Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet - Beograd

Mirjana D. Arsenijević

SUMMA MILITARIS NA NOVCU I MEDALjONIMA DOBA PRINCIPATA

Doktorska disertacija

Beograd, 2004. godine

2

Mentor:

prof. dr Aleksandar Jovanović Filozofski fakultet, Beograd Članovi komisije: Akademik Slobodan Dušanić dr. Miloje Vasić Datum odbrane doktorske disertacije: 7. februar 2005. Datum promocije doktorske disertacije: 15. mart 2005.

3

Summa Militaris na novcu i medaljonima doba Principata

Predmet rada su reversne predstave na novcu i medaljonima doba Principata, koje su korišćene u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku. Kao sredstvo propagiranja dostignuća vladavine, izdavanje novca svakako ima odredjene prednosti u odnosu na ostala sredstva propagande — gradjevine, javne spomenike ili literarna dela. Prednosti novca su najpre u neophodnosti njegovog postojanja kao sredstva plaćanja, velikom tiražu i dostupnosti, ali i u raznovrsnosti tipova koji su usmereni na praktično sve segmente društva.

Osnovni cilj istraživanja bilo je odredjivanje uloge reversnih tipova u propagandi političkog i ideološkog jedinstva izmedju cara i glavnog oslonca njegove vlasti — legionara i veterana. Tu nas je pre svega zanimao mehanizam ideološkog uticaja na vojsku, koji je započet s liderima zaraćenih političkih grupacija pozne Republike, da bi se naročito razvio s carevima u periodu Principata. S tim pitanjima su prirodno povezane i sve promene do kojih je dolazilo u organizaciji vojske i njenom statusu, kao i razvijanje njenog odnosa s carem kao glavnokomandujućim.

Predstave na novcu i medaljonima imaju i ulogu dokumenata koji garantuju verodostojnost i istoričnost ostvarivane politike izdavača novca. One ilustruju njegova očekivanja, a potom i sva sprovedena dela koja su se želela veličati. S druge strane, one predstavljaju i duhovne i moralne lekcije, ili u stvarni upliću imaginarni i legendarni svet, koristeći posebnu vrstu jezika. Iz našeg istraživanja proističe da su reversne predstave na novcima i medaljonima oficijelni proizvod vlade i istinsko propagandno sredstvo. U naučnim proučavanjima antike one se pokazuju neizostavnim, kao obilni izvor tema od prvorazredne važnosti za tadašnje rimsko društvo. Ključne reči: Rimsko carstvo, Principat, novac, medaljoni, reversne predstave, tipovi, propaganda, ideologija.

4

Summa Militaris on Coins and Medallions of the Era of the Principate

The topic of the dissertation are the reverse representations on coins and medallions in the era of the Principate, used as means of propaganda directed towards the army. As means for propagating the achievements of a ruler, coins have certain advantages in comparison to other means. Compared to buildings, public monuments, literary works and other forms of propaganda, the advantages of coins are, in the first place, the necessity of their existence as the method of payment, their large output and availability, but also the variety of types, directed towards all segments of society. The main scope of the research was the definition of the role of the reverse coin types in propaganda of the political and ideological unity of the ruler and the main pillar of his power — legionaries and veterans. In this sphere our main interest was the mechanism of the ideological influence on the army. It was first conceived with the leaders of the warring factions of the Late Republic and it gained its full development with the emperors in the age of the Principate. Naturally connected to these issues are all changes in the organization of the army and its status, as well as the development of its relations with the emperor as the commander-in-chief. The represenattions on coins and medallions also fulfill the role of documents which secure the authenticity and historicity of the realized policies of the ruler who issued a particular coin. They first illustrate his hopes, and then all the achievements wished to be propagated. On the other hand, they represent spiritual and moral lectures, imaginary and legendary world interlaced with reality in particular forms of expression. The result of our research is that the reverse representations on coins and medallions are the official product of the government and a true form of propaganda. In the research of Classsical Antiquity, they appear as an unavoidable resource of themes of utmost importance for the contemporary Roman society. Key-words: Roman empire, Principate, coins, medallions, reverse representations, types, propaganda, ideology.

5

Sadržaj

I – Uvod

1

II – Predstave cara kao imperatora Adlocutio, Adventus, Disciplina, Decursio, Debellator hostium, Profectio, Rex datus, Signis receptis, Predstave cara s dii militares, Rector orbis, Principi iuventutis, Matri castrorum.

7

III – Predstave kovane povodom pobeda Predstave Viktorije, Predstave zarobljenika i trofeja (Provincia capta), Predstave cara i zarobljenika, Trijumfalne kvadrige, Trijumfalni slavoluci, Predstave provincija fida et pacata.

48

IV – Legionarski novac i novac s predstavama vojničkih obeležja Legionarski novac u užem smislu, Fides militum, Fides exercituum, Concordia militum, Concordia exercituum, Predstave Genija vojske, Predstave vojničkih insignija i oružja.

74

V – Novac gradjanskog rata 68/69. godine

92

VI – Novac s personifikacijama koje propagiraju vrline i običaje predaka i novac s predstavama dii militares

97

VII – Dodaci 1 Trajanov komemorativni novac 2 »Interregnum« kovanje

124

VIII – Zaključak

132

IX – Skraćenice i spisak upotrebljene literature

156

X – Popis preuzetih tabli

169

X I– Table I-LII App. I-VI

6

I – Uvod

Predmet rada su reversne predstave na novcu i medaljonima doba Principata, koje su korišćene u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku. Polazeći od činjenice da je novac sredstvo kojim se služe izdavači u cilju propagiranja dostignuća svoje vladavine, možemo reći da ono ima odredjene prednosti u odnosu na ostala sredstva. Prednosti novca u odnosu na gradjevine, javne spomenike, literarna dela i druga sredstva propagande, sastoje se najpre u neophodnosti njegovog postojanja kao sredstva plaćanja, velikom tiražu i dostupnosti, ali i u raznovrsnosti tipova koji su usmereni na praktično sve segmente društva. Bilo da je u pitanju politički lider pozne Republike, kasnije princeps, ili bilo ko od efemernih careva III veka – svi oni emituju novac s legendama i predstavama, koje su veoma često usmerene na vojsku. Novac i medaljoni s vojničkim sižeima predstavljaju interesantan istorijski izvor koji dozvoljava detaljnije razmatranje aspekata spoljne i unutrašnje politike države, odnose izmedju komandanta i vojske, raspoloženje legionara, kultove rimske vojske, podatke o legijama razmeštenim u provincijama itd.

Cilj istraživanja sastoji se u odredjivanju uloge reversnih tipova u propagandi političkog i ideološkog jedinstva izmedju cara i glavnog oslonca njegove vlasti – legionara i veterana. Interesuje nas mehanizam ideološkog uticaja usmerenog na vojsku, počev od lidera zaraćenih političkih grupacija pozne Republike, i naročito careva u periodu Principata. S ovim pitanjima, prirodno, povezane su i sve promene do kojih je dolazilo u organizaciji same vojske, promenama njenog statusa, kao i razvijanje njenog odnosa s carem kao glavnokomandujućim.

Novac s predstavama koje se odnose na vojsku čini veliki procenat carskog kovanja. Pred istraživačem ovih numizmatičkih spomenika nalazi se najpre uloga samog cara kao imperatora, njegov odnos prema vojsci, vojna politika Rima i sukobi s drugim narodima i državama, ali i unutrašnja politička borba. Uloga koju imaju medaljoni nešto je drugačija od one koju ima novac. Prvenstveno zbog činjenice da medaljoni nisu predstavljali sredstvo plaćanja, već su u vidu poklona deljeni bliskim saradnicima i prijateljima cara, kao i višim oficirima. Ciljna grupa nisu, dakle, bili obični vojnici ili gradjani, nego viši i obrazovaniji slojevi društva. Većina predstava na medaljonima osmišljena je da sagleda i objasni odredjene opšte i stalne aspekte carske vlasti, predstavljajući odredjenu tradicionalnu struju. U okviru ovako ugladjene grupe, oni su morali delovati na odredjeni prefinjeniji način, više nego što je to bio slučaj s novcem namenjenim masama.

Radi preglednijeg razmatranja pojedinih segmenata ove razgranate propagande, predstave na novcima i medaljonima svrstali smo u nekoliko poglavlja: — Novac s predstavama cara u ulozi imperatora u odredjenom širem smislu. Ovde su svrstani tipovi koji se neposredno odnose na pojedine vojne pohode, kao što su: Adlocutio, Profectio, Disciplina, Decursio, Debellator hostium, Adventus. Ali i novac koji oslikava rezultate postignute u spoljnoj politici i diplomatiji: Signis receptis, Rex datus. Pored navedenog, ovde su pobrojani i tipovi koji utiču na stvaranje i podržavanje ideje »harizmatičnog« lidera, kao što su scene u kojima božanstvo kruniše cara ili tipovi

7

Rector orbis. Konačno, izloženi su i tipovi koji se odnose na dinastičku politiku i nasledjivanje, Princeps iuventutis i Matri castrorum. — Drugoj grupi pripadali bi reversni tipovi koji se odnose na ostvarene pobede, predstave Viktorije, trofeja, zarobljenika, trijumfa, predstave provincija kao capta ili pacata. — Treću grupu čini legionarski novac, a u okviru nje: legionarski novac u užem smislu, s predstavama i oznakama koje se odnose na pojedine legije, predstave Fides militum, Fides exercituum, Concordia militum, Concordia exercituum, Consensus exercituum, predstave Genija vojske, vojničkih insignija i oružja. — Kao četvrta grupa izdvojen je i posebno izložen novac koji je kovan tokom gradjanskog rata 68./69. godine. Ovo je bilo nephodno zbog izrazite osobenosti ovog kovanja, čija bi analiza po tipovima drugih navedenih grupa, bitno narušila njegovo izlaganje. — Petu grupu čini novac koji je posredno vezan za sve prethodne. Ovde spadaju novac i medaljoni koji svojim reversnim predstavama propagiraju vrline i običaje predaka, kojima su se morali odlikovati kako carevi, tako i vojnici: Honos, Virtus, Fides, Concordia, Pax, Spes, Libertas, i tako dalje. Na ove predstave prirodno se nadovezuju one koje slave čisto ratnička božanstva ili ona koja u nekom svom aspektu to mogu biti: Mars, Roma, Minerva, Iuppiter, Hecules, Iuno Sospita, Venus Victrix. — Posebnu grupu čine dva dodatka: Trajanov komemorativni novac i tzv. »inetrregnum« kovanje. Prvi dodatak, koji čini Trajanov komemorativni novac, ne predstavlja »vojnički« novac u pravom smislu reči. Medjutim njegova propagandna uloga usmerena na vojsku oslikava se u ponavljanju odredjenih vojnih motiva, slaveći poznate vojničke lidere pozne Republike, kao i sve »dobre« princepse. Novac kovan u vremenu izmedju ubistva Aurelijana i izbora Tacita pripada »inetrregnum« kovanju, takodje specifičnom, najpre po tome što se prvi put kuje novac za jednu caricu koja »samostalno vlada« i po spornom, ali mogućem samostalnom kovanju Senata.

Pobrojavanjem tipova koji su razvrstani u navedene grupe daleko smo od

iscrpljivanja celog vojničkog repertoara. Biće razmatrani istaknuti primeri koji ilustruju razvoj pojedinih ikonografskih predstava, od njihovog pojavljivanja, preko promena koje doživljavaju tokom Principata, do njihovih završnih formi. Pokušaćemo da prikažemo njihovo mesto u okvirima savremenih istorijskih, vojnih i političkih zbivanja. Posebnu pažnju posvetili smo njihovoj ulozi u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku, koja se koristi počev od lidera pozne Republike i naročito tokom Carstva. Ponekad su protivurečnosti izmedju ideologije i njenog reklamiranja s jedne strane, i realnosti s druge, predstavljale prepreku koju je trebalo prevazići. Mnoge ideje koje čine osnovu sistema vrednosti, produžavaju da postoje dovoljno dugo posle pada Republike. Pojmovi, kao što su Fides, Pietas, Virtus, propagiraju se tokom celog Carstva. Kompleks rimskih vrlina i psihologija vojske kao organizacije ostali su dovoljno dugo konzervativni, a većina careva je upravo težila da sačuva konzervatizam rimskog morala u svojim odnosima s vojskom. Do većih problema u prevazilaženju prepreka izmedju željenog prikazivanja i stvarnosti, dolazi s ispoljavanjem krize početkom III veka koja će kulminirati za vreme vladavine »vojničkih« careva. Sve je zavisilo od prilika, ali većina ovih careva propagiranjem svojih vojnih uspeha, ako je i nekoga mogla dovesti u zabludu, to sigurno nisu bili vojnici, kojima je bilo dobro poznato da rimska vojska trpi

8

poraze, i da čak i carevi ginu ili dopadaju zarobljeništva. Upravo stoga, novac koji je bio namenjen vojsci nastavlja s još većom žestinom da propagira tradicionalna shvatanja kao što su odanost zakletvi, običajima predaka, hrabrost, kao i druge pojmove svojstvene moralu vojnika. Očigledno da ova propaganda nije bila sasvim uspešna, ako se ima u vidu da je više careva u to vreme stradalo od sopstvenih vojnika nego od neprijatelja.

Decenijama u nauci traju rasprave o ulozi novca kao sredstava propagande, ulozi cara ili njegovih činovnika u izboru tipova, kao i o rezultatima njihovog prijema kod korisnika. Rasprave su se osobito podgrejale od 1956. godine, kada je Džons objavio članak »Numismatics and History«, i svojim stavovima izazvao čitav niz kritičkih radova na ovu temu.1 Džons je, naime, tvrdio da su numizmatičari skoloni preterivanju u davanju važnosti legendama i predstavama na novcu, a da manje pažnje posvećuju političkoj interpretaciji novca.2 Njegov rad sadrži dobra vidjenja koja se tiču ekonomskih pitanja i značajna su za numizmatička istraživanja, ali kroz jedan neprihvatljiv postupak istorijskog omalovažavanja i poricanja ikonografskih studija o Rimskom novcu. Džons pravi analogije izmedju različitih tipova i legendi na Rimskom carskom novcu i modernih poštanskih marki, tvrdeći da se nijedan ozbiljan istoričar ne bi poslužio poštanskim markama za izvodjenje zaključaka o promenama u državnoj politici.3 Bez obzira na njegove preterane tvrdnje potrkrepljene i ovakvim, gotovo banalnim primerom, njegovi pogledi još uvek egzistiraju i imaju svoje pristalice. Prvi je na to reagovao Saterland, jedan on najznačajnijih istraživača na polju ikonografije rimskog novca.4 Saterland komentariše i osporava mišljenja Džonsa u nekoliko tačaka: legende i tipovi na novcu stalno se menjaju, neki su jubilarni, njihov izbor obično reflektuje zvanične interese, oni imaju vrednost propagande, to je radjeno s namerom, latinske legende podjednako su i nevažne i važne i na Istoku i na Zapadu i u svakom slučaju teško da su izazivale pažnju obrazovanih ljudi.5 Za svaku administraciju lakše je i ekonomičnije da što duže ostavi tipove potpuno nepromenjene, što nije slučaj s rimskim carskim novcem. Saterland smatra da je neophodno ustanoviti nivo varijacije tipova koji karakteriše svaku vladavinu, i uvodjenje sasvim novih tipova, spajanjem stare predstave s novom legendom ili obrnuto. Pokazalo se da, naročito u prvoj godini vladavine, imamo pojavu velikog broja »programskih« tipova svakog novog cara, i da na taj način on pokazuje na kojim će se vrednostima njegova vlast zasnivati. Saterland se inače slaže s mišljenjem koje pre toga izneo Grant, da su neki tipovi sigurno jubilarni. Kada je reč o legendama na novcu, Džons je tvrdio da one latinske nisu imale nikakvo značenje na Istoku, gde je svako ko je bio pismen mogao biti samo Grk, a da je u Zapadnim provincijama većina stanovništva govorila keltskim, španskim, punskim ili različitim ilirskim jezicima. U vezi s ovim, Saterland smatra da nema sumnje da je Istok kao celina govorio grčkim jezikom, ali da takodje nema nikakve sumnje da je latinski bio često vidjan kako na novcu, tako i na javnim spomenicima. On zaključuje da je latinski jezik sigurno bio ponekad nerazumljiv, ali da rimski simbolizam u predstavama nije

1 Jones A.H.M, 1956, 13-33. 2 Isti, 1956, 14, 32-33. 3 Isti, 1956, 15-16. 4 Sutherland C.H.V, 1959, 46-55. 5 Isti, 1959, 50.

9

mogao biti shvaćen pogrešno ni na Istoku ni na Zapadu.6 Po njemu, carski novac ilustruje ono što je u tom trenutku zvanični stav i kao takav je najtačniji dokument koji do nas dolazi.7 Ovoj raspravi priključila se i Levik svojim radom iz 1982. godine.8 Ona smatra da termin »propaganda« nije najprimereniji i predlaže termine »publicitet« ili »reklamiranje«, koji bez emotivnih preterivanja, ističu nesumnjivu suštinsku odliku – da je novac sredstvo čija je funkcija da stvari učini poznatim javnosti. Ovo, po njoj, ne znači da su ljudi starog veka bili neuki kada je u pitanju propaganda u savremenom smislu reči, navodeći sistematski rat klevetanjem koji su vodili Avgust i Antonije uoči Akcijuma. S druge strane, ona naglašava da je to veoma različito od ponavljanih ali sporadičnih emisija novca u vreme mira.9 Sugeriše da se ideja »publiciteta« može i preokrenuti, jer su se tipovi novca obraćali čoveku čiji je lik na njihovom aversu, a ne javnosti. Po njoj, cilj novca je laskanje trenutnom princepsu i njegovo prikazivanje na način na koji je on sebe želeo da vidi i da o sebi razmišlja.10 Smatra da su činovnici u kovnici novca bili na većim mukama od »programskih« pesnika ili pisaca i da je za njih bilo poželjnije da se bave prošlim dogadjajima, te da princeps vidi šta već jeste postigao.11 Kroford dobro procenjuje opasnosti tumačenja tipova novca izolovano od drugog materijala, a naročito van istorijskog konteksta. Smatra da je car verovatno davao opšte direktive da bi osigurao da ga novac predstavlja u pravom svetlu, ali da je dizajn i kreiranje pojedinačnog novca prepuštao svojim činovnicima.12 Takodje izražava sumnju da je malo dokaza o oficijelnim interesima kod pitanja tipova novca i da je još manje interesovanja bilo za tipove tzv. »programskog« novca.13 Po njemu, oni koji su bili dovoljno obrazovani da stvore ikakvu predstavu o reversnim tipovima carskog kovanja, imali su mnogo bolje načine da se inforimišu o aktivnostima cara. Dok je, s druge strane, najveći broj stanovnika Carstva, ako je uopšte i imao novac u rukama, na njega gledao samo kao na novu emisiju u masi drugih. Kroford ističe da je glava cara na aversu ta koja je privlačila pažnju i bez sumnje sama za sebe predstavljala za mnoge ljude simbol pripadnosti rimskoj državi.14 Jedna od značajnih studija o kovanju Avgusta je Valas-Hadrilova iz 1986. godine, gde on u svom pokušaju da istraži veze izmedju imidža autoriteta i vrednosti u rimskom carskom kovanju, najpre brani stanovište o vrednosti tipova kao ubedjenja. Smatrajući da car preko predstava na novcu govori direktno svom narodu, iako sve što on kaže ne mora nephodno biti potpuno istinito, bar daje autentičnu sliku kako car želi sebe da vidi u odnosu na predstave istoričara. Smatra paradoksalnim to što Levik ostavlja netaknutim funkciju tipa s gledišta onih koji novac koriste. Osim toga primećuje da Kroford takodje teži da izokrene konvencionalnu sliku ubedljive crte carskih kovanja ali na drugi način. Mišljenje Kroforda je, po rečima Valas-Hadril, modifikacija i prečišćavanje skepticizma

6 Isti, 1959, 52-53. 7 Isti, 1959, 55. 8 Levick B, 1982, 104-116. 9 Ista, 1982, 106. 10 Ista, 1982, 108. 11 Ista, 1982, 116. 12 Crawford M, 1983, 59. 13 Isti, 1983, 57. 14 Isti, 1983, 58.

