Student book / SRdanserver.comapp.nl/manuals/PBLSD_64eabd4b/DAN Basic Life Sup… · sudovi, veoma tankih zidova). Iz udahnutog vazduha, kiseonik dospe-va do alveola i prelazi u kapilare

Sezione VIII | Lesioni legate alla temperatura

DAN Basic Life Support 1

Student book / SR

DAN Basic Life Support2


DAN BASIC LIFE SUPPORT

Urednik: Guy ThomasAutor: Guy Thomas,

Saradnici: Orr, M.S., John Lippmann, Yoshiro Mano M.D., Frans Cronjé M.D., Alessandro Marroni M.D.Dizajn korica: Andrew West

Fotografije: Guy Thomas, Marjo Maebe ("Sl. 5" - str. 10)

© 2011 Divers Alert Network

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati, kopirati ili objavljivati u bilo kojoj formi bez prethodne pismene dozvole Divers Alert Network, P.O. Box DAN, 64026 Roseto, Italy.

Prvo izdanje na engleskom jeziku, štampano avgusta 2006.Prevod na srpski jezik: Marija Marković M.D., jul 2007.

Recenzija: Dragana Ivković M.D., jul 2007 Drugo izdanje, štampano februara 2011.

DAN Europe, P.O. Box DAN, 64026 Roseto, Italy Tel: +39-085-8930333Fax +39-085-8930050

E-mail (general): [email protected] E-mail (training): [email protected]

www.daneurope.org


Sadržaj


Poglavlje 1. Osnovi anatomije i fiziologije 6

Pitanja za utvrđivanje gradiva 8

Poglavlje 2. Lanac preživljavanja 9


Poglavlje 3. Osnovno održavanje vitalnih funkcija 13


Poglavlje 4. Procena bezbednosti okruženja 21

BLS Veština: Procena bezbednosti okruženja – bezbednost na prvom mestu 24Pitanja za utvrđivanje gradiva 25

Poglavlje 5. Kardiopulmonalna reanimacija-CPR 26

BLS veština:Kardiopulmonalna reanimacija - CPR 36Opcionalano:Upotreba maske za reanimaciju 40Opcionalano:Pružanje prve pomoći AED aparatom 41Pitanja za utvrđivanje gradiva 42

Poglavlje 6. Položaj za oporavak 43

BLS veština:Položaj za oporavak 44Pitanja za utvrđivanje gradiva 45

Poglavlje 7. Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima - opstrukcija 47

BLS veština: Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima 50Pitanja za utvrđivanje gradiva 52

Poglavlje 8. Kontrola spoljašnjeg krvavljenja 53

BLS veština:(Obilno) Spoljašnje krvavljenje 55Pitanja za utvrđivanje gradiva 56

Poglavlje 9. Zbrinjavanje šoka 57

BLS veština:Zbrinjavanje šoka 61Pitanja za utvrđivanje gradiva 62

Poglavlje 10. Dodatne informacije 63

Divers Alert Network DAN Europe 68

BLS Pitanja za utvrđivanje gradiva: Odgovori 70

Procena Basic Life Support kursa 72

Plan za hitno delovanje kod kuće 73


DAN Basic Life Support

Pregled kursaDAN kurs osnovnog održavanja vitalnih funkcija („DAN BLS Provider“) je osmi-šljen da vas nauči veštinama koje su ne-ophodne za uspostavljanje i održavanje osnovnih vitalnih funkcija.

Sticanje znanja (1,5 sati)Ovaj deo kursa je osmišljen da vam pruži informacije pomoću kojih ćete moći da:1) Shvatite osnove anatomije i

fiziologije ljudskog organizma2) Navedete četiri osnovne karike

lanca preživljavanja3) Zaštitite sebe od zaraze i drugih

opasnosti4) Proverite stanje svesti povređenog5) Proverite da li ima normalnog

disanja6) Pravilno vršite kardiopulmonalnu

reanimaciju (CPR)7) Pružite pomoć u slučaju gušenja8) Postavite nesvesnu osobu u

položaj za oporavak9) Pružite pomoć u slučaju

spoljašnjeg krvavljenja10) Pružite pomoć povređenom u

stanju šoka

Predavanje koje će vam održati vaš DAN instruktor se bazira na informacijama iz priručnika koji je napisan na jednosta-van, lako razumljiv način. Na kraju svakog poglavlja se nalaze pitanja za utvrđivanje gradiva koja će vam olakšati razumeva-nje prethodno izložene materije.

Sticanje veština (2.5-3 sata)Na ovom delu kursa ćete vežbati BLS veštine pod nadzorom vašeg BLS in-struktora. Praktični deo vas obučava da efikasno primenite znanja naučena na teorijskom delu kursa.

Procena i sertifikatiPo završetku DAN BLS kursa, dobićete DAN BLS Provider karticu koja pred-stavlja zvanično uverenje da ste obu-čeni da pružite osnovnu prvu pomoć.

Kvalifikacije za kursZa pohađanje ovog kursa ne postoje nikakvi preduslovi ali BLS kurs pred-stavlja preduslov za mnoge druge kur-seve spasavanja i prve pomoći.




Ciljevi obukeNa kraju ovoga kursa ćete biti u mogućnosti da:1. Izvršite procenu bezbednosti okruženja2. Samostalno pružite kardiopulmonalnu reanimaciju osobi koja ne diše3. Postavite povređenu, nesvesnu osobu u položaj za oporavak4. Pružite pomoć odrasloj osobi koja se guši5. Zbrinete spoljašnje krvavljenje6. Zbrinete povređenog u stanju šoka

Primedba:Iako ovaj priručnik značajno pomaže u procesu učenja, vi nećete moći da pravilno ukažete prvu pomoć niti steknete zvanje BLS Provider, ukoliko isključivo čitate priručnik.

Da biste pravilno primenili postupke prikazane u ovoj knjizi morate pohađati BLS kurs koji vodi kvalifikovan i aktivan BLS instruktor.

Ova knjiga je takođe dragoceni podsetnik po završetku BLS kursa.

Priručnik je napisan u skladu sa smernicama Evropskog Saveta za Oživljavanje (ERC) iz 2010.godine.

Posetite DAN Europe vebsajt i saznajte šta je DAN Europe i šta DAN može da učini za Vas !Vebsajt sadrži obilje informacija o prednostima DAN članstva, Medicini ronjenja, Bezbednosti ronjenja, Istraživanjima u ronjenju, DAN Trening programima i još mnogo toga….Katalog na vebsajtu vam omogućava da naručite DAN Europe proizvode, direktno preko mreže, sa posebnim popustom za DAN članove.


Poglavlje 1 | Osnovi anatomije i fiziologije

1.1

Disajni putevi – Disanje – Cirkulacija

Vazduh se sastoji od približno 21% kise-onika i 79% azota.

Naš organizam (njegove ćelije, orga-ni...) zahteva neprekidno snabdevanje kiseonikom da bi proizvodio energiju tj. preživeo. To možemo uporediti sa funkcijom goriva u automobilu. Bez tog neprestanog snabdevanja i tran-sporta kiseonika naši organi i ćelije bi se oštetili i izumrli.

A (Arway)- Disajni putevi:Otvoreni disajni putevi (nos, usta i duš-nik) omogućavaju da vazduh dospe do pluća (Sl. 1).

Primedba:Sve informacije prikazane u sledećim poglavljima su zasnovane na najnovijoj medicin-skoj literaturi. Reference možete dobiti od vašeg DAN instruktora ili DAN trening odelje-nja u vašem regionu.

Osnovi anatomije i fiziologije

Sl. 1: otvoreni disajni putevi omogućavaju da vazduh dospe do pluća

1

Primedba: Ezofagus (jednjak), cevasti organ kroz koji hrana iz usta dospeva u želudac, se nalazi neposredno iza traheje (dušnika) i laringsa (grkljana). U ždrelu se otvori jednjaka i gr-kljana nalaze veoma blizu jedan drugog. Prilikom akta gutanja, jedan poklopac - koji se zove epiglotis se pomera nadole preko grkljana da spreči ulazak hrane i tečnosti u disajne puteve.


Poglavlje 1 | Osnovi anatomije i fiziologije

1.31.2 B (Breathing) – DisanjeSvaki put kada udahnemo, vazduh pro-lazi kroz naš nos, usta, larings, traheju i bronhije.

Traheja se grana na dva glavna bronha (dušnice) - levi i desni, kroz koje vazduh dospeva u levo i desno plućno krilo. Duš-nice se poput grana dele na sve manje i manje ogranke (bronhiole), na čijem se kraju nalaze male „vrećice“ ispunjene vazduhom, koje se nazivaju alveole. U našim plućima se nalazi oko 300 miliona alveola koje okružuju kapilari (mali krvni sudovi, veoma tankih zidova).

Iz udahnutog vazduha, kiseonik dospe-va do alveola i prelazi u kapilare kroz njihove tanke zidove. Ovaj proces se na-ziva difuzija. U kapilarima se već nalazi ugljen - dioksid (CO2), koji predstavlja krajnji produkat metabolizma. Kiseonik se koristi u organizmu, a ugljen diok-sid se transportuje do pluća, tako što prelazi (difunduje) iz kapilara u alveo-le. Difuzija kiseonika u krv je moguća samo kada je koncentracija kiseonika u plućima veća od njegove koncentraci-je u kapilarima. Procesom udisanja, mi omogućavamo da koncentracija kise-onika u plućima bude neprekidno na višem nivou od one u krvi.

Prilikom izdaha, vazduh sa povišenom koncentracijom CO2 dospeva iz pluća preko sistema brohhija i dušnika do usta ili nosa i izbacije se iz organizma.

C (Circulation) - CirkulacijaSrce pumpa krv bogatu kiseonikom i transportuje je kroz kapilare i ostale krvne sudove po čitavom organizmu.

Taj protok se odvija pomoću plućne (transport krvi u i iz pluća) i sistemske (transport krvi kroz ostatak tela) cirku-lacije.

Deoksigenisana krv (siromašna kiseoni-kom a bogata CO2) se putem sistemske cirkulacije vraća u desnu srčanu pretko-moru, dolazi do desne komore koja je isti-skuje kroz pluća do alveola gde će se iz-vršiti razmena gasova (plućna cirkulacija).

Zatim se krv iz pluća vraća u levu pret-komoru, ulazi u levu komoru i odatle se pumpa u ostale delove tela (sistemska cirkulacija).

Na taj način se kiseonik, putem krvi, pre-nosi do svih tkiva a odatle se krv ponovo vraća u desnu srčanu pretkomoru.

Medicinska terminologija.

Atrijum, pretkomora — šupljina srca preko koje se pristupa drugoj, većoj šu-pljini srca - komori.

Larynx — organ u kome se stvara glas, tzv. glasovna kutija.

Pharynx — deo disajnih puteva koji spaja nosnu šupljinu i larings.


?

Odgovori su na strani 70

Poglavlje 1 | Pitanja za utvrđivanje gradiva

1. Organizmu je neophodno stalno snabdevanje kiseonikom da bi opstao.a. tačnob. netačno

2. Da bi vazduh mogao da dospe u pluća _________ moraju biti otvoreni.a. disajni putevib. samo usta

3. Epiglotis sprečava zapadanje hrane i tečnosti u ___________.a. želudac b. srcec. traheju (dušnik)d. ezofagus (jednjak)

4. Razmena gasova se odvija u _________.a. arteriolamab. aortic. alveolamad. atrijumu (pretkomori)

5. ______ pumpa krv bogatu kiseonikom kroz krvne sudove i transportuje je po celom organizmu.a. stomak b. srcec. mišićid. jetra

Poglavlje 1PITANJA ZA UTVRĐIVANJE GRADIVA


Poglavlje 2 | Lanac preživljavanja

2.2

2.1

Važne su četiri procedure koje poveća-vaju šansu za preživljavanje i oporavak povređenog i predstavljaju četiri osnov-ne karike lanca preživljavanja.

Rano aktiviranje službe hitne pomoći:Rano aktiviranje službe hitne pomoći je od vitalnog značaja za preživljavanje i oporavak povređenog (Sl. 2).

Zbog toga je važno da se što pre ustano-vi problem i ne gubi dragoceno vreme.

Osoba koja kontaktira službu hitne po-moći mora, pre svega, biti pribrana i što jasnija prilikom izlaganja problema.

Neophodno je da dispečeru hitne po-moći pružite sledeće informacije:

- tačno mesto nesreće- šta se dogodilo- broj povređenih - stanje povređenih - vrstu pomoći koja je pružena

Da biste bili sigurni da je osoba koju ste ovlastili da pozove pomoć to zaista i uči-nila, zamolite je da se vrati kod vas od-mah posle obavljenog poziva.

Preporučuje se da osobu koja zove hit-nu pomoć zamolite da prvo pred vama izgovori informacije koje će potom da saopšti službi hitne pomoći. Na taj način ćete je po potrebi ispraviti i uveriti se da će prenesena poruka biti potpuno tačna.

Imajte na umu da što ranije pozovete hitnu pomoć, ranije će biti obezbeđena i stručna medicinska pomoć.

Rani BLS Rani BLS značajno povećava šanse za preživljavanje povređenog (Sl. 3).

Primenom BLS i CPR mi se trudimo da iz-begnemo nastanak oštećenja vitalnih or-gana i omogućimo da oksigenisana krv cirkuliše kroz organizam povređenog.

Masaža srca - kompresija grudnog koša, privremeno preuzima funkciju srca zato

Lanac preživljavanja

Sl. 3: Počnite sa BLS postupkom što je pre moguće

3Sl. 2: poziv za pomoć je neophodna da bi se povećale šanse za preživljavanje

2


Poglavlje 2 | Lanac preživljavanja

2.4

2.3

što na taj način „ručno“ pumpamo krv kroz organizam. Veštačko disanje obezbe-đuje da vazduh (kiseonik) dospe u pluća i omogući razmenu gasova u alveolama.

Rana defibrilacija Zastoj u srčanom radu je u većini sluča-jeva uzrok prestanka disanja. Najčešći uzrok prestanka rada srca je ventrikular-na fibrilacija -VF.

To je elekrični disbalans u srcu koji dovo-di do dezorganizovanog podrhtavanja srčanog mišića i stvaranja haotičnog sr-čanog ritma. Usled odsustva normalnih električnih impulsa srce više ne funkci-oniše pravilno i efikasno. U tom slučaju CPR ne može ponovo da pokrene nor-malnu srčanu aktivnost. Isključivo defi-brilacija može prekinuti taj haotični ritam i omogućiti srcu da ponovo normalno funkcioniše, dok primena CPR samo od-laže nastanak oštećenja mozga i drugih vitalnih organa koji su izloženi nedostat-ku kiseonika (Sl. 4).

Zbog toga je izuzetno važno da se što ranije primeni defibrilacija kod osobe sa iznenadnim prestankom rada srca. Sa svakih sledećih 7-10 minuta odlaganja defibrilacije, šanse za oporavak postaju sve manje.

