Embed Size (px)
Citation preview
Nastavni predmet: Projektovanje informacionih sistemaSmer: Diplomirani inženjer informatike
PRIMERI ZA ELEMENTE STRUKTURE SEMINARSKOG RADA
Sadržaj seminarskog radaStudenti treba da logički isprojektuju jedan modul (podsistem) nekog realnog informaciono sistema i da ga implementiraju u odabranom objektno orjentisanom razvojnom okruženju. Implementacija predstavlja program troslojne ili višeslojne arhitekture. Rezultati seminarskog rada
1. Dokumentacija 2. Projektni fajlovi (*.bpm (biznis proces model), *.oom (objektno orjentisani model), *.sws (workspace)) 3. Izvorni kod
a. projekat korisničkog interfejsa b. projekat sa klasama koji implementiraju funkcije iz korisničkog interfejsa
Dokumentacija1. Opis posla 2. Snimak stanja 3. Elementi koncepta rešenja
a. Ciljevi projekta b. Zahtevi c. Ograničenja i pretpostavke d. Merne odrednice kvaliteta rezultata i očekivanja korisnika
4. Model poslovnog domena – BPM (biznis proces model) 5. Opis predloženog rešenja
a. Model podataka b. Model funkcija sistema
i. Dijagram slučajeva korišćenja ii. Specifikacija slučajeva korišćenja, Scenarija upotrebe
c. Model implementacije slučaja korišćenja i. Dijagram klasa ii. Dijagram stanja iii. Dijagram sekvenci
d. Korisničko uputstvo e. Opis elemenata implementacije
6. Zaključak Literatura
PRIMER - OPIS POSLA
OPIS POSLA
OSNOVNA DELATNOST - serviser
Servis opreme je firma čija je osnovna delatnost popravka neispravnih uređaja, ali vrši i preventivne preglede i odrđavanja i preglede-održavanja po pozivu pri čemu izdaje dokumentaciju o ispravnosti i mogućnosti bezbednog korišćenja uređaja.
Popravka uređajaVlasnik uređaja lično ili telefonom zahteva pregled i popravku uređaja. Po dogovoru, vlasnik uređaja (vlasnik) ili radnik servisa (serviser) donosi uređaj u servis ili serviser popravlja uređaj u prostorijama vlasnika. Pre početka popravke popunjava se RADNI NALOG sa podacima o uređaju, vlasniku i datumu prijema posla, kao i opisom kvara. Ukoliko uređaj ostaje u radionici radi popravke, vlasnik dobija REVERS sa istim podacima sa radnog naloga i orjentacionim datumom preuzimanja uređaja. Po prijemu posla i radnog naloga, serviser utvrđuje kvar, spisak delova koji treba da se zamene i spisak materijala koji je potrebno utrošiti. Utvrđuje se stanje magacina delova i materijala. Vrši se trebovanje delova i materijala iz magacina odnosno uzimanje delova i materijala, uz evidentiranje koji su delovi i materijali preuzeti za potrebe realizacije kod radnog naloga (u dokumentu «TREBOVANJE»). Vrši se popravka. Nakon što je završen posao, evidentira se završetak posla u okviru radnog naloga. Formira se RAČUN, a ukoliko je za datu vrstu popravke i uređaja predviđeno, formira se GARANTNI LIST ili GARANCIJA. Serviser obaveštava vlasnika o završetku popravke – ceni i mogućnosti preuzimanja uređaja. Vlasnik preuzima uređaj, plaća popravku i dobija jedan primerak RAČUNA i ukoliko je predviđeno, GARANCIJU.
Pregled uređajaServis izvršava usluge pregleda i održavanja uređaja po pozivu ili tzv. redovne godišnje-periodične preglede definisane ugovorom. Servis sklapa svake godine UGOVOR o periodičnom pregledu i atestiranju uređaja neke druge organizacije i ukoliko je tako dogovoreno, održavanju (u smislu redovnog čišćenja, podmazivanja, zamene delova itd.). U predviđenim terminima u skladu sa definisanim periodima, serviser odlazi u organizaciju i vrši testiranje rada uređaja, ili ih donosi u servis radi redovnog testiranja/kontrole ili održavanja. Nakon izvršene usluge, serviser izdaje POTVRDU O IZVRŠENOM ATESTU i ukoliko je dogovoreno i održavanje, POTVRDU O IZVRŠENOJ USLUZI ODRŽAVANJA, kao i RAČUN za izvršenu uslugu. Plaćanje po pozivu vrši se odmah, a po ugovoru na osnovu načina plaćanja koji je definisan u ugovoru: jednom ili u više rata na žiro račun servisa.
POMOĆNA DELATNOST – administrativni radnik firme (sekretarica)
Resursi ovog sistema su:1. Kadrovi (sa svojim znanjem, iskustvom i sl.)2. Oprema za popravku, kancelarijski i drugi uređaji3. Rezervni delovi i materijal, potrošni i kancelarijski materijal4. Prostorije5. Prevozna sredstva 6. Komunalne usluge, materijal i energija (struja, voda, ...)7. Novac8. Dokumentacija
Svaki od ovih resursa ima svoj životni ciklus:1. Kadrovi (sa svojim znanjem, iskustvom i sl.) – zapošljavanje, praćenje rada (bolovanja, uspeh na radu i sl.), penzionisanje/napuštanje firme2. Oprema za popravku, kancelarijski i drugi uređaji – nabavka, amortizacija, popravke, rashodovanje3. Rezervni delovi i materijal, potrošni i kancelarijski materijal – nabavka, potrošnja4. Prostorije – zakup/kupovina, održavanje, popravke i sl.5. Prevozna sredstva – kupovina, amortizacija, popravke, rashodovanje6. Komunalne usluge, materijal i energija (struja, voda, ...) – uvođenje, plaćanje
7. Novac – uplate, praćenje stanja, isplate 8. Dokumentacija – uvođenje, korišćenje, arhiviranje
Kritični resursi ovog sistema su OPREMA i REZERVNI DELOVI/POTROŠNI MATERIJAL. Relevantno je praćenje zauzetosti-korišćenja i stanja ispravnosti opreme, kao i stanje zaliha rezervnih delova i potrošnog materijala. Potrebno je omogućiti svakodnevni uvid u stanje opreme i delova-materijala kao i statistički prikaz mesečnog stanja upotrebe opreme i rezervnih delova-materijala radi planiranja nabavki za magacin delova.
Obratiti pažnju da servis ima prostorije na 3 lokacije u gradu. Potrebno je voditi računa o integraciji podataka. Magacin se nalazi na jednoj od navedenih lokacija. Svaka od lokacija ima svoje priručne lagere, ali magacinski prostor za sve lokacije kao i nabavka se vrši centralizovano.
UPRAVLJAČKA DELATNOST – direktor firme, pravnik, rukovodilac servisera
Upravljačka delatnost bavi se sledećim aktivnostima:1. Planiranje i razvoj organizacije2. Praćenje i donošenje pravila, propisa i sl.3. Rukovođenje - zadavanje zadataka, praćenje izvršavanja, rešavanje problema
Planiranje i razvoj organizacije - direktorPlanira se proširenje delatnosti u smislu ovlašćenog atestiranja kao zastupništva stranih firmi za određeni tip opreme. Atest i garantni list se trenutno izdaje kao garancija od strane ovog servisa, ali nema težinu standarda i opšteg propisa. REŠENJE: Povezivanje sa drugim servisima, udruženjima. Povezivanje sa proizvođačima opreme i firmama koje se bave standardizacijom-atestiranjem.SOFTVERSKI ZAHTEV: Softversko povezivanje – zajednički web portal, e-mail, telekonferencije...Planira se proširenje delatnosti u smislu drugih vrsta uređaja. Pri tom je potrebno zaposliti kadrove sa odgovarajućim znanjima i nabaviti opremu i materijal za tu vrstu uređaja. REŠENJE: Povezivanje sa proizvođačima i dobavljačima opreme. Povezivanje sa tržištem rada.SOFTVERSKI ZAHTEV: Softversko povezivanje – zajednički web portal, e-mail, telekonferencije... Pretraživači podataka...
Planira se proširenje delatnosti na okolna mesta u opštini i druge gradove.REŠENJE: Sagledavanje tržišta drugih gradova, pregled stanja u okviru delatnosti.SOFTVERSKI ZAHTEV: Web portal drugih gradova, povezivanje sa privrednom komorom grada,...Pregledi i statistike.
Potrebno je povećati promet delatnosti radi povećanja zarada. REŠENJE: Marketing, Povećanje kvaliteta rada (brzine, tačnosti, kvalitetnog materijala, standardizacija...), Upitnik o kvalitetu i zadovoljstvu, predlozi za poboljšanje rada od strane korisnika i radnika, Stimulacije i povećanje motivacije radnicima, Obuka radnicima, Nabavka boljih i bržih uređajaSOFTVERSKI ZAHTEV: Statistika o prometu novca i usluga po vrstama delatnosti i uređaja, Web portal o nabavci boljih uređaja, Web portal sa podacima o boljim kadrovima...
Praćenje i donošenje propisa - pravnikEksterni zakoni i propisi, kao i standardi moraju biti poznati, a promene se moraju pratiti. Interna regulativa u smislu detalja posla, odgovornosti i ovlašćenja mora biti definisana i mora biti u skladu sa eksternom regulativom.SOFTVERSKI ZAHTEV: Poslovna pravila ugrađena u softver. Adaptibilnost softvera na promene poslovnih pravila.
Rukovođenje - rukovodilac serviseraRukovođenje - zadavanje zadataka, praćenje izvršavanja, rešavanje problema.
