Dve razlicite price? Aktivno izdrzavanje I ravnopravna podela porodicnog rada u Sloveniji

Ovaj clanak se bavi fenomenom novog ocinstva u Sloveniji, koji se uglavnom definise kao veca

ukljucenost oca u porodicnom poslu, narocito vezano za brigu o deci. Prema empirijskim dokazima,

imamo dva modela u ocinstva koja preovladjuju u sloveniji: Komplementarni ( u kome imamo

tradcionalnu podelu rada u porodici, u kojoj otac ima pasivnu ulogu, ali sam obrazac ne podrazumeva

oca kao hranitelja porodice) i podrzavajuci model(supportive model) sa aktivnim ucestvovanjem oca

u porodicnim radu, medjutim baziran na principu ocinstva kao pomazuce roditeljske uloge, I

majcinstva kao primarne roditeljske uloge. Novo ocinstvo u Sloveniji je novo u smislu da je znatno

razlicito od tradicionalnog poimanja ocinstva kao odsutne roditeljske uloge( tradicionalni

prehranitelj, sa roditeljskim autoritetom) Ipak, deluje da su se promene desile primarno na nivou

ocinskog identiteta I tome bliskih vrednosti, a u mnogo manjoj meri u zoni ocinske prakse. Ovaj

clanak diskutuje socialni kontekst I faktore koji uticu na nacin na koji je novo ocinstvo u Sloveniji

doprinelo evoluciji strukturalne rodne neravnopravnosti, I ucestalosti tradicionalne podele

porodicnog rada, snaznih zenskih porodicnih mreza, ucestale ideologije majke kao nosioca

roditeljske brige itd.

Sociolozi koji studiraju porodice se slazu da promene u ocinstvu reprezentuju jednu od kljucnih

dimenzija strukturalne porodicne promene poslednjih nekoliko decenija. Danas se smatra da se ocevi

razlikuju od onih iz proslih generacija, obzirom da su vise ukljuceni u porodicni zivot. Interesantno je

da su feministicki autori bili medju prvima koji su pokazali promene u kulturnim, socijalnim I ostalim

definicijama I promene u razumevanju maskuliniteta I ocinstva, I kroz kriticku analizu rodno

podeljenog rada, takodje promene u podeli porodicnog rada. Osamdese I devedesete godine 20 veka

su bile karakterisane razlikama u tumacenju sto se tice socioloskog objasnjenja fenomena novog

ocinstva sa sa jedne strane empiriskih dokaza koji su ovo potvrdjivali I sa druge strane podataka koji

su pokazivali strogu rodnu podelu porodicnog rada I kako nema promena u ovoj sferi.

Bazirano na empiriskim dokazima novog ocinstva, autori diskutuju razlicite karakteristike I aspekte

fenomena u Slovenackom kontekstu, isticuci slicnosti sa uobicajenim evropskim trendovima, kao I

kulturne I socijalne odredjenosti Slovenackog konteksta. Otkrica potvrdjuju da trend aktivnog

ocinstva nije tako intenzivan u Sloveniji kao u nekim zapadnim zemljama I da su promene jos daleko

od aktivnog ocinstva I jednake podele porodicnog rada. U pokusaju da se objasne ovi trendovi clanak

se fokusira na prakse ocinstva u vezi sa rodnom podelom rada I na procep izmedju ocinskog

identiteta I percepcije aktivnog ocinstva kao dve glavne karakteristike ocinstva u Slovenackom

kontekstu.

Glavnaa pitanja istrazivanja se bave razlikama u distribuciji porodicne I brige o deci izmedju zena I

muskaraca. Fenomen aktivnog ocinstva nije baziran samo na vezi otac-dete I brige o deci, vec

takodje u sebi sadrzi distribuciju porodicnog rada izmedju partnera. Empiriski podaci koristeni u

ovom radu dolaze iz dva empiriska projekta novi trendovi u roditeljstvu: Analiza ocinstva I predlog za

polise u polju (2004-2008) I doktorske studije vodjenje od strane Zive Humer za njenu tezu Etika

brige, roda I porodice: Procesi relokacije brige izmedju privatne I javne sfere

Cilj projekta je bio da se istrazi I analizira ocinska percepcija I razumevanje ocinske uloge, podela

porodicnog rada I nege dece, I pomirenje poslovnog I porodicnog zivota u uslovima njihove aktivne

uloge u porodicnom zivotu.

60 polu strukturisanih intervjua sa zenama I muskarcima- roditeljima sa malom decom, babama I

dedama I dadiljama.

Centralna tacka paznje su procesi relokacije nege I prakse nege unutar porodicnog zivota izmedju

polova I izmedju privatne I javne sfere , sa snaznim isticanjem na negu dece.

Muskarci I rodna podela porodicnog rada

Aktivno ocinstvo je najcesce definisano I mereno ocevim ucestvovanjem u brizi o detetu I drugim

porodicnim radom. U ovom kontekstu cesto je interpretirano kao rezultat sirih socialnih promena,

narocito masovno zaposljavanje zena. Ipak ocekivanja da ce promene u trzistu rada biti pracene

promenama u privatnoj sferi koje ce voditi do vise egalitarne podele porodicnog rada su se pokazale

kao pogresne ili bar kao preterano optimisticne.