Rano profesionalno lečenjeBLS i defibrilacija neće uvek omogućiti da se pokrene srčana aktivnost. U tom slučaju, samo medicinske intervencije poput naprednih tehnika uspostavljanja prohodnosti disajnih piteva, intubacija ili traheotomija i primena lekova mogu povećati uspeh reanimacije (Sl. 5).

Ako je BLS i/ili defibrilacija bila uspešna, stručno lečenje će stabilizovati stanje povređenog i pripremiti ga za bezbe-dan transport u odgovarajuću medicin-sku ustanovu.

Ne zaboravite: Stručna medicinska po-moć neće stići ukoliko je vi ne pozovete!!!

Sl. 5: Stručno održavanje disajnog puta doprinosi da reanimacija bude uspešna

5Sl. 4: Ukoliko ste obučeni za to, primenite AED

4


?



1. Koje su četiri osnovne karike u lancu preživljavanja (navedite ih po redu).

2. Tokom ranog BLS, ________ privremeno preuzima ulogu srca, dok _________ doprema kiseonik do pluća.


Automated External Defibrillation course (AED)

Iznenadni Zastoj Srca prouzrokuje na hiljade smrtnih ishoda svake godine

CPR odlaže nepovoljan ishod i omogućava da krv bogata kiseonikom cirkuliše kroz organizam, ali CPR ne može da uspostavi pravilan srčani ritam i samostalne otkucaje srca.

To se postiže isključivo defibrilacijom.

Svaki minut odlaganja defibrilacije, smanjuje šansu za preživljavanje za 7 do 10 procenata.

DAN AED kurs vas obučava da pružite pomoć uz primenu AED, a vaša uloga spasioca postaje ključna u lancu preživljavanja.

Ovaj četvoročasovni kurs može napraviti razliku između života i smrti.

Pitajte svog instruktora kako da postanete DAN AED Provajder, ili posetite naš vebsajt na www.daneurope.org


Poglavlje 3 | Osnovno održavanje vitalnih funkcija

3.2

3.1 Šta je BLS?BLS predstavlja skup postupaka koji se primenjuju u cilju uspostavljanja i odr-žavanja vitalnih funkcija i podrazumeva:

• Zaštitu spasioca• Aktiviranje službe hitne pomoći• Zbrinjavanje ozbiljnih povreda koje

ugrožavaju život • Uspostavljanje i održavanje ABC

(primena kardiopulmonalne reanimacije - Sl. 6)

Kako biste bili u stanju da pravilno zbri-nete povrede koje ugrožavaju život, ne-ophodno je da naučite osnovne tehnike pružanja prve pomoći kao što su:

• Procena bezbednosti okruženja (i zaštita samog spasioca)

• CPR ( kardiopulmonalna reanimacija)

• Položaj za oporavak• Prisustvo stranog tela u disanjim

putevima/ gušenje• (Obilno) spoljašnje krvavljenje• Zbrinjavanje šoka

Da biste povređenom obezbedili najbo-lju moguću negu neophodno je da zna-nja stečena na ovom kursu neprestano usavršavate. Preporučuje se da redovno vežbate naučene veštine ili pohađate neki od naprednih kurseva prve pomoći kao što su kurs automatske defibrilacije (AED) ili prve pomoći uz primenu kiseonika.

Zašto BLS?Neprekidno snabdevanje organizma do-voljnom količinom kiseonika je od vital-nog značaja za njegovo pravilno funkci-onisanje.

Dopremanje kiseonika do tkiva i organa je moguće ukoliko:

1) Su disajni putevi (Airway) otvoreni i prohodni. Prepreke u disajnim putevima (ili zatvoreni disajni putevi) će blokirati dotok kiseonika do pluća.

2) Održavamo disanje (Breathing) kako bi udahnuti vazduh dospeo do pluća, a kiseonik prešao u krvotok

3) Krvni sudovi prenose kiseonik iz pluća u sva ostala tkiva i organe. Srčana radnja obezbeđuje cirkulaciju (Circulation) krvi kroz naše telo.

Osnovno održavanje vitalnih funkcija

Sl. 6: Masaža srca omogućava da krv cirkuliše kroz telo

6



Ukoliko se iz nekog razloga prekine dotok kiseonika, naši organi će patiti i eventula-no izumreti. Moždano tkivo se u odsustvu kiseonika može oštetiti za 3-6 minuta. Zbog toga je neophodno što hitnije pri-meniti tehnike kardiopulmonalne reani-macije (CPR).

Tokom BLS procedura, spasilac uspo-stavlja ili održava otvorenim disajne pu-teve Airway, disanje - Breathing i cirku-laciju - Circulation, odnosno uspostavlja tzv. vitalne funkcije ili kraće ABC.

Tokom primene CPR tehnika (koje su osnova BLS procedura) mi:1. proveravamo stanje

svesti povređenog2. otvaramo disajne puteve (i

održavamo ih otvorenim) i proveravamo ima li disanja

3. ukoliko nema normalnog disanja započinjemo masažu srca da bismo privremeno oponašali srčanu funkciju i pumpali krv kroz organizam

4. primenjujemo veštačko disanje (putem spasilačkih udaha) da bismo omogućili dopremanje kiseonika do pluća.

Cilj reanimacije nije da ponovo pokre-ne srčanu aktivnost već da obezbedi dovoljan i neophodan protok krvi kroz srce i mozak, odnosno omogući da krv bogata kiseonikom cirkuliše kroz orga-nizam.

Zaista, u većini slučajeva CPR neće po-krenuti srčanu aktivost ali će odložiti na-stanak oštećenja vitalnih organa i obez-bediti nam još dragocenog vremena.

Pravovremena reanimacija takođe po-većava šanse za uspešnu defibrilaciju (masaža srca je izuzetno važna ukoliko se šok ne može primeniti u prvih 4-5 mi-nuta posle kolapsa - otkazavanja vital-nih funkcija).

BLS ima za cilj da se:• Sačuva život • Spreče naknadne povrede• Pruži prva pomoć i stabilizuje sta-

nje povređenog do dolaska stručne medicinske pomoći, što će pozitivno uticati na proces oporavka.

BLS se ne ograničava samo na CPR. I ostale tehnike sa kojima se susrećete tokom DAN BLS kursa mogu sprečiti da dođe do prestanka životnih funkcija i omogućiti da se sačuva život povre-đenog. BLS kurs ne obučava spasioca da isključivo primenjuje tehnike oživ-ljavanja nego i da spreči da povređeni dospe u tako teško stanje u kome mu je

Primedba:Izdahnuti vazduh koji primenjujemo to-kom davanja spasilačkih udaha ne sadrži 21 % već samo 16-17 % kiseonika. Da bi se prilikom reanimacije postigla bolja oksige-nacija krvi, potrebno je da veštačko disa-nje izvodimo uz dodatak kiseonika (ukoli-ko ste obučeni za tu tehniku).

Tehnike davanja kiseonika osobi koja ne diše se mogu savladati na DAN kursevima prve i napredne pomoći kiseonikom (DAN Oxygen ili Advanced Oxygen Provider).



3.3

CPR neophodan. Na primer, spoljašnje krvavljenje i šok su ozbiljni poremeća-ji zdravlja koji mogu ugroziti disanje i cirkulaciju.

Aktiviranje službe hitne pomoći (EMS)Aktiviranje službe hitne pomoći je izu-zetno značajna procedura koja se često zanemaruje. Hitnu pomoć treba alarmi-rati odmah posle provere disanja. Ukoli-ko ste sami, kontaktirajte hitnu pomoć pre nego što započnete sa primenom CPR. Ukoliko se u vašoj blizini nalazi još neko, pošaljite ga da pozove hitnu po-moć a vi započnite CPR.

Izuzetak od ovog pravila su slučajevi kada je povređeni:• dete ili• žrtva utapanja.

U tom slučaju spasilac, ukoliko je sam, odmah sprovodi CPR u toku jednog mi-nuta, a zatim kontaktira službu hutne pomoći.

U mnogim zemljama se hitna pomoć aktivira preko broja 1-1-2 (94 u našoj ze-mlji). Može se dogoditi da vas operater prvo pita koju službu želite da kontak-tirate (policiju, vatrogasce, hitnu medi-cinsku pomoć).

Kada poziva hitnu pomoć spasilac treba da bude pribran i jasno navede:• svoje ime• šta se dogodilo: da ukratko opiše

problem i stanje povređenog• broj povređenih

• vrstu prve pomoći koja je pružena• tačnu lokaciju nesreće

Ukoliko ste vi jedini kvalifikovani spasi-lac na mestu nesreće, dajte nekom od posmatrača jasna uputstva kako da kon-taktira službu hitne pomoći i zamolite ga da se ponovo vrati kod vas kada to učini. Tako ćete biti sigurni da je služba hitne pomoći pozvana, a znaćete otprilike i koliko vremena će im biti potrebno da stignu. Korisno je da osobu koja poziva hitnu pomoć zamolite da ponovi infor-macije koje ste joj pružili kako biste se uverili da će ih ona tačno preneti.



3.4 Emocionalni stres i strah od moguće greške …Pružanje pomoći povređenom kod spa-sioca obično izaziva pozitivna osećanja ali je ponekad uzrok velike emocionalne napetosti pre, tokom ili posle spasavanja.Prilikom nesreće očevici uglavnom sto-je oko žrtve i čekaju da neko drugi dođe i pomogne povređenom. Oklevanje da se pristupi i započne sa pružanjem prve pomoći je često iza-zvano:• strahom da povređenom neće biti

pružena najbolja moguća pomoć, da će se nešto pogrešno uraditi, da će se stanje pogoršati ili da ga neće-mo povratiti u život

• strahom da će se pokrenuti tužba protiv spasioca

• strahom od infekcije (u sledećem poglavlju ćete učiti kako da je izbe-gnete)

Normalno je da su svi uzbuđeni prilikom pružanja prve pomoći. I spasilac i povre-đeni su u stresnoj situaciji tako da spasi-lac može i odustati od ukazivanja pomo-ći kako ne bi rizikovao da načini grešku ili se nađe u situaciji da ne može „savršeno“ da pruži pomoć povređenom.

Sasvim je prihvatljivo da spasilac ne bude u mogućnosti da na idealan način ukaže prvu pomoć. Male greške retko izazivaju naknadne povrede ili uvode povređenog u još gore stanje od onoga u kome se već nalazi. I mala greška je bolja od odustaja-nja da se ukaže pomoć.

Ne zaboravite da će se, ukoliko spasilac ništa ne preduzme, stanje povređenog samo pogoršavati ili ostati isto. Osoba bez znakova života je u najgoroj mo-gućoj situaciji i CPR tehnika joj sigurno ne može pogoršati stanje, tako da je neosnovan strah da ćete tada nekome nauditi.

Kao DAN BLS spasilac, bićete obučeni da pružite pomoć na pravilan i efikasan na-čin. I sami ćete se iznenaditi koliko ćete se jasno sećati neophodnih BLS veština u situaciji kada budete prilazili unesre-ćenom. Da biste održali takav nivo os-posobljenosti, potrebno je da stečena znanja obnavljate svake druge godine na BLS kursevima za obnovu znanja.

Tokom pružanja prve pomoći spasi-lac može osetiti kako mu srce ubrzano kuca, a celo telo lagano podrhtava. To je normalna reakcija ljudskog organizma, izazvana skokom adrenalina, a pomaže nam da istupimo i reagujemo. Po zavr-šetku postupka, kada se spasilac opusti (najbolje laganom šetnjom), osetiće da mu se se srčana radnja polako usporava a stanje normalizuje.

Veoma je važno da spasilac prikrije svoje uzbuđenje kako povređeni ne bi postao još nervozniji ili napetiji. Povređene oso-be se mogu čudno ponašati, ponekad reaguju veoma burno, besom pa čak i nasilnim postupcima. U takvoj situaciji spasilac mora ostati pribran, nastojati da umiri povređenu osobu i neprestano joj objašnjavati svoje postupke.

Neuspešno spasavanje može prouzro-kovati veliki emocionalni stres kod spa-



3.5sioca, koji okrivljuje sebe za neuspeh ili smatra da je nešto pogrešno uradio. Trebalo bi razgovarati sa njim i pružiti mu psihičku podršku tako što ćete mu staviti do znanja da je učinio sve što je bilo moguće. Spasiocu koji je pod teš-kim emocionalnim stresom će verovat-no biti potrebna i stručna pomoć.

Neuspešno spasavanje podrazumeva da je osoba bez znakova života ostala u stanju u kome je spasilac već zatekao i ne znači da je spasilac učinio nešto loše što je uzrokovalo smrt. Spasilac ne može uvek vratiti povređenog u život.

Tvrdnje da pravilna primena CPR nei-zostavno spasava život nisu sasvim tač-ne i mogu uzrokovati da spasilac bude veoma potišten posle neuspešnog spa-savanja. Setite se da u velikom broju slučajeva srce ne povrati svoju funkciju iako je CPR tehika savršeno primenje-na. CPR povećava šanse za oporavak povređenog ali ne garantuje njegovo preživljavanje. CPR je sastavni deo „ra-nog BLSa“ i čini samo jednu od karika u lancu preživljavanja.

Pravna pitanjaObaveza ukazivanja pomoći

Obaveza da se ukaže pomoć je pravna kategorija i podrazumeva da određena osoba ima dužnost i snosi odgovornost da ukaže pomoć trećim licima ukoliko se za to ukaže potreba. To je primer oba-veze koju imaju sportski centri (poput ronilačkog centra), da svojim klijentima (npr. roniocima) koji centru plaćaju za određene usluge (npr. zarone) obezbedi osnovnu medicinsku negu. Centar mora biti spreman da obezbedi prvu pomoć u skladu sa aktivnostima koje obavlja.

Isto se odnosi i na instruktore (npr. sport-ske trenere), od kojih se očekuje da budu spremni da svojim studentima ukažu ne-ophodnu prvu pomoć.

U većini zemalja ne postoji zakon koji nalaže spasiocu, koji nije obavezan ugo-vorom, da pruži prvu pomoć. Zakon od običnog građanina zahteva da samo pozove stručnu pomoć.

Kada spasilac, koji nije obavezan da pruži prvu pomoć to ipak učini, tada treba is-ključivo da primenjuje postupke za koje je obučen. U protivnom, može se desiti da bude smatran odgovornim za na-knadno povređivanje osobe.

Kako biste izbegli sve pravne probleme, preporučuje se da pre bilo kakvog po-stupka zatražite od povređenog dozvo-lu da mu priđete i pomognete. To mo-žete učiniti sledećim rečima: Moje ime je ..... i ja sam spasilac ...Mogu li da vam pomognem?



3.6

Ukoliko je u svesnom stanju, povređeni prvo mora pristati da mu se ukaže po-moć. Ukoliko ga ne pitate za dozvolu ili postupate protiv njegove volje, možete naknadno biti tuženi za napad ili ukazavanje pomoći bez pristanka. U slučaju da je povređeni u besvesnom stanju, zakon smatra da spasilac ima dozvolu da ukaže pomoć.