1. Zadavanje zadataka – raspoređivanje posla po zaposlenima i opremi.2. Praćenje izvršavanja – evidentiranje završetka i uspešnosti posla. Evidentiranje problema.3. Rešavanje problema:
a. Unapred definisati moguće probleme i akcije (DEFINISANJE RIZIKA, SWOT analiza i sl.)b. Za nepredviđene probleme – utvrditi uzrok, otkloniti uzrok i sve moguće buduće posledice
4. Zaključci – dodavanje opisivanja karakteristika učesnika (kadrovi, oprema) u smislu uspešnosti i kvaliteta rada, dodavanje novih poslovnih pravila radi preventivnog ponašanja
2. PRIMER: STUDENTSKA SLUZBASvake godine prijavljuju se kandidati za upis na nekom od smerova fakulteta. Uz popunjene obrasce za prijavu, svi kandidati moraju priložiti i izvod iz matične knjige rođenih, diplomu ili uverenje o prethodno završenoj školi, kao i sve obrazovne nagrade koje se boduju. Na osnovu podataka iz predatih prijava, radnici studentske službe formiraju grupe za polaganje svih potrebnih prijemnih ispita. Prijemni ispit se polaže pismeno. O vremenu i načinu polaganja prijemnih ispita studentska služba obaveštava kandidate (putem oglasne table) i predmetne nastavnike zadužene za ocenjivanje. Nakon ocenjivanja usmenog ispita ili ocenjivanja ili bodovanja pismenog rada studenta, predmetni nastavnik dostavlja u pismenom obliku studentskoj službi rezultate ispita za svakog kandidata. Rezultati su u obliku ocene, broja bodova na ispitu ili položio / nije položio.Po završetku svih prijemnih ispita, radnici studentske službe zaduženi za upis formiraju precizan redosled svih kandidata za upis (tj. i onih koji imaju uslova za upis i onih koji se ne mogu upisati) i obaveštavaju kandidate. Obaveštenje je najčešće na oglasnoj tabli. Redosled se određuje na osnovu rezultata prethodnog školovanja (prosečne ocene i ocena iz posebnih predmeta, nagrada) i rezultata prijemnih ispita. Kandidati koji se mogu upisati, donose popunjene upisne obrasce, 2 slike i nepopunjen indeks. Sve to predaju studentskoj službi, gde radnik zadužen za upis studenata proverava da li kandidat ima uslov za upis (proverava redosled na spisku za upis). Ako je sve u redu evidentira ga kao novog studenta, otvara u studentskoj dokumentaciji njegov dosije (dodeljuje mu fasciklu) i izdaje studentu popunjen i overen indeks. Brojevi indeksa su kombinacija rednog broja upisanog studenta (u okviru smera koji student upisuje i aktuelne školske godine), godine upisa i oznake smera koji student upisuje. Ukoliko se na upisu ne prijave svi kandidati koji imaju uslova, preostali broj mesta za upis se popunjava sa kandidatima ispod "crte", po redosledu u kojem se kandidati nalaze na spisku.Osim kandidata koji prvim upisom postaju studenti fakulteta, studentska služba obrađuje i upis svih postojećih studenata. Ovi studenti donose popunjene obrasce za upis godine i indeks sa overenom godinom i položenim ispitima. Upisni radnik proverava u dosijeu studenta da li student ima uslova za upis naredne godine (položen dovoljan broj ispita) i overava to u indeksu studenta. Studenti koji ne ispunjavaju uslov, obnavljaju godinu.Nakon završenog upisa studenta (u prvu ili neku narednu godinu), u studentskoj službi se raspoređuju studenti po nastavnim grupama za svaki predmet iz nastavnog plana. O rasporedu grupa se obaveštavaju i studenti (na oglasnoj tabli) i predmetni nastavnici kojima se dostavlja spisak studenata po grupama. Zatim sledi nastava po definisanom rasporedu.U vreme ispitnih rokova, studenti popunom ispitnih prijava prijavljuju one predmete koje žele da polažu u definisanom ispitnom roku. Sve prijave se evidentiraju u studentskoj službi koja proverava da li su uneti podaci na prijavi korektni i da li student ima pravo da polaže prijavljeni ispit. Na osnovu ispravnih prijava formiraju se ispitni spiskovi koji se dostavljaju predmetnim nastavnicima, dok se studenti o vremenu i grupi za polaganje obaveštavaju spiskom na oglasnoj tabli. Ispiti se mogu polagati usmeno, pismeno ili i usmeno i pismeno, što je određeno postojećim nastavnim planom.Na ispitu, nastavnik za svakog prijavljenog studenta koji je izašao da polaže ispit popunjava u ispitnoj prijavi ocenu koju je student dobio. Za ostale se evidentira da student nije izašao na ispit. Rezultati ispita i ispitne prijave se dostavljaju studentskoj službi, koja sve ispitne prijave raspoređuje po odgovarajućim dosijeima prijavljenih studenata (nezavisno od toga da li je student položio ispit ili ne, odnosno da li je uopšte izašao na ispit).U toku cele školske godine, studenti mogu uputiti određeni pismeni zahtev studentskoj službi, koji se tiče njihovog školovanja. Zahteva ima mnogo i raznovrsni su, ali daleko najčešći zahtevi su oni koji se tiču statusa studenta (na koji smer i koju godinu je student upisan) i uverenja o položenim ispitima. U ovim slučajevima, radnik studentske službe koji je primio zahtev proverava u dosijeu studenta sve potrebne podatke i na osnovu toga izdaje studentu odgovarajuće
uverenje, takođe u pismenom obliku. Ukoliko je zahtev studenta takav da se uverenje ne može dati odmah ili se ne može dati na osnovu podataka iz dosijea studenta ili ga mora overiti neko drugo lice (van studentske službe), student se obaveštava kada da dođe po odgovor.
Kada student položi sve ispite ili ima maksimalno dva nepoložena ispita, u dogovoru sa nekim od profesora koji će biti mentor prijavljuje temu diplomskog rada, koja treba da bude odobrena od strane odgovarajuće katedre. Na sednici katedre se određuje komisija za odbranu rada. Rok za odbranu diplomskog rada je 6 meseci od dana prijave. Po završetku izrade diploskog rada student je obavezan da u 5 primeraka (3 članovima komisije, 1 bibiloteci Fakulteta i 1 Univerzitetu) preda studentskoj službi rad, koja zatim zakazuje datum odbrane i o tome obaveštava članove komisije i kandidata. Nakon uspešne odbrane diplomskog rada, studentu se izdaje uverenje o diplomiranju sa spiskom položenih ispita, prosekom u toku studija i završnom ocenom iz diplomskog rada. Jednom godišnje Fakultet dodeljuje diplome studentima koji su diplomirali u prethodnoj školskoj godini.
Obratiti pažnju na činjenicu da su na fakultetu studije organizovane u više nivoa (osnovne, specijalističke, magistarske, doktoranti) i da jedan student u okviru istog nivoa studiranja može istovremeno biti upisan na 2 različita smera. Međutim, za potrebe rada na vežbama se zbog složenosti posmatranog sistema neće razmatrati sve aktivnosti i podaci.
3. PRIMER – OBRADA TROŠKOVA U RAČUNOVODSTVU
PRAVILA RADADirektor ili-i uprava organizacije formira pravilnike rada kako bi se uredile aktivnosti u organizaciji. Definisani su postupci i odgovarajući dokumenti koji se u datim poslovnim situacijama dešavaju i koriste. Direktor na osnovu poznavanja pravilnika i plana budžeta za kalendarsku godinu donosi odluku o odobravanju troškova.
SLUŽBENI PUT - povremeno (po potrebi)Direktor organizacije odlučuje o potrebi za službenim putom radi realizovanja nekog poslovnog zadatka. Odluku dokumentuje u obliku naloga za službeni put. Sekretarica direktora unosi podatke, a direktor potpisuje nalog. Nalog se dostavlja zaposlenom koji je određen za put, ali pre toga se dostavlja računovodstvu na obradu. Ako ima više zaposlenih, svak dobija svoj nalog. Zaposleni je putem naloga i usmenog razgovora sa upravom ili nekog pratećeg dokumenta opisa delatnosti na službenom putu obavešten o svrsi, aktivnostima i očekivanim rezultatima na službenom putu. Zaposleni odlučuje o načinu prevoza. Ako se opredeli za putničko vozilo, može da bira između službenog i privatnog vozila i ako je predviđeno pravilnikom, dobija od računovodstva bonove za gorivo. Računovodstvo na osnovu planiranog putovanja i želje zaposlenog (koju evidentira na putnom nalogu), zaprima od NIS-a određen broj bonova u dinarskoj protivvrednosti. Ukoliko nisu predviđeni ili zaprimljeni bonovi, zaposleni tankuje gorivo na pumpi, plaća vlastitim novcem i po povratku donosi gotovinski i fiskalni račun radi refundacije novca. Ukoliko su pravilnikom predviđene dnevnice za službeni put, radnih računovodstva formira nalog za isplatu dnevnica, direktor odobrava, a zatim zaposleni dobija gotovinu. Za određenu kilometražu predviđene su odgovarajuće količine goriva koje se mogu refundirati. Ostatak novca ukoliko je više potrošeno se ne refundira. Zajedno sa nalogom za put dostavljaju se svi gotovinski računi računovodstvu koji se prosleđuju upravi radi odobravanja. Nakon odobravanja, računovodstvo podiže iz banke odgovarajući iznos novca i obaveštava zaposlenog o odobravanju i mogućnosti isplate gotovine. Zaposleni dolazi i prima gotovinu, a potpisuje da je novac primio.
GOTOVINSKI RAČUN - povremeno (po potrebi)Zaposleni može da podnese gotovinske račune za troškove koje je imao: poslovni ručkovi, transportni troškovi i sl. Radnik podnosi pismeni izveštaj o aktivnosti i nameni troškova i prilaže uz to račune. Ovi dokumenti se dostavljaju računovodstvu, koje ih prosleđuje direktoru, zajedno sa nalogom za isplatu povodom gotovinskog računa. Ukoliko direktor odobri isplatu, overava odobravanje potpisom na nalogu. Nakon odobravanja, računovodstvo podiže iz banke odgovarajući iznos novca i obaveštava zaposlenog o odobravanju i mogućnosti isplate gotovine. Zaposleni dolazi i prima gotovinu, a potpisuje na putnom nalogu da je novac primio.
