014 do jula 2015, a odlikuje se visokim učešćem svih zainteresovanih strana, počevši od službenika MONT-a do predstavnika opština, stručnjaka i direktore škola. Proces planiranja je počeo sa analizom stanja, koje je sprovedeno sa SVOT metodom. Analiza je pokazala da slabe tačke osiguranje kvaliteta na Kosovu su podela odgovornosti između tri nivoa obrazovnih institucija (Ministarstvo, opštine, škole), kapacitet ovih institucija da upravljaju svojim zadacima, nesistamatičan odnos prema procesu planiranja razvoja u školi i opštinskom nivou, kao i, generalno, niska svest o problemu kvaliteta obrazovanja na Kosovu.
Cilj ove strategije je da predstavi sveobuhvatan sistem osiguranja kvaliteta u pos-sektorima pre -univerzitetskog obrazovanja na Kosovu kako bi se doprinelo poboljšanju obrazovnih usluga i rezultata obrazovanja.
Ova strategija ima četiri različite komponente, koje se zastupaju kroz strateške ciljeve i mere koje se odnose na
Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta
• Izgradnja efikasnog sistema za evaluaciju škola
• Primena menadžmenta ciklusa kvaliteta u obrazovanju • Osnaživanje školskih tela ( grupe i vijeća) da sprovede svoju funkciju osiguranja kvaliteta • Definisanje uloge ODO u osiguranju kvaliteta - OK i izgradnji relevantnih struktura za OK u ODO • Funkcionisanje Inspektorata u pravno- administrativnom i pedagoškom - stručnom aspektu • Funkcionalizacija sistema licenciranja nastavnika • Efikasno korišćenje podataka o praćenju obrazovanja za osiguranje kvaliteta na svim nivoima
Cilj 2: Unapređenje planiranja razvoja u školi i opštinskom nivou
• Pregled procedura i instrumenata za planiranje razvoja • Praćenje sprovođenja školskog razvojnog plana • Usklađivanje opštinskih planova sa školskim planovima u skladu sa kvalitetnim oblastima
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima
• Jačanje kapaciteta inspekcije za nove odgovornosti • Izrada Priručnika za školske profesionalne grupe sa fokusom na razvoj kvaliteta • Obuka osoblja ODO-a , direktora i odgovornog osoblja škole za upravljanje kvalitetom • Pružanje pomoći od strane profesionalnih grupa u opštinskom nivou • Obuka školskih i opštinskih predstavnika za planiranje razvoja • Implementacija sistema monitoringa za nove nastavnike u školama
Cilj 4: Povećanje svesti zainteresovanih strana o osiguranju kvaliteta
• Objavljivanje rezultata nacionalnih i međunarodnih testiranja • Promocija uspeha i nagrađivanje dostignuća • Informisanje roditelja o različitim aspektima nastavnog plana i osiguranja kvaliteta • Promocija javnih rasprava u vezi sa kvalitetom u obrazovanju • Stvaranje portala za osiguranje kvaliteta
Sve mere su detaljno opisane, dok se opisi prate vodičem koji uvodi pokazatelje uspešnosti za svaki cilj podeljen u dva vremenska perioda, 2016-2017 i 2018-2020, i takođe je predstavljena i povezanost između različitih mera i ciljeva Budžet za implementaciju Strategije za osiguranje kvaliteta 2016-2020 je oko 8.2 miliona evra i to je izračunato na osnovu procenjenih troškova za sprovođenje mera ove strategije, bez obzira na činjenicu, dali su se u budžetu Kosova predviđena sredstva za ovu svrhu ili ne Sledeća tabela daje pregled budžeta po godinama i komponente strategije koje su u skladu sa strateškim ciljevima.
Komponenta Budžet
2016 2017 2018 2019 2020 Total Mehanizmi za osiguranje kvaliteta € 452,600 € 1,019,200 € 1,554,700 € 2,027,200 € 2,474,700 € 7,528,400
Planiranje razvoja € 63,000 € 63,000
Izgradnja kapaciteta € 176,000 € 166,700 € 108,700 € 61,500 € 31,500 € 544,400
Povečanje svesti € 50,500 € 38,000 € 3,000 € 3,000 € 3,000 € 97,500
€ 742,100 € 1,223,900 € 1,666,400 € 2,091,700 € 2,509,200 € 8,233,300
6
1. Uvod Tvinning projekat koji je finansiran od strane EU "Podrška implementaciji Strateškog plana Sektora obrazovanja na Kosovu 2011-2016 " podržava razvoj sveobuhvatne strategije osiguranja kvaliteta za kosovsko pre- univerzitetsko obrazovanje i plan za njeno sprovođenje u okviru komponente 2 (" Osiguranje kvaliteta u obrazovanju "), Aktivnost 2.1 {" Podrška razvoju sistema osiguranja kvaliteta na osnovu dobrih EU praksi "). U cilju podrške ove aktivnosti, dva pripremna koraka su preduzeti: 1) Pregled postojećih instrumenata OK-a u nivou škole, ODO-a i MONT-a nivou se izvršio od grupe
austrijskih stručnjaka. Izveštaj je zasnovan na brojnim intervjuima sa zvaničnicima MONT-a i ODO-a, kao i direktorima škola, i pruža situacionu analizu u oblasti osiguranja kvaliteta i preporuke za prioritetne oblasti kojima će se baviti Strategije za osiguranje kvaliteta.
2) Radna grupa od 18 članova koja je sastavljena od predstavnika MONT-a, uključujući i inspektore, predstavnike ODO-a, direktore škola i stručnjake je osnovana je od strane MONT-a da vodi proces planiranja strategije. Kriterijumi za članstvo i UR su razvijeni u okviru projekta. Tročlani Uređivački Tim je imenovan iz redova članova Radne grupe da preuzme odgovornost za izradu dokumenta Strategije.
Proces planiranja Strategija je razvijena u devet faza: Faza jedan: Sastavljanje tima za planiranje Strategije MONT je povečao radnu grupu sa 12 drugim članovima da bi se formirao Tim za planiranje strategije za OK. Ovaj tim predstavlja širok spektar zainteresovanih strana, uključujući centralne i lokalne vlasti, stručnjake, praktičare, roditelje, civilno društvo i razvojne partnere. Dodatni članovi su regrutovani iz redova osoblja MONT-a i ODO-a, direktora škola, Pedagoškog instituta Pedagoškog fakulteta, nastavnika trenera i razvojnih partnera. Glavni zadatak tima je da pruži doprinos procesu planiranja strategije i komentare na nacrt dokumenta, a Radna grupa će nastaviti da upravlja procesom.
Faza dva: Analiza stanja i postavljanje ciljeva Dvodnevna radionica, uz učešće članova tima za strateško planiranje održana je 29-og i 30-og septembra 2014. Prvog dana, SVOT analiza je sprovedena na osnovu doprinosa učesnika i informacija dostupnim iz studija prošlog stanja, uključujući i pregled sproveden od strane Projekta. Drugog dana, učesnici su razgovarali o strategijama kako da se iskoriste prednosti, prevaziđu slabosti, koriste mogućnosti i kako da se branimo od pretnji. Kasnije, fokus se prebacio na postavljanju ciljeva Strategije i definisanje aktivnosti koje vode njihovom ostvarivanju. Radionica je vođena od međunarodnih i domaćih stručnjaka.
Faza tri: Dodatne konsultacije o podjeli odgovornosti
Prisustvo u radionici planiranja nije bilo zadovoljavajuća, što je rezultiralo u neravnoj zastupljenosti različitih aktera, naročito inspekcije obazovanja i ODO-a. Zbog toga je bilo neophodno da se izvrše dodatne konsultacije o očekivanoj podeli odgovornosti za osiguranje kvaliteta, pre nego što je Tim uređivanja mogao da nastavi sa prvom verzijom. Za tu svrhu papir za diskusiju i sa scenarijima je
7
napravljen i razmotren na sastanku Radne grupe održanom 11 novembra 2014. Na ovom sastanku struktura dokumenta je dogovorena.
Faza četiri: Prvi nacrt Strategije za osiguranje kvaliteta Nakon Radionica za planiranje strategije i dodatnih konsultacija, Tim za uređivanje je razvio prvi nacrt strategije za osiguranje kvaliteta. Tri glavne delove ovog dokumenta su 1) Uvod; 2) Analiza situacije na osnovu postojećih pregleda i SVOT; 3) Ciljevi i aktivnosti sa detaljnim opisom ove zadnje, pružanjem rešenja koje odgovaraju kontekstu Kosova i na osnovu postojećih strateških dokumenata, doprinosa iz radionice i najboljih praksi iz drugih zemalja; 4) Resursi potrebni za sprovođenje Strategije i novog sistema za osiguranje kvaliteta.
Faza pet: Diskusija prvog nacrta Strategije za osiguranje kvaliteta
U početku nacrt dokumenta se razmatrao u okviru Radne grupe i MONT-a, 12-og decembra 2014 jednodnevna radionica je organizovana za diskusiju uz učešće članova grupe za planiranje, ODO-a, stručnjaka i predstavnika relevantnih institucija. Cilj je bio da se prikupe inicijalni povratne informacije od svih relevantnih aktera da bi se donele relevantne odluke o strateškim pravcima.
Faza šest: Studijska poseta u Austriji Krajem januara 2015 godine, Projekat je organizovao studijsko putovanje u Austriju za članove Radne grupe. Cilj je da se nauči iz austrijskih iskustva za osiguranje kvaliteta sa posebnim naglaskom na rešenjimaa prenosivih na kontekstu Kosova i u skladu sa početnom orijentacijom Strategije za osiguranje kvaliteta na Kosovu. Program se sastojao od poseta na terenu, razgovora sa austrijskim ekspertima o rešenjima koje važe na Kosovu i sednica unutrašnje reflekcije Radne grupe.
Faza sedam: Drugi nacrt Strategije za OK
11-og marta i 23-eg aprila poludnevne radionice su organizovane kako bi se razgovarao drugi nacrt Strategije za osiguranje kvaliteta. Na osnovu diskusije i rezultata iz studijske posete, članovi radne grupe su pregledali ciljeve i aktivnosti Strategije da bi nastavili sa pregledom plana implementacije i budžeta. Nakon radionice,Tim za uređivanje će nastaviti da radi na trećem nacrtu Strategije. Faza osam: Javna rasprava o Nacrtu Strategije za OK Strategija za OK za pre-univerzitetsko obrazovanje Kosova predstavljena je kabinetu ministra, i opštinskim direktorima za obrazovanje za eventualne primedbe.
Faza devet: Finalna verzija i odobrenje Nakon javne rasprave, izrađena je konačna verzija dokumenta Strategije i dopunjena sa akcionim planom i vodičem, koji krajem jula 2015 godine če biti dostavljen MONT-u za odobrenje.
8
2. Analiza situacije
2.1. Uvod Analiza situacije osiguranja kvaliteta u pre’univeryitetskom obrazovanju je ovde predstavljena na osnovu raspoloživih oskudnih podataka nekoliko studija i SVOT analize u toku radionice koja je održana 29-og i 30-og septembra 2014. Iako je ideja bila da budu 30 članova u Timu za planiranje startegije u radionici, učestvovanje nije bilo toliko dobra, i to je uticalo u kvalitetu SVOT analize. Sa širokim konsenzusom je odlučeno da se SVOT analiza fokusira na pet oblasti:
1. Mehanizmi za osiguranje kvaliteta 2. Planiranje razvoja škole 3. Izgradnja kapaciteta 4. Povečanje svesti 5. Finansiranje
U početku ,“ Podela odgovornosti ”se smatrala kao posebna oblast, ali kasnije, odlučeno je da se ona spoji sa oblastom “ Mehanizmi za osiguranje kvaliteta”. SVOT analiza je pokazala visok stepen spremnosti među učesnicima radionice u identifikovanju postojećih slabosti i da se konstruktivno analiziraju razloge koji stoje iza njih. Uspesi do sada postignuti su priznati i analizirane su mogućnosti da njihovi efekti budu održivi. Takođe, spoljni faktori vezani za budućnost su se analizirali - mogućnosti i pretnje.
2.2. Mehanizmi za osiguranje kvaliteta U pogledu kvaliteta, ne postoji zajednički održan pojam šta je 'dobro' za obrazovanje. Kvalitet se shvata u smislu kvantitativnih (doprinosa) mera a ne u smislu ishoda. Ovaj uski pogled na kvalitet predstavlja glavnu prepreku za promenu u nastavi, učenju i posebno u proceni, sa posebnim pogledom na pomak ka učenju na osnovu kompetencijama inicirano sa uvođenjem OKK-a.