Smernice za BLSSmernice za BLS određuje Međunarodni Naučni Komitet za Reanimaciju (The In-ternationmal Liaison Committee on Resuscitation –ILCOR).

On se sastoji iz stručnih regionalnih organizacija poput Australijskog saveta za re-animaciju (ARC), Američkog udruženja kardiologa (AHA) i Evropskog saveta za re-animaciju (ERC).

Iako ILCOR objavljuje međunarodne smernice za BLS, regiolnalne kancelarije imaju obavezu da propisuju svoje standarde za reanimaciju, tako da se smernice u različitim regionima mogu delimično razlikovati.

Ovaj priručnik je pisan u skladu sa smernicama Evropskog Saveta za Reanimaciju iz 2010. godine.

Smernice se tokom vremena mogu menjati tako da se u prethodnim priručnicima možete susresti sa drugačijim - zastarelim standardima.

Ukoliko želite da se informišete o poslednjim evropskim standardima iz oblasti reanimacije možete kontaktirati DAN. Prilikom pohađanja kurseva za obnavljanje znanja iz prve pomoći, obavezno se raspitajte da li je njihov program usklađen sa najnovijim standardima iz te oblasti.


?



1. Tokom primene BLS spasilac uspostavlja i održava _________________.

2. Udahnuti vazduh se sastoji iz______% kiseonika. Izdahnuti vazduh sadrži samo_______% kiseonika. Za postizanje bolje oksigenacije krvi preporučuje se da koristite dodatni___________ ukoliko ste obučeni za njegovu primenu.

3. Cilj reanimacije nije da ponovo pokrene_______________, nego da obezbedi mali ali neophodan_____________ do srca i mozga. Ona omogućava ___________ krvi da cirkuliše i spreči nastanak oštećenja ___________ organa.

4. Cilj BLS je da ____________ život, _____________naknadne povrede i _______________ prvu pomoć.

5. Kada kontaktitrate službu hitne pomoći treba da ih:a. informišete šta se desilo i opišete stanje povređenogb. navedete tačnu lokaciju nesrećec. obavestite koliko ima povređenihd. kažete vaše ime i vrstu prve pomoći koju ste primenilie. sve gore navedeno je tačno

6. U većini slučajeva CPR ponovo pokreće srčanu aktivnost.a. tačnob. netačno

7. Kako biste izbegli pravne probleme, preporučuje se da povređenog pitate za _________ pre ukazivanja bilo kakve pomoći. To možete uraditi sledećim rečima: __________________________________________________.


Continental Europe Office

Ronite bezbedno, bez granica DAN Europe predstavlja najbolje medicinsko pokriće i osiguranje za sve ronioce.Kao DAN član, vi pripadate jedinoj globalnoj mreži za podršku roniocima u slučaju incidenta, koja je sposobna da deluje 24h/7dana, bilo gde u svetu.A tu je još mnogo toga. DAN je već 25 godina posvećen unapređenju bezbednosti ronjenja tako što sprovodi medicinska istraživanja i obuku za specifične kurseve prve pomoćiPre nego što ponovo zaronite, posetite naš vebsajt i učlanite se.DAN Vam može samo koristiti!


Poglavlje 4 | Procena bezbednosti okruženja

4.24.1 Opasnost i infekcijeSpasilac neće biti u stanju da pruži prvu pomoć ukoliko se i sam povredi. Zbog toga je bezbednost spasioca uvek na prvom mestu. Pre započinjanja BLS pro-cedura, važno je proveriti bezbednost okruženja u kome se nesreća dogodila i ukloniti bilo kakvu postojeću ili preteću (Sl. 7) opasnost poput:

• vatre• elektriciteta ili gasa• saobraćaja• hemikalija• životinja

(uključujući i delove tela npr. pipke meduze)

Prenošenje infekcijeIako je prilikom pružanja prve pomoći rizik za nastanak infekcije veoma mali, on je uvek prisutan i mora se svesti na minimum, naročito kada su u pitanju izazivač tuberkuloze i virusi hepatitisa ili HIV-a.Zbog toga se spasilac mora zaštititi od mogućeg kontakta sa krvlju, povraće-nim sadržajem i ostalim telesnim teč-nostima.U cilju zaštite od infekcije trebalo bi da:• koristite rukavice za jednokratnu

upotrebu (i izbegavate kontakt sa oštrim predmetima)

• koristite masku za reanimaciju ili neku drugu zaštitu za usta ili nos (Sl. 8)

• koristite zaštitu za oči• izbegavate kontakt sa upotrebljenim

iglama i špricevima• dobro operete ruke posle pružanja

prve pomoći

Procena bezbednosti okruženja

Sl. 7: Budite sigurni da je okruženje bezbedno

7

Sl. 8: Oronazalna maska za oživljavanje

8



Preporučuje se da spasilac koji ipak dođe u kontakt sa telesnim tečnostima povređenog bude pregledan od strane lekara.

Od samog spasioca zavisi da li će koristiti neko od zaštitnih sredstava a njegova odluka se može menjati u zavisnosti od toga kome ukazuje pomoć (npr. svome detetu ili potpuno nepoznatoj osobi) kao i od raspoloživosti zaštitinih sredstava.

Poželjno je da se sredstva za zaštitu na-laze u svakom kompletu prve pomoći pa i u sastavu opreme za automobil.

Zaštita za lice može biti toliko malih di-menzija da staje u privezak za ključeve ali i u takvom vidu je od velikog značaja prilikom davanja prve pomoći (Sl. 9).

Kada se približavate mestu nesreće, ni-kada nemojte žuriti. Zastanite, razmisli-te i proverite okruženje kako bi se uverili da ste potpuno bezbedni kao spasilac.

Preporučljivo je da pre kontakta sa po-vređenim prvo uzmete pribor za prvu pomoć i zaštitna sredstva, ukoliko vam

već nisu na dohvat ruke, naročito ako očekujete kontakt sa telesnim tečnosti-ma povređenog.

SAVET:

Pre nego sto stavite rukavice, proverite da li su oštećene: uduvajte vazduh u njih, zatvorite im gornji kraj i posmatrajte „balon“ koji ste od njih načinili. Ukoliko se rukavice ne „izduvaju“, nema bojazni da čete doći u kontakt sa krvlju ili tele-snim tečnostima (Sl. 10).

Sl. 10: Proverite da li su rukavice oštećene

10

Sl. 9: Privezak za ključeve koji sadrži zaštitu za lice

9



Šta posle pružanja prve pomoći?

Svi delovi opreme koji su za višekratnu upotrebu se moraju dezinfikovati.

Rukavice štite spasioca tokom davanja prve pomoći ali i po prekidu kontakta sa povređenim na njima ostaju tragovi krvi ili drugih telesnih tečnosti. Važno je da se i prilikom ski-danja rukavica izbegne kontakt sa ovim tečnostima.

Rukavicu koju prvo skidate, hvatate sa spoljašnje strane u predelu ručnog zgloba (Sl. 11) i povlačite je ka prstima (Sl. 12). Na taj način će se rukavica izvrnuti. Skinite je svojom zaštićenom rukom i zgužvajte u lopticu (Sl. 13).

Dok se rukavica koju ste skinuli nalazi na dlanu vaše zaštiće-ne ruke, prstom nezaštićene ruke uhvatite drugu rukavicu sa unutrašnje strane, u predelu zgloba (Sl. 14) i povucite je u pravcu prstiju (Sl. 15).

Ona će se takođe izvrnuti ali tako da će prva rukavica biti unutar nje, čime je izbegnut kontakt sa telesnim tečnostima koje su na njoj eventualno prisutne.

Rukavice odložite u kesicu koja je namenjena za odlaganje štetnog otpada da druga osoba ne bi došla u kontakt sa nji-ma. Ova kesica se može koristiti i za druge inficirane materija-le koji se posle upotrebe moraju odložiti (Sl. 16).

Zaštita za disajne puteve

Primena zaštite za disajne puteve biće obrađena u slede-ćem poglavlju, ali je takođe potrebno da ovu zaštitu imate kod sebe već prilikom procene bezbednosti okruženja.

11

12

13

14

15

16


Zapamtite S-a-F-e

S Stop (stanite)

• Stanite• Razmislite• Delujte

A Assess Scene (Procenite okruženje) (Sl. 17-18)

• Da li je okruženje bezbedno?• Da li se bezbedno može prići povređenom?• Da li je prisutna bilo kakva opasnost?• Da li postoji još nešto što može ugroziti spasioca?

F Find and Locate First Aid kit and Oxygen and AED Unit (Pronađite pribor za prvu pomoć, kiseonički komplet i AED) (Sl. 19)

• Pribor za prvu pomoć sadrži i zaštitna sredstva poput rukavica (Sl.20).

E Exposure Protection (zaštita od kontakta sa telesnim tečnostima)

• Koristite zaštitu poput rukavica i maske. • Prilikom stavljanja rukavica- proverite da li su oštećene.• Prilikom skidanja rukavica:

• Prvu koju skidate, uhvatite sa spoljašnje strane u predelu ručnog zgloba i povucite je ka prstima kako bi se izvrnula.

• Skinite je zaštićenom rukom i zgužvajte u lopticu. • Prstom nezaštićene ruke uhvatite drugu rukavicu,

sa unutrašnje strane u predelu zgloba i povucite je u pravcu prstiju, tako da prva rukavica ostane unutar nje.

• Rukavice odložite u kesicu namenjenu za odlaganje „opasnog“ materijala.

BLS Veština: Procena bezbednosti okruženja – bezbednost na prvom mestu

17

18

19

20



?



1. Kakve opasnosti mogu biti prisutne na mestu nesreće?

2. Zaštita spasioca podrazumeva zaštitu protiv _________________, ___________ i drugih _____________.

3. Koja sredstva se mogu koristiti kao zaštita od infekcije?

4. Posle spasavanja, oprema koja se ponovo koristi mora da se ___________ i _________.

5. Izbegavajte kontakt sa spoljašnjom stranom _________ kada ih skidate posle upotrebe.



Poglavlje 5 | Kardiopulmonalna reanimacija-CPR

5.2

5.1 Kardiopulmonalna reanimacija (CPR)Kao što je već navedeno u opštem delu o BLS veštinama, veoma je važno da se CPR primeni što ranije da bi se sprečio nastanak oštećenja mozga i drugih or-gana. Kod odraslih, iznenadni zastoj u srčanom radu je najčešći uzrok prestan-ka disanja. Prilikom prestanka rada srca, u krvnim sudovima, srcu i mozgu je još uvek prisutna relativno velika količi-na kiseonika, tako da je u tom trenutku značajnije „forsirati“ masažu srca nego veštačko disanje.U slučaju prestanka rada srca zbog as-fiksije (npr. prilikom utapanja i udisanja tečnosti) nivo kiseonika u krvi je drastič-no smanjen (hipoksija) - i tada je prime-na veštačkog disanja od većeg značaja.Kod dece je prestanak disanja znatno ređe izazvan srčanim poremećajima tako da uvek pretpostavljamo da je koncen-tracija kiseonika u organizmu deteta koje ne diše značajno smanjena. Zbog toga se BLS protokol nešto razlikuje za slučaj uta-panja i za osobe dečijeg uzrasta. Kardio (srce) pulmonalna (pluća) reani-macija je tehnika koja se sastoji od ma-saže srca (kompresije grudnog koša) i veštačkog disanja (spasilačkih udaha):• Masaža srca omogućava mali ali ne-

ophodan dotok krvi do mozga i sr-čanog mišića i povećava uspešnost defibrilacije.

• Spasilački udasi dopremaju vazduh u pluća, povećavaju koncentraciju kiseonika u alveolama i omogućavaju da kiseonik procesom difuzije prelazi u kapilare.

Odnos masaže srca i veštačkog disanjaMatematički modeli pokazuju da odnos masaže srca i veštačkog disanja od 30:2 najbolje usklađuje protok krvi i snabde-vanje tkiva kiseonikom, uz napomenu da pauza između masaža srca mora biti što kraća.

Kardiopulmonalna reanimacija se mora vršiti sve dok:• ne stigne stručna pomoć• povređeni ne počne da se budi:

pomera se, otvara oči i diše normalno

• spasilac ne bude previše iscrpljen.

Kardiopulmonalna reanimacija-CPR



5.3 Nadimanje želuca i regurgitacija (vraćanje želudačnog sadržaja)Nadutost želuca i vraćanje želudačnog sadržaja (regurgitacija) su posledica uba-civanja gasa u želudac prilikom davanja veštačkog disanja. Stanje je veoma slično povraćanju. Tokom povraćanja se želudačni sadržaj izbacuje putem mišićnih kontrakcija (gr-čeva). U slučaju prepunjavanja želuca ga-som, znatno povećan pritisak u samom želucu istiskuje sadržaj napolje ali bez mišićnih kontrakcija. Ovaj sadržaj će se polako (ali ne u mlazu i ne tako forsirano kao kod povraćanja) vraćati iz želuca u usta povređenog.U tom slučaju, spasilac mora da postavi povređenog u položaj na bok i očisti di-sajne puteve.I posle uklanjanja sadržaja iz disajnih puteva, ipak je prisutna opasnost da će sa nastavljanjem veštačkog disanja zao-stali sadržaj iz želuca dospeti u dušnik i pluća. Zbog toga se uvek trudite da ne dođe do prepunjavanja želuca vazdu-hom. U cilju izbegavanja regurgitacije, zapre-mina spasilačkog udaha mora biti približ-no 500-600 ml (6.7 ml/ kg telesne težine).Brzi i jaki spasilački udasi takođe dovode do naduvavanja želuca. To je zato što se mišić (ezofagealni sfinkter), koji pred-stavlja barijeru između jednjaka i želuca, otvara na pritisku od 15-20 cm vodenog stuba, a to se lako postiže prejakim udu-vavanjem vazduha. Takođe, u slučaju

zastoja srca, ovaj mišić može prestati da funkcioniše.Kako biste izbegli prepunjavanje želuca trebalo bi da:• spasilački udah traje oko 1 sekund,

a količina vazduha koja se doprema do pluća bude dovoljna da omogući lagano odizanje grudnog koša povređenog (Sl. 21)

• izbegavate brze ili forsirane spasilačke udahe

• u potpunosti otvorite disajne puteve povređenog

• dopustite da se grudni koš povređenog vrati u prvobitni položaj pre davanja sledećeg udaha

• ne dozvolite da bilo šta vrši pritisak na stomak

• posmatrate stomak kako bi uočili znakove nadutosti.

Sl. 21: Spasilački udasi

21



5.5

5.4 Postupak reanimacije odrasle osobe – objvašnjenja za postupke spasioca

Postupak reanimacije - oživljavanja se sastoji iz tri glavna dela:• prvi pristup povređenom i provera

stanja svesti• provera disanja• započinjanje CPR, po potrebi.

