STUDIJE I ÈLANCI

Milan Bala�ic UDK: 316.32: 329.1.12Univerza v Ljubljani Originalni nauèni radFakulteta za dru�bene vedeLjubljana, Slovenija

DISKURS GLOBALIZACIJE

Apstrakt: Posle pada berlinskog zida proces globalizacije je shvatan kaonu�na sudbina. Revitaliziran je mit svemoguænosti tr�išne privrede, liberalizacije i de-regulacije. Ovaj fenomen mo�e se razumeti kroz diskurs Lacanovog „Univerziteta“,koji se u 20. stoleæu prvo prikazivao kao staljinistièki diskurs, a danas kao neolibera-listièki diskurs globalizacije. Uvek se ispod prividne objektivnosti univerzitetskogdiskursa pokazuje Gospodar – ili Partija ili Kapital. Isto kao što je propala utopijasvetske proleterske revolucije, raspada se i utopija univerzaliziranog globaliziranogkapitalizma i liberalne demokratije. Dogaðaj od 11. septembra otvara moguænosti zakonstrukciju terena društvenog i politièkog izvan kontura status quo. Koordinate mo-guæeg promenile su se i ako uzmemo na sebe ne-eksistenciju velikog Drugog, moguæaje kontingentna intervencija u postojeæi društveno-simbolièni poredak.

Kljuène reèi: globalizacija, neoliberalizam, boljševizam, demokratija, diskurs.

Velikim delom ideološkog imaginarijuma 20. stoleæa zavla-dalo je poimanje da èoveèanstvo poseduje moæ zahvatanja u ano-nimni i bezlièni društveno-istorijski razvoj, kao i da mo�e da gausmerava u �eljenom pravcu. Nakon pada berlinskog zida pomenutiproces je ponovo shvaæen tako kao da njime, s one strane društvenognadzora, vlada anonimna Sudbina zvana globalizacija. Uspon neoli-beralistièkog kapitalizma je u veæem delu postmodernistièkih di-skursa predstavljen kao nešto potpuno neizbe�no: ili mu se, dok jejoš vreme, trebaš prilagoditi, ili æeš pak u sukobu sa Istorijom pre ilikasnije biti uništen. Preostaje nam samo to da globalni kapitalizamuèinimo što je moguæe ljudskijim, da mu pridodamo demokratskapravila igre, ljudska prava, „treæi put“ itd. (�i�ek, 20004: 149).

Svedoci smo revitalizacije politièkog mita o svemoæi tr�išneprivrede, liberalizacije i deregulacije. Ta politièko-programska tezaglobalizacione paradigme marginalizuje bilo kakvu kritiku kapitali-zma – uostalom, protivnici globalizacije samo koèe nastup onoga štoje ionako nu�no. Ali ništa više: sloboda je ponovo spoznaja nu�nosti.

131

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

Protivnici globalizacije æe samo poveæati društvene troškove globali-zacionih procesa i mo�da nakratko odlo�iti potpunu pobedu neolibe-ralne doktrine minimalne dr�ave. Kao da bi se neoliberalna globali-zacija dogaðala spontano, kao posledica moæi deteritorijalizovanogfinansijskog i korporativnog kapitala. Upravo ono što je decentrali-zovano homogenizuje i kondenzuje prostor i vreme. Naknadna uni-verzalizacija vodi ka „globalnoj unifikaciji èoveèanstva“ (F. Fukuya-ma), jer, procesi globalizacije su nezaustavljivi, proizlaze iz logikekapitala koja je politièki modelovana kroz univerzalistièke pretenzijeliberalne demokratije. Reprodukcija globalnog kapitala odvija se bezjavnog nadzora: nacionalna dr�ava je potèinjena neizbe�noj erozijikosmopolitizma „spontane“ globalizacije. Neoliberalni diskurs jeideološki diskurs, pošto u funkciji politièke i ekonomske hegemonijenajmoænijih dr�ava (SAD) ili meðudr�avnih saveza (EU) koncipiralogiku promena globalnih odnosa kao prirodnih procesa ekonimije itr�išta. Pri tome se previða prevlast politièke logike: procesi eko-nomske globalizacije su u krajnjoj instanci nadodreðeni politièkomvoljom, a ne nekom samodelatnom ekonomskom nu�nošæu. Bezorganizovane politièke moæi najmoænijih dr�ava nema ureðenog glo-balnog tr�išta, bez nevidljive pesnice dr�ave, nema nevidljive ruketr�išta. Procesi globalizacije takoðe nisu ništa spontano, nego rezultatpromocije geoekonomskih interesa najmoænijih dr�ava. Globalnudominaciju Zapada podupiru meðunarodne ekonomske institucije –u stvari, one svima nameæu univerzalna pravila globalizacije u koja jeupisana geostrateška struktura formirana u skladu sa interesima hege-monih dr�ava i integracija (Bala�ic, 2004: 208-212).

Veæ je ono što je gore navedeno dovoljno da u neoliberalistiè-kom diskursu kapitalistièke globalizacije prepoznamo Lacanov di-skurs Univerzuma (Lacan, 2003: 27). Da paradoks bude još veæi,istu matricu dele postmoderni neoliberalistièki diskurs svetskog ka-pitalizma i antikapitalistièki staljinistièki diskurs svetske proleterskerevolucije. Diskurs Univerzuma je diskurs znanja o „gvozdenim za-konima istorije“: u oba sluèaja na mestu delatnika nalazimo znanje(o globalnom neoliberalizmu ili globalnoj revoluciji), na mestu Dru-gog se suoèavamo sa objektom/razlogom �elje (objektivnim zakoni-ma istorije sa velikim I: preovlaðujuæim u�ivanjem kroz instrumen-talizaciju u slu�bi Velikog Drugog Istorije), na mestu produkcije nasèeka rascepljeni/„histerizovani“ subjekt („multituda“, takoðe poli-

132

MIL

AN

BA

LA

�IC

tièka levica, nemoæna u odnosu prema Kapitalu; u staljinistièkomdiskursu ovde nalazimo disidente i razne partijske devijacije èijimèišæem se krepi Partija), na mestu istine pak naleæemo na oznaèite-lja-Gospodara (u staljinizmu je to, razume se, sama Partija, koja per-formativno stvara realnost o kojoj govori kao da je reè o objektiv-nom znanju, kod neoliberalizma imamo posla sa Kapitalom u imekojeg se znanje izrièe).