Jedno od glavnih pitanja o sistemu pre - univerzitetskog obrazovanja Kosova je nedostatak efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta na svim nivoima. Dok Inspekcija obrazovanja ima pravo da se bavi administrativnim pitanjima (Zakon, 2004) i opštine imaju formalnu odgovornost za osiguranje kvaliteta, u stvarnosti postoji konfuzija o podjeli odgovornosti među centralnih i lokalnih vlasti. Ovo često izaziva različite percepcije Inspekcije obrazovanja i ODO-a o njihovim ulogama koje se odnose na osiguranje kvaliteta. Isto tako, glavni fokus je na administrativnu inspekciju, ostavljajući malo sredstava za fokusiranje na pedagoškim pitanjima, koje će postati još važnije uz sprovođenje OKK-a. Pored toga, osoblje ODO-a kao i školski inspektori su izjavili da imaju malo iskustva u praćenju odnosno u podržavanju pitanja osiguranja kvaliteta sa bazom u školi.
S druge strane, mehanizmi na nivou škole imaju veoma jak fokus u poboljšanju školske infrastrukture. Razvoj kvaliteta nastavnog procesa i učenja je nedovoljno zastupljen. Nedostatak menadžmenta srednjeg nivoa u školama u vidu dobrog funkcioniranja departmana za predmete-oblasti, identifikovan je kao jedna od ključnih prepreka za unutrašnje osiguranje kvaliteta (AKO, 2013). U profesionalnom obrazovanju postoje neka početna iskustva u školskom samo-evaluaciji koja služe kao osnove za eksterne evaluacije.
9
Vlada i dalje prati politiku plata na osnovu početne kvalifikacija, a ne na osnovu performanse. Takav pristup je glavni razlog za ne-sprovođenje sistema licenciranja nastavnika, kao važan segment sistema za osiguranje kvaliteta. Sistem, koji je već na snazi, daje privremenu licencu i redovne dozvole nastavnicima (MONT, 2014b). Oni na privremenim dozvolama (oko 14 odsto postojećeg nastavnog kadra koji su početnici) će morati da ispunjavaju kvalifikacione kriterijume i obuku da dobije redovnu dozvolu ili rizikuju da izgube pravo da rade kao nastavnici. Istovremeno, nastavnici na redovnoj dozvoli mogu biti promovisani kroz pet stepena karijere. Nastavnici treba da pohađaju obuku i da dobiju najmanje jednu pozitivnu ocenu performanse u periodu od pet godina da bi prešli iz jednog stepena na drugog. Performanse učitelja se procenjuje preko dominantne uloge inspekcije obrazovanja (koja potvrđuje promociju nastavnika, snižavanje ili obnovu u šemi licenciranja), što predstavlja veliki izazov zbog ograničenog kapaciteta ovog organa. Takođe, to može dovesti do pitanja dali postoji nadležnost u drugim nivoima da izvrše svoje zadatke u procesu procene performance. Iako Inspekcija obrazovanja obavlja školske posete i podaci o uspehu učenika u nacionalnim testovima su dostupne, ne postoji sistem evaluacije škola koji može da otkrije prednosti i slabosti u svakoj školi i dovesti do korektivnih mera. Takođe, sve škole ne pružaju savetodavne usluge za nastavnike preko pedagoga i psihologa, što ograničava mogućnosti za nastavnike da traže profesionalni savet ili povratne informacije.
Novo zakonodavstvo o imenovanju direktora škola (MONT, 2014c ) zahteva da kandidati pohađaju jedan od akreditovanih programa za upravljanje školom koji uvede veću transparentnost u procesu imenovanja. Sa druge strane, s obzirom na činjenicu da učesnici u takvim programima su uglavnom postojeći direktori škola, to ograničava mogućnosti zaposlenih nastavnika da se prijave za takve pozicije. Da bi se olakšalo sprovođenje novog okvira kurikuluma Kosova, MONT planira da uspostavi ekspertske grupe na opštinskom nivou da podržavaju škole u ovom procesu. Očekuje se da ove grupe mogu igrati važnu ulogu u različitim aspektima osiguranja kvaliteta. Još jedna prilika da se koristi je tendencija za prenošenje odgovornosti iz ODO-a na škole što bi moglo da ojača nihovu ulogu u osiguranju kvalitetu, pa čak i izazvati prelazak fokusa inspekcije obrazovanja od pojedinih nastavnika na škole. Potencijalno učešće dnevne politike u pitanjima osiguranja kvaliteta uvek predstavlja rizik u kontekstu Kosova. Stoga, neophodno je uspostaviti sistem koji čuva integritet mehanizama za osiguranje kvaliteta od političkog uticaja. .
Glavni izazovi: • Podela odgovornosti između centralnog i lokalnog
nivoa • Licenciranje nastavnika • Evaluacija bazirana u školi • Mehanizmi osiguranja kvaliteta • Ne - funkcionisanje mehanizma za osiguranje
kvaliteta na nivou škole • Integritet mehanizama za osiguranje kvaliteta
10
2.3. Planiranje razvoja škole Postoji niska svest za osiguranje kvaliteta cele škole kao institucija zasnovana na zajedničkom razumevanju "dobra škola i dobra nastava/učenja "među svim zaposlenima.Takođe, postoji potreba za procese institucionalnog razvoja potrebne za identifikaciju razvojnih prioriteta i da se redovno odražava na njihovo ostvarenje - fokusiranje na osnovni zadatak svake škole, odnosno organizacije procesa nastave/učenja u jednom okruženju koje je omogućujuče i ohrabrujuče za sve učenike.
“Školski razvojni plan je potencijalni instrument za promovisanje razvoja institucionalnog kvaliteta. Međutim, školski razvojni planovi (ŠRP) trenutno imaju snažan fokus na poboljšanje infrastrukture, opreme i školskih objekata i na dostupnost materijala za učenje." (Tvinning projekat KS 11 IB OT 02, 2014) Škole na Kosovu nisu u obavezi da imaju razvojne planove, sa izuzetkom Centara kompetentnosti. Međutim, postoje programi za planiranje školskog razvoja i formati usvojeni od strane MONT-a. Jedan takav format je razvijen od strane GIZ-a Program Izgradnja kapaciteta za osnovno obrazovanje (CDBE), dok jedan drugi od projekta grantova za razvoj škola finansiran od Svetske banke. Obe metode promovišeu participativno planiranje na osnovu analize trenutnog stanja i identifikacije prioriteta za period od 3 godine. Naša SVOT analiza pokazuje da je kvalitet razvojnih planova škola, tamo gde oni postoje, nije u zadovoljavajućem nivou, i oni se često kopiraju iz drugih škola. Glavni fokus školskih razvojnih planova leži u poboljšanje školske infrastrukture, odnosno na aspekte koji zavise od spoljnog finansiranja (opštine, donatora i zajednice). Fokus nije na ono šta škole mogu učiniti u datim okolnostima da poboljšaju kvalitet njihove osnovne funkcije, odnosno poboljšanje procesa nastave i učenja.Takođe, škole ne obavezno prate plan koji su razvili, gde aranžmani praćenja obično ne funkcionišu. Jedan veliki problem je u tome da školsko razvojno planiranje nije koordinirano sa nacionalnim i lokalnim obrazovnim politikama. Takav formalizam u školskom razvojnom planiranju predstavlja rizik da školski razvojni planovi mogu se smatrati kao aplikacija za dodatnim sredstvima, a ne kao instrument osiguravanja kvaliteta baziranog u školi sa fokusom na tim akcijama koje škola može/treba da preduzme kako bi se poboljšalo kvaliteta usluga koje ona pruža. S druge strane, školsko razvojno planiranje se smatra kao važan alat za osiguranje kvaliteta, pošto uvođenje "kulture kvaliteta" na školskom nivou je preduslov za efikasan razvoj kvaliteta, posebno u okviru veće autonomije škole i jačim fokusom na rezultate. Isto tako, razvojne planove škola kao instrument za razvoj kvaliteta u školama mogu poslužiti kao osnova za praćenje i ocjenjivanje rada škole. Takođe, jedan broj opština na Kosovu imaju svoje srednjoročne razvojne planove obrazovanja. Širenje ovakve inicijative u drugim opštinama bi stvorilo uslove da se školske razvojne planove koriste za opštnske obraovne razvojne planove, čime se obezbeđuje bolja ravnoteža između školskih razvojnih potreba i lokalnih prioriteta. Opštinski razvojni planovi obrazovanja koji odražavaju prioritete škola i opština o razvoju kvaliteta će obezbediti MONT-u važne informacije o stanju razvoja kvaliteta u zemlji, takođe u vezi sa sprovođenjem centralnih koraka reforme obrazovanja, kao što je na primer implementacija OKK-a.
Glavni izazovi: • Kvalitet postojećih razvojnih planova
škole • Implementacija i praćenje školskih
razvojnih planova • formalizam u školskom planiranju
razvoju • Usklađivanje školskih prioriteta sa
lokalnim prioritetima i nacionalnim politikama
11
2.4. Izgradnja kapaciteta Najveći problemi osiguranja kvaliteta odnose se na malim kapacitetom da se osigura kvalitet na svim nivoima. Kao što je gore navedeno, glavna uloga inspekcije obrazovanja, koja se vidi kao institucija centralnog nivoa zadužena za osiguranje kvaliteta, je da se bavi administrativnim pitanjima u okviru obrazovnog sistema. Sa 57 inspektora koji pokrivaju celu teritoriju Kosova i specijalizovani u različitim oblastima, inspekcija obrazovanja ima potrebe za razvijanje sposobnosti da bi vršila svoju ulogu u obezbeđivanju kvaliteta obrazovanja, kako u pogledu strukture osoblja tako i njihovog broja, tako i njihove spremnosti za novu ulogu.
S druge strane, kapacitet opština da utiču na kvalitet obrazovanja u većini slučajeva je smanjen zbog novčanih isplata za opštinalne troškove, uprkos njihovog obaveznog prisustva u školskim odborima i njihovoj ulozi u oblikovanju jednog dela nastavnog plana i programa. Oni su u potrebi jačanja svojih profesionalnih kapaciteta za rešavanje problema obrazovanja. Isto tako, škole kao direktni pružioci usluga, treba da poboljšaju svoje kapacitete da bi obezbedile dobru nastavu uspostavljanjem aranžmana za podršku profesionalnog razvoja nastavnika, i obezbeđivanje praćenje kvaliteta procesa nastave/učenja
Donatorska podrška u izgradnji kapaciteta u okviru obrazovnog sistema se vidi kao prilika koja se može koristiti da se uspostavi funkcionisanje, višeslojnog sistem osiguranja kvaliteta u zemlji. Program izgradnje kapaciteta za osnovno obrazovanje (CDBE), koji je finansiran od strane GIZ-a, Program za osnovno obrazovanje koji je finansira od USAID-a, i zajedničko preduzimanje velikih međunarodnih donatora, kanalizirano preko Prikupljenih fondova, su doprineli izgradnji kapaciteta za upravljanje obrazovanja u svim nivoima. Takvi programi kao što je i Tvining projekat mogu pružiti dodatnu podršku posebno fokusiranu u osiguranju kvaliteta i nacionalnu uloge osiguranja kvaliteta sedištem u školama. Jedan veliki rizik za izgradnju kapaciteta su politička imenovanja direktora škola i državnih službenika. Sa nedavnim propisom izdatim od strane MONT, zapošljavanje direktora škola postalo je zasnovano na zaslugama, jer kandidati su dužni da prethodno da pohađaju jedan od programa MONT-a za priznate kvalifikacija, međutim, odluka još uvek počiva sa predsednicima opština, i, u mnogim slučajevima zavisi od političkih preferencija.
2.5. Povećanje svesti U celini, postoji niska svest o potrebi osiguranja kvaliteta u pruženju obrazovanja, jer postoji malo dokaza o lošem kvalitetu pružanja obrazovanja i obrazovnim reultatima. Dok kvalitet nastave u školama ne može se suditi dok ne postoje mehanizmi osiguranja kvaliteta u mestu koji se fokusiraju na ovom aspektu, na primer, efikasna procena učinka nastavnika od strane direktora, sistem procene rada nastavnika od školske inspekcije sa pedagoškim fokusom. Nemogućnost da se izvuću zaključci o obrazovnim rezultatima može se pripisati ozbiljnog propusta u Sistemu nacionalne procene.
Spoljne procene organizirane od MONT-a za učenike završnog razreda obaveznog obrazovanja (Test postignuča) i na kraju više srednjeg obrazovanje (Maturski ispit) su intenzivno kritikovane zbog lošeg
Glavni izazovi: • Kapacitet Inspekcije obrazovanja da
se bavi pitanjima OK-a u nacionalnom nivou
• Stručna sposobnost opštine da se bavi pitanjima obrazovanja
• Kapacitet škole da obezbedi dobru nastavu
• Imenovanje direktora škola
12
upravljanja i nedostatka bilo kakvih povratnih informacija u školama. Tabela 1 daje pregled stope položenja preko godine koja pokazuje značajne nivoe nedoslednosti, koje se najviše pripisuju lošoj administraciji. Uprkos tome, niska stopa položenju i niska postignuća učenika u maturski ispit jasno pokazuju potrebu za poboljšanjem kvaliteta obrazovanja.
