Univerzitet u NiuFilozofski faklutet

Istraivaki rad

Tema: Razlika nivoa opte informisanosti izmedju mukih i enskih uenika srednjih kola u Leskovcu

PREDMET: Teorija javnog mnjenjaPROFESOR: Zoran JevtoviASISTENT: Neven ObradoviSTUDENT: Aleksandra ivkoviBROJ INDEKSA: 451

Sadraj:Saetak________________________________________________________________2Uvod__________________________________________________________________2Predmet istraivanja______________________________________________________4Ciljevi istraivanja_______________________________________________________4Hipoteze________________________________________________________________4Metodologija istraivanja__________________________________________________5Anketa_________________________________________________________________5Literatura______________________________________________________________12

SaetakPoslednja istraivanja o nivou opte informisanosti kod mukaraca i ena ukazala su na to da postoji razlika izmedju steenog nivoa znanja. Medjutim, ono to je ostalo neispitano jeste koji su to faktori koji su utucali na razliku u znanju. Postavlja se, takoe i pitanje da li su ove razlike u stepenu nivoa znanja nuno proizile iz razliitosti interesovanja, sposobnosti i potreba mukaraca i ena ili iz nametnute funkcije polne uloge[footnoteRef:1]. Cilj ovog rada je ispitivanje ranih uzroka ovog fenomena (razlike u nivoima opteg informisanja kod mukaraca i ena) a istraivanje e biti sprovedeno na 420 uenika i uenica zavrnih godina leskovakih srednjih kola i na 25 redovnih profesora izabranih srednjih kola. [1: Set normi ponaanja koji se odnosi na mukarce i ene u datoj socijalnoj grupi ili sistemu. Sistem rodnih i polnih uloga varira od drutva do drutva, ali i pravila vezana za uloge se menjaju tokom vremena.]

Kljune rei:opta informisanost, razlika polova, uenici srednjih kola

UvodOpta informisanost ili opte znanje (general knowledge u meunarodnoj literaturi) predstavlja meru ukupne koliine znanja iz razliitih oblasti koju je osoba stekla tokom svog ivota. Ovo se odnosi na ona znanja koje je osoba usvojila kao trajna ili relativno trajna znanja i koja stalno nosi sa sobom", ne na one informacije koje su kratkorono zapamene (npr. trenutno nabubano gradivo za kakav predstojei ispit, koje e osoba ve sutradan zaboraviti). (B92 blog, 2012) [footnoteRef:2] Dakle, nivo steenog opteg znanja govori mnogo o interesovanjima i sposobnostima svakog pojedinca. [2: http://blog.b92.rs/text/20630/Testovi-opste-informisanosti/ (poseeno 7. maj 2015.)]

Za ispitivanje nivoa opteg znanja koristi se TOI[footnoteRef:3] . Zbog kvalitetnih rezultata koje daju, testovi opte informisanosti poeli su da se koriste u velikoj meri. Ne samo u okviru razliitih ispitivanja ve i kao obavezni deo prijemnog ispita za razne fakultete i visoke kole pa i kao uslov za razgovore za posao u razliitim strukama. Postao je jako bitan jer je on olienje sposobnosti i erudicije kandidata koji ga reava. On se najee polae na fakultetima gde se studiraju drutvene nauke, poput filozofije, sociologije, psihologije i istorije. Priroda ovih nauka je takva da se od kandidata zahteva razumevanje odreenih pojava, a ne injenino znanje. Zbog toga se, na delu prijemnog ispita gde se proverava znanje iz studijske oblasti, najee pie esej. Da bi se olakalo rangiranje kandidata, uveden je i test opte informisanosti, koji se reava zaokruivanjem ponuenih odgovora, a boduje se prema odgovarajuem kljuu. Upravo zbog toga, za sastavljanje ovih testova postoji utvrena metodologija: autori moraju da vode rauna o uzrastu kandidata, kao i o tome da dolaze iz razliitih drutvenih i kulturnih sredina. Recimo, detetu sa sela ne bi trebalo da bude problem da odgovori koja se domaa ivotinja naduje ako se prejede, dok bi za decu iz gradskih sredina ovo pitanje moglo da bude ozbiljan problem. Obrnuto, odgovor na pitanje koliko kolovoznih traka ima bulevar, znae vie gradske dece. Meutim, kako su u srednju kolu ili svi kandidati za upis na fakultet, odgovor pitanje u kom se delu Ive Andria pojavljuje orkan trebalo bi da znaju svi. Isto tako, televizijski program prati ogromna veina populacije, bez obzira na uzrast, to pitanje o junaku serije koji esto govori: "Nije lupus!", ini odgovarajuim. Moglo bi se oekivati da samo strastveni ljubitelji epske fantastike znaju ko nosi prsten u Mordor, ali popularnost Tolkinovog romana i filmske trilogije "Gospodar prstenova" je tolika da odgovor mogu da znaju i oni koji nisu ispratili ovu sagu. Autori testova opte informisanosti sve ovo treba da imaju u vidu i da to obuhvate pitanjima. (Jovana Gligorijevi, Vreme, 2012)[footnoteRef:4] [3: Test opte informisanosti] [4: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1063402 (poseeno 7.maj 2015.)]