Danas smo svi zapali u sveobuhvatni koloplet Kapitala, gdeje i sam otpor uraèunat kao element kapitalistièke reprodukcije. Pro-pale su i leve i desne alternative kapitalizmu, nema više teorijskihutopija, demokratija se pokazala kao fasada akumulacije kapitala,dok nam formalno vlada Narod, još poslednji uslov za nesmetanucirkulaciju kapitala. Izgleda, takoðe, kao da postmodernistièki neo-liberalizam prosto objektivno reflektuje stanje stvari, Sudbinu kaospinozistièki apsolutni determinizam. Pred nama je – nakon stoleæauspona i propadanja dijalektièkog uèenja – nova varijanta ideje uni-verzalnog kretanja, izvesna unutrašnja objektivna logika (kapitali-stièke) evolucije. Nu�nost ne išèezava kada postane sloboda, kada jespoznata. Postoji identitet opšteg zakona kretanja i mišljenja: Kapi-tal i Logika. Od materije ka kretanju, od kretanja ka svesti, od svestika mišljenju, kroz dijalektièke skokove uslovljenog jedinstva i apso-lutne borbe suprotnosti. Hegelova Logika Fenomenologije duha jeprosto fenomenologija duha logike Kapitala. „Postmoderni“ Lenjinu Filozofskim rukopisima (konspekt o Hegelu) (Lenin, 1975) pod-vlaèi da Marx nije napustio Logiku, veæ je napustio logiku Kapitala:roba – novac – kapital. Prvo se u afirmaciji pokazuje kao drugo sa-mog sebe; i na kraju, u negaciji negacije drugo postaje treæe, koje jeprvo. Logiku (Kapitala) mo�emo izraziti matrièki:

X � (X � Y) (Y � X) � Z(X)

Zato je sloboda delatnost koja se oslanja na svesno spoznatunu�nu zakonitost razvoja: sloboda je spoznata nu�nost – ili proleter-ske revolucije ili neoliberalistièke globalizacije. Objektivni društvenizakoni pred nas postavljaju zahteve koje diktira istorijska nu�nost.Ova je objektivna podloga za „slobodnu“ delatnost ljudi u koristostvarivanja istorijski nu�nih zahteva. Što je èovekova delatnost te-šnje povezana sa istorijskom nu�nošæu, to je on slobodniji: nu�nostse tako obræe u svoju suprotnost – slobodu. I obrnuto: slobodnom

133

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

delatnošæu ljudi ostvaruju objektivno nu�ni istorijski proces: slobodase obræe u svoju suprotnost – nu�nost. Nalazimo se pred paradoksal-nim imperativom: moraš, jer je to veæ ionako objektivno nu�no – ili,drugaèije – moramo se svim silama pozabaviti ispunjavanjem objek-tivne, od naše volje nezavisne nu�nosti.

Dijalektika je nauka o najopštijim zakonima svega kretanja:prirode, društva i mišljenja (F. Engels). Marksistièka dijalektièka su-protnost je neposredna suprotnost Hegelovoj. Kod Hegela proces sa-morazvoja ideje predstavlja samostalni subjekt, dok je idejni svet kodMarxa prosto materijalni svet, presaðen i preoblikovan u èovekovojglavi. Pošto dijalektika kod Hegela dubi na glavi, potrebno ju je po-staviti na noge i u njoj otkriti racionalno jezgro zamotano u mistiènuljušturu. Hegelova apsolutna ideja je graða od koje je sagraðen svet,dok je dijalektika oruðe za konstruisanje sveta. Posredstvom „pijanespekulacije“ duh haba svoje deèije cipele, te se preko preèki na mer-devinama uspinje ka svojoj svrsi: kako bi došao do samog sebe, kakobi se – kao Kapital u neoliberalistièkoj globalizaciji – oslobodio svihvanjskih ogranièenja. Poèelo se sa takozvanom prvobitnom akumu-lacijom kapitala: veæ na poèetku, u apstraktnim logièkim pojmovima,stoji sve što æe se ispoljiti u teleologiji svetske istorije kao „napretkau spoznavanju slobode – napretka kojeg mora spoznati u njegovojnu�nosti“ (G. W. F. Hegel). Marx napada takav blagoslov postojeæegporetka ugnjetavanja i iskorišæavanja: protivreènosti su prevladanesamo u svesti, u mislima – prividno i iluzorno – dok je stvarnost osta-la ista kao što je bila. Puka misaona negacija za Marxa nastupa kao„prividni kriticizam“ Hegelove dijalektike.

Sa Hegelovom dijalektikom stvar stoji isto onako kao sa post-modernim neoliberalizmom onog Fukuyame: to je ogranièena, na-polièarska razvojna teorija mistièko-sholastièkog oblika. Reè je otesnoj povezanosti izmeðu metode istra�ivanja/objašnjenja i klasnihinteresa. Istorijski razvoj postoji dok se kapitalizam ne uèvrsti. He-gelova filozofija je vrhunac takve vrste dijalektike: najpre samo-razvoj, potom stabilnost, nepomerivost, nepromenjivost postojeæihodnosa gospodarenja. Beskonaèni napredak je zatvoren u jedan i istidispozitiv društvenog poretka, u kojem je privatna svojina neodvoji-vi deo ljudske prirode. Stari Kapital je neslavadiva sila novog: istori-ja èini krivine i otklone, njen put je sada kru�nica, iz kontinuumanije moguæe istupanje, napredak je tok u mestu. Kretanje nagore

134

MIL

AN

BA

LA

�IC

beskonaènom spiralom kod neoliberala se, nakon nekoliko skokovaod prvobitne zajednice, robovlasništva, feudalizma, zaustavlja kodkapitalizma i njegove globalizacije. Upavo onako kao kod boljševi-ka: u�areno gasno stanje planete nadograðuju uslovi za nastanak �i-vota, ove prvi oblici organskog �ivota, potom sledi nastanak viših�ivih biæa, èoveka, gde nakon prvobitnih oblika društvenog �ivota,gvozdenom logikom istorije, na kraju kao vrhunac sledi komuni-zam, sadr�an veæ u „big bangu“. Kada u Kapitalu upozorava da po-gled na svet, filozofija ili znanje odra�avaju interese glavnih isto-rijskih snaga koje se bore na društvenoj areni, Marx pravi teškoæeobema varijantama globalizacije – neoliberalnoj i boljševièkoj: „Usvom racionalnom obliku dijalektika kod bur�oazije i njenih doktri-narnih zastupnika pobuðuje srd�bu i strah, jer u pozitivno razume-vanje postojeæeg stanja ukljuèuje i razumevanje njegove negacije,njegove nu�ne propasti, pošto svaki nastali oblik poima u njegovomkretanju, dakle, i sa njegove prolazne strane; jer ne daje da na njuutièe ništa i jer je po svojoj suštini kritièka i revolucionarna“.