10

Džonsa.15 Nadalje, Valas-Hadril smatra da i aversna i reversna predstava izražavaju autoritet. Aversna predstava je simbol centralne vlasti u državi, ali svaka aluzija na njegove uspehe, kvalitete ili počasti na reversu takodje je vid autoriteta. Svaka predstava na reversu naglašava jedan od razloga zbog koga je poštovan lik koji je prikazan na aversu.16 Barnet se u dva rada bavi ovom problematikom.17 Smatra da je stvarna umešanost cara kod izbora tipova povremena. I šta god bio mehanizam izbora, Barnet prihvata javni imidž režima kao pokušaj da se shvati kako je car želeo da bude prezentovan.18 On donosi i zaključke u vezi grčkog uticaja na rano rimsko kovanje i refleksije koje ono ima u carskom kovanju. U rimskom kovanju III veka s.e. on vidi ilustraciju helenizacije Rima u specifičnoj upotrebi ratničke Atene u razvoju tipa Rome, kao i uticaj novca Aleksandra Makedonskog na kovanje rimskih tipova Herkula ili Marsa na primer. Čini mu se najverovatnijim da rimsko carsko kovanje reflektuje preokupaciju društva ratom i pobedama.19 Pored toga smatra da je model izbora dizajna za carsko kovanje u saglasnosti s idealima cara, bilo da jesu ili nisu odobreni od njega.20 Vajgl smatra da je model izbora tipova, koji je izneo Barnet, najbolji jer je veoma fleksibilan.21 Abramzon se u svoje dve knjige bavio pitanjima kulta rimskih careva na osnovu numizmatičkih izvora i novcem kao sredstvom propagande zvanične politike rimske države.22 Ističe da je rimski carski kult prošao dug razvojni put prateći sve političke i ideološke promene kroz koje je prolazilo rimsko društvo od prelaza iz Republike u Principat, pa sve do Dominata. Ustanovljenje novog režima zahtevalo je, po njemu, ideološku legitimaciju u kojem je centralno mesto dobio zvanični carski kult. Novac je igrao značajnu ulogu kao sredstvo propagande novog kulta.23 On takodje smatra, da je tokom Carstva rasprostranjen »programski« novac, na kome se odražavaju različiti aktuelni problemi političke propagande vlasti.24 U radu objavljenom 1996. godine Beloni iznosi mišljenje da sadržaji na novcu imaju jasno politički karakter u kome se prepoznaje propagandna namera velike sposobnosti za infiltraciju. Informativni sadržaji, po njemu, razvijali su se kroz živu dijalektiku, koja je za kratko vreme mogla da ubedi i reklamira volju izdavača novca.25 U članku iz 1998. godine Čong smatra vidjenje Džonsa paradoksalnim, i ne prihvata mišljenje da legende na novcu nisu shvatane od strane Rimljana kao izvor političkih informacija. Čong smatra da Džons ignoriše ovu činjenicu, a Kroford u svojim nastojanjima da sagleda ove aspekte daje nemoguće i kontradiktorne sugestije.26 Ona tvrdi da su objašnjavajuće legende, koje su nepromenjive za deo tipova posvećenih specijalnim prilikama, primarno namenjene, ne kao pouka savremenicima, nego za

15 Wallace-Hadrill A, 1986, 68. 16 Isti, 1986, 69. 17 Burnett A, 1986, 67-75; Isti, 1987. 18 Isti, 1987, 70. 19 Isti, 1986, 74-75. 20 Isti, 1987, 71. 21 Weigel R.D, 1995, 247. 22 Abramzon M.G, 1993; Isti, 1995. 23 Isti, 1993, 157. 24 Isti, 1995, 10. 25 Belloni G.G, 1996, 131. 26 Cheung A, 1998, 53.

11

generacije koje dolaze i da se pri tome numizmatička propaganda stalno oslanjala na politički aktivne više slojeve društva.27 Konačno, iznosi vidjenje da Rimski carski novac može biti vidjen kao spomenik u minijaturi, što obezbedjuje teoretski okvir koji može pomiriti mnoge paradokse u Rimskom kovanju. Prednost novca nad monumentalnom umetnošću i arhitekturom leži u brzini produkcije i cirkulaciji, te se može smatrati najuspešnijim spomenikom Carstva.28 Zaključujući pregled mišljenja različitih autora o ulozi koju je novac imao u rimskom društvu, možemo dodati da su brojna pitanja svakako ostala otvorena, ali da je neosporna njegova uloga kao propagandnog sredstva kojim se ilustruju načini suočavanja s realnošću, njeni opisi i objašnjenja. Pred istraživačem predstava na rimskom carskom novcu i medaljonima i njihovog korišćenja u političke svrhe, nalaze se brojne poteškoće u pogledu interpretacije koje su ponekad i nerešive. Postoji odredjen broj predstava za čije pojavljivanje na novcu ne možemo naći objašnjenje ili ona ostaju u sferi pretpostavki. S druge strane, nekada se kao problem postavlja i odsustvo pojedinih motiva u kovanju, za koje bi smo očekivali da se sasvim sigurno pojave u tom trenutku, jer su pretpostavljene istorijske okolnosti ispunjene.

Počev od gradjanskih ratova u I veku s.e. vojska postaje glavni činilac u političkom životu države i ova situacija će se zadržati sve do kraja Carstva, pa čak postati još izraženija tokom opšte društvene krize tokom III veka. Na ovu silu oslanjali su se svi pretendenti na vlast, čak i u vremenima političke i vojne stabilnosti rimske države, jer je njihov politički uspeh zavisio od podrške vojske. Upravo je ovo razlog što se u sistemu ideološke i politčke propagande najveća pažnja posvećuje upravo vojsci, njenim potrebama i zahtevima. Sledstveno tome, preko polovine svih predstava u carskom kovanju ilustruje motive iz vojničkog života, naročito njenog odnosa s carem i ostvarenih pobeda koje pronose slavu Rima i obezbedjuju njegovu aeternitas.

Predstave na novcu i medaljonima pojavljuju se kao dokumenti koji garantuju verodostojnost i istoričnost ostvarivane politike izdavača novca. Ilustruju njegova očekivanja, a potom i sva sprovedena dela koja su se želela propagirati, dok s druge strane, one predstavljaju i duhovne i moralne lekcije ili približavaju imaginarni i legendarni svet, koristeći posebnu vrstu jezika. One su oficijelni proizvod vlade koji predstavlja istinsku propagandu, i moraju biti tretirani kao važan izvor i dokaz za proučavanje tema koje su važne savremenim Rimljanima.

27 Ista, 1998, 58. 28 Ista, 1998, 61.

12

II – Predstave cara kao imperatora

Religija igra važnu ulogu u pretvaranju prestiža u ratu u političku moć, u tom smislu rimski ratni rituali povezani su s prostorom, vremenom i zajednicom. Oni definišu prostor rata i mira, vreme počinjanja i njegovog završetka, zajednice koje su uključene u rat i koje nisu. Na taj način, čitav tok rata može se opisati kao serija ritualnih činova i koji objašnjavaju niz važnih carskih vrlina, a najveći broj ovih radnji možemo pratiti preko prikazanih motiva na novcu i medaljonima. Počinje se s profectio, ceremonijalnim odlaskom iz Rima, što predstavlja carev virtus. Ovo je praćeno ritualnim očišćenjem vojske lustratio predstavljajući pietas i providentia cara. Potom sledi obraćanje vojsci, adlocutio, dokazujući dobre odnose izmedju cara i vojnika, njihove concordia i fides. Sam rat nije predstavljen scenom bitke ili borbe, osim predstava debellator hostium, koje ponovo oslikavaju carsku invicta virtus. S druge strane, brojne su scene dobrovoljnog ili nasilnog podjarmljivanja neprijatelja, gde car demonstrira svoju clementia i iusitita. U scenama investiture vazalnih kraljeva vidimo carevu politčku providentia. I konačno, na kraju kampanje, vidimo carev veličanstveni povratak u Rim, njegov advetnus, praćen trijumfom, žrtvovanjem Jupiteru i podelom novca od ratnog plena. Ove scene pokazuju carsku virtus, felicitas, pietas i liberalitas.29 Sve ove scene prenose stvarnost i ideologiju ratovanja, čineći mogućim jedan ideološki sistem, sistem vrlina koji pothranjuje Rimsko svetsko carstvo. Cilj im je propaganda državne ideologije koja je fokusirana na vojni uspeh i vojsku kao glavni oslonac carske vlasti i ostvarivanja političkih ciljeva. Novac se pojavljuje kao važno sredstvo kojim se ove ideje prenose do najvažnijih korisnika – vojnika. Adlocutio

Adlocutio predstavlja čin obraćanja cara vojnicima, koji je često zabeležen i predstvama na novcu i medaljonima. Obavljao se prilikom investiture cara, proglašenja savladara ili predstavljanja naslednika vojsci, povodom početka vojne kampanje ili povratka posle pobede.30 U suštini, na ovaj način, vojnici se opominju na svoju dužnost ili dobijaju pohvale za ostvarene pobede i pokazanu hrabrost uz podelu donativa.

Već prema prilici, prilikom obraćanja car je obučen u togu, kao princeps, ili u vojničko odelo, kao imperator.31 Prikazan je s podignutom d. rukom u aktu obraćanja, najčešće kako stoji na platformi u pratnji prefekta pretorije ili naslednika prestola. Znatno redje pojavljuju se adlocutio predstave u kojima je car prikazan na konju. U svakom slučaju, car se obraća grupi od tri do šest vojnika, koji nose oružje, svoje vojne insignije i stoje ispred platforme. Do izvesne mere adlocutio scene mogu biti povezane s koncepcijama Konkordije i Fides. Primeri Komoda i Septimija Severa, na primer,

29 Hölscher T, 2003, 15. 30 RE Bd. I.1, 375.25-30; Stevenson, 1964, 6-7. 31 O ulozi vojne i civilne odeće careva vidi: Alföldi A, 1935, 47-49.

13

aludiraju legendom na lojalnost vojske.32 Ovde je kompozicija izvedena u potpunosti na liniji uobičajenog adlocutio, s izražavanjem veze izmedju oratora i njegove publike i naglašavanjem koncepcije Konkoridije i Fides.33

Adlocutio reversne predstave pojavljuju se od Kaligule, na sestercijusima i medaljonima kovanim izmedju 37-38. i 40-41. godine (T. I. 1, 2).34 Car je ovde predstavljen u togi, kako stoji na platformi, iza njega je postavljena sella caestrensis, on pruža d. ruku u aktu obraćanja petorici vojnika, koji nose štitove, a četvorica i aquila, uz legendu ADLOCVT COH. Sledeći primerci javljaju se u kovanju Nerona, takodje na sestercijusima i medaljonima (T. I. 3).35 Car je ponovo prikazan u togi, ovde u pratnji prefekta pretorije, dok se u drugom planu vidi zgrada s kupolom, uz legendu ADLOCVT COH. Na sestercijusima i medaljonima Galbe iz 68-69. godine zabeležena je legenda ADLOCVTIO (T. I. 4).36 Car je prikazan ovoga puta u vojničkom odelu i u pratnji oficira, u obraćanju vojnicima, od kojih dvojica u prvom planu drže ovalne štitove, standard i koplje; izmedju njih vidi se glava i prednje noge konja, u pozadini su još dva vojnika, od kojih jedan nosi vexillum, a drugi koplje. Ovaj primerak kovan je posthumno od strane Vespazijana i predstavlja divan primer njegovog kompromisa s pristalicama Galbe u Španiji i Galiji. Osećaj neposredne bliskosti karakteriše motiv mase vojnika zbijene ispred Galbe, koji je ipak izdvojen od okoline na niskoj platformi, pri čemu je upadljivo odsustvo retoričkog gesta, podignute ruke.

Uporedjivanje detalja na tipovima adlocut coh Kaligule i Nerona, kao i adlocutio Galbe, razmatrao je Rosi, izvodeći zaključke o pripadnosti prikazanih vojnika odredjenim vojnim formacijama.37 Na osnovu detalja izgleda, naoružanja i vojnih insignija na Kaligulinim adlocut coh primercima, Rosi zaključuje da se radi o rimskim vojnicima i to, bez sumnje, o pretorijanskim kohortama.38 Matingli smatra da je ovaj novac kovan u svrhu poklona za pretorijansku gardu, povezujući to s odsustvom S C na njima. Zaključak izvodi na osnovu tvrdnje Diona Kasija koji pripoveda o poseti Kaligule i Senata pretorijancima i podele novca tom prilikom.39 Adlocut coh Nerona, medjutim, pokazuje seriju različitih i unikatnih detalja, koji ovaj revers čine zanimljivim. Na osnovu analize odeće, insignija i oružja, oficira u pratnji cara, Neronov sestercijus adlocut coh, po Rosiju, predstavlja jedinstvenu predstavu cohors Germanorum corporis custodes, i prvi je numizmatički dokumentovani primer auksilijara u rimskoj službi.40 Tacit nas, takodje, obaveštava da se Neron tokom Pizonove zavere oslanjao na germansku gardu kojoj je više verovao »jer su je činili stranci«.41 Do sada nismo znali za ikonografske predstave corporis custodes, etnički radilo se o Germanima, prevashodno Batavima, mada se nazivi

32 Vidi T. II, 7-10. 33 Hamberg G, 1945, 28. 34 BMC I, n. 23, Pl. 28.3, n. 67, Pl. 29.12; RIC I, n. 23, Pl. VII.115; Gnecchi III, n. 3, Pl. 141.1. 35 BMC I, n.122, Pl. 41.5; RIC I, n. 61, Pl. X.166; Gnecchi III, n. 6, Pl. 141,5. 36 BMC I, n. 249, Pl. 58.8; RIC I, n. 150; Gnecchi III, n. 1, Pl. 142.5. 37 Rossi L, 1967, 15-38. 38 S ovim mišljenjem slažu se Ritter H.W, 1971, 81 i Smith D.R, 2000, 284. 39 BMC I, p. cxlv; RIC I, p. 113; Dio Cass. LIX.2; U vezi ovoga vidi i Ritter H.W, 1971, 81. i Sutherland C.H.V, 1987, 69-70. 40 Rossi L, 1967, 38. 41 Tac. Ann. XV.58.

14

Batavi i Germani upotrebljavaju naizmenično u istoriografiji.42 Neronovi primerci, u svakom slučaju, javljaju se u kontekstu Pizonove zavere i predstavljaju obraćanje cara vojnicima i podelu novca koje je obavio po ugušenju zavere.43 Po ovome, preostaje da se na Galbinim reversima car obraća exercitus.

Na primercima Nerve susrećemo se s novom legendom ADLOCVTIO AVG.44 Nerva je prikazan u togi, kao princeps, u pratnji dve osobe, u aktu obraćanja četvorici vojnika ispred hrama. Verovatno se radi o prvom obraćanju pretorijancima prilikom davanja donativa povodom investiture.45 Imajući u vidu poznatu nepopularnost Nerve u vojsci, možemo pretpostaviti da je i na ovaj način pokušavao da pridobije milost pretorijanaca i umiri njihovo nezadovoljstvo izazvano ubistvom Domicijana.46

Sledi velika Hadrijanova serija kovana izmedju 134-138. godine na kojoj je prikazan adlocutio upućen vojskama deset carskih provincija i pretorijancima.47 Zapaža se da je jedino adlocutio pretorijancima zabeležen i na medaljonima. U ovoj seriji smenjuju se dva motiva: a) Car u vojničkom odelu, na platformi u obraćanju vojnicima: COH PRETOR (T. I, 5, 6),48 EXERC DACICVS (T. I, 7),49 EXERC HISPAN (T. I, 8),50 EXER MOESICVS (T. I. 9),51 EXERC NORICVS.52 b) Car u vojničkom odelu, na konju u obraćanju vojnicima: EXERC BRITANNICVS (T. I, 10),53 EXER CAPPADOCICVS (T. I, 11),54 EXERCITVS GERMANICVS (T. I, 12),55 EXERCITVS MAVRETANICVS (T. I, 13).56

Izdvajaja se EXERCITVS RAETICVS (T. I, 14, 15),57 koji je zastupljen s oba tipa (a i b). Sirijska vojska, EXERCITVS SYRIACVS (T. II, 1, 2, 3),58 dobila je najviše pažnje, osim zastupljenosti oba tipa (a i b), tip b) javlja u varijanti kretanja konja na l. ili na d. Posebna pažnja koju je dobila sirijska vojska jasna je, obzirom da je Trajan postavio Hadrijana za guvernera Sirije i komandanta tamošnje vojske, uoči svog polaska za 42 Suet. Caius, 43 govori o Batavima, dok u 55 pominje kao Germane; Millar F, 1977, 62-63. Govoreći o ovim trupama navodi da je Avgust nasledio od Cezara običaj posedovanja pratnje, privatne garde, varvara. I da Germani custodes postoje sve do 69. godine kako beleže natpisi i izvori. 43 Tac. Ann. XV.72. 44 BMC III, p. 14, n. *; RIC II, n. 50. 45 BMC III, p. xlvi. 46 Nerva, kao car izabran od Senata, nije bio po volji vojnika i stalno je bio suočen s pretnjom po život, naročito od strane pretorijanaca. Nezadovoljstvo vojske izazvano je ubistvom Domicijana o čemu nam govori Svetonije (Suet. Domit. 23). Dion Kasije nas obaveštava da je došlo do pobune vojnika koji su tražili da se kazne ubice Domicijana. Nerva, protiv svoje volje, odgovorio željama garde. (Dio Cass. LXVIII.3.3-4). Ovakva situacija navela je Nervu da 97. g. usini Trajana, koji je uživao veliku popularnost u vojsci; Wend D.A, 1997, 14-15. 47 Pri tome su odredjene provincije zastupljene grupno – Galija, Španija. 48 BMC III, p. 497, n. ≠, Pl. 93.14; RIC II, n. 909; Gnecchi III, n. 107, Pl. 147.5. 49 BMC III, n. 1678, Pl. 93.6; RIC II, n. 916. 50 BMC III, n. 1680, Pl. 93.3; RIC II, n. 922, Pl. XVI. 326. 51 BMC III, n. 1682, Pl. 93.8; RIC II, n. 926. 52 BMC III, p. 501, n. *; RIC II, n. 927. 53 BMC III, n. 1672, Pl. 93.1; RIC II, n. 912. 54 BMC III, p. 498, n. *, Pl. 93.4; RIC II, n. 914. 55 BMC III, n. 1679, Pl. 93.2; RIC II, n. 920. 56 BMC III, n. 1681, Pl. 93.7; RIC II, n. 924. 57 BMC III, p. 502-503, nap. uz n. 1684, Pl. 93.9; RIC II, n. 930; BMC III, n. 1684, Pl. 93.10; RIC II, n. 928. 58 BMC III, n. 1688, Pl. 93.11; RIC II, n. 933; BMC III, n. 1689, Pl. 93.12; RIC II, n. 935, Pl. XVI.327; BMC III, n. 1690, Pl. 93.13; RIC II, n. 936.

15

prestonicu. Kada je u Antiohiju stigla vest o Trajanovoj smrti, sirijska vojska proglasila je Hadrijana za njegovog naslednika i prva mu položila zakletvu.59 Iznenadjujuće je da se susrećemo s izdvajanjem lokalnih imena vojski, carskih provincija. Ovakvo ohrabrivanje samo govori o veličini Hadrijanove slobode duha i o njegovoj sigurnosti u dodeljivanju takve počasti bez bojazni.

