1. OPTA METODOLOGIJA NAUKAPostoji misao da ako je Bog stvarao sedam dana, onda nauka predstavlja osmi dan kreacije. To znai da ljudsko stvaralatvo ne moe i ne mora biti neto obavezno, nego samo eventualno (i to samo eventualni osmi dan eventualnog ljudskog stvaralatva).Nauka ima zajednike klice sa ostalim formama ljudskog stvaralatva kao to su: umetnost, filozofija, religija, moral, itd.Naroito intenzivno se nauka poela razvijati u period podele rada na fiziki i duhovni rad. Ritam razvoja nauke se naglo ubrzava, i priblino svake decenije se udvostruuje ulaganje u nauku, a sve je vei broj ljudi u svetu koji se bave naukom kao profesijom. Tanije, od svih ljudi koji su se ikada bavili naukom 9/10 predstavljaju ivi naunici, a samo jedna desetina se odnosi na one koji su umrli. Sve su vee investicije u asopise i studije.Sam pojam nauke je dvosmislen:1) Jedna vrsta usmerenosti odnosi se na polje slobodnijih i metaforinih definicija nauke2) Druga se odnosi na stroije naune definicijeMetaforine imaju tri nijanse: Pozitivnu Kritiku DvosmernuPozitivna intoniranost govori s odreenim oduevljenjem o nauci i istie sve ono to je lepo i dobro u njoj. Na primer: Ono to je umetnost bila za stari svet, nauka je za moderni.Kritiki intonirana odreenja nauke nisu retka. Ona upuuju na obazrivost u operisanju s pojmom nauke: Nauka je groblje mrtvih ideja; Nauka porobljava, odnosno pljaka mudrog oveka i obino ga pretvara u fantomsko bie.To, nipoto, ne znai da je svako korienje injenica u nauci promaaj, ve da je iskljuiva opsednutost injenicama nauno neprihvatljiva.Trea varijanta ovih definicija prikazuje nauku kao dvosmislenu, graninu i nedovoljno odreenu discipline duha, zapaajui u njoj istovremeno prisustvo i nekih pozitivnih kao I nekih negativnih obeleja:Nauka je nemilosrdna autopsija.Nauka je neka vrsta modern religije.Ladislav Tondl kae da nauna aktivnost vodi prema smanjenju nivoa neizvesnosti u donoenju odluke.2. ODNOS IZMEU NAUKE I UMETNOSTIRazlike: Najpre treba biti shvaena i naglaena naelna objektivnost nauke i subjektivnost umetnosti. Nauno znanje tei da bude potpuno bezlino i da se iskae ono to je otkrio kolektivni razum oveanstva. Meutim, teite moderne nauke je pomeranje sve vie i vie iz sfere realnog sveta prema moguem svetu, u smislu da se naglaava ostvarenje novih fenomena koji ne postoje u realnom svetu. Nauni aparat kojim se nauka slui jesu pojmovi, sudovi i zakljuci. A umetnost se ostvaruje pomou slika. Nauka insistira na istini/istinitosti, a umetnost na estetskoj doivljajnosti. Postoji primetna razlika izmeu naune istine i knjievne istine. Jedna od najbitnijih odlika umetnike istine jeste njena evokativnost, odnosno aluzivnost. Umesto doslovne istine, umetnost se esto slui takvim kategorijama estetske provokativnosti kao to je lepota (runo, opsceno, sirovo, dramatino, teatralno)Mato: Ponekad se iz anegdote neto vidi mnogo bolje, kao kroz kljuaonicu, nego kroz irom otvorena vrata. Nauka ima pretenziju da izrazito smanjuje neizvesnost, dok umetnost esto sebi stavlja u zadatak jo jednu funkciju: delimino i namerno poveavanje neizvesnosti, dvosmislenosti, odnosno viesmislenosti. Umetnost se ne zadovoljava samo denotacijom nego unosi i konotaciju. Nauka preteno insistir na sutini, a umetnost na pojavi (pojavna stvarnost). U nauci je linost naunika maksimalno suena, a u umetnosti je linost umetnika maksimalno ukljuena. Progres nauke obino ponitava prethodne naune rezultate i tekovine, to nije sluaj u istoj meri sa ranijim umetnikim tvorevinama.

3. NAUKA I NAUNA FANTASTIKANe postoji ravnopravan odnos izmeu polova sintagme nauna fantastika. Ako se naglasi umetniki kvalitet to dovodi komponentu naunosti u potpuno podreeni poloaj. Ako se insistira samo na fantastici, a isputa iz vida naunost, ona bi se u celini bez tekoa mogla ukljuiti u tradicionalnu fantastiku.Sutina naune fantastike jeste predvianje buduih naunih otkria, predvianje nekog novog naunog izuma.Osnovna razlika izmeu utopije iz naune fantastike I sveta utopije iz tradicionalne knjievnosti ogleda se u stepenu verovatnosti.Nauna fantastika, a I sama nauka vezuju se za mit. Postoji pretenzija mita da otkrije ono to je nepoznato. Mit se tumai kao pogled na svet koji ima za cilj da prodre s one strane granica poznatog kako bi stvorio odreene putokaze I obrasce ponaanja za oveka kada se on bude praktino naao iza tih granica.U naunoj fantastici se koriste nauna dostignua iz oblasti teorije relativiteta, astronomije, fizike, biologije, medicine

4. ODNOS IZMEU NAUKE I IDEOLOGIJESam pojam ideologije je veoma sloen I, ak, zbunjuju pojam. Za njega se kae da je muzej uasa.Ideologija je zamiljena predstava stvarnog sveta. Ideologija igra izvesnu ulogu zakonitosti onoga to je doivljeno, a ne onoga to je spoznato.Opozicija nauke I ideologije moe se dalje rezimirati na sledei nain: stavovi nauke se preteno stavovi konstatacija, odnosno pokazni, indikativni stavovi, dok su stavovi ideologije preteno vrednosni (a naroito normativni).Osnovni nauni stavovi su: Pojmovi Principi Aksiome Teoreme injenice Teorije Uenja Sistemi Metode

5. INJENICEinjenica je misaono-ulnom delatnou utvreno objektivno-realno postojanje izvesne stvari, pojave, procesa, deavanja, osobine ili odnosa.Teko je odvojiti komponentu faktinosti od komponente fikcije, ten a tom nivou esto zapoinje zamuenost naeg pogleda na injenice. Tri su osnovne zablude u vezi s injenicom:1) Apsolutizacija injenica2) Shvatanje injenica kao statinih, nepromenljivih,jednom zauvek datih inilaca3) Smatranje njihovog idejnog momenta kao potpuno objektivno-realnog koliko I samog praktino-ulnog elementaPostoji I pojam knjievne injenice.Iz istorije nauke I filozofije poznati su nam sluajevi apsolutizacije injenica, naroito u stilu pozitivistiki inspirisanih metoda. U istoriji knjievnosti se teko odoleva ovoj slabosti (jednostranosti).Jedna te ista injenica ima drugu vrstu vanosti ako se javlja kao usamljena, a opet sasvim drugu u drugoj vrsti okruenja, kakav je sluaj sa znaenjem jedne rei u njenom osnovnom znaenju, I sa njenim znaenjem u okviru celog semantikog polja. Dakle, vaan je kontekst.etiri su tipa injenica: JEZIKE: iskazi u kojima su stavovi; LOGIKO-MISAONE: stavovi o promiljanju; OPAAJNE ILI PERCEPTIVNE; OBJEKTIVNO-REALNE.

6. TEORIJEDefiniu se kao sistem vie pojmova i teorema o odreenoj vrsti predmeta i pojava koji je proao izvesnu fazu proveravanja, ali, moda, jo uvek nije definitivno proveren jer moe da sadri i izvesne hipotetike pojmove, principe i zakljuke. Svaka nauka sadri jedan broj naunih teorija, a poneke teorije mogu biti oslonac veem broju nauka.Da bi neka teorija zasluila atribut naunosti morala bi po neemu da se izdvoji i uzdigne iznad ranga proizvoljnih i nedovoljno uverljivih teorija. Stoga je metodologija utvrdila nekoliko uslova koje teorije treba da ispune:1. Teorija treba da bude nauno proverljiva, tj. da se moe verifikovati; potrebno je imati u vidu da nisu sve teorije podjednako proverljive, stoga, u metodolokom smislu, prednost ima ona teorija koja je proverljivija.2. Treba da zadovolji zahtev logike saglasnosti ili koherentnosti da bude sastavljena od stavova koji su meusobno saglasni, nisu protivreni; elementi jedne naune teorije ne bi trebalo da budu protivreni do te mere da iskljuuju jedni druge, jer time mogua teorija postaje verovatnija.3. Treba da bude podudarna ili kongruentna da se dokazne injenice i stavovi uzajamno potpomau, podupiru; nije re samo o potrebi pasivnog slaganja meu elementima, ve o aktivnom odnosu tih elemenata, koji se meusobno ne samo trpe i podnose, ve pomau pojaavaju dokaznu snagu drugih ili slabe dokaznu snagu stavova koji bi inae slabili i ponitavali smisaonu strukturu teorije.4. Treba da bude saoptiva komunikabilna, da se moe drugima saoptiti; mnoge teorije je teko saoptiti iako su po svojoj naunoj sadrini veoma znaajne, te se o takvim teorijama kae da se o njima mnogo pria a da se malo razumeju.5. Treba da bude predskazivaka da se pomou nje mogu predviati nepoznate injenice, tendencije i zakonitosti kretanja u datoj oblasti; ne treba da se zadravaju na konstatovanju onoga to se ve odigralo, ve je potrebno da se sve to to se odigralo stavi u novu futuristiku funkciju.7. UZAJAMNI ODNOS INJENICA I TEORIJAinjenice i teorije retko u nauci funkcioniu samostalno, najee su u uzajamnoj interakciji. Stoga nauna metodologija nastoji da ukae na njihovo suprostavljanje i preplitanje, proimanje. Potrebno je posmatrati dva odnosa:1. Odnos i funkcije injenica prema teorijama: injenice zainju teoriju odnosno neko otkrie otkrie penicilina iniciralo je teorijsko uenje o antibioticima; injenice mogu da izmene, modifikuju neku teoriju dva posebna filmska kadra spojena u montai mogu dati novo znaenje i tako dopuniti teoriju filmske reije ; injenice blie odreuju i rasvetljavaju prirodu naune teorije; injenice odreuju praktini i opti znaaj i obim teorija.2. Odnos i funkcije teorije prema injenicama: teorije predstavljaju orijentaciju u izuavanju injenica poznajui teoriju lake se orijentiemo u moru injenine grae; teorije vre konceptualizaciju i klasifikaciju injenica svaka teorija mora razraditi neke kapitalne pojmove koji e se upotrebljavati u odreenoj nauci, a osim toga, ti pojmovi moraju biti sreeni, klasifikovani, u vidu sistema; teorijska obrada injenine grae ostvaruje kratak pregled, rezime relevantne injenine grae u cilju ekonominosti; teorije omoguuju predskazivanje injenica ; teorije ukazuju na praznine u naem saznanju u naoj saznajnoj strukturi postoje etiri nivoa: neto znamo i znamo da to znamo, neto znamo ali ne znamo da to znamo, neto ne znamo ali znamo da to ne znamo i neto ne znamo i ne znamo da to ne znamo da nam teorije pokazuju ne samo ono to znamo nego i ono to ne znamo svedoi nam i potreba da se uvede poseban termin za pojave koje nam nisu jasne u nauci i koje se nazivaju crnom kutijom.

