1

Академска 201Академска 20133/1/144. год.. год.

ГРАЂАНСКО ПРАВОГРАЂАНСКО ПРАВО:: Стварно Стварно правоправо

Доц. др Раденко ЈотановићДоц. др Раденко Јотановић

1

2

Литература:- Бабић, И.: Грађанско право – Увод у грађанско право и стварно

право, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2008. година, стр. 188- 309,

- Станковић, О. и Орлић, М.: Стварно право, било које издање, Номос, Београд, 1996. година,

- Бабић, И. и др.:Коментар закона о стварим правима Републике Српске, Привредна штампа, Сарајево, 2011. година,

- Јотановић, Р.: Право грађења, магистарски рад, Београд, 2008. година,

- Закон о стварним правима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08,

- Закон о премјеру и катастру Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 6/12,

- Оквирни закон о залозима, “Службени гласник БиХ”, бр. 28/04,- Закон о регистрованим залогама на покретним стварима и

чланским удјелима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 16/00 и 52/01.

3

Појам стварног права

Стварно право као грана права у оквиру Грађанског права – пaндeктни систем;

Стварно право у објективном смислу је скуп правних норми грађанског права изражених у закону или другом општем акту које регулишу односе између људи, а поводом ствари - субјективна стварна права, са циљем да се одреде коме та права припадају (правила гране права којима се уређују субјективна стварна права).

Стварно право у субјективном смислу је грађанско право које свог имаоца овлашћује на непосредну правну власт на одређеним стварима (апсолутно право које за свој непосредан објект има ствар).

4

Карактеристике стварних права

дејство erga omnes, обавеза на пасивно понашање свих трећих лица:

конкретизација по субјеку и садржини у случају повреде,

уживају право првенства (у односу на облигациона права и истоврсно стварно право настало касније),

дају право следовања, за непосредан објекат имају ствар, публицитет стварних права уписом у катастар

непокретности, претежно су уређена императивним прописима

аутономија воље и њено дејство на стварна права (аутономије воље – дејство inter partes),

принцип numerus clausus-a стварних права.

5

Врсте (подјела) стварних права Право својине и iura in re alliena (стварна права на туђим стварима):

чл. 1/2 ЗСП-а и чл. 93/1/а) – ж) Закона о премјеру и катастру Републике Српске.

Iura in re alliena:– Стварне службености;– Плодоуживање;– Заложна права: хипотека, ручна залога и бездржавинска залога на

покретним стварима/регистровано заложно право/хипотека на покретним стварима/мобилијарна хипотека;

– Право грађења;– Реални терети;– Закуп;– Концесије и– (Законско) право прече куповине.

6

Појам ствари као објекта стварних права

Ствар је дио материјалне природе у људској власти (физички услов) на коме постоји субјективно грађанско право (услов правне природе).

Људско тијело и дијелови тијела... Правни положај животиња... Ствари у посебном режиму (дроге и лијекови, оружје...)... “Бестјелесна” ствар. Ствар и “добро” (из француског права: повољно значење појма

ствари - извор користи и неповољно – извор штете):- Јавна добра (јавни путеви, улице, тргови и др.),- Општа добра (ваздух, вода у ријекама, изворима, језерима и мору)

и- Добра од општег интереса (грађевинско, пољопривредно, шумско

земљиште, биљни и животињски свијет, културна добра,...)

7

Подјела (врсте) ствари:покретне и непокретне ствари

Покретне (res mobiles) су оне ствари које се могу премјештати са једног мјеста на друго без повреде њихове суштине.

Непокретност (res immobiles) је све што је на површини земљишта, испод или изнад њега изграђено (изузетак право грађења)..., трава, дрвеће и плодови...

Право грађења је непокретност у правном смислу. Непокретности по намјени, антиципиране покретне

ствари (покретне ствари „унијете“ у непокретност да јој служе + да јој је такву намијену одредио власник непокретности + исти власник); могу постати самосталне ствари, нпр. неодвојени плодови, материјал од кога је изграђена зграда...

Superficies solo cedit...

Правни значај подјеле ствари Правни значај подјеле ствари на покретне и непокретне:на покретне и непокретне:

Расправљање заоставштине,Расправљање заоставштине, Дереликција,Дереликција, Заложно право,Заложно право, Стицање путем одржаја,Стицање путем одржаја, Стицање од невласника,Стицање од невласника, Iustus titulus Iustus titulus (форма уговора),(форма уговора), MModus acquirendi odus acquirendi за стицање стварних права, за стицање стварних права, RRегистри непокретности, егистри непокретности, Предмет уговора о остави...Предмет уговора о остави...

8

9

Проста и сложена ствар

Критеријум подјеле је да ли се дијелови могу распознати (сложена ствар) или не (проста ствар)?

Дијелови сложене ствари: А) одвојени саставни дијелови (физички самостални) иБ) спојени саставни дијелови: Б 1) неодвојиви (потпуно инкорпорисани) дио ствари

(битни дио - чл. 10/1ЗСП) који се не може одвојити без уништења или оштећења ствари: није самосталан објекат стварних права), нпр. грађевински материјал од кога је направљена зграда и

Б 2) одвојиви (непотпуно инкорпорисани) дио ствари (небитни дио - чл. 10/2 ЗСП): може бити предмет стварних права, нпр. прозор, лустер, точак аутомобила...

10

Главна и споредна ствар, припадак ствари

Главна ствар подразумијева физичку цјелину њених саставних дијелова, која има примаран значај у односу на покретну ствар са којом је функционално повезана.

Главна ствар:

1. у ширем смислу: одвојиви (непотпуно инкорпорисани) дијелови и

2. у ужем смислу: неодвојиви (потпуно инкорпорисани) дијелови. Припадак непокретности (узгредна ствар):

- одвојени дио ствари (непотпуно инкорпорисани) и

- физички самостални дио функционално повезан са главном ствари. Accessorium sequitur principalae...

11

Плодоносна ствар и плодови (fructus)

Плодови су приходи које настају од неке ствари или права (правног односа). Они се најчешће јављају периодично, намењени су за одвајање и не исцрпљују супстанцу ствари која их даје. Припадају власнику ствари или права које их доноси.

Подјела плодова:- природни - органски произилазе из неке ствари без улагања

људског рада,- индустријски - настају улагањем људског рада и уз помоћ природе

и- цивилни – произилазе из неког правног односа (најчешће у

новцу). До одвајања плодови су дио полодоносне ствари, а након

одвајања постају самосталане ствари. Плодови животиње припадају власнику животиње.

12

Ствари у промету и ван промета

Res in commercium су ствари које могу бити објекти стварних права и

- Res extra commercium су ствари које не могу бити објекти стварних права

Ствари у посебном (административом, ограничено регулисаном) режиму (нпр. дроге и лијекови, оружје...)

13

Збирна ствар (universitas rerum)

Збирна ствар је скуп истоврсних, физички самосталних ствари, које имају исту намјену и у правним односима се појављују као цјелина (нпр. стадо оваца, збирка марака, књиге у библиотеци...).

Комплементарна ствар је она код које су, такође, поједини дијелови физички одвојени, али немају никакву самосталну употребну вриједност, те се у правном промету појављују као цјелина (нпр. пар рукавица, пар чарапа ...).

Збир ствари и права: universitas iuris (нпр. стечајна маса, заоставштина...).

14

Дјељиве и недјељиве ствари

Дјељиве ствари су оне које се могу дијелити на више истоврсних дијелова, при чему њихова супстанца остаје иста, а мањи дијелови имају сразмјерно мању вриједност у односу на цјелину.

Недјељиве ствари су оне код којих би се диобом уништила њихова супстанца или би се несразмјерно умањила вриједност дијелова добијених диобом.

Врсте диобе: - физичка - механичка подјела ствари на ситније

дијелове,- геометријска - дијели се земљиште линијама на више

парцела, зграде хоризонтално и вертикално и- цивилна диоба - диоба по вриједности, ако физичка

диоба није могућа.

15

Процјењиве и непроцјењиве ствари

Процјењиве су оне ствари чија се вриједност може одредити упоређивањем са другим стварима у промету. Имају прометну и употребну вриједност и могу се изразити у новцу.

Новац је тјелесна ствар која има функцију општег мјерила вриједности робе и услуга на тржишту и средства плаћања. Цијена процењиве ствари може бити:

- редовна - нормална цијена која важи на тржишту,- ванредна - цијена при чијем се утврђењу узимају у обзир

посебне околности и - афекциона - вриједност одређене ствари за власника због

његове наклоности коју има према тој ствари. Непроцјењиве су оне ствари чија се вриједност не може

одредити упоређивањем са другим стварима у промету.

16

Потрошне и непотрошне ствари

Критеријум разликовања је економски: Потрошне ствари су оне које се једном

употребом потроше или се њихова супстанца битно смањи или су намијењене отуђењу.

Непотрошне ствари се могу употребљавати више пута или неограничен број пута, а да им се тиме битно не наруши супстанца.

17

Индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду

По роду су одређене оне покретне ствари које се у правном промету одређују по некој мјерној јединици (килограму, литру, дужном метру...). Ствари по роду се одређују бројањем, вагањем или мјерењем. Genera non pereunt.

Индивидуално одређена ствар је ствар одређена појединачно – конкретно, било зато што је једина такве врсте, непоновљива, или су јој такво својство дале стране у закљученом правном послу.

Индивидуализација ствари одређених по роду: кад се одређена количина издвоји из рода и обиљежи.

18

Замјенљиве и незамјенљиве ствари

Замјенљиве ствари су оне умјесто којих се, приликом испуњења обавезе, може предати друга ствар истих карактеристика.

Незамјенљива ствар не може бити замјењена другом стварју.

Ствари одређене по роду су замјенљиве. Индивидуално одређена ствар може бити замјенњива и незамјенњива (нпр. аутомобил).

Предмет зајма су замјенњиве ствари.

19

Хартије од вриједности

...је писана исправа којом се њен издавац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу (чл. 234 ЗОО).

Право на хартији и право из хартије: Право на хартији је стварно право и споредно је, а право из хартије је главно право и може се остварити само ако се посједује и сама хартија од вриједности (изузетак је амортизација – издавање нове хартије).

20

Врсте хартија од вриједности

Према праву које је означено на хартији:1. стварноправне (коносман, товарни лист,

складишница),2. облигационоправне (мјеница, чек, обвезница и сл.) и3. хартије с правом учешћа (акције у АД-у). Према начину одређивања титулара:1. хартије на доносиоца (нпр. лозови),2. хартије по наредби (индосамент) и3. хартије на име (нпр. обвезнице, штедне књижице). Легитимациони папири и знаци (разне врсте карти:

жељезничке, аутобуске, позоришне, биоскопске, разне врсте улазница, бонови...) се разликују од хартија од вриједности.

21

Државина (посјед, possessio)

Претходни појам државине: Фактичка власт на ствари, која постоји независно од тога да ли држалац има или не (субјективно грађанско) право на ту фактичку власт и независно од тога да ли он зна или не да такво право има или нема (ако га нема).

Детентор (помоћник у државини по ЗСП) није држалац, нема државину. То је лице које по основу радног или сличног односа или у нечијем домаћинству држи ствар за друго лице и поступа по његовим упуствима.

22

Појам државине

Државина није право, али ужива самосталну судску заштиту (разлози, оправдање – сигурност и правни ред).

Под одређеним условима може се претворити у право (одржај).

Претпоставка постојања права у корист држаоца (терет доказивања).

Претпоставка савјесности држаоца. Државина и објективна одговорност.

23

Субјективно и објективно схватање државине

Субјективна (римска) концепција државине: Corpus (апрехензиона радња, акт) + Animus rem pro sibi habendi, animus domini (разлика у односу на animus possendi).

- Corpus – Animus = Детенција.- Corpus + Animus = Државина. Објективна (модерна, германска) концепција

државине (Corpus + Animus possendi).- Corpus = Државина. Quasi possessio: фикција државине бестјелесне

ствари (плодоуживање и стварна службеност) и државина права у савременом праву.

24

Субјекти државине

Субјекти државине могу бити физичка и правна лица. Они могу бити субјекти државине на оној ствари на којој могу имати право својине или неко друго стварно или облигационо право.

Државину може стећи и пословно неспособно физичко лице, ако је у конкретном случају, с обзиром на врсту ствари, способно да на основу своје одлуке стекне фактичку власт на ствари (нпр. дијете има државину играчака, обуће, одјеће и сл.). Државински спор у овим случајевима води законски заступник.

25

Објекти државине

Предмет државине могу бити ствари на којима се може стећи право својине (ствари у промету) и друга стварна права. Могућа је државина и на оним добрима од општег интереса, која се налазе под посебним управним режимом, тако да могу бити у грађанскоправном промету као што су књиге у државним библиотекама, државним музејима...

Предмет државине су индивидуално одређене и садашње ствари. Поред ствари, предмет државине, начелно, могу бити и имовинска права.

26

Врсте државине

1. Непосредна и посредна државина,

2. Државина ствари и државина права (самостална и несамостална),

3. Искључива државина и судржавина,

4. Законита и незаконита државина,

5. Савјесна и несавјесна државина и

6. Права и манљива државина.

27

Непосредна и посредна државина

Непосредну државину има онај држалац који фактичку власт на ствари врши сам или преко детентора.

Посредна држвина постоји када је држалац ствар повјерио неком другом у непосредну државину.

- Посредна државина је фикција (“спиритулизуована” државина).

- Имају је, нпр.: закуподавац, залогодавац, послугодавац...али и наследник, коме још није предата заоставштина.

Посредна државина и заштита државине. И непосредна и посредна државина уживају државинску заштиту, и према трећима и међусобно.

Посредна и непосредна државина и одржај.

28

Државина ствари и државина права

Критеријум подјеле: обим државинске власти коју држалац остварује.

1. Државина ствари (својинска државина): држалац се према ствари понаша на онај начин на који се понаша власник, по обиму одговара власти коју даје право својине. - Постоје два изузетка: нема државину детентор и насљедник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа без обзира када је стекао фактичку власт.

2. Државина права: држалац се према ствари понаша као ималац неког права ужег од права својине. По обиму одговара власти коју даје неко стварно или облигационо право на ствар. ЗСП предвиђа само државину права стварне службености.

- Када на истој ствари постоји и непосредна и посредна државина, непосредна је увек државина права....

29

Искључива државина и судржавина

Искључива државина је она коју врши једно(физичко или правно) лице тако да из државине ствари или права искључује сва друга лица.

Судржавина постоји кад два или више лица врши фактичку власт на истој ствари или праву. Сваки од судржалаца у том случају врши самосталну фактичку власт на целој ствари, али је огрнаничен вршењем фактичке власти од других судржалаца.

- Заједничка државина, као посебан облик није регулисана у ЗСП. - Начини отваривања фактичке власти код судржавине:1. Периодична (наизмјенична) искључива фактичка власт судржаоца,2. Истовремена фактичка власт,3. Непосредна државина једног, посредна другог и4. Непосредна државина трећег, посредна судржаоца. Заштита према трећима, међусобна државинска заштита.

30

Законита и незаконита државина

Законита државина се заснива на пуноважном правном основу (послу) подобном да се пренесе право које држалац врши.

- Правни основ за државину ≠ државина.- Законита својинска државина подобна да се пренесе

право својине.- Правни посао не смије бити ништав, а рушљив основ не

спречава да државнина буде законита.- Законитост насљедникове државине = државина декујуса.- Значај подјеле за одржај. Незаконита државина није заснована на пуноважном

правном основу за стицање неког стварног права.

31

Савјесна и несавјесна државина Савјесни држалац је онај који основано сматра да има пуноважан

правни основ за државину ствари (да је ималац права које врши). Он је у доброј вери, али у заблуди.

Несавјестан држалац је онај који зна или би морао знати да нема пуноважан правни основ за државину ствари или права коју врши.

- Савјесност се претпоставља.- Савјесност насљедникове државине ≠ савјесност декујуса.- Савјесност државине правног лица и лица које има законског

заступника.- Mala fide superveniens (non) nocet: накнадна несавјесност (не)

шкоди.- Савјесна и незаконита државина (нпр. закључен ништав уговор са

власником, а то купац није знао).- Несавјесна и законита државина (нпр. купац зна да је продавац

лопов).

32

Права и манљива државина

Права државина (истинита, мирна по ЗСП, чл. 312/2) је стечена на правно допуштен начин: државина стечена предајом од стране претходног држаоца или узимањем у државину ствари која није у нечијој државини (res nullius).

Мањива државина је стечена на недопуштен начин: силом, преваром или злоупотребом поверења (vi, clam или praecario).

33

Земљишнокњижна или табуларна државина

Табуларна државина је државина лица које је у земљишном регистру уписано као ималац права својине или неког другог стварног права које се уписује у земљишне регистре.

34

Стицање државине Успостављавање фактичке власти: апрхензионе радње +

animus possendi Начини стицања:1. Непосредно (оригинарно, апсолутно, изворно,

једностраним чином) – стицање државине на ствари која није у нечијој државини (res nullius).

- Обим одређен вољом стицаоца.2. Посредно (деривативно, релативно, пренесено) – стицање

држвине на ствари која је објект туђе државине: - Самовласно (без правног основа, манљиво):обим одређен

вољом као код непосредног стицања.- Преносом: обим одређен вољом претходника. Стицање државине стварне службености: са преносом

непокретности преноси се и државина права стварне службености.

35

Пренос државине Пренос државине покретне ствари врши се обичном предајом

(traditio vera), као и симболичном предајом (traditio simbolica), нпр. предајом исправа (хартија од вриједности: коносман, товарни лист), кључева (аутомобила)... Савјесни ималац фактичке власти има предност над савјесним имаоцем исправе.

Пренос посредне својинске државине непокретности врши се уговором: специфичности преноса: “смјена” у вршењу апрехензионих радњи, симболична предаја…

Фиктивна предаја (traditio fictiva) – предаја изјавом воље:1. traditio brevi manu (предаја кратке руке): досадaшњи (непоср.)

држ. права – стицалац – постаје непосредни држалац ствари, а преносилац – поср. држалац ствари губи државину,

2. constitutum possessorium – преносилац, дотадашњи држ. ствари задржва ствар као непоср. држ. права, а стицалац стиче посредну државину ствари и

3. cessio vindicationis – преносилац преноси поср. државину ствари на прибавиоца, а ствар се налази у непоср. државини трећег.

36

Престанак државине

Државина ствари се губи престанком фактичке власти на ствари што је фактичко питање које цијени суд водећи рачуна о свим околностима случаја: пропашћу ствари, губитком ствари, напуштањем ствари вољом држаоца...

Претпоставка “Olim possessor, hodie possessor presumitur”: једном држалац, увијек држалац.

Апсолутан и релативан престанак. Добровољан и против воље држаоца. Привремена спријеченост не значи престанак. Оборива претпоставка да је онај ко докаже почетак и крај

државине био држалац у међувремену. Државина права престаје одрицањем држаоца, пропашћу

непокретности...

37

Заштита државине

Ratio lеgis – забрана самовлашћа. Свака држвина ужива заштиту – ограничени изузетак

код манљиве државине: држалац нема потпуну заштиту против онога од кога је стечена на манљив начин.

Циљ заштите – успостављање стања посљедње мирне државине, оног које је постојало прије напада на државину.

Врсте повреде државине: 1. одузимање државине и2. сметање државине. Облици заштите државине:1. судским путем и2. вансудским путем (самозаштита).

38

Одузимање и сметање државине

Одузимање државине (ствари, депосједовање) је потпуно искључење држаоца из фактичке власти и заснивање фактичке власти другог држаоца.

Сметање државине:1. Потпуно без заснивања фактичке власти другог

држаоца и2. Непотпуно (сужавање и отежавање вршења

фактичке власти, дјелимично депосједовање):(а) успостављање ограничене фактичке власти ометача

без потпуног депосједовања (нпр: прелазак преко туђе непокретности) и

(б) спречавање држаоца да остварује пуну фактичку власт (нпр: онемогућавање пролаза).

39

Сметање државине

Сметање једном радњом, успостављање трајног стања (нпр. истресање шљунка у туђе двориште).

Сметање понављањем радњи (нпр. прелазак преко туђе парцеле).

40

Државинске тужбе

Тужба због одузимања државине (за повраћај ствари) – interdictum recuperande possessionis:

- тужилац: бивши држалац,- тужени: садашњи држалац који је одузео државину, - захтјев: повраћај ствари,- доказ: да је тужени држалац који је одузео државину тужиоцу

(да је тужилац имао државину). Тужба због сметања државине - interditctum retinende possession:- тужилац: држалац,- тужени: онај који смета, по чијем се налогу смета,- захтјев: престанак сметања, повраћај у пређашње стање, забрана

будућег сметања под претњом новчане казне,- доказ: државина, сметање.

41

Државинске тужбе: рокови и приговори

Рок за подношење: преклузивни субјективни рок од 30 дана и објективни рок од годину дана.

- Рачунање рокова Приговори који се могу уложити против државинских тужби:• Приговор недостатка активне легитимације,• Приговор недостатка пасивне легитимације,• Приговор преклузије. Изузеци од правила да се у посесорним споровима расправљају

само фактичка питања:1. Exceptio vitiosae possessionis ad adversario (приговор

манљивости државине) и2. Exceptio petitorium absorbat possessorium (приговор

примарности петиторне заштите, излишност двоструког извршења).

42

Карактеристике државинских поступака

Утврђује се и штити последње стање мирне државине; државинска заштита може противрјечити петиторној.

Нема расправљања правних питања, већ само фактичких.

Скраћени (брзи) поступак, кратки рокови.

Суд доноси рјешење, а не пресуду.

43

Заштита непосредне и посредне државине

Непосредна државина ужива заштиту:1. према трећим лицима;2. према посредном држаоцу. Посредна државина ужива заштиту:1. према трећима, када непосредни држалац пропусти

подизање државинске тужбе; заштита се остварује у корист непосредног држаоца (последње стање мирне државине). Ствар се враћа посредном држаоцу ако је непосредни не може узети или не жели;

2. према непосредном држаоцу: само ако за одлучивање није нужно расправљање о њиховом правном односу.

44

Заштита судржавине

Заштита према трећима - тужба једног судржаоца: а) само ако за одлучивање није нужно расправљање о

њиховом правном односу иб) ако је последње стање мирне државине била судржавина. Заштита између судржаоца: - Због одузимања (онемогућавање судржаоца у вршењу

фактичке власти; један судржалац почне да се понаша као исључиви држалац) и

- Због сметања: обим државинске власти судржаоца који произилази из одређеног правног односа је битно ограничен.