Dijalektièke veštine se u Marxovom uèenju pokazuju kao za-seda – sa drugog kraja Nietzsche u diskursu Gospodara ka�e da jedijalektika još od stare Grèke pa na ovamo bila oru�je potlaèenih kla-sa: „Rulja je pobeðivala pomoæu dijalektike... Plemenitima dijalekti-ka nije potrebna: oni imaju drugo sredstvo: zapovedati... Dijalektikaje upotrebljiva samo u sluèajevima nu�no potrebne odbrane. Potreb-no je da se snaðe u teškom polo�aju, treba stajati pred nu�nošæu da bise nasilno dosegla pravda – samo se je tada moguæe okoristiti dijalek-tikom. Ironija dijalektike je oblik plebejske osvete: potlaèeni iskazu-ju svoju krutost u onim hladnim udarcima no�em silogizma...“. Re-volucionarnim boljševicima je dijalektika omoguæila da shvate svuproteklu istoriju, sadašnjost i buduænost društva: govorimo o speci-fiènom pogledu na društvo, tako dragom teoretièarima globalizacije,gde društvom vladaju prirodno-istorijski procesi odreðeni materijal-nim zakonima nezavisnim od volje ili svesti ljudi. Svetom vlada ne-izbe�na pobeda komunistièkog poretka, odnosno neoliberalistièkeglobalizacije – neizbe�ne u smislu u kojem dan neizbe�no smenjujenoæ. Dijalektika je gledanje u buduænost, premeštanje u jasnu slikudolazeæih stoleæa i pravilno predskazivanje razvoja. Volja Kapitala,ovako ili drugaèije otelovljenog u dr�avnoj volji dominantnih dr�avapri globalizaciji, isto kao i staljinistièka Partija sa svojim represivnim

135

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

odeljenjima tajne policije, i sistema gulaga, nema šta da se bavi dija-lektièkim razumevanjem stvarnosti:

„Marx i Engels, Lenjin i Staljin su, na primer, predskazivalida æe se seljaci nakon socijalistièke revolucije nu�no odluèiti zaudru�ivanje, za kolektivizaciju svoga domaæinstva. I u tome što sutako gledali na to pitanje nije bilo ni trunke nagaðanja i utopijskihsnova ... I šta se pokazalo? Istorija je sjajno pîtvrdila to predskaza-nje Marxa i Engelsa, Lenjina i Staljina. Na desetine miliona seljaka uSovjetskom Savezu se èvrsto i nepokolebljivo odluèilo za kolektivi-zaciju“ (Rozental, 1950) – mutatis mutandis: za globalizaciju.

Neki (politièki) filozofi pokušavaju opovræi ideju nu�nosti ukorist idealizovane „slobodne volje“; ka�u, ako se na svetu sve do-gaða sa apsolutnom nu�nošæu, onda nema slobode, jer je sve una-pred odreðeno. Ne razumeju da je iza nas lanac istorijskih uzroka:najbeznaèajniji uzrok proizvodi najveæe posledice na sudbinu èo-veèanstva. Nema beznaèajnih uzroka, nema ni jednog atoma koji bibio neva�an i izlišan, u prirodi i istoriji nema nikakvih sluèajnosti.Neoliberalistièka globalizacija i boljševièka revolucija su od istogtesta od kojeg je i mehanièki determinizam Holbachovog Sistemaprirode:

„Nešto više gorèine u �uèi fanatika, uzavrela krv u srcu osva-jaèa, slaba probava kod nekog monarha, æudljivost neke �ene – to sudovoljni uzroci da zapoènu rat, da milione ljudi pošalju u klanicu, daruše tvrðave, da gradove pretvaraju u prah i pepeo, da narode dovodeu bedu i muku, da proizvedu glad i zarazne bolesti te prošire oèaj ijad za duga stoleæa“. Površina sluèajnosti – dijalektika sadr�aja i for-me, gde jedno prelazi u drugo, sadr�aj odreðuje svoju formu, a formaorganizuje svoj sadr�aj – koreni se u zakonitom prirodno-nu�nomtoku dogaðaja i procesa. Sluèajnost je prosto pojava forme nu�nosti,odnosno, nu�nost sebi kroz sluèajnosti utire put. Neka sluèajnost, naprimer, liènost svojim karakterom mo�e uticati na tok istorije u okvi-ru istorijske nu�nosti. Usled uticaja liènosti dogaðaji se mogu odvi-jati br�e ili sporije, tako da neumoljivi tok istorijske nu�nosti, sacelim klasama i društvima, liènost, èija je uloga istorijski konaèna,pomete toliko da nastanu ili kulaci ili teroristi Treæeg sveta. Velikiljudi – kao Staljin i Bush – deluju u skladu sa istorijskom nu�nošæu,oni su organi i pospešivaèi ove istorijske nu�nosti te izvršioci isto-rijskog poslanja.

136

MIL

AN

BA

LA

�IC

Usput – kao da predviða, Engels se u svojoj Dijalektici priro-de podsmeva naznaèenom konceptu apstraktne nu�nosti, koji neprevazilazi okvir religioznog pogleda na svet: „Po tom shvatanju uprirodi vlada prosto sama, neposredna nu�nost. Da na ovom strukuima pet grašaka, a ne èetiri ili šest, da je rep ovoga psa dug pet palacai nije ni za dlaku du�i ili kraæi, da je ovaj cvet deteline letos oplodilapèela i u ovo odreðeno vreme, da je ovo seme maslaèka, koje jeodneo vetar, niklo, a ne drugo, da me je prošle noæi, u èetiri izjutra, ane u tri ili pet, ugrizla buva, i to u desno rame, a ne u levi list – sve tosu èinjenice koje je prouzrokovala neumoljiva povezanost uzroka iposledica, nepokolebljiva nu�nost, i to tako što je veæ postojala ga-sovita lopta iz koje je nastao sunèev sistem, zasnovan tako da su se tidogaðaji morali zbiti upravo tako i nikako drugaèije“.

Diskurs Univerzuma (Lacan, 1991) kao staljinistièki diskursili kao diskus globalizacije odr�ava se preko zablude o znanju, prekoprevare da znamo. Kao što je reèeno, na mestu delatnika imamo zna-nje boljševizma ili neoliberalizma, èisti meta-jezik u formi objektiv-no-neutralnog znanja, spoznaje objektivnih zakona toka sveta, kojisu iz spoljašnjeg dr�anja „aplicirani“ kao apsolutno univerzalni. Per-formativ je potisnuta istina konstativa, performativno znanje sepokazuje kao konstatacija objektivne stvarnosri, dok na objektiv-no-neutralnom znanju insistira Gospodar: Partija ili Kapital. Distan-ca pada izmeðu znanja na mestu delatnika i oznaèitelja-Gospodarana mestu istine: Gospodar nastupa skriven pregradom i nudi se u ob-lièju objektivnog znanja. Subjekt-za-koga-se-pretpostavlja-da-zna(sss) zamraèuje vlastitu pozicija izjavljivanja, spoljašnju objektivnutaèku iz koje naprosto apliciramo društvene zakonitosti (revolucije,globalizacije) za praktiènu upotrebu. Partija ili Kapital unapredodreðuju polje „objektivne nu�nosti“ istorije, jer time legitimišusvoju delatnost. Vlast interveniše upravo tamo gde je prividno naj-manje vlasti – kroz objektivno-neutralno znanje, sa van-diskurziv-nog mesta da se u njega ne bi upisala subjektivna pozicija izjavlji-vanja staljinistièkog marksizma-lenjinizma ili neoliberalistièketeorije globalizacije. Reè je o taèki „èiste objektivnosti“, o performa-tivu kao tautologiji èistog samoodnošenja (�i�ek, 1982).