Prvi pristup povređenom - Provera stanja svesti - Otvaranje disajnih putevaKada se spasilac uveri da je okruženje bez-bedno, trebalo bi da proveri stanje svesti povređenog. Ukoliko je osoba svesna, trebalo bi je ostaviti u položaju u kome je zatečena i aktivirati službu hitne pomoći.

Spasilac treba da umiri povređenog i pokuša da sazna šta se dogodilo.

Trebalo bi da se predstavi, kaže svoje ime, kvalifikaciju i izrazi želju da ukaže pomoć. Spasilac treba da ohrabri i uve-ri povređenog da će se brinuti o njemu najbolje što može, kao i da ga informi-

še šta će preduzeti. Slučajne prolaznike treba držati na udaljenosti od povređe-nog da ga ne bi dodatno uznemiravali. Ukoliko spasilac stekne poverenje po-vređenog, pacijent će biti pribran i ma-nje uplašen za svoje stanje.

Ukoliko povređeni nije svestan treba ga položiti na leđa i odmah mu otvoriti di-sajne puteve.

Nemoguće je utvrditi da li povređeni diše ukoliko disajni putevi nisu potpuno otvoreni, odnosno ni sama žrtva neće moći da diše u slučaju neprohodnosti disajnih puteva. U ovoj knjizi ćete kasni-je učiti o opstrukciji (zapušavanju) disaj-nih puteva stranim telom ali treba znati da i jezik, zapadanjem unazad, može izazvati opstrukciju/začepljenje disajnih puteva, naročito kada je osoba u stanju pomućene svesti.

Otvaranje disajnih puteva se vrši me-todom zabacivanje glave - podizanje brade (Sl. 22). To je tehnika koja se ve-oma lako uči i opisana je na sledećim stranicama.

Primedba: Tačan opis tehnika reanimacije je detalj-no objašnjen na stranama posvećenim razvoju veština.

Sl. 22: Zabacivanje glave-podizanje brade

22



5.7

5.6

Ponekad je dovoljno samo otvoriti di-sajne puteve i održavati ih prohodnim do dolaska hitne pomoći (u slučaju da povređeni diše).

Provera disanjaPosle otvaranja disajnih puteva, spasi-lac mora da proveri da li povređeni diše tako što će gledati da li se grudni koš po-mera, slušati da li se disanje čuje i ose-ćati strujanje vazduha na svom obrazu ili uhu (Sl. 23).

Disajni putevi moraju sve vreme biti otvo-reni a sama provera ne sme trajati duže od 10 sekundi.

Ukoliko povređeni diše normalno, treba ga postaviti na bok, u položaj za opo-ravak, kako bi postigli da disajni putevi sve vreme budu prohodni i odmah po-zvati hitnu pomoć. Spasilac mora ne-prestano proveravati disanje povređe-nog i biti spreman da reaguje u slučaju bilo kakve promene.

Započinjanje CPR – Održavanje cirkulacijeUkoliko nema disanja ili povređeni ne diše normalno, odmah kontaktirajte službu hitne pomoći (i obavestite ih da nema normalnog disanja), a zatim za-počnite masažu srca tako što ćete obe svoje šake, sa fiksiranim i ukrštenim prstima, postaviti na centar grudnog koša povređenog.

Prema najnovijim smernicama za CPR, treba ostvariti 30 pritisaka (kompresi-ja) na grudni koš da bi se dostigla fre-kvenca od najmanje 100 otkucaja u minuti (ne treba prelaziti 120). To zna-či da će se 30 kompresija načiniti za 18 sekundi ( nešto manje od 2 kompresi-je u sekundi). Dovoljan pritisak izaziva ugibanje grudnog koša od najmanje 5 cm u dubinu ( ne treba da prelazi 6 cm). Važno je da između dve kompre-sije potpuno popustite sa pritiskom ali bez prekida kontakta vaših ruku sa grudnim košem povređenog. Tačan položaj ruku je opisan na stranicama koje su posvećene sticanju veština.

Važno:U prvim minutima po prestanku rada srca povređena osoba može jedva da diše ili proizvodi retke glasne udahe u vidu hrop-taja. Ovo nemojte mešati sa normalnim di-sanjem. Ukoliko niste sigurni da li je disanje povređenog normalno ili nije, postupajte kao u slučaju da nije.

Sl. 23: Proverite disanje

23



Sa svakom kompresijom se krv potisku-je iz leve polovine srca i cirkuliše po či-tavom organizmu (Sl. 24). U isto vreme se deoksigenisana krv istiskuje iz desne polovine srca u plućni krvotok, odakle preuzima kiseonik iz alveola. Kada po-pustimo sa pritiskom na grudni koš, krv ponovo puni srčane šupljine, pri čemu se oksigenisana krv iz pluća doprema u levu stranu srca.

Ukoliko se masaža srca vrši previše brzo, neće biti vremena da se srce napuni dovoljnom količinom krvi pre sledeće kompresije, pa protok krvi kroz organi-zam postaje nedovoljan i neefikasan.

Ukoliko se masaža srca vrši previše spo-ro, krv se kreće nedovoljnom brzinom, krvni pritisak postaje jako nizak i ne obezbeđuje adekvatnu cirkulaciju.

Kada su kompresije na grudni koš pre-više blage, samo se mala količina krvi istiskuje iz srca i obično nije dovoljna da obezbedi dovoljnu cirkulaciju krvi kroz organizam.

Posle 30 masaža srca, spasilac odmah mora da primeni 2 efektivna spasilačka udaha.

On ponovo otvara disajne puteve, po-stavlja svoje usne oko usta povređenog i zatvara mu nos. Spasilac izdiše vaz-duh iz svojih pluća u usta povređenog. Ukoliko nos povređenog nije zatvoren, vazduh koji spasilac izdiše će prolaziti kroz njega. Važno je da ravnomerno iz-dišete u usta povređenog i posmatrate kako mu se grudni koš podiže. Spasi-lački udah treba da traje oko 1 sekundu (Sl. 25). Sledeći udah se može dati tek kada se grudni koš vrati u početni po-ložaj. Dva spasilačka udaha ukupno ne treba da traju duže od 5 sekundi.

Prilikom davanja veštačkog disanja, vaz-duh iz pluća spasioca (sa 16% kiseonika) ulazi u pluća povređenog. Ukoliko je koncentracija kiseonika u plućima (al-veolama) dovoljno visoka, kiseonik će difuzijom prelaziti u kapilare i krv će se oksigenisati (obogaćivati kiseonikom).

Sl. 24: Masaža srca

24

Sl. 25: svaki spasilački udah traje oko 1 sekundu

25



5.8Tokom ovog procesa, a s obzirom da povređeni ne diše, koncentracija kise-onika u plućima opada. Kada padne ispod kritičnog nivoa, difuzija prestaje, a da bi to sprečili mi ponavljamo spasi-lačke udahe.

U normalnim okolnostima je broj disaj-nih ciklusa oko 12 - 20 u minuti (zavisno od starosti i fizičke aktivnosti), a tokom oživljavanja opada na oko 5 u minuti.

Snižena koncentracija kiseonika u udah-nutom vazduhu (16% umesto 21%) i mali broj udaha utiču da se koncen-tracija kiseonika održava na niskom ni-vou. Ukoliko na neki način povećamo koncentraciju kiseonika u spasilačkom udahu, obezbedićemo da više kiseoni-ka difunduje u kapilare pa će se i oksi-genacija krvi poboljšati. Koncentracija kiseonika se može povećati uz primenu dodatnog kiseonika.

Šta raditi kada su u pitanju deca?U velikom broju slučajeva reanimacija nije ni pokušana zato što su žrtve bila deca a spasioci uplašeni da će izazva-ti dodatne povrede.Takav strah je sa-svim neosnovan. Danas se zna da je i kod dece mnogo bolje primeniti oživ-ljavanje po protokolu za odrasle nego ne činiti ništa.

Tada, ipak treba malo izmeniti postu-pak, na sledeći način: • ukoliko ne diše normalno, prime-

nite 5 početnih spasilačkih udaha (tokom 1-1,5 sekunde, što je do-voljno da se grudni koš podigne)

• zatim proverite da li ima znakova života, ali ne duže od 10 sekundi

• ukoliko ima znakova života, nasta-vite sa primenom spasilačkih udaha

• ukoliko nema znakova života, poč-nite sa masažom srca:• grudni koš se pritiska prema

podlozi za otprilike jednu trećinu njegove zapremine; za decu mlađu od godinu dana se pritiska sa dva prsta; za starije od 1 godine se koriste jedna ili obe šake da bi se ostvarila dovoljna dubina pritiska ( 4 cm za bebe, a 5 cm za starije od 1 godine).

• spasilac koji je sam, će prvo primenjivati CPR u toku jednog minuta pre nego što potraži pomoć, osim ako je neposredni svedok iznenadnog kolapsa (tada odmah. prvo pozovite pomoć).

Primedba:• Skinite zubne proteze koje su labave i po-

meraju se. U slučaju da su stabilne, bolje je da se ostave u ustima povređenog zato što će olakšati kontakt prilikom davanja veštačkog disanja.

• Ukoliko se uspostavi srčana radnja, even-tualni kratkotrajni nastavak masaže srca ne povećava šanse za ponovni prestak rada srca.

• Primena isključivo masaže srca (ritam je 100 u minuti i ne prelazi 120) se koristi u slučaju da je spasilac nedovoljno obučen ili nije motivisan da primeni spasilačke udahe ( strah od infekcije).



5.9 Upotreba zaštite za lice i maski za reanimaciju

Kada primenjujete veštačko disanje preporučljivo je da koristite masku za reanimaciju ili neku drugu zaštitu za lice koja može biti i veoma malih di-menzija (Sl. 26).

Tehnika veštačkog disanja uz upotrebu zaštite za lice se ne razlikuje od metode usta-na-usta.

Zaštita za lice može biti sa ili bez dodat-nog filtera. Iako oba tipa pružaju samo

osnovnu zaštitu, uvek je bolje koristiti zaštitu sa filterom.

Prilikom upotrebe maske za reanimaci-ju, primenjuje se posebna tehnika ve-štačkog disanja koja će kasnije biti opi-sana. Maska pruža mnogo bolju zaštitu od ostalih sredstava ali je većih dimen-zija i nepraktična za nošenje u džepu. Trebalo bi je imati u kompletu za prvu pomoć ili u sastavu opreme za automo-bil. Poznata je i pod nazivom džepna maska, iako se teško može smestiti u džep pantalona.

Sl. 27: Reanimacija sa oronazalnom maskom za oživljavanje

27

Sl. 26: preporučuje se da tokom spasilačkih udaha koristite zaštitu

26



5.10Upotreba kiseonika prilikom reanimacijePreporuka je da se prilikom reanima-cije koristi dodatni kiseonik, ukoliko vam je dostupan i ukoliko ste obučeni da ga primenite. Za to možete koristiti oronazalnu (džepnu) masku koja ima prikjučak za kiseonik ili neko složenije sredstvo kao što je sistem Balon Venti-lator Maska (BMV) ili poseban kiseonički regulator za reanimaciju. Kada je sistem za reanimaciju priključen na dodatni izvor kiseonika, koncentracija kiseonika koja se doprema do pluća povređenog se povećava sa 16% na celih 50 % uz po-moć džepne maske, ili čak na 97-100% uz primenu BMV sistema ili kiseoničkog regulatora za reanimaciju (Sl. 28).

Svaka džepna maska treba da ima pri-ključak za kiseonik, koji obično sadrži nepovratni ventil ili je opremljen malim

poklopcem koji se postavlja u slučaju da se maska koristi bez dodatnog kiseonika. Maska se preko providnog plastičnog creva povezuje sa kiseoničkim regulato-rom, na izvod za konstantni protok.

Primena dodatnog kiseonika je od izu-zetnog značaja za žrtve utapanja i roni-lačkih incidenata kada nam je najveći problem hipoksija. Treba obezbediti izvor kiseonika na svakom bazenu i me-stu gde se roni. BLS provajderi se pod-stiču da pohađaju i neki od DAN kurseva za pružanje prve pomoći kiseonikom i steknu kvalifikacije za ukazivanje efika-snije prve pomoći.

DAN je osmislio specijalizovane pro-grame obuke za pružanje osnovne pomoći kiseonikom kod incidenata u ronjenju ili za žrtve utapanja, ali i na-predne kurseve koji osposobljavaju studente za složene tehnike oživljava-nja uz primenu kiseonika.

Sl. 28: Upotreba BVM sistema tokom reanimacije

28



5.11 Rana defibrilacija - potreba za AEDU organizmu i srcu postoji električni sistem koji omogućava da se srčani mi-šić pravilno kontrahuje (radi). Prilikom stvaranja i okidanja električnog impul-sa, srčani mišić se kontrahuje i krv teče kroz krvne sudove.

Kada nešto poremeti električne impul-se i srčani ritam, dolazi do iznenadnog zastoja u radu srca. Najčešći poremećaj ritma koji dovodi do prestanka rada srca je ventrikularna (komorska) fibri-lacija – VF. Tada se srčane komore ne kontrahuju u ritmu koji je neophodan za efikasan protok krvi kroz organizam. Električni impulsi se stvaraju bez ika-kvog reda, srčani mišić podrhtava i krv ne protiče kroz organizam.

U slučaju prestanka rada srca, bez obzira na uzrok, osoba će umreti ukoliko se po-novo i relativno brzo ne uspostavi ritam. Jedini način da srce, u slučaju ventriku-larne fibrilacije, povrati svoju funkciju jeste defibrilacija.

CPR odlaže neizbežno i pomaže da se krv oksigeniše i cirkuliše kroz or-ganizam ali ne može pomoći srcu da povrati svoj ritam. To može samo de-fibrilacija.

Defibrilacijom se šalje električni šok kroz srčani mišić koji ga bukvalno ‘resetuje“. Električni šok ne govori srcu na koji na-čin i koliko brzo treba da se kontrahuje. On samo zaustavlja pogrešne signale i

potpuno prekida svaku električnu aktiv-nost u mišiću. Srce se na trenutak zau-stavlja a onda prirodni telesni pejsmej-ker počinje samostalno da okida impul-se i vraća srcu normalan ritam.

Ukoliko se defibrilacija primeni u toku prvih par minuta od početka ventriku-larne fibrilacije, verovatnoća preživlja-vanja je veoma velika.

Sve do skora je rukovanje defibrila-torom zahtevalo opsežnu i rigoroznu obuku. Bilo je potrebno znati varija-cije srčanog ritma (interpretacije EKG nalaza) i prepoznati ih na ekranu pre primene šoka. Osoba koja prethod-no nije bila u ventrikularnoj fibrilaciji se u trenutku primene šoka mogla u nju uvesti. Defibrilaciju su primenji-vale isključivo medicinski obrazovane osobe. Lekari i medicinske sestre su je koristili u bolnicama ili na mestu ne-sreće, uz pomoć ostalog medicinskog i paramedicinskog osoblja.