Novac i medaljoni Antonina Pija ne beleže scenu adlocutio, da bi se ona opet pojavila u kovanju Lucija Vera. Na sestercijusu ADLOCVT AVG,60 kovanom početkom 163. godine, predstavljen je car, na platformi, u pratnji vojnika koji drži koplje, u obraćanju vojnicima. Na medaljonu ADLOCVTIO (T. II, 4),61 u identičnoj sceni obraćanja, prisutan je i Marko Aurelije. Obe predstave vezane su za početak rata s Parćanima, i prisustvo Marka Aurelija u sceni na medaljonu simbolično je, jer se u to vreme on nalazio u Rimu, osim ako ne obeležava obraćanje obavljeno u prestonici pre profectio. Lucije Ver napustio je Rim proleća 162.g. i krenuo na Istok. Posle bolesti i putovanja bez žurbe, u iščekivanju da se rimske trupe kompletiraju i stignu iz drugih provincija, stigao je u Antiohiju proleća 163. godine.62

Početak kampanje protiv Germana Marka Aurelija 170. godine obeležen je takodje tipom ADLOCVT AVG (T. II, 5),63 označavajući dolazak cara u vojni kamp i njegovo obraćanje vojnicima. S druge strane, medaljon s legendom ADLOCVTIO (T. II, 6),64 kovan povodom početka rata s Kvadima 172. godine, ponavlja tip Lucija Vera iz 163. godine. Radi se o sceni kompozicijski identičnoj, s malim razlikama u detaljima kod prisutnih vojnika.

U kovanju Komoda po prvi put susrećemo se s novinama u legendi koja prati predstavu adlocutio. Na denaru iz 185. godine, scenu, na kojoj je car u vojničkoj odeći podignute d. ruke, dok u l. drži koplje, u obraćanju vojnicima, prati legenda FID EXERC (T. II, 7).65 Lojalnost vojske, koja se ovde propagira, uzrokovana je otkrivanjem zavere Perenisa, prefekta garde, i njegovim uklanjanjem.66 Apel je u ovom slučaju upućen vojsci da se ujedini u lojalnosti caru. Istu legendu susrećemo i naredne godine na sestercijusima (T. II, 8)67 i medaljonima (T. II, 9).68 Značaj reversne predstave na medaljonu je u pripovedačkoj vezi cara i publike. Komod stoji blizu centra scene i uzdiže d. ruku nad masom vojnika koji okreću glave ka njemu u zadivljujućoj pažnji. Njegov gest je sredstvo komunikacije ali i dokaz carskog protektorata. Kod ovih primera iz 186. godine postoje dva moguća razloga apelovanju na lojalnost vojske caru: prvi bi bila samo nastavak apela prethodne godine posle pada Parenisa,69 dok bi drugi razlog mogli biti ozbiljni problemi u Galiji i Špraniji, koje je stvarao razbojnik Maternus.

Do početka III veka utvrdjena je ikonografija carskog adlocutio, ali od vremena Septimija Severa dolazi do izvesnih izmena u detaljima, što će naći svog odraza u

59 CAH XI, 299-300. 60 RIC III, n. 1359. 61 Gnecchi II, n. 1, Pl. 70.3 62 CAH XI, 346. 63 BMC IV, n. 1372, Pl. 81.10; RIC III, n. 973. 64 Gnecchi II, n. 1, Pl. 58.3. 65 BMC IV, n. 160, Pl. 95.4; RIC III, n. 100. 66 Dio Cass. LXXIII, 9. 67 BMC IV, n. 577, Pl. 106.9; RIC III, n. 468. 68 Gnecchi II, n. 12, Pl. 78.8. 69 BMC IV, p. clxxx.

16

ikonografskom razvoju predstave tokom III veka, već prema zahtevima dinastičke propagande ili cermonijalizma. Motiv je od ovog vremena tretiran na tri načina: a) u tradicionalnoj šemi kompozicije, gde car stoji l. ili d. i obraća se turpama koje su okrenute ka njemu. Tokom III veka figure vojnika postepeno se približavaju platformi i caru, koji je obično u pratnji prefekta pretorije. Car, medjutim, uvek zadržava jasnu distancu od vojnika izraženu putem snage istaknutog gesta, njegove pozicije i veličine njegove figure; b) drugi tip blisko je povezan s prvim, ali donosi odredjenu promenu u postavljanju figura na podijumu koje reflektuju dinastički koncept vremena. Sada glavni govornik, car, deli platformu s članovima porodice, sa svojim sinovima; c) dizajn tradiconalnog adlocutio tipa sasvim se transformiše u kompoziciji koja je usmerena na centralnu poziciju cara i otvara scenu za neograničen pogled posmatrača. Efekat scene je u trougaonoj kompziciji i frontalnom položaju cara koji se obraća, dok se publika nalazi svuda okolo.

Drugi navedeni način predstavljanja scene adlocutio zabeležen je najpre na medaljonu Septimija Severa iz 195. godine uz legendu FIDEI MILIT (T. II, 10).70 Ovo obraćanje vojsci, cara u pratnji oba sina, vezano je za konačnu pobedu nad Pescenijem Nigerom i pobede nad Arabijom i Adiabenom, koje su bile odane Nigeru ili na raskid s Klodijem Albinom koji je od svoje vojske u to vreme proglašen za cara. Na drugu mogućnost upućuje prisustvo Karakale i Gete, čime car vojsci jasno stavlja do znanja ko će biti njegovi naslednici.71 Medaljon Karakale iz 199. godine (T. II, 12)72 prikazuje ga u pratnji Gete, u aktu obraćanja vojsci, tokom kampanje na Istoku. Dinastička politika Septimija Severa očigledno je dobro propagirana i sprovodjena.73 Vidimo dva princa, dva naslednika, na koje država i vojska mogu računati kao svoje buduće vodje. Sestercijus s legendom ADLOCVTIO Septimija Severa iz 210. godine (T. II, 11),74 ponovo ga prikazuje u pratnji sinova, ali sada obojica nose titulu augustus. Ovo obraćanje cara vojsci povezano je s početkom kampanje u Britaniji. Tokom svoje samostalne vladavine, Karakala kuje novac s motivom obraćanja vojsci bez objašnjavajuće legende koji je datovan u 214. godinu (T. II, 13).75 Predstavljeno je obraćanje pobedničkim trupama povodom uspešne kampanje protiv Jaziga i Gota.76

Ratne operacije protiv Persijanaca povod su za kovanje adlocutio tipova Aleksandra Severa i Gordijana III.77 Aleksandar Sever kuje sestercij s legendom ADLOCVTIO AVGVSTI,78 na kome je prikazan u sceni obraćanja trupama dok stoji na platformi u pratnji prefekta pretorije. Isti tip predstave i legende, zastupljen je na medaljonima Gordijana III (T. II, 14; T. III, 1).79 Uopšte, novac Gordijana III od 241. godine odražava njegovu novu politiku, koja je pod uticajem Timisiteusa, prefekta pretorije i Gordijanovog tasta, čoveka velike energičnosti i sposobnosti. Car se od tada

70 Gnecchi II, n. 18, Pl. 94.8. 71 Već u maju 196.g. Karakala dobija titulu cezara. 72 Gnecchi II, n. 1, Pl. 95.2. 73 Godine 198. Karakala dobija titulu augusta, a Geta titulu cezara. 74 BMC V, n. 192, Pl. 57.7; RIC IV.1, n. 800, Pl. X.5. 75 BMC V, n. 264, Pl. 75.14; RIC IV.1, n. 525. 76 Karakala je 214.g. u Trakiji, brzo okončava sukob. Da bi zatim mašrirao na Istok i zimovao u Nikomediji. 77 Aleksandar Sever: CAH XII, 127-129; Gordijan III: CAH XII, 130-131. 78 RIC IV.2, n. 544. 79 Gnecchi II, n. 2, Pl. 103.2; n. 11, Pl. 103.6.

17

prikazuje kao sposoban vladar koji preuzima odgovornosti i dobija novu dimenziju dostojanstva.

Medaljon s legendom ADLOCVTIO AVG Filipa I nije datovan i zato je nesiguran kod odredjivanja povoda za kovanje ( T. III, 2).80 Verovatno se radi o obraćanju trupama tokom kampanje protiv Karpa, u kojoj je car uzeo učešća kao glavnokomandujući.81 Prikazan je u obraćanju trupama u pratnji sina i prefekta pretorije.

Medaljnoni Valerijana I prikazuju ga u adlocutio sceni zajedno sa sinom uz legendu ADLOCVTIO AVGVSTORVM (T. III, 3).82 Isti tip ponavlja i Galijen, najpre prikazivan s ocem,83 a potom i sa svojim sinovima (T. III, 4).84 Kod poslednjeg primera, već poznatoj sceni, pridodata su dva zarobljenika koja sede vezanih ruku, na zemlji, ispod podijuma na kojem stoje Galijen, Valerijan II i Salonin. Novine u adlocutio predstavama uvodi i Tacit. Medaljon s legendom ADLOCVTIO TACITI AVG (T. III, 5)85 prikazuje cara na podijumu s podignutom d. rukom u gestu obraćanja trupama, dok je iza njega Viktorija koja ga kruniše.

Na medaljonima Proba dolazi ponovo do odredjenih promena u kompoziciji scene. Sada je car predstavljen na podijumu koji se nalazi u centru scene, dok su posmatrači s obe strane. Zabeležena su dva primera različitih legendi: prvi nosi legendu ADLOCVTIO AVG (T. III, 6),86 a drugi ADLOCVT MILITVM (T. III, 7).87 Na medaljonu Numerijana, posmatrači su opet smešteni s jedne strane platforme, na kojoj se nalaze Numerijan i Karin u pratnji prefekta pretorije (T. III, 8).88

Postoji nekoliko primera koji izlaze iz okvira uobičajenih adlocutio predstava. S jedne strane, oni se razlikuju u samoj kompoziciji jer je prikazan samo car, a s druge strane u nedostaku legende koja bi ih tačno odredila. Susrećemo se sa situacijom u kojoj je adlocutio scena redukovana, u smislu da je s nje sklonjeno u stranu ono što nije bilo neophodno, a to je pasivna publika. Pažnja je u ovim slučajevima usmerena samo na glavnog aktera – cara. Ovakve primere nalazimo kod Avgusta (T. III, 9),89 Vespazijana (T. III, 10 a, b),90 Trajana (T. III, 11)91 i Hadrijana (T. III. 12).92 Prototip za sve ostale predstavlja Avgustov primerak kovan odmah posle Akcijumske pobede. Avgust je prikazan u vojnoj odeći, podignute d. ruke i kopljem koje nosi preko l. ramena, uz prateću legendu CAESAR DIVI F. Adlocutio gest petpostavlja simboličnu vrednost demonstriranu snagom koja čini mogućim takav gest i okolnosti koje on stvara. Carski gest obraćanja s podignutom d. rukom oznaka je i njegove superiornosti. Njegov opšti stav na ovoj predstavi u mnogome podseća na onaj sa statue iz Prima Porte.93

80 Gnecchi II, n. 1, Pl. 107.1. 81 CAH XII, 90. 82 Gnecchi II, n. 1, Pl. 112.4. 83 Gnecchi II, n. 1, Pl. 113.1. 84 Gnecchi II, n. 1, Pl. 113.4; n. 1, Pl. 116.1. 85 Gnecchi II, n. 2, Pl. 118.1. 86 Gnecchi II, n. 1, Pl. 119.1. 87 Gnecchi II, n. 5, Pl. 119.2. 88 Gnecchi II, n. 1, Pl. 123.2. 89 BMC I, n. 612, Pl. 15.4; RIC I, n. 2. 90 BMC II, n. 47, Pl. 1.15; RIC II, n. 28, Pl. I.2. 91 BMC III, n. 347, Pl. 15.2; RIC II, n. 136. 92 BMC III, n. 501, Pl. 56.13; RIC II, n. 347. 93 Brilliant R, 1963, 67.

18

U slučaju Vespazijanovog rv. jasan je uzor preuzet s pomenutog primera Avgusta. Dok bista Sola na av. s radijalnom krunom predstavlja kopiju denara L. M. Longa kovanog 42. godine s.e. verovatno ubrzo posle bitke kod Filipa.94 Analogija s Filipima nije likovanje nad pobedom, nego molitva za pomirenje. Povezivanje Vespazijana s Avgustom je jasno, kao što će pokazati i primeri drugih reversnih tipova. Vespazijan je, kao i Avgust, obnovio državu, moć Senata i rimskog naroda posle krvavog gradjanskog rata, on teži da uspostavi mir, obezbedi prosperitet i ustanovi dinastiju.

Trajanov primer oslanja se na slične predstave kod Avgusta i Vespazijana. Ali Trajanova umetnost uopšte išla je iznad tradicije u razvijanju tipova koji proslavljaju carske pobede, onoliko koliko je on prevazišao svoje prethodnike u pogledu ratnih aktvnosti. U njegovom slučaju, sve faze kampanja obezbedjivale su izvor materijala za demonstraciju veličanstvenog trijumfa.

Pojavljuje se još jedan vid redukcije adlocutio scene, koja predstavlja, na neki način, proširen prethodni motiv, u kojem se susrećemo s eliminacijom publike. Naime, od vremena Hadrijana, pojavljuju se scene koje prikazuju cara s podignutom d. rukom u gestu obraćanja, okruženog vojnim insignijama, bez njihovih nosača ili drugih figura. Svaka reprodukcija adlocutio scene, prirodno, uključuje pojednostavljivanje realnosti. Ali je kod ovih primera redukcija dovedena do simbola. Nema ničega da ukaže na bilo koje drugo značenje osim da se radi o ceremoniji u kojoj se car obraća trupama. Ovo je neosporno, ali ostaje pitanje da li su trupe predstavljene simbolično putem vojnih insignija ili su to insignije koje car kontroliše, a publika kojoj se obraća je nevidljiva?

Ovakve predstave nalazimo kod Hadrijana (T. III, 13, T. IV, 1),95 Lucija Vera, Marka Aurelija (T. IV, 2, 3)96 i, konačno, Maksimina Tračanina (T. IV, 4).97 Kao logično, nameće se pitanje razlike izmedju dveju pomenutih grupa s redukovanim predstavama adlocutio scene. Izgleda da se u prvom slučaju, gde je prisutan samo car, radi o obraćanju koje bi trebalo shvatiti u opštijem smislu, kao demonstraciju superiornosti glavnokomandujućeg, a da se u drugom slučaju, s insignijama, radi o konkretnim povodima za obraćanje. U drugom slučaju, na primer, u kovanju Hadrijana može se pomisliti na obraćanje vojsci povodom pobune Judejaca, s obzirom da je novac kovan 132-134. godine u vreme izbijanja i trajanja ove pobune. Ili u slučaju Lucija Vera i Marka Aurelija, moglo bi se raditi o obraćanju vojsci tokom parćanske kampanje. I konačno, u slučaju Maksimina Tračananina, obraćanje bi se odnosilo na njegov rat s Germanima.

Usamljena ostaju dva primera adlocutio scene, prvi, gde je prikazan Trajan dok sedi na platformi podignute d. ruke u gestu obraćanja vojnicima uz legendu IMPERATOR VIIII (T. IV, 5).98 Ovde je car predstavljen kao vojskovodja koji prima pozdrave od vojske povodom devete aklamacije za imperatora.99 Drugi primer je sestercijus Marka Aurelija iz 172. godine s legendom PROVIDENTIA AVG. Na njemu je prikazan car u pratnji Komoda, obojica u vojničkoj odeći dok stoje na platformi. Marko Aurelije je s podignutom d. rukom u gestu obraćanja vojnicima koji stoje ispod 94 RRC, n. 494/43a, Pl. LX.12. 95 BMC III, n. 530, Pl. 57.13; RIC II, n. 204, Pl. XIII.255; Gnecchi III, n. 66, Pl. 144.11. 96 BMC IV, n. 1259, Pl. 79.2; RIC III, n. 1426; BMC IV, n. 1238, Pl 78.13; RIC III, n. 908, Pl. XII.242. 97 HCC III, n. 45, Pl. 53.45; RIC IV.2, n. 40. 98 BMC III, n. 1019, Pl. 41.2; RIC II, n. 657, Pl. XI.193. 99 Dion Kasije beleži da je Trajan u Elegiji u Jermeniji pozdravljen od vojnka kao imperator povodom neke pobede (Dio Cass. LXVIII.19.3).

19

platforme, s oružjem i insignijama.100 Pomenutu predstavu ništa ne bi odvojilo od uobičajene adlocutio scene, da nije legende, koja ovde označava staranje cara za budućnost države, po pravu koje pripada dinastiji. Marko Aurelije ovom prilikom predstavlja vojsci Komoda, upravo uzdignutog u rang cezara, kao svog naslednika i preporučuje ga njihovoj lojalnosti. Profectio

Profectio augusti predstavlja odlazak cara iz Rima, obično povodom početka neke vojne kampanje i praćen je velikom pompom.101 U slučajevima kada je car već napustio prestonicu i nalazi se duže vremena u provincijama povodom nekog ratnog pohoda, profectio može označavati i odlazak cara iz vojnog logora ili nekog grada u provinciji na bojište. Carski profectio uobičajeno je predstavljen na novcu motivom cara na konju, koga predvodi vojnik ili Viktorija i dva ili tri vojnika koji su u njegovoj pratnji. Prvi put javlja se na novcu Trajana kovanom izmedju 113. i 117. godine s legendom PROFECTIO AVG (T. IV, 6, 7).102 Trajan napušta Rim oktobra 113. godine i odlazi na Istok u svoj pohod protiv Parćana.103 Prvi od navedenih primera predstavljao bi njegov odlazak iz Rima, dok bi se drugi verovatno odnosio na njegovo napuštanje Antiohije 115. godine.

Kod Hadrijana susrećemo se sa specifičnom legendom EXPED AVG (T. IV, 8, 9),104 i predstavom cara na konju koji jaše na l. ili na d. dok ogrtač leprša za njim. Podignuta d. ruka asocira na obraćanje, ali legenda expeditio augusti nesumnjivo predstavu odredjuje kao profectio tip. Štrak pomišlja da ovi tipovi označavaju vojne ekspedicije protiv Maora i Germana.105 Matingli, medjutim, ovo smatra netačnim, tvrdeći da expeditio nesumnjivo znači odlazak radi aktivne službe cara, ali da je to, poseban vid Hadrijanove interprpretacije virtus augusti u značenju podržavanja jake i oprezne odbrane, a ne upuštanja u ofanzivne akcije. I da bi posebna vojna akcija protiv odredjenog neprijatelja zahtevala izvesnu kvalifikaciju uz expeditio.106

Tokom zajedničke vladavine Marka Aurelija i Lucija Vera susrećemo se često s ovim tipom reversne predstave. Glavna komanda u expeditio orientalis bila je prepuštena Luciju Veru, dok je Marko Aurelije ostao u Rimu tokom ove kampanje. Proleća 162. godine, oba cara napuštaju Rim, Marko Aurelije pratio je Lucija Vera do Kapue a zatim se vratio u prestonicu. Na medaljonu (T. IV, 10)107 prikazana su oba cara na konjima, s vojnikom koji ih predvodi. Novac Lucija Vera beleži, takodje, njegov odlazak na Istok uz legendu PROFECTIO AVG (T. IV, 11, 12).108 U prvom slučaju prikazan je car sa kopljem u ruci, na konju bez pratnje vojnika, a u drugom slučaju uz pratnju vojnika.

100 BMC IV, n. 1426; RIC III, n. 1046. 101 Stevenson W, 1964, 657-658; U doba Republike profectio je označavao odlazak konzula iz Rima. 102 BMC III, n. 511, Pl. 18.4; RIC II, n. 263, Pl. IX.154; BMC III, n. 512, Pl. 18.5; RIC II, n. 297. 103 O datumima Trajanovih profectio vidi: Dušanić S, 2003, 90-93. 104 BMC III, n. 1312, Pl. 81.11; RIC II, n. 644; BMC III, n. 1313, Pl. 82.1; RIC II, n. 645. 105 Strack P. L, Teil II, p. 69. 106 BMC III, p. clxvi. 107 Gnecchi II, n. 86, Pl. 66.7. 108 BMC IV, n. 200, Pl. 57.3; RIC III, n. 477, Pl. IX.196; BMC IV, n. 1030, Pl. 74.16; RIC III, n. 1321, Pl. XII.249.