Ovo je narocito slucaj u sloveniji , gde je postojala duga tradicija punog ucesca u trzistu rada od

strane zena(promovisano u socijalistickoj eri) dok su uloge u porodicnom radu ostale prakticno

nepromenjene. Promene u privatnoj sferi se desavaju sporije od onih u javnoj sto se tice odnosa

polova. Drugim recima mlade zene koje su zaposlene puno radno vreme provode vise vremena na

kucne poslove I brigu o deci I drugim clanovima porodice nego njihovi partneri cak I u poredjenju sa

zenama u drugim evropskim zemljama kao sto su italija nemacka I poljska.

Sto se tice ovog fenomena Americki sociology A Hochschild(1989) je govorio o takozvanoj

zaustavljenoj revoluciji. Podaci koji se pojavljuju iz brojnih studija o ukljucenosti oceva u porodicnom

radu pokazuju kompleksnost fenomena aktivnog ocinstva zbog razlicitih faktora. Ocinstvo I

roditeljska praksa nije pod uticajem samo socijanim kontekstom, kulturnim razlikama, I ideologijama,

vec takodje razlicitim potpuno subjektivnim faktorima I kontekstima kao na primer pojedinceva

ocekivanja I iskustva, kao I ona njegovog partnera ili njihovih porodica, porodicnih veza, godina, nivoa

obrazovanja, radnog statusa, stabilnost posla, dostupnost drugih clanova domacinstva za porodicni

rad, dostupnost njihovih psiholoskih, socijalnih I ekonomskih resursa( Van dongen 1995, Arendell

1997) gde su kljucni faktori koji uticu na ocinsku praksu zapravo stabilnost posla I zahtevi poslovne

sfere .

Prema nekim podacima vise aktivnog ukljucivanja muskaraca u porodicni rad ne potstice ideju

jednake rodne podele rada ili da muskarci rade vise posla, vec da zene rade manje porodicnog posla

nego sto su ranije radile. Redistribucija porodicnog posla se odigrala paralelno sa zenskim full time

zaposljavanjem, deo posla koji su ranije zene obavljale po kuci se prebacio na ili placenu pomoc od

strane drugih zena, ili je ostao neobavljen(Saraceno 1984 Craig 2006)

Ipak promene vidjenje u odnosu musko-zensko doprinosa porodicnom radu nisu nuzno rezultat

redukcije obima posla I njegova redistribucija na placenu pomoc vec vise redistribucija na sferu

neformalno neplacene pomoci. Otkrica Slovenackih istrazivanja novog ocinstva pokazuju da upotreba

neplacenih radnih izvora, bar tamo gde je to moguce, se desava mnogo cesce nego slucajevi placenih

radnih izvora. Jedan od kljucnih faktora u redistribuciji nege dece I porodicnog rada na placen posao

je gde ljudi zive.

Neformalne mreze rodbine, primarno bake I deke I prijatelji su bitan deo pomoci u kucnim poslovima

I narocito oko nege dece. Slicna otkrica su otkrivena istrazivanjem radjenim u nemackoj(Rerrich

1996) koja pokazuju da u procesu podele porodicnog rada transfer se desava izmedju partnera I

njihovih majki na ili neplacenu pomoc(prijatelji , rodbina) ili na placenu pomoc( bebisiterke)

Kada se prica o promeni porodicnog rada na ili placenu ili neplacenu pomoc postoji esencialna razlika

izmedju brige o deci I ostalih poslova po domacinstvu. Istrazivanja pokazuju da dok zene ce rado

podeliti poslove po kuci, manje su voljne da smanje vreme koje provode sa svojom decom. Briga o

deci je posao koji zahteva emotivnu vezu izmedju deteta I roditelja I u ovom smislu razlicita je od bilo

kog drugog porodicnog rada. Posledice mogu voditi ka tome da zene postaju preopterecene ili da se

cak potpuno povuku sa trzista rada. U slovenackom kontekstu, ovo se reflektuje na vise razlicitih

nacina, kako direktno tako I indirektno.

Drugo, postoji trend u slovenij gde part time rad odmah nakon porodiljskog odsustva postaje sve

cesci, bar na kratki vremenski period. Nakon zavrsetka porodiljskog 4% roditelja se vracaju na part

time poslove od toga 90% zene.

Istrazivanja o novom ocinstvu su pokazala da kad pocinju da rade ponovo nakon porodiljskog

odsustva zene se uglavnom odlucuju za radno vreme koje je krace za sat ili 2 da bi mogle da

balansiraju vrtic za dete sa njihovim radnim rasporedom.

Cesto dnevna briga o maloj deci( uglavnom onima ispod 3 godine) biva vrsena od strane baka I deka

koje I sve cesce od strane bebisitera. U 2006-2007 godini, 58.127 dece je bilo deo obdanista, sto je

znacilo 68 predskolske dece. Cesto su deca ukljucena u razlicite forme neformalnih obdanista

vodjene od strane bebisitera, baka I ostalih rodjaka.