Nažalost, kako se za svaki minut od-laganja tretmana šansa za oporavak smanjuje za 7-10%, svaki zakasneli do-lazak stručnog osoblja smanjuje efika-snost defibrilacije na terenu.

Tehnike defibrilacije su danas toliko napredovale da nam omogućavaju ko-rišćenje automatskih eksternih defibri-latora (AED) koji pojednostavljuju pri-menu defibrilacije i smanjuju obimnost obuke neophodne za njihovo korišće-nje (Sl. 29 - str. 35).



EKG interpretaciju (analizu rada srca) vrši sam programski sistem defibrilatora koji je testiran na hiljadama simuliranih slu-čajeva, u laboratoriji i na terenu.

AED je konstruisan tako da obaveštava operatora da je ustanovljen „šokni ritam“, odnosno poremećaj ritma kod koga je moguća primena šoka. Ako ustanovi po-remećaj kod koga se šok ne sme primeniti, aparat će ’dati savet’ da se šok ne prime-njuje.

Pohađanje AED kursa će vam omogući-ti da rano primenite AED u toku prvih par minuta od trenutka nesreće i tako povećate nečiju šansu za oporavak, čak za 30-40%!

Sl. 29: važna preporuka je da se primeni AED, što može biti od vitalnog značaja

29


1. Uverite se da ste vi, povređena osoba i ostali prisutni bezbedni

2. Proverite stanje svesti povređene osobe • Recite svoje ime, zvanje i želju da pomognete.• Pitajte za dozvolu da pomognete.• Blago protresite ramena povređenog i glasno pitajte: “Da li ste dobro“ (Sl. 30)

3a. Ukoliko odgovara:• Ostavite ga u položaju u kome ste ga našli ali se pre toga uverite da mu ne

preti nikakva dodatna opasnost.• Pokušajte da otkrijete šta sa njim nije u redu i zovite pomoć ukoliko je potrebno.• Stalno kontrolišite njegovo stanje

3b. Ukoliko ne odgovara:• Zovite pomoć.• Okrenite povređenu osobu na leđa i otvorite joj disajne puteve metodom

zabacivanja glave i podizanja brade:• Vašu ruku postavite na čelo povređenog i nežno mu zabacite glavu

unazad ostavljajući svoj palac i kažiprst slobodnim da bi mu zapušili nos ako bude potrebno primeniti veštačko disanje (Sl. 31)

• Vrhovima prstiju koji su postavljeni ispod brade povređenog, podignite bradu da bi mu otvorili disajni put (Sl. 32)

4. Držite disajne puteve otvorenim, gledajte, slušajte i pokušajte da os-etite ima li disanja • Gledajte da li se grudni koš pokreće.• Slušajte da li se na ustima povređenog čuje disanje. • Osetite strujanje vazduha na svom obrazu.• Procenite da li je disanje normalno, poremećeno ili odsutno.

U prvim minutima po prestanku rada srca povređena osoba može jedva da diše ili proizvodi retke glasne udahe u vidu hroptanja. To nemojte mešati sa normalnim disanjem. Gledajte, slušajte i osetite, ali ne duže od 10 sekundi, da li povređena osoba diše normalno (Sl. 33). Ukoliko niste sigurni da li je disanje povređenog normalno - postupajte kao u slučaju da nije.

BLS veština:Kardiopulmonalna reanimacija - CPR

30 31 32 33



5a. Ako povređeni normalno diše:• Postavite ga u položaj za oporavak. • Pošaljite nekoga po pomoć ili sami pozovite

hitnu pomoć (Sl. 34)• Nastavite da proveravate da li se održava

normalno disanje.5b. Ako je disanje poremećeno ili odsutno:

• pošaljite nekoga po pomoć, kao i da pronađe i donese AED uređaj ukoliko je dostupan, ili ukoliko ste sami, upotrebite vaš mobilni telefon da pozovete hitnu pomoć - ostavite povređenog na trenutak ukoliko nema druge mogućnosti

• počnite sa masažom srca na sledeći način:• Kleknite sa strane povređene osobe.• Postavite koren dlana jedne ruke na centar

grudi povređenog (to je na donjoj polovini grudne kosti – sternuma povređenog)

• Postavite koren dlana druge ruke preko prve.• Ukrstite prste obe ruke i uverite se da pritisak

ne ide preko granica rebara povređenog. Ruke su vam stalno ispružene u laktovima. Nemojte stiskati gornji deo trbuha ili donji deo grudne kosti (Sl. 35).

• Uspravite se iznad grudnog koša povređenog i pritisnite grudnu kost najmanje 5 cm u dubinu ( ali ne dublje od 6 cm) (Sl. 36);

• Posle svakog pritiska pustite da se grudni koš vrati u početni položaj ali ne prekidajte kontakt svojih ruku sa grudnim košem povređenog. Ponavljajte kompresije brzinom od najmanje 100 u minuti (ali ne preko 120/minuti).

• Pritiskanje grudnog koša i popuštanje pritiska moraju podjednako trajati.

34

35

36



6a. Kombinujte masažu srca sa spasilačkim udasima.• Posle 30 masaža srca ponovo otvorite disajni put koristeći metod

zabacivanja glave i podizanja brade.• Koristite oronazalnu masku za reanimaciju ili kažiprstom i palcem ruke,

koja je na čelu povređenog, zatvorite mu nos pritiskom na njegov meki deo (Sl. 37).

• Dozvolite da mu se usta otvore ali bradu održavajte podignutom.• Normalno udahnite i postavite svoje usne na ventil oronazalne maske ili

oko usta povređenog i trudite se da vazduh ne prolazi sa strane (Sl. 38).• Mirno izdišite u masku/ usta povređenog dok gledate kako mu se grudni

koš podiže; vaš izdah treba da traje oko 1 sekund, kao prilikom normalnog disanja. To je efektivni spasilački udah.

• Održavajte disajne puteve otvorenim. Odmaknite svoja usta od povređenog i posmatrajte kako se grudni koš spušta prilikom izdaha.

• Uzmite još jedan normalan udah i dunite u masku/usta povređenog da bi postigli dva efektivna spasilačka udaha. Dva spasilačka udaha ne treba da ukupno traju duže od 5 sekundi. Zatim, bez odlaganja, vratite svoje ruke u pravilan položaj na grudnu kost i izvršite sledećih 30 masaža srca (Sl. 39).

• Nastavite sa davanjem CPR u odnosu 30:2.• Zaustavite se da ponovo proverite stanje povređenog ukoliko počne da se

budi: pomera se, otvara oči i diše normalno. U suprotnom ne prekidajte reanimaciju.

• Ako vaš prvi spasilački udah nije proširio grudni koš, kao pri normalnom disanju, pre sledećeg pokušaja:

• Proverite sadržaj u ustima povređenog i uklonite prepreku ukoliko postoji.• Proverite da li ste dobro zabacili glavu i podigli bradu povređenog.• Nemojte davati više od dva spasilačka udaha pre nego nastavite sa

masažom srca.

37 38 39



Napomena:Kod utopljenika: Dajte 5 početnih udaha pre početka masaže srca i radite CPR 1 minut pre nego što potražite pomoć.

• Ukoliko je tokom primene CPR prisutno više spasilaca, oni se moraju menjati na svakih dva minuta da bi se sprečio zamor. Promena se mora brzo obaviti, tako da prekid u postupku masaže srca bude minimalan.

6b. CPR - isključivo masažom srca, se može koristiti:• Ukoliko niste obučeni ili motivisani da date spasilačke udahe, primenite

masažu srca.• Ukoliko primenjujete isključivo masažu srca, treba da je sprovodite

kontinuirano, ritmom od najmanje 100/ minuti (ali da ne prelazi 120/minuti).

7. Ne prekidajte reanimaciju sve dok:• Profesionalna medicinska pomoć ne dođe i preuzme kontrolu ili.• Povređena osoba ne počne da se budi: pomera, otvara oči, diše normalno, ili.• Ne budete potpuno iscrpljeni.



Opcionalano:Upotreba maske za reanimaciju

• Izvadite masku iz plastične kutije (Sl. 40).• Postavite se pored glave povređenog da bi primenili masažu srca i veštačko

disanje.• Postavite masku na lice povređenog i koristite koren nosa kao pokazatelj za

pravilan položaj.• Možete upotrebiti elastičnu traku da bi fiksirali masku (Sl. 41).• Pritisnite bočne delove maske kažiprstom i palcem ruke koja vam je bliže čelu

povređenog, a donji deo maske pritisnite palcem vaše druge ruke (Sl. 42).• Postavite ostale prste vaše ruke, koja je bliže bradi povređenog, duž koštanih

ivica donje vilice, podignite vilicu uz istovremeno održavanje zabačene glave i podignute brade (Sl. 43).

• Pritiskajte čvrsto i ravnomerno ivice maske da bi se ostvario dobar kontakt sa licem povređenog.

• Primenite spore i efikasne spasilačke udahe i posmatrajte podizanje grudnog koša (Sl. 44).

40 41 42 43 44



Opcionalano:Pružanje prve pomoći AED aparatom

Napomena:Iako se AED može koristiti u vlažnom okruženju, vi morate osušiti grudi povređenog pre nego što postavite elektrode. AED elektrode treba postaviti na grudi u skladu sa dijagramom koji je na njima nacrtan, a spasilac mora da sledi uputstva aparata.

Zapamtite S-a-F-e

Ne reaguje• Glasno tražite pomoć.

Ne diše normalno• Pošaljite nekoga ili idite po AED aparat i zovite

hitnu pomoć (Sl. 45).• CPR 30:2 sve dok AED aparat ne bude spreman

za upotrebu.• Postavite elektrode na grudi pacijenta i povežite

sa AED uređajem (Sl. 46).• Dopustite da aparat analizira srčani ritam.• Ne dodirujte povređenog.

Ukoliko je šok potreban- sledite uputstva aparata:• Uverite se da niko i ništa ne dodiruje povređenog.• Recite: Ja siguran, ti siguran, svi sigurni.• Primenite šok.• Nastavite sa davanjem CPR 30:2 tokom sledeća

dva minuta.• Nastavite prema zvučnim/vizuelnim uputstvima.

Ako šok nije indikovan:• Nastavite sa CPR 30:2 sve dok povređeni ne počne

da se budi: pomera se, otvara oči i diše normalno• Nastavite prema zvučnim/vizuelnim uputstvima

45

46



?



1. Prema ERC smernicama iz 2010. odnos masaže srca i veštačkog disanja je:a. 30:2b. 15:2c. 5:1d. 50:2

2. Kako ćete izbeći da velika količina gasa dospe u stomak i izazove nadimanje želuca?

3. Šta morate da uradite kada povređeni počne da povraća?

4. Spasilac mora da ________ povređenog i uveri ga da želi da mu pomogne, da informiše ___________ o tome šta će preduzeti kao i da drži prolaznike na _______________.

5. Kompresije grudnog koša (masaža srca) se moraju vršiti brzinom ______ u minuti ili ___________ kompresija na oko ____ sekundi.a. 100, 120 , 30, 15-18b. 120, 140, 30, 12-15c. 100, 120, 30, 12-15d. 100, 140, 15, 15-18

6. Spasilački uduh treba da traje oko ________ sekundi.

7. Primena dodatnog kiseonika ili AED se ________________ jer mogu _______________ šanse za oporavak.a. zabranjuje, smanjitib. preporučuje, povećati



Poglavlje 6 | Položaj za oporavak

Važno je da se nesvesna povređena oso-ba, koja diše, postavi u položaj za opora-vak (Sl. 47) u cilju održavanja prohodno-sti disajnih puteva i sprečavanja da krv i povraćeni sadržaj dospeju u disajne puteve i pluća.

Povređeni se postavlja u stabilan polo-žaj na boku sa malim osloncem za gla-vu i otvorenim disajnim putevima. Ne sme biti nikakvog pritiska na grudni koš kako bi se omogućilo normalno disanje. U slučaju povraćanja ili prisustva krvi u ustima povređenog, sila gravitacije će se pobrinuti da tečnost, u tom položaju, iscuri napolje i ne dospe u disajne pu-teve. I spasilac može lako da uoči prisu-stvo krvi ili povraćenog sadržaja u usti-ma povređenog ukoliko se on nalazi u položaju za oporavak.

Postoji nekoliko manjih varijacija za po-stavljanje u položaj za oporavak. Položaj koji je opisan u ovoj knjizi je preporučen od strane ERC, ali to nije jedini mogući adekvatan položaj.

Uopšteno govoreći, pravila koja se mo-raju poštovati su sledeća:• Osoba sa povredom leđa i vrata se

ne sme postaviti u položaj za opora-vak zato što svako pomeranje može izazvati naknadna oštećenja.

• Osobu sa povredom grudnog koša treba postaviti da leži na povređenoj strani. Na taj način se obezbeđuje da eventualno prisutna krv u unutraš-njosti grudnog koša ne vrši pritisak na oba plućna krila, već samo na jedno.

• Osobu sa povredom pluća treba po-staviti na stranu povrede da bi joj se olakšalo disanje.

Položaj za oporavak

Primedbe:• Ukoliko ste postavili nekoga u po-

ložaj za oporavak, proveravajte cir-kulaciju na ruci povređenog koja je niže postavljena i pokušajte da svaki pritisak na nju svedete na minimum.

• Ukoliko povređeni mora da provede u položaju za oporavak duže od 30 minuta, posle tog vremena ga okre-nite na drugu stranu.

Sl. 47: Položaj za oporavak

47


• Skinite naočare sa lica povređenog.• Kleknite pored povređenog i opružite mu obe

noge (Sl. 48).• Postavite ruku povređenog koja vam je bliža pod

pravim uglom u odnosu na telo, sa savijenim lak-tom i dlanom okrenutim prema gore (Sl. 49).

• Ruku, koja vam je dalja, prebacite preko grudi i postavite nadlanicu uz suprotan obraz povređe-nog (Sl. 50).

• Vašom drugom rukom obuhvatite nogu povre-đenog, koja vam je dalja, iznad kolena i povuci-te je prema vama, pri čemu se stopala ne dižu od podloge (Sl. 51).

• Dok držite njegovu ruku pritisnutu uz obraz, po-vlačite povređenog za nogu, prema vama, u po-ložaj na bok.

• Nogu koju ste koristili za povlačenje povređe-nog postavite pod pravim uglom, u kuku i ko-lenu, u odnosu na njegovo telo da biste postigli stabilnost (Sl. 52).

• Zabacite mu glavu unazad da biste osigurali prohodnost disajnih puteva (Sl. 53).

• Postavite ruku povređenog ispod njegovog obraza da biste mu održavali glavu u zabače-nom položaju (Sl. 54).

• Često proveravajte disanje.

BLS veština:Položaj za oporavak

Poglavlje 6 | Položaj za oporavak

48 49

50 51

52

53 54


?