Staljinistièki i globalistièki diskurs mehanièko-materijalistiè-kog objektivizma se u odnosu prema svom Drugom „psihotizuje“:Drugo objektivnog znanja jeste jedino pogrešno i subjektivno

137

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

znanje, koje je èist privid: znanje trockistièkog izroda ili znanjeanarhistièkog antiglobaliste. Opšta formula staljinistièkog i globa-listièkog silogizma je sledeæa: prvo, postoji A; drugo, ako bi postoja-lo ne-A, to bi znaèilo B; treæe, pošto je to nemoguæe, apsurdno ismešno, postoji A. Recimo: „Kod nas je na vlasti radnièka klasa, jerukoliko na vlasti ne bi bila radnièka klasa to bi znaèilo da je na vlastineko drugi. Pošto je to, razume se, apsurdno i nemoguæe – a ko bipak bio taj drugi – na vlasti je radnièka klasa“. Ili: prvo, ono što rastei jaèa je nepobedivo; drugo, globalizacija se poraða i iz dana u danraste – stoga je nepobediva; treæe, zašto? Zato što raste ona jaèa.Opšta formula staljinistièkog i globalistièkog silogizma oznaèavatautološko kru�no kretanje diskursa, jer predstavlja znak da imamoposla sa diskursom Univerzuma, diskursom znanja kao diskursomvlasti. Oba diskursa, staljinistièki diskurs i diskurs globalizacije,proizvode specifièno oseæanje, naime, na kraju opet naleæemo naono od èega smo pošli (Miller, 1999).

Sada mo�emo precizno locirati mesto staljinistièkog i globa-listièkog u�ivanja: lepo je biti sadista u ime Istorije. Potpuno smoskriveni, buduæi da smo prosto realizovali objektivnu istorijskunu�nost, prosto smo bili njen instrument. Zato današnja „Davos-eli-ta“ (S. Huntington), svetska politièka i finansijska elita vladara,vlasnika i menad�era, podseæa na lenjinistièke kadrove – ljude po-sebnog kova. Ujedinjuje ih ista uverenost, da su „ljudi posebnogkova“, „iskreno“ verovanje da su prosto „oruðe istorijske nu�nosti“.Svest o tome da su posledice njihovog rada u Treæem svetu grozne,da postupaju koristoljubivo, da intrigiraju skorojeviæstvo – sve to imje unapred oprošteno, buduæi da realizuju istorijsku nu�nost boljše-vièke revolucije ili neoliberalistièke globalizacije. Staljinista i glo-balista sebi su prisutni kao oruðe istorijske Volje, kao instrumentvolje Drugog kao Vrhovnog-biæa-zla. Imperativ onog Nad-ja jepoznat: „Usmeri se svim silama na to da se realizuje istorijski pro-ces, koji je veæ i onako objektivno nu�an i odvija se bez obzira navolju subjekata!“ (Lacan, 1988; Miller, 2001: 219-235). Kantovskimoralni zakon nije ništa drugo do �elja u èistom stanju, koja nas,prema Lacanu, dovodi do �rtvovanja svega što je objekt ljubavi. Ka-tegorièki imperativ kao formalna ideja poštovanja zakona i ispunja-vanja du�nosti za Kanta ne oznaèava samo zakon koji treba pošto-vati, nego zahteva da se deluje tako kao da subjekt sam postavlja

138

MIL

AN

BA

LA

�IC

zakon kojeg svi poštuju. Ovo poslednje kantovski subjekt plaæavlastitom instrumentalizacijom: krutošæu, nemilosrdnošæu, indife-rentnošæu – sve �rtve su jednako beznaèajne. Zato je Sade istinaKanta: subjekt deluje kao oruðe u�ivanja vlasti Drugog, Istorijskenu�nosti koja uništavajuæe besni.

Oba modusa diskursa Univerzuma temelje se na previdu isto-rije kao sinhrone mre�e oznaèitelja koja ono „prošlo“ menja unazad– istorijski znaèaj dogaðaja se odreðuje naknadno. Na istoj ravniimamo i prisutnost i odsutnost: prošlost, sadašnjost i buduænost, sveje uvek veæ tu. Istoriènost oznaèitelja i oznaèiteljskost istorije sa so-bom nose prednost sinhronije nad dijahronijom. Prošlost nije prostoprethodno objektivisano stanje, nego delatna moæ bivšega. Nemameta-jezika: nema objektivnog, od istorije izuzetog mesta, koje go-vori o istoriji kao o objektivnom pogledu na dijahroni evolucioniporedak istorijskih razdoblja. „Prirodno“ stanje kapitalistièke globa-lizacije jeste naknadna fetišistièka projekcija. Znaèaj prošloga odre-ðuje sadašnja sinhrona konstelacija, koja prošlost unazad menja ineutralizuje. Istorija nije prosto slaganje „novoga“ na „staro“, jer i„staro“ dobija novo znaèenje iz razlike prema „novom“. Ili, kao štoje veæ Marx govorio, nije prosto majmun kljuè za razumevanje èove-ka, nego je i èovek kljuè za razumevanje majmuna.

„Svet reèi“ ostvaruje „svet stvari“ i, istovremeno, Stvar ubijasamim njenim stupanjem u poredak Simbolièkog: sve što postoji,postoji prosto na pretpostavljenom temelju odsutnosti. Kada politiè-ko delovanje preðe oznaèiteljski prag, ono raða drugu konstelaciju –kazivanje stupa na mesto delovanja koje je u sebi nemo. Zato nemodelovanje još nije dovoljno za delovanje, ono to postaje tek kroz ka-zivanje, koje ga uokviruje i fiksira, dodeljuje mu znaèenje (Miller,1990: 60). Kazivanje je fantazmatsko – fantazam uspostavlja real-nost. Nikada ne mo�emo doæi do prazne taèke pred-diskurzivne real-nosti bez fantazma. Sam taj fantazam nije nešto što iskrivljeno izra-�ava realnost – kao što to va�i za klasiènu definiciju ideologije – veækroz skrivanje Realnog konstituiše realnost. Ukratko, fantazam nijeideološka maska koja nam zapreèava neposredan dodir s realnošæu,upravo zato nije neka imaginarna vizija koja bi nam boravak unepodnošljivoj realnosti uèinila nešto podnošljivijom. Pre nudi –fantazmatski posredovanu – realnost diskursa Univerzuma/globali-zacije kao beg od nepodnošljivosti Realnog. Realnost se uspostavlja

139

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

kao upisivanje, odnosno zahvatanje u mre�u Simbolièkog: simboli-zacija je istorizacija. Na primer, u fabrici u Bopalu štrajkuje radnikkoji se ne ubraja u proletere; empirijska èinjenica je da radi u fabrici iuèestvuje u štrajku; no, kljuèan je upravo onaj prelaz, koji je simbo-lièki posredovan: indijski radnik svoj polo�aj simbolizuje/istorizujekao onaj koji se smatra proleterom i èlanom indijske KP, stanje svojeobustave rada upliæu u simbolièku mre�u istorijskog univerzuma ukojem nastupaju: proleterijat i kapitalisti, klasna borba, globalizaci-ja, iskorišæavanje...