MESEČNI PUTNI TROŠKOVI – periodično (svakog meseca osim kada je na godišnjem odmoru)Kadrovska evidencija po potrebi (ukoliko ima izmena ili novih podataka) dostavlja spisak zaposlenih i adresa stanovanja. Svaki zaposleni ima pravo na naknadu mesečnih putnih troškova. Ukoliko zaposleni od radnog mesta stanuje više od 1 km, ima pravo na naknadu mesečnih troškova autobuske mesečne radničke karte u gradskom, prigradskom i međugradskom saobraćaju. Na osnovu spiska zaposlenih, radnik računovodstva sastavlja nalog za mesečnu naknadu putnih troškova, koji predstavlja spisak zaposlenih i odgovarajućih iznosa za obračun naknade. Direktor potpisuje nalog i na osnovu toga radnik iz računovodstva daje nalog kuriru da podigne novac iz banke, kako bi se isplatili putni troškovi. Svakog 1. u mesecu zaposleni dobijaju za dati mesec putne troškove – dolaze u računovodstvo, dobijaju novac i potpisuju isplatnu listu.Kada zaposleni ode na godišnji odmor, tog meseca naknadu dobija na početku narednog meseca samo za one radne dane kada je zaista radio (ukoliko je radio neke dane u navedenom mesecu, a neke nije).
ANALIZA OPISA POSLAOsnovni objekat obrade – TrošakPomoćni objekti obrade – Zaposleni, Dokument, Novac, PravilniciUčesnici u procesu –Radnik u računovodstvu (Blagajnik), Direktor (Uprava), Kadrovska služba, KurirEksterni neposredni učesnici - Zaposleni (eksterni u odnosu na ove org. jedinice, interni u odnosu na firmu)Eksterni (posredni) učesnici - NIS, Banka, Restoran...Aktivnosti koje se odvijaju dešavaju se povremeno i periodično. Deo aktivnosti odvija se u samom računovodstvu, deo na putu i deo u upravi organizacije.
PRIMER - SNIMAK STANJA
PRIMER – OBRADA TROŠKOVA
Informacioni sistem trenutno raspolaže sledećim elementima:1. Hardver - računari, štampači, skeneri i računarska mreža su na raspolaganju2. Softver - Windows XP, Office 2000. Ova organizacija ne raspolaže aplikacijama sa bazama podataka. Evidencije se drže u Word i Excel formi i naravno u papirnoj formi. Razmena podataka između organizacionih jedinica obavlja se isključivo putem papira.3. Kadrovi - svi zaposleni imaju osnovna znanja za rad na računaru: Windows, Office. Firma nema zaposlenog informatičara. Računare održava eksterna firma po potrebi.4. Organizacija i metodologija rada - ne postoji pravilnik o IS organizacije.
PRIMER - ELEMENTI KONCEPTA REŠENJA
c. CILJEVI PROJEKTA d. ZAHTEVI e. OGRANIČENJA I PRETPOSTAVKE f. MERNE ODREDNICE KVALITETA REZULTATA I OČEKIVANJA KORISNIKA
PRIMER – OBRADA TROŠKOVA
ZAHTEVI1. Aplikacijom obuhvatiti samo rad računovodstva u domenu obrade troškova, a ne obuhvatiti rad kadrovske službe i direktora. Omogućiti da se može postojeća aplikacija nadograditi po potrebi za ove preostale dve organizacione jedinice i šire.
2. Komunikacija sa okruženjem (zaposleni, banka, NIS) isključivo papirna.3. Interna razmena podataka:- sa direktorom papirna- sa kadrovskom službom papirna i ako je moguće, koristiti Excel fajlove iz kadrovske službe za spiskove zaposlenih, adresa stanovanja i radnih dana.4. Postoje službeni obrasci dokumenata koji se štampaju u štampariji. Potrebno je omogućiti štampu na tim dokumentima popunom odgovarajućih vrednosti.5. Omogućiti brz i automatizovan rad u najvećoj mogućoj meri.
PRETPOSTAVKE1. Korišćenje VB.NET razvojnog okruženja i Access 2000 baze podataka. 2. Razviti desktop aplikaciju.
OGRANIČENJA1. Razviti samo aplikaciju za računovodstvo.2. Ne očekivati da će direktor da sedne za računar radi donošenja odluka, pa makar bile i operativne. Ostaje desktop aplikacija.3. Ne menjati poslovne procese, dokumentaciju i sl. Sve treba da ostane ovako.4. Ugraditi provere podataka u skladu sa poslovnim pravilima.
PLAN DALJEG RAZVOJA ORGANIZACIJE
1. Organizacija planira proširenje delatnosti i otvaranje novih org. jedinica koje su prostorno dislocirane (u drugim gradovima, državama).2. Organizacija planira da prati trendove u oblasti informacionih tehnologija, posebno ukloko je to obaveza da se integriše sa drugim organizacijama u oblasti ...3. Organizacija planira integraciju organizacionih jedinica u poslovnom i organizacionom smislu, radi povećanja efikasnosti rada.4. Zakonom je utvrđeno da se obračun troškova u državnim institucijama prebacuje na centralnu opštinsku instituciju. Proveriti državne i regionalne planove razvoja rada, centralizacije, propise...
MERENJE KVALITETA REZULTATA - OČEKIVANJA
OČEKIVANJA KORISNIKA I KARAKTERISTIKE KVALITETA REZULTATA izražena su sledećim osobinama rezultata (redosled po važnosti 1. je najvažniji):1. Sveobuhvatnost - da se pokriju sve poslovne potrebe, ograničenja i zahtevi2. Brzina rada3. Pouzdanost4. Bezbednost
2. PRIMER – SERVIS OPREME
ZAHTEVISoftver treba da podrži:
1. Unos podataka na terenu i na sve 3 lokacije2. Prebacivanje podataka u centralnu bazu podataka3. Elektronska komunikacija sa svim zaposlenima4. Žuto U TEKSTU – obavezno, Roze U TEKSTU OPISA POSLA – bilo bi poželjno da se uradi, ali nije obavezno
PRIMER - MODEL POSLOVNOG DOMENA – BPM (BIZNIS PROCES MODEL)
1. PRIMER – OBRADA TROŠKOVA U RAČUNOVODSTVU
DIREKTORRACUNOVODSTVOKADROVSKA SLUZBA
[da]
[ne]
Evidencija zaposlenih
Odsustva zaposlenih
Evidencija zaposl javanja
Evidencija odsustva
Obrada prestanka radnog odnosa
Pravi lniciDonosenje pravilnika
Odluka o sluzbenom putuPutni nalozi
Prijem podataka o zaposlenima i radu u narednom mesecu
Prijem dokumentaci je o gotovinskom računu
Prijem putnog naloga
Evidentiranje podataka o nač inu prevoza
Isplata dnevnica za put
Izdavanje bonova za gorivo
Zaprimanje bonova za gorivoOdobravanje isplate dnevnica
Formiranje naloga za isplatu dnevnica
Nalog za isplatu dnevnica
Formiranje naloga za isplatu povodom gotovinskog računa
Nalog za isplatu povodom gotovinskog računa
Odobravanje isplate za gotovinski račun
Isplata troškova povodom gotovinskog računa
Da l i je bi lo gotovinskih računa na putu
Formiranje naloga za isplatu mesečnih troškova putovanja
Nalog za isplatu mesečnih putnih troškova
Odobravanje naloga za isplatu mesečnih putnih troškovaIsplata mesečnih putnih troškova
BIZNIS PROCES MODEL za tok poslovnog procesaFREE MODEL simple flowchart je identican activity di jagramu, samo ima i resurse (skladista podataka). Dakle, kada bismo odeljak RACUNOVODSTVO
IZDVOJILI U POSEBAN DIJAGRAM, DOBILI BISMO NESTO STO IZGLEDA KAO SIMPLE FLOWCHART.
Podaci od zaposlenog
Komunikaci ja sa NIS-om
Komunikaci ja sa bankomKomunikaci ja sa bankom
Komunikaci ja sa bankom
Pregled troškova na periodičnom nivou
Planiranje budžeta za troškovePlan budžeta za kalendarsku godinu
2. PRIMER – STUDENTSKA SLUZBA
Autor: student Predrag Pecev:
Uprava fakulteta Nastavno osoblje Studentska sluzba Kadrovska sluzba
[Podaci o organizacij i prijemnog ispita]
[Podaci o nastavnom osoblju]
[Podaci o prijavljenim kandidatima]
[ne moze]
[moze]
[Jeste]
[Nije]
[DA]
[Ne]
[Nije]
[Da]
[DA]
[Ne]
[Da]
[Da]
[Ne]
[Ne]
[Da]
[ne]
[ne]
Prijem prijava za prijemni ispit
Formiranje grupa za polaganje prijemnog ispita
Obavestavanje o odrzavanju polaganja prijemnog ispita
Prijave na konkurs za upis
Podaci o organizacij i prijemnog ispita
Obrada zaposljavanjaPodaci o zaposlenima
Pregledanje i ocenjivanje radova na prijemnom ispitu
Ocene radova na prijemnom ispitu
Formiranje rang liste
Rang lista
Prijem dokumentacije za upis
Da li kandidat moze da se upise
Provera da li ima mesta
Otvaranje dosijea odn upis studenta
Definisanje poslovnih pravila
Poslovna pravila
Provera ispunjenosti uslova za upis
Kandidat Iznad crte?
Prihvata se upis i kreira se dosije za jedan il i vise smerova
Stavlja se na cekanje
Prijem prijave za upis naredne godine
Provera ispunjenosti uslova
Da li ispunjava uslov
Upis naredne godine
Obnova Godine
Dosijei Studenta
Da li je odustao?