1. Važno je da se nesvesna povređena osoba, koja diše, postavi u položaj za oporavak u cilju održavanja prohodnosti disajnih puteva i sprečavanja da krv i povraćeni sadržaj dospeju u disajne puteve i pluća.a. tačnob. netačno

2. Osoba sa povredom leđa ili vrata se ne sme postaviti u položaj za oporavak.a. tačnob. netačno

3. Osobu sa povredom grudnog koša treba postaviti na __________ stranu.

4. Osoba sa povredom pluća treba da se postavi na stranu zdravog plućnog krila da bi joj se olakšalo disanje.a. tačnob. netačno


Zamislite da ste na odmoru i ronite…..Prilikom ronjenja vas je povredila morska životinja…

Kako bi ste reagovali?Da li ste pripremljeni da ukažete prvu pomoć?

DAN Prva pomoć za povrede od opasnih morskih stvorenja je kurs osmišljen da vas pripremi da pravilno reagujete u slučaju da vam bilo koje opasno morsko stvorenje priđe bliže nego što biste želeli.

Budite spremni. Pitajte vašeg instruktora kako da postanete DAN Provajder Prve Pomoći za Povrede od Opasnih Morskih Stvorenja, ili posetite naš vebsajt na www.daneurope.org


Poglavlje 7 | Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima - opstrukcija

Kada je osoba u nesvesti, disajni putevi mogu biti neprohodni zbog zapadanja jezika unazad, usled slabljenja tonusa mišića ždrela i jezika.

U ovom slučaju će se disajni putevi otvoriti primenom metode „zabacivanje glave -podizanje brade“.

Kod svesnih osoba je glavni razlog gu-šenja prisustvo stranog tela u disajnim putevima.

Kod odraslih osoba, gušenje je najčešće uzrokovano zapadanjem hrane u disajne puteve, a kod novorođenčadi i dece je to obično hrana (npr.bombone), ali i delovi igračaka ili metalni novac.

Strano telo ometa normalan protok vaz-duha kroz disajne puteve i može dovesti do potpunog prestanka disanja.

S obzirom da se gušenje uglavnom jav-lja prilikom obroka, problem se može brzo prepoznati a pomoć pružiti već u ranoj fazi dok je osoba u svesnom sta-nju.

Prisustvo stranog tela može izazvati bla-gu (delimičnu) ili tešku (skoro potpunu) opstrukciju disajnih puteva.

Osoba koje se guši obično ustaje i hvata se za vrat (Sl. 55).

Važno je da joj se postavi pitanje „ Da li se gušite?“ da bismo utvrdili da li se radi o blagom ili teškom obliku gušenja.

U lakšim slučajevima, pacijent će biti u stanju da vam odgovori na pitanje, imaće jak nagon na kašalj ali će disati.

U teškim slučajevima, osoba neće biti u stanju da govori, možda će samo potvrdno klimati glavom na vaše pi-tanje. Neće moći da diše ili će disanje biti otežano, čujno, praćeno šištanjem i neefikasnim, nemim pokušajima da kašlje. Veoma brzo može doći do gu-bitka svesti.

Postupak prve pomoći će zavisiti od te-žine opstrukcije disajnih puteva.

U slučaju blage opstrukcije, spasilac samo podstiče i ohrabruje pacijenta da kašlje.

Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima - opstrukcija

Sl. 55: Hvatanje za vrat i ustajanje su česti znakovi opstrukcije disajnih puteva

55



7.1Ukoliko svesna osoba ispoljava znake teške opstrukcije, spasilac je, korenom svoje ispružene šake, udara do pet puta (Sl. 56), u predeo leđa između lopatica. Ukoliko udarci u leđa nisu otklonili pre-preku, spasilac zatim primenjuje snažan pritisak na trbuh u predelu stomaka (ma-nevar po Hajmlihu), do pet puta.

Ovo se mora ponavljati sve dok se strano telo ne ukloni iz disajnih puteva

Ukoliko žrtva izgubi svest spasilac mora da započne CPR.

Uklanjanje stranog sadržaja iz usta

Tehnika uklanjanja „prstima“U slučaju da je čvrsti predmet jasno vid-ljiv u disajnom putu, spasilac ga može ukloniti svojim prstima. To se isključivo sme raditi kod povređenog koji je u du-bokoj nesvesti i po mogućnosti položen na bok.

Dok jednom rukom povlači donju vilicu i otvara usta povređenog, spasilac kaži-prstom druge ruke klizi po unutrašnjoj strani obraza do korena jezika i iza stra-nog tela. Spasilac zatim, uz pomoć ka-žiprsta koga polako savija u vidu kuke, zahvata strano telo i izvlači ga napolje.

Uklanjanje tečnosti iz disajnih puteva Krv i povraćeni sadržaj takođe mogu izavati opstrukciju disajnih puteva. U većini slučajeva je dovoljno da se žrtva položi na bok, obezbedi prohodnost disajnih puteva, pa će zbog sile gravita-cije tečnost izlaziti u spoljašnju sredinu (možete koristiti i tehniku „delimičnog rolovanja balvana“ koja je opisana u poslednjem poglavlju). Tečnost iz gor-njih disajnih puteva se može odstraniti i primenom aparata za sukciju (usisava-nje) ali se takvi postupci neće opisivati u ovoj knjizi.

Sl. 56: primenite udarce u leđa da bi otklonili opstrukciju

56

7.1.1

7.1.2



Žrtve utapanja - aspiracija (udisanje) vodeKod svake žrtve utapanja sumnjamo da je aspirirala, udahnula tečnost. Ali u veći-ni slučajeva utopljenik udahne vrlo malu količinu tečnosti koja se brzo resorbuje, odnosno prelazi u centralni krvotok.

Zbog toga nema potrebe da gubimo vreme na izbacivanje vode iz disajnih pute-va pre nego što započnemo CPR.

Regurgitacija (vraćanje želudačnog sadržaja) je uobičajena prilikom spasavanja utopljenika i može narušiti prohodnost disajnih puteva. U slučaju regurgitacije, spasilac mora da okrene povređenog na bok i očisti disajne puteve tako što će svojim prstima ukloniti povraćeni sadržaj koji se nađe u ustima ili će eventualno koristiti tehniku sukcije.

7.1.3


U slučaju blage opstrukcije, podstičite i ohrabrujte pacijenta da kašlje i ne činite ništa drugo.

Ukoliko svesna osoba pokazuje znake teške opstukcije, vi treba da:

• Primenite do 5 udaraca u leđa:• Stanite sa strane i nešto pozadi žrtve.• Jednom rukom pridržavajte grudni koš žrtve i nagnite je prema napred da bi

se eventualno pokrenuti predmet lakše usmerio prema ustima, a ne dublje u disajne puteve (Sl. 57).

• Primenite do pet oštrih udaraca u leđa, između lopatica (Sl. 58).• Proverite efekat svakog udarca – možda je bio efikasan. Cilj nam je da jed-

nim udarcem uklonimo prepreku a ne da čekamo rezultat tek posle svih pet udaraca.

BLS veština: Gušenje usled prisustva stranog tela u disajnim putevima

57 58



59 60 61

• Ukoliko ovaj postupak nije bio efikasan, načinite do pet pritisaka na trbuh:• Stanite iza leđa žrtve i obuhvatite je sa obe ruke oko gornjeg dela trbuha.• Nagnite žrtvu unapred da bi se pokrenuti sadržaj usmerio put spolja.• Postavite jednu pesnicu svoje ruke ispod grudne kosti (na sredinu između

pupka i donjeg okrajka grudne kosti žrtve - Sl. 59).• Postavite vašu drugu šaku preko pesnice i pritiskajte snažno i odsečno pre-

ma unutra i naviše - strano telo bi trebalo da se pokrene (Sl. 60-61).• Postupak ponovite do pet puta.

62• Ukoliko prepreka još uvek nije uklonjena, nastavite sa naizmeničnom primenom po pet udaraca u leđa a zatim po pet pritisaka na trbuh (Sl. 62).

Ukoliko žrtva izgubi svest:

• Pažljivo je položite na ravnu podlogu.• Zovite hitnu pomoć.• Započnite CPR.



?



1. Najćešći uzrok gušenja kod odraslih osoba je ___________. Kod dece i novorođenčadi gušenje može biti izazvano još i ______________________.

2. Obično se tokom gušenja osoba hvata za vrat.a. tačnob. netačno

3. Da biste napravili razliku između blage i teške opstrukcije disajnih puteva morate da:a. pogledate u usta žrtveb. proverite stanje svestic. je pitate da li se gušid. zovete lekara

4. Prilikom teške opstrukcije, osoba neće biti u stanju da ________ ali će možda klimati glavom na vaše pitanje. Neće moći da _______ ili će prilikom disanja proizvoditi zvuk u vidu šištanja i pokušavati da _______ ali bez uspeha. Veoma brzo dolazi i do ____________.

5. U slučaju lake opstrukcije spasilac samo podstiče žrtvu da kašlje.a. tačnob. netačno

6. Ukoliko svesna osoba ima znake teške opstrukcije, spasilac treba da primeni do pet __________________ a zatim do pet ________________u slučaju da prepreka nije uklonjena.

7. Ukoli žrtva izgubi svest spasilac mora da ______________________.



Poglavlje 8 | Kontrola spoljašnjeg krvavljenja

Osnovna uloga krvi je da snabdeva naša tkiva dovoljnom količinom kiseo-nika i hranljivih materija i uklanja iz njih krajnje produkte metabolizma (poput ugljen dioksida).

Krv se sastoji od 55% plazme (tečnosti) i 45% čvrstih elemenata (44% crvenih krvih zrnaca i 1% belih zrnaca i krvnih pločica).

Krvna plazma, žućkasta providna teč-nost, nosi krvne pločice i krvna zrnca. Bez plazme ne bi mogla da se obezbedi cirkulacija krvi kroz organizam.

Crvena krvna zrnca, eritrociti, sadrže pigment hemoglobin koji boji krv u cr-veno. Hemoglobin je glavni prenosilac kiseonika i 97% je zasićen kiseonikom u krvi koja se doprema iz pluća. Oko 98,5% ukupne količine kiseonika u krvi se nalazi hemijski vezana za hemoglo-bin, dok je ostatak rastvoren u plazmi. Crvena krvna zrnca takođe učestvuju u transportu ugljen dioksid do pluća, odakle se izbacuje iz organizma.

Bela krva zrnca, leukociti, su bezbojna i štite telo od virusa i bakterija (neka bela krvna zrnca stvaraju antitela koja ubija-ju mikroorganizme). Takođe učestvuju u uklanjanju mrtvih ćelija iz organizma.

Krvne pločice, trombociti, su najma-nje krvne ćelije i imaju važnu ulogu u prirodnom procesu zgrušavanja krvi. U slučaju krvavljenja ove ćelije stvara-ju branu koja smanjuje ili u potpunosti zaustavlja krvavljenje.

Organizam odrasle osoba sadrži oko 5,5 litara krvi u zavisnosti od telesne težine. Ukoliko izgubi približno jedan litar krvi, odrasla osoba može ući u hi-povolemijski šok zbog smanjenog vo-lumena (zapremine) i protoka krvi (tzv.hipovolemija).

Ovo stanje ugrožava život i biće opisa-no u sledećem poglavlju ove knjige.

Obilno krvavljenje (hemoragija) mora biti zaustavljeno radi sprečavanja hi-povolemije. Kod dece je ukupna koli-čina krvi u organizmu manja nego kod odraslih pa ih čak i blaža krvavljenja mogu uvesti u stanje hipovolemije.

Kada dođe do krvavljenja, krvni sudo-vi se kontrahuju (stežu) da bi usporili gubitak krvi a krvne pločice stvaraju veštačku branu kako bi zaustavili kr-vavljenje i sprečili prodor bakterija iz spoljašnje sredine

Kod slabijih krvavljenja je ovaj proces izuzetno efikasan ali je za obilna krvav-ljenja potrebna dodatna pomoć.

Krvavljenje može biti spoljašnje ili unu-trašnje. U ovom delu ćemo govoriti o spoljašnjem krvavljenju.

U odnosu na vrstu oštećenog krvnog suda razlikujemo tri vrste krvavljenja:

Kapilarno krvavljenje se lako kontro-liše, a nastaje prilikom oštećenja naj-manjih krvnih sudova, kapilara. Oskud-no je, u vidu orošavanja kože kapima krvi. U većini slučajeva se spontano

Kontrola spoljašnjeg krvavljenja



8.1zaustavlja. Ali zapamtite da je i pri mi-nimalnom krvavljenju prisutan rizik od infekcije, tako da ranu treba dezinfiko-vati i prekriti sterilnom gazom.

Vensko krvavljenje se može lako kon-trolisati ali nije bezopasno. Javlja se pri-likom oštećenja venskih krvnih sudova.Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv u srce.Vensko krvavljenje je tamno crve-ne boje a krv se sliva iz rane u ujedna-čenom mlazu. Uglavnom se zaustavlja primenom direktnog pritiska uz postav-ljanje zavoja.

Arterijsko krvavljenje je uvek obil-no, opasno i zahteva brzo zbrinjavanje. Javlja se prilikom oštećenja aterijskih krvnih sudova. Arterije prenose oksige-nisanu krv iz srca po celom organizmu. Pošto dolazi iz srca, krv brizga iz rane pod pritiskom, u ritmu rada srca i svetlo je crvene boje. Ovakvo krvavljenje se teško zaustavlja.

Spasilac ne treba da gubi vreme pokuša-vajući da razlikuje arterijsko od venskog krvavljenja zato što je princip prve po-moći isti za oba slučaja.

Metod indirektnog pritiska (tačke pririska)Ukoliko direktnim pritiskom na ranu ne zaustavimo krvavljenje, tada primenju-jemo indirektan pritisak, koji se ostva-ruje iznad mesta rane na tzv. tačkama pritiska. Na rukama se nalaze sa unu-trašnje strane nadlaktice, malo ispod pazuha (Sl. 63). Tačke na nogama se na-laze iza kolena i na preponama. Snaž-no pritisnite arteriju prema kosti dok vašom drugom šakom vršite direktan pritisak na mesto krvavljenja. Ukoliko se krvavljenje ne zaustavi, malo pro-menite položaj svoje šake i pokušajte ponovo.

Sl. 63: korišćenje tačaka indirektnog pritiska

63


BLS veština:(Obilno) Spoljašnje krvavljenje

64

65

66 67 68

• Procenite bezbednost okruženja i primenite ABC (koristite rukavice).• Zovite hitnu pomoć ako je potrebno.• Postavite sterilnu gazu preko rane i svojom rukom direktno pritiskajte mesto

rane (Sl. 64). • Podignite ekstremitet (mesto rane) kako bi smanjili dotok krvi u njega (Sl. 65).• Gazu fiksirajte sterilnim zavojem. Gaza ne sme da se pomera a zavoj ili sterilna

tkanina treba da budu dovoljnih dimenzija da u potpunosti prekriju mesto rane (Sl. 66 - 67).