Заштита насљедничке државине је исто као и код судржавине.

45

Самопомоћ код заштите државине

Услови:

1. да је одузимање државине неовлашћено (не заснива се на законском овлашћењу),

2. примјереност (непрекомјерност) средстава самопомоћи,

3. забрана напада на живот и тијело и

4. истовременост (непосредност).

46

Право својине (dominium, proprietas)

“Својина је стварно право, које власнику даје овлашћење да слободно и по својој вољи ствар држи, користи и да с њоме располаже, а свакога од тога права искључи у границама одрећеним законом”, чл. 17/1 ЗСП.

“Право својине је право уживања и располагања стварима на најпотпунији (најапсолутнији) начин, које може бити ограничено само законом”, чл. 544 Code civil.

“Кажеш ли о каквој ствари моја је, то је највише што казати можеш”, чл. 1015 ОИЗ.

47

Садржина права својине

Ius possidendi (овлашћење држања ствари), Овлашћење кориштења:

1. Ius utendi (овлашћење употребе) и

2. Ius fruendi (овлашћење прибирања плодова). Ius disponendi (овлашћење располагања):

1. Фактичко и

2. Правно (потпуно и дјелимично).

48

Карактеристике права својине

апсолутно право - делује према свима (erga omnes); jединствено - везано је за једног субјекта по садржају; једноврсно (недјељиво) - не може се по овлашћењима

дијелити између различитих субјеката; рекадентно (еластично) - право својине добија поново

пуни обим кад престану његова ограничења; независно - власник самостално остварује своја

овлашћења; неограничено (потупно, вјечно) право: 1. постоји док постоји ствар и2. незастариво је - не може застарити без обзира на то

што власник не врши своја овлашћења (изузетак: одржај).

49

Ограничења права својине - Општа: ограничавају вршење сваког права својине (нпр. забрана

злоупотребе права) и - Посебна: предвиђена за одређене ствари или поједине правне

ситуације (нпр. грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште; културна добра: доноси се посебан закон);

- Негативна: састоје се у дужности власника да у погледу ствари нешто трпи или пропушта и

- Позитивна: састоје се у дужности власника да нешто даје или чини; - Ограничења на основу закона (нпр. законско право прече куповине,

експропријација, Закон о шумама, Закон о пољопривредном земљишту,...) и

- Ограничења на основу правног посла (нпр. уговорно право прече куповине, забрана отуђења и оптерећења непокретности и покретних ствари: забиљежба у регистру непокретности и покретних ствари).

50

Врсте ограничења права својине

Ограничења по објекту (јавни, општи интерес): експропријација, национализација...

Ограничења по субјекту: прва странаца... Ограничења по садржини (начину вршења):

1. Забрана злоупотребе права,

2. Iura in re alliеna,

3. Сусједска права (ограничење права својине на непокретности),

4. Право прече куповине...

51

Сусједска права (1)

Законом призната права, која могу узајамно истицати свакодобни власници сусједних непокретности, која служе њиховом разграничењу или рационалном коришћењу.

Састоје се у трпљењу, пропуштању или чињењу. Заједничка ограда (међашки знакови): недјељива сусвојина

сусједа; Међа: поступак уређења међа (споразум сусједа, посљедња

мира државина, правичност); Стабло на међи: својина онога из чијег је земљишта израсло,

без обзира гдје су се гране надвиле; Гране и коријење: власник смије из свог земљишта истргнути

жиле и коријење туђег дрвећа, као и одсјећи гране и дио стабла изнад своје непокретности;

52

Сусједска права (2) Приступ на туђу непокретност ради хватања одбјегле животиње, роја

пчела и др.; Употреба туђе непокретности ради извођења радова (постављање

скеле...) уз плаћање примјерене накнаде; Постављање водова и других уређаја (електричних, канализациониц,

гасоводних...) у општем интересу без пристанка власника, а у приватном интересу одлуком суда;

Поткопавање туђе непокретности није дозвољено; Имисије (дим, неугодни мириси, чађ, отпадне воде, потреси, бука...)

нису дозвољене ако су прекомјерне (дозвола надлежног органа); Опасност од рушења зграде: предузимање потребних мјера за

спречавање настанка штете; Забрана мијењања природног тока воде (надземне и подземне воде;

власник узводног и власник низводног земљишта); Одвођење кишнице с крова: вланик непокретности дужан је да

предузме мјере да кишница не пада на туђу непокретност;

53

Право прече куповине

Законско и уговорно право прече куповине. Законско право прече куповине овлашћује једно лице да

захтева од власника ствари, који намјерава да је прода, да прво њему понуди ствар на продају. У случају повреде права прече куповине, ималац тог права може тужбом пред судом захтевати поништење уговора о продаји непокретности и да се непокретност њему прода под истим исловима.

Право прече куповине се установљава законом. У нашем праву право прече куповине је установљено:

- Законом о стварним правима у корист сувласника етажне својине,

- Законом о културним добрима у корист установа заштите културних добара као што су завод за заштиту споменика културе, музеј, архив и кинотека...

54

Стицање права својине

Оригинаран и деривативан; Апсолутан и релативан; Стицање права својине на покретним и

непокретним стварима; Стицање права својине на основу (чл. 23/1 ЗСП-а):1. правног посла,2. закона (стварањем нове ствари, спајањем,

мијешањем, одвајањем плодова, стицањем од невласника, окупацијом, одржајем и др.),

3. одлуке суда или „другог органа“ и4. Насљеђивањем и остављањем легата.

55

Оригинаран и деривативан начин стицања права својине

Деривативно и оригинарно (Критеријум разлике: својина претходника као одлучујућа правна чињеница).

Апсолутно: на ставрима које нису објект ничије својине (окупација ничијих ствари, стицање својине на новој ствари...) и релативно: на стварима које су објект нечије својине, престанак својине претхоника.

Вољом претходника и без воље претходника: одржај, стицање од невласника (Критеријум разлике: воља претходника као одлучујућа правна чињеница)

Дериватривно стицање подразумијева и својину и вољу претходника, а оригинарно стицање недостатак једног од њих.

56

Деривативно стицање права својине

Када стицалац право својине изводи из права претходника уз испуњење сљедећих претпоставки (потребне правне чињенице):

1. да је претходник власник (Nemo plus iuris...)2. правни основ (iustus titulus)3. начин стицања (modus acquirendi) Iustus titulus – пуноважан правни посао подобан да пренесе

право својине: уговор о купопродаји, размени, поклону, зајму, дјелу...; једнострани правни посао (тестамент, јавно обећање награде...)

Modus acquirendi – начин стицања у ужем смислу: моменат у коме је својина пренета, у коме је прешао ризик.

- Код покретних ствари = предаја,- Код непокретности = упис у регистар непокретности.

57

Предаја као modus acquirendi покретних ствари

Предаје је пренос државине на ствари која је предмет преноса права својине, материјални акт који има правне посљедице.

Потребни услови да предаја доведе до преноса права својине: 1. да је посљедица пуноважног правног основа, 2. акт воље продавца, а не да је купац сам узео ствар у коме

случају постаје само (манљив) држалац и3. управљена на пренос права својине, а не да је извршена из

другог разлога. Стварна права трећих на продатој и предатој ствари остају. Врсте предаје: 1. traditio vera,2. traditio simbolica и3. traditio fictiva.

58

Врсте предаје

Traditio vera (обична предаја): прнос непосредне државине; зависи од особина ставри; омогућавање стицаоцу да успостави непосредну државину на ствари;

Traditiо simbolica (симболична предаја): предаја знацима; Тraditio fictiva (фиктивна предаја): право својине стиче се

закључењем правног посла:1. constitutum posessorium: пренос посредне својинске

државине уз привремено задржавање непосредне државине, 2. traditio brevi manu права пренос посредне својинске

државине непосредном држаоцу права тако да се успоставља његова непосредна својинска државина и

3. cessio vindicationis пренос посредне својинске државине, док је ствар привремено у државини права трећег.

59

Pactum reservati dominii и лизинг

Pactum reservati dominii (предаја ствари без преноса права својине): у уговору о продаји продавац покретне ствари може се обавезати да преда ствар купцу одмах након закључења уговора уз задржавање права својине, све док купац не исплати цену у потпуности.

Финансијски лизинг (to lease: енг. = закупити): продавац предаје ствар купцу, а лизинг компанија плаћа продавцу цијену и задржава право својине док купац не исплати цијену (и камату).

Закон о лизингу Републике СрпскеЗакон о лизингу Републике Српске

„„Службени гласник Републике Српске“, Службени гласник Републике Српске“, бр. 70/07.бр. 70/07. Чл. 4 Закона: „Чл. 4 Закона: „Лизинг је правни посао у којем давалац лизинга Лизинг је правни посао у којем давалац лизинга

преноси право држања и кориштења предмета лизинга на преноси право држања и кориштења предмета лизинга на примаоца лизинга на одређени рок, уз његову обавезу плаћања примаоца лизинга на одређени рок, уз његову обавезу плаћања уговорене лизинг накнаде и са правом да предмет лизинга врати уговорене лизинг накнаде и са правом да предмет лизинга врати даваоцу лизинга, да га откупи или да продужи уговор о лизингудаваоцу лизинга, да га откупи или да продужи уговор о лизингу“.“.

Субјекти лизинга: давалац лизинга, прималац лизинга и Субјекти лизинга: давалац лизинга, прималац лизинга и испоручилац предмета лизинга.испоручилац предмета лизинга.

Финансијски лизинг је правни посао закључен између:Финансијски лизинг је правни посао закључен између:

а) даваоца лизинга и испоручиоца предмета лизинга и а) даваоца лизинга и испоручиоца предмета лизинга и

б) даваоца лизинга и примаоца лизинга.б) даваоца лизинга и примаоца лизинга. Оперативни лизинг је уговор у коме су давалац лизинга и Оперативни лизинг је уговор у коме су давалац лизинга и

испоручилац предмета лизинга исто лице.испоручилац предмета лизинга исто лице.

60

61

Стицање својине непокретних ствари

Услови (чињенични скуп):1. да је претходник власник (уписан у регистар

непокетности)2. пуноважан уговор (iustus titulus) и3. упис у регистар непокретности, укњижба (modus

acquirendi). Правни посао је основ за упис у јавну књигу ако

садржи clausulа-u intabulandi, а то је изричита изјава претходника у тој књизи да пристаје да се на основу овог правног посла, као ималац права својине упише стицалац. Може бити дата у самом уговору о преносу непокретности или самостално.

62

Вишеструко уговарање отуђења Постоји кад продавац закључи два или више посебних уговора

о преносу права својине на истој ствари у корист више купаца. Може бити на непокретностима или на покретним стварима. На непокретностима право својине припада: - ако је закључено више правних послова, својину стиче савјесно

лице (ако су испуњени и остали услови за упис) које је прво затражило упис у катастар непокретности;

- ако је несавјесно лице издејствовало упис у катастар непокретности, савјесна лица имају право на тужбу за брисање и упис права својине (3. год.) и забиљежбу спора;

- ако је више лица савјесно, онда је у праву јаче оно лице које је раније закључило правни посао, а најјаче оно које има државину непокретности.

Стицање права својине у Стицање права својине у случају вишеструког отуђењаслучају вишеструког отуђења

Кад је више лица закључило правне послове Кад је више лица закључило правне послове ради стицања својине исте покретне ствари ради стицања својине исте покретне ствари која је индивидуално одређена својину стиче:која је индивидуално одређена својину стиче:

- оно савјесно лице коме је ствар прво предата у - оно савјесно лице коме је ствар прво предата у државину (државину (Prior tempore, potior iure), Prior tempore, potior iure), ако су ако су испуњени и други услови за стицање,испуњени и други услови за стицање,

- ако је више лица савјесно, предност има лице - ако је више лица савјесно, предност има лице које је прво стекло правни основ.које је прво стекло правни основ.

63

64

Оригинарно стицање права својине

Оригинарно стицање постоји ако правни сљедбеник своје право не изводи из права претходника него из чињеница одређених законом.

Оригинарни начини стицања права својине:1. стицање својине од невласника,2. одржај,3. окупација,4. налаз изгубљене ствари,5. налаз скривеног блага,6. прираштај:- стварање нове ствари (прерада и спецификација),- спајање и мијешање,- грађење на туђем земљишту,- сијање и сађење на туђем земљишту,- одвајање плодова, - нанос,- ново ријечно острво,- други случајеви одређени законом.

65

Стицање својине од невласника

Одступање од начела Nemo plus iuris..., због сигурности промета, заштита интереса онога који је у доброј вјери купио ствар.

Опште претпоставке за стицање (кумулативно):1. да је ствар покретна2. да је стицалац савјестан3. да је ствар стечена пуноважним теретним послом усмjереним на

пренос својине4. да је ствар предата стицаоцу (у непосредну државину) Посебне претпоставке (алтернативно):1. да је ствар прибављена од невласника коме је власник предао ствар у

државину на основу правног посла који није основ за прибављање својине,

2. да је ставр стечена од лица које се професионално (овлашћено) бави продајом такве врсте ствари и

3. да је ставар стечена на јавној продаји. Права трећих престају ако су стечена без накнаде и ако је стицалац у

односу на њих савјестан.

66

Стицање својине одржајем (usucapio)

Стицање права својине на основу узукапионе државине (државине која испуњава одређене квалитете) протеком времена.

(Не)одрживост трајне несагласности (сукоба) између економске (фактичке) и правне власти на ствари рјешава се у корист фактичке („тријум факта над правом“).

Одржајем престаје својина претходног власника, али одржај није застарјелост.

Врсте: редовни и ванредни одржај.

67

Редовни одржај Квалификована државина + протек времена = редовни одржај. Квалификована државина је: законита својинска, савјесна и

права (није манљива). Законита својинска државина (постоји пуноважан правни основ

за стицање државине, тј. основ који би, да је претходних био власник довео до преноса својине самом предајом или уписом у катастар непокретности).

Савјесна државина када држалац оправдано вјерује да је претходник власник. Потребна пажња - Mala fides superveniens nocet: савјесност у моменту стицања државине (...могао знати) и у току рока за одржај (...сазнао). Законита и несавјесна државина (и обрнуто); стварна и правна заблуда; савјесност се претпоставља.

Права државина (истинита, мирна) која није прибављена силом преваром или злоупотребом повјерења.

Протек времена: покретне ствари – 3 године; непокретне ствари – 10 година.

68

Ванредни (апсолутни) одржај

Квалификована државина + протек времена = ванредни одржај.

Мања квалификована државина је: савјесна и права државина.

Савјестан је онај држалац који оправдано вјерује да је он власник. Двострука заблуда:

1. у погледу права својине претходника и 2. у погледу постојања законитог основа,

путативан основ. Протек времена: покретне ствари – 6 године;

непокретне ствари – 20 година.

69

Прирачунавање одржаја

Прирачунавање (акцесија) времена одржаја, тзв. пропорционални систем: “У вријеме оgржаја урачунава се и вријеме за које су претхоgници саgашњег gржаоца непрекиgно gржали ствар као законити и савјесни самостални gржаоци, оgносно као савјесни самостални gржаоци”, чл. 58/4 ЗСП.

„Урачунавање времена могуће је и уколико су gржаоци различитог квалитета, при чему се вријеме за које су gржали претхоgници саgашњег gржаоца прерачунава у вријеме потребно за оgржај”, чл. 58/5 ЗСП.

70

Прекид и застој времена одржаја

На прекид и застој времена одржаја примјењују се одредбе о прекиду и застоју протека рокова за застару потраживања (одредбе ЗОО).

Код прекида протекло вријеме се губи тако да у случају поновног успостављања државине почиње тећи нови рок. Код застоја рок не тече за вријеме застоја, а протекло вријеме се урачунава у укупно вријеме потребно за одржај.

Прекид:1. Када држалац призна да није власник,2. Када држалац сазна да није власник,3. Када треће лице постане власник,4. Када држалац изгуби државину,5. Када ствар не може бити предмет државине,6. Подизањем тужбе за повраћај ствари, ако тужилац успије у

спору.

71

Застој времена одржаја

Застој (обустава, суспензија) времена одржаја. Вријеме потребно за одржај не тече:

1. Између брачних супружника,2. Између родитеља и дјеце док траје родитељско

право,3. Између штићеника и органа старатељства,4. Против власника који се налази на војнј дужности за

вријеме мобилизације, непосредне ратне опасности или рата,

5. Против лица у радном односу у туђем домаћинству и6. За вријеме када власник није био у могућности

захтјевати судску заштиту свога права.

72

Грађење на туђем земљишту

1. Без обзира на савјесност власника земљишта и градитеља: земљиште са зградом припада власнику земљишта, а градитељ има право на накнаду;

2. Ако је градитељ несавјестан власник земљишта има право избора: а) земљиште са зградом припада власнику земљишта, а градитељу припада накнада, б) успостављање пријашњег стања или в) откуп земљишта по тржишној цијени. У случају под б) и в) власник земљишта има право на накнаду штете;

3. Власник земљишта несавјестан – градитељ савјестан: зграда са земљиштем потребним за редовну употребу припада градитељу, а власнику земљишта припада накнада тржишне вриједности земљишта;

4. Власник земљишта несавјестан – градитељ несавјестан: као под 2 осим успостављања пријашњег стања;

73

Прекорачење међе грађењем

Савјесни градитељ стиче право својине на захваћеном земљишту, уз исплату тржишне вриједности земљишта;

Несавјесни градитељ (савјестан власник земљишта): право избора: а) власник земљишта може захтјевати успостављање пријешњег стања и накнаду штете или б) уступити земљиште градитењу уз исплату тржишне вриједности;

Грађење на туђем праву грађења: титулар (носилац) права грађења има права и дужности власника земљишта.

74

Прерада (спецификација)

Лице које од свог материјала својим радом изради нову ствар стиче право својине на тој ствари.

Ако ствар изради друго лице на основу правног посла за лице чији је материјал, та ствар припада власнику материјала.

Ако је неко од туђег материјала израдио нову ствар за себе, она припада њему ако је савјестан и ако је вриједност рада већа од вриједности материјала, а ако су вриједности једнаке, настаје сусвојина.

Ако власник земљишта изгради зграду од туђег материјала, односно угради у непокретност туђу ствар која се не може одвојити без несразмјерно великих трошкова, својина непокретности се протеже и на уграђену ствар уз право власника материјала на накнаду.

75

Сијање и сађење на туђем земљишту

Сијање на туђем земљишту је прираштај који настаје радњом једног лица (сијача) који сије своје сјеме биља на туђем земљишту.

Сађење на туђем земљишту је вјештачки прираштај који настаје сађењем садниице у туђем земљишту.

“Биљке које пусте коријење у земљишту својина су власника тог земљишта, независно од тога ко је био власник сјемена или саднице”, чл. 64 ЗСП.

76

Прираштај земљишта

Ново ријечно острво: ако није опште добро, правно прираста земљиштима дуж тог острва, по дужини земљишта, а по ширини до половине водотока.

Нанос (alluvio): земља коју водоток таложи на неко земљиште прираштај је тога земљишта;

Нанос отргнутог комада земљишта (avulsio): власник отргнутог комада земљишта има рок од годину дана да врати тај комад земљишта, а у супротном постаје саставни дио земљишта коме је припојен.

77

Одвајање плодова

До одвајања плодови су саставни дијелови плодоносне ствари и припадају њеном власнику.

Изузетак:

1. Савјесни држалац плодоносне ствари постаје власник одвојених плодова и

2. Плодоуживлац или закупац стичу својину на одвојеним плодовима.

78

Сједињење (спајање и мијешање)

Када се споје или помијешају ствари које припадају разним власницима тако да се не могу одвојити без знатне штете или без несразмјерних трошкова, настаје сусвојина, сразмјерно вријености у тренутку спајања и мијешања.

Ако је неко од власника несавјестан, савјестан власник (у року од 1 год.) има избор: а) да цијела ствар постане његова својина или б) да цијела ствар постане својина несавјесног власника. Стицалац надокнађује власнику тржишну вриједност ствари.

Ако једна спојена или помијешана ствар има незнатну вриједност, ствар припада власнику друге (доминантне) ствари уз накнаду.

79

Окупација

Окупација, occupatio, присвојење (по ЗСП-у): на покретној ничијој ствари (res nullius) својину стиче лице које је узме у самосталну државину с намјером да је присвоји.

80

Налаз изгубљене ствари

Ствар коју је власник изгубио, загубио или му је украдена није самим тим престала бити његова својина.

Налазач је дужан ствар вратити власнику ако му је познат, у супротноме најближој полицијској станици или другом надлежном органу (није дужан ако је вриједност ствари занемарљива).

Власник има рок од 1 године од дана објављивања огласа да преузме ствар, у супротноме ствар или новац добијен њеном продајом, припада налазачу.

Налазачу припада накнада од 10% од вриједности ствари.

81

Налаз блага

Благо је новац, драгоцјености и друге ствари од вриједности које су биле скривене тако дуго да се више не може утврдити власник.

Налазач је дужан да заснује државину на нађеном благу и о томе обавјести надлежни орган.

Ако благо нема власника, постаје својина јединице локалне самоуправе на чијој територији је пронађено.

Налазач и власник непокретности на којој је нађено благо имају право на награду у износу од 10% до висине вриједности блага (сваком припада по ½ награде).

82

Заштита права својине

Генерална заштита својине као права:- Европска конвенција о људским правима (чл. 1 Протокола

бр. 1): „Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и поg условима преgвиђеним законом и општим начелима међунароgног права...“.

- Уставни принцип неповредивости својине: „Сви облици власништва имају јеgнаку правну заштиту“ (чл. 54 Устава РС); „Јамчи се право насљеђивања, у склаgу са законом“ (чл. 55 Устава РС); „Законом се може ограничити или оgузети право власништва, уз правеgну накнаgу“ (чл. 56 Устава РС):

Тужбе за заштиту права Тужбе за заштиту права својинесвојине

Заштита својине као индивидуалног Заштита својине као индивидуалног права, право својине повријеђено права, право својине повријеђено одузимањем ствари или узнемиравањем одузимањем ствари или узнемиравањем тог права: својинске тужбе:тог права: својинске тужбе:

Actio Reivindicatio Actio Reivindicatio Actio Publiciana Actio Publiciana ии Actio NegatoriaActio Negatoria..