U tom smislu istorija je takoðe tekst, serija dogaðaja (èinjeni-ca-kazivanja) koji æe tek biti. Delovanje je kontingentno, a sa upisomu poredak Simbolièkog æe se naknadno oznaèiti i time istorizovati. Sobzirom na znaèenje koje æe biti odreðeno upisom u mre�u Simboliè-kog, mo�emo lako izdvojiti tri politièke perspektive „poslednjegsuda“. U obe varijante diskursa Univerzuma – staljinistièkom diskur-su i diskursu globalizacije – postoji ideja da se sve što se u istoriji do-godi negde zapiše. Makar èinjenica tako ne dobila svoje znaèenje,ostaje otvoren besmisleni sled, koji æe na „poslednjem sudu“ dobitisvoje znaèenje. Svaki istorijski dogaðaj æe na raèunu Drugoga, revo-lucije ili globalizacije, jednoga dana biti obraèunat. Veliki Drugi Isto-rije æe retrogradno uspostaviti znaèenje istorijske èinjenice.

a) Prva perspektiva je perspektiva Gospodara-pobednika, sta-ljinistièkog pogleda, pogleda „dovršene“ pobede neolibiralistièkogglobalizovanog kapitalizma. Konaèna pobeda je pripremljena sa to-kom zakona istorije u cilju ostvarenja Vrhovnog Dobra (komunizam,globalizovano slobodno svetsko tr�ište). Upravo pomenuti evolucio-nizam pretpostavlja veru u Boga kao sekularizovano Vrhovno Do-bro, ka kojem se, kao konaènoj svrsi, nezadr�ivo pribli�avamo krozteleološki proces realizacije.

b) Druga perspektiva je perspektiva pora�enih, partijskihizroda ili podnošljive multitude kapitalistièkog Centra i periferije.Reè je o perspektivi svega onoga što je u procesu Revolucije ili Glo-balizacije plaæalo raèun istorijskom Gospodaru-pobedniku (Partijiili Kapitalu). Ako išta, onda je gesta Gospodara (uz pomoæ odgova-rajuæeg univerzitetskog znanja) upravo ovo: „uèiniti da se nešto nijedogodilo“ (G. W. F. Hegel). Promašeno, poništeno, potisnuto, utro-šak, izmet, smetište – lokacije �rtava koje su bile �rtvovane za to dabi se mogla ostvariti istorija Gospodara. Besmisleni tragovi, bez

140

MIL

AN

BA

LA

�IC

potvrðenog istorijskog znaèenja, izbaèeni su iz kontinuuma istorije.Ti besmisleni tragovi „nedogoðenih“ dogoðenih dogaðaja èekaju namoguæe unazadno dodeljivanje znaèenja, na novu kreaciju i restruk-turisanje istorijskog teksta i društvenog i politièkog polja.

c) Treæa perspektiva je perspektiva „druge smrti“, zapravo,ne-perspektiva, istorijski besmisao, ne-istorija. Nema više nikakvemoguænosti za naknadna osmišljavanja: totalno poništenje, išèezava-nje, druga smrt istorijski dogoðenog koje sobom nosi konaèno ispa-danje iz poretka simbolizacije/istorizacije. Ispadanje iz registra Sim-bolièkog u svojoj beznaèajnosti èistog ništa napokon pokopava mrtveu smislu besmislenog utroška, ne-dogoðenog (Leclaire, 1972: 194).

Proces simbolizacije se oblikuje kroz pokušaje integracijetraumatiènih suoèavanja sa Realnim – prema logici naknadnosti.Neka èinjenica – najpre prazan beznaèajan trag – u razvoju simbo-lièke mre�e, kojoj nema mesta za taj trag, obræe se u naknadno sim-bolizovanu traumu. Trauma je kostur Realnog, izvedena iz odreðe-nog oblika simbolizacije, a naknadno kazivanje je ne mo�e uokviritii fiksirati joj znaèenje. Još jednom: istorija nije objektivni tok, kaošto pretpostavljaju staljinistièki diskurs i diskurs globalizacije, negoceo niz prodora traumatiènih politièkih èinjenica koje nije moguæeunapred predvideti. Ove èinjenice kao „nemoguæe“ prekoraèujudatu simbolièku mre�u i zato stalno predstavljaju rizik skoka u ne-poznato. Oba reflektovana diskursa Univerzuma pokušavaju izbeæiovaj rizik izgovorom da opisuju i samo konstatuju objektivno stanjestvari, dok, u stvari, veæ presuðuju i performativno potiskuju trau-matiènu politièku èinjenicu. Politièka moæ obe varijante diskursaizrasta iz neprestanog èuvanja transfernog verovanja u pretposta-vljeno znanje i �eljeni u�itak. Diskurs Univerzuma je diskurs su-bjekta-za-koga-se-pretpostavlja-da-zna; momenat u�itka se dodajeu obliku iluzorne pretpostavke, da znanje raða u�itak. Pa pošto ovoodmièe, pribli�avanje u�itku zahteva još više znanja, i veæ smo naputu transformacije Univerzitetlije u Gospodara. Veliki Drugi je,kao sss u ideološkom polju staljinistièkog diskursa i diskursa globa-lizacije, prisutan kao nad-subjekt koji vodi igru iza leða i nad glava-ma subjekata: kao boljševièki gvozdeni zakon Istorije ili kao neoli-beralistièka nevidljiva ruka tr�išta; Drugi u oba sluèaja, i staljinisti iglobalisti, daje izmirujuæu garanciju „pravog puta“ (Lacan, 1985:77; Miller, 1983: 116).

141

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

Prema Lacanu „nema Istorije“: nema Istorije u smislu jedin-stvenog smisaonog kontinuuma, postoji naprosto radikalno otvorenikontingentni proces konstrukcije simbolièkog univerzuma. Doduše,Simbolièko omoguæava društvu ideološku koheziju, mada u trenut-ku krize i raspada sve zavisi od toga koji æe diskurs kontingentnomsimbolièkom operacijom, kroz taèku prošivanja, prošiti polje dru-štvenog i politièkog. Neoliberalistièki diskurs globalizacije pred-stavlja uspešnu postmodernu taèku prošivanja. Njena hegemonijaproizlazi iz ideološkog gesta, u kome subjekti iskuse da je ta te�nja,to „verovanje“ u njima veæ odavno bilo: retroaktivnom diskurziv-nom konstrukcijom taèka prošivanja priprema novo harmonièno èi-tanje istorije kao objektivnog procesa globalizacije. Realno se nanov naèin upisuje u simbolièku mre�u ili, drugaèije, neposredno iz„stvarnosti“ ne sledi ništa, sama „stvarnost“ je konstituisana krozdruštvene i politièke fantazmatske projekte, kao što je, na primer,globalizacija. Ideološki uèinak takvih fantazmatskih projekata je za-visan od ideološke totalizacije, èiji diskurs æe, razume se, konstrui-sati plivajuæe oznaèitelje. Globalizaciona taèka prošivanja je sebiuspešno prisvojila ove plivajuæe oznaèitelje, koji lako mogu da po-stanu argument, takoreæi, za bilo šta. Neoliberalistièki diskurs glo-balizacije je taèkom prošivanja zbiljski i na vreme uravnote�io i har-monizovao lebdenje oznaèiteljske kontingencije, koja se unazadpokazuje kao samorazumljiva „nu�nost“. Lawless prelazi u lawlike.