Tabela 1. Stopa položenja u maturskom ispitu
Godina 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Stopa položenja
44.7% 45.7% 64.3% 42% 52.9% 74.5% 52.5%
Izvor: Arhiva vesti MONT-a - http://www.MONT-gov.net/advCms/#id=82)
Početni rezultati uzorka testiranja u 5-om razredu koji se preduzeo u 2010-oj godini, kao pred- uslov Kosova za ulazak u PISA 2015, ukazuju na velike razlike između djevojčica i dječaka (posebno u testiranju jezika) i učenika ruralnih i urbanih područja. Iako međunarodno upoređenje neće biti moguće do 2015 godine, kada Program za međunarodnu evaluaciju učenika ( PISA ) če postati dostupan, ukupni rezultati pokazuju značajne razlike među opštinama, pozivajući na akciju u cilju ublažavanja i smanjenja ove razlike. (Grupa Svetske banke, 2014 ) Ova dva primera pokazuju da postoje velika pitanja koja se odnose na kvalitet obrazovanja na Kosovu koja nisu došla u fokusu pažnje javnosti. U principu, nedostajuće ili nefunkcionalne veze odgovornosti su one koje negativno utiču na rezultate obrazovanja. Ovo se posebno odnosi na osiguranje kvaliteta koji je poduhvat više nivoa. Prvo, učešće roditelja je preduslov za povećanje odgovornosti i značaja obrazovnih procesa. Roditelji na Kosovu nemaju ni mentalitet ni odgovarajuće mehanizme da utiču na šire obrazovne procese; njihova zabrinutost ostaje samo u postignučima njihovog pojedinačnog deteta ili njihove dece, i kada su nezadovoljni rezultatima obrazovanja, oni se oslanjaju na individualni odbrambeni mehanizam (kao na primer, premeštanje deteta u drugu školu). Uobičajeno je da roditelji dobiju informacije o performansama njihove dece, ali nemaju informacija o uspjehu u školi. Takođe, roditelji na Kosovu imaju veoma malo informacija o novoj kurikuli na osnovu kompetecija, imeniti uskoro u svim školama.
Po pravlu, škole su odgovorne opštinama, ali, s obzirom da nisu obavezne da imaju razvojne planove škola, niti postoje mehanizmi za procenu cele performance škole, linije odgovornosti su prilično tanke. U celini, građani ne drže opštine odgovornim za loše performanse lokalnih škola.
Debate o kvalitetu obrazovanja mogu se pojaviti sa poređenjem rezultata u nacionalnim testovima tokom godina, i od nedavnih napora MONT-a da se poboljša administracija testiranja. Takođe,
Glavni izazovi: • Svest o potrebi da se osigura kvalitet
pružanja obrazovanja • Nedostatak ili ne-funkcionisanje veza
odgovornosti • Spremnost da se učestvuje u javnim
raspravama o obrazovanju • Informacije o Okviru kurikuluma
Kosova
13
učešće Kosova u PISA 2015 će ponuditi mogućnost da se uporedi sa drugim zemljama u svetu.
Iako rad u osiguranju kvaliteta je u toku preko pilotiranja novog kurikuluma, javnost ima malo podataka o tome.
2.6. Finansiranje Prema Svetskoj banci (2014), javna potrošnja u obrazovanju je rasla od 3.3 odsto BDP-a u 2007 godini na 4,1 odsto u 2012. Uprkos ovom rastu, Kosovo i dalje troši manje od proseka ECA (4,6 odsto) ili prosek zemlje sa više srednjim prihodima (5 odsto ). Među zemljama Jugo-istočne Evrope, Kosovo troši više nego Albanija (3,3 odsto) i Makedonija (3,5 odsto ), ali manje od Hrvatske (4,4 odsto ) i Srbije (4,7 odsto). Zemlje sa mlađim stanovništvom, kao što je Kosovo, imaju tendenciju da troše više na obrazovanju kao deo ukupnih javnih rashoda u odnosu na zemlje sa starijim stanovništvom. Kosovo troši oko 14 odsto ukupnih javnih rashoda (UJR) u obrazovanju. Ovo stavlja Kosovo u skladu sa ostalim zemljama sa srednjim prihodima sa sličnim starosnim profilima. Potrošnja u pred-univerzitetskom obrazovanju po učeniku je samo 13 odsto dohotka po glavi stanovnika i u osnovnom i u srednjem obrazovanju, niži od proseka zemalja sa više - srednjim prihodima, koje su respektivno u 16.2 i 17.8 odsto. Ovaj jaz je još veći u odnosu na prosek EU zemalja za osnovno i srednje obrazovanje, kao što je prikazano na figuri 1 (Svetska banka, 2014 ).
Figura 1. Javni troškovi za jednog učenika kao % BDP-a po glavi stanovnika (2011 ili kasnije)
“Potrošnja na plate ispod budžeta za obrazovanje je povećan za preko 25 odsto u realnim uslovima između 2009 i 2012.godine, uzimajući plate od 85 odsto ukupne potrošnje na osnovno obrazovanje (0-9 razred) u 2009-e na 92 odsto u 2012 godine. Istovremeno, potrošnja na svim drugim kategorijama su se
14
smanjile. Kapitalna potrošnja je pala za više od 60 odsto realno, padajuči od 8 do 3 odsto od ukupne potrošnje. Potrošnja za Robe i usluge ostala konstantna u nominalnom smislu, ali je pala od 6 na 5 odsto od ukupne potrošnje. Operativne potrošnje, ne za plate bile su niske u 2012 u poređenju sa zemljama OESR-a ili zemaljama u regionu. U proseku, zemlje OESR-a su potrošile 22 posto budžeta za obrazovanje na operativne troškove – ne za plate, i oko 8.7 odsto na kapitalne potrošnje. U Evropi, Slovenija je potrošila 19 odsto ukupnih rashoda na operativne troškove - ne za plate, i 8 odsto na kapitalne troškove, dok su Bugarska i Rumunija potrošile 26 posto za operativne potrošnje – ne za plate, i 6 i 4 odsto na kapitalne troškove." (Svetska banka, 2014 Sa takvom strukturom potrošnje, teško je izdvojiti neka dodatna sredstva za osiguranje kvaliteta na nivou škole, ali s obzirom na značajno povećanje plata nastavnika, moguće je uložiti dodatne zahteve o učešću u procesima osiguranja kvaliteta.
3. Svrha i strateški ciljevi Jedna od retkih komparativnih studija o sistemima osiguranja kvaliteta u sedam zemalja jugo-istočne Evrope zaključuje da je "kvalitet obrazovanja u region ne može biti ugrožen zbog nedovoljnih sredstava", već zbog "nekih drugih aranžmana upravljanja, kao što su nedostatak ili nefunkconisanje veza odgovornosti " (Murafa, 2013). Dalje, autori tvrde da "škole deluje kao agencija za implementaciju politika mandatiranih od centralnog nivoa države, sa centralnom vladom koja preuzima celu odgovornost za osiguravanje kvaliteta u obrazovanju”
Na osnovu više nalaza izveštaja od sedam zemalja, autori izvuću preporuke zajedničke političke za sve zemlje, tri od njih pozivaju za posebnu pažnju: 1) zatvaranje ciklusa sistema za osiguranje kvaliteta imajuči tako stvarnu odgovornost /posledice zasnovane na učinku; 2) jačanje kapaciteta lokalnih opština da se bave pitanjima obrazovanja, a ne delovati samo kao platac novca; 3) razviti mehanizme da se akteri ekspoziraju zaista objektivnoj eksternoj provjeri. (Murafa, 2013) Cilj ove strategije je da se uvede punopravni sistem za osiguranje kvaliteta u pod-sektoru pred-univerzitetskom obrazovanju Kosova kako bi se doprinelo poboljšanju pružanja i rezultata obrazovanja. Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja u pred’univerzitetskom nivou je jedini način da se povećaju šanse učenika za dalje obrazovanje i bolju mogućnost zapošljavanja. Kvalitet u obrazovanju je kompleksno pitanje i povezano je sa upravljanjem i rukovodstvom, kao i sa infrastrukturom, obrazovanjem i obukom nastavnika, kvalitetom kurikule i udžbenika. Dakle, osiguravanje kvaliteta je jednako složen poduhvat koji zahteva više paralelnih mjera za rešavanje raznih aspekata u vezi kvaliteta. Ova Strategija ima četiri različite komponente predstavljene preko ćetiri strateških ciljeva i odgovarajućih mera: Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizma za osiguranje kvaliteta
• Izgraditi efikasan sistem za evaluaciju škola • Primeniti ciklus upravljanja kvalitetom u obrazovanju
15
• Osnažiti školska tela (departmane i savete) da obavljaju svoju funkciju u OK-u • Definisati ulogu ODO-a u osiguranju kvaliteta i izgradnja odgovarajućih struktura o osiguranju
kvaliteta u ODO-ima • Osigurati rad Inspektorata obrazovanja u pravno - administrativnim i pedagoškom – stručnom
aspektu • Učiniti sistem licenciranja nastavnika operativnim • Efikasno korišćenje podataka za praćenje obrazovanje za osiguranje kvaliteta na svim nivoima
Cilj 2: Unapređenje planiranja razvoja u školi i opštinskom nivou
• Procedure pregleda i instrumenti za planiranje razvoja • Praćenje implementacija školskih razvojnih planova • Uskladiti opštinske planove sa školskim planovima u skladu sa oblastima kvaliteta • Promovisanje razmene najboljih praksi
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta na svim nivoima
• Izgradnja kapaciteta inspekcije za nove odgovornosti • Razviti priručnik za školske partmane • Pružanje pomoći od strane profesionalnih grupa na opštinskom nivou • Obučavanje osoblje ODO-a, direktora i školsko osoblje odgovorno za upravljanje kvalitetom • Obučavanje predstavnika škola i opština za planiranje razvoja • Uvođenje sistema mentorstva za nove nastavnike u školama
Cilj 4: Podizanje svesti aktera za osiguranje kvaliteta
• Objavljivanje rezultata nacionalnih i međunarodnih testiranja • Promovisanje uspeha i nagrađivanje dostignuća • Informisanje roditelja o različitim aspektima kurikule i osiguranje kvaliteta • Promovisanje javne rasprave o kvalitetu obrazovanja • Kreiranje portala o osiguranju kvaliteta
U nastavku, detaljni opisi su obezbeđeni
Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta
U principu, osiguranje kvaliteta na Kosovu je zajednička odgovornost tri različitih entiteta u sledeče: 1) Inspekcija obrazovanja koja radi na centralnom nivou i predstavlja interese Vlade i javnosti, 2) Opštinske irekcije obrazovanja koje posluju u školama i odgovorni su odgovarajućih zajednica , i 3) Škole kao direktni pružioci usluga. Treba napomenuti da postojeće zakonodavstvo nije eksplicitno u vezi sa podelom odgovornosti između ova tri entiteta. Štaviše, Zakon o Inspekciji obrazovanja od 2005 daje ovom telu više administrativnu
16
ulogu nego ulogu o OK-u. S druge strane , opštine su vlasnice škola i odgovorne za njihov rad, stoga su odgovorne da obezbede i kvalitet. Same škole su najvažniji stub osiguranja kvaliteta, ali nisu ovlašćene da vrše svoje funkcije u OK-u.
Iz ove perspektive, nekoliko scenarija za podelu odgovornosti su mogući, jedan od najodrživijih ispostavilo se da je onaj kada se zajednička odgovornost za OK podeli između Inspekcije obrazovanja i Opštinske direkcije za obrazovanje, gde škole treba da bude ovlašćene da vrše svoju funkciju osiguranja kvaliteta. Generalna ideja je da ODO-e treba da podrže škole u svakodnevnoj osnovi, dok uloga Inspekcije obrazovanja je ds vrši periodične eksterne, institucionalne evaluacije i identifikuje prioritetne oblasti za unapređenje, koje se saopštavaju školama i opštinama, kao i relevantnim departmanima u MONT u sažetnom obliku. S druge strane, škole moraju da imaju sisteme osiguravanja kvaliteta i odgovornost za njihovo upravljanje treba da bude podeljena među školskom osoblju.