83

84

Actio Reivindicatio Својинска тужба на враћање индивидуално одређене ствари. Тужилац: власник ствари, Тужени: садашњи држалац ствари (тужба in rem),- изузетак: а) отуђио ствар након литиспенденције и

б) лажно тврди да је држалац (обманљује тужиоца); Доказ: да се ствар налази код туженог и право својине (probatio

diabolica):1. када је својина стечена оригинарно и2. када је својина стечена дериватно; Захтјев тужиоца:

а. Повраћај ствари б. Повраћај натуралних плодова

- Савјестан држалац;- Несавјестан држалац;

85

Савјесни и несавјесни држалац код actio Reivindicatio

Савјестан држалац: не одговара за погоршање и пропаст ствари; не даје накнаду за употребу и користи од ствари; задржава одвојене, а још непотрошене плодове и има право на накнаду:

a) нужних трошкова за одржавање ствари,b) корисних трошкова за повећање вриједности ствари иc) луксузних трошкова (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана

(право на одвајање).- Ius retentionis до исплате нужних и корисних трошкова;- Користи држаоца се одбијају од трошкова које је држалац имао; Несавјстан држалац: враћа ствар са свим плодовима; надокнађује

вриједност убраних плодова које је потрошио, отуђио или пропустио да убере; надокнађује штету насталу погоршањем или пропашћу ствари и има право на накнаду:

a) нужних трошкова које би имао и власник,b) корисних трошкова који су корисни и за власника иc) луксузне трошкове (ius tollendi) ако је вриједност ствари повећана за

власника.

86

Приговори туженог Перемпторни приговори (потпуна и трајна одбрана):1. Exceptio posterioris dominii: да је тужени стекао својину послије

тужиоца, нпр. одржајем, стицањем од невласника...2. Exceptio rei venditae et traditae: тужилац је продао и предао

ствар, али није извршен земљишнокњижни пренос и3. Тужилац је продао и предао туђу ствар, па је реивиндицира

након што је постао власник (ко је дужан да штити од евикције не може да реивиндицира).

Дилаторни приговори (одлаже се дејство, привремена одбрана):

1. тужни има неко стварно право које га овлашћује да одређено време држи ствар,

2. тужени има неко облигационо право према тужиоцу које га овлашћује да задржи ствар одређено време и

3. Ius retentionis.

87

Actio Publiciana: тужба из претпостављене својине

Тужилац: бивши узукапиони држалац (који има правни основ и законит начин стицања, док се савјесност претпоставља);

Тужени: садашњи држалац; Захтjев: повраћај индивидуално одређене ствари; Доказ: да се ствар налази код туженог и да тужилац има

квалификованију државину (јачи правни основ):- побјеђује државина чији држалац може доказати свог несумљивог

претходника;- ако то оба могу или не може ни један – предност има онај који је

ствар стекао теретно;- ако су оба стекла ствар теретно – предност има тужени

(држалац) јер се ствар налази код њега; И код ове тужбе могу се изјавити перемпторни и дилаторни

приговори.

88

Actio negatoria: тужба због сметања (узнемиравања)

Сметање права својине које се не састоји у одузимању ствари. Тужилац: власник који је истовремено и држалац; Тужени: онај који омета или по чијем се нaлогу врши ометање

или ко је одобрио омeтање које му иде у корист; Захтјев: а) престанак (обустава) сметања,б) повраћај у пређашње стање (ако је сметањем наступила трајна

ситуација) ив) забрана будућег (поновљеног) сметања: новчана казна, принудно

извршење без нове тужбе и претња новом казном; Доказ: а) својина ствари, претпостављена својина иб) постојање неоснованог узнемиравања: сметање умањењем државине,

сметање без умањења джавине, продужено сметање. Приговор туженог: субјективно право које га овлашћује на радњу

сметања .

89

Престанак права својине

Право својине престаје:1. кад друго лице стекне право својине на истој ствари,2. пропашћу ствари,3. прирастањем другој ствари од које се не може правно, нити

физички одвојити без несразмјерних трошкова,4. напуштањем ствари (дереликција): ствар се сматра

напуштеном ако њен власник на несумљив начин и слободно изрази вољу да се одриче права својине на њој:

- код непокретности потребна је форма прописана за земљишнокњижни упис;

- не може се напустити оптерећена непокретност, изузев оптерећења стварном службеношћу;

- непокретност постаје својина локалне самоуправе, а покретна ствар онога ко је стекне окупацијом.

90

Сусвојина (condominium)

“Сусвојина постоји када два или више лица (сувласници) имају право својине на истој ствари, сваки према свом удјелу сразмјерно цјелини (идеални дио)”, чл. 25/1 ЗСП.

Ради се о праву својине које на једној ствари има два или више лица, и то тако да сваком од њих припада рачунски одређен удио у праву својине (½, 50%, 0,5) а ако сувласнички удјели нису одређени, претпоставља се да су једнаки.

Сусвојина није својина на неком физичком дијелу ствари, јер се право сувласника односи на цијелу ствар.

Међу сувласницима је подијељено право својине и то по обиму, а нису подијељена поједина власничка овлашћења (јединственост права својине).

91

Права сувласника

Сваки од сувласника има одређена овлашћења према свом удјелу, као и одређена овлашћења према ствари као цјелини: сувласник је “искључиви власник” свог идеалног, нетјелесног удјела у праву својине, а истовремено је и један од сувласника ствари.

Дакле, права сувласника могу бити:1. право на удио и2. права у односу на цијелу ствар.

92

Право сувласника на удио

Право сувласника на удио: сувласник може самостално држати (судржавина), користити се и располагати својим удјелом без сагласности осталих сувласника.

Свој сувласнички удио сувласник може продати, поклонити, оптеретити хипотеком, реалним теретима, правом плодоуживања и сл., али не може стварним службеностима.

Сувласник нема право прече куповине у односу на другог сувласника (чл. 27/2 ЗСП). Изузетак: сувласници зграде која се не може подијелити на посебне дијелове и сувласници породичне зграде имају право прече куповине (чл. 90/2 и 7 ЗСП-а).

Сувласник се може одрећи свог сувласничког дијела на непокретности (према правилима о одрицању од права својине), али не и на покретним стварима, јер она остаје у државини других сувласника, а не постаје res nullius.

93

Права сувласника у односу на цијелу ствар

Сувласник врши своја овлашћења као да је искључиви власник ствари, али су права сваког сувласника ограничена правима осталих, а у оној мјери у којој не вријеђају права осталих сувласника, а ако је тако нешто немогуће, онда их врши сразмјерно величини свог удјела.

Права сувласника у односу на цијелу ствар су:

1. (су)државина ствари,

2. употреба (коришћење) ствари и

3. управљање стварју.

94

Државина ствари

Сувласници имају право на (су)државину сразмјерно свом идеалном дијелу и право на њену заштиту.

Државина ствари између сувласника се уређује споразумно, с тим што је уређење држања посао редовног управљања па у недостатку споразума начин држања може да одреди суд; само држање може бити договорено тако да сувласници држе свако неки физички део, или да поједини имају непосредну државину (за остале постоји посредна државина), или да дају ствар трећем лицу у непосредну државину...

Одлука о начину вршења судржавине је увек опозива, а опозив спада у посао редовног управљања.

95

Употреба ствари

Употреба (коришћење) ствари не мора бити сразмјерна идеалном дијелу, већ зависи од тога да ли се њена корисна својства употребом исцрпљују или не: ако се не исцрпљују, сваки сувласник може ствар употребљавати сходно својим потребама (нпр. пролазити путем онолико колико је то потребно), а ако се исцрпљују, онда сразмјерно свом уделу (нпр. возити аутомобил сразмјерно сувласничком удјелу).

Плодови и остали приходи од цијеле ствари, као и трошкови и терети дијеле се сразмјерно удјелу, ако споразумом није другачије одређено. Ови послови спадају у ванредно управљање стварју.

Право сувласника да у свако доба захтјева:1. полагање рачуна и подјелу користи од цијеле ствари и2. оснивање етажне својине у корист сувласничког дијела.

96

Управљање стварју

Управљање обухвата одлучивање о свим питањима која се тичу ствари (намјене, одржавања, употребе, повјеравања и сл.).

Сувласници стварју управљају заједнички, без обзира на величину сувласничког дијела. Ако се управљање предузме без сагласности осталих сувласника примјењују се правила о пословодству без налога.

Разликује се:1. редовно управљање и2. управљања преко граница редовног, тзв.

ванредно управљање.

97

Редовно управљање стварју

У послове редовног управљања спадају послови који се тичу нормалног, намјенског коришћења ствари и текући послови потребни за њено очување и одржавање (нпр. држање ствари, поправке, обављање редовног сервиса, обрађивање земљишта и сл.) Ту спада и споразум о држању, употреби и коришћењу ствари међу сувласницима.

О пословима редовног управљања сувласници одлучују већином гласова мјерено по удјелима, а не по броју сувласника.

Ако се не постигне сагласност, а ради се о предузимању посла неопходног за редовно одржавање, одлуку може да донесе и суд у ванпарничном поступку.

Надгласани сувласник у оба ова случаја може да тражи обезбеђење од оних који чине већину, а у форми залога или јемства.

98

Ванредно управљање стварју

У послове ванредног управљања спада промјена намјене ствари, располагање цијелом стварју, издавање у закуп, залагање цијеле ствари, веће поправке или преправке ствари, заснивање службености и други случајеви.

Послови ванредног управљања врше се само ако су сувласници једногласни.

Ако се не постигне сагласност свих сувласника, а постоје нарочито оправдани разлози за предузимање посла сваки сувласник може захтјевати да о томе одлуку донесе суд.

99

Пренос права управљања на управника

Сувласници могу одредити једног или више од њих или треће лице (физичко или правно) да буде управник.

Управник се бира сагласно од стране сувласника. О постављању и овлашћењима управника може

одлучити и ванпарнични суд. Ако није другачије одређено, управник је овлашћен да

предузима послове редовног управљања. Управник има правни положај налогопримца, с тим што

сувласници који заједно имају већину сувласничких дијелова могу дати отказ управнику, а могу га и смијенити (смјену може извршити и суд). Отказни рок у оба случаја је 3 мјесеца.

100

Стицање сусвојине

На стицање сусвојине, у начелу, сходно се примјењују правила о стицању својине, а посебно:

1. Стицање на основу уговора (посебно уговор о ортаклук, заједничком грађењу и уговор о диоби заједничке имовине),

2. Стицање на основу одржаја (од стране трећих лица и међусобно између сувласника),

3. На основу самог закона, без воље сувласника (communio incidens) код смјеше или спајања или прераде.

101

Раскидање (развргнуће) сувласничке заједнице

Трајање сувласничке заједнице зависи од воље сувласника. Сваки сувласник увијек може да тражи диобу (потпунуили

дјелимичну), осим у вријеме кад би другима тиме нанио штету и тог се права не може трајно одрећи. Изузетак је да се сувласници једногласно могу одлучити да се у року не дужем од 3 године не може тражити развргнуће.

Диобом треба сматрати и смањење броја сувласника. Право на диобу не застаријева. Врсте диобе:1. споразумна и судска и2. цивилна (цивилна продаја и подјела цијене према удјелима)

и физичка (физичка подјела, додјела уз исплату, подјела уз доплату, успостављањем етажне својине).

102

Заједничка својина Заједничка својина је право својине два или више лица (заједничари) на

неподијељеној ствари кад су њихови удјели одредиви, али нису унапријед одређени. У случају сумње да ли постоји заједничка својина или сусвојина сматра се да се ради о сусвојини.

Свој удио заједничар може правним послом пренијети само на другог заједничара; удио заједничара прелази на насљеднике.

Заједничар врши власничка овлашћења заједно са свим осталим заједничарима, ако није другачије одређено законом или споразумом.

Плодови и др. користи припадају свим заједничарима, а трошкове и терете дијеле солидарно.

Удио заједничара је дио његове имовине и може њиме одговарати за дугове.

Управљање и располагање заједничком стварју заједничари врше заједнички и споразумно; изузетак – стицање својине и др. стварних права без сагласности свих заједничара: на покретним стварима теретним правним послом и ако је стицалац савјестан и на непокретностима ако својина није уписана као заједничка и ако је стицалац савјестан.

103

Престанак заједничке својине - диоба

Сваки заједничар може захтјевати да се одреди његов сувласнички удио у заједничкој својини, ако то није противно закону и ово право не застарјева.

Величина сувласничког удјела дотадашњих заједничара се одређује споразумно, а у супротном се сматра да су удјели једнаки. Величину удјела може одредити и суд.

Одређивањем удјела заједничари постају сувласници, а ако се једном заједничару одреди сувласнички удио, он постаје сувласник са осталим заједничарима који на преосталом (сувласничком) дијелу имају заједничку својину.

Диобу у корист заједничара на име његовог удјела могу захтјевати и трећа лица:

1. повјериоци у односу на заједничаре - дужнике , 2. насљедници у односу на оставиочев дио и 3. др. лица која имају правни интерес.

104

Облици заједничке својине

Насљедничка заједница - насљедници стичу заједничку својину на стварима од тренутка смрти оставиоца, па до диобе, односно доношења рјешења о насљеђивању;

Заједничка својина супружника - ствари које су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота су њихова заједничка својина. Брачним уговором се другачије могу уредити имовински односи;

Имовина коју су ванбрачни супружници стекли радом у току трајања заједнице живота;

Ствари које су чланови породичне заједнице радом стекли у току трајања породичне заједнице.

105

Етажна својина

Својина на посебном дијелу непокретности (етажна својина) овлашћује етажног власника да тај посебни дио непокретности искључиво користи и располаже њиме, а да на заједничким дијеловима непокретности има право сусвојине. На њој може постојати својина два или више лица (сусвојина или заједничка својина).

Етажна својина је неодвојиво повезана са сувласничким дијелом непокретности на којем је успостављена и може се само заједно са њим преносити или оптеретити.

Права етажног власника:1. искључиво право својине на посебном дијелу,2. сусвојина на непокретности која се може састојати од: а)

земљишта и зграде или б) права грађења и зграде.

106

Успостављање етажне својине Етажна својина може постојати на:1. стану или др. самосталној просторији (пословни простори,

гараже, обиљежени простор за паркинг),2. споредним дијеловима (отворени балкони, терасе, подрумске и

таванске просторије, кућне баште). Споредни дио треба бити јасно разграничен од осталих

дијелова непокретности и доступан с међе непокретности или њених заједничких дијелова или из оне самосталне просторије чији би био споредни дио.

Заједнички дијелови непокретности су: темељи, главни зидови, таван, степенице, ходници, лифтови, електрична, канализациона, водоводна и телефонска мрежа и др.

Сувласници непокретности, уз писану сагласност свих сувласника, могу захтјевати успостављање етажне својине у корист свог сувласничког дијела (диоба).

Власник непокретности може извршити диобу на сувласничке дијелове и на тим дијеловима успоставити етажну својину.

107

Права и дужности етажних власника

Сувласници етажне својине имају право прече куповине. Уговором о узајамним односима етажних власника (у писаној форми) или

одлуком суда одређује се начин кориштења и одржавања посебних и заједничких дијелова непокретности.

Сувласник – етажни власник дужан је одржавати инсталације и др. припатке посебног дијела, а у случају настанка штете због неодржавања надокнадити штету другим етажним власницима.

Сувласник – етажни власник може без сагласности осталих вршити преправке или промјену намјене стана и др. просторија уз поштовање одређених правила: да не проузрокује оштећење зграде, не задире у својину другог етажног власника итд.

Сувласник – етажни власник одржава, свој стан и др. просторију о свом трошку, плаћа накнаде за комуналне услуга, сноси јавне обавезе и др.

Управљање непокретношћу на којој је основана етажна својина врши се према правилима редовног и ванредног управљања непокреношћу у сувласништву.

Заједничка резерва за покриће трошкова одржавања, побољшања непокретности и отплаћивање зајма узетог за покриће тих трошкова.

Управник непокретности као заступник сувласника – етажних власника.

108

Стварна права на туђој ствари

Титулари стварних права на туђој ствари имају ужа овлашћења на тој ствари од њеног власника због чега се ова права називају и секторска права.

Према ЗСП-у стварна права на туђој ствари су: - заложно право, - право службености,- реални терети и - право грађења.

109

Појам заложног права ... је право повјериоца (залогопримца) да своје довољно одређено

доспјело потраживање (обезбијеђено потраживање) намири из вриједности одређене ствари, односно права прије осталих повјерилаца и доцнијих залогопримаца те ствари, односно права, без обзира на промјену власника те ствари, односно имаоца тог права (залогодавца).

Титулар заложног права је заложни повјерилац - залогопримац, дужник из основног правног односа је залогодавац - заложни дужник, а ствар која је заложена означава се као залог.

Залогодавац може дати залогу за сопствени или туђ дуг. Особине заложног права: - право првенства (у односу на хирограферне повјериоце, у односу

на потоње друге заложне повјериоце), - право сљедовања и - стварноправни карактер.

110

Заложноправни и облигационоправни однос

Право залоге може настати само ако је претходно настао облигационоправни однос.

Заложни повјерилац има првенствено облигационо право према дужнику, а тек ако дужник не испуни своју обавезу повјерилац може искористити стварно право на заложену ствар.

Заложни повјерилац је и повјерилац у облигационо - правном односу.

Заложноправни однос има фазу обезбеђења и фазу намирења:

1. фаза обезбеђења постоји до тренутка доспећа потраживања, а

2. фаза намирења настаје ако је потраживање доспјело за исплату.

111

Заложно право и право ретенције

Право ретенције (право задржавања, право задржања, право придржаја, ius retentionis) је право повjериоца (ретинента) да привремено задржи дужникову ствар, односно да ускрати испуњење дужне чинидбе све док дужник не испуни доспjело потраживање повjериоца права задржавања.

Право задржавања има функцију: 1) средства принуде на дужника да своју доспjелу обавезу

уредно испуни и 2) средства намирења потраживања из задржане дужникове

ствари, уколико дужник и поред задржавања његових ствари од ретинента неће да испуни своју обавезу.

Сличности између ретенције и Сличности између ретенције и заложног правазаложног права

И кoд заложног права и права задржавања И кoд заложног права и права задржавања повjерилац се може наплатити из вриједности повjерилац се може наплатити из вриједности ствари;ствари;

Оба права су недјељива и акцесорна;Оба права су недјељива и акцесорна; Повјерилац на ручној залози и праву Повјерилац на ручној залози и праву

задржавања стиче (има) државину ствари и задржавања стиче (има) државину ствари и може се наплатити из вриједности ствари;може се наплатити из вриједности ствари;

112

113

Разлике између ретенције и ручне залоге

Право задржавање је облигационо право и може се вршити док је ствар у рукама повјериоца, а заложни повјерилац има стварно право (ретинент нема право следовања, а залогопримац има);

Ретинент има само непосредну државину, а залогопримац и посредну;

Задржавање је могуће само послије доспјелости потраживања, ручна залога и за будуће потраживање;

Ретинент увијек има закон као основ, а залогопримац има и уговор;

Ретинент има право само на дужниковој ствари, а залогодавац не мора бити дужник;

114

Начела заложног права

... су:

1. Начело неодвојивости,

2. начело акцесорности,

3. начело специјалности,

4. начело недјељивости и

5. начело официјелности.

Начело неодвојивости Начело неодвојивости (непреносивости)(непреносивости)

Заложно право не може се одвојити од Заложно право не може се одвојити од залога који оптерећује, тако да лице које залога који оптерећује, тако да лице које стекне предмет залога по неком правном стекне предмет залога по неком правном основу, стиче га оптерећеног заложним основу, стиче га оптерећеног заложним правом (чл. 140/1 ЗСП-а).правом (чл. 140/1 ЗСП-а).

Отуђење и насљеђивање заложног права Отуђење и насљеђивање заложног права могуће је само заједно с потраживањем могуће је само заједно с потраживањем које осигурава.које осигурава.

115

116

Начело акцесорности

... је обиљежје заложног права да је споредно и зависно од постојања главног потраживања повјериоца као самосталног права (accessorium sequitur principali).

Ако је настало главно потраживање може, истовремено са њим или доцније, настати и акцесорно потраживање.

Заложно право као акцесорно може престати и прије престанка главног потраживања, а изузетно и касније.

Пуноважност заложног права зависи од пуноважности правног посла – потраживања које обезбјеђује (ако је на основу правног посла настало заложно право): ако је ништав уговор о потраживању, ништав је и уговор о заложном праву.

117

Изузеци од начела акцесорности

Изузеци од начела акцесорности:

1. будуће и условно (неизвјесно) потраживање. Врсте условног потраживања:

а) кауциона залога: ако се обезбеђује будућа обавеза није позната висина потраживања, па се због тога одређује највиши износ које потраживање може имати који се обезбјеђује залогом,

б) кредитна залога: ако се обезбјеђује потраживање које ће тек настати на основу уговора о кредиту.

- Будућа ствар као предмет заложног права: нпр. објекат у изградњи.

2. застарјелост потраживања (повјерилац се може намирити из вриједности заложене ствари и поред застарјелости потраживања уколико ствар држи у рукама или је заложно право уписано у јавном регистру) и

3. својинска хипотека (стицање хипотеке на властитој непокретности – консолицација).

118

Начело специјалности (одређености)

Заложним правом се обезбјеђује одређено потраживање једног повјериоца и може настати на ствари која је одређена:

1. одређеност потраживања и 2. одређеност предмета (ствари) заложног права. Потраживање повјериоца према заложном дужнику одређује се

навођењем правног основа и предмета потраживања (нпр. уговор о кредиту или зајму, као и број новчаних јединица које дужник дугује и камату).

Заложно право може настати на индивидуално одређеној ствари, а не може настати на цјелокупној имовини дужника или уопште одређеном дијелу имовине дужника (није дозвољена тзв. генерална хипотека).

Предмет залоге могу бити све ствари и члански удјели и права која се могу поуздано идентификовати, али и ствари по роду (робни лагер).

119

Изузеци од начела специјалности

1. обезбјеђење условног и будућег потраживања (потраживање није потпуно одређено, али је одређен највиши износ који потраживање не може премашити) : а) кауциона хипотека: даје се ствар као обезбјеђење за обавезу која може али не мора настати и б) кредитна хипотека: служи за обезбјеђење кредита које је банка одобрила клијенту иако сви износи одобреног кредита још нису искориштени.