8. ODNOS IZMEU OPTIH I POSENIH NAUNIH METODAJedan od naunika koji je dao vrlo visok doprinos metodologiji kao nauci je nesumnjivo Mario Bunge. O optem naunom metodu,, njegovim odlikama i odnosu prema posebnim naunim metodima raspravljao je u mnogobrojim studijama, ali se sutina ono to je tim povodom napisao nalazi u njegovim stuijama Nauno istraivanje i Filozofija psihologije. On smatra da je metodologija normativna grana epistemologije ili teorije saznanja. Ona izuava najbolje strategije i taktike koje sa vie verovatnoe postiu istinu i intelektualnu dubinu. Ukratko: metodologija izuava sve refularne procedure za dobijanje pravog, istinskog saznanja. Ali, to nije jedini cilj metodologije. Ona takoe izuava jedan broj optih pojmova koje naunici, tehnolozi i humanisti koriste svakodnevno. To su: pojmovi, hipoteze, zakoni i teorije, definicije, aksiomi, teoreme, posmatranje, merenje, eksperimenti, opisi, objanjenja, predvianjaOna stoga mora uvek da bude u pokretu, umesto da miruje.

Nauno saznanje moe pomou metoda bude: provereno; obogaeno; zamenjeno.Razlika izmeu opteg i specijalnog metoda je relativna, ali se opti nauni metod moe definisati kao postupak koji se primenjuje na itav istraivaki ciklus u svakom problemu saznanja. Za razliku od njega specijalni ili posebni nauni metod vai samo za izvesne posebne etape naunog istraivanja. Opti nauni metod je strategija naunog istraivanja, dok su posebni metodi preteno taktite ili tehnike. Drugim reima: ne postoje strategijske razlike meu naukama. One se razlikuju jedino pomou taktika koje koriste da bi reile svoje ue i posebne probleme. To znai da sve nauke podleu optem naunom metodu, a svaka od njih posebno mora da neguje i razvija jo i neke svoje posebne i specijalizovane metode, tehnike i taktike.U metodolokom smislu nauka se najee koristi optim metodom postepenog pribliavanja, koji sa svoje strane poseduje sledee tri bitne odlike:1) postepenost (procesuanost, etapnost) pod im se podrazumeva osobina da se naune istine ne otkrivaju naglo i odjednom, ve korienjem ansi na osnovu rezultata ranijih uvianja i saznanja;2) parcijalnost (deliminost) istine, tj. neke vrste mozainosti istine odnosno njene osobie da se iz niza analiza, monografija, eseja i sl, kasniije prave krupniji sintetiki zahvati;3) samoispravljanje (self-correcting), pod im se podrazumeva sposovnost nauke da uoi i prepozna svoje sopstvene pogreke i da pronae istinske odgovore;Za razliku od mitologije, nauka ne pretenduje na to da bude potpuno istinita, konana i nepogreiva. Njeni ciljevi su:1. Da je istinitija nego to su drugi modeli shvatanja i tretiranja sveta;2. Da je sposobna da proverava takve proklamovane ciljeve odnosno istine;3. Da je sposobna da otkriva svoje nedostatke;4. Da je sposobna da ispravlja sopstvene nedostatke.Nauka se principijelno ograuje i od preudo-nauke. Ona:1. Odbacuje zasnivanje i hoe da prekine svaku moguu vez usa naim naunim nasleem, to nije sluaj sa naukom;2. Odbacuje proveravanje svojih doktrina(preuveiava svoje zasluge i umanjuje ili ignorie svoje slabosti i nedostatke);3. Isputa iz vida mehanizam samoispravljanja odnosno dijalektiku samoispravljanja (Ona ne moe da ostvaruje progres, jer svaku kritiku rauna kao napad na nju);4. Primarni cilj preudo-nauke nije da uspostavi i ispravlja sistem hipoteza na osnovu stvarnosti, neg da ostvari praktian uticaj na ljude (na primer:pomou magije, telepatije, varki, trikova, obmane.)Postupak u toku naunog samoispravljanja podrazumeva izbegavanje ili odbacivanje svega onog to ne moe da izdri svesnu kritiku. Mnogi autori zapazili su da se hendikep psihiki obolelih osoba izmeu ostalog sastoji i u tome to ne uviaju sopstvene greke i to se one ne mogu ispravljati, neg se svaki proizvod smatra defenitivnim.Za tehniku se moe rei da je nauna samo ako su:a) Njene namere dostini konani ciljevib) Ako je razumno efektivna, tj. ako pomae da se postigne konani ciljc) Ako daje bar u krupnim potezima priblino iste rezultate zas ve strune korisniked) Moe da se proverava i kontrolie pomou alternativnih metodae) Ako postoje solidno potvrene hipoteze koje objanjavaju kako i uzato ona funkcionie.Metod koji zadovoljava samo prva tri ili etiri uslova nazvae se polunaunim, a onaj koji proputa da zadovolji sve njih zajedno nenaunim.