Veæ smo prethodno pomenuli da je u diskursu Univerzuma,kao matrici staljinistièkog diskursa i diskursa globalizacije, oznaèi-telj-Gospodar zaklonjen nekim „objektivnim-neutralnim“ znanjem.To performativno konstituisano znanje temelji se na slobodi kao sve-sno shvaæenoj nu�nosti toka Istorije, kojeg subjekti moraju, takoðe,svesno hteti, mada se izvršava bez njih. Zbiljski politièki voluntari-zam Partije ili Kapitala odreðuje polje „objektivne nu�nosti“. U tomsmislu je svako pravo politièko delovanje slepo: neki kontingentnigest stvara uslove koji ga retroaktivno uèine pravilnim ili (ne)pri-merenim. Analitièki pogled u objektivno polje sila nije moguæ una-pred, reè je pre o tome „da se u dovoljnoj meri zaslepimo kako bismomogli zaseæi (u dato stanje) na pravi naèin, razume se, na naèin koji(ga) raspršava“ (J.-C. Milner). Posezanje ne zavisi od pravilnog uvi-da u date politièke odnose, veæ se temelji na zaslepljenju, prevari,zabludi. Svako politièko delovanje se neizbe�no ponaša kao potez

142

MIL

AN

BA

LA

�IC

udarca naslepo: delovanje je utemeljeno naprosto na samom sebi,tek æe retroaktivna simbolizacija, odnosno kazivanje, pokazati pra-vilnost ili pogrešnost slepog delovanja, pretpostavljene zablude iliprevare. Mišljenje boljševika da su puko oru�je u rukama transcen-dentalnog uma Istorije bilo je prevara, ali ne „iluzija“. Prevara jenu�no momenat istine: bez instrumentalistièkog fantazma istorij-skog poslanstva ne bi bilo Oktobarske revolucije. Ona je postalaistorijski dogaðaj zato što su boljševici u pravom trenutku bili �rtveprave (samo)prevare i skrivili prave greške. Na kraju krajeva, komu-nizam je trajao taèno onoliko vremena koliko su trajale njegovezablude i greške.

Prema Lacanu, istina nièe iz uvida: greške i zablude su istiniunutrašnje, nerazumevanje je ubrojano u samu istinu koja ne postojikao nešto po sebi unapred dato. Istina se kroz uvide tek konstituiše, ao istorijskim dogaðajima se ne mo�e ništa bolje uvideti od njihovogponavljanja – ili, kako u svojim Predavanjima o filozofiji istorijesveta ka�e Hegel: „Ponavljanje ostvaruje i potvrðuje ono što je napoèetku izgledalo prosto sluèajno i moguæe“. Ako neki dogaðaj na-stupi samo jednom, izgleda kao da je mogao i da ne nastupi. Njegovoponavljanje – prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa (Marx, 18.brumaire Luja Bonaparte) – oznaèava prelaz od sluèajnosti ka isto-rijskoj nu�nosti (Hegel: „Mnjenje ljudi uopšte odobrava neku poli-tièku revoluciju onda kada je obnovljena“). Unutar kontingentnogprelaza lawless u lawlike nu�nost u istorijskom procesu jeste nu-�nost onda kada se prethodno do�ivljeni dogaðaj prizna. U pona-vljanju se menja oznaèiteljska mre�a u koju je dogaðaj upleten:najpre je bio do�ivljen kao sluèajna trauma, kao prodor neèeg nesim-bolizovanog (Realno), no kroz ponavljanje je priznat na naèin sim-bolièke realizacije. Zahvat „novog“ beznaèajnog oznaèitelja-Go-spodara taèkom prošivanja menja oznaèiteljsku mre�u i prouzrokujeprelaz od „poništene“ sluèajnosti ka simbolièkoj nu�nosti. U iskust-vu sluèajnosti, ponavljanja i nu�nosti, takoðe, stoji nova interpreta-cija, koja traumatièni dogaðaj simbolièki prisvaja. Ideološka projek-cija nam naknadno omoguæava da nam se uèini kao da je nu�nostpostojala veæ od samog poèetka.

U staljinistièkom diskursu i diskursu globalizacije nije mo-guæa sloboda, pošto ovi predstvaljaju prosto saznanje nu�nosti prole-terske revolucije ili neoliberalistièke globalizacije. Daleko od oba

143

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

ova uoblièenja diskursa Univerzuma treba prepoznati slobodu kaotaèku Realnog, oko kojeg se strukturiše logika oznaèiteljskog proce-sa kao nosioca polja društvenog i politièkog. Istorijski dogaðajineposredno se do�ivljavaju kao iz lawless, kao haotièni, raspršeni,plivajuæi i otvoreni za slobodno odluèivanje aktera. Zahvatom ozna-èitelja-Gospodara se unazad pokazuju kao nu�ni i neizbe�ni. Nasu-prot propozicijama diskursa Univerzuma, retroaktivni prelaz iz law-less u lawlike je sam po sebi radikalno kontingentan: dodeljivanjenu�nosti plivajuæim oznaèiteljima je uvek-veæ ideološki obojeno izavisno od toga koji akter se u polju društvenog i politièkog smeštana taèku prošivanja kao na tobo�e value-free neutralno-opštu taèku.Ako je to staljinistièka Partija, onda æe biti reèi o „gvozdenim zakoni-ma“ Istorije od nastanka vasione do komunizma; ako bi to bioKapital, onda æe preovladavati neoliberalistièki diskurs „prirod-no-nu�ne“ globalizacije kapitalizma, liberalne demokratije i ljudskihprava. Da bi pomenute vrednosti prevladale potreban je mir, da biprevladao mir potreban je rat koji bi celim svetom proširio despoti-zam Korisnog i utilitarizam sreæe. Ipak, na ovom mestu ne smemodopustiti da nas prevari fantazam totalne manipulacije. Taj fantazampretpostavlja postojanje nekog skrivenog Velikog Drugog, koji pot-puno nadzire polje društvenog i politièkog (Partija, Kapital), koji svevidi i u toj prosuðenosti dr�i u rukama sve niti gospodarenja. Prednama je fantazam Drugoga koji ne bi bio upleten u nesavladivu igru iveæ sam u sebi prevaren – mitska taèka sa koje �ele da budu viðeni,kako boljševièki revolucionar, tako i neoliberalistièki globalista. Nanjihovu nesreæu, tu je i sam Drugi prevaren, pošto je upleten u isto-rijsko dogaðanje kojim konstitutivno ne vlada (Milner, 1983: 16).