2. доцнија потраживања код ручне залоге: кад је након закључења уговора о залози, а прије намирења потраживања обезбјеђеног залогом, залогопримац стекао још нека потраживања из уговора закључених са залогодавцем.

120

Начело недјељивости

Недјељивост је обиљежје заложног права да заложена ствар или право као цјелина обезбјеђује потраживање као цјелину, без обзира што што су потраживање и залог физички дјељиви.

Ако се подијели заложена ствар или право, залога ће теретити оно на што се залог подијелио или се од њега одвојило.

Ако залог пропадне па умјесто њега настане право које га надомјешта (право на накнаду, право на осигурану суму и др.), заложно право траје даље на том праву.

Смањење потраживања не доводи до смањења предмета залоге.

121

Изузеци код начела недјељивости

1. “Ако се отуђи дио непокретности који је мањи од 1/5 потраживања, повјерилац се не може противити отуђењу и ослобађању тог дијела непокретности од заложног права, уколико заложни дужник да одговарајуће осигурање за тај дио или остатак непокретности пружа довољно осигурање”, чл. 141/6 ЗСП - а.

2. “Ако се заложена покретна ствар квари или губи на вриједности, па постоји опасност да залог постане недовољан за осигурање потраживања заложног повјериоца, заложни дужник има право да захтјева од суда да се залог одмах прода на јавној продаји, односно по тржишној цијени те одговарајући дио цијене положи код суда ради осигурања повјериочевих потраживања”, чл. 162 ЗСП.

122

Начело официјелности ... је правило да се заложни повјерилац, коме заложни дужник

није у року платио дуг, може наплатити из вриједности заложене ствари у судском поступку.

Огледа се у: 1. Официјелност у односу на постојање и висину потраживања

(правоснажна и извршна пресуда као извршна исправа на основу које се врши намирење) и

2. Официјелност у намирењу – судска јавна продаја. Тенденције у савременом праву: нотарска исправа као јавна, али и

извршна или вјеродостојна. Ништаве су одредбе о искључењу начела официјелности –

договор да се заложни поверилац у случају неисплате дуга може намирити стицањем права својине на залогу или да ће залогу моћи продати по унапријед одређеној цени итд. (тзв. Lex commissoria): забрана у моменту закључења уговора о залози; дозвољеност у моменту доспјелости дужникове обавезе.

123

Изузеци од начела официјелности

Два су изузетка:1) вансудским путем се може намирити повјерилац ако је

предмет заложног права покретна ствар или право, а заложни дужник је у писаном облику дао изричито допуштење за такво намирење (чл. 169 ЗСП) и

2) ако је покретна ствар или право дато у залог за осигурање потраживања из трговачког посла, право на намирење се може остварити вансудским путем ако то није дужник изричито искључио у вријеме оснивања залога. Ово овлашћење се остварује током јавне продаје у року од 8 дана од упозорења учињеног дужнику (залогодавцу), ако у датим околностима није прикладнији други начин.

124

Врсте заложног права према предмету

Према предмету заложно право може бити (чл. 150 ЗСП-а): 1. на покретној ствари, 2. на непокретној ствари и 3. на правима: а) на хартијама од вриједности које гласе на доносиоца

заложно право стиче се као и на покретним стварима, б) по наредби заложно право се стиче заложним индосаментом, в) на хартијама које гласе на име, као и на потраживањима путем

уступања ради осигурања и обавештавањем дужника о том уступању и

г) на осталим правима на начин предвиђен за пренос тих права. Регистарско заложно право: на покретним стварима и правима.

125

Врсте заложног права према начину настанка

Према начину настанка заложно право може бити: 1. уговорно (добровољно заложно право), 2. судско: оснива се на основу одлуке суда донесене у

поступку принудног осигурања потраживања (чл. 151 ЗСП) и

3. законско: законско заложно право уписаће се у катастар непокретности на захтјев заложног повјериоца (чл. 152 ЗСП). Оснива се по одредбама посебних закона: нпр. ЗОО-а код уговора у привреди (превозилац на стварима датим ради превоза, складиштар на ускладиштеној роби...); Закона о пореској управи РС: ПУ на имовини и имовинским правима пореског обвезника (настаје уписом у катастар непокретности, чл. 68/2)...

126

Хипотека Појам: Хипотека је заложно право на непокретности која

остаје у државини заложног дужника. Предност при намирењу (првенствени ред): ако

хипотекарни дужник не испуни своју обавезу о доспјелости, хипотекарни повјерилац може своје потраживање намирити из вриједности заложене непокретности прије повјерилаца који на њој немају хипотеку (обични, хирограферни повјериоци), као и прије повјерилаца који су хипотеку на њој стекли послије њега, без обзира на промјену власника непокретности.

Измјена (уступање) првенственог реда хипотеке: хипотекарни повјерилац може уступити своје мјесто у првенственом реду ако се са тим сагласе други хипотекарни повјериоци на чија права утиче ова измјена првенственог реда (чл. 138 Закона о премјеру и катастру РС).

Забиљежба задржавања Забиљежба задржавања првенственог реда хипотекепрвенственог реда хипотеке

Власник непокретности у случају брисања хипотеке Власник непокретности у случају брисања хипотеке може захтјевати забиљежбу којом задржава може захтјевати забиљежбу којом задржава првенствени ред за упис нове хипотеке до висине првенствени ред за упис нове хипотеке до висине избрисане хипотеке на период од 3 године од избрисане хипотеке на период од 3 године од одобрења забиљежбе.одобрења забиљежбе.

Власник непокретности може захтјевати и упис нове Власник непокретности може захтјевати и упис нове хипотеке за ново потраживање у првенственом реду и хипотеке за ново потраживање у првенственом реду и до висине постојеће хипотеке под условом да се стара до висине постојеће хипотеке под условом да се стара хипотека брише у року од 1 годину од уписа нове хипотека брише у року од 1 годину од уписа нове хипотеке, а у супротном нова хипотека ће се брисати хипотеке, а у супротном нова хипотека ће се брисати по службеној дужности.по службеној дужности.

127

128

Стицање хипотеке

Стицање добровољне уговорне хипотеке: Стицање добровољне уговорне хипотеке: 1.1. Основ стицања: уговор у форми нотарски обрађене Основ стицања: уговор у форми нотарски обрађене

исправе (исправе (обавезни елементиобавезни елементи: ознака странака, ознака : ознака странака, ознака предмета хипотеке и доказ о својини, подаци о саставним предмета хипотеке и доказ о својини, подаци о саставним дијеловима и припацима, подаци о потраживању,дијеловима и припацима, подаци о потраживању, clausula intbulandiclausula intbulandi - - одредба уговора да ће дужник/треће одредба уговора да ће дужник/треће лице дозволити упис хипотеке у корист повјериоца; лице дозволити упис хипотеке у корист повјериоца; необавезни елементинеобавезни елементи: изјава залогодвца о дозволи : изјава залогодвца о дозволи вансудског намирења, изјава да је обавијештен о вансудског намирења, изјава да је обавијештен о посљедицама претходне изјаве – снага извршне исправе);посљедицама претходне изјаве – снага извршне исправе);

2.2. Начин стицања: упис у катастар непокретности (упис или Начин стицања: упис у катастар непокретности (упис или предбиљежба).предбиљежба).

Субјекти хипотекеСубјекти хипотеке

Уговорне стране код уговора о хипотеци су:Уговорне стране код уговора о хипотеци су:1.1. хипотекарни повјерилац ихипотекарни повјерилац и2.2. хипотекарни дужник (залогодавац):хипотекарни дужник (залогодавац):а) власник непокретности или носилац права а) власник непокретности или носилац права

грађења,грађења,б) инвеститор или купац објекта или посебног б) инвеститор или купац објекта или посебног

дијела објекта у изградњи, дијела објекта у изградњи, в) сувласник на свом идеалном дијелу или сви в) сувласник на свом идеалном дијелу или сви

сувласници за ствар у цјелини исувласници за ствар у цјелини иг) сви заједничари за ствар или право у заједничкој г) сви заједничари за ствар или право у заједничкој

својини.својини.129

Предмет (објекат) хипотекеПредмет (објекат) хипотеке ... су непоктретности уписане у регистар непокрености, зем.-књиж. ... су непоктретности уписане у регистар непокрености, зем.-књиж.

тијело у цјелини (не може на једној парцели која је саставни дио зем.-тијело у цјелини (не може на једној парцели која је саставни дио зем.-књиж. тијела све док се та парцела не отпише из дотадашњег и од ње књиж. тијела све док се та парцела не отпише из дотадашњег и од ње образује ново зем.- књиж. тијело); образује ново зем.- књиж. тијело);

Непокретности које су у промету и то:Непокретности које су у промету и то:

1.1. Сувласнички (идеални) дио непокретности,Сувласнички (идеални) дио непокретности,

2.2. Непокретности у заједничкој својини (за оптерећење је потребна Непокретности у заједничкој својини (за оптерећење је потребна сагласност свих заједничара),сагласност свих заједничара),

3.3. Стан, пословна просторија или гаража (гаражно мјесто) као посебни Стан, пословна просторија или гаража (гаражно мјесто) као посебни дио зграде (етажна својина) и објекти у изградњи,дио зграде (етажна својина) и објекти у изградњи,

4.4. Бродови и ваздухоплови,Бродови и ваздухоплови,

5.5. Припадак и плодови непокретности док се не одвоје иПрипадак и плодови непокретности док се не одвоје и

6.6. Право грађења и право на концесију.Право грађења и право на концесију.

130

Непокретности које не могу Непокретности које не могу бити предмет хипотекебити предмет хипотеке

То су непокретности:То су непокретности:

1.1. које нису у промету и не могу се уновичити у које нису у промету и не могу се уновичити у судском поступку,судском поступку,

2.2. општа добра,општа добра,

3.3. јавна добра,јавна добра,

4.4. објекти саграђени противно закону,објекти саграђени противно закону,

5.5. пољопривредно земљиште до 5.000 мпољопривредно земљиште до 5.000 м22, осим код , осим код уговорене хипотеке,уговорене хипотеке,

6.6. плодоуживањеплодоуживање ( (ususfructusususfructus)) и и

7.7. стварне службености.стварне службености.

131

Симултана хипотекаСимултана хипотека

Симултана (заједничка) хипотека постоји кад Симултана (заједничка) хипотека постоји кад је хипотеком оптерећено више је хипотеком оптерећено више непокретности уписаних у различите непокретности уписаних у различите земљишно - књижне улошке као да су све земљишно - књижне улошке као да су све заједно једна ствар. заједно једна ствар.

Повјерилац своје потраживање може Повјерилац своје потраживање може намирити из било које непокретности намирити из било које непокретности (земљишно - књижног тијела).(земљишно - књижног тијела).

132

Преношење хипотеке (цесија, Преношење хипотеке (цесија, натхипотека и подхипотека)натхипотека и подхипотека)

Цесија постоји кад хипотекарни повјерилац своје потраживање постоји кад хипотекарни повјерилац своје потраживање према дужнику уступи трећем лицу, кад на треће лице прелази и према дужнику уступи трећем лицу, кад на треће лице прелази и хипотека као споредно право.хипотека као споредно право.

Натхипотека (оптерећење саме хипотеке; хипотека на хипотеци) (оптерећење саме хипотеке; хипотека на хипотеци) постоји када повјерилац (у границама свог права на намирење из постоји када повјерилац (у границама свог права на намирење из непокретности) на постојећој хипотеци оснује ново заложно непокретности) на постојећој хипотеци оснује ново заложно право у корист трећег лица уз писано обавјештење заложног право у корист трећег лица уз писано обавјештење заложног дужника. Заложни дужник тад подмирује дуг имаоцу натхипотеке дужника. Заложни дужник тад подмирује дуг имаоцу натхипотеке или, уз његов пристанка, свом повјериоцу.или, уз његов пристанка, свом повјериоцу.

Подхипотека постоји кад се једна непокретност оптерети ради обезбјеђења два или више потраживања различитих хипотекарних повјерилаца.

133

Права хипотекарног Права хипотекарног повјериоцаповјериоца

Да пренесе потраживање осигурано хипотеком, а тиме се уједно преноси и Да пренесе потраживање осигурано хипотеком, а тиме се уједно преноси и хипотека (право располагања),хипотека (право располагања),

да поставља захтјеве потребне ради заштите свог права на хипотеку,да поставља захтјеве потребне ради заштите свог права на хипотеку, да од залогодавца захтјева отклањање скривених недостатака (физичких и да од залогодавца захтјева отклањање скривених недостатака (физичких и

правних) на предмету залога или давање другог одговарајућег залога,правних) на предмету залога или давање другог одговарајућег залога, да захтјева намирење: тужба ради добијања извршног наслова, (да захтјева намирење: тужба ради добијања извршног наслова, (ааctio hipotecariactio hipotecaria, ,

забиљежба хипотекарне тужбезабиљежба хипотекарне тужбе), ), судска јавна продаја,судска јавна продаја, да од залогодавца захтјева да не чини било шта што би угрозило вриједност да од залогодавца захтјева да не чини било шта што би угрозило вриједност

хипотековане непокретности, а у супротном да прије доспијећа захтијева принудну хипотековане непокретности, а у супротном да прије доспијећа захтијева принудну наплату хипотекарног потраживања (право намирења прије доспјелости),наплату хипотекарног потраживања (право намирења прије доспјелости),

да захтијева испуљење обавезе дужника, а ако он то не учини, да се путем суда да захтијева испуљење обавезе дужника, а ако он то не учини, да се путем суда наплати из предмета хипотеке прије обичних (хирограферних) повјерилаца (право наплати из предмета хипотеке прије обичних (хирограферних) повјерилаца (право првенства) ипрвенства) и

да од било којег лица које држи хипотековану непокретност захтјева њену продају да од било којег лица које држи хипотековану непокретност захтјева њену продају ради реализације хипотеке (право сљедовања).ради реализације хипотеке (право сљедовања).

134

Права власника хипотековане Права власника хипотековане непокретностинепокретности

Право на државину непокретности: хипотекарни Право на државину непокретности: хипотекарни дужник има право да убире и присваја плодове и друге дужник има право да убире и присваја плодове и друге користи са непокретности или било како да користи са непокретности или било како да употребљава непокретност,употребљава непокретност,

право располагања непокретношћу: хипотековани право располагања непокретношћу: хипотековани дужник може слободно располагати непокретношћу дужник може слободно располагати непокретношћу (отуђити је, дати у закуп, поклонити, располагати за (отуђити је, дати у закуп, поклонити, располагати за случај смрти итд.) ислучај смрти итд.) и

право да непокретност користи као добар домаћин, право да непокретност користи као добар домаћин, односно добар привредник.односно добар привредник.

135

Престанак хипотекеПрестанак хипотеке

1.1. Престанком осигураног потраживања (исплата, опрост Престанком осигураног потраживања (исплата, опрост дуга, новација, компензација...),дуга, новација, компензација...),

2.2. Пропашћу непокретности (експропријација, реална Пропашћу непокретности (експропријација, реална суброгација),суброгација),

3.3. Одрицањем заложног повјериоца од хипотеке,Одрицањем заложног повјериоца од хипотеке,

4.4. Истеком рока и испуњењем раскидног услова,Истеком рока и испуњењем раскидног услова,

5.5. Престанком правног лица као заложног повјериоца,Престанком правног лица као заложног повјериоца,

6.6. Консолидацијом (исто лице постане ималац права Консолидацијом (исто лице постане ималац права својине и ималац заложног права на истој ствари) и својине и ималац заложног права на истој ствари) и конфузијом (сједињење потраживања и дуга у истом конфузијом (сједињење потраживања и дуга у истом лицу).лицу).

136

Престанак хипотеке (2)Престанак хипотеке (2) Хипотека престаје брисањем из катастра непокретности.Хипотека престаје брисањем из катастра непокретности. Располагање неизбрисаном хипотеком (пренос хипотеке на Располагање неизбрисаном хипотеком (пренос хипотеке на

ново потраживање), а на основу признанице или др. исправе ново потраживање), а на основу признанице или др. исправе о престанку потраживања.о престанку потраживања.

Забиљежба задржавања првенственог реда до висине Забиљежба задржавања првенственог реда до висине избрисане хипотеке за вријеме од 3 године од одобрења избрисане хипотеке за вријеме од 3 године од одобрења забиљежбе.забиљежбе.

Амортизација – укидање хипотеке на основу одлуке Амортизација – укидање хипотеке на основу одлуке РУГИП-а и брисањем из катастра непокретности: а) ако је РУГИП-а и брисањем из катастра непокретности: а) ако је прошло 30 г. од укњижбе хипотеке; б) ако није могуће прошло 30 г. од укњижбе хипотеке; б) ако није могуће пронаћи оне који су према уписима овлашћени и в) ако кроз пронаћи оне који су према уписима овлашћени и в) ако кроз ово вријеме није остваривано право.ово вријеме није остваривано право.

137

Залога на покретним стварима: Залога на покретним стварима: ручна залогаручна залога

Појам: стварно право на туђој покретној ствари Појам: стварно право на туђој покретној ствари које се оснива на основу правног посла, судске које се оснива на основу правног посла, судске одлуке или закона. одлуке или закона.

Уговором о давању у залог дужник или треће Уговором о давању у залог дужник или треће лице (залогодавац) се обавезује да ће, ради лице (залогодавац) се обавезује да ће, ради оснивања заложног права, предати повјериоцу оснивања заложног права, предати повјериоцу одређену покретну ствар у залог, а друга одређену покретну ствар у залог, а друга страна се обавезује да ће чувати покретни страна се обавезује да ће чувати покретни залог и чим његово потраживање престане, залог и чим његово потраживање престане, вратити га залогодавцу.вратити га залогодавцу.

138

Правни основ стицања ручне Правни основ стицања ручне залогезалоге

Разликује се правни основ и начин стицања. Правни основ:1. Неформалан уговор између залогодавца и

залогопримца,2. Писани уговор између залогодавца и залогопримца

(ручна залога која се стиче уписом у регистар),3. Решење о извршењу на покретној ствари (судско

заложно право),4. Неизмирење обавезе о доспјелости код уговора о

шпедицији, превозу, складиштењу, остави (законско заложно право).

139

Начин стицања ручне залогеНачин стицања ручне залоге

Начин стицања (модус):

1. предаја ствари (случајеви посредне државине),

2. попис ствари (ручна залога по ЗИП-у),

3. упис у регистар (бездржавинска залога),

4. задржавање државине (рететнција, законска ручна залога).

140

Предмет ручне залогеПредмет ручне залоге

Предмет може бити: Предмет може бити:

1. било која индивидуално одређена и, по 1. било која индивидуално одређена и, по правилу, непотрошна ствар или ствар одређена правилу, непотрошна ствар или ствар одређена по роду која је индивидуализована и на којој по роду која је индивидуализована и на којој постоји право својине и која се може уновчити,постоји право својине и која се може уновчити,

2. сувласнички дио (без сагласности осталих 2. сувласнички дио (без сагласности осталих сувласника) исувласника) и

3. ствар у заједничкој својини (сагласност свих 3. ствар у заједничкој својини (сагласност свих заједничара).заједничара).

141

Права залогопримцаПрава залогопримца

1. Право на намирење (судским и вансудским путем),1. Право на намирење (судским и вансудским путем),

2.2. Право на државину, Право на државину,

3.3. Право првенства, Право првенства,

4. 4. Право сљедовања,Право сљедовања,

5. 5. Право на допуну залоге,Право на допуну залоге,

7. Право на употребу и прибирање плодова и др. користи, 7. Право на употребу и прибирање плодова и др. користи,

8. Право да захтјева отклањање недостатака (стварних 8. Право да захтјева отклањање недостатака (стварних или правних) због којих залог није довољано или правних) због којих залог није довољано осигурање за намирење потраживања.осигурање за намирење потраживања.

142

Обавезе залогопримцаОбавезе залогопримца

1.1. Да залог који држи чува с пажњом доброг Да залог који држи чува с пажњом доброг домаћина (привредника), а у супротном домаћина (привредника), а у супротном одговара за штету,одговара за штету,

2.2. Обавеза на повраћај залога по престанку Обавеза на повраћај залога по престанку потраживања,потраживања,

3.3. Да не употребљава залогу или даје другоме на Да не употребљава залогу или даје другоме на употребу или убире плодове и друге користи употребу или убире плодове и друге користи од залога ако се обавезао да то неће чинити од залога ако се обавезао да то неће чинити (забрана употреба: антихреза).(забрана употреба: антихреза).

143

Пренос заложног права и Пренос заложног права и подзалогаподзалога

Право располагања залогопримца:Право располагања залогопримца:

1. Пренос заложног права (цесија потраживања 1. Пренос заложног права (цесија потраживања обезбеђеног залогом). Потребна је сагласност обезбеђеног залогом). Потребна је сагласност залогодвца за пренос непосредне државине изалогодвца за пренос непосредне државине и

2. Подзаложно право: залагање потраживања обезбеђеног 2. Подзаложно право: залагање потраживања обезбеђеног залогом - залогом - заложни повјерилац може залогу коју држи заложни повјерилац може залогу коју држи даље заложити у границама свог права. У случају да је даље заложити у границама свог права. У случају да је заложни дужник обавјештен о подзалози, може заложни дужник обавјештен о подзалози, може испунити свој дуг повјериоцу само ако на то пристане испунити свој дуг повјериоцу само ако на то пристане ималац подзаложног права или погагањем у суд.ималац подзаложног права или погагањем у суд.

144

Права и обавезе залогодавцаПрава и обавезе залогодавца

Да ствар преда залогопримцу који предајом стиче Да ствар преда залогопримцу који предајом стиче заложно право,заложно право,

Да захтјева враћање залоге ако је то нужно при чему у Да захтјева враћање залоге ако је то нужно при чему у замјену даје други одговарајући залог,замјену даје други одговарајући залог,

Да узме из државине заложног повјериоца залог и преда Да узме из државине заложног повјериоца залог и преда га неком трећем на чување ако повјерилац не чува залог га неком трећем на чување ако повјерилац не чува залог као добар домаћин (привредник) или залог неовлашћено као добар домаћин (привредник) или залог неовлашћено употребљава,употребљава,

Да захтјева од суда да прода залог на јавној продаји ако Да захтјева од суда да прода залог на јавној продаји ако се залог квари или губи на вриједности па постоји се залог квари или губи на вриједности па постоји опасност да постане недовољан за осигурање опасност да постане недовољан за осигурање потраживања заложног повјериоца.потраживања заложног повјериоца.