Mere
Mera 1.1. Izgraditi efikasan sistem za evaluaciju škola
Opis : Procena uspeha u školi je važan kamen temeljac efikasnog sistema osiguranja kvaliteta. U prvom koraku konsenzus treba da se donese o tome kako "dobra škola" je definisana na Kosovu. Na osnovu procesa konsultacija sa glavnim akterima prioritetne oblasti kvaliteta trebaju se definisati od strane MONT-a. Ovaj proces će se takođe osnivati na već definisane oblasti kvaliteta, na primer, u školskom razvojnom plana razvijen u okviru projekta koji finansira GIZ. MONT će razviti regulativu koja postavlja jasne standarde performanse za škole i definiše postupke za procenjivanje uspeha u školi. Prateći najbolje međunarodne prakse to treba da bude sistem koji omogućava kombinaciju interne i eksterne evaluacije. Prvo če se obaviti od samih škola, kao deo neprestanog procesa osiguranja kvaliteta baziranog u školi uz pomoć ODO-a, dok eksterna evaluacija će biti dužnost Inspekcije obraovanja. Takođe, instrumenti za evaluaciu performance škole treba se razviti da se koristi od strane svih strana uključenih u proces. Za tu svrhu, treba razviti priručnik sa jasnim kriterijumima i indikatorima.
Formalna evaluacija školske performance će se odvijati periodično, u roku od 3 do 5 godina, u zavisnosti od potreba i okolnosti, dok rezultati iz evaluacije performance će se koristiti za poboljšanje škola i za dopunu osiguranja kvaliteta zasnovano u školama. U cilju obavljanja eksterne nstitucionalne evaluacije, Inspekcija obrazovanja će možda morati da zaposli dodatno osoblje specijalizovano u različitim aspektima unapređenja škole ili da uspostavlja stručne timove za obavljanje tih zadataka od slučaja do slučaja.
Mera 1.2. Primenjivanje upravljanja ciklusa kvaliteta u obrazovanju
Opis : Efektivno osiguranje kvaliteta zasnovano u školi osniva se na procesu stalnog odražavanja i poboljšanja uslova od strane svih članova školskog osoblja i školskih partnera. Promena se posmatra kao stalni proces, a ne samo kao jedna akcija. U cilju
17
uspostavljanja "kulture kvaliteta" osiguranje kvaliteta baziranog u školi treba da uključi sve članove osoblja i razumevanje treba da se stekne da to je instrumenat koji podržava rad svakoga u školi. Većina zemalja prate ciklus kvaliteta "Planiraj-Uradi-Proveri-Deluj”, koji je takođe predstavljen u Evropskom okviru referencija osiguranja kvaliteta. U fazi "planiranja" stanje se analizira na osnovu prioritetnih oblasti za razvoj kvaliteta identifikovanih u nacionalnom nivou i prioriteta za promenu sa jasnim pokazateljima o tome kako da se izmere njihova dostignuća, se identifikuju. Fokus leži na ciljeve koji mogu da se postignu od same škole. U fazi “delovanja”, plan za razvoj kvaliteta se sprovodi. Proces implementacije se prati fazom "provere", odnosno procesima samo-evaluacije koji daju povratne informaciju do koje mere su ostvareni planirani ciljevi. Na osnovu rezultata samo-evaluacije, plan akcije se adaptira i ciklus kvaliteta počinje ponovo. Ciklus OK-a se treba dokumentirati vrlo jasno korak po korak – u korist škole i u korist tačnijeg pračenja ili eksterne evaluacije (ODO ili inspektori ...)
Upravljanje ciklusa kvaliteta će postati ključni element osiguranja kvaliteta baziranog u školi i kao takav vodeći princip za školsko razvojno planiranje. On služi školama i pratećim ili nadzornim telima.
Mera 1.3. Osnaživanje školskih tela (departmana i saveta) da obavljaju svoju funkciju i imenuju koordinatora za osiguranje kvaliteta.
Opis : U cilju podrške direktora u njegovom/njenom ulogom obezbeđivanja osiguranja kvaliteta zasnovano u školi treba se imenovati jedan "koordinator kvaliteta". Glavni zadaci koordinatora kvaliteta če biti da nadgledaju sprovođenje postupaka za osiguranje kvaliteta na nivou škole i da savetuje nastavnike u tom pitanju.
Profesionalni departmani postoje u većini škola na Kosovu, organiziranih prema oblasti predmeta ili razreda. Međutim, u mnogim slučajevima, njihovo funkcionisanje je relativno neformalna i bez većih uticaja na kvalitet nastave u školi. Pošto departmani se vide kao profesionalna tela koja mogu da promovišu profesionalni razvoj nastavnika i omoguće kontinuirano razmenu iskustava između njih, oni treba da postanu potpuno operativni i da deluju kao srednji menadžment u nivou škola. Smatra se da sa operacionalizacijom profesionalnih departmana u školama, praktično jedan mehanizam će se inaugurisati koji će pomoći menadžmentu škola da upravljaju sprovođenje procesa osiguranja kvaliteta baziranog u školi. Koordinatori kvaliteta će raditi sa profesionalnim partmanima I direktorima u sprovođenju školskog razvojnog plana. Konsultativne sesije mogu takođe biti organizovane u okviru departmana koje promovišu nastavne metode i dovesti do jasne artikulacije zahteva za potrebnim nastavnim sredstvima.
18
Mera 1.4. Definisati ulogu ODO-a u osiguranju kvaliteta i uspostavljanje odgovarajuće strukture osiguranju kvaliteta
Opis : Svaki ODO će imenovati jednog člana osoblja koji će biti odgovoran za osiguranje kvaliteta na nivou opštine. Njeni/njegovi zadaci će biti da koordinira rad koordinatora kvaliteta u školama. S obzirom na nedostatak osoblja i kvalifikacionu strukture, ODO će biti ohrabrena da uspostavlja profesionalne grupe na opštinskom nivou za podršku školama u osiguranju kvaliteta pružanja. Ove grupe, sastavljene od stručnjaka za obrazovanje i praktičara, pomoći će školama da uspostave i sprovedu efikasno osiguranje kvaliteta zasnovano u školi, da se bave raznim pitanjima koja se odnose na njihov rad, kao i profesionalnom razvoju nastavnika, razvojem nastavne kurikule, korišćenjem ehnologije u obrazovanju, i tako dalje. Grupe će takođe pomoći školama da se bave raznim pitanjima implementacije iz njihovog školskog razvojnog planiranja, kao i preporukama iz formalnog praćenja ili procesom procene učinka. Rad stručnih grupa na opštinskom nivou će biti koordiniran od strane koordinatora kvaliteta na nivou ODO-a. Treba se uspostaviti kriterijume za članstvo u tih grupa, gde manje opštine treba da razmotre ujedinjenje njihove snage i da stvore zajedničke grupe za nekoliko opština. Druga mogućnost je razmena iskustava između različitih opština.
Mera 1.5. Osigurati rad Inspektorata obrazovanja u pravno - administrativnom i pedagoškom - stručnom aspekta
Opis: Postojeće zakonodavstvo dodeljuje inspekciji obrazovanja administrativnu ulogu (uključujući i kontrolu školskih licenci, registraciju dece, razredne registre, školskikalendar, školski inventar, nastavna sredstva, realizaciju godišnjeg programa rada škole, postojanje školskog razvojnog plana; realizaciju nastavnog plana i programa, kao i druga pitanja vezanih za pravno- administrativnu i pedagoško - profesionalnu funkcija, u skladu sa zakonom), i osoblje I oprema ovog tela je zasnovano na tu pretpostavku.
Novi pristup će zahtevati da se Inspekcija obrazovanja bavi više specifičnim pitanjima obrazovanja, kao i sprovesti periodične eksterne institucionalne evaluacije i identifikovati prioritetne oblasti za unapređenje, koje se saopštavaju školama i opštinama kao i zbirno relevantnim departmanima u MONT-u.
Pre svega, takav pristup zahteva promene u zakonodavstvu, ali i nova strukturu osoblja u Inspekciji obrazovanja. Što se tiče ove prve, Inspekciji obrazovanja treba eksplicitno dati ovlašćenje da obavlja svoje nove uloge, dok za njene upravne funkcije, novi zakon
19
treba da uvede aranžmane koje ograničavaju učešće Inspekcije obrazovanja u upravnim stvarima na minimalnim potrebnim nivoem, omogućavajući efikasno korišćenje postojećih resursa za obavljanje nove ulogu i otklanjanje dupliranja između administrativnog praćenja vršen od strane ODO-a i školskih inspektora. U cilju sprovođenja efikasne eksterne evaluacije škola, jasne smernice i procedure treba da se razviju i dostaviti svim relevantnim akterima, kako bi se osigurala transparentna i efikasna eksterna evaluacije škola. Smernice i procedure za eksternu evaluaciju dalje treba da bude u skladu sa kvalitetnim prioritetima postavljenih za osiguranje kvaliteta zasnovano u školi u cilju podrške koherentnog ukupnog procesa razvoja kvaliteta.
Mera 1.6. Učiniti sistem licenciranja nastavnika operativnim
Opis: Funkcionalna šema karijere učitelja predstavlja osnovni preduslov za bolji kvalitet nastave, jer motiviše nastavnike da stalno unapređuju svoj rad i pruža vlastima relevantne informacije o kvalitetu pružanja u školama. Sadašnji sistem licenciranja nastavnika zahteva od nastavnika da dobiju određeni broj bodova od Programa priznatih od vlade za razvoj nastavnika i da prelaze kroz proces ocjenjivanja da bi dobili jedan od četiri vrsta redovne dozvole: licencu karijere, naprednu licencu; lcencu mentora i licencu zasluga (MONT, 2014b). S druge strane, proces ocjenjivanje nastavnika se sastoji od samoocenjivanja (10%), ocennjivanje od direktora škole (30%), i ocenjivanje od Inspektorata za obrazovanje (60%), ovo zadnje na osnovu praćenja u učionici i procene planiranja lekcija. Do sada, ograničen kapacitet Inspekcije obrazovanja i vladine politike o platama su bili glavna prepreka za implementaciju sistema licenciranja nastavnika do danas. U slučaju da sistem ocjenjivanja performance se provodi u skladu sa važećim propisima, a zatim i Inspekcija obrazovanja sa manje od 60 zaposlenih širom Kosova i potreba da se bavi širokim spektrom administrativnih pitanja (Zakon, 2004 ) će trebati dodatna sredstva. Jedna opcija će biti zaduženje inspektora za eksterne evaluacije, licenciranje nastavnika i administrativno - pravne poslove. Druga opcija bi bila angažovanje stručnjaka ili ugovoriti neku javnu ili privatnu instituciju specijalizovanu za profesionalni razvoja nastavnika. Alternativno, posebna jedinica za procenu performance može biti osnovana u MONT ili u Inspekciju obrazovanja sa osobljem u skladu sa tim, ali, ipak, može samo da preuzme administrativnu ulogu i će morati da se osloni na stručnost izvana. S obzirom na ograničene resurse na raspolaganju druga opcija može biti adaptacija postojećeg sistema licenciranja nastavnika, naročito pošto efektivno osiguranje kvaliteta zasnovano u školi zajedno sa eksternom evaluacijom uspeha škole će obezbediti dodatne alate za obezbeđivanje kvaliteta procesa nastave/učenja. Kada če propis biti u mestu, Vlada treba da izgradi kapacitete za upravljanje ocjenjivanja rada nastavnika - u tekućem ili prilagođenom formatu, uključujući i administrativne kapacitete MONT-a ili Inspekcije obrazovanja, i profesionalne kapaciteta spoljnih stručnjaka.
20
Mera 1.7. Efikasna upotreba podataka praćenja obrazovanja za osiguranje kvaliteta na svim nivoima
Opis: Podaci pračenja obrazovanja, uključujući i podatke obezbeđene od SIPO - Sistem informacije pračenja obrazovanja, i podataka za eksternu procenu učenika, treba da se koristi u svrhu poboljšanja kvaliteta obrazovanja. Stoga, podaci iz različitih izvora moraju da se organizuju i izveštavaju školama i opštinama na način u kome se one mogu uporediti i pružiti objašnjenja za različite fenomene u vezi kvaliteta. Na primer podatke o testiranju obezbeđene od eksterne evaluacije mogu se uporediti sa kvalifikacijama sa podacima o odnosu nastavnika/ učenika ili podacima o socijalnom stanju učenika u školi i opštinskom nivou da se objasne razlike u performansama između različitih škola.
Međutim, takav pristup zahteva značajno podizanje svesti među zainteresovanim stranama, kao i podršku u tumačenju podataka, na primer, kroz nove formate izveštaja u školi, u opštinskom i centralnom nivou.