Nudi mu se mogucnost upisa drugog smera
Da li je ponuda prihvacenja?
Prijem ispitne prijave
Da li student moze da prijavi ispit
Obrada ispitne prijave
Odbijanje ispitne prijave
Prijave ispita
Obrada rezultata ispita
Rezultati ispita
Formiranje liste prijava
Prikupljanje rezultata ispita
Update dosijea studenta
Prihvatanje liste prijava
Da li zeli da obnovi godinu?
Provera uslova za obnovu godine
Ima uslov
Nezeli / nema uslov
Izdaje se index
Prijem zahteva
Provera uslova
Provera ispravnosti zahteva
Da li zahtev moze da se izda?
Obrada zahteva (izdavanje)
Odbijanje zahteva
Provera vrste zahteva
Nespecificni zahteviZahtev za izdavanje diplome
Provera uslova za izdavanje diplome
Ima uslov_za izdavanje Odbija se
Prijem zahteva za overu semestra
Provera uslova za overu semestra
da li moze da overi semestar
Overa semestra
Odbijanje
Obavestavanje o odrzavanju ispita
Brise se sa rand liste kandidata_1
Komentar: Pojedine aktivnosti ne vode završetku ili povezivanju sa drugim aktivnostima u nizu. Nazivi aktivnosti „Brisanje„ a ne „Brise se...“. Inace, sve je u redu, detaljno urađeno.
PRIMER - MODEL PODATAKA
KONCEPTUALNI MODEL (CDM) U POWER DESIGNERU 6.0
lekar kod koga se zakazuje
Relation_221
Relation_217
nalazi se
Relation_204Relation_203
za pacijenta
je uplati lac
Mesto uplate
Relation_194
Relation_193mesto zaposlenja
mesto stanovanja
je pacijent
Relation_180
Relation_176
Relation_166
je fizioterapeutje lekar fizi jatar
Relation_163Relation_162
PacijentJMBGPrezime pacijentaIme pacijentaDatum rodjenjaPolIme jednog roditeljaPrezime nosioca pravaIme nosioca pravaAdresa stanovanjaTelefonBroj zdravstvene legitimacijeNaziv radne organizacijeSifra delatnostiVid osiguranjaZanimanje
lista cekanjaid liste cekanjaDAtum upisa u listu cekanjaDatum planiranog pregledaVReme planiranog pregleda
UPLATEid_uplateBroj racunaDatum uplateIznos uplatePoziv na broj
NALAZI LEKARSKIH PREGLEDAIme lekara specijalistePrezime lekara specijalisteDijagnoza lekara specijalisteTerapija lekara specijaliste
dijagnozeSifra dijagnozeDijagnoza
Zaposleniid zaposlenogprezime zaposlenogime zaposlenog
PregledObjektivni klinicki nalazAnamnezaKontrolni pregledZavrseno lecenje
Izvrsena Terapija
Posetaid poseteDatum Posete
Vrsta terapijeid vrste tarapijenaziv vrste terapije
Zdravstvena ustanovaid_zdr_ustanoveNaziv zdravstvene ustanoveAdresa_zdr_ustanove
Mesto : 1PTTNaziv mesta Prepisana terapija
Datum doDatum od
Mesto : 2PTTNaziv mesta
Eksterni nalaziID nalazadatum nalazaopis nalazaodg_lice_prezimeodg_lice_imeodg_lice_radno_mesto
Vrsta analizeid vrste analizenaziv vrste analize
Tip odeljenja sluzbeid tip odeljenjaNaziv tip odeljenja
Tip specijalnostiid tip specijalnostinaziv tip specijalnosti
FIZIČKI MODEL PODATAKA (PDM) U POWER DESIGNERU 10.0
FK_MESTO_UT_PREVOZI_DOBAVLJA
FK_VOZILA_KORISTI_DOBAVLJAIDVOZACA = IDVOZACA
FK_ZAPISNIK_ISPORUCUJ_DOBAVLJAIDVOZACA = IDVOZACA
FK_ZALIHE_AZURIRA_ZAPISNIKIDZAPISNIKA = IDROBE
FK_ZALIHE_REF_99_ROBAIDROBE = ROB_IDROBEROBA
IDROBENAZIVJEDINICA_MEREGRUPA
intvarchar(50)varchar(25)varchar(25)
MESTO_UTOVARA
ID_MESTASIFRA_OBJEKTAMESTO
intintvarchar(25)
ZAPISNIK
IDZAPISNIKAIDVOZACADATUMBROJPRIMOPREDAJNICEBROJDOKUMENTAVISINAMACKOLICINAMACRAZLIKAMACVISINALETVANAPOMENARAZLIKALETVAKOLICINALETVAID_OTPREMNICEKOLICINA
intintdatetimeintintintintdecimal(25)intvarchar(25)decimal(25)intintint
DOBAVLJAC
IDVOZACAIMEPREZIMEIDVOZILABROJLKMESTO_IZDAVANJA
intvarchar(50)varchar(50)intintvarchar(50)
VOZILA
SIFRA_VOZILAIDVOZACAREGBROJMARKAREGBROJPRIK
intintvarchar(50)varchar(25)varchar(25)
ZALIHE
ROB_IDROBEIDZALIHEIDROBEULAZIZLAZID_RACUNA
intintintintintint
SHEMA RELACIONE ACCESS 2000 BAZE
PRIMER - DIJAGRAM SLUČAJEVA KORIŠĆENJA
Djagram slucaja koriscenja moze se koristiti kod modelovanja poslovnog domena (PRIMER 1), ali se najcesce koristi kod modelovanja dizajna predloga softverskog resenja.
Dizajn softverskog resenja zavisi od opisa posla i zahteva I ogranicenja u razvoju.
PRIMER 1.
Upotreba dijagrama slucaja koriscenja u poslovnom modelovanju (kao dopuna za BPM BIZNIS PROCES MODEL).
popunjava
<<include>>upload
cita
salje
cita
Association_8
Association_9
Association_11
Association_12
<<extend>>c
Association_13<<extend>>
s
<<extend>>a
Dependency_5
Dependency_6
Dependency_7
Association_10
Association_14
Dependency_8
Dependency_9
Dependency_10
Dependency_12
<<extend>>a
<<extend>>v
<<extend>>s
Association_15
Association_16
Dependency_15
Dependency_16
Association_17
Association_18
Dependency_17
Dependency_18
radnik
Zahtev za isplatom troskova
Dijagram slucajeva koriscenja ZA POSLOVNI
DOMEN
isplata
blagajnik : 1
Kadrovska sluzba
Direktor : 1
Podnosenje dokumentacije za isplatu
Extend (Is a), Include (Sastavni deo), Use (Odnos ravnopravnih samostalnih)
Evidentiranje odluke o sluzbenom putu Obavestenja o sluzbenom putu
Evidentiranje pravilnika o putovanjima
Prikazivanje podataka o radnicima
Formiranje naloga za isplatu mesecnih troskova putovanja
Isplata mesecnih troskova putovanja
Odobravanje mesecnih troskova putovanja
Uvid u stanje, uplate i isplate sa racuna u banci
Evidentiranje podataka o radniku
blagajnik : 2
Isplata dnevnica
Isplata za gotovinski racun
Direktor : 2
Odobravanje isplate dnevnica
Izdavanje bonova nije pokriveno
softverom
Zahtev za isplatu povodom gotovinskog racuna
Zahtev za isplatom dnevnica Zahtev za isplatom mesecnih troskova putovanja
Nece biti implementirano zato sto to krajnji korisnik ne radi, poslovna pravi la to nalazu.
Odobravanje gotovinskog racuna
Izdavanje bonova za gorivo
PRIMER 2. PROGRAM NOTEPAD
1. Dijagram slučajeva korišćenja kao prikaz strukture programa – struktura menija i opcija. OVO NIJE PRAVA NAMENA DIJAGRAMA SLUČAJA KORIŠĆENJA.
Napomena:Plavo – apstraktni slučajevi korišćenjaCrveno - konkretni slučajevi korišćenjaJarko crveno – primer softverske funkcije koja nije slučaj korišćenja jer je implementaciono orjentisana, korisnik ovu opciju ne vidi, već vidi «Preuzimanje teksta iz drugih programa», a ne «Rad sa Clipboardom»
<<use>>
<<use>>
<<use>>
<<include>>
<<include>><<include>>
<<include>>
<<use>>
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<use>>
<<include>>
<<include>>
<<call>>
<<call>>
Actor_1
File
Edit
Format
New fi le
Open
Save
SAve As
Page Setup
File management
Snimanje fajla
Obrada stampe
Azuriranje teksta
Pretraga
Cut
Copy
Delete
Paste
Osnovne operacije
LIFO operacije
Replace
Undo
Redo
Find
Find next
go to
Selektovanje teksta
Selektovanje dela teksta
Selektovanje celine teksta
Ubacivanje datuma i vremena
Word wrap
Wrap
No wrap
Font
Rad sa Clipboardom
Preuzimanje teksta iz drugog programaUnos teksta
2. DIJAGRAM SLUČAJEVA KORIŠĆENJA - usluge koje sistem nudi korisniku (šta korisnik može da očekuje da sistem može i treba da uradi za njega, koje aktivnosti može korisnik da pokrene, a koje će doneti rezultat od značaja za korisnika). OVO JE PRAVA NAMENA DIJAGRAMA SLUČAJA KORIŠĆENJA.
Dodatni dijagram slučajeva korišćenja za slučaj «Izmena teksta» Izmena teksta je u ovom kontekstu apstraktni slučaj korišćenja
2. PRIMER - WINDOWS LOGIN
Press Ctrl + Alt + Delete to Login User NamePasswordDomainLogin Cancel ShutDown Options
Dijagram slučaja korišćenja:
Slika 1. Dijagram slučaja korišćenja
OBRATITE PAŽNJU NA SMER STRELICA. Postavlja se u smeru kao što čitate tekst. Npr.Prijavljivanje na sistem include Osvezavanje forme.