145

Престанак ручне залогеПрестанак ручне залоге

Престанаком потраживања (исплата и посебни случајеви исплате, компензација, опрост, конфузија, поништење или раскид уговора који представља основ, наступање раскидног услова..., али не и застарјелост ако залогопримац држи ствар)

пропашћу заложене ствари, трајним губитком државине, одрицањем залогопримца од залоге, протеком рока и испуњењем раскидног услова, консолидацијом и конфузијом.

146

Регистровано заложно правоРегистровано заложно право Хиптека на покретним стварима (мобилијарна хипотека).Хиптека на покретним стварима (мобилијарна хипотека). Регулисано је Законом о регистрованим залогама на покретним Регулисано је Законом о регистрованим залогама на покретним

стварима и чланским удјелима, “Службени гласник Републике стварима и чланским удјелима, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 16/00 и ЗСП (чл. 144).Српске”, бр. 16/00 и ЗСП (чл. 144).

Појам: право залоге на покретним стварима које настаје самим Појам: право залоге на покретним стварима које настаје самим уписом заложног права у регистар залоге,уписом заложног права у регистар залоге, без предаје предмета без предаје предмета залоге у државину заложног повјериоца.залоге у државину заложног повјериоца.

На исти начин настаје и право залога на праву потраживања и На исти начин настаје и право залога на праву потраживања и осталим имовинским правима (акције, удјели у ДОО, право осталим имовинским правима (акције, удјели у ДОО, право интелектуалне својине).интелектуалне својине).

На регистарско заложно право (на покретним стварима и На регистарско заложно право (на покретним стварима и правима) примјењују се и одредбе ЗСП које уређују заложно правима) примјењују се и одредбе ЗСП које уређују заложно право на непокретностима, ако законом није другачије одређено и право на непокретностима, ако законом није другачије одређено и ако није супротно природи тог права (чл. 144/2 ЗСП-а).ако није супротно природи тог права (чл. 144/2 ЗСП-а).

147

Заснивање регистрованог Заснивање регистрованог заложног правазаложног права

Правни основПравни основ: писани уговор - : писани уговор - forma ad solemnitatemforma ad solemnitatem (ознака странака /и дужника/, предмет залоге, ознаку (ознака странака /и дужника/, предмет залоге, ознаку потраживања, одређену по правном основу и висини)потраживања, одређену по правном основу и висини)

Начин стицањаНачин стицања: упис у електронски регистар, на : упис у електронски регистар, на захтјев залогодавца или заложног повјериоца, а захтјев залогодавца или заложног повјериоца, а државину задржава дужник или треће лице. државину задржава дужник или треће лице. Електронски регистар заложних права правних и Електронски регистар заложних права правних и физичких лица води орган управе (физичких лица води орган управе (Уред за регистар Уред за регистар залога при Министарству правде БиХзалога при Министарству правде БиХ) у складу с ) у складу с начелима јавности, јединствености и доступности.начелима јавности, јединствености и доступности.

148

Права залогодавцаПрава залогодавца

1. Држање и употреба ствари (залогодавац може 1. Држање и употреба ствари (залогодавац може залогу предати трећем лицу на кориштење: залогу предати трећем лицу на кориштење: конститутивно располагање, нпр. закуп и сл.),конститутивно располагање, нпр. закуп и сл.),

2. прибирање плодова (може се ограничити или 2. прибирање плодова (може се ограничити или да ово право има залогопримац),да ово право има залогопримац),

3. отуђење (стицалац регистроване залоге ступа у 3. отуђење (стицалац регистроване залоге ступа у права и обавзе заложног дужника; заложни права и обавзе заложног дужника; заложни дужник је обавезан поднијети пријаву за упис дужник је обавезан поднијети пријаву за упис новог власника заложене ствари; уговорна новог власника заложене ствари; уговорна забрана отуђења).забрана отуђења).

149

Обавезе залогодавцаОбавезе залогодавца

1. Чување и одржавање залоге у исправном стању и вршење 1. Чување и одржавање залоге у исправном стању и вршење потребне поправке (пажња доброг домаћина/привредника),потребне поправке (пажња доброг домаћина/привредника),

2. осигурање (ако је уговорено),2. осигурање (ако је уговорено),

3. омогућавање заложном повјериоцу контроле кориштења предмета 3. омогућавање заложном повјериоцу контроле кориштења предмета залоге,залоге,

4. предаја ствари залогопримцу у поступку намирења (главног 4. предаја ствари залогопримцу у поступку намирења (главног потрживања, камате и трошкова)...потрживања, камате и трошкова)...

5. ...који стиче право на државину доспјелошћу потраживања,5. ...који стиче право на државину доспјелошћу потраживања,

6. исплата потраживања и прије доспјелости ако заложни дужник не 6. исплата потраживања и прије доспјелости ако заложни дужник не испуњава уговорне и законске обавезе,испуњава уговорне и законске обавезе,

7. предају предмета залоге у државину заложног повјериоца (мјера 7. предају предмета залоге у државину заложног повјериоца (мјера обезбјеђења) ако заложни дужник не испуњава уговорне и обезбјеђења) ако заложни дужник не испуњава уговорне и законске обавезе,законске обавезе,

150

Престанак регистроване залогеПрестанак регистроване залоге

Регистрована залога престаје брисањем из Регистрована залога престаје брисањем из регистра залога у сљедећим случајевима:регистра залога у сљедећим случајевима:

1.1. одрицањем заложног повјериоца,одрицањем заложног повјериоца,

2.2. престанком осигурања потраживања,престанком осигурања потраживања,

3.3. престанком предмета залоге,престанком предмета залоге,

4.4. реализацијом приоритетне залоге на цијелом реализацијом приоритетне залоге на цијелом предмету регистроване залоге ипредмету регистроване залоге и

5.5. консолидацијом (заложни поврјерилац постане консолидацијом (заложни поврјерилац постане власник предмета залоге).власник предмета залоге).

151

Намирење заложног Намирење заложног повјериоцаповјериоца

Вансудским путем: Вансудским путем: Преносом права власништва ако је Преносом права власништва ако је предвиђено уговором о залози и уписано у регистар залога, као и предвиђено уговором о залози и уписано у регистар залога, као и ако је одређена вриједност предмета залоге, заложни повјерилац ако је одређена вриједност предмета залоге, заложни повјерилац се може намирити преношењем права власништва на предмету се може намирити преношењем права власништва на предмету залоге са заложног дужника или трећег лица.залоге са заложног дужника или трећег лица.

Судским путемСудским путем: Продајом предмета регистроване залоге, ако : Продајом предмета регистроване залоге, ако продаја не успије, онда преносом права власништва без обзира да продаја не успије, онда преносом права власништва без обзира да ли је то уговорено и да ли је одређена вриједност предмета залоге. ли је то уговорено и да ли је одређена вриједност предмета залоге. Захтјев за намирење заложни повјерилац подноси суду који би Захтјев за намирење заложни повјерилац подноси суду који би био надлежан за извршење на предмету залоге и Регистру залога био надлежан за извршење на предмету залоге и Регистру залога који забиљежава да је покренут поступак намирења. На основу који забиљежава да је покренут поступак намирења. На основу захтјева суд доноси рјешење о продаји залоге јавном продајом захтјева суд доноси рјешење о продаји залоге јавном продајом или непосредном погодбом, ако залога има тржишну цијену.или непосредном погодбом, ако залога има тржишну цијену.

152

Заштита заложног праваЗаштита заложног права

I.I. Тужба заложног повјериоца Тужба заложног повјериоца којом захтјева од којом захтјева од власника залоге: власника залоге:

1.1. да призна и трпи његово заложно право; да призна и трпи његово заложно право;

2.2. да трпи извршавање овлашћениковог права на да трпи извршавање овлашћениковог права на заложеној ствари; заложеној ствари;

3.3. да пропушта чинити на залогу оно што је због да пропушта чинити на залогу оно што је због овлашћениковог права дужан да пропушта и овлашћениковог права дужан да пропушта и

4.4. да од овлашћеника и трећих лица захтјева да од овлашћеника и трећих лица захтјева предају ствари, односно престанак предају ствари, односно престанак узнемиравања.узнемиравања.

153

Заштита заложног права (2)Заштита заложног права (2)

II. II. Тужба претпостављеног заложног Тужба претпостављеног заложног повјериоца повјериоца којом претпостављени заложни којом претпостављени заложни повјерилац тражи заштиту претпостављеног повјерилац тражи заштиту претпостављеног заложног права ако пред судом или другим заложног права ако пред судом или другим надлежним органом докаже правни основ и надлежним органом докаже правни основ и истинит начин стицања државине залога.истинит начин стицања државине залога.

III. III. Заштита по правилима земљишнокњижног Заштита по правилима земљишнокњижног права права ако би неко повриједио хипотеку ако би неко повриједио хипотеку неваљалим уписом у катастар.неваљалим уписом у катастар.

154

СлужбеностиСлужбености

Појам: Право службености је стварно право на туђој ствари Појам: Право службености је стварно право на туђој ствари које овлашћује њеног титулара да туђу ствар на одређени које овлашћује њеног титулара да туђу ствар на одређени начин користи.начин користи.

““Службеност је ограничено стварно право на нечијој Службеност је ограничено стварно право на нечијој ствари које овлашћује свог носиоца да се на одређени ствари које овлашћује свог носиоца да се на одређени начин служи том ствари (послужна ствар), а њен власник начин служи том ствари (послужна ствар), а њен власник је дужан да то трпи или нешто пропушта”, је дужан да то трпи или нешто пропушта”, чл. 186 ЗСП.чл. 186 ЗСП.

У зависности од тога да ли су установљене у корист У зависности од тога да ли су установљене у корист свакодобног власника једне непокретности или у корист свакодобног власника једне непокретности или у корист одређеног лица, дијеле се на: стварне и личне.одређеног лица, дијеле се на: стварне и личне.

155

Начела права службеностиНачела права службености

Службености су стварна права на туђој ствари, не може се Службености су стварна права на туђој ствари, не може се имати службеност на сопственој ствари (тзв. својинска имати службеност на сопственој ствари (тзв. својинска службеност);службеност);

На једној послужној ствари може постојати више истоврсних На једној послужној ствари може постојати више истоврсних или разноврсних службености, с тим да новија службеност не или разноврсних службености, с тим да новија службеност не отежава вршење већ постојеће службености;отежава вршење већ постојеће службености;

На праву службености се не може установљавати службеност;На праву службености се не може установљавати службеност; Службеност се мора вршити тако да што мање оптерећује Службеност се мора вршити тако да што мање оптерећује

послужно добро (начело поштеде, рестрикције);послужно добро (начело поштеде, рестрикције); Власник послужне ствари не смије онемогућавати или Власник послужне ствари не смије онемогућавати или

отежавати извршавање службености;отежавати извршавање службености;

156

Начела права службености (2)Начела права службености (2)

Право службености не може обавезивати власника ствари на Право службености не може обавезивати власника ствари на чињење, већ само на нечињење или трпљење;чињење, већ само на нечињење или трпљење;

Службеност мора имати разумну сврху (боље и корисније Службеност мора имати разумну сврху (боље и корисније управљање непокретношћу код стварних службености);управљање непокретношћу код стварних службености);

Службеност се не може одвојити од добра на којем је или у Службеност се не може одвојити од добра на којем је или у чију је корист установљена (повласно и послужно добро) и чију је корист установљена (повласно и послужно добро) и преносити одвојено;преносити одвојено;

Службеност је недјељива – може постојати само у корист, Службеност је недјељива – може постојати само у корист, односно на терет цијеле послужне ствари, а не само једног односно на терет цијеле послужне ствари, а не само једног њеног дијела (важи за стварне службености);њеног дијела (важи за стварне службености);

Начин и мјесто извршавања службености на послужној ствари Начин и мјесто извршавања службености на послужној ствари се може преиначити, односно премјестити.се може преиначити, односно премјестити.

157

Оснивање службеностиОснивање службености Службености се могу основати: Службености се могу основати:

1.1. правним послом,правним послом,

2.2. одлуком суда или др. органа иодлуком суда или др. органа и

3.3. законом.законом. Конститутивност службености код оснивања Конститутивност службености код оснивања

правним послом се постиже уписом у катастар правним послом се постиже уписом у катастар непокретности, а код оснивања одлуком суда (или непокретности, а код оснивања одлуком суда (или др. органа) доношењем одлуке, односно др. органа) доношењем одлуке, односно испуњењем законских услова (нпр. услова за испуњењем законских услова (нпр. услова за стицање путем одржаја).стицање путем одржаја).

158

Оснивање службености Оснивање службености правним посломправним послом

Правни основ: Правни основ: уговор или др. правни посао сачињен у уговор или др. правни посао сачињен у форми нотарски обрађене исправе ако је послужна ствар форми нотарски обрађене исправе ако је послужна ствар непокретност; власништво послужне ствари, односно непокретност; власништво послужне ствари, односно припадања права које је послужна ствар; садржај одређује припадања права које је послужна ствар; садржај одређује власник послужне ствари ли носилац права, својом власник послужне ствари ли носилац права, својом вољом или у споразуму са стицаоцем.вољом или у споразуму са стицаоцем.

Начин стицања: Начин стицања:

1.1. На непокретностима: укњижба у катастар непокретности На непокретностима: укњижба у катастар непокретности као терета послужне непокретности (лист „Ц“),као терета послужне непокретности (лист „Ц“),

2.2. На покретним стварима: предајом ствари у државину На покретним стварима: предајом ствари у државину стицаоца уз стицаоца уз clausula intabulandi clausula intabulandi власника.власника.

159

Оснивање службености одлуком Оснивање службености одлуком суда или органа управесуда или органа управе

Правни основ: Правни основ: судска одлука или одлука органа управе. судска одлука или одлука органа управе.

1.1. Одлуком суда службеност се оснива у поступку оснивања нужног Одлуком суда службеност се оснива у поступку оснивања нужног пролаза, нужног оснивања службености водова (електричних, пролаза, нужног оснивања службености водова (електричних, канализационих, водоводних, телекомукационих...) и др. уређаја, канализационих, водоводних, телекомукационих...) и др. уређаја, у поступку диобе, оставинском поступку (легат, налог) и др. у поступку диобе, оставинском поступку (легат, налог) и др. случајевима одређеним законом. случајевима одређеним законом.

2.2. Одлуком органа управе стварну службеност својом одлуком Одлуком органа управе стварну службеност својом одлуком оснива орган управе у поступку експропријације, комасације и оснива орган управе у поступку експропријације, комасације и др. случајевима одређеним законом.др. случајевима одређеним законом.

Службеност се стиче даном правноснажности одлуке суда или Службеност се стиче даном правноснажности одлуке суда или коначности акта органа управе, а упис у катастар непокретности коначности акта органа управе, а упис у катастар непокретности има само деклеративни карактер.има само деклеративни карактер.

160

Оснивање службености Оснивање службености непосредно на основу закона непосредно на основу закона

Непосредно на основу закона право службености основаће се Непосредно на основу закона право службености основаће се кад се испуне све законом предвиђене претпоставке за одржај кад се испуне све законом предвиђене претпоставке за одржај службености.службености.

Одржај службености: стварну службеност стиче држалац Одржај службености: стварну службеност стиче држалац повласне непокретности ванредним одржајам (20 год.) и ако повласне непокретности ванредним одржајам (20 год.) и ако државина нија манљива (да је права).државина нија манљива (да је права).

Код испрекиданих службености (службености која се по својој Код испрекиданих службености (службености која се по својој природи могу само ријетко извршавати) потребно је доказати природи могу само ријетко извршавати) потребно је доказати да је у периоду од 20 година извршаван садржај службености да је у периоду од 20 година извршаван садржај службености најмање три пута.најмање три пута.

Упис у катастар непокретности службености стечен на основу Упис у катастар непокретности службености стечен на основу закона има само деклеративни карактер.закона има само деклеративни карактер.

161

Неправилна, привидна и Неправилна, привидна и законска службеностзаконска службеност

Стварна службеност која није основана у корист неког Стварна службеност која није основана у корист неког повласног добра, већ је основана у корист одређеног лица повласног добра, већ је основана у корист одређеног лица назива се назива се неправилна службеностнеправилна службеност. На неравилне . На неравилне службености примјењују се правила о личним службеностима.службености примјењују се правила о личним службеностима.

Привидне службености Привидне службености имају облигационоправну природу имају облигационоправну природу јер трају до опозива, али се на њих примјењују правила о јер трају до опозива, али се на њих примјењују правила о службеностима.службеностима.

Законске службености Законске службености су, у ствари, ограничења права су, у ствари, ограничења права власништва (нпр. сусједска права, имисије итд.) која настају власништва (нпр. сусједска права, имисије итд.) која настају по сили закона или одлуком државног органа и нису основане по сили закона или одлуком државног органа и нису основане у корист тачно одређеног лица или одређене ствари.у корист тачно одређеног лица или одређене ствари.

162

Стварне службеностиСтварне службености

Појам: Појам: Стварна службеност је правоСтварна службеност је право свакодобногсвакодобног власника једне непокретности (повласно добро, власника једне непокретности (повласно добро, dominium dominansdominium dominans) ) да за њене потребе предузима да за њене потребе предузима одређене радње на непокретности другог власникаодређене радње на непокретности другог власника (послужно добро(послужно добро, , dominium serviensdominium serviens) или да од њега ) или да од њега захтзахтjjева да не предузима радње на својој ева да не предузима радње на својој непокретности на које би непокретности на које би иначе иначе имао право. имао право.

Може се основати и у корист непокретности које су Може се основати и у корист непокретности које су јавна добра у општој или у јавној употреби, ако се јавна добра у општој или у јавној употреби, ако се томе не противи њихова намјена.томе не противи њихова намјена.

163

Повласна и послужна Повласна и послужна непокретностнепокретност

Код повласне непокретности у својини више Код повласне непокретности у својини више сувласника или заједничара, сваки од њих може сувласника или заједничара, сваки од њих може самостално вршити садржај службености у корист самостално вршити садржај службености у корист повласне непокретности.повласне непокретности.

Код послужне непокретности у својини више Код послужне непокретности у својини више сувласника или заједничара, сваки од њих мора сувласника или заједничара, сваки од њих мора трпјети, односно пропуштати радње које представљају трпјети, односно пропуштати радње које представљају садржај права службености.садржај права службености.

Носилац права грађења има исти положај као и Носилац права грађења има исти положај као и власник повласне непокретности.власник повласне непокретности.

164

Садржај овлашћењаСадржај овлашћења

Власник повласне и власник послужне Власник повласне и власник послужне непокретности могу основати стварне непокретности могу основати стварне службености било којег садржаја који је службености било којег садржаја који је могућ, а да није забрањен.могућ, а да није забрањен.

Стварна службеност се заснива правним Стварна службеност се заснива правним послом, одлуком суда или др. надлежног послом, одлуком суда или др. надлежног органа или одржајем.органа или одржајем.

165

Врсте стварних службеностиВрсте стварних службености

1.1. Земљишне и кућне,Земљишне и кућне,

2.2. позитивне и негативне,позитивне и негативне,

3.3. трајне и повремене,трајне и повремене,

4.4. видљиве и невидљиве.видљиве и невидљиве.

166

Земљишне службеностиЗемљишне службености

Земљишне службености могу бити основане да служе Земљишне службености могу бити основане да служе пољопривредном земљишту, шуми и шумском земљишту или пољопривредном земљишту, шуми и шумском земљишту или другом земљишту: другом земљишту:

а) а) службености пута: право стазе, право прогонити стоку или : право стазе, право прогонити стоку или право пута; право пута; нужни пролаз;нужни пролаз;

б) б) службености воде: право црпјети воду, појити стоку, одвраћати : право црпјети воду, појити стоку, одвраћати воду на туђу непокретност или наводити с туђе непокретности воду на туђу непокретност или наводити с туђе непокретности (службеност пумпања, довођења и одвођења воде); (службеност пумпања, довођења и одвођења воде);

в) в) службености паше;;

г) г) шумске службености: сјеча дрва, купљење сухог грања, жира и : сјеча дрва, купљење сухог грања, жира и сл.сл.

167

Кућне службеностиКућне службености

Кућне службености могу бити основане на непокретности са Кућне службености могу бити основане на непокретности са зградом, а да се састоје у зградом, а да се састоје у чињењучињењу::

а) имати дијелови своје зграде у сусједовом ваздушном простору, а) имати дијелови своје зграде у сусједовом ваздушном простору, земљишту или испод његове површине или имати своје направе земљишту или испод његове површине или имати своје направе на туђој непокретности; на туђој непокретности;

б) право наслонити терет своје зграде на туђу; б) право наслонити терет своје зграде на туђу;

в) греду или димњак уметнути у туђи зид, в) греду или димњак уметнути у туђи зид,

г) имати прозор у туђем зиду ради свјетла или видика,г) имати прозор у туђем зиду ради свјетла или видика,

д) спроводити дим кроз сусједов димњак,д) спроводити дим кроз сусједов димњак,

ђ) наводити капницу са свог крова на туђу непокретност, ђ) наводити капницу са свог крова на туђу непокретност,

е) одводити или пролијевати текућине на сусједово земљиште.е) одводити или пролијевати текућине на сусједово земљиште.168

Кућне службености (2)Кућне службености (2)

Кућне службености могу бити основане на Кућне службености могу бити основане на непокретности са зградом, а да се састоје у непокретности са зградом, а да се састоје у нечињењунечињењу::

а) своју кућу не повисивати или је не снижавати,а) своју кућу не повисивати или је не снижавати,

б) не одузимати повлашћеној згради свјетло и б) не одузимати повлашћеној згради свјетло и ваздух или видик, ваздух или видик,

в) не одвраћати кишницу с крова своје куће од в) не одвраћати кишницу с крова своје куће од сусједовог земљишта којем би могла сусједовог земљишта којем би могла користити за полијевање врта, пуњење користити за полијевање врта, пуњење цистерне или на други начин.цистерне или на други начин.