„U politici je sve moguæe“, ka�e Lacan kada upozorava da sena mesto oznaèitelja-Gospodara mo�e smestiti bilo koji oznaèitelj:svako mo�e doæi u polo�aj gospodarenja, najveæi bednik lako se po-stavlja u funkciju zajednièkog imenioca. U svom znamenitom ina-uguralnom Rimskom saopštenju (1953), Lacan politièke dogaðajeoznaèava kao „primarnu istorizaciju“, kao ostvarivanje istorije nasceni na kojoj æe se odigrati kada bude napisana. Politici je imanen-tan trans-istorijski zahvat oznaèitelja koji èuva stalno isti smisao.Društveni i politièki �ivot saèinjava ponavljanje: kada subjekti sebigrade iluziju „novoga“, ne uviðaju svoju uhvaæenost u uske granice,u ogranièen broj oznaèitelja koji èuvaju isto znaèenje. �ivot ljudi se

144

MIL

AN

BA

LA

�IC

odlièno prilagoðava ovom osetljivom gubitku slobodne volje – do-voljan je veæ pristanak na slušanje govora, koji je kao takav hipno-tièan. No, razume se, ostaje i sloboda koju do�ivljavamo kao suspen-ziju inter-subjektivnih veza. Nesvesnost govora i distanca premaDrugom su ono èega se treba dr�ati za pravilno imenovanje slobode:psihoza. Psihotik kao individuum je „ludak“: „Ludak je slobodanèovek“ (Lacan). Ludost je najverniji pratilac slobode, i èovekovusuštinu nije moguæe razumeti bez ludosti. Neprivlaènost (politièkih)identifikacija poma�e ludom riziku, koji je rizik slobode. Ludost sesastoji upravo u tome što se èovek oslobaða privlaènosti identifika-cije sa masovnim uèinkom i dopušta da ga rizik ludosti dovede uiskušenje – u slobodu. Ludost je odbacivanje nesvesnog, takoðeodbacivanje diskursa Gospodara kao prevare: u tome se sastoji ibuntovnièka i revolucionarna ludost, jer odbacuje lanac oznaèitelja iuzrok svoje �elje ne postavlja u drugog. I obrnuto: psihotik kojegslede mase jeste novi Veliki Drugi, politièki Voða, Gospodar govorai Znaèenja (Lacan, 1966: 677; Miller, 2001: 170-174).

Istorija sa velikim I istrajava u staljinistièkom diskursu i di-skursu globalizacije kako bi uzdigla ideju da istorija još ima nekakavsmisao. U oba primera razvoj se zamenjuje razvojem ovladavanja.Prete�an deo naše aktualnosti – nakon skoro potpune propasti stalji-nistièkog diksursa – strukturira diskurs Univerzuma u obliku neolibe-ralizma. Novi društveni odnos oznaèava nastavljanje gospodarenjadrugim sredstvima. Staljinistièki diskurs je bio diskurs totalitarizma,koji se u negiranju kapitalistièke logike produkcije oslobodio kapita-listièke forme, a oèuvao simptom kapitalizma, tj. matricu opštegintelekta, proizvodne mobilizacije i društvene transparentnosti. Biro-kratski totalitarizam nalazimo i u odeæi vladavine tehnologije, biopo-litike, instrumentalnog uma, upravljanog sveta itd. Diskurs globaliza-cije se njiše u naponu izmeðu unutrašnje napetosti i njenovogprotivreènog ispoljavanja: sistemska logika integrisanog viška repro-dukuje se kroz naprestano samo-revolucionisanje. Kapitalistièkoiskorišæavanje deluje jer je ustaljeno u društvenom odnosu, u èijemjezgru se nalazi produkcija viška vrednosti. Upravo to omoguæavapojavu radne snage kao robe, koja ima tu „specifiènu osobinu da jeizvor vrednosti“ (Marx, 1986: 155). Radna snaga kao roba proizvodisvoju drugost, vrednost. Kapitalizam produkuje i nivelizuje razlike,promoviše (neo)liberalizam, demokratiju i ljudska prava te deaktiviše

145

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

bilo kakav subverzivni potencijal nabrojenog. Kada je više drugosti,više je viška vrednosti, veæa je sloboda, veæi je profit. Kao slobodnivlasnici svoje liènosti i radne snage, poslednju slobodno prodaju naglobalizovanom tr�ištu, istorijski najveæoj i najsuptilnijoj prisilnojnu�nosti.

Upravo onda kada bi sa potpunom pobedom liberalne demo-kratije procvetali raznovrsni pluralizmi i kada bi drugi, u smislu dru-gaèijeg, dobio punu va�nost, u neoliberalistièkom globalizujuæemdiskursu susreæemo se sa naglašenim zahtevom da Drugi bude jed-nak. Izgraðen je koncept sterilizovanog Drugog – upravo u odgovorupolomljenim zubima univerzalnih humanistièkih pretenzija, koje se„na terenu“ podudaraju sa Drugim, nejednakim i drugaèijim od ono-ga koje je bilo oèekivano. Diskurs Univerzuma kao diskurs znanja jeraèunao na uèinak desegregacije – osloboðenje je bilo suoèeno sasvetskim razmahom tr�išta i globalizovane razmene. Znanje je bilopozvano na univerzalnost, ali „oslobodilaèke“ uèinke desegregacijeuporedo je pratilo napredovanje obnovljenih segregacija, stro�ihnego bilo kada. Mnogo godina pre ovoga, pre nego što je globalizaci-ja postala prihvaæena èinjenica, Lacan je govorio: „Naša sadašnjostzajednièkog tr�išta naleteæe na protivte�u u sve grubljem širenju se-gregacionih procesa“. Univerzalizujuæa denaturalizacija neolibera-listièke globalizacije je o�ivela odgovore napadnutih diskursa tradi-cije (islama, ali i katolicizama). Relativno inertni diskursi tradicijesvoju delotvornost su dugovali èinjenici da je u njima moguæe propi-sati ono što bi bio polni odnos. Postmoderni diskurs znanja nematakvu moæ, što pokazuje veæ svakodnevno iskustvo neprijateljstvaprema Drugom, neprijateljstva prema tome da je Drugi Drugi, i dau�iva na sebi svojstven drugaèiji naèin. Nepodnošljivost u�itka Dru-goga se još posebno poveæava ako se on pomeša sa nama: tada nièunovi fantazmi u vezi sa suvišnim u�itkom Drugoga. On uzima onajdeo u�itka koji pripada nama.