• Zavoj mora biti čvrsto postavljen ali ne sme da ometa cirkulaciju. Stanje cirkulacije proveravate tako što pritisnete vrhove prstiju povređenog i po-smatrate da li se ružičasta boja ispod noktiju brzo obnavlja.

• Umirite povređenog i ne dozvolite mu da se pomera.• Po zaustavljanju krvavljenja imobilišite povređeni deo tela. Za to možete kori-

stiti trouglu maramu, koja će ograničiti pokrete povređenog dela tela (Sl. 68).• Pratite znake vitalnih funkcija, proveravajte da li ima znakova šoka i postupajte

u skladu sa situacijom.• Ukoliko ste za to obučeni a izvor kiseonika vam je dostupan, primenite dodatno

lečenje kiseonikom.

Primedbe:• Ukoliko se krv probija kroz prvi zavoj na rani, nemojte ga skidati nego postavite još

zaštitnog materijala (novi sloj gaze i zavoja) preko njega. Ukoliko biste ga skinuli, poremetili bi proces zgrušavanja krvi koji je u toku.

• Ukoliko direktan pritisak ne može da zaustavi krvavljenje, koristite tačke indirek-tnog pirtiska.



?



1. Osnovna uloga krvi je da snabdeva tkiva dovoljnom količinom kiseonika i hranljivih materija i uklanja iz njih krajnje produkte metabolizma (poput ugljen dioksida).a. tačnob. netačno

2. Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin koji prenosi_____________, bela krvna zrnca štite organizam od ______________ a krvne pločice izazivaju proces _____________.

3. Prilikom venskog krvavljenja, krv je __________ boje i __________ iz rane. Kod arterijskog krvavljenja boja krvi je _______ i krv _____________ iz rane.

4. Prilikom obilnog krvavljenja treba da primenite direktan pritisak i podignete povređeni ekstremitet.a. tačnob. netačno

5. Spasilac treba da koristi povesku ukoliko se krvavljenje ne zaustavlja.a. tačnob. netačno



Poglavlje 9 | Zbrinjavanje šoka

9.1 Šta je šok?Šok je stanje koje ugrožava život, a na-staje zbog nedovoljnog dopremanja kiseonika do vitalnih organa.

Smanjeno dopremanje kiseonika najče-šće nastaje usled:• teškog unutrašnjeg ili spoljašnjeg

krvavljenja• prekomernog gubitka telesnih

tečnosti: teške opekotine, obilno povraćanje i/ili proliv (dehidratacija)

Ovaj šok se naziva i hipovolemijskim šokom.Druge vrste šoka su:• Kardiogeni šok: usled neadekvatne

funkcije srčane pumpe; može nastati posle srčanog udara, popuštanja srca ili drugih problema sa srcem koji dovode do smanjenja krvnog pritiska i poremećaja cirkulacije

• Septički šok: nastaje zbog poremećaja cirkulacije koji je izazvan infekcijom (kao što je trovanje krvi)

• Anafilaktički šok: nastaje zbog alergijske reakcije (ubod insekta, upotreba penicilina ili konzumiranje morskih plodova)

• Insulinski šok: nastaje zbog niskog nivoa šećera u krvi koji se može javiti kod dijabetičara

• Neurogeni šok: izazivaju ga teška oštećenja centralnog nervnog sistema, npr. povrede glave i

vratne kičme, pri čemu dolazi do vazodilatacije (širenja krvnih sudova) i pada krvnog pritiska.

Zbog niskog krvnog pritiska ili malog volumena cirkulišućih tečnosti, uzro-kovanih npr. lošom funkcijom srca ili gubitkom velike količine krvi, ćelije organizma se ne snabdevaju dovolj-nom količinom kiseonika. U tom slu-čaju organizam refleksno pokušava da snabde mozak dovoljnom količinom kiseonika (zato što je ovaj organ izu-zetno osetljiv i na mali nedostatak ki-seonika), tako što smanjuje doprema-nje kiseonika u mišiće, ekstremitete i kožu koji su nešto manje osetljivi. Ali će pri tome i drugi važni organi biti lošije snabdeveni kiseonikom, bez ob-zira što postoji mogućnost da se ošte-te (bubrezi se često oštećuju prilikom pada krvnog pritiska).

Zbog ovih poremećaja u organizmu, uo-čavaju se sledeći znaci i simptomi:• uznemirenost, konfuzija, strah:

nastaju zbog niskog nivoa kiseonika u mozgu

• plitko i ubrzano disanje: disanje se ubrzava kao posledica reakcije mozga na smanjenu koncentraciju kiseonika

• slab, ubrzan puls: srce se trudi da ubrza protok krvi (koja sadrži kiseonik) kako bi poboljšalo dopremanje kiseonika do organa

• bleda, hladna koža: zbog smanjenog dopremanja kiseonika u mišiće i kožu

Zbrinjavanje šoka



9.2

• koža orošena znojem: nastale promene u organizmu izazivaju znojenje

• žeđ: znak da se smanjila količina telesnih tečnosti

• mučnina i povraćanje: creva i želudac ne primaju dovoljno kiseonika što remeti njihovu funkciju i izaziva mučninu i povraćanje

• proširene zenice• opšta slabost i (u slučaju teškog

šoka) gubitak svesti.

Zašto prekomerni gubitak tečnosti može dovesti do šoka?Kao što je poznato, kiseonik se putem krvi transportuje kroz organizam. Prema tome je logično da veliki gubitak krvi može dovesti do šoka.

Prilikom povraćanja ili proliva se može izgubiti velika količina tečnosti. Ova tečnost potiče iz telesnih ćelija, tkiva ali i iz krvnih sudova.Tako se smanjuje zapremina krvi u organizmu a u slučaju izuzetno obilnog povraćanja ili proliva se razvija šok.

Kod velikih opekotina postoji priličan gubitak tečnosti na mestu opečene kože, ispod koje se dodatno nakuplja tečnost. To rezultuje edemom (otokom tkiva). Ova tečnost potiče iz krvnih su-dova pa će se zapremina cirkulišuće krvi takođe smanjiti, odnosno u teškim slučajevima će se razviti šok.

Primedba: Iako osoba u stanju šoka može osećati veli-ku žeđ, protokol prve pomoći ne dozvoljava povređenom da pije tečnost (Sl. 69). Razlog je što takve osobe nisu potpuno pribrane pa davanje napitaka može dovesti do aspiraci-je (udisanja) tečnosti i gušenja.

U teškom stanju šoka se smanjuje apsorpci-ja tečnosti preko creva, pa to može pogor-šati stanje, iako se voda u tom slučaju ne smatra opasnom već samo beskorisnom.

Davanje napitaka može izazvati povraća-nje i tako pogoršati već postojeću dehidra-taciju.

Preporučuje se davanje tečnosti intraven-skim putem ali je to isključivo u nadležnosti medicinskog osoblja.

Sl. 69: u slučaju šoka se ne sme davati nikakva tečnost

69



9.3

U slučaju iščašenja, kontuzija (nagnje-čenja) i preloma velikih kostiju, situacija je slična, pri čemu je povećan rizik i za nastanak unutrašnjeg krvavljenja koje bi izazvalo još veći gubitak tečnosti.

Šta treba da radimo?Spasilac mora da otkloni ili kontroliše osnovni uzrok šoka. Uobičajeno, po pro-tokolu prve pomoći, to znači da spasilac prvo zaustavlja spoljašnje krvavljenje (vidi poglavlje VIII).

U slučaju anafilaktičkog ili kardioge-nog šoka treba proveriti da li žrtva ima kod sebe lekove.

Spasilac treba da:• proceni bezbednost okruženja• proveri vitalne znake• aktivira službu hitne pomoći• održava disajne puteve otvorenim• umiri povređenog• postavi povređenog na pod sa

blago podignutim nogama (20-25 cm od tla), ukoliko uzrok šoka nije srčani poremećaj ili povreda glave. Podizanje nogu omogućava da se veća količina krvi vraća u srce (Sl. 70).

• primeni kiseonik ukoliko mu je dostupan, a on kvalifikovan da ga koristi i tako nadoknadi nedostatak kiseonika u organizmu.

• održava normalnu telesnu temperaturu povređene osobe, koja neće biti u stanju da je prirodno reguliše. Da bi

povređenog zaštitili od hladnoće možemo koristiti izotermalnu ćebad i druge materijale (poput džempera ili jakni). Takođe, spasilac mora da vodi računa da se povređeni i ne pregreje. Ukoliko je na otvorenom, povređenog treba premestiti u hladovinu (pogledajte primedbe koje se odnose na korišćenje izotermalne ćebadi).

Sl. 70: blago podignite noge u slučaju šoka

70



Osobe u stanju šoka će morati u bolnicu zbog daljeg lečenja. Šok koji se razvio posle masivnog srčanog udara ili trovanja krvi se i pored najbolje nege često fatalno završava.

Primedba: Nemojte prisiljavati povređenog da legne ili podigne noge ukoliko mu to ne prija. Ne podiži-te mu noge ukoliko će to pogoršati neku drugu postojeću povredu.

Primedba: izotermalno ćebe (Sl. 71).

Reflektujući materijal u sastavu izo-termalne ćebadi se koristi kao zaštita od toplote ili hladnoće. Ovakva će-bad imaju sa jedne strane srebrnu a sa druge zlatnu boju. Kada je zlatna strana postavljena spolja, povređeni će biti zaštićen od hipotermije (pot-hlađivanja). Ukoliko je srebrna strana postavljena spolja, ćebe će štititi od toplote. Ovakva ćebad su malih di-menzija i nisu skupa.

Sl. 71: upotreba izotermalnog ćebeta

71


BLS veština:Zbrinjavanje šoka

76

• Procenite bezbednost okruženja.• Proverite osnovne vitalne funkcije.• Aktivirajte službu hitne pomoći.• Zbrinite i kontrolišite spoljašnje krvavljenje ukoliko je

potrebno.• Održavajte disajne puteve otvorenim.• Umirite i ohrabrite povređenu osobu.• Postavite povređenog na pod sa blago podignutim

nogama (20-25 cm od podloge) (Sl. 72).• Obezbedite kiseonik (Sl. 73- 74). • Zaštitite povređenog od hladnoće ili toplote. Održavajte normalnu telesnu

temperaturu (Sl. 75).• Kontrolišite stanje svesti povređenog.• Kontrolišite disanje pvređenog.

Primedbe: • Osobi u stanju šoka ne dajte da jede ili pije (Sl. 76).• Ne prisiljavajte povređenog (naročito onog koji ima problema

sa srcem ili disanjem) da legne. Postavite ga u sedeći položaj koji mu je najudobniji.

• Ne podižite mu noge ukoliko ćete pogoršati neku drugu postojeću povredu.

72 73 74

75



?



1. Šta je šok?

2. Šok je najčešće izazvan ____________________ krvavljenjem ili prekomernim______________.

3. Navedite bar tri vrste šoka.

4. Navedite znake i simptome šoka.

5. Prilikom pružanja prve pomoći morate kontrolisati ________, postaviti povređenog na __________ sa nogama _____________, obezbediti ________ i održavati normalnu ________.

6. Osobi koja je u stanju šoka treba davati da pije tečnost (vodu).a. tačnob. netačno

7. Osoba u stanju šoka se mora bolnički lečiti.a. tačnob. netačno



Poglavlje 10 | Dodatne informacije

10.2

10.1 Kursevi prve pomoći i kursevi za obnavljanje znanjaOva knjiga i DAN BLS kurs ne obez-beđuju kompletnu obuku iz oblasti pružanja prve pomoći nego vas ospo-sobljavaju za primenu tehnika koje se koriste za uspostavljanje i održavanje osnovnih vitalnih funkcija i pružanje pomoći za povrede koje neposredno ugrožavaju život.

Ukoliko završite neki opšti kurs prve pomoći vi ćete moći da pružite pomoć i kod onih povreda i bolesti koje nepo-sredno ne ugrožavaju život.

Drugi kursevi prve pomoći, kao što su AED ili pružanje pomoći kiseonikom, će unaprediti vaše znanje i kvalitet pomo-ći koju ćete ukazati povređenima. Zbog toga se preporučuje da pohađate i ove kurseve (Sl. 77).

Takođe je važno da se stečena znanja i veštine održavaju na odgovarajućem ni-vou. Kako biste održali adekvatan nivo osposobljenosti, preporučuje se da pri-sustvujete kursevima za obnavljanje zna-nja i to najmanje jedanput u dve godi-ne. Često obnavljanje tehnika će takođe povećati vaše samopouzdanje prilikom pružanja prve pomoći.

Pomeranje povređene osobePreporučuje se da svesnu povređenu osobu ostavite u položaju u kome ste je zatekli, naročito ukoliko se radi o sa-obraćajnoj nesreći i postoji sumnja na povredu glave i vratne kičme.U nekim slučajevima je ipak neophod-no da se povređeni pomeri ili premesti da bismo mogli da proverimo disanje, ukažemo prvu pomoć ili ga zaštitimo od opasnosti u okruženju, npr. požara.

Dodatne informacije

78 Sl. 78: Rautek tehnika

Sl. 77: preporuka je da se obučite za DAN Provajdera za kiseonik

77



10.4

10.3

Povređeni se može brzo premestiti pri-menom Rautek tehnike (Sl. 78):• Obuhvatite svojim rukama povređe-

nog ispod pazuha.• Jednu ruku povređenog postavite pod

pravim uglom ispred njegovog tela.• Podlakticu ruke povređenog, koja

ste položili ispred njegovog grudnog koša, hvatate sa obe svoje šake, u predelu između lakta i ručnog zgloba povređenog.

• Stanite blizu povređenog i postavite svoja stopala sa obe strane njego-vog tela.

• Povucite i uspravite povređenog, pri čemu ćete ispraviti, zategnuti i fiksi-rati vaša leđa i noge što više možete (kako se ne biste i sami povredili).

• Prenesite povređenog dalje od izvo-ra opasnosti ali na što je moguće ma-nju razdaljinu (dovoljno je odmah izvan zone neposredne opasnosti) i položite ga leđima na podlogu.

Ukoliko povređeni sedi biće vam lako da primenite ovu tehniku. Ukoliko leži, prvo morate:• povređenog okrenuti na leđa, ukoli-

ko je potrebno• kleknuti sa leve strane povređenog

blizu njegovih ramena• desnu ruku postaviti ispod vrata po-

vređenog i šakom ga uhvatiti ispod pazuha

• postaviti svoju levu ruku pod levi pa-zuh povređenog

• jednim odsečnim potezom postaviti povređenog u sedeći položaj, podi-žući ga svojim rukama, pri čemu se

postavljate odmah iza njega u vidu oslonca.