169

Позитивне и негативне Позитивне и негативне службеностислужбености

I.I. Позитивне (афирмативне) Позитивне (афирмативне) су оне које овлашћују власника су оне које овлашћују власника повласне непокретности да може на неки начин да употребљава повласне непокретности да може на неки начин да употребљава послужну непокретност, нпр. право пролаза, прогона стоке, право послужну непокретност, нпр. право пролаза, прогона стоке, право наслонити терет своје зграде на туђу, спроводити дим кроз наслонити терет своје зграде на туђу, спроводити дим кроз сусједов димњак итд.сусједов димњак итд.

II.II. Негативне Негативне су оне које овлашћују власника повласне су оне које овлашћују власника повласне непокретности да захтјева од власника послужне непокретности непокретности да захтјева од власника послужне непокретности да се уздржи од неке употребе своје непокретности на коју би да се уздржи од неке употребе своје непокретности на коју би иначе имао право, нпр. своју кућу не повисивати или је не иначе имао право, нпр. своју кућу не повисивати или је не снижавати, не одузимати повлашћеној згради свјетло и ваздух снижавати, не одузимати повлашћеној згради свјетло и ваздух или видик, не одвраћати кишницу с крова своје куће од или видик, не одвраћати кишницу с крова своје куће од сусједовог земљишта којем би могла користити за полијевање сусједовог земљишта којем би могла користити за полијевање врта, пуњење цистерне или на други начин и др. врта, пуњење цистерне или на други начин и др.

170

Трајне и повремене Трајне и повремене службеностислужбености

I.I. Трајне (сталне, продужене, континуиране) Трајне (сталне, продужене, континуиране) су оне су оне које, када се једном успоставе, трају саме од себе, при које, када се једном успоставе, трају саме од себе, при чему њихов титулар није у обавези да предузима чему њихов титулар није у обавези да предузима одређене радње. Овдје припадају све негативне одређене радње. Овдје припадају све негативне службености, као и неке позитивне, нпр. службеност службености, као и неке позитивне, нпр. службеност водовода, наслањања зграде на туђу зграду, греде или водовода, наслањања зграде на туђу зграду, греде или димњака уметања у туђи зид итд.димњака уметања у туђи зид итд.

II.II. Повремене (одређеног трајања, испрекидане, Повремене (одређеног трајања, испрекидане, дисконтинуиране) дисконтинуиране) су оне које су успостављене да су оне које су успостављене да трају одређено вријеме или за одређено доба године, трају одређено вријеме или за одређено доба године, нпр. службености пролаза, службености воде итд.нпр. службености пролаза, службености воде итд.

171

Видљиве и невидљиве Видљиве и невидљиве службеностислужбености

I.I. Видљиве (јавне, апаратне) Видљиве (јавне, апаратне) су оне које су праћене су оне које су праћене неком спољном видљивом направом, односно знаком неком спољном видљивом направом, односно знаком (нпр. врата, капија, водоводне, канализационе цијеви, (нпр. врата, капија, водоводне, канализационе цијеви, пумпа за воду и др.), било на повласном или на пумпа за воду и др.), било на повласном или на послужном добру, али је потребно да је видљива за послужном добру, али је потребно да је видљива за власника послужног добра.власника послужног добра.

II.II. Невидљиве (скривене, неапаратне) Невидљиве (скривене, неапаратне) су оне које нису су оне које нису праћене видљивим уређајем, односно знаком што праћене видљивим уређајем, односно знаком што зависи од природе стварне службености, па тако нпр. зависи од природе стварне службености, па тако нпр. службеност пролаза је видљива ако постоји капија, а службеност пролаза је видљива ако постоји капија, а невидљива ако капије нема.невидљива ако капије нема.

172

Престанак стварних Престанак стварних службеностислужбености

1)1) На основу правног посла (ЗСП не спомиње овај начин На основу правног посла (ЗСП не спомиње овај начин престанка, али и за службености важе општа правила о престанка, али и за службености важе општа правила о престанку права, у овом случају на основу уговора између престанку права, у овом случају на основу уговора између власника повласне и послужне непокретности);власника повласне и послужне непокретности);

2)2) пропашћу ствари (било повласне или послужне ствари престаје пропашћу ствари (било повласне или послужне ствари престаје и службеност, али не престаје ако настане право које пропалу и службеност, али не престаје ако настане право које пропалу ствар надомјешта. На овај начин службеност престаје и ако ствар надомјешта. На овај начин службеност престаје и ако ствар постане ствар постане res res extra commerciumextra commercium.);.);

3)3) консолидацијом, сједињењем (исто лице постане власник и консолидацијом, сједињењем (исто лице постане власник и повласне и послужне непокрентости);повласне и послужне непокрентости);

4)4) одрицањем овлашћеника (потребна одрицањем овлашћеника (потребна je je сагласност свих сагласност свих сувласника или заједничара повласне непокретности, није сувласника или заједничара повласне непокретности, није потребан пристанак власника послужне непокретности);потребан пристанак власника послужне непокретности);

173

Престанак стварних Престанак стварних службености (2)службености (2)

5. истеком рока и5. истеком рока илили испуњењем раскидног услова; испуњењем раскидног услова;

6. ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а 6. ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а власник повласне непокретности три године узастопно није вршио власник повласне непокретности три године узастопно није вршио своје право (либераторна узукапија). Ова службеност престаје и ако се своје право (либераторна узукапија). Ова службеност престаје и ако се не врши за вријеме потребно за њено стицање одржајем (20 г.);не врши за вријеме потребно за њено стицање одржајем (20 г.);

7. невршењем у периоду од 10 година;7. невршењем у периоду од 10 година;

8. на захтјев власника послужне непокретности због промјењених 8. на захтјев власника послужне непокретности због промјењених околности ако је службеност изгубила разумну сврху (престала околности ако је службеност изгубила разумну сврху (престала потребе за кориштењем повласне непокретности, као и престанком потребе за кориштењем повласне непокретности, као и престанком разлога због којег је основана);разлога због којег је основана);

9. растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. 9. растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. експропријација).експропријација).Стварне службености престају тек брисањем из катастра Стварне службености престају тек брисањем из катастра непокретности.непокретности.

174

Личне службеностиЛичне службености

Појам: Појам: Личне службености су стварна права на туђој ствари Личне службености су стварна права на туђој ствари (покретној или непокретној) која су установљена у корист (покретној или непокретној) која су установљена у корист одређеног лица (физичког или правног), а овлашћују га да одређеног лица (физичког или правног), а овлашћују га да на одређени начин користи или употребљава послужно на одређени начин користи или употребљава послужно добро, без задирања у супстанцу ствари.добро, без задирања у супстанцу ствари.

Везане су за одређено лице тако да су непреносиве и Везане су за одређено лице тако да су непреносиве и ненасљедиве и престају смрћу титулара.ненасљедиве и престају смрћу титулара.

Постоји само послужна ствар (може и на идеалном Постоји само послужна ствар (може и на идеалном сувласничком дијелу ствари).сувласничком дијелу ствари).

Садржина се увијек састоји у искоришћавању туђе ствари Садржина се увијек састоји у искоришћавању туђе ствари (нема негативних личних службености).(нема негативних личних службености).

175

Врсте личних служеностиВрсте личних служености

Разликујемо три врсте личних Разликујемо три врсте личних службености: службености:

1.1. Плодоуживање Плодоуживање ((ususfructusususfructus)), ,

2.2. УпотребаУпотреба ( (usususus)) и и

3.3. право становањаправо становања ( (habitatiohabitatio))..

176

Право плодоуживања Право плодоуживања ((ususfructusususfructus))

Појам: лична службеност која плодоуживаоцу даје Појам: лична службеност која плодоуживаоцу даје овлашћење да се служи послужном ствари (држање, овлашћење да се служи послужном ствари (држање, употреба и убирање плодова) у складу са њеном употреба и убирање плодова) у складу са њеном намјеном, не мијењајући њен садржај.намјеном, не мијењајући њен садржај.

Предмет плодоуживања могу бити само непотрошне Предмет плодоуживања могу бити само непотрошне ствари (покретне или непокретне), а на потрошним ствари (покретне или непокретне), а на потрошним стварима или на праву које не даје плодове постоји стварима или на праву које не даје плодове постоји неправо плодоуживање (неправо плодоуживање (quasi ususfructusquasi ususfructus))..

Плодоуживалац може на друго лице пренијети вршење Плодоуживалац може на друго лице пренијети вршење својих овлашћења.својих овлашћења.

Власник послужне ствари може располагати са стварју Власник послужне ствари може располагати са стварју ако тиме не вријеђа овлашћења плодоуживаоца.ако тиме не вријеђа овлашћења плодоуживаоца.

177

Плодоуживаочева праваПлодоуживаочева права

Право држања, употребе и прибирања плодова са Право држања, употребе и прибирања плодова са ствари (уговором се може ограничити);ствари (уговором се може ограничити);

Право на сав приход који даје послужна ствар Право на сав приход који даје послужна ствар (плодови и др. користи, нпр. најамнине, закупнине, (плодови и др. користи, нпр. најамнине, закупнине, камате, дивиденде - цивилни плодови, без умањења камате, дивиденде - цивилни плодови, без умањења садржаја, док благо нађено на послужној ствари садржаја, док благо нађено на послужној ствари није приход плодоуживаоца);није приход плодоуживаоца);

Право на попис и процјену послужних ствари с Право на попис и процјену послужних ствари с назнаком њихове вриједности.назнаком њихове вриједности.

178

Плодоуживаочеве обавезеПлодоуживаочеве обавезе

Сношење свих трошкова употребе и искоришћавања послужне ствари, без обзира Сношење свих трошкова употребе и искоришћавања послужне ствари, без обзира на остварени приход;на остварени приход;

Одржавање ствари са пажњом доброг домаћина у стању у којем је ствар примио, Одржавање ствари са пажњом доброг домаћина у стању у којем је ствар примио, сношење трошкова редовног одржавања и обнављања ствари, јавне обавезе (порези сношење трошкова редовног одржавања и обнављања ствари, јавне обавезе (порези и сл.), реални терете који оптрећују ствар и камате на потраживања осигурана и сл.), реални терете који оптрећују ствар и камате на потраживања осигурана хипотеком на послужној ствари до износа прихода од којих се одбијају трошкови хипотеком на послужној ствари до износа прихода од којих се одбијају трошкови употребе и искоришћавања;употребе и искоришћавања;

Да без одлагања обавијести власника ствари о неопходности ванредних поправки Да без одлагања обавијести власника ствари о неопходности ванредних поправки или ванредног обнављања послужне ствари,или ванредног обнављања послужне ствари,

Да осигура послужну ствар на захтјев власника ако је угрожена супстанца Да осигура послужну ствар на захтјев власника ако је угрожена супстанца послужне ствари,послужне ствари,

Да врати послужну ствар власнику након престанка плодоуживања у стању у којем Да врати послужну ствар власнику након престанка плодоуживања у стању у којем је ствар примио (одговара за смањење вриједности ствари изузев ако је до смањења је ствар примио (одговара за смањење вриједности ствари изузев ако је до смањења вриједности дошло усљед старења или редовне употребе ствари и непредузимања вриједности дошло усљед старења или редовне употребе ствари и непредузимања ванредних поправки или ванредног обнављања ствари од стране власника ствари).ванредних поправки или ванредног обнављања ствари од стране власника ствари).

179

Права и обавезе имаоца Права и обавезе имаоца послужне ствари или правапослужне ствари или права

Одговара за правне и материјалне недостатке код теретних Одговара за правне и материјалне недостатке код теретних правних послова;правних послова;

Има право располагања са стварју или правом које је Има право располагања са стварју или правом које је оптерећено личном службеношћу;оптерећено личном службеношћу;

Има право да врши надзор над вршењем права;Има право да врши надзор над вршењем права; Не смије узнемиравати титулара у вршењу његовог права;Не смије узнемиравати титулара у вршењу његовог права; Сноси трошкове ванредног одржавања ствари, али му Сноси трошкове ванредног одржавања ствари, али му

припадају и ванредни приходи од ствари;припадају и ванредни приходи од ствари; Захтјева враћање ствари по престанку службености.Захтјева враћање ствари по престанку службености.

180

Право употребе (Право употребе (usususus))

Појам: лична службеност која имаоца (узуара) овлашћује да се служи Појам: лична службеност која имаоца (узуара) овлашћује да се служи нечијом ствари (послужна ствар) у границама својих личних потреба и нечијом ствари (послужна ствар) у границама својих личних потреба и потреба чланова свог породичног домаћинства, а све користи које преко потреба чланова свог породичног домаћинства, а све користи које преко тога даје ствар припадају власнику.тога даје ствар припадају власнику.

Није могућа неправа употреба (на потрошним стварима). Није могућа неправа употреба (на потрошним стварима). Носилац права употребе не може на друго лице пренијети вршење својих Носилац права употребе не може на друго лице пренијети вршење својих

овлашћења.овлашћења. Носилац права употребе има право употребе послужне ствари за своје Носилац права употребе има право употребе послужне ствари за своје

потребе које одговарају његовом узрасту, звању, занимању, потребама потребе које одговарају његовом узрасту, звању, занимању, потребама његовог породичног домаћинства, његовим промјенама које су природно његовог породичног домаћинства, његовим промјенама које су природно очекиване и предвидиве и нужно потребне за вођење домаћинства.очекиване и предвидиве и нужно потребне за вођење домаћинства.

Носилац права употребе је дужан да сноси све редовне и ванредне Носилац права употребе је дужан да сноси све редовне и ванредне трошкове и терете послужне ствари и да одржава ствар у добром стању трошкове и терете послужне ствари и да одржава ствар у добром стању до висине користи коју има од ствари.до висине користи коју има од ствари.

181

Право становања (Право становања (habitatiohabitatio))

Појам: лична службеност која свог носиоца овлашћује Појам: лична службеност која свог носиоца овлашћује да се служи нечијом стамбеном зградом или њеним да се служи нечијом стамбеном зградом или њеним дијелом намијењеним за становање (послужна ствар) у дијелом намијењеним за становање (послужна ствар) у складу с том намјеном, чувајући њен садржај.складу с том намјеном, чувајући њен садржај.

Плодова у натуралном облику овдје и нема, а цивилни Плодова у натуралном облику овдје и нема, а цивилни плодови су искључени, јер се ни право становања, ни плодови су искључени, јер се ни право становања, ни његово вршење не могу преносити на друго лице.његово вршење не могу преносити на друго лице.

Носилац права становања може примити у стан Носилац права становања може примити у стан чланове свог породичног домаћинства, јер се право чланове свог породичног домаћинства, јер се право становања просуђује по правилима о праву употребе.становања просуђује по правилима о праву употребе.

182

Престанак личних Престанак личних службеностислужбености

1)1) На основу правног посла,На основу правног посла,

2)2) пропашћу ствари (повласног или послужног добра) са којом је пропашћу ствари (повласног или послужног добра) са којом је изједначено стављање ствари изван промета,изједначено стављање ствари изван промета,

3)3) сједињењем (стварна службеност) и консолидацијом (плодоужвиање),сједињењем (стварна службеност) и консолидацијом (плодоужвиање),

4)4) одрицањем овлашћеника (власника повласног добра),одрицањем овлашћеника (власника повласног добра),

5)5) истеком рока или испуњењем раскидног услова,истеком рока или испуњењем раскидног услова,

6)6) ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а ако се власник послужне непокретности противи њеном вршењу, а власник повласне непокретности 3 године узастопно није вршио своје власник повласне непокретности 3 године узастопно није вршио своје право (либераторна узукапија), право (либераторна узукапија),

7)7) застарјелошћу (неизвршавањем у периоду од 20 година),застарјелошћу (неизвршавањем у периоду од 20 година),

8)8) због промијењених околности ако је службеност изгубила разумну сврху,због промијењених околности ако је службеност изгубила разумну сврху,

9)9) смрћу овлашћеника или престаком правног лица,смрћу овлашћеника или престаком правног лица,

10)10) растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. експропријација).растерећење законом или одлуком органе управе (нпр. експропријација).183

Заштита службеностиЗаштита службености

I. I. Конфесорна тужбаКонфесорна тужба ( (actio confessoria, actio confessoria, тужба овлашћеника тужба овлашћеника службености):службености):

- - тужилацтужилац: власник, сувласник, заједничар или држалац : власник, сувласник, заједничар или држалац повласног добраповласног добра;;

- - туженитужени: против власника послужног добра или трећег лица : против власника послужног добра или трећег лица које овлашћеника онемогућава или узнемирава у вршењу које овлашћеника онемогућава или узнемирава у вршењу права службености, као и држаоца;права службености, као и држаоца;

- - тужбени захтјевтужбени захтјев: вршење права службености у пуном обиму, : вршење права службености у пуном обиму, онако како гласи и забрана даљег сметања, односно онако како гласи и забрана даљег сметања, односно узнемиравања;узнемиравања;

- - доказдоказ: право службености и чин туженог код онемогућавања : право службености и чин туженог код онемогућавања или узнемиравања извршавања тог права.или узнемиравања извршавања тог права.

184

Заштита службености (2)Заштита службености (2)

II. II. Тужба претпостављеног овлашћеника службености (Тужба претпостављеног овлашћеника службености (actio actio confessoriaconfessoria publiciana)publiciana). Има је претпостављени овлашћеник . Има је претпостављени овлашћеник службености који је доказао право службености, као и онај који службености који је доказао право службености, као и онај који пред судом или другим надлежним органом докаже правни пред судом или другим надлежним органом докаже правни основ и истинит начин стицања државине службености.основ и истинит начин стицања државине службености.

III. III. Заштита по правилима земљишнокњижног права Заштита по правилима земљишнокњижног права ако би ако би неко повриједио право стварне службености неваљалим уписом неко повриједио право стварне службености неваљалим уписом у катастар непокретности.у катастар непокретности.

IV. IV. Заштита општим вансудским и судским средствима за Заштита општим вансудским и судским средствима за заштиту стварних правазаштиту стварних права: самопомоћ, тужба за сметање : самопомоћ, тужба за сметање државине права службености, тужба за утврђење постојања државине права службености, тужба за утврђење постојања права службености...права службености...

185

Реални теретиРеални терети

Појам: реални (стварни) терет даје свом кориснику Појам: реални (стварни) терет даје свом кориснику ограничено стварно право на непокретности коју ограничено стварно право на непокретности коју оптерећује овлашћујући га да му се на терет њене оптерећује овлашћујући га да му се на терет њене вриједности периодично дају ствари или чине радње вриједности периодично дају ствари или чине радње које су његов садржај. Представља стварноправно које су његов садржај. Представља стварноправно средство обезбјеђења испуњења давања и/или средство обезбјеђења испуњења давања и/или чињења.чињења.

Може се основати:Може се основати:

1.1. правним послом и правним послом и

2.2. одлуком суда или надлежног органа.одлуком суда или надлежног органа.186

Оснивање правним посломОснивање правним послом

Правни основ: Правни основ: правни посао (уговор или тестамент) у правни посао (уговор или тестамент) у форми нотарски обрађене исправе. Обавезна форми нотарски обрађене исправе. Обавезна садржина: одредбе о оснивању терета на одређеној садржина: одредбе о оснивању терета на одређеној непокретности (једна или више непокретности), непокретности (једна или више непокретности), његовом садржају и кориснику терета. За оптерећење његовом садржају и кориснику терета. За оптерећење непокретности потребна је својина непокретности, а непокретности потребна је својина непокретности, а ако се ради сувласништву или заједничкој својини ако се ради сувласништву или заједничкој својини потребна је сагласност свих сувласника, односно потребна је сагласност свих сувласника, односно заједничара.заједничара.

Начин стицања: Начин стицања: упис у катастар непокретноти као упис у катастар непокретноти као терета оптерећене непокретности (лист Ц) или терета оптерећене непокретности (лист Ц) или предбиљежба.предбиљежба.

187

Оснивање одлуком судаОснивање одлуком суда

Одлуком суда реални терет се може Одлуком суда реални терет се може основати у поступку диобе, оставинском основати у поступку диобе, оставинском поступку и др. случајевима одређеним поступку и др. случајевима одређеним законом.законом.

На оснивање реалног терета одлуком На оснивање реалног терета одлуком суда примјењују се одредбе које важе за суда примјењују се одредбе које важе за оснивање службености одлуком суда.оснивање службености одлуком суда.

188

Садржина реалног теретаСадржина реалног терета

Може бити могућа, допуштена и одређена или одредива Може бити могућа, допуштена и одређена или одредива радња периодичног давања ствари или новца или других радња периодичног давања ствари или новца или других радњи које имају новчану вриједност. радњи које имају новчану вриједност.

Радња не мора бити у вези са економском намјеном Радња не мора бити у вези са економском намјеном оптерећене непокретности, нити служити остваривању оптерећене непокретности, нити служити остваривању економске намјене корисникове непокретности. економске намјене корисникове непокретности.

Садржај реалног терета се може промијенити у договору Садржај реалног терета се може промијенити у договору са власником оптерећене непокретности и носиоцима са власником оптерећене непокретности и носиоцима других права на непокретности (ако их има).других права на непокретности (ако их има).

Може се оптеретити једна или више непокретности, као и Може се оптеретити једна или више непокретности, као и сувласнички дио непокретности које могу бити предмет сувласнички дио непокретности које могу бити предмет заложног права.заложног права.

189

Обавеза власника оптерећене Обавеза власника оптерећене непокретностинепокретности

Власник оптерећене непокретности дугује обавезу Власник оптерећене непокретности дугује обавезу (основна обавеза) (основна обавеза) која представља садржај реалног која представља садржај реалног терета. Ова обавеза је преносива само заједно са терета. Ова обавеза је преносива само заједно са оптерећеном непокретношћу, а ако је основана у оптерећеном непокретношћу, а ако је основана у корист неког лица, не може се прености, ако није корист неког лица, не може се прености, ако није другачије одређено. Основна обавеза из реалног терета другачије одређено. Основна обавеза из реалног терета не може застарити.не може застарити.

Кад доспије испуњење основне обавезе настаје Кад доспије испуњење основне обавезе настаје појединачна обавеза појединачна обавеза на неко давање или чињење (или на неко давање или чињење (или њена новчана противриједност) кориснику терета. њена новчана противриједност) кориснику терета. Појединачна обавеза из реалног терета застаријева за 3 Појединачна обавеза из реалног терета застаријева за 3 године од доспијећа сваке поједине обавезе.године од доспијећа сваке поједине обавезе.