9. FAZE U PROCESU NAUNOG ISTRAIVANJASvako nauno istraivanje prolazi kroz sledee faze:1. Planiranje istraivanja i izrada studijskih nacrta i projekata;2. Uoavanje i formulisanje problema istraivanja;3. Sakupljanje injenine grae (posmatranjem, eksperimentima, iskustvom, statistikom metodom, izuavanjem sekundarnih izvora i sl.);4. Isticanje hipoteza;5. Proveravanje hipoteza;6. Izvetavanje o rezultatima;7. Ocena i kritika rezultata.Ovaj redosled nije obaezan, i ovo nisu jedine faze u procesu istraivanja, a sve to zavisi i od prirode samog istraivanja.10. PLANIRANJE ISTRAIVANJA I IZRADA STUDIJSKIH NACRTA I PROJEKATANauno-istraivaki projekat podrazumeva podeavanje uslova istraivanja radi sakupljanja injenica i grae, isticanja i proveravanja hipoteza i eventualne konstrukcije teorija na takav nain da se cilj istraivanja dovede u optimalnu vezu sa postupkom u toku istraivanja.Planovi imaju pozitivnu stranu jer znae predumiljaj koji nam moe utedeti dosta energije, sredstava i vremena, moe spreiti nedoumice u smislu pogrene usmerenosti, meutim mogu imati i negativnu stranu jer njegovo ostvarenje moe biti manje verovatno nego verovatnoa svih alternativa koje nisu zahvaene planom dok neto ne isplanira ne zna kako e ispasti, ali kad isplanira, onda bar zna kako nee biti.Metodologija razlikuje tri tipa studijskih projekata:1. Formulatorni (eksploratorni) odreuje cilj istraivanja , problematiku koja e se istraivati;2. Opisni (deskriptivni);3. Uzrono-posledini ili kauzalno-hipotetiki nastoje da uu u najsloenije a esto i najskrivenije odnose meu elementima koji sainjavaju strukturu ispitivanih pojava.11. FORMULATORNI STUDIJSKI NACRTIFormulatorni studijski nacrti su najjednostavniji tipovi nacrta, u smislu da su im ambicije najmanje. Ovaj tip nacrta treba da blie odredi cilj istraivanja, dok jo nisu sazrele tri faze. Za njega je karakteristina pilot anketa, jer je samo uvod u nauno istraivanje. Ima esejistiki karakter jer je ogled, pokuaj, eksperiment.1. Podrazumeva najmanje dva smera kretanja: poetnu inicijalnu, i zavrnu terminalnu. Celinu ovog prouavanja istraivali su mnogi, najvie Volos i Rosman. Ovo istraivanje ima etiri faze: pripremu, inkubaciju, iluminaciju i proveravanje.2. U pripremnoj fazi pokuavamo da nalsutimo kako izgleda problem koji nas zanima i kako ga odvojiti od pseudo problema. Nudi dva reenja- jedan, u smislu privlaenja onoga to elimo, i drugi u smislu izbegavanja onoga to nas odbija. Ako su u pitanju banalni problemi, lako je nazreti cilj, ali ako je u pitanju kreativno istraivanje, ne moemo imati jasno odreen cilj. Takoe se u ovoj fazi borimo i sa faktorom vremena, birajui trenutak kada emo iz faze pripreme prei u neku od faza realizacije.3. Poto je inspiracija jedan sloen i razuen proces, shvata se kao manje ili vie burno i naglo prelaenje nesvesnih, podsvesnih i predsvesnih procesa u svesne, i obratno. To je mentalno kretanje nesvesnog u pravcu svesti, pojaan rad fantazije i sniavanje stepena odgovornosti uz doivljaj. Ona je praena vizijama koja su privilegovana stanja duha, prizivanje muza, i slino. Kada se ovek nalazi u nekom transu, postaje neosetljiv za neke normalne i automatske radnje. Podsvesno se lako vezuje za verbalizaciju i to najee put njegovog pretvaranja u svesno.4. Inkubacija je pasivna faza. Ovaj period doazi kao posledica prethodno zapretanih i prividno uguenih povoda, koji su ispod praga za svesno opaanje.5. Potom ide faza iluminacije, ali za nju je potrebno lino iskustvo. Zato to je ona nagli, kreativni bljesak.6. Zavrna faza je proveravanje ili verifikacija svega onoga iz prethodnog postupka. Za ovaj postupak se vrednuje pojam kritike., kritika je dobro dola i kritika je potrebna. Lake je biti kritiar nego biti korektan. Patologija kritike se ogleda u svesnom ili nesvesnom favorizovanju nevrednosti i duhovnog karaktera. U dananje vreme sve podlee kritici. Druga strana se odnosi na agnosticizam. Sumnja je jako bitna prilikom vrednovanja, to jest verifikacije. Sumnja ume da odgurne istinu a da da poast pogrekama, i obrnuto. To je ujedno poslednja faza.12. OPISNI (DESKRIPTIVNI) STUDIJSKI NACRT(PROJEKAT)Teorijski deo istraivanja nikada ne moe biti dovoljno zasnovan ako se ne osloni na odgovarajui deo injenine grae,problem je u tome kako izabrati taj segment injenica na koji se moe osloniti hipotetiko i teorijsko istraivanje?Jer od svega ovoga zavisi i ishod istraivakog rada.injenice u toku istraivnja mogu imati najmanje dve vrste znaenja; efektivno, same i prenosno tj.funkciju transfera ne samo sebe nego i neke druge injenice koje su im bliskeOpisni ili deskriptivni studijski nacrti ukoliko se bave problemom uzorka preteno su pozitivistiki usmereni jer postavlajju sebi zadataka da opiu neke pojave sa ambicijom da se te pojave kasnije koriste u zavrnoj fazi.Meutim problem se javlja kada ne moemo sakupiti sve injenice potrebne za istraivanje,prinueni smo da ograniavamo repertoar injenica i izvodimo zakljuke na osnovu njih.Jednostavno u nedostatku evidencije svih injenica opredeljujemo se za njihov pristupaan deo.Upravo tako i definiemo uzorak,to je onaj deo mase koji se prouava sa namerom da se iz njega izvuku zakljuci,koji bi mogli da vae za itavu masu koju uzorak predstavlja i manje ili vie uspeno prezentuje. Npr: svaka antologija poezije narodne ,ljubavne,romana istorijskog,psiholokog jeste ustvari uzorak koji antologiar ili izdava bio prinuen da napravi.Metodologia i teorija uzoraka razlikuje dva osnovna tipa uzoraka:spontani uzorak i uzorak baziran na teoriji verovatnoe.Spontani uzorak ima tri podvrste:1) Nasumini ili sluajni,koji je dosta problematian i nema nikakve garancije za pouzdanost,npr kada se za nekog knjievnog kritiara postavi zadatak da sudi o itavoj japanskoj romanesknoj produkciji a on u svojoj biblioteci ima samo jedan roman.2) Kvota-uzorak,je neto pouzdaniji,npr:ako se predpostavi da u itavoj masi srpskog romana ima 1/3 istorijskih romana ,onda se za prouavanje romana uzima broj koji predstavlaj trei deo pristupane mase.3) usmereni uzorak,zahteva izvesnu obavetenost istraivaa o masi koju istrauje.npr.knjievnik kada gradi lik trgovca gradi na osnovu poznavanje razliitih trgovaca.Drugi tip uzoraka se zasniva na teoriji metod a i verovatnoa ,to znai da pokuamo da izbegnemo proizvoljnost te da uzorak to uverljivije predstavlja masu iz koje je izvaen.Iovi uzorci razlikuju tri varijateta.1) Prost-sluajni,koji je iz precizno odrene mase iz koje se uzima i prihvata jedinica za uzorak.2) slojeviti ili stratifikovani,obino se koristi onda kada masa nije dovoljno homogena .3) sloeni ili kombinovani uzorak

13. UZRONO-POSLEDINI STUDIJSKI NACRTOvi nacrti su najambiciozniji jer nastoje da uu u najsloenije odnose meu elementima koje sainjavaju strukturu ispitivanih pojava.Uzrono-posledina veza nije jednosmislena ona moe da bude neposredna ili posredna veza.U drugom sluaju je teko uoljiva ak i neuhvatljiva.Drugo stvar zna da se zamuti u pogledu vremenskog odnosa izmeu uzroka i efekta. Gde obino uzrok prethodi efektu i da je efekat ono to sleduje za uzrokom.Trei kiks koji moe da nam se desi u shvatanju uzrono posledinih veza sastoji se u, snaga i smisao uzroka vea je ili podjednaka snazi i smislu izazvanog efekta.U skladu sa tim za igraa aha su presudiji njegovi najgori trenuci nego trenuci najveeg nadahnua ,izazvani moe biti superorniji od izazivaa,odnosno efekat ne moe biti nadmoniji od uzroka. Ono to je mogue jeste da jedan uzorak moe da izazove vie posledica ili da itav spela uzroka izazove jednu polsedicu. Takoe treba napraviti razliku povoda,uslova i okolnosti uzroka. Povod i uzrok su esto povezani odnosno jednaki, s tim da povod moemo shavtiti kao ono nita koje moe postati sve,povod moe da bude znaajan deo inspiracije npr. imamo povod posle koga se moe stvoriti konaan proizvod .Nauna metodologija nastoji da povea stepen izvesnosti uzrono posledinih veza i u tom sluaju se slui: tumaenjem, objanjenjem, specifikacijom. Tumaenjem se istrauje odnos uzrono-posledinih veza odnosno faktora koji je umetnut i deluje izmeu uzroka i posledice.Dok objanjenje jeste postupak kada se u utvrivanju uzrono-posledinih veza konstatuje da postoji neto to je u vremenskom smislu prethodilo i uzroku i posledici kao neka vrsta prauzroka.Specifikacija je splet okolnosti koje istraujemo kada postoji vei broj uzroka,povoda ,okolnosti koji zajedno uslovljavaju jednu pojavu kao rezultantu.

14. EMERGENTIZAM I REDUKCIONIZAMJedno od najkrupnijih naunih pitanje jeste odnos izmeu tradicije i kracije. Tim povodom su se u metodologiji iskristalisala dva suprotna miljenja : emergentizam i redukcionizam.Jedan od naunika koji je definisao pojam emergencije bio je Ernest Nejgel koji kae da je uenje o emergenciji ponekad se izraava kao teza o hijerarhiskoj organizaciji stvari i procesa,njemu suprotno stanovite ,redukcionizam predstavlja da se svaka stvarna ili prividna inovacija ne moe shvatiti i razumeti bez oslonca na ranije i nie oblike iz kojih je nastala.Emergentizam insistira na tome da je u stvaralaim procesima mogue stvoriti sasvim nove proizvode visoke vrednosti koji dotle uopte nisu postojali i koji se ne mogu obijasniti pomuu niih nivoa zato nam je bitan odnos izmeu nieg i vieg nivoa organizacije.Problem emergentizma i redukcionizma kao njegove negacije zakupio je mnoge istraivae.Odnos izmeu saznajnog emergentizma i redukcionizma mora da se primi kao stvarni paradoks pre nego kao apsurd.to se najbolje vidi na ispitivanju problema orginalnosti u kome se ukrta tradicija i emergencija.Orginalnost se uzima kao sinonim za emrgenciju.Jedan od kljunih inilaca za stvaralatvo je originalnost koja je neophodna.Krakakter stvaralatva i originalnosti oscilira izmeu:Spontanost-kontrola, saglasnostnesaglasnost, postojea struktura-ista novina, identinost-suprotnost,inherentnost-instrumentalnost