Unutar kapitalistièkog diskursa Univerzuma problem nijerešiv: temeljni status objekta je taj da ga je Drugi uvek-veæ izmakao.Kastracija svakog pokušaja demokratije, koji se obræe u graðanskesnove: Drugi je Drugi u mojoj unutrašnjosti, i krvavi dogaðaj rasi-zma zapoèinje sa neprijateljstvom prema vlastitom u�itku. Strukturakasnog kapitalizma se oslanja na preduzetnièku zavist – na identifi-kaciju sa Drugima koje morate iskorišæavati u cilju akumulacije

146

MIL

AN

BA

LA

�IC

kapitala. Identifikacija na taj naèin ukljuèuje i one koji se nalaze sone strane granice naše grupe, kako strance tako i neprijatelje. Zapadratom širi slobodu, jednakost, bratstvo: u Iraku razgara bratsku lju-bav do poslednjeg �ivog Iraèanina. Ljubav i saoseæanje zahvata onekoje nameravaju uništiti. Unutrašnje nasilje diskursa globalizacije jeprognano u spoljašnjost, u otuðenog Drugog. Jasno je da potrebe igubitke Zapada plaæa neko drugi – Drugi, kojeg zapadni mediji pot-puno vizuelizuju kroz jezive snimke gladi, oskudice i katastrofa.Ako bogatstvo Zapada treba i dalje da bude dominanta, potrebno jemilitarizovati Drugoga, kriminalizovati njegovo siromaštvo i nepo-kolebljivo istrajati na tome da sve stalno plaæa siromah (MacCan-nell, 2003: 189-191). Etika diskursa globalizacije dosti�e vrhunac upovezanosti nemilosrdne planetarne trke za profitom i upravo takouniverzalizovanog dobroèinstva, humanistièke maske ekonomskogiskorišæavanja. Zapadna pomoæ nerazvijenom svetu je naèin kako dase izbegne svoja saodgovornost i sakrivica za bedu tog sveta.

Utopija globalizovanog kapitalizma i liberalne demokratijese raspala – utopija je bila veæ sama neoliberalistièka i postmoder-nistièka predstava o kraju utopija i kraju istorije. 9/11 otvara moguæ-nost da se polje društvenog i politièkog konstruiše izvan postojeæihkontura, pa je izvan kontinuuma Istorije data prilika politièkim delo-vanjima koja mogu promeniti koordinate moguæeg. U takvom èinuse nemoguæe dogaða, kada na sebe preuzmemo nepostojanje Veli-kog Drugog i zahvatimo u postojeæi društveno-simbolièki poredak.„Nemoguæi“ èin otvara odreðenu istorijsku konstelaciju, pa u sebe,naravno, ukljuèuje rizik kontingentnog odluèivanja. Nijedna vari-janta diskursa Univerzuma – ni staljinistièki diskurs ni diskurs glo-balizacije – ne mo�e za sebe da tvrdi da je utemeljena neposredno utranscendentalnom potezu Velikog Drugog. Niko ne mo�e igrati ulo-gu instrumenta više istorijske Nu�nosti ili Sudbine; svako politièkodelovanje je kontingentno, ukljuèeno samim prelazom kontingenci-je u nu�nost. Imamo posla sa figurom oca koji nije znao da je mrtav:onako kako je istrajavanje staljinistièkog diskursa pripremilo demo-kratske revolucije na prelomu iz osamdesetih u devedesete godineprošlog stoleæa, tako proliferacija neoliberalistièkog diskursa globa-lizacije priprema teren za politièki organizovan antikapitalizam.Ludost? Da. I – sloboda.

147

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

Literatura

Bala�ic, M. (2004) Globalizacija in nacionalna dr�ava. Globalizacija in vlo-ga malih dr�av: Slovenija v procesih globalizacije (Brglez, M.-Zajc, D., ur.). Ljubljana: FDV

Lacan, J. (1966) Écrits. Remarque sur le Rapport de Daniel Lagache:„Psychanalyse et Structure de la Personnalité“.Paris: Seuil

Lacan, J. (1980) Seminar XI.: Štirje temeljni koncepti psihoanalize. Ljublja-na: CZ

Lacan, J. (1985) Seminar XX.: Še. Ljubljana: AnalectaLacan, J. (1988) Seminar VII.: Etika psihoanalize. Ljubljana: AnalectaLacan, J. (1991) Le Séminaire XVII.: L’Envers de la Psychanalyse. Paris:

SeuilLacan, J. (2003) Seminar XVII.: Narobna stran psihoanalize. Ljubljana:

Problemi 6-8/let. XLILeclaire, S. (1972) Démasquer le Réel. Paris: SeuilLenin, V.I. (1975) Filozofski zapisi. Ljubljana: CZMacCannell, J. F. (2003) Še nekaj èasu primernih misli o vojni in smrti.

Ljubljana: Razpol 13Marx, K. (1986) Kapital. Ljubljana: CZMiller, J.-A. (1983) Teorija jejezika (Zasnutek). Gospostvo, vzgoja, analiza.

Ljubljana: AnalectaMiller, J.-A. (1990) Jacques Lacan: Opombe h konceptu passage à l’acte.

Beseda, dejanje, svoboda. Ljubljana: Problemi-RazpraveMiller, J.-A. (1999) Les Six Paradigmes de la Jouissance. Paris: Revue de la

Cause FreudienneMiller, J.-A. (2001) O nekem drugem Lacanu. Ekstimnost. Ljubljana: Ana-

lectaMiller, J.-A. (2001) O nekem drugem Lacanu. O nauku psihoz. Ljubljana:

AnalectaMilner, J.-C. (1983) Les Noms Indistincts. Paris: SeuilRozental, M. M. (1950) Marksistièna dialektièna metoda. Ljubljana: CZ�i�ek, S. (1982) Zgodovina in nezavedno. Ljubljana: CZ�i�ek, S. (2004) Paralaksa. Za politièni suspenz etiènega. Ljubljana:

Analecta

Sa slovenaèkog rukopisa preveoDrago Ðuriæ

148

MIL

AN

BA

LA

�IC

Milan Bala�ic

DISCOURSE OF GLOBALISATIONSummary

Since the fall of the Berlin wall, the process of globalisation has been unders-tood as a necessary fate. The myth of the allmightiness of the market economy, libe-ralisation and deregulation is revitalized. Before us, there is a phenomenon Lacan’sdiscourse of University, which in 20 century was firstly given as a stalinist discourseand today is given as a neo-liberal discourse of globalisation. From underneath og aseeming objectivity, a Master insists—either the Party and the Capital. Just as theutopia of the world proletarian revolution has fallen apart, the utopia of globalizedcapitalism and liberal democracy is also fallinf apart. The 9/11 event is opening op-portunities for a construction of the field of social and political, out of the contour ofthe status quo. The coordinates of the possibility has changed and if we take thenon-existance of the grand Autre on ourselves, then the contingence interference inthe existent socio-simbolic order is possible.

Key words: globalisation, neo-liberalism, bolshevism, democracy, discourse.

149

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6