20

Posle povratka Lucija Vera iz uspešne kampanje na Istoku i proslavljanja zajedničkog trijumfa, predaha nije bilo jer se u medjuvremenu situacija na granici s Germanima pogoršala. Markomani, Kvadi i Jazigi upadaju na rimsku teritoriju, što je zahtevalo brzu intervenciju uz učešće oba cara, tako da oni napuštaju Rim krajem 167. godine i odlaze na front.109 Novac ne beleži ovaj profectio, ali su na medaljonima zato prikazani carevi na konjima, naoružani kopljima i predvodjeni vojnikom (T. IV, 13).110 Na povratku iz ove ekspedicijie Lucije Ver se iznenada razboleo i umro u januaru 169. godine.111 Posle smrti savladara, pažnja Marka Aurelija usmerena je i dalje na germansku granicu; situacija je zahtevala lično učešće cara u vojnim operacijama, pa on ponovo napušta Rim u septembru 169. godine. Ovaj odlazak u rat s Germanima zabeležen je na novcu, prikazom cara na konju u pratnji vojnika (T. IV, 14).112

Istu predstavu nalazimo na sestercijusu Komoda iz 179. godine, uz objašnjavajuću legendu.113 Ovaj profectio ne može se drugačije objasniti, nego kao aluzija na odlazak Komoda iz Rima prethodne godine zajedno s ocem povodom otpočinjanja drugog germanskog rata.114 U protivnom, označavao bi odlazak iz kampa na ratištu. Još jedan primer scene profectio susrećemo na medaljonu Komoda iz 188. godine, ali bez objašnjavajuće legende. Car je ponovo na konju, naoružan kopljem, predvodjen i praćen vojnicima (T. IV, 15).115 Ovo je godina kada slavi srećno izbavljenje od zavere prethodne godine, ali nije zabeleženo ni jedno putovanje Komoda, osim da je planirao put u Afriku.116

Profectio tip najviše je zastupljen u kovanju Septimija Severa i njegovih sinova. Posle raskida sa Albinom i proglašenja Karakale za cezara, Septimije Sever odlazi iz Rima krajem 196. godine, u konačni obračun s Albinom.117 Ovaj odlazak zabeležen je na novcu, gde je prikazan car na konju bez pratnje, uz legendu PROFECTIO AVG (T. V, 1).118 Septimije Sever nalazio se u delikatnoj situaciji, zbog velikog nezadovoljstva oko raskida s Albinom koje je bilo očigledno u Rimu. Ali vešti ratnik uspeo je da porazi Albina i sprovede svoju dinastičku politiku, a serija sa imp VIIII beleži ovu pobedu. Ubrzo, već krajem leta 197. godine, Septimije Sever odlazi ponovo na Istok, što je ponovo zabeleženo profectio tipom (T. V, 2).119 Sada je on neosporni car, koji odlazi u rat radi rešenja odnosa s Parćanima, koje je bio primoran 195. godine da odloži.120 Septimije Sever se zadržao na Istoku sa sinovima sve do 202. godine. Posle pobeda ostvarenih nad Parćanima, car se zaputio 200. godine u posetu Egiptu. Novac s legendom PROFECT AVGG FEL verovatno označava napuštanje logora povodom ovog putovanja (T. V, 3).121

109 CAH XI, p. 349-350. 110 Gnecchi II, n. 20, Pl. 74.5. 111 CAH XI, p. 353. 112 BMC IV, n. 1373, Pl. 81.11; RIC III, n. 978. 113 BMC IV, n. 1707, Pl. 90.3; RIC III, n. 1613. 114 Dušanić S, 2003, 93-94. Zvanični profectio bio je u avgustu 178. godine. 115 Gnecchi II, n. 100, Pl. 84.10. 116 BMC IV, p. cli. 117 CAH XII, p. 12-13. 118 BMC V, n. 170, Pl. 9.16; RIC IV.1, n. 91. 119 BMC V, n. 234, Pl. 11.3; RIC IV.1, n. 106. 120 Dio Cass. LXXVI.9 121 BMC V, n. 134, Pl. 30.2; RIC IV.1, n. 138, Pl. VI.8.

21

Novac kovan 206. godine beleži još jedan profectio cara (T. V, 4).122 Prikazan je na konju s kopljem uperenim napred, bez pratnje vojnika. Ovo je godina kada car nije napuštao prestonicu radi nekog vojnog angažovanja u provincijama. Probleme je ovih godina stvarao Bula, razbojnik koji je s nekoliko stotina pristalica pljačkao putnike na putevima u Italiji.123 Možemo eventualno pomisliti, da se navedeni tip, tačno datovan u 206. godinu (TR P XIIII) odnosi na hvatanje Bule ove godine. Ili se možda odnosi na putovanje u Afriku, koje je zabeleženo iste godine novcem s predstavom broda.124

Otpočinjanje britanske kampanje, 208. godine, obeleženo je novcem s legendom PROF AVGG, na kome je prikazan car na konju predvodjen vojnikom (T. V, 5).125 Novac Karakale beleži isti dogadjaj ove godine, uobičajenim tipovima cara u pratnji vojnika ili bez njih (T. V, 6, 7).126 Medjutim, susrećemo se prvi put s neobičnom predstavom koja je objašnjena pratećom legendom PROF AVGG PONTIF TR P XI COS III i koja ovaj novac datuje takodje u 208. godinu (T. V, 8).127 Predstavljen je mladi princ, u vojničkom odelu, na konju, kako zamahuje kopljem na neprijatelja palog ispred konja. Nagoveštava se važna uloga koju će Karakala imati u ovom pohodu; mladi naslednik demonstrirajući svoju invicta virtus pobediće neprijatelje i time se pokazati kao dostojan naslednik na koga Carstvo može računati. Ovaj primer predstavlja redak spoj tipova debellator hostium s legendom profectio. Naredne godine ponovo se na novcu Karakale susrećemo sa klasičnim profectio tipom u pratnji vojnika (T. V, 9).128

Iz vremena samostalne vladavine Karakale zabeležen je PROFECTIO AVG na dva denara, ponovo u ikonografiji inače neuobičajenoj za ovaj tip. Na jednom je car prikazan kako stoji u vojničkom odelu, drži koplje, a iza njega se nalaze dve vojne insignije (T. V, 10).129 Dok na drugom, iza cara stoji vojnik koji drži jednu insigniju (T. V, 11).130 Ovi primeri, datovani u 213. godinu, odnose se na kampanju protiv Germana u kojoj je car lično uzeo učešća.

Sestercijus Aleksandra Severa datovan u 231. godinu obeležava njegovo napuštanje prestonice i odlazak na Istok povodom otpočinjanja rata s Persijancima (T. V, 12).131 Godine 227. Rimljani se prvi put susreću s novim neprijateljem, Persijskom državom, koja zauzima mesto ranije Parćanske, u ulozi tradicionalnog neprijatelja na Istoku. Ardašir je učvrstivši svoju poziciju u Mediji i Persiji, postao ozbiljna pretnja Mesopotamiji, Siriji i Kapadokiji. Pošto je vest o ovim dogadjajima stigla u Rim, 231. godine Aledsandar Sever napušta prestonicu i odlazi put Antiohije.132 Za razliku od prethodnog, uobičajenog tipa, sada se po prvi put, na novcu i medaljonima, javlja predstava cara koga predvodi Viktorija, u pratnji vojnika ili bez nje, uz legendu PROFECTIO AVGVSTI (T. V, 13, 14).133 Još jednom je istom predstavom, samo uz

122 BMC V, n. 495, Pl. 40.9; RIC IV.1, n. 202. 123 Dio Cass. LXXVII.10. 124 BMC V, n. 847, Pl. 51.4. 125 BMC V, n. 568, Pl. 42.6; RIC IV.1, n. 225A. 126 BMC V, n. 572, Pl. 42.9; RIC IV.1, n. 107; BMC V, n. 573, Pl. 42.10. 127 BMC V, n. 858, Pl. 52.4; RIC IV.1, n. 431. 128 BMC V, n. 173, Pl. 56.12; RIC IV.1, n. 445, Pl. XIV.17. 129 BMC V, n. 97, Pl. 55.12; RIC IV.1, n. 225. 130 BMC V, n. 95, Pl. 55.11; RIC IV.1, n. 226. 131 HCC III, n. 144, Pl. 47.144; RIC IV.2, n. 595. 132 CAH XII, 69. 133 Gnecchi II, n. 23, Pl. 99.9; HCC III, n. 143, Pl. 47.143; RIC IV.2, n. 596.

22

učešće većeg broja vojnika, zabeležen profectio Aleksandra Severa 234. godine povodom njegove germanske kampanje (T. V, 15).134 Ovo je ujedno i poslednje pojavljivanje na novcu i medaljonima legende profectio. No, ova ikonografska šema će od vremena Gordijana III i nadalje do Proba, postati popularna za jednu sasvim drugu priliku – za svečani ulazak cara u prestonicu – za adventus augusti.

Kao profectio scena može se posmatrati i izolovani primer medaljona Proba (T. VI, 1),135 gde opet, u tradiciji Antonina, vidimo cara koji na konju, koplja uperenog napred, predvodjenog i praćenog vojnikom, kako odlazi u rat, ali ovoga puta uz legendu VIRT AVGVT (sic!) NOSTIRI. Disciplina

Disciplina militaris specifičan je rimski pojam. Ni u jednom drugom narodu antike smisao odgajanja muškaraca i vojnog obrazovanja, koji zajedno sačinjavaju disciplina militaris nije bio tako razvijen i osmišljen kao što je to bio kod Rimljana. Disciplina augusti pokazuje moć valjanog i hrabrog cara u čeličenju vojske i treniranju njene izdržljivosti. Ovakva legenda na Hadrijanovom novcu podseća na velike zasluge cara u vojnom odgoju.136 Ovaj motiv predstavlja gotovo izlovanu i sasvim specifičnu pojavu u carskom kovanju. Prikazan je car u vojničkom odelu, kako drži parazonijum i maršira u pratnji vojnika s vojnim insignijama, uz legendu DISCIPLINA AVG (T. VI, 2, 3).137 Hadrijan se odlučio za defanzivnu politiku, ali istovremeno i politiku opreza i očuvanja granica. Sam Hadrijan obilazio je provincijske garnizone, proveravao je i najsitnije detalje vezane za opremu i naoružanje vojnika, način života u logoru, kao i njihovu utreniranost. Ličnim primerom bodrio je vojnike da izdrže teške vežbe i marševe, sam uvek na konju ili peške vodio ih je lično tokom treninga.138 Na taj način duh lojalnosti i sposobnosti vojske ohrabrivan je od samog cara, što je nadoknadjivalo gubitak ratne reputacije koja je pratila njegovu defanzivnu politiku. Hadrijan se uveliko oslanjao na kovanje da obznani svoju progresivnu politiku i s druge strane pokaže da je rimska vojna mašinerija još uvek superiorna.

Još samo u kovanju Antonina Pija susrećemo se sa ovom predstavom i legendom (T. VI, 4).139 No, u ovom slučaju to ne može značiti ništa više od pukog oslanjanja na tradiciju Hadrijana u kovanju. Decursio

134 Gnecchi II, n. 10, Pl. 101.8. 135 Gnecchi, II, n. 43, Pl. 121.10. 136 RE Bd. V.1, 1176.35-43, 1182.54-69; Stevenson W, 1964, 333 137 BMC III, n. 602, Pl. 59.2; RIC II, n. 232, Pl. XIII.269; BMC III, n. 1484, Pl. 87.3; RIC II, n.747. 138 Dio Cass. LXIX.9. 139 BMC IV, p. 199, n. §, Pl. 28.9; RIC III, n. 604.

23

Decursio može predstavljati vojnu akciju i prikaz bitke ili vojnu paradu.140 Delom se ovaj tip približava i povezuje s profectio tipom, naročito u nekoliko slučajeva kada novac nema objašnjavajuću legendu. Legenda DECVRSIO pojavljuje se samo na sestercijusima i medaljonima Nerona, i to zastupljena s dve različite predstave. Na jednoj car galopira naoružan kopljem koje je upereno napred, ispred je vojnik koji nosi veksilum, dok je iza cara u pratnji još jedan vojnik pešak (T. VI, 5).141 Na drugoj car je ponovo na konju s kopljem, ali ovoga puta u pratnji vojnika takodje na konju, koji nosi veksilum (T. VI, 6).142 U pokušaju otkrivanja razloga za ovakvo pojavljivanje Nerona na novcu suočavamo se s odredjenim poteškoćama. Naime, antiratna politika koju na svojim novcima propagira Neron, ne bi bila u skladu s predstavom ratničke scene u pravom smislu reči. Neron nije nikada učestvovao u nekakvoj vojnoj kampanji, često pokazujući prezir prema vojnoj tradiciji i trijumfu uopšte. S druge strane Svetonije i Tacit svedoče i o Neronovoj ljubavi prema konjima od rane mladosti.143 Polazeći od ovih činjenica kao i od Neronove blagonaklonosti prema Trojancima i trojanskoj legedni, Smit je potražio objašnjenje za pojavu decursio scena kod Nerona. 144

Jedna komponenta trojanske legende, po mišljenju Smita, može imati poseban značaj za decursio scene, to je lažna bitka ili lusus Troje koja čini vrhunac igara održavanih da proslave prvu godišnjicu smrti Anhiza.145 Poznato je da je Neron uzeo učešća u jednoj predstavi kada je imao 10 godina i tom prilikom dobio veliki aplauz.146 Lusus Troje održavao se prilikom carskih sahrana, pobeda, osnivanja hramova ili u vremenima krize. Na osnovu svega, nameće se pitanje da li možemo decursio scene Nerona povezati s lusus Troje? Ako je tako, po Smitu, povod bi moglo biti rodjenje Neronove ćerke 63. godine. Problem je što u ovoj igri učestvuju dečaci pre nego što napune godine da ponesu togu virilis, a Neron je u to vreme imao 26 godina. Ako se uzme u obzir Neronova priroda, ljubav za predstavama i glumom, ljubav prema konjima, Smitu ovo izgleda sasvim moguće.147 Nasuprot »Trojanske bitke« postoji još jedna mogućnost kao povod zaključivanju o razlozima kovanja decursio motiva u pravcu kojim je krenuo Smit. To je Neronia ili »Neronove igre«, za čije prvo održavanje 60. godine nalazimo potvrde u izvorima.148 Neron je uveo igre nazvane svojim imenom, koje su se imale održavati svake pete godine, da obeleže godišnjicu njegove vladavine. Igre su bile koncipirane po grčkim uzorima i sastojale su se od muzičkog, gimnastičkog i jahačkog dela.

Mišljenja smo ipak da razloge treba tražiti u Neronovom proslavljanju srećnog okončanja Pizonove zavere. Tacit nas detaljno obaveštava o toku priprema zaverenika, 140 RE Bd. IV.2, 2353.47-69 navodi primere u izvorima vezane za napad i 2354.1-19 za paradu; Stevenson W, 1964, 314-315. 141 BMC I, n. 155, Pl. 42.5; RIC I, n. 145. 142 BMC I, n. 143, Pl. 42.3; RIC I, n. 131; Gnecchi III, n. 15, Pl. 141.7. 143 Suet. Nero, 25, 22; Tac. Ann. XIII.3. 144 Smith D.R, 2000, 282-289. Tacit govori da je Neron u svojoj 16-oj godini uspeo da ubedi Senat da podrži poreske olakšice za narod Iliona, podsećajući se porekla Rima od Troje i Julijevaca od Eneje (Tac. Ann. XII.58). 145 Smith D.R, 2000, 287. Učesnici najpre glume bitku, a potom se povlače, sklapaju mir i galopiraju jedni pokraj drugih. Lusus Troje ima za cilj da poveže rimsku mladež, budućnost Rima s njihovim trojanskim poreklom. 146 Tac. Ann. XI.11; Suet. Nero, 7. 147 Smith D.R, 2000, 289. 148 Tac. Ann. XIV.20; Suet. Nero, 12.

24

navodeći da su posle izvesnog premišljanja o mestu izvršenja atentata, konačno odlučili da to bude u Cirkusu na dan Cererinih igara (ludi Ceriales). Posle otkrivanja zavere i brojnih pogubljenja, Neron je mogao slaviti svoje izbavljenje. Pored dodele darova bogovima i upućivanja molitvi zahvalnica, odlučeno je da na Cererinim igrama bude više konjskih trka, a posebne počasti iskazane su Solu i Spes.149 Dakle, motiv s predstavom cara na konju koji drži koplje na gotovs i vojnika u galopu, mogao bi označavati i pravi decursio, odnosno »napad« u Neronovom smislu koji bi se odnosio na hapšenja i ubistva zaverenika, ali i svih drugih nedužnih ljudi koji su iz drugih razloga bili u nemilosti cara od ranije. Neron se, kao što znamo, tokom ove zavere oslanjao najviše na germansku gardu, jer im je više verovao kao strancima.150 Osim toga izgleda da je i vojska u velikoj meri ostala verna Neronu u ovom trenutku, uz pomoć koje je Rim doveo u opsadno stanje. Iako se pominje učešće Fenija Rufa prefekta pretorije u zaveri u koga su zaverenici polagali nade za podršku pretorijanaca, on se odmah po otkrivanju zavere poneo krajnje kukavički.151 Ozbiljna podrška pretorijanaca je očito izostala, jer u suprotnom car verovatno ne bi preživeo ovom prilikom, s obzirom na poznatu efikasnost pretorijanskog mača u uredjivanju politike nasledjivanja. Iste godine, pored decursio motiva, Neron kuje i novac s opisanom adlocutio scenom, s kojom se može povezati podela vojnicima 2000 sestercija kao nagrada za pokazanu lojalnost caru.152 Oba motiva predstavljaju retke prikaze cara s vojskom i uopšte njegovo bilo kakvo interesovanje za vojne poslove. Tim pre oni moraju ukazivati na neku sasvim posebnu priliku koja bi nagnala Nerona da na trenutak odvrati pažnju od kitarodskih pravila i usmeri je na vojsku. One ilustruju zahvalnost cara koju odaje vojnicima za pruženu podršku u do tada najopasnijoj situaciji po njegov život, tokom Pizonove zavere.

U carskom kovanju postoji i nekoliko predstava bez prateće legende koja bi ih odredila kao decursio tip. Ali prema prikazanim detaljima (car u galopu, zamahuje kopljem) smatrali smo da ih treba svrstati u ovu grupu reversnih tipova, mada su izuzetno bliski i tipu profectio, pa ih treba uzeti s izvesnom rezervom u smislu opredeljenja. Ovo bi bili primeri Otona s legendom PONT MAX gde je prikazan car u galopu kako zamahuje kopljem (T. VI, 7).153 Predstava, ukoliko je tumačimo kao decursio, može se povezati sa početkom vojne operacije koju je preduzeo Oton marta 69. godine. Svetonije nas obaveštava da je to učinio, mimo običaja, dok su se u gradu još nosili sveti štitovi, ancile.154 Na av. Galbinog denara car je prikazan u opisanoj sceni uz legendu SER GALBA IMP AVG, dok su na rv. prikazane biste tri Galije (T. VI, 8).155 I konačno, nalazimo još dva primera u kovanju Hadrijana sa legendom COS III (T. VI, 9, 10),156 u kojima je ponovo car predstavljen kako galopira s kopljem uperenim napred, dok ogrtač leprša za njim. 149 Tac. Ann. XV.74. 150 Tac. Ann. XV.58. 151 Tac. Ann. XV.58, 61, 66, 68. 152 Tac. Ann. XV.72. 153 BMC I, n. 12, Pl. 60.8; RIC I, n.10. 154 Suet. Otho, 8. 155 BMC I, n. 214, Pl. 54.13; RIC I, n.110, Pl. XIV.234. 156 BMC III, n. 435, Pl. 54.20; RIC II, n. 187; BMC III, n. 1454, Pl. 86.4; RIC II, n. 717.