15. FAZE UOAVANJA I FORMULISANJE PROBLEMAZa uoavanje, formulisanje i reavanje problema znaajno je Guilfordovo uenje o pojavi koju naziva psiholokom produkcijom, a koju bismo mogli parafrazirati na taj nain to bismo pod njom podrazumevali operaciju da kad ve imamo neku ideju, koju smo uoili kao jedinicu informacije i koju smo uskladitilI u memoriji, ta informacija kasnije je sposobna da se u veoj meri ponovo javi, oivi, bilo samostalno, bilo u nekoj asocijativnoj vezi sa nekim drugim postojeim informacijama. Prema Guilforsu, razlikujemo dve vrste psiholoke produkcije:Divergentnu produkciju i Konvergentnu produkciju.Divergentna produkcija je sposobnost stvaranja dveju ili vie informacija iz date informacije. Ona podrazumeva raznovrsnost i kvantitet psiholoke produkcije. Primer: na pitanje o tome ta je suprotnood originalnog u odgovoru navedemo itav spektar opozicija: uobiajeno, banalno, konvencionalno itd.To znai da se poetna informacija raspala u niz mogunosti.Konvergentna produkcija je sposobnost pronalaenja samo jednog odgovora na postavljeno pitanje, odnosno samog jednog reenja, na postavljeni problem. Mogua je I alternativa, kada se od vie informacija koje predstavljaju polaznu taku dobije jedna informacija, koja figurira kao reenje. Primer> Kada na postavljeno pitanje ta je suprotno od originalnog, dobijemo odgovor neoriginalno.Psiholozi i metodolozi utvruju dve bitne odlike svakog miljenja. Re je o FLUENTNOSTI I FLEKSIBILNOSTI MILJENJA. Fluentnost duha ili miljenja je osobina da se lako i brzo, bez velikog napora doe do asocijacija, reenja i odgovora na problematini izazov. Primer: fluentan duh dramskog pisca koji pie dramu u zamiljenim okolnostim koje prua zaplet, moe lako da zamisli ne samo jedan nego veliki broj moguih zavretaka. Fluentnost moe biti trojaka: 1. Verbalna, 2. Idejna (intelektualna) i 3. Asocijativna. Verbalna dolazi do izraaja u elokventnosti, reitosti.Idejna fluentnostje imperativna za nauno istraivanje. Asocijativna fluentnost je mo duha da iz jedne ili vie informacija produkcije, reprodukcije i unapreuje njene veze sa svima drugim informacijama.Fleksibilnost podrazumeva promenljivost miljenja s obzirom na cilj i okolnosti.Kada ne moemo da doemo do eljenog ciljamogui je zaokret u sasvim neoekivanom pravcu. Ta promena toka miljenja moe da oslobodi Istraivaa od stereotipa i da pomogne kada prepreke izgledaju nereive.Fleksibilno miljenje nije spremno da prihvati poraz.Metodoloka antiteza fleksibilnom miljenju je dogmatizam, koji obino zna za samo jedan pravac razmiljanja.Biosocijativno miljenje podrazumeva svesne i nesvesne procese u svim krativnim aktivnostima i naroito istie umetniku originalnost, nauno otkrie i kominu inspiraciju. Ovaj termin postoji da bi pokazao razliku izmeu razliitih oblika rutinskog miljenj a i kreativnog skoka koji povezuje nepovezane okvire. Biosocijativno miljenje, kao stvaralako miljenje, nasuprot rutinskom, mehanikom miljenju, on predstavlja centralnu kategoriju svakog stvaralatva: humora, umetnosti i nauke. On je tip kreativnog miljenja koji u vreme nadahnua shvata poetni inspirativni bloktako to ga u pogledu fluentnosti i fleksibilnosti miljenja ne doivljava samo u jednoj nego najmanje u dvema ravnama ( kao bisocijativno) ili u veem broju ravni( kao multisocijativno), Tom prilikom poetna informacija u procesu istraivanja biva odreen jednim delom uslova koji su stalni i nepromenljivi i koje on naziva KOD, a drugim delom uslova, koji su promenljivi i koje naziva MATRIcOM. Kod predstavlja skup uslova koji su neizbeni, a promena uslova predstavlja matricu. Primer: U ahovskoj igri kod predstavlja skup pravila kojih se uesnici moraju pridravati, a matrica je skup moguih izbora poteza. Prema Kestelerovom shvatanju ni matrice nisu savitljive. Mogu se razlikovati: blokirane matrice i pomone ili savezne matriceStvaralaki ciklus sastavljen je od sledeih elemenata:1. Stvaralaki potencijal, 2. Stvaralaka linost, 3.Stvaralaki proces, 4. Stvaralako delo ili proizvod i 5. Stvaralake okolnosti

17. METODOLOKI ZAHTEVI KOJI TREBA DA ISPUNE NAUNE HIPOTEZEHipoteze kao stavovi ne mogu garantovati put do istine. One usmeravaju. One su istinske sumnje. One su hibridne kategorije koje gotovo nikad nisu iste, ali metodoloki najvie vrede jer se mogu preiavati. Opta metodologija nauka postavlja pet zahteva:1. Pojmovna jasnost hipoteza ,2. Empirijska proverljivost,3. Optimalna odreenost,4. Usklaenost sa raspoloivom tehnikom,5. Usklaenost sa naunom teorijim.U sistemu hipoteza najviu komunikativnu vrednost imaju one hipoteze koje se mogu razjasniti, a najmanje one koje unose sumnju. Definicije do kojih dolazimo moraju biti jasne, predmetne, sadrajne, ne preiroke ili preuske, dijalektike i razvojne. Najsloenije su rekurentne definicije, one se odnose na najsloenije pojmove. Radne I pomone definicije imaju dopunsku vrednost. Nejasne definicije mogu biti inspirativne, Primer Dojs je uveo pojam epifanije koji se mnogostruko onjanjava. Nekada neki pojmovi ostanu nedovoljno odreeni, primer katoliko muenje u teoriji znaenja prema Rolanu Bartu.Nije svaka hipoteza iskustveno proverljiva, ili nije bar proverljiva u istoj meri. Primer: Hipoteza o telepatiji, o intuiciji itd. Neke su tretirane pomou odgovarajuih aparata-recimo bioelektrini potencijal u kori velikog mozga pomou tehnike elektro-encefalograma.Svojstvo optimalne odreenosti bi se mogao dovesti u vezu sa Bungeovim shvatanjem o razlikama izmeu grubih I preienih hipoteza, od kojih bi ove druge imale epistemoloku prednost. Ove druge unose vie izvesnosti, unoenjem smisaonosti.Ima vie razloga da se hipoteza uskladi sa raspoloenom tehnikom, jedan od najvanijih je taj to iskljuivo spekulativni karakter hipoteza moe biti prlino nepouzdan I varljiv. To vai za hipoteze apstraktnog tipa u kojima preovlauju moment sa ynatnim primesama fantastinog. Takvi moment se mogu ograniavati odgovarajuim aparatima I ureajima. Kada se oslonimo na ulne percepcije, hipoteze gube na pouzdanosti zbog nesavrenosti ljudskih ula.

