po lit ika.rs http://www.po litika.rs/rubrike/spektar/zivo t- i-stil/Stres-i-emocije.lt.html

Stres i emocije

(Ilustracija S. Pečeničić)

Internacionalna reč stres danas se često koristi u različit im značenjima. Ona zvuči nekako naučno,medicinski – kao neka dijagnoza. Zato mnogi pripisuju stresu značenje bolesnog i poremećenog.

Reč stres dolazi od latinskog strictus, a u engleskom jeziku je u upotrebi od početka 14. veka u značenju„zategnut”, „napet”. Pod stresom se označava ono stanje koje nastaje u nekom predmetu, organizmu iliosobi kada deluje neka spoljašnja sila koja se naziva stresor. U tom značenju pojam stres se prvo koristio uf izici, kasnije u biologiji, a poslednjih decenija u psihologiji.

Organizam je u stresu svaki put kada je narušena njegova unutrašnja ravnoteža delovanjem neke spoljašnjesile ili stanja (stresora). Tako, na primer, kada je u njegovom okruženju visoka temperatura, organizam morada pokrene određene mehanizme hlađenja kako se ne bi previše zagrejao i kako bi očuvao svoju normalnutemperaturu.

Dok je stres moguće merit i u f izici i biologiji, stvari su kompleksnije kada govorimo o psihosocijalnomstresu. Glavni razlog je u tome što odnos između osobe i određenog događaja nije mehanički, uzročno-posledičan. Ljudi ne reaguju na događaje kao takve, već na ono značenje i onu važnost koje t im događajimapripisuju. A ljudi se, kao što je poznato, veoma razlikuju po tome kako tumače i kako vrednuju iste događaje.Zato stres nije toliko objektivna, koliko je subjektivna kategorija.

Da bi osoba bila pod stresom, potrebno je da neku situaciju ili događaj doživi kao negativan, suprotannjenim vrednostima i uverenjima. Ne samo da osoba treba tu situaciju ili događaj da doživi kao ugrožavajućiveć treba da ga doživi i kao važan. A upravo je ovaj kontekst u kojem nastaje stres identičan kontekstu u

kojem nastaju neprijatna osećanja. Ovakva osećanja osećamo onda kada procenimo da se nalazimo usituaciji koja ugrožava neku našu vrednost – koja je važna na negativan način. Ona nas pokreću na akcijuštićenja date vrednosti i prilagođavanja. Dakle, stres nije ništa drugo do doživljavanje neprijatnih osećanja.

Kao što su neprijatna osećanja deo svakodnevnog života, i stres je sastavni deo života. Postoje teorijeprema kojima bi život bez ikakvog stresa mogao da ugrozi zdravlje. Zato postoji podela stresa na dobar,koji vodi adaptaciji, i loš – distres – koji ne vodi adaptaciji. U jeziku osećajnosti to znači da postojeneprijatna osećanja koja su primerena, adekvatna i koja nam pomažu da preživimo i da se zaštit imo, ali ineprimerena, neadekvatna, pa čak i patološka osećanja koja pogoršavaju životnu situaciju „hraneći” samasebe. Kada reč stres zamenimo neprijatnim osećanjem, jasnije se razmišlja. Tajna upravljanja stresom je uupravljanju svojim neprijatnim osećanjima.

Zoran Milivojević