190

Одговорност за појединачне Одговорност за појединачне обавезе из реалног теретаобавезе из реалног терета

За испуњење појединачне обавезе из реалног терета За испуњење појединачне обавезе из реалног терета одговорност може бити:одговорност може бити:

1.1. лична: одговара власник непокретности у вријеме лична: одговара власник непокретности у вријеме доспијећа обавезе (без обзира да ли је још увијек у доспијећа обавезе (без обзира да ли је још увијек у власништу непокретности), као и држалац и власништу непокретности), као и држалац и плодоуживалац, а одговарају цјелокупном својом плодоуживалац, а одговарају цјелокупном својом имовином иимовином и

2.2. стварноправна: за све доспјеле појединачне обавезе из стварноправна: за све доспјеле појединачне обавезе из реалног терета одговара власник, односно сувласници реалног терета одговара власник, односно сувласници вриједношћу оптерећене непокретности, а ова вриједношћу оптерећене непокретности, а ова одговорност је солидарна са личном одговорношћу.одговорност је солидарна са личном одговорношћу.

191

Неодвојивост Неодвојивост

Реални терет се не може одвојити од Реални терет се не може одвојити од непокретности коју оптерећује (послужна непокретности коју оптерећује (послужна напокретност) па ко стекне својину ове напокретност) па ко стекне својину ове непокретности стиче је оптерећену реалним непокретности стиче је оптерећену реалним теретом, ако законом није другачије теретом, ако законом није другачије одређено.одређено.

Ако је реални терет основан у корист Ако је реални терет основан у корист непокретности (предијални терет) не може се непокретности (предијални терет) не може се одвојити ни од повласне непокретности.одвојити ни од повласне непокретности.

192

Врсте реалних теретаВрсте реалних терета1.1. Терет у корист свакодобног власника повласне непокретности Терет у корист свакодобног власника повласне непокретности

(предијални реални терет) или носиоца права грађења и(предијални реални терет) или носиоца права грађења и

2.2. терет у корист лица (терет личне природе, персонални терет).терет у корист лица (терет личне природе, персонални терет). Реални терет који је основан у корист неке непокретности Реални терет који је основан у корист неке непокретности

(повласно добро) не може се одвојити од својине на повласној (повласно добро) не може се одвојити од својине на повласној непокретности, тј. заједно се преносе. У случају диобе повласне непокретности, тј. заједно се преносе. У случају диобе повласне непокретности реални терет и даље остаје на сваком поједином непокретности реални терет и даље остаје на сваком поједином дијелу сразмјерно величини тог дијела.дијелу сразмјерно величини тог дијела.

Реални терет личне природе је непреносив, ако законом није Реални терет личне природе је непреносив, ако законом није другачије одређено. другачије одређено.

Доспјеле појединачне обавезе давања или радњи код терета у Доспјеле појединачне обавезе давања или радњи код терета у корист власника непокретности и у корист лица могу се преносити корист власника непокретности и у корист лица могу се преносити на друга лица (ако законом није другачије одређено).на друга лица (ако законом није другачије одређено).

193

Престанак реалног теретаПрестанак реалног терета

Реални терет престаје брисањем из катастра непокретности Реални терет престаје брисањем из катастра непокретности због:због:

1.1. пропасти оптерећене или повласне непокретности,пропасти оптерећене или повласне непокретности,

2.2. стављања оптерећене или повласне непокретности ван стављања оптерећене или повласне непокретности ван промета,промета,

3.3. одрицања корисника терета,одрицања корисника терета,

4.4. истеком времена или испуњења раскидног услова,истеком времена или испуњења раскидног услова,

5.5. доношења одлуке суда о амортизацији терета,доношења одлуке суда о амортизацији терета,

6.6. смрти лица код терета у корист лица исмрти лица код терета у корист лица и

7.7. захтјева власника оптерећене непокретности ако реални терет захтјева власника оптерећене непокретности ако реални терет изгуби своју сврху.изгуби своју сврху.

194

Заштита реалног теретаЗаштита реалног терета

Тужба корисника реалног терета према Тужба корисника реалног терета према власнику оптерећене непокретности да се власнику оптерећене непокретности да се утврди постојање реалног терета.утврди постојање реалног терета. Тужба Тужба корисника реалног терета којом захтјева корисника реалног терета којом захтјева остваривање права на давање или чињење.остваривање права на давање или чињење.

Тужба корисника реалног терета према трећем Тужба корисника реалног терета према трећем лицу које га омета или спречава у извршавању лицу које га омета или спречава у извршавању реалног терета са захтјевом да то ометање или реалног терета са захтјевом да то ометање или спречавање престане (спречавање престане (actio negatoriaactio negatoria))..

195

Право грађењаПраво грађења

Право грађења је право изградње зграде на туђем земљишту Право грађења је право изградње зграде на туђем земљишту са циљем да се стекне право власништва на тој згради.са циљем да се стекне право власништва на тој згради.

Представља веће оптерећење власништва, јер власник Представља веће оптерећење власништва, јер власник земљишта губи државину земљишта и све користи од њега. земљишта губи државину земљишта и све користи од њега. Међутим, власник на то пристаје јер има интерес: задржава Међутим, власник на то пристаје јер има интерес: задржава право власништва као сигуран финансијски извор, убире право власништва као сигуран финансијски извор, убире накнаду за оптерећено земљиште, ослобођен је пореза на накнаду за оптерећено земљиште, ослобођен је пореза на земљиште и др.земљиште и др.

Корисно је и за носиоца права грађења: стиче грађевинско Корисно је и за носиоца права грађења: стиче грађевинско земљиште без плаћања цијене, чиме смањује укупне земљиште без плаћања цијене, чиме смањује укупне трошкове у изградњи објекта.трошкове у изградњи објекта.

196

Функције (разлози увођења) Функције (разлози увођења) права грађењаправа грађења

Изградња стамбених и пословних објеката за Изградња стамбених и пословних објеката за личне потребе или за тржиште;личне потребе или за тржиште;

Присвајање градске ренте од стране јединица Присвајање градске ренте од стране јединица локалне самоуправе;локалне самоуправе;

Спречавање отуђења градског грађевинског Спречавање отуђења градског грађевинског земљишта;земљишта;

Онемогућавање злоупотреба градског Онемогућавање злоупотреба градског грађевинског земљишта;грађевинског земљишта;

Ефикасније просторно и урбанистичко Ефикасније просторно и урбанистичко планирање у градовима.планирање у градовима.

197

Дефиниција права грађењаДефиниција права грађења

Чл. 286/1 ЗСП-а:Чл. 286/1 ЗСП-а:

““Право грађења је ограничено стварно Право грађења је ограничено стварно право на нечијем земљишту које gаје право на нечијем земљишту које gаје овлашћење свом носиоцу gа на површини овлашћење свом носиоцу gа на површини земљишта или испоg ње има властиту земљишта или испоg ње има властиту зграgу, а власник земљишта gужан је то зграgу, а власник земљишта gужан је то gа трпи. “gа трпи. “

198

Карактеристике права грађењаКарактеристике права грађења

Некретнина у правном смислу (“Некретнина у правном смислу (“вјештачковјештачко“ “ земљиште);земљиште);

Све што се изгради на земљишту оптерећеном правом Све што се изгради на земљишту оптерећеном правом грађења прираста том праву грађења;грађења прираста том праву грађења;

Чвршћа је веза између права грађења и земљишта него Чвршћа је веза између права грађења и земљишта него између земљишта и зграде подигнуте на том између земљишта и зграде подигнуте на том земљишту;земљишту;

Стиче се право власништва на згради;Стиче се право власништва на згради; Може постојати и без зграде, али увијек ради зграде;Може постојати и без зграде, али увијек ради зграде; Заједно са зградом се креће у правном промету;Заједно са зградом се креће у правном промету;

199

Карактеристике права грађења (2)Карактеристике права грађења (2)

Јединствена некретнина у правном промету (стицање, Јединствена некретнина у правном промету (стицање, отуђивање, оптерећење заложним правом, отуђивање, оптерећење заложним правом, службеностима и стварним теретима);службеностима и стварним теретима);

Уписује се у јавне евиденције (двоструки упис);Уписује се у јавне евиденције (двоструки упис); Оснива се на “нечијем” земљишту (земљиште може Оснива се на “нечијем” земљишту (земљиште може

бити у власништву самог носиоца права грађења);бити у власништву самог носиоца права грађења); Оснива се на земљишту у приватном и јавном Оснива се на земљишту у приватном и јавном

власништву (не може на општим добрима, добрима у власништву (не може на општим добрима, добрима у општој употреби);општој употреби);

Заштита власничким тужбама и тужбама за заштиту Заштита власничким тужбама и тужбама за заштиту права службености.права службености.

200

Правна природа права грађењаПравна природа права грађења

Двострука правна природа:Двострука правна природа:1.1. Ограничено стварно право на туђем Ограничено стварно право на туђем

земљишту (терет земљишта), земљишту (терет земљишта), 2.2. Самостална некретнина у правном смислу Самостална некретнина у правном смислу

(право које се третира као некретнина).(право које се третира као некретнина). Двоструки упис у катастар непокретности:Двоструки упис у катастар непокретности:1.1. Као терет земљишта (лист „Ц“) иКао терет земљишта (лист „Ц“) и2.2. Самостално земљишно - књижно тијело у Самостално земљишно - књижно тијело у

новом земљишно - књижном улошку.новом земљишно - књижном улошку.

201

Примјена начела Примјена начела ssuperficies uperficies solo ceditsolo cedit

- Без права грађења зграда изграђена на Без права грађења зграда изграђена на земљишту припадност је тог земљишта (начело земљишту припадност је тог земљишта (начело superficies solo ceditsuperficies solo cedit).).

- Зграда изграђена на основу права грађења Зграда изграђена на основу права грађења припадност је права грприпадност је права грaaђења, а не природног ђења, а не природног земљишта на коме се налази. земљишта на коме се налази.

- ФФункцију земљишта преузима право грађења ункцију земљишта преузима право грађења тако да начело тако да начело ssuperficies solo cedituperficies solo cedit сада важи сада важи између права грађења и зграде, а не између између права грађења и зграде, а не између земљишта и зграде.земљишта и зграде.

202

Право грађења као Право грађења као “правна “правна некретнина” некретнина”

Разлика између права грађења и земљишта као Разлика између права грађења и земљишта као “природне некретнине”: “природне некретнине”: зграда се може одвојити од зграда се може одвојити од земљишта (правом грађења), али не постоји начин да земљишта (правом грађења), али не постоји начин да се зграда одвоји од права грађења, тј. продајом зграде се зграда одвоји од права грађења, тј. продајом зграде не мора се продати и земљиште на коме се налази, али не мора се продати и земљиште на коме се налази, али продајом зграде продаје се и право грађења (уколико је продајом зграде продаје се и право грађења (уколико је основано).основано).

Код права грађења једно лице је увијек и Код права грађења једно лице је увијек и титулартитулар права грађења и власник зграде, а код зграде на права грађења и власник зграде, а код зграде на земљишту без права грађења то може, а не мора бити земљишту без права грађења то може, а не мора бити случај.случај.

203

Оснивање (стицање) права Оснивање (стицање) права грађењаграђења

На основу правног посла и одлуком суда На основу правног посла и одлуком суда (чл. 293/1 (чл. 293/1 ЗСП):ЗСП):

Правним послом: Правним послом: - право власништва на земљишту, право власништва на земљишту, - iustus titulus (iusta causae)iustus titulus (iusta causae):: једнострани или двострани једнострани или двострани

правни посао, нотарска обрада исправе, вишеструко правни посао, нотарска обрада исправе, вишеструко уговарање права грађења.уговарање права грађења.

- modus acquirendimodus acquirendi: (двоструки) упис у земљишне књиге, : (двоструки) упис у земљишне књиге, clausula intabulandiclausula intabulandi (чл. 294/5), пристанак (чл. 294/5), пристанак овлашћеника стварних права на земљишту, нотарска овлашћеника стварних права на земљишту, нотарска обрада исправе (чл. 293/2 ЗСП-а).обрада исправе (чл. 293/2 ЗСП-а).

204

Елементи правног посла којим Елементи правног посла којим се оснива право грађењасе оснива право грађења

Правни посао којим се оснива право грађења има:Правни посао којим се оснива право грађења има:- Esentialia negotiiEsentialia negotii:: обавезни елементиобавезни елементи (овлаштење да се на нечијем (овлаштење да се на нечијем

земљишту изгради – посједује зграда у власништву, а на земљишту земљишту изгради – посједује зграда у власништву, а на земљишту се имају права и дужности плодоуживаоца (чл. 287/1 ЗСП-а), се имају права и дужности плодоуживаоца (чл. 287/1 ЗСП-а), наводи се земљиште које се оптерећује правом грађења, подаци о наводи се земљиште које се оптерећује правом грађења, подаци о згради која ће се изградити, форма нотарски обрађене исправе),згради која ће се изградити, форма нотарски обрађене исправе),

- Naturalia negotiiNaturalia negotii: постоје “ако законом није другачије одређено” : постоје “ако законом није другачије одређено” (мјесечна накнада за земљиште (287/2 ЗСП), односи уговорних (мјесечна накнада за земљиште (287/2 ЗСП), односи уговорних страна након престанка права грађења (300/2 ЗСП), отуђивање и страна након престанка права грађења (300/2 ЗСП), отуђивање и насљеђивање (291/1 ЗСП),насљеђивање (291/1 ЗСП),

- Accidentalia negotiiAccidentalia negotii:: постоје ако су уговорени (оптерећење права постоје ако су уговорени (оптерећење права грађења, право прече куповине у корист власника земљишта, грађења, право прече куповине у корист власника земљишта, престанак права грађења, сношење терета на згради и земљишту престанак права грађења, сношење терета на згради и земљишту између уговорних страна, начин кориштења неизграђених између уговорних страна, начин кориштења неизграђених површина земљишта и др.)површина земљишта и др.)

205

Оснивање права грађења Оснивање права грађења одлуком суда и на др. начинодлуком суда и на др. начин

Одлуком суда, Одлуком суда, а примјеном правила о оснивању а примјеном правила о оснивању службености одлуком суда (чл. 295 ЗСП):службености одлуком суда (чл. 295 ЗСП):

- у поступку диобе некретнина,- у поступку диобе некретнина, - у оставинском поступку (легат и налог) и- у оставинском поступку (легат и налог) и - у другим случајевима (нпр. у поступку експропријације).- у другим случајевима (нпр. у поступку експропријације). Ванкњижно стицање права грађења Ванкњижно стицање права грађења (стицање права (стицање права

власништва на некретнинама с повјерењем у земљишне власништва на некретнинама с повјерењем у земљишне књиге, тј. стицање на основу закона).књиге, тј. стицање на основу закона).

Стицање права грађења грађењем на туђем праву Стицање права грађења грађењем на туђем праву грађења грађења (примјењују се одредбе о грађењу на туђем (примјењују се одредбе о грађењу на туђем земљишту и о прекорачењу међе грађењем),земљишту и о прекорачењу међе грађењем),

Стицање права грађења одржајем?Стицање права грађења одржајем?

206

Субјекти права грађењаСубјекти права грађења

ТТитулар (итулар (нносилац, стицалац, носитељ) права грађења осилац, стицалац, носитељ) права грађења је је лице које је овлаштено да на нечијем земљишту има зграду у лице које је овлаштено да на нечијем земљишту има зграду у власништву, тј. власништву, тј. лице у чију корист је то право основано или је лице у чију корист је то право основано или је на њега пренесено (чл. 290/1 ЗСП) без обзира да ли је зграда на њега пренесено (чл. 290/1 ЗСП) без обзира да ли је зграда изграђена или не. изграђена или не.

Оснивач права грађења (власник земљишта) Оснивач права грађења (власник земљишта) је лице на је лице на терет чијег земљишта се оснива право грађења.терет чијег земљишта се оснива право грађења.

Титулари права грађења су: домаћа физичка и правна лица, Титулари права грађења су: домаћа физичка и правна лица, власник земљишта, страна физичка и правна лица власник земљишта, страна физичка и правна лица (насљеђивањем и ако обављају дјелатност под условом (насљеђивањем и ако обављају дјелатност под условом реципроцитета).реципроцитета).

Оснивачи права грађења су: домаћа физичка и (јавно)правна Оснивачи права грађења су: домаћа физичка и (јавно)правна лица (уколико су као власници или сувласници или лица (уколико су као власници или сувласници или заједничари земљишта уписани у земљишне књиге), страна заједничари земљишта уписани у земљишне књиге), страна физичка и правна лица.физичка и правна лица.

207

Објекти права грађењаОбјекти права грађења

Неизграђено или изграђено грађевинско Неизграђено или изграђено грађевинско земљиште, односно његова површина земљиште, односно његова површина или дио испод површине, тј. земљиште или дио испод површине, тј. земљиште на коме ће се изградити зграда или на коме ће се изградити зграда или земљиште на коме већ постоји зграда и земљиште на коме већ постоји зграда и које служи за редовну употребу те које служи за редовну употребу те зграде.зграде.

(Не)изграђено грађевинско земљиште (Не)изграђено грађевинско земљиште мора бити одређено путем парцелације, мора бити одређено путем парцелације, тј. грађевинска парцела мора бити тј. грађевинска парцела мора бити обликована.обликована.

208

Преносивост права грађењаПреносивост права грађења

Право грађења је у правном промету као и свака друга Право грађења је у правном промету као и свака друга непокретност.непокретност.

Право грађења се у правном промету (отуђење, насљеђивање, Право грађења се у правном промету (отуђење, насљеђивање, оптерећење) може кретати на два начина:оптерећење) може кретати на два начина:

1. 1. Као право грађења и земљиште оптерећено правом грађењаКао право грађења и земљиште оптерећено правом грађења. . - Међутим, право грађења се не може кретати у правном Међутим, право грађења се не може кретати у правном

промету заједно са земљиштем независно од тога када ће промету заједно са земљиштем независно од тога када ће зграда бити изграђена и ту разликујемо двије правне ситуације:зграда бити изграђена и ту разликујемо двије правне ситуације:

А) уколико зграда не буде изграђена у року од 10 година од А) уколико зграда не буде изграђена у року од 10 година од оснивања права грађења власник може тражити његово оснивања права грађења власник може тражити његово укидање од суда (чл. 299/1 ЗСП) и укидање од суда (чл. 299/1 ЗСП) и

Б) уколико се сруши зграда која је била изграђена на праву Б) уколико се сруши зграда која је била изграђена на праву грађења престаће укидањем ако се зграда не изгради поново у грађења престаће укидањем ако се зграда не изгради поново у року од 6 година (чл. 299/2 ЗСП).року од 6 година (чл. 299/2 ЗСП).

209

Преносивост права грађења (2)Преносивост права грађења (2)

2. 2. Као право грађења и зграда подигнута на основу права Као право грађења и зграда подигнута на основу права грађења или зграда на којој је основано права грађења грађења или зграда на којој је основано права грађења (ако је зграда прије оснивања права грађења). (ако је зграда прије оснивања права грађења).

- У оба случаја право грађења представља једну “правну - У оба случаја право грађења представља једну “правну некретнину”.некретнину”.

- Не може једно лице бити носилац права грађења, друго - Не може једно лице бити носилац права грађења, друго власник зграде, а треће власник земљишта. власник зграде, а треће власник земљишта.

- Земљиште оптерећено правом грађења, такође, може - Земљиште оптерећено правом грађења, такође, може бити у правном промету.бити у правном промету.

- Право прече куповине у случају отуђења земљишта или - Право прече куповине у случају отуђења земљишта или права грађења.права грађења.

210

Оптерећење права грађењаОптерећење права грађења Право грађења може се оптеретити заложним правом, службеностима, реланим Право грађења може се оптеретити заложним правом, службеностима, реланим

теретима и на др. начин (чл. 291/2ЗСП), нпр. право прече куповине, право откупа, теретима и на др. начин (чл. 291/2ЗСП), нпр. право прече куповине, право откупа, али није га могуће оптеретити правом грађења. али није га могуће оптеретити правом грађења.

Право грађења може бити оптерећено хипотеком у сврху прибављања Право грађења може бити оптерећено хипотеком у сврху прибављања хипотекарног кредита за изградњу зграде:хипотекарног кредита за изградњу зграде:

- Изградњом зграде повећава се вриједност хипотеком оптерећеног права грађења;Изградњом зграде повећава се вриједност хипотеком оптерећеног права грађења;- Осигурање зграде (у изградњи);Осигурање зграде (у изградњи);- Право слПраво следовањаедовања хипотекарног повјериоца на праву грађења у случају отуђења; хипотекарног повјериоца на праву грађења у случају отуђења;- Хипотеком се оптерећује право грађења заједно са зградом;Хипотеком се оптерећује право грађења заједно са зградом;- Хипотека на праву грађења има предност у односу на хипотеку на “природном” Хипотека на праву грађења има предност у односу на хипотеку на “природном”

земљишту;земљишту;- Престанком права грађења хипотека терети накнаду коју је власник дужан лицу Престанком права грађења хипотека терети накнаду коју је власник дужан лицу

чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП);чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП);- Објекат хипотеке може бити и зграда изграђена испод површине земљишта (по Објекат хипотеке може бити и зграда изграђена испод површине земљишта (по

дефиницији права грађења);дефиницији права грађења);- Уговор о хипотекарном залагању права грађења и упис хипотеке.Уговор о хипотекарном залагању права грађења и упис хипотеке.

211

Престанак права грађењаПрестанак права грађења

Право грађења престаје (чл. 298/1 ЗСП):Право грађења престаје (чл. 298/1 ЗСП):1.1. пропашћу оптерећеног земљишта,пропашћу оптерећеног земљишта,2.2. споразумом,споразумом,3.3. овлашћениковим одрицањем,овлашћениковим одрицањем,4.4. истеком уговореног рока и истеком уговореног рока и

испуњавањем уговреног раскидног испуњавањем уговреног раскидног услова,услова,

5.5. растерећењем ирастерећењем и6.6. укидањем.укидањем.

212

Престанак права грађења Престанак права грађења пропашћу оптерећеног земљиштапропашћу оптерећеног земљишта

Пропаст грађевинске парцеле:Пропаст грађевинске парцеле:1.1. фактичка: поремећај геостатичке фактичка: поремећај геостатичке

равнотеже земљишта иравнотеже земљишта и2.2. правна: правне забране изградње зграде.правна: правне забране изградње зграде.