Cilj 2: Unapređenje razvojnog planiranja u školi i opštinskom nivou U principu, školsko razvojno planiranje predstavlja početni korak u upravljanju radom na način koji je orijentisan u kvalitetu u školi. U pogledu opštih politika decentralizacije to nastoji da poboljša efikasnost i efektivnost menadžmenta škole. Osnovna svrha školskog razvojnog planiranja više je poboljšanje kvaliteta nego procena svih potreba i izveštavanje o napretku. Uz stalno prenošenje nadležnosti sa centralnog nivoa na opštine, i od opština u školama, školsko razvojno planiranje je zadatak na nivou svake škole - što je prilično izazov, ali i prilika. Izrada školskog razvojnog plana je srce procesa školskog razvoja. Ovaj zajednički razvijen pojam definiše pedagoške ciljeve škole. Ovaj strateški dokument je razvijen u participativnom procesu, uključujući i predstavnike školskog osoblja, Upravnog odbora škole i eventualno predstavnike iz zajednice i lokalnih preduzeća. Razvojni planovi škola na osnovu ciklusa kvaliteta će podržati uspostavljanje "kulture kvaliteta" u školi, osiguravajući da škole preuzmu odgovornost za kvalitet usluga koje one proizvode i das u opremljene su instrumentima za kontinuirani rad u prilagođavanju ovih usluga prema promenama potreba zajednica kojima služe. Isto tako, razvojno planiranje obrazovanja treba takođe da se vrši i na opštinskom nivou.. Opštinski plan razvoja obrazovanja odražava opštinske prioritete u oblasti obrazovanja i, ako je moguće, treba da
21
posluži kao osnova za školsko razvojno planiranje. S druge strane, to mora da odražava potrebe školskih zajednica u opštini, tako da široko učešće i fer predstavljanje svih interesnih grupa je neophodno.
Mere
Mera 2.1. Procedure pregleda i instrumenti za planiranje razvoja kvaliteta
OPis: I ako školsko razvojno planiranja nije obavezno na Kosovu, nekoliko formata planiranja su razvijeni i upotrebe se. Svi ti formati prate standardni ciklus planiranja koji počinje od analize situacije, i nastavlja sa postavljanjem ciljeva i prioritete za srednjoročni period. Te procedure i instrumenti treba preispitati i standardizovati da bi odražavali najbolje prakse školskog razvojnog planiranja. Važno je jasno definisati oblasti kvaliteta koje čine nacionalni okvir kvaliteta za razvoj škole i to može voditi analizu sadašnje situacije. Na primer, formati razvijeni od strane GIZ CDBE, definišu osam oblasti kvaliteta, uključujući školsko upravljanja i rukovođenje, stručno usavršavanje nastavnika, infrastrukturu i tako dalje. Nacionalni opšti konsenzus treba da se postigne o onome šta definiše "dobrz školu" i koje glavne oblasti kvaliteta trebaju se adresirati. Fokus školskog razvojnog planiranja treba da se prebaci od definisanja potreba za poboljšanje infrastrukture na korake za poboljšanje kvaliteta procesa nastave i učenja (vidi poglavlje o ciklusu kvaliteta), uključujući i pomak od onoga što škole očekuju od drugih (ODO, donatore ) na ono što škole mogu da postignu same čak i s obzirom na veoma teškoj materijalnoj situaciji. Ciklus kvaliteta nudi pristup razvoja kvaliteta zasnovan u školi koji podržava ovu promenu. Već je uključen u ŠR - planu razvijen od strane GIZ CDBE i treba se dodatno ojačati.
MONT, u saradnji sa ODO-ima, će uspostaviti radnu grupu da preispita postojeće smernice za školsko razvojno planiranje. Smjernice će se sumirati u obliku Administrativnog uputstva koji će učiniti razvojne planove škola obavezna za sve javne pre-univerzitetske institucije na Kosovu. Isto tako, priručnik za efikasno osiguranje kvaliteta zasnivan u školi i niz instrumenata za podršku škole u ovom procesu će se proizvoditi od MONT-a u cilju podrške školama u razvoju i implementaciji školskih razvojnih planova koji imaju jasan fokus na razvoju kvaliteta.
Mera 2.2. Pratiti i podržavati implementaciju razvojnih planova škola
Opis : Praćenje i podržavanje implementacije razvojnih planova škola je jedna od dužnosti koju većina ODO-a obavljaju samo delimično, bilo zbog nedostatka kapaciteta ili nedostatka metodologije. S druge strane, činjenica da su škole pod potpunom podređenosti ODO govori u prilog nužnosti sistematskog praćenja plana razvojnog školskog (razvoju, implementacija, upotreba samo-evaluacije/revizija rezultata za naredni ciklus planiranja), kao i pružanje usluga podrške školama za poboljšanje njihovih osiguranja kvaliteta osnovan na školu kroz efikasniju implementaciju njihovih školskih razvojnih planova.
22
Stoga razvoj Okvira za pračenje i podršku je planiran, koji će služiti kao metodologija i praktičan vodič za obavljanje ove delatnosti. Ovaj okvir za praćenje i podršku će jasno definisati procedure pračenja ili monitoringa, instrumente i prirodu informacija koje treba prikupiti, obraditi i izveštavati. Isto tako, to će definisati usluge podrške koje su potrebne da podrže škole u efikasnom sprovođenju osiguranja kvaliteta zasnivan u školi. Proces izrade platforme će se rukovoditi od Radna grupe osnovane od strane MONT-a, koja će biti podržana od strane spoljne ekspertize. U radnoj grupi, pored opštinskih zvaničnika, treba biti i predstavnici inspekcije obrazovanja, kako bi se osiguralo da monitoring koji se sprovodi od ODO-a obezbeđuje relevantne informacije Inspekciji obrazovanja u toku procesa procene školske performance. Isto tako, resursi trebaju se identifikovati na opštinskom nivou za podršku školama u efektivnom osiguranju kvaliteta zasnivan školi, npr, preko upotrebe uspešnih kordinatora kvaliteta škola koji če predavati kolegijalnu nastavu kolegama iz drugih škola. U tu svrhu stručne grupe na opštinskom nivou će biti postavljene. Dalje, kolegijumi ODO-a mogu se korstiti za deljenje stručnost i objedinjavanje resursa za ciljanu podršku osiguranju kvaliteta zasnovan u školi. Isto tako, mali ODO-i mogu razmatrati formiranja mreža za OK za ujedinjenje sredstava.
ODO-i moraju da izdvoje kadar za praćenje i podršku implementaciji školskih razvojnih planova dovodeći jasan fokus na jačanje osiguranja kvaliteta zasnovan u školi.
Mera 2.3. Uskladiti opštinske planove sa školskim planovima u skladu sa oblastima kvaliteta
Opis: Opštinski razvojni planovi obrazovanja moraju se uskladiti sa školskim planovima u skladu sa obastima kvaliteta. Pored toga, svaki opštinski obrazovni plan treba da odražava prioritete razvoja u opštini, i kao takav, poslužiti kao osnova za dalji razvoj školskih planova. Da bi se olakšao proces, MONT će razviti priručnik o opštinskom planiranju obrazovanja koji se može koristiti od strane ODO-a za razvoj opštinskih planova.
Opštinski planovi razvoja obrazovanja treba da se dostave MONT-u da se obavesti razvoj nacionalnih politika, dok preporuke eksterne evaluacije škola vršenih od Inspekcije obrazovanja trebaju obavestiti o razvoju školskih planova, kao što je prikazano u tabeli u sledeče.
Pristup da se osigura koherentnost između politike vlade, opštinskih prioriteta i potreba škola fokusira razvojne planove na jasnim prioritetima razvoja (2 po školi ) sa jasnim fokusom na pedagoška pitanja. U cilju podrške implementaciji nacionalne politike sporazum o prioritetima treba da bude postignut između MONT-a o tome koje bi ključni pedagoški prioritet bio postavljen za sve škole. Drugi prioritet će biti postavljen od strane individualnih škola u konsultaciji sa odgovarajućoj opštini, u cilju ispunjavanja
23
njihovih potrebe u okviru opštinskih prioriteta.
Mera 2.4. Promovisanje razmene najboljih praksi
Opis : Najbolje prakse u školskom razvojnom planiranju i u razvoju kvaliteta osnovan u školi će se deliti na opštinskom nivou i kroz portala za osiguranje kvaliteta koji se održava od MONT-a. Takođe, škole će biti ohrabrenie da objavljuju svoje razvojne planove u svojim veb stranicama. Na opštinskom nivou iskustvo škola koje su vodeće u osiguranju kvaliteta osnovan u školi će se deliti sa drugim školama. ODO će koristiti opštinske mreže koordinatora kvaliteta osnovan u školi kao i mreže profesionalnih grupa da podržava škole u razvoju osiguranja kvaliteta osnovan u školi. Kolegijalne konsultacije a možda i kolegijalne provere će se koristiti kao instrument za podršku škola u razvoju kvaliteta u školi.
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima Uspostavljanje sistema punopravne kontrole kvaliteta zahteva promene u zakonodavstvu, kao i novu podelu odgovornosti između centralnom, lokalnom i školskom nivou. Ovo treba da bude praćeno
Opštinski razvojni planovi obrazovanja dostavljeni MONT-u
Inspekcija obrazovanja uradi
eksternu evaluaciju škola
Škola priprema školski razvojni plan
u konsultaciji sa ODO-em
Školski razvojni plan odobravan od Odbora
škole
ODO razvija opštinske razvojne planove obrazovanja na
osnovu doprinosa iz škola
Opštinski razvojni planovi obrazovanja
odobravani od strane skupšitne
24
merama za izgradnju kapaciteta koje uključuju kadrove i razvoj kadrova u Inspekciji obrazovanja i u ODO-ima, kao i značajne napore u razvoju kapaciteta na svim svim nivoima.
Mere
Mera 3.1. Izgradnja kapaciteta inspekcije za nove odgovornosti
Opis : Sadašnja struktura Inspekcije obrazovanja dozvoljava ovom nacionalnom telu da obavlja svoje zadataka u vezi sa njenom pravno - administrativnom i pedagoško – profesionalnom ulogom, kako je propisano zakonom. Pedeset sedam zaposlenih podeljeni u sedam regionalnih kancelarija i Centralnu kancelariju u Prištini su odgovorni za 42 predškolske ustanove, 989 osnovne i niže srednje škole i 116 više srednje škole (MONT, 2014). Kvalifikacije osoblja ne uvek se podudaraju sa zadacima koji se traže obavljati. Kada novi zakon bude usvojen, Inspekcija obrazovanja treba da razvije interne propise i vodiče za vršenje novih dužnosti. Iz perspective osiguranja kvaliteta, glavna uloga Inspekcije obrazovanja će biti periodično ocjenjivanje rada obrazovnih ustanova.
Sledeći korak u izgradnji kapaciteta Inspekcije obrazovanja za nove odgovornosti je da se razmotri kadrovska strukturu u ovom telu, kako u pogledu broja tako i kvalifikacije školskih inspektora. Dakle, inspekcija obrazovanja će morati da smisli novi plan osoblja i sistematizaciju radnih mjesta za svoje zaposlene. Kada se bude izradon novi organogram Inspekcije obrazovanja, na prosvjetne inspekcije je na mestu, porebne su velike napore obuke da bi se da podržali zaposleni u obavljanju njihovih novih dužnosti. Isto tako, transparentne smernice, procedure i instrumenti za eksterne evaluacije škola treba da budu razvijene i dostavljene svim školama.
Mera 3.2. Razvijanje priručnik za školske departmane sa jasnim fokusom na razvoj kvaliteta
Opis: Da bi se podržalo uvođenje menadžmenta srednjeg nivoa u školama na Kosovu, praktičan vodič za organizaciju i rad školskih odepartmana će se razviti. Priručnik će staviti poseban fokus na ulogu školskih departmana u sprovođenju efikasnog osiguranja kvaliteta osnovan u školi. Proces će se karakterisati sa visokim nivoem uključenosti, i biće vođen od MONT radne grupe, uz pomoć stručnjaka za odgovarajuće oblasti. Priručnik će biti na raspolaganju svim školama i nastavnicima na Kosovu, dok ODO-i treba ohrabriti njegovo koriščenje. Razvoj vodiča će biti praćen informativnim aktivnostima za školske departmane, kako bi se olakšalo korišćenje priručnika u školama.
25
Development of the guide will be followed by information activities for school departments, to facilitate the use of the manual in schools.
Mera 3.3. Obučavanje osoblja ODO-a , direktore i odgovorno osoblje škole za upravljanje kvalitetom
Opis: U cilju jačanja osiguranja kvaliteta zasnovan u školi i stvaranje "kulture kvaliteta" na nivou škole, MONT će razviti priručnik o osiguranju kvaliteta zasnivan u školi, kao i odgovarajuće instrumente, gradeći na već postojeće materijale, kao što je Priručnik o OK zasnovan u školi za stručne škole. Materijali će biti dostupni u internet platformi za osiguranje kvaliteta. Profesionalni modul za obuku u toku službe za osoblje ODO-a, direktore i kordinatore kvaliteta če se razviti. Modul će takođe biti uključen u postojećim programima obuke za direktore škola. U zavisnosti od obuke i kapaciteta podrške na opštinskom nivou, nosioci obuke na nacionalnom nivou treba da razviju kapacitete za pružanje stručnog usavršavanja u ovoj oblasti.