Iskljucivanje sistema extends Prijavljivanje na sistem.
Unos novog teksta
Korisnik
Izmena teksta ...
Ucitavanje teksta
Snimanje teksta
Stampanje teksta
Podesavanje programa
Pronalazenje teksta
Oblikovanje teksta
Kopiranje teksta
Selektovanje teksta1
Odsecanje teksta
Zamena teksta
Lepljenje teksta
Brisanje teksta
Drugi program
Korisnik
<<extend>>
<<include>>
<<extend>>Prijavl jivanje na sistem
Iskljucivanje sistema
Osvezavanje forme
Korisnik
Prikazivanje Windows Desktop-a
Ili PRIKAZIVANJE GLAVNOG MENIJA NEKEAPLIKACIJE
3. PRIMER – OSNOVNE SOFTEVRSKE FUNKCIJE U INFORMACIONIM SISTEMIMA
Nezavisno od toga da li su sve ove funkcije sadržane na jednom ili više ekranskih formi (obrazaca), sve ove funkcije su neophodne da budu podržane u informacionim sistemima organizacija, kada su u pitanju evidencije podataka – šifarnika, podataka o objektima i događajima organizacionog sistema, nezavisno od svrhe i namene samog organizacionog sistema.
U nastavku je dat primer obrazaca u tipičnom softveru u oblasti informacionih sistema. Sa osnovnog menija pokrece se osnovna forma za rad koja se sastoji od 3 ekranske kartice. Na istom obrascu vrše se aktivnosti azuriranja, pretrage i štampe u ovom slučaju, a inače to mogu biti i zasebni obrasci ili već drugačije organizovani, u skladu sa potrebama i odabranim dizajnom obrazaca.
Slika 2. Osnovni meni
Slika 3. Osnovna forma za rad
Slika 4. Kartica «Ažuriranje»
Korisnik pokreće opcije unosa, izmene i brisanja, i za svaku ima mogućnost potvrde i odustajanja. Prilikom unosa ili izmene postoji mogućnost izbora ili dopune liste podataka iz druge tabele. Radi pozicioniranja na zapis koji se briše ili menja, omogućene su opcije navigacije i prikazivanja podataka.
Slika 5. Kartica «Pretraga»
Nakon unosa kriterijuma pretrage, taster PRIKAZI daje filtrirani prikaz u gridu. Taster SVI daje prikaz svih unetih zapisa. Pozicioniranjem na stavku u gridu, odgovarajući zapis se prikazuje na kartici ažuriranje radi omogućavanja izmene ili brisanja.
Slika 6. Kartica «Štampa»
Osnovna Servis
Odjava
Izlaz
Azuriranje Pretraga Stampa
Obaveštenja: Datum:
Azuriranje
<< < > >>
Unos Izmena Brisanje Potvrdi Odustani
Pretraga
Prikazi
Svi
DataGrid
Štampa
Pregled pre štampe
Štampa
...
Korisnik bira vrstu izveštaja – prikaz svih podataka ili prikaz užeg skupa podataka ili pojedinačnog zapisa na osnovu izbora kriterijuma filtriranja iz combo boxa. Postoji mogućnost pregleda pre štampe i direktnog slanja izveštaja na štampač.
Slika 1. Dijagram slucajeva koriscenja ODNOS KORISNIKA u opštem slučaju aplikacije
Slika 2. Pregled opstih softverskih funkcija u informacionim sistemima
<<abstract>>Korisnik
Referent
Sef
Administrator
<<extend>>
<<include>>
<<extend>>
<<include>>
<<include>>
<<trace>>
<<access>>
<<extend>>
<<extend>>
Pri javlj ivanje na sistem
Iskljucivanje sistema
Osvezavanje forme
<<abstract>>Apl ikacija
Administracija korisnika
Odjava
Promena sifre
Provera korisnika
<<abstract>>Korisnik
Administrator
<<extend>>
<<extend>>
<<extend>>
<<abstract>>Korisnik
<<abstract>>Aplikacija
<<abstract>>Osnovne funkci je IS
Iskl jucivanje aplikacije
Odjava
<<abstract>>Osnovne funkcije IS
<<abstract>>Korisnik
<<abstract>>
Azuriranje
<<abstract>>Pretraga
<<abstract>>Stampa
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<extend>>
<<abstract>>Azuriranje
<<abstract>>Korisnik
Unos
Brisanje
Izmena
<<abstract>>Pozicioniranje
Pojedinacni prikaz podatka
Navigacija
Azuriranje pomocne l iste podataka za izbor
Selekcija
<<include>><<include>>
<<include>>
<<include>>
<<extend>> <<include>>
<<include>>
<<include>>
Azuriranje podataka
Pretraga
Stampa
Unos
Brisanje
Izmena
Tabelarni prikaz
Prikaz
Pojedinacni prikaz
Pozicioniranje
Pregled pre stampe
Stampanje
Filtriranje
Sortiranje
Oznacavanje
Selekcija
Navigacija
Postavi na prvi
Postavi na prethodni
Postavi na sledeci
Postavi na poslednji
Korisnik
Predstavljanje podataka
Obrada podataka
Izbor parametara stampe
Eksportovanje podataka
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<include>>
<<abstract>>Pretraga
<<abstract>>Korisnik
Filtriranje
Prikaz svih podataka
Tabelarni prikaz podataka
<<abstract>>Pozicioniranje
Sortiranje
Selekcija
<<include>>
<<include>>
<<abstract>>Stampa
<<abstract>>Korisnik
Izbor parametara stampe
Pregled pre stampe
Stampanje
4. PRIMER – OBRADA TROSKOVA
Slika 1. Dijagram slucajeva koriscenja – ODNOS ACTOR-a
<<extend>>
<<extend>>
<<extend>>
<<extend>>
<<extend>>
<<import>>
<<extend>>
<<include>>
<<import>>
<<import>>
<<import>>
<<import>>
<<import>>
<<import>>
Racunovodstvo
<<abstract>>Obrada
Evidentiranje putnih naloga
<<abstract>>
Evidentiranje prometa novca
<<abstract>>Evidentiranje prometa bonova
Evidentiranje naloga za isplatu dnevnica
Evidentiranje gotovinskog računa
Štampa naloga banci za podizanje novca
Štampa isplatne liste
Evidentiranje izveštaja o nameni troškova
Štampanje naloga za isplatu
Evidentiranje naloga za podizanje novca
Evidentiranje isplatne liste
Evidentiranje naloga za mesecnu naknadu troskova
Štampanje naloga za mesečnu naknadu putnih troškova
Evidentiranje podataka o zaposlenima<<abstract>>
Sifarnici
Evidentiranje primanja bonova iz NIS-a
Evidentiranje izdavanja bonova
Na osnovu poslovnog zahteva iz opisa posla,
kao obavezna poslednja aktivnost kod evidentiranja gotovinskog racuna
je stampanje naloga za isplatu.Jedan gotovinski racun prati jedan
nalog za isplatu.Ispunjena su 2 razloga
zasto koristiti include kod ovog stampanja.
Slika 4. Dijagram slucaja koriscenja – OBRADA
Napomene:
1. Roze obojeni slucajevi koriscenja predstavljaju JAKO DOBRU ILUSTRACIJU EXTEND odnosa. Znači, osnovna funkcionalnost je u posebnim situacijama (1. ako su predviđene i potrebne dnevnice, a to je retko, 2. ako je potrebno podnositi izveštaj o nameni gotovinskog računa) proširena sa dodatnom funkcionalnošću. Ostale primene EXTEND date su najčešće kada je u pitanju ŠTAMPA pratećih dokumenata u odnosu na UNOS podataka. Dakle, uneli smo odgovarajuće podatke.
<<abstract>>Korisnik
Racunovodstvo
Administrator
<<extend>>
<<include>>
<<extend>>
<<include>>
<<include>>
<<trace>>
<<access>>
<<extend>>
<<extend>>
Prijavl j ivanje na sistem
Iskljucivanje sistema
Osvezavanje forme
<<abstract>>Aplikacija
Provera korisnika
Promena sifre
Odjava
Administracija korisnika
<<abstract>>Korisnik
Administrator<<abstract>>
Servis
<<abstract>>Aplikaci ja
<<abstract>>Korisnik
<<abstract>>
Sifarnici
<<abstract>>
Obrada
<<abstract>>Servis
Da li ćemo to odštampati, ili će neko preko mreže iz baze da u nekoj drugoj aplikaciji gleda, ili ćemo formirati e-mail, SMS ili slično su razne varijante DODATNIH MOGUČNOSTI koje nisu nužne za osnovno evidentiranje, već predstavljaju DODATAK, korisnu ali ne i nužnu funkcionalnost.
2. Ne mora odnos kod štampanja biti uvek EXTEND. U situaciji štampanja naloga za isplatu povodom gotovinskog računa radi se o tome da je obavezno po prijemu gotovinskog računa odštampati nalog, kako bi isplata bila odobrena i overena od strane direktora. Koristimo INCLUDE ODNOS:- Zato što je to obavezni deo funkcionalnosti bez koje ne smatramo evidentiranje gotovinskog računa završenim (NE SMEMO DOZVOLITI DA SE EVIDENTIRA, A DA SE NIJE ODŠTAMPALO!!!)- Zato što je prilikom SVAKOG EVIDENTIRANJA gotovinskog računa ZA JEDAN RAČUN ide JEDAN NALOG (znači može neposredno posle unosa pojedinačnog gotovinskog računa da se prosledi AUTOMATSKI i štampa).