25

Debellator hostium

Kao debellator hostium može se nazvati scena u kojoj je prikazan car na konju kako gazi palog neprijatelja ispred i zamahuje kopljem da mu zada poslednji udarac. Predstavlja isticanje carske vrline kao hrabrog i nepobedivog ratnika – invicta virtus, na taj način izražavajući tesnu vezu izmedju ideja pobede (Viktorije) i hrabrosti (Virtus). Ovo je motiv koji će steći veliku popularnost tokom IV veka s legendom DEBELLATORI GENTIVM BARBARARVM.157 U kovanju Julijevaca i Klaudijevaca ne pojavljuje se motiv debellator hostium. Element borbe bio je eliminisan jer u to doba više nije bio primenjiv za motiv nepobedivosti. Odsustvo ovakvih motiva bilo je pozitivan element u opisu »dobrog« princepsa. Po prvi put ova predstava s legendom INVICTA VIRTVS javlja se na novcu Septimija Severa, ali se kao ikonografski tip javlja još od vremena Vespazijana i njegovih sinova. (T. VI, 11, 12).158 Na novcu iz 72. godine prikazan je Tit na konju kako gazi palog neprijatelja, zamahujući kopljem zadaje mu poslednji udarac. Prikazuje se dostojanstvo princa velike reputacije i sposobnosti proizašlih iz Titovih vojnih uspeha. Ovaj motiv ponavlja i Domicijan 85. godine proslavljajući svoj trijumf nad Hatima.

Trajan se više puta prikazuje kao odlučni osvajač, kao najbolji princeps, u vojnoj akciji na frontu, kako gazi nemoćnog neprijatelja koji moli za milost (T. VI, 13, 14, 15).159 Svi primeri vezani su za dačke ratove Trajana, dok potpuno izostaju tokom njegovog Istočnog pohoda. Sledeći car koji je prikazan kako predvodi vojsku u žaru borbe demonstrirajući svoju virtus, kao debelator hostium jeste Lucije Ver (T. VII, 1, 2).160 U prvom slučaju povod je osvajanje Jermenije 163. godinie, a u drugom pobede u Partiji i zauzimanje Seleukije naredne godine. Ovo je snažna i živa slika, ali u slučaju Lucija Vera predstavlja simbolično ostvarivanje pobede. Nema podataka da je car lično učestvovao u bilo kojoj vojnoj operaciji tokom ovog pohoda, već su one ostvarene od strane legata pod njegovim auspicijama.

Na primercima Septimija Severa predstavu prate legende VIRTVS AVG (T. VII, 3)161 ili već pomenuta INVICTA VIRTVS (T. VII, 4).162 Povezane su s pobedama ostvarenim u ratu s Parćanima. Jedan kasniji primer Septimija Severa upućuje na pobede u Britaniji, u ratu u kome je ostareli car lično uzeo učešća.163 Denari Karakale beleže važnu ulogu koju je princ imao u britanskom pohodu, ponovo uz legendu INVICTA VIRTVS (T. VII, 5).164 Naime, tokom čitavog pohoda pažnja je usmerena najviše na Karakalu, on dominira u predstavama iz tog vremena, što ga označava kao princa na koga se Carstvo može osloniti, kao nosioca najveće carske vrline.

157 BMC V, p. cli. 158 Vespazijan: BMC II, n. 622; RIC II, n. 523; Tit: BMC II,n. 634, Pl. 25.2; RIC II, n. 613; Domicijan: BMC II, n. 339, Pl. 73.2; RIC II, n. 257. 159 BMC III, n. 137, Pl. 11.12; BMC III, n. 841, Pl. 31.5; RIC II, n. 543; BMC III, n. 837, Pl. 31.3; RIC II, n. 534, Pl. X.183. 160 Gnecchi II, n. 4, Pl. 72.5; BMC IV, n. 390, Pl. 60.5; RIC III, n. 545, Pl. X.203. 161 BMC V, n. 142, Pl. 30.8; RIC IV.1, n. 146. 162 BMC V, n. 340, Pl. 35.16; RIC IV.1, n. 269. 163 BMC V, p. 357, n. *; RIC IV.1, n. 231. 164 BMC V, n. 506, Pl. 40.15; RIC IV.1, n. 155.

26

Živopisna predstava borbe u kojoj učestvuje sam car ubijajući neprijatelje, javlja se na medaljonu Maksimina Tračanina (T. VII, 6).165 Na prvi pogled vidi se scena velike bitke i nasilja, a tek je onda otkrivamo kao scenu u trenutku pobede, dok carski podvig podiže dramatičnost trenutka. Maksimin žestoko napada obarajući dva Germanina, dok prisustvo Viktorije služi da redukuje dogadjaj i preobrati ga u alegoriju trijumfa. Ovde je sasvim očigledna veza pobede i vojničke hrabrosti – cara koji je na konju u žestokoj borbi, predvodi Viktorija koja nosi u ruci pobednički venac. Konkretan povod je pobeda koju je Maksimin ostvario nad Germanima 235. godine prodirući na teritoriju neprijatelja, pokazujući lično pri tome veliku hrabrost.166

Jedino je Galijen u ovom aspektu prikazan nešto drugačije. On stoji, i nogom gazi palog neprijatelja, spremajući se da mu kopljem zada smrtonosni udarac, uz legendu VIRT GALLIENI AVG (T. VII, 7).167 Na medaljonima i novcima Proba car je na konju u pratnji vojnika ili bez nje (T. VII, 8-10).168 Medaljoni Numerijana dočaravaju nam živopisnu scenu u kojoj su prikazani Kar i Numerijan na konjima jedan nasuprot drugome, dole su neprijatelji koje gaze, a iznad dve Viktorije koje ih krunišu uz legendu VIRTVS AVGVSTORVM (T. VII, 11).169

Sumirajući sve navedene primere, neophodno je istaći vezu izmedju predstava rata i lova. U oba slučaja slavi se virtus augusti, ali je u jednom slučaju žrtva neprijatelj, a u drugom divlja životinja. Scena lova, ustvari, je samo podražavanje scene bitke, kroz izražavanje carske vrline hrabrosti i veštine koju manifestuje. Sa scenama lova na divlje zveri susrećemo se najpre na medaljonu Hadrijana uz legendu VIRTVTI AVGVSTI (T. VII, 12),170 zatim kod Marka Aurelija bez prateće legende (T. VII, 13).171 Medaljon Marka Aurelija kovan je 139./140. godine i osim svog osnovnog značenja, u ovom slučaju, predstava dočarava i njegovu ulogu koju ima kao princeps iuventutis. U kovanju Marka Aurelija ne pojavljuje se ni jedan primer koji bi eksplicitno naglasio njegovu ulogu kao princeps iuventutis, osim posrednih kao što su predstave Juventasa ili Kastora. Na ovaj način, mogla se izraziti potencijalna ratnička hrabrost princa. Konačno, Komoda vidimo najčešće u sceni borbe s divljim zverima što je i razumljivo, s obzirom na činjenicu da je ovo bio omiljeni sport cara (T. VII, 14).172 Adventus

Adventus obeležava svečani ulazak cara u Rim, bilo prilikom otpočinjanja njegove vladavine, bilo povodom njegovog povratka s nekog putovanja ili ratnog pohoda. 165 Gnecchi II, n. 4, Pl. 102.5. 166 RIC IV.2, p. 130; CAH XII, 74. 167 RIC V.1, n. 53. 168 Gnecchi III, n. 61, Pl. 157.6; Gnecchi III, n. 58, Pl. 157.5; RIC V.2, n. 877, Pl. V.2. 169 Gnecchi I, n. 1, Pl. 4.7. 170 Gnecchi III, n. 95, Pl. 146.3. 171 Gnecchi II, n. 89, Pl. 66.9. 172 BMC IV, n. 168, Pl. 95.8; RIC III, n. 114, Pl. XIV.284.

27

Takodje, može označavati i njegov dolazak u neki od gradova u provincijama Carstva. Prvi ulazak u prestonicu novog cara bio je upravo na konju, ne u kočiji, što rezultira pojavom na novcu cara na konju u vojničkom odelu, obično uz legendu adventus augusti.173 S druge strane, kao srećan i završni dogadjaj imao je veliku važnost i zbog toga se često konačni rezultat carske vojne aktivnosti prikazuje u vidu trijumfalnog adventusa. Iz ovog razloga, na primer, ali i iz razloga političke objave, novac Septimija Severa po povratku u Rim 196. godine nosi legendu adventivi avg felicissimo. Iako adventus i trijumf nisu smatrani jednakima, carski adventus počeo je da biva prihvatan u III v. kao oznaka pobede.174 Ovaj vojni aspekt adventusa pridodat je motivu cara na konju s predvodnikom i pratnjom, koji potiču od profectio tipova II veka. Septimije Sever prvi je kovao novac s predstavom pobedonosnog dolaska, gde je kao konjanik predvodjen vojnikom koji nosi veksilum. Aleksandar Sever prvi kuje medaljone profectio tipa gde je predstavljen car na konju koga predvodi Viktorija i prati vojnik. Ovaj motiv ponoviće Gordijan III objašnjavajući ga kao victoria augusti. Da bi od Filipa I ovaj motiv, bio preuzet s profectio reversa i usvojen kao adventus tip. Motiv će ponavljati sledeći carevi i on će postajati sve svečaniji s dodatkom figura koje učestuvuju u procesiji. Car je uvek u gestu podignute d. ruke u znak pozdrava i zahvaljivanja za ovacije koje mu se upućuju.

Uloga Viktorije veoma je važna u profectio, adventus i trijumfalnim tipovima u ulozi željene ili ostvarene pobede. I dok je Viktorija u adventusu češća, kod profectio tipova javlja se u III veku i onda najčešće predvodi cara koji je na konju. Scene u kojima Roma dočekuje cara i prima od njega Viktoriju, naglašava da je car pobedu postigao za državu i može predstavljati pobednički adventus. Viktorija se pojavljuje i u scenama gde leti iznad cara i kruniše ga dok u pobedničkom adventusu ulazi u Rim, ili, pak, predvodi cara koji je na konju noseći venac i palminu granu. Naglašavanje harizmatičnog lika bio je primarni zadatak umetnika, oslanjajući se na poznatu tradiciju carskih portreta na konju kao numizmatičkih ili skulpturalnih tipova. Sjedinjavanje konjaničke statue, s karakterom adventus motiva, vodi do razvitka predstave jahača, kao izraza moćnog veličanstva, čak bez legende adventus.175 Zastupljeni su primerima od Avgusta do Tita, jer se od Trajana prvi puta susrećemo s objašnjavajućom legendom. Grupi bez legende adventus pripadaju primerci Avgusta kovani izmedju 31.-29. godine s.e. uz legendu CAESAR DIVI F, na kojima je Avgust prikazan kako jaše na konju, gestom naglašavajući njegovu moć i autoritet (T. VII, 15).176 Verovatno obeležava njegov povratak posle okončanja gradjanskog rata u finalnoj pobedi nad Markom Antonijem i potonjeg osvajanja Egipta.

U kovanju Galbe na ranim španskim i galskim av. kao i na rimskim rv. pojavljuje se motiv gotovo identičan Avgustovom. Upadljivo je korišćenje ovog motiva kao zamena za portret cara na av. koji očigledno nije bio dostupan u ranim danima Galbine vladavine. Javlja se u tri varijante, različite u detaljima: a) av. španske i galske kovnice na kojima je Galba prikazan u vojničkom odelu s ogrtačem koji leprša za njim, kako jaše podignute d. ruke;177 b) av. galske kovnice na kojima je Galba prikazan na isti način samo što ovoga

173 Stevenson W, 1964, 8-11. 174 Brilliant R, 1963, 175. 175 Brilliant R, 1963, 174. 176 BMC I, n. 594, Pl. 14.13; RIC I, n. 31. 177 BMC I, n. 161, Pl. 53.1; RIC I, n. 74.

28

puta zamahuje kopljem koje drži u d. ruci;178 i c) av. španske i rv. rimske kovnice daju kombinaciju prethodna dva tipa, Galba je u stavu kao da zamahuje kopljem ali je ruka prazna i otvorena (T. VIII, 1).179 Ukoliko nedostatak koplja nije slučajan, što se čini malo verovatnim, s obzirom da se kuje u dve kovnice, onda ova istaknuta otvorena ruka predstavlja ikonografsku inovaciju. Galbin uspeh baziran je na njegovoj jakoj vojnoj poziciji kao prokonzula u Španiji, pa bi konjanička figura bila dovoljno alegorična za njegov imperium i služila kao numizmatička insignija za njegove vojnike tokom vojnih aktivnosti u Španiji i Galiji. Raširena ruka jeste, ali ne i samo, opšti poziv koji se odnosi na ohrabrivanje svih onih koji ga podržavaju, dok odsustvo kratkog koplja može izražavati želju za miroljubivom rekonstukcijom države koju obećava Galba u svojim legendama na novcu.180

Sličan Avgustovom i prvoj varijanti Galbe, je i Vespazijanov primerak s legendom IMPER (T. VIII, 2).181 U slučaju Domicijanove predstave na novcu kovane 73. godine, koja ga prikazuje kako jaše na konju i nosi skiptar s ljudskom glavom na vrhu, moramo pokazati izvesnu opreznost (T. VIII, 3).182 Naime, možda se radi o prikazu trijumfa Vespazijana i TIta juna 71. godine, u kome je uzeo učešća i Domicijan, ali ne u kočiji nego baš na konju.183 Domicijanova očekivanja su sigurna ali prolongirana, pa u medjuvremenu sugeriše svoj dolazak u red uspešnih. Motiv izražava snagu, njegova pozicija na konju vodi ga do položaja komandanta, koja je izražena i gestom podignute ruke. Motiv s Titom na konju, koji drži skiptar dok drugom rukom prima paladijum koji mu pruža Roma, predstavljena u vojničkom odelu s nogom na globu (T. VIII, 4),184 izražava njegov adventus posle investiture. Poruka koja se prenosi jeste da novog cara pozdravlja Roma, koja mu ukazuje poverenje i predaje u ruke simbol večnog Rima.

Na medaljonima Trajana konačno se prvi put susrećemo s objašnjavajućom legendom ADVENTVS AVG. Medaljon prikazuje Trajana u vojničkom odelu, na konju i predvodjenog Felicitas koja nosi kaducej i rog izobilja, u pratnji tri vojnika (T. VIII, 5).185 Car ulazi u Rim, kao što ga je i napustio, na konju s kopljem u ruci, okružen vojnicima, dok njegov srećan povratak predvodi Felicitas. Ovo je komemoracija svečanog pobedonosnog ulaska najboljeg princepsa u prestonicu posle srećnog okončanja dačkih ratova, što državi obećava blagostanje. Predstava je u kontrastu sa statičnom profectio kompozicijom koja oličava vizionarsku aspiraciju.186

Najbrojniji su ipak Hadrijanovi adventus tipovi, što nas ne čudi s obzirom na njegova poznata putovanja širom Carstva. Pri tome, razlikujemo njegove dolaske u prestonicu, od onih u gradove provincija. Prvi dolazak Hadrijana u Rim posle investiture bio je u leto 118. godine i zabeležen je odgovarajućom predstavom na sestercijusu (T. VIII, 6).187 Car je prikazan u togi, kao princeps, kako se rukuje s Romom koja naoružana sedi na oklopu i želi mu dobrodošlicu. Važno je skrenuti pažnju da se car, po prvi put u

178 BMC I, n. 206, Pl. 54.7; RIC I, n. 108. Vidi T. VI, 8. 179 BMC I, n. 21, Pl. 52.9; RIC I, n. 9, Pl. XIII.222. 180 Brilliant R, 1963, 86. 181 BMC II, n. 419, Pl. 14.16; RIC II, n. 271. 182 BMC II, n. 121, Pl. 3.14; RIC II, n. 232, Pl. I.5. 183 Suet. Domit. 2. 184 BMC II, n. 188, Pl. 49.7; RIC II, n. 104. 185 Gnecchi I, n. 1, Pl. 21.6. 186 Vidi T. IV, 6, 7. 187 BMC III, n. 1120, Pl. 76.4; RIC II, n. 547, Pl. XV.307.

29

toj ulozi, pojavljuje u prestonici upravo kao princeps, a ne kao imperator. Priklanjanje Hadrijana ulozi princepsa, pre nego imperatora, ubrzo će se potvrditi njegovom politikom.

Česta Hadrijanova putovanja i dolasci u različite provincije zabeleženi su poznatom adventus serijom na sestercijusima. Prikazan je carski dolazak u 16 provincija, Italiju, dok je od gradova posebno izdvojen dolazak u Aleksandriju. Ikonografska šema uvek je ista: Hadrijan je u togi i u l. poziciji, dok je s d. strane personifikacija odredjene provincije, koja u d. ruci drži pateru iz koje prinosi žrtvu na oltar postavljen izmedju dve figure.188 Svaka provincija predstavljena je svojim lokalnim obeležjima – odećom ili atributima koje drži. Na taj način predstvljena je Italija s rogom izobilja (T. VIII, 7),189 Afrika koja nosi slonovsku kožu preko glave i drži klasje (T. VIII, 8),190 Arabija sa svežnjem cimeta (T. VIII, 9),191 Azija sa skiptrom (T. VIII, 10),192 Bitinija s krmom (T. VIII, 11),193 Britanija bez dodatih atributa,194 Kilikija koja drži veksilum,195 Galija takodje bez atributa (T. VIII, 12),196 Španija koja drži grančicu (T. VIII, 13),197 Judeja uz koju su prikazana dva deteta s palminim granama (T. VIII, 14),198 Makedonija je obučena u kratku tuniku i drži štap (T. VIII, 15),199 Mauretanija je prikazana na dva načina, oba puta u kratkoj tunici kako drži veksilum, samo što u jednom slučaju ima slonovsku kožu na glavi (T. IX, 1, 2),200 Mezija s lukom i tobolcem,201 Norik s veksilumom,202 Frigija s prepoznatljivom kapom i pastirskim štapom,203 Sicilija s klasjem (T. IX, 3),204 Trakija je bez atributa,205 i na kraju Aleksandrija gde su prikazani Serapis i Izida kako dočekuju i rukuju se preko oltara sa Hadrijanom i Sabinom.206 Legende su kod svih primera iste ADVENTVI AVG AFRICAE, itd...

Hadrijan je uvek s podignutom d. rukom u gestu naloga da se ritual obavi, s druge strane personifikacija provincije vrši libaciju iz patere na oltar, pored koga u većini slučajeva leži i žrtvena životinja. Od uobičajene šeme odstupaju dva primerka: Aleksandrija i Judeja. Kod primera Aleksandrije dva velika egipatska božanstva žele dobrodošlicu caru i carici. Moguće je da je poseta Aleksandriji povezana s nekom posebnom komemoracijom.207 U vezi Judeje koja je prikazana u pratnji dece, Štrak smatra, s čim se slaže i Matingli, da se radi o aluziji na novu Judeju, s njenom rastućom 188 Kada je u d. poziciji osoba otkriva mnogo više svoje telo posmatraču, nego kada je u l. poziciji. 189 BMC III, n. 1650, Pl. 92.4; RIC II, n. 888. 190 BMC III, n. 1632, Pl. 91.10; RIC II, n. 872. 191 BMC III, n. 1636, Pl. 91.12; RIC II, n. 878. 192 BMC III, n. 1638, Pl. 92.1; RIC II, n. 880. 193 BMC III, n. 1639, Pl. 92.2; RIC II, n. 881. 194 BMC III, p. 490, n. *; RIC II, n. 882. 195 BMC III, p. 490, n. †; RIC II, n. 883. 196 BMC III, n. 1641, Pl. 92.6; RIC II, 884. 197 BMC III, n. 1645, Pl. 92.3; RIC II, n. 886. 198 BMC III, n. 1655, Pl. 92.8; RIC II, n. 890, Pl. XVI.325. 199 BMC III, n. 1663, Pl. 91.15; RIC II, n. 895. 200 BMC III, n. 1664, Pl. 92.5; RIC II, n. 897; BMC III, n. 1667, Pl. 92.7; RIC II, n. 899. 201 BMC III, p. 495, n. *; RIC II, n. 903. 202 BMC III, p. 496, n. *; RIC II, n. 904. 203 BMC III, p. 496, n. ≠; RIC II, n. 905. 204 BMC III, n. 1670, Pl. 92.10; RIC II, n. 906. 205 BMC III, n. 1671; RIC II, n. 907. 206 BMC III, p. 489, n. *; RIC II, n. 877. 207 BMC III, p. clxxii.