Mera 3.4. Obezbeđenje pomoči od profesionalnih grupa u opštinskom nivou
Opis : Kao što je objašnjeno u meri 1.2, profesionalne grupe na opštinskom nivou če se uspostavljati da podrže škole u osiguranju kvaliteta pružanja. MONT će razviti smjernice za osiguranje kvaliteta zasnovan u školi, kao i odgovarajuće instrumente za rad stručnih grupa i mreža koordinatora za osiguranje kvaliteta, a takođe će pružati podršku za izgradnju kapaciteta u tim grupama.
Mera 3.5. Obučavanje predstavnika škola i opština za razvojno planiranje
Opis : Postojeći programi za školsko razvojno planiranje će biti dopunjeni komponentima za implementaciju ciklusa kvaliteta u razvoju kvaliteta i postepeno če se uvesti u svim opštinama i školama na Kosovu. U svakoj opštini, jedan broj zvaničnika ili eksperata/praktičara zašosleni od strane ODO-a če se obučavati da bi podržavali škole. U svakoj školi director i " koordinator kvaliteta "će se obučavati u uspostavljanju
26
efikasnog sistema za razvoj kvaliteta u školi.
Pored toga, program obuke o planiranju opštinskog obrazovanja će biti razvijen i ponuđen nadležnim zvaničnicima ODO-a. Na nacionalnom nivou odgovarajući pružioci obuke će biti podstaknuti da razviju kapacitete za obuku koja može da zadovoljava potrebe opština i škola za obuku. Opštine će snositi odgovornost za realizaciju programa obuke, dok MONT će nadgledati proces obuke.
Mera 3.6. Uvođenje sistema pračenja za nove nastavnike u školama
Opis : Trenutno, ne postoji početni period za nove nastavnike u kosovskim školama. Ovaj sistem treba da se uvede na nivou škole. Svaka škola će dodeliti iskusnog nastavnika da podučava novog nastavnika koji ima samo privremenu dozvolu. Ovo se može upravljati sa školskim departmanima kada oni postanu potpuno funkcionalni, a zahteva nove opise poslova za nastavnike na nacionalnom nivou koje odražavaju njihove nove dužnosti. Postojeće Administrativno Uputstvo obavezuje škole da pomognu nastavnicima koji nose privremenu dozvolu .
27
Cilj 4: Podizanje svesti aktera za osiguranje kvaliteta
Pregled koji je sprovođen od Tvinning projekta "Podrška implementaciji Strateškog plana u sektoru obrazovanja Kosova 2011-2016", zaključuje: . “U celini, svest treba da se podigne za osiguranje kvaliteta cele škole kao proces zasnovan u školi u zajedničkom razumevanju" dobre škole i dobre nastave/učenja" među svim zaposlenima, kao i o procesu institucionalnog razvoja potreban za identifikaciju razvoj prioriteti i redovno odraziti na njihovo ostvarenje - fokusiranje na osnovni zadatak svake škole, odnosno organizaciji procesa nastave/učenja i omogućiti ohrabrivo okruženja za sve učenike. Dok školska oprema i infrastruktura su od očigledne važnosti, prelazak na stvarnom kvalitetu procesa nastave/učenja je potreban."(Tvinning projekat KS 11 IB OT 02, 2014)
Takođe, svest o potrebi da se osigura kvalitet obrazovanja mora biti podignut među učenicima, roditeljima i široj javnosti. Takav pristup gradi pritisak na škole, lokalne i centralne vlasti da rade naporno na poboljšanju kvaliteta pružanja obrazovanja i osiguranju boljih rezultata u učenju.
Mere
Mera 4.1. Objavljivanje rezultata nacionalnih i međunarodnih testiranja
Opis : Radi transparentnosti, MONT će staviti na raspolaganje javnosti rezultate nacionalnih testova razvrstanih po oblastima, opštinama i školama i će organizovati sastanke o tome kako da se tumače rezultate testiranja. Takav potez će učniti praktičare, roditelje, učenike i javnost upoznatim sa performansama sistema obrazovanja i obrazovnih institucija. Isto važi i za rezultate međunarodnih testova, u kojima Kosovo učestvuje.
Ova mera je povezana sa 1.7 (" Efektivno korišćenje podataka za praćenje obrazovanja za osiguranje kvaliteta na svim nivoima") i podrazumeva izgradnju kapaciteta za tumačenje rezultata nacionalnih testova i podataka za praćenje obrazovanja na različitim nivoima, kao i poboljšanje relevantnost izvještaja za korisnike.
Mera 4.2. Promocija uspešnih slučajeva i nagrađivanje postignuča
Opis : Primeri dobre prakse u vezi sa kvalitetom obrazovanja će biti široko promovisana kroz portala za osiguranje kvaliteta (mera 4.5), i če se deliti sa javnoščem. Takođe, MONT i opštine će podsticati razmenu iskustava među ODO-a i škola o njihovim iskustvima vezanim za kvalitetom obrazovanja.Takav proces pokreće konkurenciju među školama.
28
Mera 4.3. Obveštavanje roditelja o raznim aspektima kurikuluma i o osiguranju kvaliteta
Opis : Okvir Kosovskog kurikuluma je "na osnovu kompetencija", i , kao takav, dogovoren oko koncepta pružanja deci potrebne veštine, stavove i znanja za obavljanje zadataka za koje društvo i prosvjetni radnici smatraju da će im biti potrebno za njihovo vreme u školi i do kraja svog života kao učenici, radnici, članovi porodice i kao deo društva na Kosovu. Pristup je prilično jedinstven u odnosu na stari kurikulum - dok MONT razvija suštinske kurikule, predmetne programe treba se razvijati u školama, što predstavlja jedno novo iskustvo za Kosovo.
U takvim okolnostima, roditelji moraju da budu dobro informisani o razvoju i realizaciji kurikuluma, kao i o načinima kako da podržavaju učenje svoje djece. Zbog toga, MONT je dizajnirao informativnu kampanju koja treba da se prilagodi kontekstu novog kurikuluma kada če on početi da se implementira u svim školama u zemlji.
Takođe, roditelji treba da budu detaljno informisani o novim aranžmanima za osiguranje kvaliteta koji če se uvesti u skladu sa ovom Strategijom. Za tu svrhu, MONT će razviti promotivne materijale i pustiti u rad portal za osiguranje kvaliteta (mera 4.5).
Mera 4.4. Promocija javnih debata o kvalitetu u obrazovanju
Opis : MONT i opštine će podstaći javne debate o tome šta čini kvalitet u obrazovanju, odnosno ono što se očekuje od "dobre škole". U saradnji sa Udruženjem Kosovskih opština, MONT će organizovati svake dve godine konferencije o kvalitetu obrazovanja, gde će primeri dobre prakse biti deljeni i pitanja vezana za temu če se razgovarati. Takođe, MONT i ODO će učestvovati u raspravama koje se odnose na kvalitet obrazovanja započetih od strane medija i organizacija civilnog društva. Takve debate treba da se održe na nivou škole, kao i na opštinskom i na centralnom nivou.
Mera 4.5. Kreiranje portala o osiguranju kvaliteta
Opis : Portal za osiguranje kvaliteta će biti postavljen od strane MONT-a u cilju informisanja nastavnika, roditelja, učenika i šire javnosti o aranžmanima za osiguranje kvaliteta, i da obezbedi resurse i instrumente za podršku mehanizama za osiguranje kvaliteta na centralnom, lokalnom i školskom nivou. Portal će se održati od Inspekcije obrazovanja i pružiče interaktivni interfejs da se omoguće rasprave o pitanjima osiguranja kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja, ali i da pruži konkretne instrumente i podršku
29
obrazovnih pružioca usluga.
4. Vodič za implementaciju strategije Strategija za osiguranje kvaliteta u pred- univerzitetskom obrazovanju sastoji se od pet komponenata identifikovanih od ciljeva predstavljenih u poglavlju 3 ovog dokumenta. U nastavku, tu su predstavljeni pokazatelji definisani za svaki cilj koji se želi postići do 2020. Ovi pokazatelji su podeljeni u dva perioda: kratkoročni period 2016-2017 i srednjoročnom period 2018-2020. Svaki pokazatelj je rezultat realizacije aktivnosti koje se odnose na konkretnim ciljem. Tabela 1 daje detalje Cilja 1 u logičnoj hijerarhiji mera, pokazatelja podeljenih u dve pomenute periode i očekivane rezultate. Rezultati proizilaze iz cilja, pokazatelji predstavljaju opis rezultata, dok su mere akcije koje treba preduzeti da bi se postigli rezultati.
Tabela 1.Cilj 1 detajiran u rezultate, pokazatelje i mere
Cilj 1: Izgradnja efektivnih mehanizma za osiguranje kvaliteta
Rezultat: Efektivni mehanizmi za osiguranje kvaliteta u pred-univeryitetskom obrazovanju Kosova, na osnovu nadležnosti između MONT-a, ODO-a i škola.
Pokazatelji
2016-2017 2018-2020 P.1.1.Eksterna evaluacija 350 škola na osnovu jasnih standarda i procedura se sprovodila P1.2. Priručnik za upravljanje kvalitetom u obrazovanju na osnovu pristupa upravljanja ciklusa kvaliteta se pripremao P1.3. Koordinatori za osiguranje kvaliteta i šefovi departmana u 350 pred - univerzitetskih ustanova su se imenovali P1.4. Profesionalne grupa za pružanje podrške školama su osnovane u 21 opština i kordinatori kvaliteta su imenovani u svim ODO-ima P1.5. Inspektorat obrazovanja je reorganizovan za obavljanje funkcije eksterne evaluacije škola i pravno- administrativne funkcije definisane zakonom
P1.6. Eksterna evaluacija u 350 školama se sprovodi svake godine P1.7. Profesionalne grupe za pružanje podršku školama su osnovana u 15 preostalim opštinama P1.8. Koordinatori za osiguranje kvaliteta i šefovi departmana su imenovani u 750 preostalih pred - univerzitetskim ustanovima P1.9. Podaci iz monitoringa obrazovanja se saopštili školama i opštinama i koriste se u procesu razvoja kvaliteta u toku
Mere strategije 1.1. Izgradnja efektivnih mehanizma za evaluacije škola
1.2. Primenjivanje upravljanja ciklusa kvaliteta u obrazovanju 1.3. Osnaživanje školskih organa (profesionalnih grupa i saveta) da obavljaju svoju dužnost u osiguranju
kvaliteta
30
1.4. Definisanje uloge ODO-a u osiguranju kvaliteta i izgradnja relevantnih struktura za osiguranje
kvaliteta u ODO-ima
1.5. Funkcionisanje inspekcije u pravno- administrativne i pedagoško - stručne aspekte
1.6. Funkcionalizacija sistema licenciranja za nastavnike
1.7. Efikasna upotreba podataka za praćenje obrazovanja za osiguranje kvaliteta na svim nivoima Grafikon 1 odražava zavisnost indikatora na Mere Cilja 1, ali u određenim slučajevima, i na mere drugih ciljeva. U stvari, ovaj grafikon ukazuje na povezanost između različitih ciljeva strategije i saradnje između njih.
Grafikon 1. Veza između pokazatelja Cilja 1 i mera strategije
Tabele 2-4 u nastavku, slično kao Tabela 1, obezbede detaljan opis ciljeva 2-4 u rezultate, indikatore i mere. Takođe, ovde indikatori se podele u dva vremenska perioda, kao u slučaju Cilja 1. Slično, grafikoni 2-4 imaju analogno značenje sa grafikonom 1.
Tabela 2. Cilj 2 detajiran u rezultate, pokaztelje i mere
Cilj 2: Unapređenje razvojnog planiranja u nivou škole i opštine
Rezultat: Sve škole i opštine izrade razvojne planove u skladu sa zakonodavstmov na snazi
Pokazatelji
2016-2017 2018-2020 P2.1. Revidirane smernice za planiranje razvoja P2.4. Opštine redovno prate razvojne planove
I 1.1
O1/Mere 1.1, 1.2, 1.4, 1.5
O2/Mere 2.1, 2.2, 2.4
O3/Mere 3.1, 3.5
I 1.2 O1/Mere
1.2
I 1.3 O1/Mere
1.3
I 1.4 O1/Mere
1.4
I 1.5 O1/Mere
1.6
I 1.6
O1/Mere 1.1, 1.2, 1.4, 1.5
O2/Mere 2.1, 2.2, 2.4
O3/Mere 3.1, 3.5
I 1.7 O1/Mere
1.2
I 1.8 O1/Mere
1.3
I 1.9
O1/Mere 1.7
O4/Mere 4.1
2016-2017 2018-2020
31
kvaliteta su objavljene P2.2. Okvir pračenja i podrške za planiranje razvoja kvaliteta škola je razvijen P2.3. Priručnik za planiranje razvoja obrazovanja na opštinskom nivou je izrađen
škola i pružanju podrške u njihovoj implementaciji P2.5. Opštine izrade razvojne planove obrazovanja koji su u skladu sa školskim planovima i opštinskim razvojnim potrebama P2.6. Deljenje najboljih praksi o planiranju i sprovođenju razvoja vrši se na opštinskom nivou i kroz portala za osiguranje kvaliteta.