Ostale tehnike:Tehnika povlačenja za ruku je još jedna tehnika koja se može koristiti prilikom hitne evakuacije povređenog. U ovom slučaju ćete povlačiti povređenog za ruke dok on leži na podu (Sl. 79).Možete ga povlačiti i tako što ćete ga vući za odeću.

Korišćenje čvrste podloške:Korišćenje čvrste podloške (ili daske) je veoma korisno ukoliko je prisutno više spasilaca. Upotrebom podloške ćete izbeći pomeranje glave i vrata tokom transporta ali vam ovakvi predmeti obično nisu dostupni prilikom pružanja pomoći (Sl. 80).

Sl. 79: tehnika povlačenja za ruke

79

80 Sl. 80: korišćenje čvrste podloške



10.5 10.6Zbrinjavanje povrede kičmeOštećenja glave, vratnog ili leđnog dela kičme su česta kod povređenih u sao-braćajnim nesrećama ili prilikom pado-va sa snažnim udaranjem ili sabijanjem tela. Mogu se očekivati i prilikom pada teškog predmeta na neku osobu. Kod ovakvih nesreća spasilac mora misliti na moguću povredu kičme. Kičmena moždina se nalazi unutar kič-menog stuba i predstavlja splet nerava koji obezbeđuje komunikaciju (spro-vodi impulse) između mozga i ostalih delova tela. Oštećenja kičmenog stuba i kičmene moždine mogu dovesti do pa-ralize. Zbog toga je veoma važno da se povređeni, kod koga se sumnja na po-vredu kičme, ne pomera zato što se time može pogoršati postojeća povreda. Ukoliko je povređeni svestan, ostavite ga u položaju u kome ste ga zatekli ali mu stabilizujete glavu, tako što ćete je obuhvatiti sa obe strane i pridržavati svojim rukama da biste sprečili svako pomeranje, dok ne stigne hitna pomoć. Međutim, ukoliko je povređeni bez sve-sti morate ga okrenuti na leđa da biste mu otvorili disajne puteve, proverili da li diše ili započeli CPR. Posle toga svako dalje pomeranje povređenog treba iz-begavati ili svesti na minimum. Ukoliko je povređeni već na leđima, otvorite mu disajne puteve. Ukoliko se disanje registruje, pridržavajte mu gla-vu ali ga nemojte postavljati u položaj za oporavak. Ukoliko nema disanja za-počnite CPR.

Tehnika „Rolovanja balvana“:Ukoliko povređeni ne leži na leđima morate ga postaviti u taj položaj, pri čemu se svako pomeranje u predelu glave i leđa izbegava ili svodi na mini-mum:• Kleknite sa strane povređene

osobe.• Pažljivo mu opružite ruke i noge, a

ruke priljubite uz telo.• Jednom rukom mu pridržavajte

glavu i vrat.• Drugom rukom čvrsto uhvatite

lakat povređenog koji vam je dalje i priljubite ga uz bok povređenog.

• Okrenite osobu ka sebi bez savijanja njegove glave, vrata ili leđa.

• Prvo ga postavite na bok a zatim ga polako okrećite na leđa, uz minimalno pomeranje.

Primedbe:• Ukoliko su prisutna dva spasioca,

jedan pridržava glavu i vrat povređe-nog dok ga drugi okreće na leđa.

• Tehnika se primenjuje i u slučaju da povređeni leži na leđima, a mora da se premesti na bok da bi se odstranio tečan sadržaj iz disajnih puteva.



10.810.7 Plan za hitno delovanje kod kućeUkoliko se nesrećni slučaj dogodi kod kuće, brojevi hitne pomoći i ostalih hit-nih službi vam moraju biti nadohvat ruke. Ne samo da će vam to uštedeti dragoceno vreme nego će omogućiti vašem detetu ili drugom članu porodice da se brzo snađe i kontaktira hitnu služ-bu u slučaju da ste vi onesposobljeni. Preporučuje se da ovi podaci budu na vidljivom mestu, pored telefona ali da i deca budu obučena šta da rade i koga da kontaktiraju u slučaju nesreće.

Primer plana za hitno delovanje kod kuće možete naći na poslednjoj stranici ove knjige i modifikovati ga prema lič-nim potrebama.

Pribor za prvu pomoćSadržaj pribora za prvu pomoć mora odgovarati vašim ličnim potrebama ili specifičnostima okruženja u kome ćete ga koristiti (Sl. 81).

Osnovni sadržaj pribora za prvu pomoć mora da omogući bezbednu i efikasnu primenu tehnika BLS i prve pomoći.

Minimum sredstava koja su u sastavu standardnog kompleta za prvu pomoć:• zaštitni kofer (vodootporni

ukoliko se pribor koristi u vlažnom okruženju)

• zaštita za lice i/ili oživljavanje• medicinske rukavice• vlažne maramice• sterilni rastvor za ispiranje rana• zavoji

Sl. 81: Sadržaj kompleta za prvu pomoć treba da zadovolji lične potrebe ili specifičnosti okruženja u kome će se koristiti

81



• sterilne tkanine raznih veličina• sterilne gaze• sterilni tupferi za oči• flasteri i adhezivne trake• makaze (dovoljno jake

da raseku odeću)• trougla marama• pincete• pribadače• adhezivne tkanine (raznih veličina)

Opcionalno je, ali preporučujemo da imate:• trake za (suturu) zatvaranje ivica

rane• brizgalice za irigaciju • žilet za jednokratnu upotrebu• pakovanje za grejanje i/ili hlađenje

delova tela• izotermalno ćebe• vrećicu za odlaganje opasnog

otpada• oronazalnu masku za oživljavanje• priručnik prve pomoći• listu sa hitnim telefonima

Zbog mogućih lokalnih, zakonskih ograničenja za primenu ili prodaju leko-va (ili masti), obično ih i ne nalazimo u osnovnom priboru za prvu pomoć. Uko-liko želite, možete ih nabaviti u apoteci i dodati u lični pribor za prvu pomoć.

Lekovi koji se preporučuju su:• antiseptički rastvor• hidrokortizonska mast• antibiotska mast• rastvor za ispiranje očiju

• tablete antihistaminika• sredstva za ublažavanje bolova

Zbog mogućnosti da se izazove alergij-ska reakcija, u nekim zemljama je zabra-njeno davati lekove trećim licima.

U pribor za prvu pomoć možete doda-ti i sredstva kao što su pamučni tupferi ili vata, igle, mala baterijska lampa, to-plomer.

Izaberite sadržaj kompleta za prvu po-moć u skladu sa vašim potrebama, ali razmišljajte i o odgovarajućem prosto-ru, odnosno najpraktičnijoj ambalaži u koju takav sadržaj treba i može da se smesti.


Osnovan 1980.godine, DAN predstavlja internacionalnu, neprofitabilnu orga-nizaciju posvećenu poboljšanju bez-bednosti ronilaca, koja se ujedno bavi i istraživanjima iz oblasti ronjenja.

IDAN (Internacionalni DAN) sa sedištem u SAD i predstavništvima u Jugoistoč-noj Aziji - Pacifiku, Japanu, Južnoj Africi i Evropi vam može pomoći u slučaju roni-lačke nezgode ili povrede.

Iako se sedište DAN Europe nalazi u Ita-liji, u većini evropskih zemalja postoje regionalne kancelarije, kao i ispostave u Egiptu, Izraelu i na Maldivima.

DAN takođe deluje u dogovoru sa medi-cinskim osobljem koje, posle ukazivanja prve pomoći, preuzima brigu o povre-đenom.

Ukoliko sumnjate da ste povređeni to-kom ronjenja, možete kontaktirati DAN alarm liniju za ronilačke nezgode. Ova usluga je dostupna 24 časa dnevno, 365 dana u godini, da bi vam pomogla i organizovala pregled i odgovarajuće lečenje. Kad god zatreba, DAN je tu da vam pomogne!

DAN deluje i na sprečavanju ronilačkih nesreća i povreda. Ukoliko imate bilo kakvo pitanje u vezi sa medicinom ronje-nja, bezbednosnim procedurama u toku ronjenja, fizičkom spremnosti za ronje-nje, ili želite da kontaktirate stručnjaka iz oblasti podvodne medicine, možete po-zvati DAN liniju za ronilačku bezbednost i medicinske informacije.

DAN takođe sprovodi istraživanja u vezi sa SCUBA ronjenjem kao što je DAN Diving Safety Laboratory, i istra-žuje uticaj letenja posle ronjenja, kao i uticaj različitih fizioloških i faktora sre-dine na zdravlje ronilaca.

Još jedan od načina na koji DAN pobolj-šava bezbednost u ronjenju je sprovo-đenje mnogobrojnih edukativnih pro-grama i treninga. DAN je osmislio pro-gram Eksterne automatske defibrilacije, Prve pomoći kiseonikom i odgovaraju-ću kiseoničku opremu kako bi istakao značaj primene kiseonika za povređene ronioce. DAN nudi i trening programe za lekare i drugo medicinsko osoblje.

DAN ove dragocene usluge pruža celoj ronilačkoj populaciji zahvaljujući DAN Članstvu, najvećem svetskom udruženju rekreativnih ronilaca. Godišnja članarina omogućava DAN članovima mnogo-brojne pogodnosti koje podrazumevaju osiguranje u slučaju ronilačke nezgode, Alert Diver - vodeći časopis o ronilačkoj bezbednosti, DAN pomoć prilikom pu-tovanja, mogućnost evakuacije u slučaju incidenta prilikom putovanja, kao i mno-ge druge.

DAN je vaša mreža bezbednog ronjenja!

Divers Alert Network DAN Europe


DAN Shop

A sea of products is only a click away...

www.daneurope.orgMore proizvoda je samo jedan klik daleko od vas…www.daneurope.org


BLS Pitanja za utvrđivanje gradiva: Odgovori

Poglavlje 1: Poglavlje 2:1. a 2. a3. c 4. c5. b

1. rano aktiviranje službe hitne pomoći, rani BLS, rana defibrilacija, rana stručna pomoć,

2. masaža srca- spasilački udasi.

Poglavlje 3: Poglavlje 4:1. ABC ili vitalne funkcije2. 21, 16-17, kiseonik3. srce, krvotok, oksigenisana,

vitalna4. čuva , sprečava, obezbeđuje5. e6. b7. dozvolu, moje ime je... i ja

sam spasilac, mogu li da vam pomognem

1. vatra, elektricitet ili gas, saobraćaj, hemikalije, životinje

2. krv, povraćeni sadržaj, telesne tečnosti

3. rukavice, zaštitu za oči i lice4. očisti, dezinfikuje5. rukavice

Poglavlje 5:1. a2. izbegavati dugačke, brze ili forsirane spasilačke udahe, potpuno otvoriti disajne

puteve, dozvoliti grudnom košu da se vrati u prvobitni položaj pre primene sledećeg udaha, ne dozvoliti nikakav pritisak na stomak i posmatrati da li ima znakova prepunjavanja želuca

3. postaviti povređenog na bok i očistiti mu disajne puteve4. umiriti, povređenog, na udaljenosti5. a6. 17. b


Poglavlje 6: Poglavlje 7:1. a 2. a3. povređenu 4. b

1. hrana, igračkama2. a3. c4. govori, diše, kašlje, gubitka

svesti5. a6. 5 udaraca u leđa, 5 pritisaka na

stomak7. započne CPR.

Poglavlje 8:1. a 2. kiseonik, bakterija i virusa,

zgrušavanja3. tamna, polako ističe, svetla,

brizga u ritmu rada srca 4. a5. b

Poglavlje 9:1. Šok je stanje koje ugrožava život, nastalo zbog nedovoljnog dopremanja

kiseonika do vitalnih organa.2. obilnim, gubitkom tečnosti3. hipovolemijski, kardiogeni, septički, anafilaktički, insulinski i neurogeni šok4. slab i ubrzan puls, bleda, hladna i oznojena koža, žeđ, mučnina i povraćanje,

proširene zenice, opšta slabost i gubitak svesti5. spoljašnje krvavljenje, pod, podignute, kiseonik, telesnu temperaturu6. b7. a


Procena Basic Life Support kursa

Ukoliko želite da nam pomognete da poboljšamo ovaj program, molimo vas da popunite i ponovo nam dostavite sledeći upitnik.Ronite bezbedno!

Iskreno vašGuy ThomasDAN Europe Director of TrainingU potpunosti se slažem: 5Slažem se: 4Neutralan sam: 3Ne slažem se: 2U potpunosti se ne slažem: 1

1. Kurs je ispunio moja iščekivanja: 5 4 3 2 12. Kurs je izveden na upošten, pozitivan način: 5 4 3 2 13. Kurs je bio zabavan: 5 4 3 2 14. Instruktor je jasno iznosio gradivo: 5 4 3 2 15. Osećam se dovoljno sigurnim da primenim BLS 5 4 3 2 16. Da li ste učili i vežbali sledeće veštine: 5 4 3 2 1

Procena bezbednosti okruženja Da / Ne / Ne znamOživljavanje- CPR Da / Ne / Ne znamPružanje prve pomoći AED aparatom Da / Ne / Ne znamPoložaj za oporavak Da / Ne / Ne znamPružanje pomoći osobi koja se guši Da / Ne / Ne znamZbrinjavanje spoljašnjeg krvavljenja Da / Ne / Ne znamZbrinjavanje šoka Da / Ne / Ne znamKombinovani scenario (opcionalno) Da / Ne / Ne znam

7. Koliko sati je trajao kurs? _________________________8. Datum održavanja kursa: ______________9. Opšta ocena kursa ___________________________ (1 niska – 10 visoka)

10. DAN Instruktor kursa: _______________________________________11. Vaše ime (opcionalno): ______________________________________12. Primedbe ili predlozi: _____________________________________________

__________________________________________________________________________________________________________________

Molimo vas da ovaj formular iskopirate i vratite vašem DAN instruktoru ili ga pošaljite na sledeću adresu:DAN Europe Trainig Division P.O.Box DAN, 64026 Roseto (TE),ITALY – Fax +39 085 893 00 50 Email: [email protected]


Plan za hitno delovanje kod kuće

■ Kada utvrdite da postoji hitan slučaj:

pozovite:

(iznad upišite broj hitne pomoći u vašoj zemlji)

■ Dispečar hitne pomoći će vas pitati: “U čemu je problem?”

■ Ostanite na liniji, budite pribrani i sledite njegove instrukcije:

Kažite ulicu i broj ____________________________________

Broj telefona _______________________________________

■ Ukoliko je moguće pošaljite nekoga da dočeka hitnu pomoć

Dodatne važne informacije

Regionalni centar za trovanja: __________________________________

Kućni lekar: _________________________________________________

Sused: _____________________________________________________

Član porodice: ______________________________________________


Beleške:


Beleške:

Documents

Student book / SRdanserver.comapp.nl/manuals/PBLSD_64eabd4b/DAN Basic Life Sup… · sudovi, veoma tankih zidova). Iz udahnutog vazduha, kiseonik dospe-va do alveola i prelazi u kapilare