30

populacijom, koju Hadrijan podržava u svom novom Jerusalimu, koloniji Aelia capitolina.208 Od svih navedenih provincija, samo su Afrika, Španija, Italija i Aleksandrija zastupljene i u carskom kovanju. Nisu najjasniji razlozi za odsustvo nekih važnih provincija, kao što je na primer Sirija, gde je Hadrijan imao komandu nad vojskom u vreme neposredno pred Trajanovu smrt. I najzad, posle velikih putovanja, Hadrijan je opet u prestonici, prima dobrodošlicu od Rome u dextrarum iunctio sceni, koja ga ovoga puta dočekuje na nogama. Prikazan je povratak Hadrijana 134. godine u Rim posle njegovog drugog velikog putovanja po provincijama Carstva (T. IX, 4).209

U dextrarum iunctio sceni Roma dočekuje i Lucija Vera na sestercijusu iz 167. godine. Ona, kao vladarka sveta, drži nogu na globu, i pri tome želi dobrodošlicu imperatoru posle uspešno okončanog rata s Parćanima (T. IX, 5).210 Stojeća pozicija Lucija Vera ispred boginje pogodna je za smrtnike, pa makar on bio i car. Na identičnu scenu nailazimo i 164. godine,211 ali u ovom slučaju to ne može biti realni adventus, nego pre željeni ili izraz čestiki koje se upućuju caru iz Rima za uspešne operacije na Istoku dok je kampanja još u toku. Na novcu kovanom 168. godine susrećemo se s motivom koji predstavlja Lucija Vera koji predaje Romi Viktoriju.212 Ranija predstava adventusa sada se razvija, tako da je Romina svetska dominacija definitivno potvrdjena pobedom koju je za nju obezbedio car.

Na izuzetnom medaljonu Marka Aurelija iz 173. godine, prikazan je car u vojničkom odelu kako nosi trofej u procesiji neposredno ispred trijumfalnog luka, u pratnji vojnika i Viktorije koja ga kruniše uz legendu ADVENTVS AVG (T. IX, 6).213 Ovo je vreme rata s Kvadima i pitanje je da li je Marko Aurelije uopšte dolazio u Rim u to doba. Mada, Tojnbi pozivajući se na Mekdonalda, smatra ovaj medaljon dokazom o kratkoj poseti cara Rimu pre otpočinjanja nove kampanje.214 Pored toga, iako legenda odredjuje predstavu kao adventus, sama scena više upućuje na ovatio, pošto car hoda, a nije na konju ili kočiji. Iz tog razloga verovatnije je da predstava obeležava neku od ostvarenih pobeda u Germanskom ratu, koja u svakom slučaju nije bila presudna za njegov konačni ishod. Komodov ADVENTVS CAES iz rata s Jazigima, zabeležen je predstavom na novcu 175. godine, u kojoj je mladi princ na konju s podignutom d. rukom (T. IX, 7).215 Njegov odlazak nije zabeležen na novcu tipom profectio, već predstavom oltara posvećenog Fortuni redux.216 Povratak Komoda iz drugog germanskog rata i njegov prvi ulazak u prestonicu kao cara, obeležen je uobičajenom predstavom s legendom ADVENTVS AVG.217

ADVETNTIVI AVG Septimija Severa na medaljonju iz 194. godine prikazuje cara na konju, s vojnikom koji je ispred njega i nosi veksilum (T. IX, 8),218 i obeležava

208 Strack P.L, Teil II, p. 162. 209 BMC III, n. 1477, Pl. 87.1; RIC II, n. 740. 210 BMC IV, n. 1327, Pl. 80.13; RIC III, n. 1463. 211 BMC IV, str. 566, n. †; RIC III, n. 1376. 212 BMC IV, p. 604, n. †; RIC III, n. 1476. 213 Gnecchi II, n. 2, Pl. 59.5. 214 Toynbee J.M.C, 1986, 107. 215 BMC IV, n. 641, Pl. 66.6; RIC III, n. 604, Pl. X.209. Komod je komandu na tom frontu dobio u julu, a u septembru odnosi pobedu. 216 Vidi T. XII.2. 217 RIC III, n. 294. 218 Gnecchi, II, n. 2, Pl. 92.8.

31

njegov dolazak u neki provincijski grad na Istoku. Na av. ovog medaljona je IMP III koji je Sever dobio posle bitke kod Kizika početkom januara 194. godine, dok je IMP IIII dobio posle pobede kod Nikeje početkom aprila. Scena na medaljonu predstavlja adventus u jedan od ova dva grada.219 Pobednički povratak 196. godine u Rim posle pobeda na Istoku zabeležen je dvema predstavama; jedna u kojoj je prikazan car na konju s vojnikom ispred (T. IX, 9)220 i druga na kojoj je car bez pratnje (T. IX, 10),221 obe s legendom ADVENTIVI AVG FELICISSIMO. Pored ove legende, povratak s Istoka 202. godine, zabeležen je i kao ADVENT AVGG, s obzirom na uspešno sprovodjenje dinastičke politike Septimija Severa (T. IX, 11).222 Ovaj trijumfalni povratak dokumentuju i primeri Septimija Severa, Karakale i Gete na konjima u galopu,223 kao i novac s predstavom galije s veslačima, veksilumom, i standardima (T. IX, 12).224

Medaljon Septimija Severa datovan u 207. godinu s legendom ADVENT AVG GALL PONT MAX TR POT XV COS III obaveštava nas o poseti cara Galiji.225 Nije poznato da je Septimije Sever ove ili možda prethodne godine posetio Galiju, tako da ova legenda ostavlja izvesne nedoumice u vezi pomenutog putovanja. Možda se radi o planiranoj ali neostvarenoj poseti. Tokom britanske kampanje javlja se predstava cara na konju s legendom ADVENTVS AVGVSTI (T. IX, 13).226 Ponovo se pojavljuje dilema da li se radi o dolasku u Jork ili o željama za povratkom u Rim ostarelog i bolesnog cara, koji će ubrzo i umreti upravo u Jorku. Povratak u Rim iz britanske kampanje proslaviće sestercijus Gete, prikazanog u vojničkom odelu na konju koga za uzde vodi vojnik (T. IX, 14).227 Naredna zabeležena adventus predstava je Elagabalov svečani ulazak u Rim, prvi posle investiture (T. IX, 15).228

Od Filipa I predstave carskih adventusa javljaju se uglavnom u dva vida paralelno: car na konju, podignute d. ruke, s kopljem u drugoj ruci, scena je često statična, koja ponekad više podseća na konjaničku statuu cara; ili dinamičnoj predstavi pobedničkog adventusa cara na konju predvodjenog Viktorijom, praćenog vojnicima i okruženog vojnim insignijama, kako trijumfalno ulazi u prestonicu.229 Prototip za drugi tip predstavlja ovakva scena zabeležena na medaljonu Gordijana III (T. X, 1)230 s legendom VICTORIA AVGVSTI. Medaljon Gordijana III beleži pobedu u ratu s Persijancima, a verovatno i željeni i očekivani povratak u Rim. U kovanju Filipa I, pored

219 BMC V, p. cxxviii. 220 BMC V, n. 150, Pl. 9.7; RIC IV.1, n. 73, Pl. V.20. 221 BMC V, n. 151, Pl. 9.8; RIC IV.1, n. 74. 222 BMC V, n. 304, Pl. 34.14; RIC IV.1, n. 248. 223 BMC V, str. 230, n. *; RIC IV.1, n. 177. 224 Karakala: BMC V, n. 267, Pl. 33.14; RIC IV.1, n. 57. 225 Gnecchi II, n. 1. 226 BMC V, n. 50, Pl. 54.8; RIC IV.1, n. 249. 227 BMC V, n. 230, Pl. 60.1; RIC IV.1, n. 182. 228 BMC V, n. 195, Pl. 89.5; RIC IV.2, n. 57. 229 Klajner (Kleiner F.S, 1992, 200-201) tvrdi da prvi pomenuti motiv predstavlja reprodukciju statue Filipa I, koja mora da je bila povezana s njegovim adventusom 244. godine; Traut (Trout D.E, 1989, 221-233) osporava da je adventus Filipa I bio najkasnije do jula 244. Po njemu, adventus serije novca datovane u kasno leto 247. godine najraniji su dokaz njegovog prisustva u Rimu. Tvrdi da je Filip dao prednost rešavanju problema na dunavskoj granici a ne dolasku u Rim da bi od Senata dobio potvrdu za svoju vladavinu. 230 Gnecchi II, n. 54, Pl. 106.5.

32

prve varijante predstave (T. X, 2),231 na medaljonima javlja i druga gde su Filip I i Filip II predstavljeni na konjima u procesiji predvodjeni Viktorijom (T. X, 3)232 obeležavajući pobednički povratak iz rata s Karpima.

Novac s carem na konju i legendom ADVETNVS AVG Trajana Decija (T. X, 4)233 proslavlja investituru i dolazak u prestonicu novog cara. Dočekan je s izuzetnim počastima kao novi spasitelj koji dolazi s dunavske granice. Predstavljajući idealan model cara, od Senata je pozdravljen kao »felicior Augusto, melior Traiano«. Prvi Trajan je preneo rimsku vrlinu do obala Dunava, gde je posle žestokih sukoba s upornim neprijateljem, uspeo da pridoda Carstvu novu provinciju. Novi Trajan donosi nazad istu vrlinu u prestonicu kao osveženje.234 Posle herojske pogibije Decija i njegovog starijeg sina Herenija Etruska u borbi sa Gotima juna 251. godine, nastao je muk i zaprepašćenje – prvi put je jedan rimski imperator pao na bojnom polju. Mladji Decijev sin, Hostilijan, nalazio se u Rimu, a vojska je proglasila za cara Trebonijana Gala, namesnika Donje Mezije, koji je zaključio mir s Gotima i žurno se vratio u Rim. Njegov adventus zabeležen je na novcu predstavom cara na konju (T. X, 5).235 Trebonijan Gal je Hostilijana adoptirao i dodelio mu titulu avgusta, a svom sinu Voluzijanu titulu cezara. No, Hostilijan ubrzo umire i Voluzijan dobija titulu avgusta.236 Zajednički adventus Trebonijana Gala i Voluzijana beleži medaljon iz 252. godine scenom u kojoj su dva avgusta predvodjena Viktorijom (T. X, 6).237 Ova predstava odnosi se na vreme posle smrti Hostilijana, kada imamo novu situaciju i koncepciju vlasti.

Medaljon iz vremena zajedničke vladavine Valerijana I i Galijena beleži ADVENTVS AVGG, dva princepsa koja u slozi vladaju Istokom i Zapadom, kako ulaze u prestonicu predvodjeni pobedničkom Viktorijom (T. X, 7).238 Galijenovi medaljoni s ovom legendom prikazuju ga s oba sina, Valerijanom II i Saloninom, na konjima u istoj sceni (T. X, 8).239 Aurelijan je predstavljen u sceni adventusa motivom cara na konju bez pratnje, koja beleži njegov prvi ulazak u prestonicu posle proglašenja od strane vojske za cara u Sirmijumu (T. X, 9).240 Na novcu Proba, u sceni adventusa identičnoj prethodnoj, pojavljuje se kao ikonografska novina, predstava palog neprijatelja ispod konja (T. X, 10),241 Predstave adventusa u kompoziciji s Viktorijom predvodnicom i vojnicima u pratnji zabeležene su još i na medaljonima: Klaudija Gotskog,242 Tacita (T. X, 11),243 Proba (T. X, 12),244 kao i Kara, Karina i Numerijana (T. XI, 1).245

Posebnu vrstu čine predstave u kojima su prikazani car i njegov/njegovi savladari na konjima bez druge pratnje, svi s podignutom d. rukom, dok u drugoj drže koplje, bilo

231 HCC III, n. 19, Pl. 67.19. 232 Gnecchi II, n. 2, Pl. 109.9. 233 HCC III, n. 1, Pl. 75.1. 234 CAH XII, p. 165-166; RIC IV.3, p. 113. 235 HCC III, n. 56, Pl. 85.56. 236 CAH XII, p. 167-168. 237 Gnecchi II, n. 1, Pl. 111.1. 238 Gnecchi II, n. 2, Pl. 113.2. 239 Gnecchi II, n. 6, Pl. 113.8. 240 Gnecchi I, n. 2, Pl. 3.9. 241 RIC V.2, n. 2, Pl. I.2. 242 Gnecchi II, n. 1, Pl. 117.1. 243 Gnecchi II, n. 3, Pl. 118.2. 244 Gnecchi II, n. 8, Pl. 119.5. 245 Gnecchi II, n. 1, Pl. 123.10.

33

da nose legendu VIRTVS AVGVSTORVM, u slučaju Septimija Severa s Karakalom i Getom i Filipa I s Filipom II ili ADVENTVS AVGG kod Filipa I s Filipom II i Trebonijana Gala s Voluzijanom (T. XI, 2-5).246 Kod izvesnog broja primeraka novca ili medaljona kovanih od vremena Hadrijana do Marka Aurelija, postoji odredjena nesigurnost u vidu determinacije predstava kao adventus, adlocutio ili kao predstava konjaničkih statua. Iz tog razloga ovi primeri izdvojeni su, jer legenda koja bi ih odredila ne postoji ili je za determinaciju neindikativna. Navodimo primere Hadrijana kovane izmedju 125-128. godine s legednom COS III, Antonina Pija iz 139. godine s legendom PONT MAX TR POT COS II, ili istog cara iz 151. godine s legendom TR POT XV COS IIII, Marka Aurelija i Lucija Vera iz 162. godine, Marka Aurelija iz 173. godine s legendom IMP VI COS III i istog cara iz 177. godine s legendom IMP VIII COS III P P (T. XI, 6-12).247 Fortuna Redux i Felicitati Augusti

Fortuna Redux bdi nad bezbednim povratkom cara u Rim s putovanja uopšte, pa i iz ratnog pohoda. Uobičajeno je bilo da Rimljani izražavaju zahvalnost Fortuni Reduks proslavljajući provratak cara; Fortuna se poziva da udeli blagostanje iz roga izobilja i da povoljno upravlja svojim kormilom. Predstava Fortune Reduks javlja se tokom čitavog Principata u utvdjenoj ikonografiji personifikacije koja najčešće sedi, redje stoji, drži rog izobilja i krmu na globu. Felicitas obeležava istinsku sreću koja se sastoji u posedovanju najdragocenije providentia, a najveća sreća za ovaj svet je da uživa u miru i blagostanju koje obezbedjuje car. Predstava Felicitas javlja se na gotovo svim carskim kovanjima izražavajući težnju princepsa za uvažavanjem svojih dužnosti i promovisanjem javne sreće. Kao felicitati augusti pojavljuje se uz predstavu galije sa željama da car srećno doputuje kući, a pojavljuje se u kovanju od Hadrijana do Marka Aurelija.

Fortuna Redux se u Principatu prvi puta javlja u kovanju Avgusta iz 19. godine s.e. (T. XI, 13 a, b).248 Prikazana je bista personifikacije na av. zajedno s bistom Fortune Victrix. Na rv. je uz legendu CAESARI AVGVSTO FOR RE EX predstavljen oltar Fortune Reduks koji je podignut u Rimu iste godine u čast povratka Avgusta u prestonicu i uspeha njegove dipolomatije na Istoku. U kovanju Vespazijana susrećemo se s predstavom Fortune koja stoji, drži rog izobilja i krmu na globu, izražavajući želje za 246 BMC V, n. 374, Pl. 37.1; RIC IV.1, n. 305, Pl. VII.15 (Septimije Sever); Gnecchi I, n. 1, Pl. 24.8; HCC III,n. 43, Pl. 68.43 (Filip I); Gnecchi II, n. 1, Pl. 111.8 (Trebonijan Gal). 247 BMC III, n. 439, Pl. 55.3; RIC II, n. 188 (T. XI, 6); Gnecchi II, n. 42, Pl. 48.2. za ovaj primerak možda bi se moglo reći da predstavlja adventus prilikom investiture (T. XI, 7); BMC IV, n. 744, Pl. 16.6; RIC III, n. 214. primerak koji Matingli, (BMC IV, p. lxxxix) opredeljuje kao konjaničku statuu posvećenu povodom proslave petnaestogodišnjice vladavine. S ovim mišljenjem slaže se i Brilijant (Brilliant G, 1963, 140), dok Štrak (Strack P.L. u Teil III, p. 147), isključuje adventus, profectio i ovatio i zaključuje da podignuta d. ruka ukazuje na adlocutio (T. XI, 8); Gnecchi II, n. 88, Pl. 66.8 (T. XI, 9), Gnecchi II, n. 36, Pl. 75.7 (T. XI, 10). Kod poslednja dva primera u pitanju je kovanje162. godine i vreme odlaska Lucija Vera na Istok u kampanju protiv Parćana. Medaljoni predstavljaju tim povodom oba cara na isti način. Ostaje otvoreno pitanje, da li je ovo adlocutio pred polazak u pomenuti pohod ili možda i sam profectio. Marko Aurelije pratio je Lucija Vera do Kapue, a onda se vratio u Rim; BMC IV, n. 575, Pl. 64.10; RIC III, n. 281, Pl. VIII.169 (Marko Aurelije); Gnecchi II, n. 20, Pl. 60.8 (Marko Aurelije). 248 BMC I, n. 4, Pl. 1.2; RIC I, n. 96.

34

bezbedan povratak Tita 71. godine (T. XI, 14).249 Na primercima Trajana (T. XI, 15)250 i Hadrijana (T. XII, 1)251 predstavljena je personifikacija koja sedi samo uz izvesne razlike u detaljima (naslon, glob). Na novcu Komoda kao cezara susrećemo se s predstavom oltara, koji je verovatno podignut povodom njegovog odlaska na front 175. godine da bi se pridružio ocu. Novac nosi legendu FORT RED P IVV (T. XII, 2).252 U istim ili sličnim ikonografkim šemama i nadalje tokom Principata carevima se želi srećan i bezbedan odlazak ili povratak u prestonicu.253 Neophodno je jedino izdvojiti osobene predstave u kovanju Hadrijana s legendom FOTVNAE REDVCI na kojoj je prikazan car u togi u dextrarum iunctio gestu s Fortunom (T. XII, 3).254

Novac Hadrijana s legendom FELICITATI AVG nosi predstavu galije koja plovi na l. ili na d. s veslačima, krmanošem, standardima, veksilumom i Minervom na pramcu (T. XII, 4, 5).255 Slične predstave javljaju se i na novcu Lucija Vera (T. XII, 6)256 i Marka Aurelija (T. XII, 7).257 Analogna predstavi Hadrijana s Fortunom Reduks u dextrarum iunctio gestu, je i scena istog cara s Felicitas (T. XII, 8).258 U oba slučaja Hadrijan je prikazan kao princeps, u togi, kako drži svitak u l. ruci. On je kao dobar administrator, starajući se o potrebama i željama različitih provincija koje je posetio, obavio svoju carsku dužnost i sada treba da se srećno i bezbedno vrati u prestonicu, što mu garantuju Felicitas i Fortuna. Signis receptis

Spor izmedju Rima i Parćanske države vodi svoje poreklo od vremena Pompejevih akcija na Istoku, da bi se još više pogoršao intervencijama Krasa i Marka Antonija. Ali postojao je jedan stalni razlog za medjusobne neprijateljske odnose, a to je bilo uspostavljanje rimskog protektorata nad Jermenijom. Osim ove jabuke razdora, nije bilo razloga zbog kojih dve države ne bi živele jedna kraj druge u miru i slozi. Priznavanje granice izmedju Partije i Rima na Eufratu, s kojom se svojevremeno složio Lukul, kao i Pompej u prvom trenutku, osiguravali bi miroljubive odnose. Slabosti u institucijama Parćanske države, političkim, društvenim i vojnim, kao i odstustvo agresivnih tendencija, bile su činjenice od najveće važnosti u procenjivanju poteza tradicionalne rimske politike u odnosu na Jermeniju. Osvajanjem Jermenije Pompej ju je pridodao krugu vazalnih država koje su pružale pomoć Rimu u odbrani provnicija u Maloj Aziji, nadajući se da time pravi protivtežu Partiji i barijeru izmedju nje i rimske interesne sfere. Ovaj sistem odbrane granica bio je pogodan za Rimljane, ali stvarao je i nevolje ukoliko bi ona izneverila svoje odgovornosti prema ekspanziji s Istoka . Vazalni

249 BMC II, n. 758, Pl. 32.7; RIC II, n. 422. 250 BMC III, n. 1026, Pl. 41.8; RIC II, n. 651. 251 BMC III, n. 1415, Pl. 85.8; RIC II, n. 707. 252 BMC IV, n. 652, Pl. 66.12; RIC III, n. 618, Pl. X.210. Povratak je zabeležen adventus tipom. 253 Iz ovog razloga, nema potrebe dalje navoditi primere s istim ikonografskim šemama. 254 BMC III, n. 15, Pl. 88.1; RIC II, n. 761. 255 BMC III, n. 1391, Pl. 84.13; RIC II, n. 705; BMC III, n. 1403, Pl. 85.5; RIC II, n. 706. 256 BMC IV, n. 1047, Pl. 75.5; RIC III, n. 1325. 257 BMC IV, n. 1621, Pl. 87.11; RIC III, n. 1192, Pl. XIII.254. 258 BMC III, n. 1502, Pl. 87.7; RIC II, n. 754.