ivot u nesigurnom dobu dao je za ishod one koji tee ka sturnom usavravanju radi lakeg nalaenja posla a sa druge strane one kojima je izgradnja velike karijere osnovni ivotni cilj. Obrazovanje koje pruaju strune kole uglavnom je orijentisano ka konkretnoj materiji i prua manje prostora za i vremena za obogaivanje opteg znanja. Organizacija nastave i uenja u srednjem strunom obrazovanju uglavnom se zasniva na ideji o konkretnim rezultatima, odnosno na preciznom definisanju onoga to e uenici znati i umeti po zavretku obrazovanja. Usredsreenost na struku i sticanje konkretnih vetina posebno je intenzivirana danas, kada stopa nezaposlenosti vrtoglavo raste iz dana u dan. (Valentino Kuleto 2013:1) Opte znanje nije od primarne vanosti a profesori esto prenose znanja koja nisu meusobno povezana, niti sagledana u nekom irem kontekstu, shvatajui svaki nastavni predmet kao posebnu kategoriju. Izloeni pritisku da se na vreme opredele za jednu oblast kao ivotnu profesiju, uenicinisu motivisani da povezuju znanja iz razliitih predmeta i ire svoje vidike.Glad za uspehom i karijerom, sa druge strane, povlai za sobom druge prioritete i razliite napore. Svojstva novog kapitalizma ugroavaju elemente linog karaktera koji slue kao sutinska veza meu ljudima. Od radnika se oekuje da budu: fleksibilni, prilagodljivi, pokretni i spremni na rizik, to je u direktnoj suprotnosti sa glavnim karakteristikama vrstog karaktera. Odatle izranjaju novi slojevi mladih ljudi, radnika poseduju portfelj vetina odreeni broj razliitih vetina i kvalifikacija koje koriste da bi se tokom svog radnog veka kretali s jednog radnog mesta na drugo. Tu se javlja i potreba za nadogradjivanjem opteg znanja koje se danas moe posmatrati kao osnovica gradnje pomenutog portfelja. Trka za karijerom i uspehom ne poznaje pol, intelektualno se nadograuju kako mukarci, tako i ene. Meutim, nauna istraivanja koja se bave stepenom opte informisanosti kod ova dva pola zasebno, govore da mukarci postiu znatno vii nivo u sticanju opteg znanja. Teorije i istraivanja kau da polne razlike u optim informacijama prvenstveno nastaju kao posledica razliitih socijalizacijskih postupaka koji se primjenjuju na decu razliitog pola pa i uticaja razliitog genotipa (Zarevski i Ganik-Del Negro, 1998, prema Karolini Skok, 2006:3 ). Testovi opte informiranosti su u pozitivnoj korelaciji s merama ekstraverzije to potvruje pretpostavku da aktivnija i drutvenija deca mlae dobi sami trae informacije i tako dolaze u dodir s veom koliinom potencijalnih informacija za zadravanje. Kod starije dece dolazi do pada povezanosti ekstraverzije i testova opte informiranosti, to je u skladu s opaanjem da u funkciji dobi dolazi do pada povezanosti ekstraverzije i uspeha u kognitivnim zadacima i kolskog postignua. Dakle introvertirani uenici viih razreda i studenti su u proseku neto uspeniji od ekstaverata (Zarevski, 2000).Sa razvojem i socijalizacijom dece, ona poprimaju odreene moralne vrednosti koje im namee pre svega porodica, kola, okolina a danas u velikoj meri i mediji. Velika je verovatnoa da, nauivi ta su njihove obaveze i prava mladi se prema steenim vrednostima vode u ivotu. Otuda se devojke, a kasnije mlade ene kao i deaci a kasnije mukarci svesno ili nesvesno, vie opredeljuju za poslove koji su u okviru njihovih polnih uloga. Istraivanja pokazuju da se pri ispitivanjima devojice bolje pokazuju u poznavanju medicine, zabave, odee, ukraavanja, kulinarstva, botanike, dok deaci pokazuju bolje poznavanje geografije, istorije, politike, sporta, tehnike i zoologije.