18. POJAM NAUNE REVOLUCIJE

Tomas Kun je poao je od pretpostavke da se nauna revolucija mora gledati iz perspektive osnovnih kategorija iz kojih se svaka nauna revolucija sastoji. Tri su takve kategorije prema njegovom miljenju:1. Pojam Paradigme2. Pojam normalne nauke3. Pojam same naune revolucijePojam paradigme izjednaava se sa pojmom dominantne teorije.Definicija paradigme: Paradigma se definie ne samo kao osnovna ili dominantna teorija u smislu opte priznatih naunih dostignua, ve isto tako kao uspena metafizika spekulacija koja naunicima tokom jednog odreenog perioda vremena prua ne samo model problema nego isto tako i model reenja i najzad, ona je skupoptepriznatih uverenja koja dobijaju svoj konkretan oblik u nekom udbeniku ili klasinom naunom delu.DEFINICIJA NORMALNE NAUKE-itava konstelacijauverenja, vrednosti i tehnikih procedura koja je zajednika lanovima odreene naune zajednice te kao skup modela i primera mogu da poslue za reavanje ostalih zagonetki predstavljaju fazu nauke koja se naziva normalna nauka. Normalna nauka predstavlja realno stanje nauke tj. Istraivanje koje je vrsto zasnovano na nekoj paradigmi i predstavlja relativno dugu osnovu za nekritiku praksu, koja se iscrpljujekroz triklase aktivnosti:1. Prikupljanje znaajnih injenikih odreenja,2. Demonstraciju slaganja injenica sa teorijom,3. Apstrakciju same teorijeSama nauna revolucija shvaena je kao ona faza razvoja nauke kada se odigrava neposredna promena vodeih teorija, odnosno paradigmi.Kada se stara paradigma zamenjuje novom sa kojom nema ni ta zajedniko. To znai da moraju postojati periodi krize u naunoj revoluciji, pod kojom se podrazumevaju procesi koji se zavravaju izrastanjem novih kandidata za paradigm. Iz svega ovoga moe se primetiti da je nestalnost jedina konstanta na koju moe raunati nemirno I nauno miljenje. Polemiku je zapoeo Karl Poper koji se sutinski razlikuje od Kuna. On je smatrao da mogu postojati rivalske hipoteze Za Popera nema nauke bez neprestanog kritikog miljenja, nema mirnih peridoa normalne nauke, I nauno stvaranje nikad nije iz jednog komada. Poper je smatrao da postoji princip poliferacije, prema kome, nasuprot Kunovom shvatanju o naizmeninom smenjivanju normalnosti, poliferacija postoji kao istovremeno i stalno poboljanje paradigme, kao neka vrsta rasta saznanja.19. PROBLEMIGrka re problema oznaava postavljanje pitanja i zadataka koji treba da se ree. A reenje problema je prema Arturu Koestleru premoavanje jaza izmeu poetne situacije i cilja. Struktura samih problema nije jednostavna. Ona varira od problema do problema, ali se metodolozi slau u tome da postoje tri osnovne komponente od kojih se sastoji svaki problem:1) Podloga problema onaj deo problema koji predstavlja osnovu tj.sve ono to se odnosi na neku vrstu prethodnog znanja o problemu. To je iskustveni, psiholoki i logiki uvod u problematiku koja se zainje.2) Izaziva ili generator problema (u smislu tvorca, pokretaa, inicijatora). Pod tim se podrazumeva sve to individualno ili kolektivno pokree problem izazivajui potrebu da se rei. To moe biti linost izazivaa, neki njihov tim ili kolektiv, kola ili institucija. Ali, izaziva moe da se shvati na neki nain i kao opta atmosfera, poput poznatog duha vremena ili sticaj okolnosti koji moe biti vie ili manje povoljan za stvaralatvo. To se najbolje vidi u razliitim projekcijama i teorijama o stvaralatvu. Teorija izazova, npr., smatra da je stvaralatvo izazvano jainom faktora koji ga izaziva, dok bi se neznatni izazovi imali smatrati irelevantnim. Eskapistike teorije objanjavaju stvaralaki cilj kao potrebu da se pobegne od neke nepodnoljive situacije, to bi znailo da se problem reava u zavisnosti od odbojnosti prema postojeim uslovima I okolnostima.3) Reavanje problema. Ovde treba naglasiti da reavanje problema nije isto to i reenje, jer jepoznato da nije svaki problem u podjednakoj meri reiv. Reavanje problema je etapna procedura, koja se sastoji iz sledeioh postupaka:1) Postupak zaboravljanja problema podrazumeva postupak, ili ak osustvo postupka, kada neki problem silaze sa naune scene, a da nisu izriito nauno ni definisani, jer iz nekih razloga ne privlae panju generacija istraivaa; ili se ak potiskuju jer ne postoje odgovarajue teorije na osnovu kojih bi se mogli baviti ovim problemom. Mnogi nauni problmi su postavljeni veoma rano, ali su razvijeni i reeni mnogo kasnije. Robert Escaript je s pravom ukazao na neke od takvih pojava koje je nazvao istorijskom erozijom, zaverom utanja i stvaralakom izdajom. Istorijska erozija je postupak kada raune istorijske okolnosti dovode do brisanja stvaralatva nekih autora. Zavera utanja je fenomen koji je vrlo est zahvaljujui cenzuri I uopte vlasti koji ostvaruju tihu likvidaciju nepoeljnih osoba ili problema. A stvaralaka izadaja je nerazumevanje ili odbojnost za problem ili reenja koja predlae autor, pa se u tom sluaju vri prividna izadaja autorovih namera i uspostavlja se duhovna veza sa idejama koje su implicitno prisutne u njegovom delu, ali koje se smatraju iz nekih razloga autentinijim od onih koje su izriito eksponirane.2) Eliminisanje problema. esto se u procesu reavanja problema utvrdi das u neki problem bespredmetni, a razlozi bespredmetnosti su trojaki: a) banalnost ili beznaajnost problema, b)lanost ili pseudo-problematinost i (c)utopijski karakter problema.3) Razjanjenje problema je postupak kada istraiva ne moe da rei problem na potpuno zadovoljavajui nain, ali ga pomera na vii nivo tako to ga preformulie tako da on postaje podobniji za neki drugaiji tretman ili sagledavanje iz drugog ugla.4) Postupak reavanja problema je sutinski najdelikatniji, zato to moemo razlikovati tri razliite vrste razreavanja: kao istinitog, konanog reenja; kao aproksimativnog, priblino istinitog reenja; i kao lanog odnosno prividnog reenja.Za reavanje problema, od zanaja su dva bitna problema: 1.algoritam i 2.postupak odluivanja.Algoritam je standrdizovana tehnika za dobijanje ili kontrolisanje reenja, ili eventualno, za njegova prepoznavanje. To ja zavrni moment u postupku odluivanja koji obino predstavlja formula, tehniku, ifru koja se dobija kao pokazatelj za rezultat istraivanja. Pomou algoritma moemo prepoznati reenje za neki problem, ali pritom, ne moramo biti svesni puta pomou koga smo dospeli do utvrivanja algoritma. Dok je postupak odluivanja celovita procedura izvoenja i dokazivanja operacije reavanja, sa algoritmom kao zavrnim inom te procedure. Tek se pomou njega moemo ubediti da je izabrani postupak najbolji ili jednako vredan kao i drugi postupci pomou kojih se dobija isti rezultat.S toga se problem uslovno mogu podeliti na: reive i nereive.Reivi: efektivno reivi(poseduju i algoritam i postupak odluivanja). Dobro definisani (nemaju algoritma, ali imaju postupak odluivanja), loe definisani (nemaju ni algoritam ni postupak odluivanja).Nereivi: aktualno nereivi (postoji reenje ili dokaz da reenje postoji, ali postojeom teorijom i metodom nisu dostiignuti), definitivno nereivi (postoji dokaz da reenje nije uopte mogue), ambivalentno nereivi ( ne postoji reenje, ali ni dokaz da problem nije reiv. Ako nije reiv sada moda e biti reiv u budunosti).20. POJAM I VRSTE OBJANJENJASvaki istraivaki ciklus sadri elemente naunog objanjenja. Mnogima je teko da definiu pojam objanjenja. Na pitanje o tome: ta je objanjenje postoje tri tradicionalna odgovora. 1.objasniti neto znai otkloniti zbrku, zabunu. 2. Objasniti to znai zameniti nepoznato poznatim. 3. Objasniti neki dogaaj ili tip dogaaja znai pronai njihove uzroke ili utvrditi njihove uzroke. Prva dva odgovora su psiholoko intonirani, a trei je po naglasku logike prirode. Prema Morgenbeseru postoje dva modela shvatanja objanjenja: nomoloki i deduktivni. Zatupnici Nomolokog model nanog objanjenja insistiraju da nijedan dogaaj ili pravilnost nisu objanjeni predloenim objanjenjem ako ne sadre neke naune zakone. Zastupnici deduktivnog model a prihvataju to, ali idu I dalje. Dublju strukturu naunog objanjenja dao je Ladislav Tondl. On smatra da je objanjenje u sutini ontika odluka( ontos- bie, postojanje)za razliku od semantike odluke koja se tie znaenja I smisla.Po njemu su jo klasiari istakli da postoje dve bitne komponente objanjenja: 1. EXPLANANDUM- stav koji treba objasniti I EXPLANANS- stav pomou koga se neto objanjava. Nauno objanjenje se moe shvatiti kao preieno objanjenje s obzirom na sl.etiri aspekta: 1.Objanjenje se odnosi na entitete univerzuma , nauno objanjenje je ono koje podrazumeva sa su entiteti koji su u pitanju pristupani na osnovu nauno proverenih metoda I postupaka. Drugim reima: entiteti mogu da se posmatraju, mere, sa njima se moe eksperimentisati. 2. Rezultat naunog objanjenja moe da se verifikuje I proverava, 3.U naunom objanjenju tome postupku su podlone ne samo aktuelne pojave explananduma nego I sve analogne pojave. 4. Pragmatini vid naunog objanjenjas adri zahtev da se objanjenje povee sa moguim predvianjem odnosno predskazanjem. Mario Bunge se uneo iyvesna preciyiranja u smislu potrebe razlikovanja pojma od objnjenja od njegovih privida tj. Pseudo-objanjenja. Upozorio je na etiri tipa pseudo-objanjenja: 1. Tautoloka pseudo-objanjenja- tj. Privid da se stvari mogu objasniti samim sobom.2. Teleloka pseudo-objanjenja, kada se stvarni, eficijentni uzroci zamenjuju krajnim, zavrnim.3. Mentalistika pseudo-objanjenja, pokuaj da se mentalno objasni samo pomou mentalnog, isputajui iz vida korpuskularno, fiziko i materijalno.4. Metaforina pseudo-objanjenja tj. Da se pomou analogija ili slinosti stvori privid koji zamenjuje kompletno objanjenje.Protivstavljajui se pozitivizmu, nemaki filozofi 19. veka su pod pojmom razumevanje shvatili oblik empatije, reprodukciju u duhu naunika misaone atmosfere, ideja, oseanja i motivapredmeta njegovog istraivanja. U dananjoj hermenautici se metod razumevanja smatra kao semantika a ne psiholoka kategorija.Razlikujemo etiri vrste objanjenja: Motivaciona objanjenja; Funkcionala objanjenja; Uzrona objanjenja; Statistika objanjenja.Motivaciona objanjavaju explanandum pomou motiva. Funkcionalna objanjenja su specifina. U njima je veza izmeu eksplananduma i eksplanansa ne vie toliko psiholoke prirode, nego objektivnija.Uzro;na objanjenja su verovatno najdublja objanjenja, uz sve one reserve koje se mogu imati u principu s obzirom na ideju akauzalnosti I sluajnosti. Za statistika objanjenja postaje mnogobrojne primedbe: da se pojave prvenstveno kvalitativne pa tek onda kvantitativne prirode, npr.jezik I govor. Ernest Nejgel razlikuje sledee vrste objanjenja:Deduktivni model Objanjenje po verovatnoi; -Funkcionalna objanjenje i Genetiko objanjenje.Deduktivni model objanjenja slui se deduktivnim metodom, kada se od optih, univerzalnih I generalnih stavova, ide preko posebnih ka pojedinanim, pri emu je eksplanans optije prirodea eksplanandum po obimu ua pijava, posebna ili pojedinana.Objanjenje po verovatnoi je vrlo blisko elastinosti tzv. Ideografskih nauka. U prvom reduzbog togato se kao predmetobino uzimajuideje i duhovne tvorevine, a one nisu strogo kauzalne kao veina prirodnih pojava.Funkcionalna objanjenja se odnose na povezanost dveju ili vie pojava koja izraava nunu korelaciju, ali kod kojih izostaje vidljiva delatna veza.Genetika objanjenja dovode u vezu eksplanandum i eksplanans posmatrajui njihovo nastajanje, raanje i rekonstruiui misaono ili eksperimentalno taj proces geneze,