Екстабулација у катастру непокретности.Екстабулација у катастру непокретности.

213

Престанак права грађења Престанак права грађења споразумомспоразумом

Споразумом (правни посао, уговор):Споразумом (правни посао, уговор):- начело аутономије воље начело аутономије воље

(диспозитивности) уговорних страна,(диспозитивности) уговорних страна,- иста форма као и за настанак права иста форма као и за настанак права

грађења (форма нотарски обрађене грађења (форма нотарски обрађене исправе).исправе).

214

Престанак права грађења Престанак права грађења овлашћениковим одрицањемовлашћениковим одрицањем

- Мора бити у форми нотарски обрађене Мора бити у форми нотарски обрађене исправе;исправе;

- Потребна је сагласност власника Потребна је сагласност власника земљишта (чл. 288/1 ЗСП);земљишта (чл. 288/1 ЗСП);

- Потребна је сагласност трећих лица чија Потребна је сагласност трећих лица чија права терете право грађења;права терете право грађења;

- Изјава воље о одрицању је неопозива;Изјава воље о одрицању је неопозива;- Екстабулација има конститутивно дејство.Екстабулација има конститутивно дејство.

215

Престанак права грађења истеком уговореног Престанак права грађења истеком уговореног рока и испуњавањем уговреног раскидног условарока и испуњавањем уговреног раскидног услова

- Трајање права грађења није ограничено роком;Трајање права грађења није ограничено роком;- Путем Путем accidentalia negotiiaccidentalia negotii може се ограничити може се ограничити

роком (приликом оснивања или касније у току роком (приликом оснивања или касније у току промета);промета);

- Ако се зграда сруши прије истека уговореног Ако се зграда сруши прије истека уговореног рока трајања, право грађења не престаје (може рока трајања, право грађења не престаје (може престати ако се тако уговори - испуњење престати ако се тако уговори - испуњење уговореног раскидног услова).уговореног раскидног услова).

216

Престанак права грађења Престанак права грађења растерећењемрастерећењем

- Конституише се уписом у лист “Ц” Конституише се уписом у лист “Ц” земљишно - књижног улошка земљишно - књижног улошка грађевинске парцеле,грађевинске парцеле,

- Престаје исписом из катастра Престаје исписом из катастра непокретности, тј. растерећењем непокретности, тј. растерећењем грађевинске парцеле.грађевинске парцеле.

217

Престанак права грађења Престанак права грађења укидањемукидањем

- Ако изгуби сврху свог постојања (изградња);Ако изгуби сврху свог постојања (изградња);- Ако зграда не буде изграђена у року од 10 Ако зграда не буде изграђена у року од 10

година од оснивања права грађења (чл. 299/1 година од оснивања права грађења (чл. 299/1 ЗСП);ЗСП);

- У случају рушења зграде у току трајања права У случају рушења зграде у току трајања права грађења, рок за поновну изградњу је 6 година грађења, рок за поновну изградњу је 6 година (чл. 299/2 ЗСП);(чл. 299/2 ЗСП);

- Власник земљишта подноси захтјев за Власник земљишта подноси захтјев за доношење одлуке о укидању права грађења;доношење одлуке о укидању права грађења;

- Екстабулација из катастра непокретности.Екстабулација из катастра непокретности.218

Посљедице престанка права грађењаПосљедице престанка права грађења- Престанком права грађења долази до реституције, тј. успоставља Престанком права грађења долази до реституције, тј. успоставља

се стање прије конституисања права грађења (зграда постаје се стање прије конституисања права грађења (зграда постаје прираштај земљишта).прираштај земљишта).

- Власник земљишта је дужан лицу коме је престало право грађења Власник земљишта је дужан лицу коме је престало право грађења дати онолику накнаду за зграду колико је његова непокретност у дати онолику накнаду за зграду колико је његова непокретност у промету вриједнија с том зградом, а не без ње (чл. 300/3 ЗСП).промету вриједнија с том зградом, а не без ње (чл. 300/3 ЗСП).

- Уколико је уговором о оснивању права грађења уговорен откуп Уколико је уговором о оснивању права грађења уговорен откуп (“назадкупња”) од стране власника земљишта, право грађења не (“назадкупња”) од стране власника земљишта, право грађења не престаје сједињењем.престаје сједињењем.

- Престанком права грађења затвара се његов земљишнокњижни Престанком права грађења затвара се његов земљишнокњижни уложак, а у земљишнокњижном улошку земљишта у листу “А” уложак, а у земљишнокњижном улошку земљишта у листу “А” уписаће се зграда на том земљишту, а у листу “Ц” извршиће се уписаће се зграда на том земљишту, а у листу “Ц” извршиће се брисање права грађења.брисање права грађења.

219

Посљедице престанка права грађења Посљедице престанка права грађења (2)(2)

- Престанак права грађења доводи и до престанка туђих Престанак права грађења доводи и до престанка туђих ограничених стварних права која су била терет права грађења ограничених стварних права која су била терет права грађења уколико није нешто друго одређено.уколико није нешто друго одређено.

- Међутим, заложно право (хипотека) које је теретило право Међутим, заложно право (хипотека) које је теретило право грађења након престанка тог права терети накнаду коју је власник грађења након престанка тог права терети накнаду коју је власник дужан лицу чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП).дужан лицу чије је право грађења престало (чл. 301/2 ЗСП).

- Уколико је на основу права грађења била изграђена зграда, Уколико је на основу права грађења била изграђена зграда, његовим престанком не престају службености, стварни терети и његовим престанком не престају службености, стварни терети и заложна права, већ остају у корист или на терет земљишта са заложна права, већ остају у корист или на терет земљишта са зградом, а с дотадашњим првенственим редом (чл. 301/3 ЗСП).зградом, а с дотадашњим првенственим редом (чл. 301/3 ЗСП).

- Престанком права грађења његови терети се уписују у лист “Ц” Престанком права грађења његови терети се уписују у лист “Ц” земљишнокњижног улошка земљишта.земљишнокњижног улошка земљишта.

220

Заштита права грађењаЗаштита права грађења Право грађења штити се на два начина (чл. 297/1 ЗСП):Право грађења штити се на два начина (чл. 297/1 ЗСП):

1.1. Заштита по правилима о заштити права службености (док се Заштита по правилима о заштити права службености (док се не изгради зграда или уколико буде срушена): не изгради зграда или уколико буде срушена):

- actio confessoria,actio confessoria,- самопомоћ и тужба за сметање посједа права грађења (самопомоћ и тужба за сметање посједа права грађења (actio actio

confessoriaconfessoria publitianapublitiana),),- тужба за испуњење уговора о оснивању права грађења,тужба за испуњење уговора о оснивању права грађења,

2. Заштита по правилима о заштити права власништва (кад је 2. Заштита по правилима о заштити права власништва (кад је изграђена зграда на праву грађења):изграђена зграда на праву грађења):

- све власничке тужбе,све власничке тужбе,- самопомоћ и тужбе за сметање посједа.самопомоћ и тужбе за сметање посједа.

221

Евиденције непокретности -Евиденције непокретности -земљишни регистриземљишни регистри

... су јавне књиге у којима надлежни државни ... су јавне књиге у којима надлежни државни орган води евеиденцију по службеној дужности орган води евеиденцију по службеној дужности ((ex offitioex offitio)) или на захтјев странака уписује или на захтјев странака уписује податке о непокретностима или/и стварним и податке о непокретностима или/и стварним и неким др. правима на непокретностима и неким др. правима на непокретностима и њиховим имаоцима.њиховим имаоцима.

Постоје 3 система земљишних регистара:Постоје 3 система земљишних регистара:

1.1. Торенсов (аустралијскии) систем,Торенсов (аустралијскии) систем,

2.2. француски систем ифранцуски систем и

3.3. аустријско – њемачки систем.аустријско – њемачки систем.222

Евиденције непокретности код насЕвиденције непокретности код нас

Земљишне књиге;Земљишне књиге; Јединствена евиденција (катастар Јединствена евиденција (катастар

непокретности) инепокретности) и Тапијски систем.Тапијски систем.

223

Непокретности које се уписују Непокретности које се уписују у катастар непокретностиу катастар непокретности

Према чл. 4/2 Закона о премјеру и катастру (ЗПКН), Према чл. 4/2 Закона о премјеру и катастру (ЗПКН), “Службени гласник Републике Српске”, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 6/12, у бр. 6/12, у катастар непокретности се уписују:катастар непокретности се уписују:

1. земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, 1. земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског и др. земљишта),шумског, грађевинског и др. земљишта),

2. надземни и подземни грађевински објекти,2. надземни и подземни грађевински објекти,

3. посебни дијелови објеката који чине грађевинску 3. посебни дијелови објеката који чине грађевинску цјелину (стан, пословни простор, гаража и др.).цјелину (стан, пословни простор, гаража и др.).

Могу се уписати и одређена облигациона права (чл. Могу се уписати и одређена облигациона права (чл. 62/3 ЗПКН).62/3 ЗПКН).

224

Катастар непокретностиКатастар непокретности

Катастар непокретности се оснива или Катастар непокретности се оснива или обнавља на основу катастарског премјера обнавља на основу катастарског премјера (геодетско мјерење и прикупљање података о (геодетско мјерење и прикупљање података о непокретностима и имаоцима права на непокретностима и имаоцима права на непокретностима: елаборат премјера).непокретностима: елаборат премјера).

Катастарске територијалне јединице су:Катастарске територијалне јединице су:

1.1. катастарска парцела,катастарска парцела,

2.2. катастарска општина икатастарска општина и

3.3. катастарски срез.катастарски срез.

225

Начела катастра непокретностиНачела катастра непокретности

1.1. Начело уписа/формално начело (стварна права на Начело уписа/формално начело (стварна права на непокретностима стичу се и престају уписом у јавну непокретностима стичу се и престају уписом у јавну евиденцију),евиденцију),

2.2. Начело јавности (јавне евиденције непокретности су јавне и Начело јавности (јавне евиденције непокретности су јавне и као такве доступне свим заинтересованим лицима),као такве доступне свим заинтересованим лицима),

3.3. Начело поуздања (садржина јавне евиденције је вјеродостојна, Начело поуздања (садржина јавне евиденције је вјеродостојна, истинита и потпуна: све шта је уписано сматра се истинита и потпуна: све шта је уписано сматра се тачним/постоји, а оно шта није уписано и не постоји),тачним/постоји, а оно шта није уписано и не постоји),

4.4. Начело легалитета (орган управе – РУГИП испитује по служ. Начело легалитета (орган управе – РУГИП испитује по служ. дужности да ли су испуњени законом предвиђени услови за дужности да ли су испуњени законом предвиђени услови за упис у јавну евиденцију: способност странака, овлашћење упис у јавну евиденцију: способност странака, овлашћење подносиоца молбе, приједлог се заснива на поднијетој исправи), подносиоца молбе, приједлог се заснива на поднијетој исправи),

226

Начела катастра непокретностиНачела катастра непокретности (2)(2)

1.1. Начело првенства/приоритета (ранији упис има Начело првенства/приоритета (ранији упис има првенство у односу на доцнији: првенство у односу на доцнији: Prior tempore potior Prior tempore potior iureiure).).

2.2. Начело обавезности (ималац права на непокретности Начело обавезности (ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтјев за упис непокретности обавезан је да поднесе захтјев за упис непокретности и права својине на непокретности у катастар) ии права својине на непокретности у катастар) и

3.3. Начело одређености (одређена непокретност која се Начело одређености (одређена непокретност која се уписује, врста уписа, права и др. чињеница које се уписује, врста уписа, права и др. чињеница које се уписују, субјекат уписа, редослијед првенства уписа уписују, субјекат уписа, редослијед првенства уписа и исправа на основу које се упис врши).и исправа на основу које се упис врши).

227

Састав катастра непокретностиСастав катастра непокретности

Катастар непокретноси се састоји од:Катастар непокретноси се састоји од:

1.1. елебората премјера (скуп докумената и података на елебората премјера (скуп докумената и података на основу којих се оснива или обнавља катастар основу којих се оснива или обнавља катастар непокретности),непокретности),

2.2. збирке исправа (скуп исправа на основу којих је збирке исправа (скуп исправа на основу којих је извршен упис или брисање уписа на непокретностима) извршен упис или брисање уписа на непокретностима) и и

3.3. базе података катастра непокретности (скуп базе података катастра непокретности (скуп геопросторних и других података о непокретностима и геопросторних и других података о непокретностима и стварним правима на њима и садржи податке о: стварним правима на њима и садржи податке о: парцелама, објектима, посебним дијеловима објеката и парцелама, објектима, посебним дијеловима објеката и имаоцима стварних права на непокретностима). имаоцима стварних права на непокретностима).

228

Врсте уписа у катастар Врсте уписа у катастар непокретностинепокретности

1.1. Упис непокретности (упис података о парцели, објекту и посебном Упис непокретности (упис података о парцели, објекту и посебном дијелу објекта),дијелу објекта),

2.2. Упис стварних права (упис којим се стичу, преносе, ограничавају и Упис стварних права (упис којим се стичу, преносе, ограничавају и престају стварна и др. права на непокретностима: право својине, престају стварна и др. права на непокретностима: право својине, заложно право, стварне служности, плодоуживање, реални терети, заложно право, стварне служности, плодоуживање, реални терети, право грађења, концесије и право закупа дуже од 5 год., чл. 94/1 право грађења, концесије и право закупа дуже од 5 год., чл. 94/1 ЗПКН),ЗПКН),

3.3. Упис одређених облигационих права,Упис одређених облигационих права,

4.4. Предбиљежба (условно стицање, пренос, ограничење или престанак Предбиљежба (условно стицање, пренос, ограничење или престанак права на непокретностима; оправдање у року од 90 дана) иправа на непокретностима; оправдање у року од 90 дана) и

5.5. Забиљежба (уписују се чињенице које су од значаја за заснивање, Забиљежба (уписују се чињенице које су од значаја за заснивање, измјену, престанак или пренос стварних права на непокретностима измјену, престанак или пренос стварних права на непокретностима које се односе на личност имаоца права, на саму непокретност или на које се односе на личност имаоца права, на саму непокретност или на правне односе поводом непокретности).правне односе поводом непокретности).

229

Чињенице које се уписују Чињенице које се уписују забиљежбомзабиљежбом

Лична стања имаоца права,Лична стања имаоца права, Првенствени ред за будући упис,Првенствени ред за будући упис, Покретање спора за утврђивање права на непокретности,Покретање спора за утврђивање права на непокретности, Покретање спора против другостепеног рјешења у осивању и Покретање спора против другостепеног рјешења у осивању и

одржавању катастра непокретности и водова,одржавању катастра непокретности и водова, Покретање поступка експропријације,Покретање поступка експропријације, Забрану отуђења и оптерећења непокретности,Забрану отуђења и оптерећења непокретности, Забрану уписа стварних права на непокретности,Забрану уписа стварних права на непокретности, Поступак извршења,Поступак извршења, Побијање дужникових правних радњи,Побијање дужникових правних радњи, Заштиту природних добара и др.Заштиту природних добара и др.

230

Претпоставке за уписПретпоставке за упис

Општи услови за упис стварних права, предбиљежбе и Општи услови за упис стварних права, предбиљежбе и забиљежбе су постојање:забиљежбе су постојање:

1.1. уписане непокретности,уписане непокретности,

2.2. уписани претходник иуписани претходник и

3.3. исправе за упис која мора бити подобна (мјесто и исправе за упис која мора бити подобна (мјесто и датум доношења исправе, означење непокретноси на датум доношења исправе, означење непокретноси на коју се односи према подацима катастра коју се односи према подацима катастра непокретности, лични подаци о лицу у чију корист се непокретности, лични подаци о лицу у чију корист се захтјева упис, лични подаци правног претходника), захтјева упис, лични подаци правног претходника), нотарски обрађена и садржавати нотарски обрађена и садржавати clausula intabulandi clausula intabulandi која није условњена ни орочена.која није условњена ни орочена.

231

Првенствени ред (првенство, Првенствени ред (првенство, ранг)ранг)

... представља временски однос између земљишно – ... представља временски однос између земљишно – књижних уписа. књижних уписа.

Утврђује се према часу пријема захтјева за упис или Утврђује се према часу пријема захтјева за упис или одлуке суда или другог органа којом се одређује одлуке суда или другог органа којом се одређује упис.упис.

На утврђивање првенственог реда не утиче час кад На утврђивање првенственог реда не утиче час кад су сачињене исправе на упис, ни час доношења су сачињене исправе на упис, ни час доношења рјешења о упису, нити час кад је заиста упис рјешења о упису, нити час кад је заиста упис проведен у катастару непокретности. Правни значај проведен у катастару непокретности. Правни значај има само час предаје захтјева за упис.има само час предаје захтјева за упис.

232

Значај првенственог редаЗначај првенственог реда

Мјесто у првенственом реду прати Мјесто у првенственом реду прати правну судбину з.к. права:правну судбину з.к. права:

- приликом заштите због повреде - приликом заштите због повреде неистинитим уписом, неистинитим уписом,

- кад се стиче на основу начела повјерења кад се стиче на основу начела повјерења у катастар непокретности, у катастар непокретности,

- кад се њиме располаже и кад се њиме располаже и - кад се брише из катастра непокретности.кад се брише из катастра непокретности.

233

Располагање првенственим Располагање првенственим редомредом

... је замјена (уступање) мјеста у првенственом реду з.к. ... је замјена (уступање) мјеста у првенственом реду з.к. права на основу споразума њихових титулара. права на основу споразума њихових титулара.

Уступање мјеста у првенственом реду може бити:Уступање мјеста у првенственом реду може бити:

а) а) неограниченонеограничено (з.к. право које је испред у (з.к. право које је испред у првенственом реду прешло је у цјелини по садржају и првенственом реду прешло је у цјелини по садржају и обиму) иобиму) и

б) б) ограниченоограничено (з.к. права која мијењају првенствени ред (з.к. права која мијењају првенствени ред то не чине у цјелини по садржају и обиму).то не чине у цјелини по садржају и обиму).

234

Неограничено располагања Неограничено располагања првенственим редомпрвенственим редом

1.1. кад између з.к. права која мијењају првенствени ред нису уписана кад између з.к. права која мијењају првенствени ред нису уписана друга з.к. права;друга з.к. права;

2.2. кад су права која мијењају првенствени ред уписана непосредно кад су права која мијењају првенствени ред уписана непосредно једно иза другог, али је право које долази испред мањег обима или једно иза другог, али је право које долази испред мањег обима или садржаја;садржаја;

3.3. кад су између права која мијењају првенствени ред уписана још кад су између права која мијењају првенствени ред уписана још нека права, а право које долази испред је већег обима или садржаја, нека права, а право које долази испред је већег обима или садржаја, али су се сви титулари између уписаних права сагласили са али су се сви титулари између уписаних права сагласили са замјеном (уступањем);замјеном (уступањем);

4.4. кад су између права која мијењају првенствени ред уписана још кад су између права која мијењају првенствени ред уписана још нека права, а право које долази назад је под условом или роком, али нека права, а право које долази назад је под условом или роком, али су се сви титулари између уписаних права сагласили са замјеном су се сви титулари између уписаних права сагласили са замјеном (уступањем).(уступањем).

235

Ограничено располагања Ограничено располагања првенственим редомпрвенственим редом

1.1. Кад титулари између уписаних з.к. права нису пристали на Кад титулари између уписаних з.к. права нису пристали на замјену (уступање) мјеста у првенственом реду којом би замјену (уступање) мјеста у првенственом реду којом би право које долази напред било већег обима и садржаја право које долази напред било већег обима и садржаја (право које долази напред стиче мјесто у првенственом реду (право које долази напред стиче мјесто у првенственом реду у границама обима и садржаја права које долази назад);у границама обима и садржаја права које долази назад);

2.2. Кад су између права која мијењају првенствени ред уписана Кад су између права која мијењају првенствени ред уписана још нека права, а право које долази назад је под условом још нека права, а право које долази назад је под условом или роком, али титулари између уписаних з.к. права се нису или роком, али титулари између уписаних з.к. права се нису сагласили са замјеном (право које долази напред, након сагласили са замјеном (право које долази напред, након испуњења услова или истека рока стиче мјесто у испуњења услова или истека рока стиче мјесто у првенственом реду у границама обима и садржаја права које првенственом реду у границама обима и садржаја права које долази назад).долази назад).

236

Заштита земљишно – књижних Заштита земљишно – књижних праваправа

Жалба против рјешења о упису у катастар непокретностиЖалба против рјешења о упису у катастар непокретности, , подноси се РУГИП-у у року од 8 дана од дана достављања подноси се РУГИП-у у року од 8 дана од дана достављања рјешења (чл. 136/1 Закона о премјеру и катастру Републике рјешења (чл. 136/1 Закона о премјеру и катастру Републике Српске);Српске);

Брисовна тужба Брисовна тужба због неистинитости и неваљаности предникова због неистинитости и неваљаности предникова уписа (одгађа се примјена начела повјерења у катастар уписа (одгађа се примјена начела повјерења у катастар непокретности) у року од 3 године од дана кад је поднесен непокретности) у року од 3 године од дана кад је поднесен захтјев за упис (чл. 56 ЗСП-а):захтјев за упис (чл. 56 ЗСП-а):

- тужилац: титулар з.к. права (прије оспореног упис);тужилац: титулар з.к. права (прије оспореног упис);- тужени: лице у чију корист је извршен неваљани упис;тужени: лице у чију корист је извршен неваљани упис;- тужбени захтјев: успостава ранијег земљ. – књиж. стања;тужбени захтјев: успостава ранијег земљ. – књиж. стања;- доказ: ништавост исправе на основу које је извршен упис.доказ: ништавост исправе на основу које је извршен упис.

237

Тапијски системТапијски систем

Тапија је јавна исправа која ствара Тапија је јавна исправа која ствара обориву претпоставку да је у њој обориву претпоставку да је у њој означено лице власник непокретности.означено лице власник непокретности.

Нема фикције апсолутне тачности.Нема фикције апсолутне тачности. Издавање тапија нема констититутивно Издавање тапија нема констититутивно

дејстводејство Систем чине: тапије, књиге тапија и Систем чине: тапије, књиге тапија и

интабулационе књиге.интабулационе књиге.

238