Zene provode vise vremena sa svojom decom sto dodaje dozu relativiteta kvantitativnim podacima

pokazujuci da njihovi ocevi provode vise vremena sa svojom decom nego u proslosti. Istrazivanja

strogo naznacavaju da vreme koje zene provode sa svojom decom je do 3 puta duze nego vreme koje

provode muskarci.

Modeli ocinstva u sloveniji.

Russel(1995, 222) govori o cetiri tipa oceva. Nezainteresovani ocevi( koji ne provode dovoljno

vremena kod kuce) tradicionalni ocevi( koji provode malo vise vremena kod kuce, ali njihov rad je

primarno samo igranje sa decom) dobri ocevi(koji su spremni da pomognu partneru u poslovima

sa decom) I netradicionalni ocevi(koji dele egalitarno obaveze u radu sa decom)

U sloveniji mozemo indetifikovati dva dominantna modela ocinstva. Prvi je komplementarni model.

Ocevi jako retko I kad je to neophodno ucestvuju u brizi o deci I ostalim kucnim poslovima. Oni

vecinski rade poslove koji se tradicionalno rade od strane muskaraca, a sto se nege dece tice oni se

uglavnom samo igraju sa decom. Ovaj model je slican Russelovom tradicionalnom modelu ocinstva sa

jednom bitnom razlikom, u sloveniji ocinstvo nije vezano za ideju muskarca kao osnovnom

privredjivaca sto moze biti objasnjeno dugom tradicijom zenskog ucestvovanja u trzistu rada sto je

ucinilo da muskarci I zene budu jednako finansiski odgovorni. Drugi model koji je sve vise prisutan je

model podrske u kom je ocevo uplitanje u porodicnom radu znatno vece nego u komplementarnom

modelu, doduse rad je I dalje nejednako raspodeljen izmedju partnera I briga o deci I drugi porodicni

rad se smatra da je primarno zenski posao.

Cesce nego direktna briga ili primarna aktivnost, briga o deci je vrsena kao sekundarna ili simultana

aktivnost. Istrazivanja pokazuju da pored direktne ili primarne brige o deci(hranjenje, igranje ) briga

o deci takodje zahteva duplo vise vremena kada se rade kao sekundarna ili simultana briga. Slicno,

slovenacka istrazivanja su takodje otkrila kljucne razlike izmedju polova kad je u pitanju vrsenje

direktne I simultane brige o deci. Kad oni provode vreme sa svojom decom u maniru poput igranja sa

njima to je sve sto rade. Pored toga sto rade vecinu primarne brige, zene takodje rade vecinu

sekundarne I simultane brige, kao sto su vecina kucnih poslova koje one obavljaju sa svojom decom.

I zene I muskarci su sposobni za emotivnu interakciju sa detetom.

Opseg aktivnosti koje rade muskarci se siri.

Sve veca frekvencija ucesca oca u brizi o deci povecava verovatnocu ucesca da se nastavi I u

buducnosti

Ocevi su vise aktivni vikendom.

Podaci o vikend ocevima potkrepljuju pretpostavku da zaposljenje ili poslovne obaveze su bitan

faktor, to je prepreka aktivnom ocinstvu I ukidanju rodne asimetricne podele kucnih poslova I da

muskarci imaju veci prostor za manevrisanje ili mogucnost izbora sto se tice dogovora o podeli kucnih

poslova ili da je prioritet dat zahtevima karijere. U svakodnevnoj praksi nege o deci postoje

esencijalne rodne razlike u nacinu kako je rad podeljen izmedju partnera I kako mou doci do

dogovora o deljenju posla. Rod je glavni faktor u razlicitim roditeljskim praksama.

Identifikovali smo rodne razlike u roditeljstvu I domacim radnim praksama u sledecim aspektima.

U ovom roditeljskom sazvezdju ocevi primarno igraju pomocnu ulogu pomazuci roditeljsku ulogu

izmedju majke I deteta. U ovoj ulozi otac se ponasa kao suroga roditelj koji primarno uzima majcinu

ulogu kad ona nije tu.

Predjasnja istrazivanja dovode do 2 kljucna otkrica vezano za fenomen aktivnog ocinstva. Prvo

promene ka aktivnom roditeljstvu su uglavnom vidljive na nivou identiteta(hoschild 1989) Novi ocevi

zele da preuzmu vise aktivnu ulogu u podizanju deteta I ulaze u snazniju emotivnu vezu sa svojom

decom nego sto su njihovi ocevi ulazili, I spremni su da povecaju njihovu participaciju, narocito ako su

njihove zene zaposlene. Mnogi ocevi razumeju ucestvovanje kao kao njihovu spremnost da budu

ukljuceni u podizanje deteta, radije nego kao praksu na vreme provedeno sa decom.

Poznata studija podele kucnih poslova sprovedena od strane A Hochschilda otkriva relativno male

aktuelne promene u podeli kucnog rada. Istrazivanja pokazuju da