35

odnos bio je, po svojoj prirodi, prelazan i kao i vlast, bio predodredjen da u krajnjem slučaju nestane.259

Avgust je u svoje vreme mogao da prepusti Jermeniju Partiji i preduzme sve neophodne mere za zaštitu granica. Pri tome ni jedan vitalni interes rimske države ne bi bio ugrožen, jer Partija uistinu nije bila ozbiljna pretnja Rimu, ne bez radikalne transformacije države, što je bilo malo verovatno. S druge strane, napuštanje Jermenije bilo bi loš politički potez, jer se naconalni ponos nije mogao lako pogaziti. Alternativna politika bila je aneksija Jermenije i severne Mesopotamije što bi izazivalo stalan sukob s Parćanima. Avgust je, s druge strane, želeo da reši čitavo istočno pitanje bez rata. Veštim diplomatskim akcijama uspeo je da 20. godine s.e. povrati ranije zaplenjene standarde i preživele zarobljnike. Ovim povodom aklamovan je za imperatora po deveti put i svoju diplomatsku pobedu proslavio je kao pobedu na bojnom polju.260

Novac Avgusta slavi povratak standarda različitim tipovima na novcu uz legendu SIGNIS RECEPTIS. Prikazan je Mars koji drži legionarskog orla i standard (T. XII, 9),261 predstava kružnog hrama Marsa Ultora u kojem se nalaze trijumfalna kola s legionarskim orlom u njima ili ista predstava samo bez kola (T. XII, 10, 11),262 potom, predstava istog hrama s Marsom koji stoji u njemu i drži legionarskog orla i standard (T. XII, 12).263 Interesantan je primerak u čijem se centru nalazi clipeus virtutis, koji je Avgust dobio od Senata, dok su l. i d. od njega legionarski orao i standard, uz legendu SIGNIS RECEPTIS S P Q R CL V (T. XII, 13).264 Predstavu divojarca prati legenda SIGNIS PARTHIC RACEPTIS (T. XII, 14).265 Konačno, postoji još jedan tip koji slavi ovaj dogadjaj, na kome se pojavljuje samo legenda bez predstave, u tri reda SIGNIS PARTHIS RECEPTIS (T. XII, 15).266

Kaligula kuje komemorativni novac kojim slavi uspomenu na oca. Germanik je 17. godine proslavio trijumf za svoje pobede u Germaniji i povodom povraćaja standarda izgubljenih pod Varom.267 Na rv. novca prikazan je Germanik kao trijumfator podignute d. ruke dok u l. drži legionarskog orla, a legenda objašnjava pojavu i povod SIGNIS RECEPT DEVICTIS GERM. Na av. je prikaz trijumfalne kvadrige u kojoj se nalazi Germanik, koji drži skiptar s orlom na vrhu.268

Još samo jednom tokom Principata javlja se ovakva legenda i to u kovanju Vespazijana, gde je predstavljen car u vojničkom odelu na platformi, kako dočekuje Viktoriju koja hita da mu uruči legionarskog orla (T. XIII, 1).269 Jedna mogućnost za pojavu ove predstave odnosi se na povraćaj standarda koji su zaplenjeni za vreme pobune pod Civilisom u Galiji, okončane definitnivno 70. godine.270 Dok bi druga mogla biti povezana s padom Jerusalima kada su verovatno povraćeni i legionarski orlovi legije XII 259 CAH X, p. 257. 260 CAH X, p. 255-256, 260-263. Tri puta su Rimljani poraženi u Partiji 53., 40. i 36. g.s.e. Konačno, 20.g.s.e. Rim je povratio svoju čast kada je Avgust uspeo da povrati zaplenjeno oružje i standarde. 261 BMC I, n. 332, Pl. 6.12; RIC I, n. 256. 262 BMC I, n. 384, Pl. 8.14; RIC I, n. 292; BMC I, n. 375, Pl. 8.5; RIC I, n. 288. 263 BMC I, n. 315, Pl. 5.20; RIC I, n. 254. 264 BMC I, n. 416, Pl. 9.14; RIC I, n. 305. 265 BMC I, n. 679, Pl. 17.1; RIC I, n. 47. 266 BMC I, n. 681, Pl. 16.20; RIC I, n. 48. 267 Tac. Ann. I.60, II, 25, II.41. 268 Vidi T. XXVIII, 6, a. 269 BMC II, str. 190, n. *, Pl. 35.6; RIC II, n. 461. 270 Tac. Hist. IV.14-37, 54-66, 70-79, V.26.

36

Fulminata, razbijene u Judeji nekoliko godina ranije.271 Vespazijan i u ovom slučaju vešto koristi priliku da aktuelne dogadjaje svoje vladavine poveže s Avgustovom. Rex datus

Predstavama rex datus oslikavaju se prilike u kojima su Rimljani postavljali u državama pod svojim protektoratom kraljeve na presto. Da bi se naglasio odnos snaga car je obično prikazan kako sedi na platformi u pratnji prefekta pretorije ili viših oficira, dok vazalni kralj stoji ponizno ispred platforme i prima krunu od moćnog vladara sveta.

Prvi put s ovom predstavom susrećemo se na novcu Kaligule kojim on komemoriše uspomenu na svog oca i njegova dela. Predstavljeni su Germanik koji drži koplje, dok d. rukom stavlja tijaru na glavu novog Jermenskog kralja Zenona, prozvanog Artaksije prema glavnom gradu Jermenije, uz legendu ARTAXIAS GERMANICVS (T. XIII, 2).272

Kaligula se pojavljuje u sceni investiture na retkom novcu Tračkog kralja Rojmetalka III, odražavajući malo poznate prilike stupanja na presto tog vladara. Na rv. je predstavljen Kaligula koji sedi na prestolu i daje dijademu Rojmetalku III uz legendu ΒΑΣΙΛΕΥΣ ΡΟΙΜΗΤΑΛΚΑΣ ΚΟΤΙΩΖ.273 Na av. je bista Kaligule s legendom takodje na grčkom. Navedeni novac dopunjava saznanja o odnosima izmedju Rima i Trakije, koje imamo zabeležene kod Tacita.274 S predstavama rex datus na Trajanovom novcu povezana je u izvesnom smislu i ona sa legendom REX PARTHVS, koja prikazuje Trajana koji sedi na platformi i prima parćanskog princa Partamasirisa, koji je u izražavanju svog poštovanja prikazan savijenih kolena (T. XIII, 3).275 Iza Parćanina stoje rimski legionari pod oružjem i držeći vojne insignije. Distanca izmedju Trajana, kao izvora moći i Partamasirisa, oštro je izražena 271 Bianco E, 1968, 208-209. 272 Tac. Ann. II.56; BMC I, n. 104, Pl. 28.1; RIC I, p. 120; Pjateli (Piattelli S, 1986, 185-187) raspravlja o opredeljivanju ovog novca kovanju Kaligule, Klaudija ili samog Germanika. Portreti Germanika na komemorativnim novcima Kaligule i Klaudija polazna su tačka za identifikaciju njegovog portreta, čija ikonografija nije sasvim definisana. Germanikov portret se bazira na tipu koji je korišćen za predstavljanje različitih ličnosti iz iste porodice ili im se približava. Pjateli tip rex datus pripisuje kovanju samog Germanika i smatra ga važnim za proučavanje njegovog portreta, jer bi ovaj mogao biti upotrebljen za poredjenje s izdanjima Kaligule i Klaudija. 273 Abramzon (Abramzon M.G, 1995, 194, f. 94) navodi da se novac nalazi u Nacionalnom arheološkom muzeju u Sofiji. Pošto se radi o retkim predstavama koje oslikavaju značajne dogadjaje u rimskoj spoljnoj politici, pomenuli smo i ovaj primer koji ne spada u carsko kovanje, a samim tim ni u predmet našeg istraživanja. 274 Abramzon M.G, 1995, 194-195. Posle smrti Rojmetalka I oko 12. g.s.e. koji je upravljao celom Trakijom, Avgust je podelio državu izmedju brata Rojmetalka I, Reskuporida III i njegovog sina Kotisa. Reskuporid III je odmah po smtri Avgusta upao na teritoriju Kotisa, lišio vlasti i ubio bratanca. Tiberije se poslužio lukavstvom i namamio ga u Rim, gde mu je sudjeno i poslan je u izgnanstvo u Aleksandriju gde je brzo ubijen. Trakija je podeljena izmedju sina Reskuporida III, Rojmetalka II i Kotisove dece, kojima je postavljen kao tutor bivši pretor Trebelen Ruf (Tac. Ann. II.64-67). Odani Rimljanima bili su na njihovoj strani tokom dva ustanka u Trakiji (Tac. Ann. III.38-39; IV.46-51). Tacitovo izlaganje prekida se, jer su knjige VII-X i početak XI izgubljene. Upravo u to vreme dolazi vladavina Rojmetalka III, posle koga je Trakija izgubila nezavisnost i definitivno postala rimska kolonija 45. godine. Na ovaj način predstava na novcu koja prikazuje investituru Rojmetalka III od strane Kaligule, podatak je koji na ovaj način dolazi do nas. Investitura se prema numizmatičkim izvorima mogla dogoditi 37.g. Kotis mladji, čije se ime pominje u legendi na novcu, javlja se kao savladar Rojmetalka III i njemu je pripala Mala Jermenija na upravu. 275 BMC III, p. 215, n. †, Pl. 40.8; RIC II, n. 669.

37

njegovom povijenom figurom i uspravnim figurama rimskih vojnika svuda oko njega, posebno carem na platformi. Predstavljen je prijem koji se odigrao u Elegiji u Jermeniji 114. godine i pokazuje karakter rimskog uspeha.276 Parćanin je došao u očekivanju da će odmah primiti krunu, ali kada je otkrio da Trajan nije raspoložen za to odbija da nastavi sa svojom ulogom i odlazi. Nesrećnim slučajem ili nesporazumom, pri povratku Partamasiris je ubijen, ne bez štete po reputaciju Trajana. Do kraja 115. godine osvojen je Ktesifon i slomljen parćanski otpor, pa Trajan postavlja Partamaspatesa na parćanski presto kao vazalnog kralja. Ovaj dogadjaj zabeležen je na sestercijusu s legendom REX PARTHIS DATVS (T. XIII, 4)277 i zajedno s REGNA ADSIGNATA tipom (T. XIII, 5)278 predstavlja najveće laskanje rimskom ponosu i ambiciji, slaveći ime Rimljana i samog Trajana. Trajan je boraveći na Istoku izvršio investituru parćanskog kralja, ali je primio i predstavnike drugih naroda koji su došli da mu izraze poštovanje. Predstave na novcu pokazuju Trajana kako u njegovom vojničkom dostojanstvu prima svečano trojicu kraljeva iz Kaspijske oblasti koji prilaze očekujući investituru.279 U sceni investiture Partamaspatesa, Trajan je ponovo prikazan kako sedi na platformi i stavlja krunu na glavu parćanskog kralja koji stoji ispred platforme. Simbolično je predstavljena i Partija koja kleči ispred svog novog kralja, u položaju zarobljenika sugerišući trenutno stanje i buduću ulogu njenog kralja.

U kovanju Antonina Pija susrećemo se dva puta sa scenom investiture – jermenskog i kralja Kvada. Osim već pomenutog primera investiture od strane Germanika, samo još na ovim primerima car je prikazan kako stoji pored vazalnog kralja, a ne na platformi. Pored toga, jedino je Antonin Pije prikazan kao princeps u togi, a ne u vojničkoj odeći kao imperator. Kod primera REX QVADIS DATVS (T. XIII, 6)280 Antonin Pije je predstavljen u d. poziciji u gestu predavanja dijademe kralju Kvada koji stoji naspram njega. Interesantno je primetiti da su figure podjednake visine, što nije slučaj kod investiture jermenskog kralja, koji je prikazan ledjima okrenut caru i kao znatno niža figura uz legendu REX ARMENIIS DATVS (T. XIII, 7).281 Stvarnost rimske snage personifikovana je u figuri cara, pojačavajući atmosferu patronata koja se oseća u prikazu. U ovim investiturama Antonin Pije najverovatnije nije učestvovao lično, već su one sprovedene pod njegovim auspicijama od strane legata. U slučaju Kvada i odredjenog posebnog ukazivanja poštovanja njihovom kralju (visina figure) vidimo i rimski interes za konotrolom, nad Kvadima radi zaštite dunavske granice.282 Investitura

276 Dio Cass. LXVIII.19.2. 277 BMC III, n. 1046, Pl. 43.1; RIC II, n. 667, Pl. XI.194. 278 BMC III, n. 1043, Pl. 42.10; RIC II,n. 666. 279 Dio. Cass. LXVIII.18.2; Pierre V.H, 1970, 46. 280 BMC IV, n. 1274, Pl. 29.8; RIC III, n. 620, Pl. V.107. 281 BMC IV, n. 1273, Pl. 29.2; RIC III, n. 619, Pl. V.106. 282 Abramzon M.G, 1995, 196-197. Po mišljenju ovog autora novac s predstavom investiture kralja Kvada predstavlja pre »izmišljene pobede Rimljana nego pravo stanje stvari«. Nadalje, Abramzon smatra da su Kvadi pokoreni samo 70-tih g. II v. a epizoda, predstavljena na novcu, svedoči o budućem mešanju Rimljana u unutrašnje nesuglasice germanskih plemena, koja su razmeštena na teritorije Imperije. Kvadi dospevaju na teritoriju Carstva sredinom I v.n.e. za vreme Klaudija. Najverovatnije je da su Kvadi dobili zemlju u oblasti Karnunta u Panoniji. Za vreme Domicijana protiv Kvada vodio se rat jer su prekršili dogovor, otkazavši caru pomoć protiv Dačana. Veliki deo Kvada do Markomanskih ratova živeo je iza limesa dunavskih provicnija u državi zavisnoj od Rima, ponekad su prodirali (za vreme Hadrijana) u predele Carstva. U prvoj polovini 40-tih g. II v. kod njih kao i kod dr. Germana izbio je nekakav sukob u

38

dva kralja ilustruje ogroman autoritet koji car koristi i na osnovu koga je sposoban da ih potčini volji Rima retko pribegavajući ratu. Novac je kovan 142./143. godine mada su datumi investiture nepoznati. Jermenija, stalno talasajući izmedju Rima i Partije, bila je u ovom trenutku očigledno pod rimskim uticajem.

Tokom istočne kampanje Lucija Vera susrećemo se ponovo s investiturom jermenskog kralja (T. XIII, 8).283 Kulminacija pobede predstavljena je ovom investiturom u ceremonijalnoj sceni kopiranoj s rex Parthis datus primerka Trajana. Lucije Ver prikazan je na platformi u pratnji oficira, verovatno svojih legata Priska i Kasija, koji su stvarno i rukovodili vojnim operacijama. Ovde se ponovo radi o simboličnom predstavljanju cara, koji u ovom dogadjaju nije učestvovao. No, kao što smo već primetili u slučaju Antonina Pija, sve što se radi pod auspicijama cara, smatra se da je on lično uradio. Još jednom je prikazan isti dogadjaj, ovoga puta na medaljonu i u nešto izmenjenoj kompoziciji (T. XIII, 9).284 Car je prikazan kako stoji na platformi u činu krunisanja, dok dogadjaju prisustvuju i legionari. Za razliku od Antonina Pija, potrebe vremena su takve da je car prisiljen da odbaci togu, da se prikloni svojoj vojnoj prirodi i obuče vojničko odelo. Ovo bi ujedno bilo i poslednje prikazivanje scene investiture na novcu. Car u scenama s dii militares

Do sada smo, na našim primerima, pratili tok jednog ratnog pohoda od carevog obraćanja vojnicima, napuštanja prestonice, učešća u ratnim operacijama, svečanog pobedničkog povratka, političkih rezultata postignutih ovim akcijama ili diplomatijom. Nakon toga, logično se nameće razmatranje predstava cara u scenama s dii militares kojima se izražava čestitanje caru, propagirajući nagradu za njegove postignute vojne ili političke uspehe, ali i odraz ideje da je carska vlast po volji i pod zaštitom ovih božanstava, ponekad čak odražavajći i taštinu cara. Ovde ćemo pomenuti različite predstave, trudeći se da zastupimo sva prikazana božanstva u scenama s carevima koja se pojavljuju na novcu i medaljonima. Najčešće je prikazana Viktorija koja kruniše cara, ili mu donosi paladijum, car u rukovanju s Romom ili kako joj donosi Viktoriju, car pod zaštitom Jupitera ili sa svojim drugim patronima. Od vremena Aleksandra Severa sve više se ističe legenda virtus avugusti praćena scenama s predstavom cara, Virtus, Rome i Viktorije.

Avgust je prikazan na denarima kovanim izmedju 29.-27. godine kako sedi na kurilskoj stolici i drži Viktoriju u ruci, pobedu koju je zadobio u bici kod Akcijuma (T. XIII, 10).285 Povodom trijumfa Tiberija u Germaniji 7. godine s.e. ostvarenog pod auspicijama Avgusta, kuju se sestercijusi koji na av. prikazuju glavu cara s lovorovim vencem i globom ispod, iza koje je Viktorija u celoj figuri koja drži rog izobilja i drugom

koji su se ponovo umešali Rimljani. Antonin Pije postavio je Kvadima kralja, rimskog štićenika, koji je dobio dijademu iz ruku cara. 283 BMC IV, n. 1100, Pl. 75.8; RIC III, n. 1374, Pl. XIII.256. 284 Gnecchi II, n. 14, Pl. 74.1. 285 BMC I, n. 637, Pl. 15.16; RIC I, n. 39.