21. POJAM PREDVIANJA I VRSTEU izvesnim momentima se uvia kako je predvianje samo produetak objanjenja, dok se ponekad oni izdvajaju kao relativno autonomni momenti itavog procesa istraivanja. Nekad se ponaaju kao dubleti jedno drugom, a drugi put kao suparnici. Zbog toga su Hempel i Openheim formulisali tezu o strukturalnoj slinosti objanjivakih i predskazivakih postupaka, sa idejom da je razlika izmeu ova dva postupka isto pragmatika. Hempel je toj tezi pridodao dva stava kao dve pod-teze:1. Adekvatno objanjenje ima potencijalno predskazivaki karatket;2. Adekvatno predvianje je potencijalno objanjenje.Nauno predvianje ima trojaku dimenziju: ono je anticipiranje novog saznanja, a onda i proveravanje naunih teorija i , kako se kae, rukovodstvo za akciju, tj. Uputstvo za voenje zamiljenog postupka istraivanja na osnovu pretpostavljenog hipotetikog fonda.Poto nauno predvianje nije istovetno sa predvianjem uopte, metodolozi su osetili potrebu da naglase pozitivnu I negativnu njihovu analogiju. Taj presek je najbolje prezentirao Mario Bunge razlikujui vie vrsta projekcija i to:1. Oekivanje zajednika svim ivim biima i predstavlja vrstu bioloke osnove za predvianje zasnovane na refleksu ivota, tj. Sposobnosti za reagovanje sistema na okolinu,2. Nagaanje svesno ali neracionalno pokuavanje da se izazove neki uticaj I utie na ono to je bilo ili to e biti, u odsustvu znanja. Ono potkrepljuje uspeh u ostavarivanju zamisli I namera, a potiskuje promaaje i neuspeh,3. Prorokovanje obuhvata iroku skalu nejasnih nasluivanja, ali na osnovu uobraenih ili pretpostavljenih ezoterinih moi, naroito na bazi dvosmislenosti,4. Prognoze oslanja se na izvesne injenice I podatke koji su iskustvom dobijeni I potvreni, pa se uzimaju kao osnova za dalje prognoziranje tokova koji su donekle poznati. Npr. Lekar e na osnovu rentgenskog snimka lake prognozirati dalji tok bolesti;5. Nauno predvianje ima tri varijante s obzirom na uzajamni odnos izmeu dogaaja o kome se sudi I vremenskog momenta kada se daje iskaz o tom dogaaju. To su: Predikcija iskaz o dogaaju ide ispred dogaaja, Retrodikcija iskaz o dogaaju se obavlja znatno kasnije od odgaaja i Kodikcija dogaaj i iskaz o njemu su sinhronizovani, tj. odigravaju se u istom vremenskom intervalu.Ako se postavi pitanje o tome koje su i kakve bitne metodoloke karakteristike naunog predvianja, onda se mora rei da je ono:1. Uslovno predvia rezultate izvesne pojave tek pod pretpostavkom da se prethodno ostvare izvesni uslovi,2. Teorijsko jer koristi naune zakone koji mogu izraavati neku vrstu nunosti,3. Delimino to znai da iako svako predvianje sadri jedan deo apriornih momenata, ne sme da lebdi u vazduhu toliko da nema nikakvog oslonca u iskustvu i4. Tano samo onoliko koliko je tano i nae saznanje o zakonima i okolnostima a moe se popravljati u skladu sa novim saznanjima o tim zakonitostima.

22. TEHNIKA NAUNOISTRAIVAKOG RADA:SVRHA I PROBLEMIDa bi se objasnilo ta je tehnika istraivakog rada i emu slui predpostavlja se da se zna ta je nauka i ta je naunoistraivaki rad.Ova predpostavka je sporna jer ima mnogo definicija nauke.Glavne karakteristike nauke su: objektivnost, preciznost, pouzdanost, optost,sistematinost,kritinost,jezik i stil su primarni temi.Ove osobine trebalo bi da karekteriu i strune pisane radove. Svrha tehnike naunois.rada je da to omogui,a pod njom se podrazumeva skup postupaka i znaja o njima koji doprinose svrsishodnijem i ekonominijem istraivanju a zatim i odreenom standardizovanom izgledu rukopisa..Tehnika naunois.rada nije nauka,ve nauna disciplina koja je sasvim zavisna od podruja i metoda istraivanja.Edukacija za struni i nauni rad obavlja se na viim kolama i fakultetima,na osnovnim,postdiplomskim i doktorskim studijama,u okviru nastave ili mentorskim radom.Znanje kako pripremiti rukopis za tampu stie se ili samouki ili usmenim predanjem ili kopiranjem postojeih reenja.Rezultat toga su nesporazumi izmeu urednika i autora sa lektorima korektorima i tamparima,i najzad nepregledna i teko itljiva publikacija,odnosno rad kojem su smanjene anse da bude prihvaen za tampu u nauci.Posledica zapostavljenosti tehnike naunois.rada jeste i nedostatak prirunika iz ove oblasti.U mnogim knjigama postoje opirne rasprave o metodu,te se metodologija i tehnika naunog rada prepliu,sto nije korisno ni za jednu ni drugu.Namera ovog prirunika nije da se propiu pravila ili daju jedino ispravna reenja,no da se ukae na mogua reenja i podstakne na razmiljanje o ovom aspektu naunog rada.

23. IZBOR I FORMULISANJE TEME RADAUopteno govorei redosled postupaka u izradi naunog rada od poetne ideje do publikacije izgleda ovako: 1.izbor i formulisanje teme, 2.prikupljanje i obrada grae, 3.pisanje rada, 4.redigovanje rada, 5.procena rada(recenzija,selekcija urednika,odbrana magistarske ili doktorske teze,ocena profesora), 6.tampanje, 7.kritika.Od mnogih teorijskih i pragmatinih injenica zavisi hoe li se neki rad ostvariti navedenim redosledom.Jasno je da nauna kitika predstavlja zavrnu fazu i da je ne moe biti ukoliko rad nije publikovan,takoe redigovanje rada ima smisla samo za autora da iste greke ne bi ponovio drugom prilikom.Za ostale faze moe se rei da je ovaj redosled idealan.Recimo,tokom pisanja mor se pokazati da prikupljanje graenije bilo dovoljno iscrpno i id ase ono mora dopiniti,ali se isti propust moe pokazati tek prilokom redigovanja rada.Moe se takoe desiti da se ve usvojena formulacija pokae neadekvatnom prikupljenoj grai.Treba imati hrabrosti vratiti se na fazu u kojoj je uinjen propust, ukoliko se ele postii dobri rezultati. Dileme koje se odnose na redosled postupaka poinju pitanjem:treba i prvo istraivati pa onda fotmulisati temu ili uiniti obratno.Ispravnog odgovora nema, ali se moe ukazati na okolnosti koje su od znaaja za individualno opredeljenje.Najpre, bez nekog pouzdanijeg uvida u oblast koja se eli istraivati ne bi se trebalo uputati u biranje teme. Neophodno je poznavati literaturu o predmetu.Najbolnije to se moe desiti prilikom istraivanja literature jeste odustajanje od teme, jer se dolazi do saznanja da je izabrana tema ve istraena.Od spoljanjih faktora koji utiu na opredeljenje prvo tema, pa istraivanjeili obratno istiu se sledei. Ako igde postoji bitna razlika izmeu poetnika i iskusnog istraivaa to je u ovoj fazi. Onaj ko tek poinje morae da potroi vie vremena za upoznavanje sa literaturom i istraivanje a zatim da potrai pomo prilikom formulisanja teme. Iskusniji naunik istrauje i bira teme svojih radova simultano: veina istovremeno istrauje vie tema, prikuplja i sistematizuje grau, a u nekom trenutku se odluuje za pisanje rada..Koliko god da je teko onome ko poinje da se bavi naukom da pronae svoju pravu temu,toliko oni ija razgranata istraivanja nameu veliki broj tema mogu pogreiti i neprestano istraujui propustiti da saopte javnosti rezultate svojih istraivanja.Tema moe biti zadata,data unapred ili se ua oblast istraivanja pojavljuje kao predmet izbora.Mogue je da se poetniku jednostavno da tema.To se najee deava prilikom izbora teme za seminarski rad,za diplomski, master rad i u manjem obimu da diktorsku disertaciju.Odgovornost mentora koji odreuje temu bezkonsultacija sa studentom vea je jer treba da proceni ne samo validnost teme ve i sposobnosti kandidata za njenu obradu.Validna tema trebalo bi da ima: 1.relevantnost(znaaj), 2.podesnost za naunu obradu, 3.prilagoenost sposobnostima pretendenta, 4.prilagornost mogunostima istraivanja.Od naslova rada poinje komunikacija sa pretpostavljenim itaocima.Preporuka da formulacijom treba iskazati predmet istraivanja je suvie uoptena,te je neophodno da se jo neto doda.Mogue je koristiti radni naslov dok se u glavnim crtama ne sagleda konana verzija rada. Naslov rada treba da bude jeziki korektan..Neki se opredeljuju za precizan i sveobuhvatan naslov, i onda kada to podrazumeva upotrebu velikog broja rei,drugi biraju sasvim sveden i kratak naslov a ostave itaocu da se obavesti sam o emu se radi.24. PRIKUPLJANJE GRAE I TRAGANJE ZA DOKUMENTACIJOM1. Pristup Graa za pisanje nekog rada moe podeliti na tri osnovne vrste: 1.bibliografske beleke, 2.dokumentarne beleke, 3.metodoloke beleke.Bibliografske beleke obuhvataju sekundarne izvore; slue za upoznavanje sa ptrethodnim rezultatima na istu ili blisku temu i za izradu bibloigragije koja se prilae uz rad.Dokumentarne beleke su ispisi iz primarne grae.Metodoloke beleke obuhvataju sopstvene ideje i kritike napomene.Priroda gtae i naini za njeno pronalaenje zavise od nauke, naune discipline i teme istraivanja.Ako je tema dobro definisana izvori za pronalaenje grae se lako identifikuju.Nauni izvori se dele na primarne i sekundarne.Primarni - istotijski dokumenti, knjievna dela, dela likovnih i muzikuh umetnosti, rezultati eksperimentalnih istraivanja, graa prikupljena intervjuom itd.Sekundarni - literatura o predmetu o kome se pie:opti prirunici, monogtafije, naune studije,eseji, prikazi itd.Pored ovih mogu se koristiti i tercijarni izvori,obavetenja iz tue ruke.