Predmet istraivanja:Predmet istraivanja je steeni nivo opteg obrazovanja kod muke i enske populacije uenika srednjih kola na teritoriji optine Leskovac.

Ciljevi istraivanja:1. Ispitati da li postoji razlika izmedju steenog nivoa opteg znanja kod muke i enske populacije uenika srednjih kola;2. Utvrditi da li je steeni nivo opteg obrazovanja uenika vie vezan za individualna interesovanja ili za njihove polne uloge;3. Utvrditi da li postoji razlika u interesovanju profesora za rad sa uenicima u odnosu na njihov pol.

Hipoteze istraivanja:1. Postoji razlika izmedju steenog nivoa opteg znanja kod muke i enske populacije uenika srednjih kola;2. Steeni nivo opteg obrazovanja uenika vie je vezan za polne uloge uenika srednjih kola nego za individualna interesovanja uenika;3. Postoji mala razlika u interesovanju profesora za rad sa uenicima u odnosu na njihov pol.

Metodologija istraivanja

U naem radu koristiemo sledee metode nauno-istraivakog rada: anketa.Radie se dve ankete. Prvu anketu emo raditi na uzorku od 420 uenika i uenica(po 3 odeljenja zavrnih godina iz svake od pet izabranih kola). Drugu anketu emo raditi na uzorku od po pet nasumino izabranih redovnih profesora iz svake od dole navedenih kola.kole koje su odabrane za ispitivanje su:Medicinska kola;Trgovinsko-ugostiteljska kola;Tehnika kola Rade Metalac;Ekonomska kola uka Dini; i Gimnazija Leskovac.

Anketa

1. Pol:a) mukib) enski

2. Koju kolu pohaate?a)Medicinska kola b)Trgovinsko-ugostiteljska kolac)Tehnika kola d)Ekonomska kolae)Gimnazija

3. Indija je dugo bila kolonija:a) Velike Britanijeb) panijec) Francusked) Nemakee) Otomanskog carstva

4. Eklatantan primer je onaj koji je:a) netaanb) oigledanc) nejasand) dvosmisliene) taan

5. ta znai latinska izreka Homo homini lupus est?a) Cilj opravdava sredstvob) Sve svoje nosim sa sobomc) Nema posledica bez uzrokad) ovek je oveku vuke) Ko se slui silom, od sile e i poginuti

6. Film koji je dobio Oskara za najbolji film 2014. je:a) Grand Budapest hotelb) ovek pticac) Odrastanjed) Teorija svegae) 12 godina ropstva

7. Edvard Munk naslikao je sliku:a) Krikb) Devojka sa bisernom minuomc) Upornost seanjad) Raanje Veneree) Suncokreti

8. Lari je novana valuta:a) Irskeb) Gruzijec) Bangladead) Islandae) Kirgistana

9. Onkologija je grana medicine koja se bavi:a) tretmanom kancera i tumorab) ustanovljavanjem i leenjem bolesti oiju i vidnog putac) izuavanjem rada i bolesti bubregad) prouavanjem fizikih i hemijskih karakteristika lekovae) tretmanom bolesti kostiju i zglobova

10. Ligu ampiona 2014. osvojio je:a) Atletiko Madridb) Bajern Minhenc) Barelonad) Real Madride) elzi

11. Ruske kape su naziv za vrstu:a) cveab) kolaac) medicinskih instrumenatad) filmskih kadrovae) specifikog posua za ispijanje aja

12. Norma Din je javnosti poznatija kao:a) erb) Pamela Andersonc) Madonad) Merilin Monroe) Odri Hepbern

13. Karoserija je:a) nova vrsta rijaliti ouab) nosei deo automobilec) umetniki pravacd) mali grad u panijie) supstanca za zgunjavanje tenosti

14. Iv Sent Loren je:a) trg u Nicib) restoran na obali Senec) voza trkakih automobiled) modni kreatore) trni centar u Kanadi