Mere strategije 2.1. Pregled procedura i instrumenata za planiranje razvoja kvaliteta 2.2. Praćenje realizacije razvojnih planova škola 2.3. Usklađivanje opštinskih planova sa školskim planovima u skladu sa oblastima kvalitete 2.4. Podsticanje razmene najboljih praksi
Grafikon 2. Veza između pokazatelja Cilja 1 I mera strategije
Tabela 3. Cilj 3 detajiran u rezultate, pokazatelje o mere
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima
Rezultat: Kapaciteti za osiguranje kvaliteta postoje u centralnom, lokalnom I školskom nivou
Pokazatelji
2016-2017 2018-2020 P3.1. Inspektori za obrazovanje završe obuku uspešno da obavljaju svoje nove odgovornosti
P3.6. Škole i ODO-e u svim opštinama na Kosovu su informisane o novom organizacionom načinu i
I 2.1
O1/Mere 1.1, 1.2
O2/Mere 2.1
I 2.2
O1/Mere 1.2, 1.4
O2/Mere 2.2
I 2.3
O1/Mere 1.1, 1.2
O2/Mere 2.1
I 2.4
O1/Mere 1.1, 1.2, 1.4
O2/Mere 2.1, 2.2
O3/Mere 3.5
I 2.5
O1/Mere 1.4
O2/Mere 2.1,2.2,2.3
O3/Mere 3.5
I 2.6
O2/Mere 2.4
O4/Mere 4.2,4.4,4.5
2016-2017
2018-2020
32
P3.2. Škole i ODO-e u polovini opština na Kosovu su informisani o novom organizacionom načinu i o funkcionisanju školskih departmana P3.3. Oko 600 predstavnika škola i ODO-a su obučeni za osiguranje kvaliteta P3.4. Pripadnici profesionalnih grupa su obučeni na opštinskom nivou za pružanje podrške školama P3.5. Oko 1000 predstavnika škola i ODO-a su obučeni o planiranju razvoja kvaliteta u školi i opštinskom nivou
funkcionisanju školskih departmana P3.7. Svake godine, 900-1000 predstavnici škola i ODO-a su obučeni za osiguranje kvaliteta P3.8. Profesionalne grupe na opštinskom nivou pružaju podršku školama P3.9. Oko1300 predstavnika škola i ODO-a su obučeni o planiranju razvoja kvaliteta u školi i opštinskom nivou P3.10.Mentorstvo novih nastavnika se vrši u svim kosovskim školama
Mere strategije 3.1. Izgradnja kapaciteta Inspektorata za nove odgovornosti 3.2. Izrada priručnika za školske departmane sa jasnim fokusom na razvoj kvaliteta 3.3. Obuka osoblja ODO-a , direktora i odgovornog osoblja škole za upravljanje kvalitetom 3.4. Pružanje pomoći od strane profesionalnih grupa na opštinskom nivou 3.5. Obuka školskih i opštinskih predstavnika o planiranju razvoja kvaliteta 3.6. Implementacija sistema mentorstva za nove nastavnike u školama Grafikon 3. Veza između pokazatelja Cilja 3 i mera strategije
33
Tabela 4. Cilj 4 detajiran u rezultate, pokazatelje i mere
Cilj 4: Podizanje svesti među aktera za osiguranje kvaliteta
Rezultat: Stručnjaci, izrađivači politika, roditelji i šira javnost imaju dovoljno informacija o osiguranju klvaliteta u pred-univerzitetskom obrazovanju
Pokazatelji
2016-2017 2018-2020 P4.1. Softver za izveštavanje o rezultatima nacionalnih testova se stavlja u funkciju P4.2. Roditelji su informisani o relevantnim aspektima osiguranja kvaliteta u pred-univerzitetsko obrazovanje P4.3. Portal za osiguranje kvaliteta je napravljen P4.4. Roditelji i lokalni i nacionalni akteri su učestvovali u javnim raspravama o kvalitetu u obrazovanju u najmanje 15 okruglih stolova, konferencija, medijskih programa
P4.4. Profesionalci, političari i šira javnost koriste različite izvore informacija za osiguranje kvaliteta u pred-univerzitetskom obrazovanju
I 3.1
O1/Mere 1.1, 1.2, 1.5,1.6
O3/Mere 3.1
I3.2
O1/Mere 1.3, 1.4
O3/Mere 3.2
I 3.3
O1/Mere 1.2, 1.3, 1.4
O3/Mere 3.3
I 3.4
O1/Mere 1.3, 1.4
O3/Mere 3.4
I 3.5
O1/Mere 1.2,1.3,1.4
O2/Mere 2.1, 2.4
O3/Mere 3.5
I 3.6
O1/Mere 1.3, 1.4
O3/Measures 3.2
I 3.7
O1/Mere 1.2,1.3,1.4
O3/Mere 3.3
I 3.8
O1/Mere 1.2,1.3,1.4
O2/Mere 2.1,2.4
O3/Mere 3.5
I 3.9
O1/Mere 1.6
O3/Mere 3.6
2016-2017
2018-2020
34
Mere strategije 4.1. Objavljivanje rezultata domaćih i međunarodnih testova 4.2. Promocija uspeha i nagrađivanje dostignuća 4.3. Informisanje roditelja o različitim aspektima kurikuluma i o osiguranju kvaliteta 4.4. Promocija javnih rasprava o kvalitetu u obrazovanju 4.5. Izrada portala za osiguranje kvaliteta
Grafikon 4. Veza između pokazatelja Cilja 4 i mera strategije
5. Budžet i Akcioni plan Budžet za implementaciju Strategije za osiguranje kvaliteta 2016-2020 je oko 8.2 miliona evra i to se izračunava na osnovu prognoze troškova za realizaciju mera ove strategije, bez obzira na to da li u budžetu Kosova su planirana sredstva za ovu svrhu ili ne. Tabela 5 daje pregled ovog Budžeta po godinama i komponentima strategije koji su u skladu sa strateškim ciljevima.
I 4.1 O4/Mere
4.1
I 4.2
O1/Mere 1.2, 1.3,1.4
O3/Mere 3.3,
O4/Mere 4.3
I 3.3
O1/Mere 1.2
O4/Mere 4.5
I 4.4
O1/Mere 1.2,1.7
O3/Mere 3.1,3.3,3.4
O3/Mere 4.1-4.5
2016-2017
2018-2020
35
Tabela 5. Sažetak budžeta po godinama I strateškim ciljevima
Komponenta Budžet
2016 2017 2018 2019 2020 Total Mehanizmi za osiguranje kvaliteta € 452,600 € 1,019,200 € 1,554,700 € 2,027,200 € 2,474,700 € 7,528,400
Razvojno planiranje € 63,000 € 63,000
Izgradnja kapaciteta € 176,000 € 166,700 € 108,700 € 61,500 € 31,500 € 544,400
Podizanje svesrti € 50,500 € 38,000 € 3,000 € 3,000 € 3,000 € 97,500
€ 742,100 € 1,223,900 € 1,666,400 € 2,091,700 € 2,509,200 € 8,233,300
Najviši troškovi se pojavljuju na Strateški cilj 1 koja se bavi mehanizmima kvaliteta. U stvari, 86 % od iznosa od 7.528.400 € je za plate zaposlenih koji će biti angažovani u operativnim mehanizmima osiguranju kvaliteta, bilo u školi ili na opštinskom nivou. Tabela 6 prikazuje troškove za implementaciju Strategije podeljene na troškove razvoja i operativne troškove. Troškovi razvoja su oni koji su u ograničenom vremenskom periodu i imaju za cilj stvaranje uslova za implementaciju strategije za izgradnju kapaciteta na primer, izrada priručnika, razvoj softvera, i sličnih izdataka. U međuvremenu, operativni troškovi su prisutni čak i nakon perioda sprovođenja Strategije. Tabela pokazuje da oko 90 % budžeta su operativni troškovi i, to bi trebalo da se pokrije od državnog budžeta. U međuvremenu, troškovi razvoja često mogu biti pokriveni donatorskim doprinosima. Tabela 6. Budžet za strategiju po vrstima troškova
Oblast Budžet
2016 2017 2018 2019 2020 Total Razvojni troškovi
€ 369,500 € 226,700 € 133,700 € 86,500 € 31,500 € 847,900
Operativni troškovi
€ 531,000
€ 1,155,600
€ 1,691,100
€ 2,163,600
€ 2,636,100 € 8,177,400
€
900,500 €
1,382,300 €
1,824,800 €
2,250,100 €
2,667,600 € 9,025,300
Proraćunavanje budžeta se vršilo nakon kompletiranja srednjoročnog okvira troškova 2016-2018, i iz tog razloga, za 2016 su planirani manje operativni troškovi nego u drugim godinama, a postoje realne mogućnosti da većina razvojnih troškova za ovu godinu će biti obezbeđena od resursa donatora. U nastavku donosimo detaljan budžet za svaki cilj i stratešku meru posebno. Strateške mere se dele na aktivnosti, i za svaku aktivnost troškovi, period realizacije, i odgovornost za njenu implementaciju su navedeni. Ako polja su ostavljena prazna, onda se smatra da nema nikakve dodatne troškove, osim uobičajenih troškova urađenih od institucije odgovorne za njihovu realizaciju.