25. BIBLIOGRAFIJARadnom bibliografijom se naziva popis izvora,primarnih i sekundarnih,koji se koristi tokom irstaivanja i tokom pisanja rada.Na osnovu radne bibliografije sastavlja se konana koja se prilae uz rad.Popis literature koji se sainjava za jedan rad pokazae se korisnim i za neku novu temu.Zagovaranju stavova o potrebi da se stvara sopstvena bibliografija suprotstavljeno je miljenje izrarno pitanjem:Zar to raditi u vremenu kompjutera,bata podataka i Interneta?U odbranu ovog stava stoji razlog da ogromne baze podataka hraneljudi koji su ili greni po svojoj prirodi ili programi koji su sposobni damislesamo mehaniki.U svakom sluaju neophodno je izvriti selekciju prikupljenih podataka, a taj posao moe obavljati samo onaj ko istrauje26. BIBLIOGRAFIJA SEKUNDARNIH IZVORAIzvori za sastavljanje radne biografije sekundarnih izvora mogu se razvrstati u nekoliko grupa:1.poblikovane biografije, 2.opti prirunici, 3.katalozi biblioteka, arhiva i drugih institucija kulture, 4.katalozi audio-vizuelnih sredstava masovne komunikacije, 5.elektronske baze podataka, 6.lina obavetenja..1.Bibliografija je termin koji se koristi u dvojakom znaenju:a) za oznaavanje vrste delatnosti iji je cilj registrovanje,opis i klasifikacuja razliitih pomagala,za bolje snalaenje u literaturi,i b)za oznaavanje publikacije(knjige,lanka)proistekle iz takve delatnosti.Prema nameni bibliografije se mogu podeliti na:popisne(s ambicijom da iscrpno notiraju literaturu iz neke oblasti) naune(s popisom publikacija iz odreene naune oblasti) i rekomandirane(one koje se preporuuju odreenom tipu korisnika).Prema vremenu izlaenja mogu biti: tekue(popisuju izvore onako kako nastaju) retrospektivne(zahvataju odeeni vremenski period) i perspektivne (koje belee publikacije koje e se tek pojaviti).Prema mestu izdanja razlikuju se:internacionalne,nacionalne i regionalne.Postoje jo i:anotirana,analitika,autorska,bibliografija lanaka,i druge.2.Opti prirunici Ovde spadaju:enciklopedije,renici i udbenici.Njihova osnovna uloga je da prue obavetenja zasnovana na najnovijim saznanjima,da budu pouzdani te da materiju izloe koncizno.Enciklopedija svestrano obrazovanje,obuhvata celokupno znanje (opta enciklopedija), fond znanja o jednom narodu(nacionalna enciklopedija) ili znanja iz jedne oblasti(posebna enciklopedija). Leksikon upotrebljava se kao sinonim za renik,to je alfabetski sreen popis i objanjenja pojmova iz jedne oblasti. Renik u lingvistikom smislu to je celokupni inventar leksikih jedinica jednog kezika;u leksikografskom smislu to je publikacija koja sistematski(azbinim ili abecednim redom) registruje vei ili manji deo ukupnog fonda rei jednoh ili vie jezika.3.Katalozi biblioteka,arhiva i drugih institucija kulture Pre nego se ponu koristiti biblioteki fondovi potrebno je upoznati se sa pravilima koja u odreenoj biblopteci vladaju.Nacionalna biblioteka prikuplja,obrauje uva i daje na korienje boblioteki materijal koji se odnosi na jednu naciju.Status nacionalne biblioteke u Srbiji imaju Narodna biblioteka Srbije u Beogradu i Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu.Arhivi se mogu definisati kao ustanove zaduene da prikupljaju,obrauju i uvaju arhivski materijal(rukopise,dokumente,karte..)Pristup arhivima nije slobodan,iako su otvoreni za naunoistraivaki rad.4.Katalozi audio vizuelnih sredstava masovne komunikacije Relativno se malo koriste kod nas u istraivakom radu,to je teta jer ovi mediji imaju velike mogunosti prikupljanja informacija.5.Elektronske bazepodataka i elektronsko pretraivanje Nude velike mogunosti sakupljanja razliitih podataka.Veina ljudi upotrebljava pretraiva Gugl.Posebno treba pomenuti DIALOG- meunarodni host u kojem je mogue pretraivanjepreko 400 najvanijih baza podataka u svetu.6. Lina obavetenja Razgovori s kolegama mogu da budu vrlo korisni,a isto tako i razmena mejlova.Informacije dobijene na ovaj nain korisne su i kada je preporuka negativna,odnosno kada neko u iji se sud moete pouzdati kae da ne treba da troite vreme na itanje nekog rada.

27. RADNA BIBLIOGRAFIJARadnom bibliografijom naziva se popis izvora primarnih i sekundarnih,koji se koriste tokom istraivanja i pisanja rada.Na osnovu radne bibliografije sastavlja se konana bibliografija,ona treba da bude opirnija od konane bibliografije.U njoj pored uobiajenih bibliografskih elemenata mogu nai mesta i razliita druga korisna obavetenja: kratak sadraj,ocena,procena koristi za odreenu temu,lokacija na kojoj se knjiga nalazi...

Tehnika ispisivanja radne bibliografije je razliita:1.ukoliko se radi starim nainom ispisivanje rukom2.novim nainom korienje personalnog kompjutera

Postoje prednosti jednog i drugog naina: Upotreba kompjutera je ekonominija,dopune i ispravljanja su jednostavnija,samo je pitanje koliko nam je kompjuter uvek pri ruci u odnosu na papir i olovku.Naravno gubljenje podataka u oba sluaja je mogue a posledice su iste,posao se obavlja ispoetka.Pravila za radnu bibliografiju za koju se do nedavno smatralo da e biti ispisivana samo rukom:1.svaka bibliografska jedinica treba da ima posebnu karticu (fiu)2.pogodan papir (ne tanak da se ne bi guvao i habao)3.upotreba kartice istog formata4.prilikom ispisivanja treba ostaviti mesta za podatke koji se unose naknadno5.bibliografiju sekundarnih izvora je bolje uraditi obimniju,jer bibliografija primarnih izvora mora biti kompletnaA kada se koristi kompjuter moe se koristiti program koji oponaa bibliotiki lisni katalog.U oba sluaja razliitim postupcima ostvaruju se bitne prednosti za nauni rad:1.mogunost da se bibliografske jedinice klasifikuju na razliite naine u razliitim prilikama (azbunim,abecednim redom..)2.mogunost da se spisak literature neprestano dopunjava

28. PISANJE RADA (PRISTUP,FAZE)

PRISTUP Cilj istraivanja jeste da se rad napie,da bi zatim bio podvrgnut nekoj vrsti verifikacije i objavljen.Deava se ali vrlo retko nadahnutim autorima kada piu delo manjeg obima da ga piu u jednom dahu odjednom i da su zadovoljni tako uraenim poslom,ali se deava i da autor bespomono pokuaava neto da pone pa su neophodni saveti.

Ukoliko nije u nekoj od prethodnih faza jasno odreen cilj,postavljaju se sledea pitanja:1.zato piem? Moe se zameniti u pitanje- za koju priliku piem?2.kakav rad hou da napiem u koliko se radi o akademskim radovima treba znati o kojoj vrsti rada je re3.odgovor na pitanje koji se obim rada oekuje zavisi u najveoj meri od odgovora na prethodna pitanja4.postavljamo sebi pitanje,koji je cilj istraivanja,jer se tako ulazi u sr problema

FAZE:1.sastavljanje plana rada- moe biti korisno ali i ne,autori sa veim iskustvom dobro poznaju svoju materiju pa ne prave plan,dok sa druge strane plan je od velike koristi,ukazuje na bitne odlike rada: da li su svi elementi teme uzeti u obzir,da li je u svakom aspektu teme dato dovoljno prostora,plan se u svakom trenutku moe menjati.Radovi u svojoj strukturi imaju 3 bitna elementa:uvodni deo,razrada,zakljuak.Obeleavanje nekih delova moe biti naslovima,rimskim,arapskim brojevima...2.pisanje prve verzije rada- moe se nazvati konceptom,ono to je napisano u prvi mah i vidljivo je samo autoru,moe biti krai ili dui u zavisnosti od teme i da ga ne treba ispravljati,preporuuje se da se pie na kompjuteru.3.itanje i ispravljanje prve verzije- podrazumeva ostavljanje rada neko vreme a onda njegovo ponovno itanje i otkriti poboljanja koja nisu uinjena ranije-da li je cilj istraivanja ostvaren-ispravljanje faktografskih greaka- potreba da se dopune neki delovi- organizacija rada,raspored delova- stil primeren temi- gramatika i pravopisna pravilnost4.unoenje ispravke- ispravljanje prve verzije obavlja se u razliitom obliku ako je bio disk sada na papiru

5.pisanje konane verzije rada i procenjivanje konanog teksta- dve poslednje uzajamno povezane radnje,ovo je prilika da se poprave jo neki eventualni propusti i da se autor idvoji od svog rada.