15. asovi kod redovnih profesora su koncipirani tako da:a) svih 45 minuta moraju biti usredsreeni na gradivob) jednu polovinu asa profesor nameni gradivu a drugu ostavi za pitanja i dodatna objanjenac) profesor u 45 minuta predaje gradivo koje mora konstantno biti upotpunjeno korisnom primerima iz ivota i zanimljivin informacijamad) praktikuje se rad u grupama gde svaka grupa na kraju asa prezentuje svoj rad.e) profesori nemaju ustaljeni koncept rada

16. Profesori uenika uglavnom dele na:a) muke i enske uenikeb) dobre i loe akec) vaspitanje i nevaspitane d) dobro i loe ekonomski situiranime) uenici se ne dele u vrste17. Za vreme asa profesor opskrbljuje dodatnim informacijama one uenike koji:a) imaju bolje oceneb) iju zainteresovanost primetimc) su suprotnog pola u odnosu na mene i time ukazujem znaaj jednakostid) istog pola kao i ja jer oseam da me bolje razumeju e) profesor opskrbljuje informacijama celu grupu, bez izuzetaka

18. Nakon asa opskrbljujem informacijama one uenike koji:a) imaju bolje oceneb) iju zainteresovanost primetimc) su suprotnog pola u odnosu na mene i time ukazujem znaaj jednakostid) istog pola kao i ja jer oseam da me bolje razumeju e) opskrbljujem informacijama celu grupu, bez izuzetaka---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1. Pol:a) mukib) enski

2. Redovni sam profesor u:a) Medicinskoj koli b)Trgovinsko-ugostiteljskoj kolic)Tehnikoj koli d)Ekonomskoj kolie)Gimnaziji

3. Moji asovi su koncipirani tako da:f) svih 45 minuta moraju biti usredsreeni na gradivog) jednu polovinu asa namenim gradivu a drugu ostavim za pitanja i dodatna objanjenah) u 45 minuta predajem gradivo koje mora konstantno biti upotpunjeno korisnom primerima iz ivota i zanimljivin informacijamai) praktikujem rad u grupama gde svaka grupa na kraju asa prezentuje svoj rad.j) nemam ustaljeni koncept rada

4. Svoje uenika uglavnom delim na:f) muke i enske uenikeg) dobre i loe akeh) vaspitanje i nevaspitane i) dobro i loe ekonomski situiranej) uenike ne delim u vrste

5. Za vreme asa opskrbljujem dodatnim informacijama one uenike koji:a) imaju bolje oceneb) iju zainteresovanost primetimc) su suprotnog pola u odnosu na mene i time ukazujem znaaj jednakostid) istog pola kao i ja jer oseam da me bolje razumeju e) opskrbljujem informacijama celu grupu, bez izuzetaka

6. Nakon asa opskrbljujem informacijama one uenike koji:a) imaju bolje oceneb) iju zainteresovanost primetimc) su suprotnog pola u odnosu na mene i time ukazujem znaaj jednakostid) istog pola kao i ja jer oseam da me bolje razumeju e) opskrbljujem informacijama celu grupu, bez izuzetaka

7. Na osnovu dosadanjeg iskustva u radu smatram da su za rad pogodnija:a) mukarca deca jer imaju iri spektar interesovanjab) enska deca jer imaju iri spektar interesovanjac) muka deca jer je moj predmet pogodniji za mukarced) enska deca jer je moj predmet pogodniji za enee) pogodniju grupu za rad ne biram na osnovu pola

Literatura:

Zarevski, P. (2000): Priroda i struktura inteligencije. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Skok, K. (2006). Opa informisanost i spolne uloge, Diplomski rad: Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Zagreb.

British Journal of Psychology (2002), Lynn R., Irwing P. Sex differences in general knowledge, semantic memory and reasoning ability, University of Ulster, UK

Personality and Individual Differences 32 (2002), R. Colom, O. Garca-Lopez, Sex differences in fluid intelligence among high school graduates, Elsevier Ltd., Dannmark

Muniaba F. Test opste informisanosti - kriticka analiza

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1063402 Ispit za koji se ne ui, sajt poseen: 07. maj 2015.

http://www.valentinkuleto.com/2013/01/opste-obrazovanje-iili-strucnost-u-srednjem-strucnom-obrazovanju/ Opte obrazovanje i/ili strunost u srednjem strunom obrazovanju? sajt poseen: 07. maj 2015.

http://blog.b92.rs/text/20630/Testovi-opste-informisanosti/ Testovi opte informisanosti , sajt poseen 07. maj 2015.13