S druge strane, ako se unesu podaci o gotovinskom računu i potvrdi snimanje unetih podataka, INCLUDE znači da tada odmah kreće štampanje naloga. To nije praktično rešenje jer ne mora uvek biti štampač u pripravnosti za štampanje, podaci mogu ipak biti uneti pogrešno i snimljeni i zato kod svake izmene bi se štampali novi primerci naloga. VRLO NEPRAKTIČNO. Iz tog razloga IPAK OSTAJE EXTEND ODNOS. Dakle, mi možemo naznačiti poslovni zahtev da je INCLUDE, ali ponuđeno rešenje će biti EXTEND iz praktičnih razloga.
5. PRIMER – SERVIS OPREME (RESENJE DATO U FAJLU U DOWNLOAD SEKCIJI SAJTA)
PRIMER - SPECIFIKACIJA SLUČAJEVA KORIŠĆENJA, SCENARIJA UPOTREBE
1. PRIMER – program NOTEPAD
OPIS SLUČAJA KORIŠĆENJA: Učitavanje teksta Naziv: Učitavanje teksta Opis: Korisnik pomoću ovog slučaja korišćenja učitava gotove tekstove iz fajlova koji su snimljeni na nekom nosiocu podataka. Korisnici (Actors) – Korisnik programao Specifikacija
o Preduslovi (Preconditions) – Pokrenut je program NotePad.o Postuslovi (PostConditions) –
(Učitan je izabrani *.txt fajl i prikazan u radnom prostoru programa) ili (stanje radnog prostora programa ostalo je nepromenjeno)o Tok aktivnosti: Na kraju treba da imamo samo jedan jedinstven tok aktivnosti sa svim dopunama. Ne treba ponavljati više puta tok
aktivnosti, a ovde je dato tako radi ilustracije postepenog dodavanja. OSNOVNI TOK (PRIMARNI SCENARIO)1. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-OPEN.2. Sistem otvara formu za izbor fajla.3. Korisnik bira putanju gde se nalazi fajl.4. Sistem prikazuje spisak podfoldera i fajlova koji se nalaze u izabranom folderu.5. Korisnik bira fajl.6. Sistem nudi opciju OPEN.7. Korisnik bira opciju OPEN.8. Sistem zatvara formu za izbor fajla.9. Sistem prikazuje sadržaj fajla u radnom prostoru.10. Slučaj korišćenja se završava.
MOGUĆI USLOVI SEKUNDARNIH SCENARIJA- Korisnik je izabrao opciju CANCEL (alternativni opcioni tok primarnog scenarija).- <<izuzetak: Nema fajlova>> Korisnik je izabrao putanju gde nema fajlova.- <<izuzetak: Nije txt fajl u izabranom folderu>> Korisnik je izabrao putanju gde ima drugih tipova fajlova, osim txt fajlova.- <<izuzetak: Nije txt>> Korisnik je izabrao fajl koji nije *.txt tipa.
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora)1. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-OPEN.2. Sistem otvara formu za izbor fajla.3. Korisnik bira putanju gde se nalazi fajl.4. Sistem prikazuje spisak podfoldera i fajlova koji se nalaze u izabranom folderu.5. Korisnik bira fajl.6. Sistem nudi opciju «OPEN» i «CANCEL».7. IF korisnik bira opciju «OPEN» THEN sistem prikazuje sadržaj fajla u radnom prostoru.8. IF korisnik bira opciju «CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen. (napomena: ova selekcija moze i kao CASE struktura sa 2 moguce opcije)9. Sistem zatvara formu za izbor fajla.10. Slučaj korišćenja se završava.
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora) i IZUZECIMA1. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-OPEN.2. Sistem otvara formu za izbor fajla.3. Korisnik bira putanju gde se nalazi fajl.4. IF postoje podfolderi i fajlovi u izabranom folderu THEN
If postoje fajlovi u izabranom folderu koji nisu txt tipa then<<izuzetak: Nije txt fajl u izabranom folderu>>ELSE
Sistem prikazuje spisak podfoldera i txt fajlova koji se nalaze u izabranom folderu END IF ELSE <<izuzetak: Nema fajlova>> ENDIF5. Korisnik bira fajl.6. IF tip fajla nije txt tipa THEN
<<izuzetak: Nije txt>> ELSE7. Sistem nudi opciju «OPEN» i «CANCEL».8. IF korisnik bira opciju «OPEN» THEN sistem prikazuje sadržaj fajla u radnom prostoru.9. IF korisnik bira opciju «CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen.ENDIF10. Sistem zatvara formu za izbor fajla.
11. Slučaj korišćenja se završava.
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora), IZUZECIMA I TAČKAMA PROŠIRENJA
1. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-OPEN.2. << INCLUDE biranje fajla >>3. Korisnik bira fajl.4. IF tip fajla nije txt tipa THEN
<<izuzetak: Nije txt>> ELSE5. Sistem nudi opciju «OPEN» i «CANCEL».6. IF korisnik bira opciju «OPEN» THEN <<INCLUDE prikazivanje sadrzaja fajla>>7. IF korisnik bira opciju «CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen.ENDIF8. Sistem zatvara formu za izbor fajla.9. Slučaj korišćenja se završava.
TOK AKTIVNOSTI: include BIRANJE FAJLA1. Sistem otvara formu za izbor fajla.2. Korisnik bira putanju gde se nalazi fajl.3. IF postoje podfolderi i fajlovi u izabranom folderu THEN
If postoje fajlovi u izabranom folderu koji nisu txt tipa then<<izuzetak: Nije txt fajl u izabranom folderu>>ELSE
Sistem prikazuje spisak podfoldera i txt fajlova koji se nalaze u izabranom folderu END IF ELSE <<izuzetak: Nema fajlova>> ENDIF
TOK AKTIVNOSTI: include PRIKAZIVANJE SADRZAJA FAJLAIf sadrzaj fajla <> prazan thensistem prikazuje sadržaj fajla u radnom prostoru.Else<<izuzetak: fajl prazan >>
Nazivi «linkova» ka dodatnom toku aktivnosti: Naziv tačke proširenja («EXTEND naziv_slučaja_korišćenja» koji predstavlja proširenje, odnosno naziv iz
«Extension points» sekcije)NEMA Naziv tačke uključivanja («INCLUDE naziv_slučaja_korišćenja» koji je u odnosu include prema osnovnom toku
aktivnosti):o <<INCLUDE biranje fajla >>o <<INCLUDE ucitavanje sadrzaja fajla >> - ovo jeste softverska funkcija sa stanovišta
implementacije, ali sa stanovišta korisnika ona se ne vidi i ne treba da se prikazuje. Postoji, funkcioniše, ali ne predstavlja slučaj „KORIŠĆENJA“
o <<INCLUDE prikazivanje sadrzaja fajla >> Naziv tačke izuzetaka (jedan od naziva definisanih u Exceptions sekciji) i opis sta se radi prilikom obrade izuzetka:
<<izuzetak: Nema fajlova>> <<izuzetak: Nije txt fajl u izabranom folderu>> <<izuzetak: Nije txt>> <<izuzetak: Fajl prazan >>
o Korišćeni slučajevi korišćenja – nazivi slučajeva korišćenja koji su u odnosu «include>> Kao podelu funkcionalnosti na podgrupe aktivnosti izdvajamo:
1. biranje fajla2. ucitavanje sadrzaja fajla3. prikazivanje sadrzaja fajla Bez svake od ovih podaktivnosti nije moguce izvrsiti celinu posla „ucitavanje teksta“. Mogli bismo izdvojiti ove slucajeve koriscenja u odnosu INCLUDE prema navedenom slucaju koriscenja. Posebno je znacajan slucaj koriscenja „Biranje fajla“ jer moze biti sastavni deo nekog drugog slucaja koriscenja, a to je smisao izdvajanja slucajeva koriscenja u include odnosu, modularnost.
Izuzeci (Exceptions) – Naziv tačke u osnovnom toku gde se može desiti greška, opis greške i opis toka aktivnosti kao odgovor na dati tip greške.<<izuzetak: Nema fajlova>>
OPIS: Korisnik je izabrao putanju gde nema fajlova. AKTIVNOSTI KAO REAKCIJA:U prostoru za prikaz fajlova nije nista prikazano.
<<izuzetak: Nije txt fajl u izabranom folderu>> OPIS:Korisnik je izabrao putanju gde ima drugih tipova fajlova osim txt fajlova.AKTIVNOSTI KAO REAKCIJA:Prikazuju se samo txt fajlovi, ako ih ima. Ako ih nema, onda se ne prikazuje nista.
<<izuzetak: Nije txt>> OPIS:Korisnik je izabrao fajl koji nije *.txt tipa.AKTIVNOSTI KAO REAKCIJA:U sustini, ovo nije moguce da se desi ako korisnik bira sa spiska fajlova za dati folder zbog prethodno definisanog izuzetka i odgovarajuce akcije. Ipak, ako korisnik unese naziv fajla u predvidjeni prostor (OVO NIJE DEFINISANO KAO MOGUCE U OSNOVNOM TOKU AKTIVNOSTI; TREBA GA DOPUNITI ILI OVU MOGUCNOST ISKLJUCITI UOPSTE KAO MOGUCU IZ OVOG IZUZETKA), onda je moguce pokrenuti ovo. Reakcija je: Opcija OPEN se deaktivira i nudi se samo CANCEL.
<<izuzetak: Fajl prazan >> OPIS: Sadrzaj ucitanog fajla je prazan. AKTIVNOSTI KAO REAKCIJA: Radni prostor programa ostaje nepromenjen. Program ne daje nikakvu poruku da je fajl prazan.