29. VRSTE RADOVA: AKADEMSKI, NAUNI, ELEMENTI NAUNIH RADOVA, USMENO IZLAGANJESistematika naunih radova je vrlo raznolika. Svaki pojedinac moe razvrstati radove po sopstvenom nahoenju. Postoji ustaljenost u imenovanju odreenih naunih radova.Nauna monografija je knjiga koja samostalno obrauje odreenu temu iz domena neke nauke. Sadri najmanje pedeset stranicapo autoru, i najmanje dva tamparska tabaka. Sadri uobiajane bibliografske podatke, ime i prezime autora, naslov rada, ime izdavaa, mesto i godinu izdanja i tako dalje. Unutar toga mogu biti i registri, grafikoni, tabele.Monografska studija sadri ime i prezime autora, naslov rada, saetak, kljune rei, autorov tekst, korienu literaturu i rezime.Prikaz ili pregledni lanak je nauni rad u kome se pie o naunoj monografiji ili monografskoj studiji. Sadraj dela mora biti u prikazima. Ne sme deskripcija da preovlada, jer e se pretvoriti u rezime. Bitno je sledee: u emu je speifinost dela, koja se vrsta grae koristi, koje su teme za dalja istraivanja, line reakcije i miljenja.Prireivanje grae za tampu se prireuje rukopisna, nepristupana graa, pisma se publikuju hronolokim redom, bez izmena u jeziku i pravopisu. Potrebna su obavetenja o adresatu i adresantu. Arhivsski dokumenti su prvorazredna graa za istoriografska istraivanja. Objavljuju se i oni hronoloki, bez ikakvog menjanja jezika i pisma, sa razreenjem skraenica.Recenzija je kritika ocena o nekom delu. Od prikaza se razlikuje zato to se pie pre objavljivanja rukopisa, i mora sadrati jasan stav da li se delo moe tampati ili ne.recenzenti se biraju iz reda strunjaka za neku oblast.Saetak, apstrakt, rezime termini koji se razliito upotrebljavaju. Saimanje opirnijeg teksta. Razlike su u poziciji teksta i u jeziku kojim se piu. Saetak ili apstrakt se publikuje na poetku rada, ispod imena autora i naslova rada, jezikom kojim se pie rad. Rezime se publikuje na kraju rada na nekom od stranih jezika. Urednitvo ima pravo da propie koji e to jezik biti. Negde je ak rezime prevod apstrakta. Dakle, jedan isti tekst na dvaju razliitih jezika objavljen. Saimanje treba da obuhvati: predmet istraivanja, primenjeni metod, plan izlaganja i interpretaciju. U naunim monografijama publikuje se samo rezime na kraju knjige. Rezime nije lako pisati ali je korisno.Kljune rei su jedan vid saimanja monografskih studija. Pomau itaocu da se opredeli za itanje teksta. Njima se obuhvataju kljuni pojmovi za razumevanje rada. One treba da budu iz fonda optih pojmova, prednost bi trebalo dati ustaljenim naunim terminima. Izbegavati rei koje su opti pojmovi: ljubav, mrnja, srea, itd.Indeks (registar) je sreen popis odreenih fenomena. U zavisnosti od toga koji su fenomeni izabrani, indeksi se mogu podeliti u nekoliko vrsta: indeks linih imena, indeks strunih termina, indeks lingvistikih pojmova, indeks kazivaa, indeks likova... Indeks treba da bude u funkciji boljeg razumevanja i bolje preglednosti rada.

30. DOKUMENTARNA PODELA NAUNOG RADAKONANA BIBLIOGRAFIJAVeinom nauni i struni radovi imaju posebnu bibliografiju koja se prilae uz rad na kraju i ima razliite nazive literatura,navedena literatura,vaniji radovi...Konana bibliografija satavlja se na osnovu radne bibliografije ali ne jednostavno njenim prepisivanjem ve na osnovu selekcije.Selekcija podrazumeva da e u bibliografiji biti uneti samo oni radovi koje je autor itao pa zatim oni radovi koji su u neposrednoj vezi sa temmom rada,dakle da pokae da se temom vlada,citati se takoe podrazumevaju.Bibliografske jedinice navode se azbunim ili abecednim redom.CITIRANJECitiranje unutar teksta rada moe da se ostvari u obliku:doslovnog citata,parafraze,rezimea..Mora se predoiti odakle je citat preuzet,doslovni citati obeleavaju se znacima navoda a parafraza se jasno odreuje (kao to je rekao i sl.).Kada se citira vise od 4 reda teksta,citat se prenosi u drugi red i grfiki smanjenom veliinom slova,izdvaja od ostalog dela teksta.Po sadrini i obimu moa se uklopiti u rad,dakle treba ih koristiti svrsishodnoCITIRANJE RADOVA BEZ POSEBNE BIBLIOGRAFIJE-neophodno je voditi rauna o tome da bibliografska fusnota mora da podnese svu teinu informacije,odnosno da omogui itaocu da i sam pronae navedeni rad.FUSNOTEDelovi teksta koji ne pripadaju glavnom toku izlaganja,koji se izdvajaju i grafiki,vrstom tampe i pozicijom u tampanom tekstu,koju e poziciju ona zauzeti stvar je autora.Dve su osnovne vrste fusnota: bibliografske I eksplikativne.O bibliografskim je bilo rei u bibliografiji pa je ovde re o eksplikativnim.Fusnote ine uobiajeni deo naunog rada ali se iljenja naunika o njihovom oblikovanju razlikuju..U naunom radu (doktorske teze) fusnote su neophodne,radi toga da se navedenim potkrepi neka ideja,da se sopstveni tekst smesti u kontekst prethodnih naunih istraivanja i najzad da reeno moe ko hoe proveriti.U eksplikativnim fusnotama se moe napisati komentar shvatanja suprotnih od onih koja se zastupaju ili saglasan sa njim,objanjenja koja su korisna ali nisu neophodna,upuivanje na mogunost daljeg istraivanja iste teme...

31. STIL AKADEMSKIH I NAUNIH RADOVA?Dobar stil je jedan od bitnih karakteristika rada.Midhad ami , u svom delu istie jasnost i konciznost kao odlike dobrog stila. Smatrajui da su tri osnovne stilske jedinice: re, reenica i paragraf. Kao savete o nainima sticanja dobrog stila on navodi: itanje dobrih stilista, prevoenje sa stranih jezika na maternji i samo pisanje.Momilo Sakan odlikama dobrog stila smatra, pored pominjanih jasnoe i konciznosti, jo i: jednostavnost, odmerenost, koherentnost, raznolikost...Dve osnovne preporuke koje se odnose na stil: (1) stil treba da bude primeren temi, vrsti rada, oblasti o kojoj se pie i nauci kojoj rad pripada i (2) nauni radovi piu se naunim funkcionalnim stilom.

32. LEKTORSKI I KOREKTORSKI POSLOVI?Od istraivanja do objavljivanja nauni ili struni rad proe kroz vie ruku. Autor u nekom trenutku proglaava svoj rad zavrenim i predaje ga na ocenjivanje. Ako je rad prihvaen za publikovanje, daje se lektoru. Nakon to je lektor obavio svoj deo posla, obavlja se slaganje rukopisa odnosno unoenje teksta u za to predvien raunarski program, pa se rukopis predaje korektoru. Nakon obavljene korekture rukopis dolazi u ruke tehnikom uredniku, pa se tampa i predaje sudu italaca.Lektor i korektor su zanimanja, delatnosti kojima se ljudi bave profesionalno; dunost im je da obezbede da rukopis bude ispravan.Autor se za svoju tehniku pisanja i pripreme rada za tampu mora sam opredeliti, jer je za svoj rad odgovoran u prvom redu on sam. Prekucani tekst mora biti lektorisan pre predaje rukopisa na ocenjivanje.Ako je u pitanju neki od akademskih radova, kandidat se pre predaje rada mora opredeliti da li e se pouzdati u svoje poznavanje jezika i pravopisa ili e potraiti pomo lektora. Oni autori koji sebe smatraju dovoljno pismenim da im nije potreban lektor neka ne gube iz vida injenicu da poznavanje jezika i pravopisa ne mora automatski da znai i sposobnost da se lektorie tekst.U ovom trenutku oni koji piu na srpskom jeziku moraju imati u vidu da je na snazi zvanian pravopis pa je neminovno da ga primenjuju. ( Pravopis srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1993.)Obim i vrsta lektorskih ispravki trebalo bi da zavise od vrste teksta. Najuoptenije bi se moglo rei da u tekstovima koji pripadaju knjievnosti postoji u pogledu jezika i pravopisa velika sloboda izraavanja te lektorske intervencije treba da budu svedene na najmanju meru. Lektor ne treba da ispravlja jezike nepravilnosti ni u razliitim vrstama publicistikih napisa u kojima odstupanja od jezike ili pravopisne norme imaju svoju izraajnu funkciju. Ispravke se ne vre ni u citatima. U svim drugim radovima, akademskim, strunim i naunim, tekst nakon intervencije lektora treba da bude gramatiki i pravopisno taan.Nakon lektorskih intervencija rukopis dolazi u ruke korektoru. Njegov zadatak je da uporedi odtampani tekst sa izvornikom. Korektor je duan da proveri da li je tekst pripremljen za tampu u svakom detalju identian tekstu koji je uspostavljen nakon lektorskih intervencija i da ono to je proputeno unese. Korektor nema prava da neto menja ili ispravlja na svoju ruku.I ako su im obaveze razliite, lektor i korektor slue se istim znacima. Lektor intervenie u tekstu, jer e tekst biti ponovo prekucavan; korektor intervenie na marginama teksta da bi tampar sa manje truda i tedei vreme uneo u tekst korektorske intervencije.

33. TEHNIKA OBRADA RUKOPISA?Formalni (spoljanji) izgled napisanog rada uglavnom je standardizovan i tih se standarda treba pridravati jer oni imaju svoju svrhu. Sve je vie postalo praksa da se od autora oekuje da svoj rad preda u lisnom (papirnom) i u elektronskoj formi. Takoe sve je vie postalo praksa da se rukopisi koji ne odgovaraju propisnim tehnikim standardima jednostavno ne prihvataju za publikovanje, ni ne uzimaju u razmatranje.Ukoliko se autor slui raunarom u pisanju svog dela, mora dobro da savlada i nekoliko puta da proita rukopis i ispravi sve greke.Rukopis pripremljen za tampu ili za ocenjivanje treba da ima sledee karakteristike: Format hartije A4 (21x29,5 cm) Tip slova Times New Roman Najvie 30 redaka na jednoj stranici i 60 slovnih znaka Veliki prored (double) Velika leva margina (oko 4 cm)