36
Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta
Mera 1.1 Izgradnja efikasnog sistema za evaluaciju škola
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
1.1.1 Obavljenje eksterne evaluacije škola
2017-2020 Inspekcija obrazovanja
350 škole godišnje Troškovi za jednog domačeg eksperta po školi: 3 RD x 50 EURO/dnevno = 150 EUR
52,500 52,500 52,500 52,500 210,000
1.1.2 Pružanje podrške u eksternim evaluacijama škole
2017-2019 Inspekcija obrazovanja sa podrškom
donatora
Međunarodna ekspertiza : 100 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza: 100 radnih dana x 200 EUR
25,000 25,000 25,000 75,000
Pod-total 1.1 -
77,500 77,500 77,500 52,500 285,000
Mera 1.2 Primena menadžmenta ciklusa kvaliteta u obrazovanju Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total 1.2.1 Pripremanje jednog
priručnika za upravljanje ciklusa kvaliteta u obrazovanju
2016 MONT Međunarodna ekspertiza : 50 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza: 50 radnih dana x 200 EUR
50,000 50,000
Pod-total 1.2 50,000 - - - - 50,000 Mera 1.3 Osnaživanje školskih tela ( grupe i vijeća) da sprovede svoju funkciju osiguranja kvaliteta
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total
37
1.3.1 Imenovanje koordinatora za osiguravanje kvaliteta u školi
2016-2020 Opštine 1,100 škole x 1 Koordinator kvaliteta x 10% radnog vremena (prilično) x 450 EURO godišnja plata 2016: 100 koordinatora OK-a 2017-2020: 250 koordinatora OK-a/godišnje
54,000 189,000 324,000 459,000 594,000 1,620,000
1.3.2 Imenovanje šefa departmana u školama
2016-2020 Opštine 1,100 škole x 5 šefova departmana x 5% radnog vremena (prilično) x 450 EURO mesečna plata 2016: 100 škole x 5 šefova departmana 2017-2020: 250 škole x 5 šefova departmana /godišnje
135,000 472,500 810,000 1,147,500
1,485,000
4,050,000
Pod-total 1.3 189,000 661,500 1,134,000 1,606,500 2,079,000 5,670,000 Mera 1.4 Definisanje uloge ODO-a u osiguranju kvaliteta - OK i izgradnji relevantnih struktura za OK u ODO-ima
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
1.4.1 Uspostavljenje profesionalnih grupa u opštinskom nivou
2016-2018 Opštine Prilično - 7 osoba po opštini 36 Opština x 7 osoba x 600 EURO (godišnja nadoknada) 2016: 6 Opština 2017-2018: 15 opština svake godine
25,200 88,200 151,200 151,200 151,200 567,000
1.4.2 Imenovanje članova osoblja ODO-a odgovornih za OK
2016 Opštine 10 ODO-e mogu imati potrebu da zaposle novo osoblje Godišnja plata: 4,800 EUR
48,000 48,000 48,000 48,000 48,000 240,000
Pod-total 1.4 73,200 136,200 199,200 199,200 199,200 807,000 Mera 1.5 Obezbeđenje funkcionisanja Inspektorata obrazovanja u pravno- administrativnom i pedagoškom - stručnom aspektu
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total
38
1.5.1 Pripremanje vodiča i procedura za eksternu evaluaciju
2016 MONT Međunarodna ekspertiza 30 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza: 30 radnih dana x 200 EURO
30,000 30,000
1.5.2 Imenovanje inspektora obrazovanja za eksternu evaluaciju škola
2016 MONT Količina godišnjeg posla (Škole se procenjuju svake 3 godine): 350 škole x 2 inspektora x 5 RD = 3,500 DP: 230 = 15 EPRV (Ekuivalentno sa punim radnim vremenom) Godišnje plate: 15 EPRV x 4,800 EURO/godišnje= 72,000 EURO
72,000 72,000 72,000 72,000 72,000 360,000
1.5.3 Imenovaje/zapošljenje inspektora za administrativnu inspekciju
2016-2017 MONT 2016: 8 članova osoblja x 4,800 EURO godišnja plata 2017-2020: 15 članova osoblja x 4,800 EURO godišnja plata
38,400 72,000 72,000 72,000 72,000 326,400
Pod-total 1.5 140,400 144,000 144,000 144,000 144,000 716,400 Mera 1.6 Funkcionalizacija sistema licenciranja nastavnika
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
1.6.1 Funkcionalizovanje sistema licenciranja nastavnika
2016-2018 MONT -
Pod-total 1.6 -
- - - - -
Mera 1.7 Efektivno koriščenje podataka pračenja obtazovanja u s’im nivoima OK-a Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total 1.7.1 Efektivno koriščenje
podataka monitoringa u svim nivoima OK-a
2018-2020 MONT Opštine
Škole
-
Pod-total 1.7 - - - - - -
Total Cilja 1: 452,600 1,019,200 1,554,700 2,027,200 2,474,700 7,528,400
39
Cilj 2: Unapređenje planiranja razvoja u školi i opštinskom nivou Mera 2.1 Pregled procedura i instrumenata za planiranje razvoja
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total 2.1.1 Sastavljanje radne
grupe za pregled postoječih vodiča za školske razvojne planove
2016 MONT -
2.1.2 Pripremanje novih administratvnih uputstva za razvojne planove škola i relevantnih instrumenata
2016 Radna grupa Međunarodna ekspertiza: 20 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza:20 radnih dana x 200 EURO Drugi troškovi: 1000 EURO
21,000 21,000
Pod - Total 2.1 21,000 - - - - 21,000 Mera 2.2 Praćenje sprovođenja školskog razvojnog plana
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total 2.2.1 Razvijanje
monitoringa i podržavajučeg okvira za razvojne planove škola
2016 MONT Međunarodna ekspertiza: 20 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza:20 radnih dana x 200 EURO Drugi troškovi: 1000 EURO
21,000 21,000
2.2.2 Monitorisanje- pračenje imlementacije školskih razvojnih planova
2017-2020 Opštine -
Pod - Total 2.2 21,000 - - - - 21,000
40
Mera 2.3 Usklađivanje opštinskih planova sa školskim planovima u skladu sa kvalitetnim oblastima
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
2.3.1 Izrada priručnika za opštinsko planiranje obrazovanja
2016 MONT Međunarodna ekspertiza: 20 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza: 20 radnih dana x 200 EURO Drugi troškovi: 1000 EURO
21,000 21,000
Pod - Total 2.3 21,000 - - - - 21,000 Mera 2.4 Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total 2.4.1 Podsticanje razmene
najboljih praksi 2016-2020 MONT
Opštine -
Pod - total 2.4 -
- - - - -
Total Cilja 2: 63,000 - - - - 63,000
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za osiguranje kvaliteta u svim nivoima
Mera 3.1 Jačanje kapaciteta inspekcije za nove odgovornosti
Kod Aktivnost Period
implementacije Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO)
2016 2017 2018 2019 2020 Total
41
3.1.1 Izgradnja kapaciteta za inspekciju obrazovanja
2016-2017 MONT sa podrškom donatora
Seminari obuke za inspektore (4 seminara, 25 učesnika, 3 dana svaki Predviđeni troškovi za seminar - 11,500 EURO: 1 međunarodni trener x 5 RD x 800 EURO/dnevno -= 4000 EURO 2 domaćih trenera x 5 RD x 250 EURO/dnevno= 2,500 EUR Smeštaj (s/b): 30 osoba x 3 dana = 90 dnevnica x 50 EUR = 4,500 EUR Drugi troškovi: 500 EURO
23,000 23,000 46,000
3.1.2 Studijska poseta za inspektore obrazovanja
2016-2017 MONT sa podrškom donatora
40 putovanja avionom u drugim državama, 5 dana svaka - 1,500 EUR/putvanje avionom
30,000 30,000 60,000
Pod-total 3.1 53,000 53,000 - - - 106,000 Mera 3.2
Izrada Priručnika za školske profesionalne departmane sa fokusom na razvoj kvaliteta
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
3.2.1 Uspostavljenje radne grupe za izradu priručnika
2016 MONT -
3.2.2 Izrada priručnika za školske departmane
2016 MONT Međunarodna ekspertiza: 30 radnih dana x 800 EURO (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza:30 radnih dana x 200 EURO Drugi troškovi: 2000 EUR
32,000 32,000
3.2.3 Organiziranje informativnih sesija u školama/opštinama
2017-2018 MONT Prilično 3 informativne sesije za jednu opštinu Troškovi jene sesija: 300 EURO 2 moderatora x 100 EURO/dnevno Osvežavajuća piča: 100 EUR 2017: 54 sesije 2018: 54 sesije
16,200 16,200 32,400
Pod-total 3.2 32,000 16,200 16,200 - - 64,400
42
Mera 3.3 Obuka osoblja ODO-a , direktora i odgovornog osoblja škole za upravljanje kvalitetom
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
3.3.1 Izrada prirućnika za osiguranje kvaliteta zasnivan u školi i relevantnih instrumenata
2016 MONT Međunarodna ekspertiza: 30 radnih dana x 800 EUR (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza:30 radnih dana x 200 EUR Drugi troškovi: 2000 EUR
32,000 32,000
3.3.2 Izgradnja kapaciteta škola za upravljanje kvalitetom
2017-2020 opština 1100 koordinatora za Osiguranje kvaliteta SC u školama + 2 predstavnika iz svake škole = 3,300 učesnika +100 iz ODO-a = 3,400 učesnika (110 seminara, 2 dana svaki, 30 učesnika) Troškovi predviđeni za jedan seminar - 1,050 EUR: 2 trenera x 2 dana x 150 EURO/dnevno = 600 EURO Ručak i osvežavajuća piča: 30 osoba x 2 dana x 5 EURO = 300 EURO Materiali obuke: 30 učesnika x 5 EURO = 150 EURO 2017: 20 seminara 2018-2020: 30 seminara/godišnje
21,000 31,500 31,500 31,500 115,500
Pod-total 3.3 32,000 21,000 31,500 31,500 31,500 147,500 Mera 3.4
Pružanje pomoći od strane profesionalnih grupa u opštinskom nivou
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
43
3.4.1 Izrada priručnika za opštinske profesionalne grupe
2016 MONT Međunarodna ekspertiza: 20 radnih dana x 800 EUR (svi troškovi uključeni) Domača ekspertiza:20 radnih dana x 200 EUR Drugi troškovi: 1000 EUR
21,000 21,000
3.4.2 Izgradnja kapaciteta opštinskih profesionalnih grupa
2016-2018 MONT uz pomoć opština
36 opština x 10 članova tima, uključujući i zvaničnike ODO-a (prilično) = 360 učesnika (30 seminara, 3 dana svaki, 25 učesnika) Troškovi predviđeni za jedan seminar - 3,100 EURO: 2 trenera x 3 diana 250 EURO/dnevno = 1,500 EURO Ručak i osvežavajuča piča 30 osoba x 3 dana 15 EUR = 1,350 EURO Materiali obuke: 25 učesnika x 10 EURO = 250 EUR 2016: 5 seminara 2017: 15 seminara 2018: 10 seminara
15,500 46,500 31,000 0 93,000
Pod-total 3.4 36,500 46,500 31,000 - - 114,000 Mera 3.5
Obuka školskih i opštinskih predstavnika za planiranje razvoja
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
44
3.5.1 Izgradnja kapaciteta škola i opština za razvojno planiranje
2016-2019 opština 1100 škola x 2 predstavnika iz svake škole = 2,200 učesnika u obuku +100 iz ODO-a = 2,300 učesnika u obuku (75 seminara, 3 dana svaki, 30 učesnika Troškovi predviđeni za jedan seminar - 1,500 EURO: 2 trenera x 3 dana 150 EURO/dnevno = 900 EURO Ručak i osvežavajuča piča: 30 osoba x 3 dana po 5 EUR = 450 EURO Materiali obuke: 30 učesnika x 5 EURO = 150 EURO 2016: 15 seminara 2017-2019: 20 seminara/godišnje
22,500 30,000 30,000 30,000 112,500
Pod-total 3.5 22,500 30,000 30,000 30,000 - 112,500 Mera 3.6
Implementacija sistema monitoringa za nove nastavnike u školama
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
3.6.1 Implementacija sistema pračenja za nove nastavnike u školama
2018-2020 MONT Opštine
Škole
-
Pod-total 3.6 -
- - - - -
Total Cilja 3: 176,000 166,700 108,700 61,500 31,500 544,400
45
Cilj 4: Povećanje svesti zainteresovanih strana o osiguranju kvaliteta
Mera 4.1
Objavljivanje rezultata nacionalnih i međunarodnih testiranja
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
4.1.1 Razvijanje softvera za obrađivanje i izveštavanje rezultata nacionalnih testiranja
2016 MONT Troškovi za Softuer 30,000 30,000
Pod-total 4.1 30,000 - - - - 30,000 Mera 4.2
Promocija uspeha i nagrađivanje dostignuća
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
4.2.1 Promocija uspeha i nagrađivanje dostignuča
2017-2020 MONT Opštine
-
Pod-total 4.2 -
- - - - -
Mera 4.3
Informisanje roditelja o različitim aspektima kurikuluma i plana o osiguranju kvaliteta
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
4.3.1 Pripremanje promocionih materiala za informisanje roditelja o organiziranju OK-a
2016-2017 MONT Izrada letaka: 500 EURO Troškovi štampanja: 50,000 kopije x 0.20 EURO
5,500 5,000 10,500
4.3.2 Informativne oblasti u elektronskim medijima
2017 MONT Paušal 30,000 30,000
Pod-total 4.3 5,500 35,000 - - - 40,500 Mera 4.4
Promocija javnih rasprava u vezi sa kvalitetom u obrazovanju
46
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
4.4.1 Promocija javnih debata u vezi osiguranja kvaliteta
2016-2020 MONT Opštine Civilno društvo
-
Pod-total 4.4 -
- - - - -
Mera 4.5
Stvaranje portala za osiguranje kvaliteta
Kod Aktivnost Period implementacije
Odgovornost Opis troškova BUDŽET(EURO) 2016 2017 2018 2019 2020 Total
4.5.1 Razvoj portala za OK 2016 MONT Paušal 15,000 15,000
4.5.2 Funkcionisanje portala
2017-2020 Inspekcija obrazovanja
Plata Administratora portala (50% količine rada ) ~ 3,000 EURO/godišnje
3,000 3,000 3,000 3,000 12,000
Pod-total 4.5 15,000 3,000 3,000 3,000 3,000 27,000 Total Cilja 4: 50,500 38,000 3,000 3,000 3,000 97,500
47
Referencije
AOK (2013), Strateški plan kolegijuma obrazovanja 2013-2016. Asociacija opština Kosova: Priština.
Zakon (2004), Zakon o Inspekciji obrazovanja na Kosovo. Priština: Skupština Kosova.
MONT (2014), Statistike obrazovanja na Kosovo 2013/14. Prišhtina, Kosovo: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije.
MONT (2014b), Administrativno uputstvo Br. 25/2014 o Licenciranju nastavnika. Priština, Kosovo: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije.
MONT (2014c), Administrativno uputstvo. 8/2014 o Procedurama I kriterima izabranja direktora škole I zamenika direktora, Prišhtina, Kosovo: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije.
Murafa, C. (2013), Osiguranje kvaliteta na osnovnom obrazovanju u jugo-istočnoj Evropi – Šta funksionoše u našem regionu. Bukurešt: Rumunsko akademsko društvo.
Tvinning projekat KS 11 IB OT 02 (2014), Peregled postoječih instrumenata za OK u nivou školam, ODO-a i MONT-a (Nacrt izveštaja). Priština: Podrška implementaciji strateškog plana u sektoru obrazovanja Kosova 2011-2016.
Grupa Svetske banke (2014), Snimak zemlje-Kosovo. Priština: Državna Kancelarija Svetske banke na Kosovu.
48