Autor: Predrag Pecev:
OPIS SLUČAJA KORIŠĆENJA: Snimanje teksta Naziv: Snimanje teksta Opis: Korisnik pomoću ovog slučaja korišćenja snima tekst, koji je on sam generisao ili ga prekopirao iz nekog drugog fajla ili programa Korisnici (Actors) – Korisnik programao Specifikacija
o Preduslovi (Preconditions) – Pokrenut je program NotePad.o Postuslovi (PostConditions) –
(fajl je snimljen, na odredjenu putanju koja se pojavljuje u naslovnoj liniji programa, radna površina ostaje nepromenjena)o Tok aktivnosti:
OSNOVNI TOK (PRIMARNI SCENARIO)11. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-SAVE.12. Sistem otvara formu za izbor putanje snimanja fajla.13. Korisnik bira putanju gde će se snimiti fajl14. Korisnik bira (ukucava) nayiv fajla pod kojim ce da se snimi15. Sistem nudi opciju SAVE.16. Korisnik bira opciju SAVE.17. Sistem zatvara formu za snimanje fajla.18. Sistem prikazuje sadržaj fajla u radnom prostoru.19. Slučaj korišćenja se završava.
MOGUĆI USLOVI SEKUNDARNIH SCENARIJA- Korisnik je izabrao opciju CANCEL (alternativni opcioni tok primarnog scenarija).- <<izuzetak: nije odabrana putanja>> korisnik nije odabrao putanju gde ce se file snimiti- <<izuzetak: nije odabran (ukucan) naziv>> korisnik nije odabrao naziv fajla- <<izuzetak: uneti naziv već postoji>> korisnik je odabrao ime fajla koji na toj putanji vec postoji nudi brebrisanjanje odabranog fajla- <<izuzetak: nema mesta na disku>> sistem odbija snimanje jer nema mesta na disku- <<izuzetak: fajl se nesnima kao txt>> sistem postavlja pitanje da li stvarno oce da ga snimi u drugom formatu- <<izuzetak fajl nije prazan>> sistem obavestava da fajl nije prazan- <<izuzetak prebrisavanje sadrzaja fajla>> kompletan sadrzaj podabranog fajla se prebrisuje novim sadrzajem koji je na radnoj povrsini
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora)11. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-SAVE.12. Sistem otvara formu za snimanje fajla.13. Korisnik bira putanju gde će se file snimiti14. Korisnik bira naziv fajla ili ga ukucava 15. Sistem nudi opciju «SAVE» i «CANCEL».16. IF korisnik bira opciju «SAVE» THEN sistem sistem snima tekst sa radne povrsine u fajl sa odredjenom putanjom i nazvom17. IF korisnik bira opciju «CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen.18. Sistem zatvara formu za snimanje fajla.19. Slučaj korišćenja se završava.
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora) i IZUZECIMA12. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-SAVE.13. Sistem otvara formu za snimanje fajla.14. if fajl vec predhodno snimljen, then snimi na poznatu putanju else <<include SAVE File AS>>15. Sistem nudi opciju SAVE i CANCEL16. if korisnik bira SAVE if naziv naziv nije unet <<izuzetak: nije odabran (ukucan) naziv>>else if fajl već postoji <<izuzetak: uneti
naziv već postoji if <<izuzetak prebrisavanje sadrzaja fajla<> >> else if nema mesta na disku <<izuzetak: nema mesta na disku>> else fajl se snima
17. if korisnik bira CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen i file se nesnima18. Forma SAVE se zatvara
OSNOVNI TOK SA ALTERNATIVNIM AKTIVNOSTIMA (opcije izbora), IZUZECIMA I TAČKAMA PROŠIRENJA
10. Slučaj korišćenja započinje nakon što korisnik izabere opciju FILE-SAVE.11. if putanja fajla poznata then <<INCLUDE snimanje sadrzaja fajla else << INCLUDE biranje fajla >>12. Korisnik bira fajl.13. IF tip fajla nije txt tipa THEN<<izuzetak: fajl se nesnima kao txt>> ELSE14. Sistem nudi opciju «SAVE» i «CANCEL».15. IF korisnik bira opciju «SAVE» THEN <<INCLUDE snimanje sadrzaja fajla>>16. IF korisnik bira opciju «CANCEL» THEN radni prostor za prikazivanje sadrzaja fajla ostaje nepromenjen i fajl se nesnima.ENDIF17. Sistem zatvara formu za snimanje fajla.18. Slučaj korišćenja se završava.
TOK AKTIVNOSTI: include BIRANJE FAJLA4. Sistem otvara formu za biranje fajla.5. Korisnik bira putanju gde se nalazi fajl.6. IF fajl postoji THEN
<<izuzetak: fajl postoji>>ELSE
putanja i naziv fajla se unosi END IF
TOK AKTIVNOSTI: include snimanje SADRZAJA FAJLAIf sadrzaj fajla != prazan then<<izuzetak fajl nije prazan>>Else<include odaberi naziv fajla>
Nazivi «linkova» ka dodatnom toku aktivnosti: Naziv tačke proširenja («EXTEND naziv_slučaja_korišćenja» koji predstavlja proširenje, odnosno naziv iz
«Extension points» sekcije)NEMA Naziv tačke uključivanja («INCLUDE naziv_slučaja_korišćenja» koji je u odnosu include prema osnovnom toku
aktivnosti):o <<INCLUDE biranje fajla >>o <<INCLUDE snimanje fajla >> - ovo jeste softverska funkcija sa stanovišta implementacije, ali sa
stanovišta korisnika ona se ne vidi i ne treba da se prikazuje. Postoji, funkcioniše, ali ne predstavlja slučaj „KORIŠĆENJA“
Naziv tačke izuzetaka (jedan od naziva definisanih u Exceptions sekciji) i opis sta se radi prilikom obrade izuzetka:- <<izuzetak: nije odabrana putanja >>- <<izuzetak: nije odabran (ukucan) naziv>> - <<izuzetak: uneti naziv već postoji>> - <<izuzetak: nema mesta na disku>> - <<izuzetak: fajl se nesnima kao txt>> - <<izuzetak fajl nije prazan>> sistem>>- <<izuzetak prebrisavanje sadrzaja fajla<>
o Tačke proširenja (extension points) – Tačke proširenja: Naziv tačke proširenja, uslov za proširenje i opis toka aktivnosti koje se odnose na tu tačku proširenja, odnosno slučaj korišćenja koji se kod te tačke proširenja pokreće, a povezan je sa osnovnim slučajem korišćenja vezom tipa «extend». Uslov proširenja uvek ide zajedno sa opisom toka aktivnosti koji se odnosi na proširenje, tako da se ovaj uslov ne postavlja unutar samog teksta toka aktivnosti osnovnog slučaja korišćenja.
NEMAo Slučajevi korišćenja koji predstavljaju proširenje – nazivi slučajeva korišćenja koji su u odnosu «extend» NEMAo Korišćeni slučajevi korišćenja – nazivi slučajeva korišćenja koji su u odnosu «include>> Kao podelu funkcionalnosti na podgrupe aktivnosti izdvajamo:
4. biranje fajla5. snimanje fajla6. zadrzavanje radne povrsine
Izuzeci (Exceptions) – Naziv tačke u osnovnom toku gde se može desiti greška, opis greške i opis toka aktivnosti kao odgovor na dati tip greške- <<izuzetak: nije odabrana putanja>> korisnik nije odabrao putanju gde ce se file snimiti, sistem ce javiti gresku i vrati ti ga na unos
fajla ili odustajanje od snimanja, nije kriticna greska, - <<izuzetak: nije odabran (ukucan) naziv>> korisnik nije odabrao naziv fajla, nije fatalana greska, trazzice unos naziva ili odustajanje
od snimanja- <<izuzetak: uneti naziv već postoji>> korisnik je odabrao ime fajla koji na toj putanji vec postoji nudi prebrisanjanje odabranog fajla,
ili odustajanja od akcije snimanja- <<izuzetak: nema mesta na disku>> sistem odbija snimanje jer nema mesta na disku, fatalna greska, u koliko se neoslobodi mesto na
disku za nimanje- <<izuzetak: fajl se nesnima kao txt>> sistem postavlja pitanje da li stvarno oce da ga snimi u drugom formatu, nije fatalna greska, i
dalje se snima kao txt fajl ali sa drugom ekstenziom- <<izuzetak fajl nije prazan>> sistem upozorava da fajl nije prazan i da ce tom akcijom prebrisati kompletan sadrzaj u tom fajlu- <<izuzetak prebrisavanje sadrzaja fajla>> sistem menja sadrzaj odabranog fajla sa sadrzajem fajla radne pobrsine
2.PRIMER – WINDOWS LOGINOpis slučaja korišćenja PRIJAVLJIVANJE NA SISTEM
Naziv: Prijavljivanje na sistemOpis: Prijavljivanje na Windows korisnika putem korisnickog imena i sifre.Actor: Korisnik Windows sistemaPreduslov: Pokrenut i učitan Windows.Postuslov: (Korisnik je prijavljen i prepoznat od strane sistema) ili (Forma za logovanje je u početnom stanju)Action steps:
1. Slučaj korišćenja pokreće korisnik izborom opcija CTRL ALT I DELETE sa tastature.2. Sistem učitava i prikazuje formu za logovanje, sa opcijama: unos korisničkog imena, šifre i izborom domena, prijavljivanje na sistem, odustajanje
(Cancel), Isključivanje sistema, Podešavanje opcija (isključivanje domain combo boxa).<include OSVEZAVANJE>
3. IF korisnik izabrao Cancel THEN <include OSVEZAVANJE>
slucaj koriscenja se zavrsavaELSE
IF korisnik je izabrao Shutdown THEN<extend ISKLJUCIVANJE>slucaj koriscenja se zavrsava
ELSEIF (korisnik je izabrao LOGIN) THEN
IF (nisu uneti podaci) <exception PRAZNO>Slucaj koriscenja se zavrsava
ELSE Sistem proverava podatke o korisniku
IF korisnik nije prepoznat THEN<exception NEPOZNAT KORISNIK>Slucaj koriscenja se zavrsava
ELSE <extend DESKTOP>
Slucaj koriscenja se zavrsavaENDIF
END IF.END IF
Extension points:<extend ISKLJUCIVANJE>
Sistem ucitava slucaj koriscenja ISKLJUCIVANJE SISTEMA.<include OSVEZAVANJE>
Sistem ucitava slucaj koriscenja OSVEZAVANJE FORME.<extend DESKTOP>
Sistem ucitava Windows Desktop
NAPOMENA: Iz slučaja korišćenja PRIJAVLJIVANJE NA SISTEM zaista se pokreće nova funkcionalna celina «PRIKAZ WINDOWS DESKTOP-a». Rečenicu «Sistem ucitava Windows Desktop” možemo zameniti pozivom extend slučaja korišćenja.
Exceptions: <exception PRAZNO>
Sistem prikazuje poruku “Niste uneli potrebne podatke!”Sistem postavlja fokus na prvo polje za unos.
<exception NEPOZNAT KORISNIK>Sistem prikazuje poruku “Uneli ste podatke o nepoznatom korisniku!”<include OSVEZAVANJE>Sistem postavlja fokus na prvo polje za unos.
PRIMER – SERVIS OPREME
SLUCAJ KORISCENJA: unos podataka o radnom nalogu
PRECONDITIONPrijavljen je serviser na program i pokrenut obrazac za obradu podataka o radnom nalogu.
POSTCONDITIONUneti podaci o radnom nalogu ili nisu uneti novi podaci.
ACTION STEPS
1. Serviser pokrece slucaj koriscenja tako sto bira sa karticu "azuriranje" sa obrasca "Radni nalog"2. Sistem prikazuje ekransku karticu "Azuriranje" na obrascu "Radni nalog" sa opcijama "UNOS" i "IZLAZ". 3. IF serviser izabere "IZLAZ" THEN slučaj korišćenja se završava4. IF serviser izabere "UNOS" THEN4.1. <include VLASNIK>4.2. Sistem prikazuje podatke o unetom ili izabranom vlasniku4.3. Sistem omogućuje unos u poljima za unos ostalih podataka4.4. Sistem omogucuje izbor opcija "SNIMI"I i "ODUSTANI".4.5. Sistem postavlja fokus na prvo polje za unos ostalih podataka4.6.Serviser unosi ostale podatke o radnom nalogu: podatke o uredjaju, datumu prijema posla i opisu kvara.4.7. IF serviser bira opciju "ODUSTANI" then slucaj koriscenja se zavrsava.4.7. Serviser bira opciju "SNIMI".4.8. Sistem proverava ispravnost unetih podataka.4.9. IF neispravni podaci THEN <exception POGRESNI PODACI>ELSE4.9.1. sistem snima podatke.4.9.2. Sistem prikazuje poruku o uspesnosti snimanja podataka.4.9.3. Sistem omogucuje sledece opcije "STAMPAJ RADNI NALOG", "UNESI REVERS" I "IZLAZ".4.9.4. IF serviser izabrao opciju STAMPAJ RADNI NALOG THEN <extend STAMPA RNALOGA> slucaj koriscenja se zavrsavaENDIF4.9.5. IF serviser izabrao opciju UNESI REVERS THEN<extend REVERS> slucaj koriscenja se zavrsavaENDIF4.9.6. IF serviser izabrao opciju IZLAZ THEN slucaj koriscenja se zavrsava.ENDIF ( od 4)
EXTENSION POINTS<include VLASNIK>Sistem pokrece slucaj koriscenja "UNOS PODATAKA O VLASNIKU UREDJAJA"
<extend STAMPA RNALOGA>Sistem pokrece slucaj koriscenja "STAMPANJE RADNOG NALOGA"
<extend REVERS> Sistem pokrece slucaj koriscenja "UNOS PODATAKA O REVERSU"
EXCEPTIONS<exception POGRESNI PODACI>Sistem prikazuje poruku o greskama pri unosu podataka.Sistem postavlja fokus na prvo polje sa neispravnim podacima.
PRIMER - DIJAGRAM KLASA
Odsek
--
Naziv OdsekaOznaka Odseka
: string: string
+++++++++++
<<Constructor>><<Destructor>>
set_NazivOdseka ()get_NazivOdseka ()set_OznakaOdseka ()get_OznakaOdseka ()Dodaj Grupu (Grupa newGrupa)Izmeni Grupu (Grupa newGrupa, Grupa oldGrupa)Obrisi Grupu (Grupa oldGrupa)GrupaPostoji ()IzaberiGrupu (int pOznakaGrupe)Odsek ()~Odsek ()
: void: string: void: string: int: void: void: bool: Grupa
1..11..*
1..1
1..*
1..10..*
0..10..*
Object-Oriented ModelModel: Seminarski radPackage: Diagram: ClassDiagram_1Author: Juga i RajkaVersion :
Grupa
--
Naziv grupeOznaka grupe
: string: string
+++++++++++
<<Constructor>><<Destructor>>
set_NazivGrupe ()get_NazivGrupe ()set_OznakaGrupe ()get_OznakaGrupe ()Dodaj Smer (Smer newSmer)Izmeni Smer (Smer newSmer, Smer oldSmer)Obrisi Smer (Smer oldSmer)SmerPostoj i ()IzaberiSmer (int pOznakaSmera)Grupa ()~Grupa ()
: void: string: void: string: int: void: void: bool: Smer
Smer
---
Naziv SmeraOznaka SmeraNaziv Zvanja Smera
: string: string: string
+++++++++++++
<<Constructor>><<Destructor>>
set_NazivSmera ()get_NazivSmera ()set_OznakaSmera ()get_OznakaSmera ()set_NazivZvanjaSmera ()get_NazivZvanjaSmera ()Dodaj Usmerenje (Usmerenje newUsmerenje)Izmeni Usmerenje (Usmerenje newUsmerenje, Usmerenje oldUsmerenje)Obrisi Usmerenje (Usmerenje oldUsmerenje)UsmerenjePostoji ()IzaberiUsmerenje (int pOznakaUsmerenja)Smer ()~Smer ()
: void: string: void: string: void: string: int: void: void: bool: Usmerenje
Usmerenje
---
Naziv UsmerenjaOznaka UsmerenjaNaziv Zvanja Usmerenja
: string: string: int
++++++++
<<Constructor>><<Destructor>>
set_NazivUsmerenja ()get_NazivUsmerenja ()set_OznakaUsmerenja ()get_OznakaUsmerenja ()set_NazivZvanjaUsmerenja ()get_NazivZvanjaUsmerenja ()Usmerenje ()~Usmerenje ()
: void: string: void: string: void: string
Spisak odseka
+ pOdsek : string
+++++++
<<Constructor>><<Destructor>>
Dodaj Odsek (Odsek newOdsek)Izmeni Odsek (Odsek newOdsek, Odsek oldOdsek)Obrisi Odsek (Odsek oldOdsek)OdsekPostoji ()IzaberiOdsek (int pOznakaOdseka)SpisakOdseka ()~SpisakOdseka ()
: int: void: void: bool: Odsek
PRIMER - DIJAGRAM STANJA(TRENUTNO NEMA PRIMERA)
PRIMER - DIJAGRAM SEKVENCI
Referent
1:SpisakOdseka()
2:Kreiran spisak
3:IzaberiOdsek(OznakaOdseka)
4:Odsek()
5[if OdsekPostoji == true]:Obrisi Odsek(Odsek)if OdsekPostoji == true
6:Odsek izbrisan
7:~Odsek()
8:~SpisakOdseka()
SP:Spisak odseka
IzmenjeniOdsek:Odsek
Object-Oriented ModelModel: Seminarski radPackage: Diagram: SequenceDiagramBrisanjeOdsekaAuthor: Juga i Rajka Date : 22.03.2006 Version :
PRIMER - KORISNIČKO UPUTSTVO
Meni je podeljen na celine na osnovu uloga njegovih opcija u sistemu. Meni šifarnika sadrži ekrane koji služe za unos podatka koji su potrebni za rad sa dokumentima ili pak složenijim šifarnicima. Dokumenti služe za unos podataka koji su direktan proizvod procesa u toku svakodnevnog rada. Forme pregleda služe za kreiranje izveštaja. Pri pokretanju aplikacije pojavljuje glavna forma aolikacije.
Izgled glavnog ekrana aplikacije
Korisnik zatim započinje rad biranjem neke od opcija iz menija. Sve opcije koje se nalaze u vertikalnom meniju sa leve strane, nalaze se i u meniju same forme.Interakcija putem korisničkog interfejsaSve forme za unos podataka prate sličan izgled i ponašanje. Svaki ekran za unos podatka sadrži tabulator sa dve kartice, pregled i ažuriranje. Primer izgleda forme za pregled roba je dat na sledećoj slici:
Izgled kartice za pregled roba
Na prikazanoj kartici poslovođa benzinske stanice ima mogućnost da vrši pregled svih vrsta goriva koja se nalaze u bazi, a može služiti i za navigaciju nad slogovima. Ukoliko je u toku izmena tekućeg ili unos novog sloga, pregled nije moguć. Omogućena je i pretraga na osnovu unete šifre robe što se može videti na sledećoj slici:
PRIMER - OPIS ELEMENATA IMPLEMENTACIJE
(OBJASNJENJE DELA KODA)PROCEDURA ZA IZLAZ SA FORME (KOD)procedure Tulaz.FormClose(Sender: TObject; var Action: TCloseAction);begindm.TTRANSAKCIJA.Open; osnovna.OTVORENA_FORMA_ULAZ:='NIJE';action:=cafree;end;
PROCEDURA ZA IZBOR STAVKE SA COMBO BOXA, PUNJENJE STAVKI DRUGOG COMBO BOXA NA OSNOVU IZABRANE VREDNOSTI:procedure Tulaz.DBLookupComboBox4DropDown(Sender: TObject);beginQARTIKALODABIR.Close;QARTIKALODABIR.Parameters.ParamByName('pibk').Value:=osnovna.LblPodaciKomitenta.Tag;QARTIKALODABIR.Parameters.ParamByName('pibd').Value:=DBLookupComboBox3.KeyValue;QARTIKALODABIR.Open;end;