39

rukom ga kruniše (T. XIII, 11).286 Avgust je prikazan kao vladalac sveta, pobednik čiji uspeh potvrdjuje Viktorija, a sve to donosi državi blagostanje. Saterland je baveći se simbolizmom na kovanju ovih tzv. »pseudo medaljona«, zaključio da su baš oni igrali glavnu ulogu u izražavanju počasti koje su date Avgustu posebno izmedju 31.-23. godine s.e.287 U slučaju Nerona uredjenje parćanskog pitanja krajam 63. godine razlog je predstavljanja cara s radijalnom krunom kako stoji i drži Viktoriju na globu (T. XIII, 12).288 Vitelije je, pak, prikazan u sceni dexrtarum iunctio s Romom uz natpis PAX AVGVSTI (T. XIII, 13).289 On prima dobrodošlicu od Rome, ali dolazi uz Pax i obučen u togu, kao princeps, a ne imperator. Kod Galbe se susrećemo s interesantnom predstavom na sestercijusu koja prikazuje cara kako sedi na kurilskoj stolici i drži parazonijum, pružajući ruku ka ženskoj figuri koja stoji ispred njega i predaje mu paladijum dok u drugoj ruci drži rog izobilja, uz prateću legendu HISPANIA CLVNIA SVL (T. XIII, 14).290 Navedena predstava odnosi se na komemoraciju dogadjaja vezanih za vreme pobune protiv Nerona i Galbinog proglašenja za imperatora. Prikazana je Klunija, kao personifikacija ovog španskog grada, koja nudi carstvo Sulpiciju koje mu po proročanstvu pripada.291

Spes se pojavljuje na novcu Vespazijana iz 71. godine, gde je prikazana kako nudi cvet caru koji joj prilazi u pratnji sinova; sva trojica su u vojničkim odelima, uz legendu SPES AVGVSTA (T. XIII, 15).292 Vidimo vojnike koji su se izborili za velike rimske pobede, oni predstavljaju nadu države koja u njih može imati poverenja. Vespazijan se na svojim novcima pojavljuje i u predstavama s Viktorijom, bilo da ga ona kruniše kao pobednika (T. XIV, 1),293 bilo da hita da bi mu predala paladijum kao simbol večnog Rima koji mu, kao nepobedivom vojniku, pripada (T. XIV, 2).294 Po kompoziciji poslednja predstava podseća na pomenutu sa signis receptis motivom gde caru Viktorija uručuje legionarskog orla.295 Posebno je interesantna scena krunisanja Vespazijana kao princepsa od strane Viktorije, dok prinosi žrtvu na oltar ispred trijumfalnog luka (T. XIV, 3).296 U ovoj predstavi ogleda se Vespazijanovo priznavanje Galbe kao jedinog zakonitog prethodnika. Naime, smatra se da je trijumfalni luk u drugom planu scene upravo onaj koji se javlja na posthumim emisijama Galbe,297 i da ovde Vespazijan prinosi žrtvu duhu svog ubijenog prethodnika.298 Za razliku od pijeteta njegovog oca, taština Domicijana izbija u prvi plan predstavom u kojoj drži munju Jupitera, dok ga kruniše Viktorija (T. XIV, 4).299 Palma koju drži Viktorija kao indikacija pobede, u saglasju je s božanstvenom

286 BMC I, n. 217, Pl. 20.6; RIC I, n. 192. BMC I, n. 56, Pl. 39.13; RIC I, n. 42, Pl. IX.148. 287 Sutherland C.H.V, 1965, 109. 288 BMC I, n. 56, Pl. 39.13; RIC I, n. 42, Pl. IX.148. 289 BMC I, n. 67, Pl. 62.17; RIC I, n. 23. 290 BIMC I, n. 254, Pl. 58.9; RIC I, n. 151. 291 Suet. Galba, 9. U vreme kada se Galba premišljao da li da prihvati ponudu Vindeksa ili ne, pojavila su se različita povoljna znamenja, a najvažnije bilo je proročanstvo ugledne device, koje je Jupiterov sveštenik u Kluniji izneo iz svetilišta. U tom proročanstvu stajalo je da će jednom iz Španije poteći gospodar sveta. 292 BMC II, n. 782, Pl. 35.5; RIC II, n. 462. 293 BMC II, n. 205, Pl. 6.7; RIC II, n. 105, Pl. I.10. 294 BMC II, n. 586, Pl. 23.1; RIC II, n. 465. 295 Vidi T. XIII, 1. 296 BMC II, n. 576, Pl. 22.10; RIC II, n. 463. 297 BMC I, p. 354, n. *; RIC I, n. 144. 298 BMC II, p. xlvii. 299 BMC II, n. 381, Pl. 75.8; RIC II, n. 322.

40

munjom u ruci Domicijana, koja ga povezuje s Jupiterom. Tokom vladavine Domicijana car postaje nepobedivi branilac i ovo vidjenje pobede postaje glavna tema za vremena koja dolaze. Ovaj motiv, što je važnije, povezuje se s je drugom centralnom temom Principata kao sistema od početka – car je Jupiterov zastupnik na zemlji i njegova vladavina predstavlja providentia vrhovnog božanstva.300 Domicijan vidi sebe kao božanskog monarha, kome se podanici moraju obraćati sa dominus et deus noster.301 Karadajs smatra da Domicijan iskazuje želju da uspostavi kult porodice Flavijevaca, kujući novac s likovima njenih članova, živih ili mrtvih. I da prema tome, motiv s munjom Jupitera sugeriše samoapoteozu.302

Nerva se prikazuje u dextrarum iunctio gestu s Marsom uz legendu PAX AVGVSTI (T. XIV, 5).303 Mars je ovde predstavnik rimske vojske, a ne sam Trajan, jer princ ne bi bio prikazan sa šlemom. Novac potiče iz 97. godine i ako uzmemo da je kovan posle oktobra, odnosno posle adopcije Trajana, mogao bi izražavati pomirenje kroz istinsku harmoniju ostvarenu s vojskom putem adopcije Trajana. A ako je kovan pre oktobra mogao bi značiti nadu Nerve u uspostavljanje discipline medju pretorijancima.

Scena krunisanja Trajana od strane Viktorije zastupljena je na novcu iz 101. godine, ali za razliku od pomenute predstave Domicijana, Trajan je ovde predstvljen prikladnije i skromnije s kopljem i parazonijumom, kao Virtus (T. XIV, 6).304 Da bi već na sestercijusima kovanim izmedju 105. i 111. godine u istoj sceni car držao munju Jupitera, koju je ranije skromno odbijao da primi (T. XIV, 7).305 Atribucija Jupiterove munje direktno caru, korak je veoma blizu ivice nepoštovanja vrhovnog božanstva, zarad lične ambicije i taštine koja narasta tokom vladavine i može se pratiti od ranijih bogobojažljivijih i sa više poštovanja prikazanih scena cara i božanstava do ovakvih gde se izmedju cara i Jupitera stavlja znak jednakosti. Medju ranijim predstavama Trajana kojima se izražava skromnost dobrog cara, spada i scena u kojoj on kao princeps, stoji pred Romom i od nje prima Viktoriju (T. XIV, 8).306 Ovde pozicija većeg dostojanstva još uvek pripada boginji. U božanstvenoj predstavi Trajana koga kruniše leteća Viktorija, dok on stoji na platformi ukrašenoj orlovima i standardima, sa zarobljenicima koji kleče pred njim, verovatno trebamo videti scenu aklamacije Trajana u Rimu posle njegovog trijumfalnog povratka iz dačkih ratova (T. XIV, 9).307 Trajan koji je sada u prestonici, prikazan je u togi kako drži grančicu i skiptar; on je svojim sjajnim pobedama u teškim borbama s neprijateljem, konačno doneo mir.308

Vladavina Hadrijana potvrdjena je od Senata i njihova harmonija, na kojoj careva vladavina počiva, izražena je neobičnom predstavom u kojoj Roma, u sredini kompozicije, dovodi u dextrarum iunctio Hadrijana i Genija Senata, izražavajući istovremeno njihovu concordia (T. XIV, 10).309 Jedinstvena je predstava Hadrijana s

300 Hannestad N, 1986, 141. 301 Suet. Domit. 13. 302 Carradice I, 1993, 170. 303 BMC III, p. 9, n. *, Pl. 2.16; RIC II, n. 32. 304 BMC III, n. 131, Pl. 11.10; RIC II, n. 69. 305 BMC III, n. 825, Pl. 30.4; RIC II, n. 549. 306 BMC III, n. 757, Pl. 27.4; RIC II, n. 453. 307 BMC III, n. 826, Pl. 30.5; RIC II, n. 551, Pl. X.182. 308 Brilijant (Brilliant R, 1963, 112) smatra da se radi o reprodukciji počasne statue cara povodom dačkih pobeda, te da je leteća Viktorija, detalj koji nije postojao na statui, dodatak rezača kalupa. 309 BMC III, n. 506, Pl. 56.17; RIC II, n. 349, Pl. XIII.258.

41

legendom PROVIDENTIA DEORVM uz koje postaje jasno na kojim vrednostima prvenstveno počiva njegova vladavina, od koga je garantovana i pod čijom je zaštitom (T. XIV, 11).310 Hadrijan, dostojanstven u togi, pruža ruku da prihvati skiptar koji mu donosi Jupterov orao. Hadrijanova adopcija nije odbačena ali je sada nedvosmisleno izražena svetost Hadrijanovog prava na presto – on je car po odluci božanske, Jupiterove, providentia. Iako sama predaja skiptra nije obavljena, Hadrijanova ruka ne ostavlja sumnju da će to biti učinjeno.

Antonin Pije predstavljen je u rukovanju s Romom na medaljonima, bilo da ona sedi ili stoji (T. XIV, 12, 13).311 S tim što se prva verovatno odnosi na izraze dobrodošlice novom princepsu, obzirom da je kovan 139. godine. Dok je u slučaju druge predstave očigledno u pitanju neka ceremonija, na šta upućuje osoba iza Rome koja nosi korpu ili posudu, prisustvo vojnika i osobe u togi. Kod Antonina Pija ponovo se susrećemo s naglašavanjem odnosa cara i Jupitera, ali ovoga puta na jedan novi način, Jupiter se pojavljuje kao zaštitnik cara ispod čije munje on nalazi utočište i time jasno izražava pietas prema vrhovnom božanstvu (T. XIV, 14).312 Još jedna predstava na medaljonu ovog cara oslikava duh njegove vladavine. Antonin Pije kao dostojanstveni prinsceps sedi na kurilskoj stolici, dok ga kruniše Viktorija, on prima klasje od Cerere koja stoji pred njim (T. XIV, 15).313

Pobede Lucija Vera na Istoku izražene su predstavom na medaljonu, u kojoj vidimo oba cara, jednog naspram drugog, kako drže koplja, dok svakog kruniše po jedna Viktorija, izmedju njih kleči zarobljenik, a dva rečna boga leže sasvim l. i d. (T. XV, 1).314 Istočni pohod povod je različitih predstava, naročito na medaljonima, gde se Lucije Ver prikazuje pod zaštitom različitih božanstava. Vidimo ga kako prima pobednički venac od Viktorije za njegove ostvarene pobede (T. XV, 2),315 ili kako u pratnji Rome/Virtus predaje Viktoriju Jupiteru (T. XV, 3).316 U tradiciji Antonina Pija, Jupiter se ponovo pojavljuje kao zaštinik, gde kao centralna kolosalna figura stoji izmedju dva savladara Marka Aurelija i Lucija Vera (T. XV, 4).317 Medaljoni kovani 169. godine uglavnom su posvećeni Luciju Veru, i verovatno je najveći njihov broj kovan posle njegove smrti. Na jednoj od ovih predstva prikazana je Roma kako sedi i dok je krunuše Viktorija, ona prima grančicu masline od Lucija Vera koji stoji ispred nje (T. XV, 5).318 Romi, vladarki sveta, car donosi mir uspostavljen posle ostvarenih pobeda iz njegovog uspešnog pohoda na Istok.

Marko Aurelije prikazuje se, takodje, s munjom Jupitera dok ga kruniše Viktorija (T. XV, 6).319 Novac s ovom predstavom kovan je povodom pobeda u Germaniji nad Markomanima. Vrhovni bog Rimljana pozajmio je svoje oružje caru za uništenje rimskih neprijatelja, kao što je to već činio Domicijanu i Trajanu. Iznova se pokazuje dokle može ići rimska tradicija u direktnom identifikovanju cara s božanstvom. Na drugom primeru

310 BMC III, n. 1203, Pl. 79.3; RIC II, 589, Pl. XV.304. 311 Gnecchi II, n. 39, Pl 46.10; Gnecchi II, n. 48, Pl. 47.3. 312 Gnecchi II, n. 13, Pl. 45.1. 313 Gnecchi II, n. 19, Pl. 45.6. 314 Gnecchi II, n. 34, Pl. 75.6. 315 Gneechi II, n. 12, Pl. 72.9. 316 Gneechi II, n. 15, Pl. 74.2. 317 Gneechi II, n. 21, Pl. 74.6. 318 Gnecchi II, n. 8, Pl. 72.7. 319 BMC IV, n. 567,Pl. 64.8; RIC III, n. 264, Pl. VIII.168.

42

ovog cara, prikazan je kako kao pobednik iz germnaskih ratova, donosi Viktoriju Romi koja sedi na oklopu i dočekuje ga (T. XV, 7).320

U kovanju Komoda razvijaju se motivi na novcu tokom njegove samostalne vladavine, već prema njegovoj prirodi. Najpre se može videti kako u vojničkom odelu prima pobednički venac od Viktorije (T. XV, 8)321 ili kako prinosi žrvtu na oltar u pratnji Marsa, dok ga kruniše Viktorija (T. XV, 9).322 Njegovo interesovanje za uredjenje religioznih pitanja izraženo je u sceni rukovanja preko oltara sa Serapisom i Izidom, dok ga kruniše Viktorija (T. XV, 10).323 Ovom scenom verovatno se izražava prihvatanje velikog egipatskog kulta u Rimu pod zaštitom cara, ili, pak, obeležava posetu cara Egiptu povodom neke proslave. Konačno, Komodova vladavina, kao nova era rimskog Herkula, spasioca Rima, predstavlja ga jednakog Jupteru, koji mu spušta ruku na rame, kao svom »sinu« uz legendu I O M SPONSOR SEC AVG (T. XV, 11).324 Grant navodi kao povod za kovanje ovog motiva 700-godišnjicu osvećenja hrama Jupitera Kapitolinskog, koji ujedno obeležava i početke Republike.325

Septimije Sever pojavljuje se kao vojnik koji je odneo pobedu i zadobio Viktoriju kao nagradu zahvaljujući svojim ratničkim vrlinama i sposobnostima (T. XV, 12).326 Interesantan i redak tip prikazuje Septimija Severa, kako sedi na kurilskoj stolici kao princeps, drži Viktoriju, a drugu ruku odmara na štitu koji drži klečeća figura (Atlas ?), dok ga kruniše leteća Viktorija (T. XV, 13).327 Klečeća figura nije najbolje objašnjena. Da li je Atlas nosilac sveta, simbol cara s takvom osobinom ili je aluzija na konkretne vojne akcije u tom regionu?328 Karakala i Geta predstavljeni su zajedno kako izmedju sebe drže Viktoriju, dok iznad njih leti druga Viktorija koja drži otvoren venac nad njihovim glavama, kraj nogu prikazan je zarobljenik koji sedi (T. XV, 14).329 Dva princa, izražavaju želju svog oca za ustanovljenjem dinastije. Oni su ti na koje Carstvo može računati da će vladati svetom u slozi i uzneti pobedonosno rimsku vrlinu. Na drugom primeru vidimo Karakalu i Getu u dextrarum iunctio sceni, dok ih kruniišu njihovi zaštitnici, Herkul i Liber, uz legendu CONCORDIAE AVGG prikazujući slogu medju braćom koja je pod patronatom njihovih dii auspices (T. XVI, 1).330

Aleksandar Sever se najčešće predstavlja u društvu Virtus ili s njenim atributima. Na jednom primeru car sedi na kurilskoj stolici, drži Viktoriju, dok ga druga kruniše; ispred stoji Virtus oslanjajući se na štit koji je na stubu (T. XVI, 2).331 U drugom slučaju car je naoružan kopljem, u pratnji Virtus dok ga kruniše Viktorija (T. XVI, 3).332 Aleksandar Sever odlazi na Istok u rat protiv Persijanaca gde će uz pomoć vojske i svojih carskih vrlina osvojiti pobedu koju mu osigurava Viktorija, glasnica Jupitera. Da bi od ove prethodno željene i očekivane pobede, na sledećem medaljonu videli njeno 320 Gnecchi, II, n. 18, Pl. 60.6. 321 Gnecchi II, n. 150, Pl. 88.4. 322 Gnecchi II, n. 90, Pl. 84.3. 323 RIC III, n. 614, Pl. XVI.334. 324 BMC IV, n. 347, Pl. 100.3. 325 Grant M, 1956, 226-227. Isti povod navodi i za predstavu Jupitera i sedam zvezda (vidi T. XLVIII, 14). 326 BMC V, n. 562, Pl. 24.1; RIC IV.1, n. 693. 327 BMC V, n. 371, Pl. 36.18. 328 BMC V, p. clii. 329 BMC V, n. 801, Pl. 48.4; RIC IV.1, n. 115. 330 BMC V, n. 232, Pl. 60.3; RIC IV.1, n. 184. 331 HCC III, n. 125, Pl. 46.125; RIC IV.2, n. 510. 332 Gnecchi II, n. 30, Pl. 100.6.

43

ostvarenje – Aleksandar Sever stoji kao vojnik držeći parazonijum Virtus, i dok ga kruniše Viktorija on gazi personifikacije Tigra i Eufrata (T. XVI, 4).333

Pobeda Maksimina Tračanina nad Germanima komemorisana je na sestercijusu, na kome je prikazan car u vojničkom odelu, podignute d. ruke u aktu obraćanja, dok ga kruniše Viktorija, a na zemlji sedi zarobljenik (T. XVI, 5).334 Gordijan III prikazan je na novcu i medaljonima kako sedi na oklopu ili kurilskoj stolici dok ga kruniše Viktorija, a on prima od Virtus grančicu, u pozadini se vide vojni standardi (T. XVI, 6, 7).335 Najinteresantniji je medaljon s predstavom istog cara koji prinosi žrtvu na oltar, kruniše ga Viktorija, na zemlji sede personifikacije Tigra i Eufrata ispod standarda, dok je iznad njih prikazan Sol u kvadrigi, uz legendu PAX AETERNA (T. LII, 12).336 Predstava ilustruje ostvarenje pobede nad Persijancima i mir koji je tom pobedom obezbedjen.

Svečanu notu pokazuje scena prinošenja žrtve na oltar od strane Voluzijana dok ga kruniše Virtus, ukazujući na neku odredjenu ceremoniju koja je vezana za vojsku. S druge strane oltara nalazi se osoba u togi, dole je žrtvena životinja, dok su u drugom planu legionarski orlovi; prateća legenda je VIRTVS AVGVSTORVM (T. XVI, 8).337 Istu legendu nosi i medaljon Galijena na kome vidimo cara kako sedi na oklopu dok ga kruniše Viktorija, a Virtus mu predaje maslinovu grančicu, u drugom planu su dve vojne insignije (T. XVI, 9).338 Mir koji je postigao u pregovorima s Markomanima proslavlja se tipom medaljona s legendom VICTORIA GERMANICA i scenom u kojoj cara kruniše Viktorija, dok su dole prikazana dva zarobljenika (T. XVI, 10).339 Na novcu Salonina (T. XVI, 11)340 prikazan je mladi princ kako prima Viktoriju od Jupitera uz neobičnu prateću legendu DII NVTRITORES. Do sada se Jupiter pojavljivao uz careve ili prinčeve, ali nikada uz ovakvu legendu, gde takodje plural, dii, ostaje nejasan.

Interesantan medaljon Postuma prikazuje ga na av. zajedno s Herkulom, dok je na rv. prikazan uzurpator u togi kako prinosti žrtvu na tripod iz patere, s druge strane žrtvenika u sredini kompozicije je Herkul, a sasvim l. osoba koja vodi žrtvenu životinju, uz legendu HERCVLI COMITI AVG COS III (T. XVI, 12, a, b).341 Postum se prilikom primanja zakletve od vojnika obavezao da će štititi i razvijati samo Galiju. U početku novac i propagira upravo spasenje rajnskih provincija i predstavlja ga kao »restitutor Galliarum« ili kao Herkula rimske Germanije. Ali posle konsolidacije vlasti na Zapadu, njegove ambicije su porasle, pa je uspeo da pridobije Španiju i Britaniju. Posle toga počinje da se oseća kao zaštitnik Roma aeterna i postaje Hercules Romanus. Da je na kraju Postum sanjao da vlada celim Carstvom, Istokom i Zapadom, svedoče novci s legendom oriens augusti i restitutor orbis. Na kraju, Kar i Karin prikazani su na medaljonu uz legendu VIRTVS AVGVSTOR kako medju sobom drže Viktoriju, a krunišu ih njihovi zaštitnici, Sol i Herkul (T. XVII, 1).342

333 Gnecchi II, n. 17, Pl. 99.6. 334 HCC III, n. 61, Pl. 54.61; RIC IV.2, n. 93. 335 HCC III, n. 158, Pl. 66.158; RIC IV.3, n. 326; Gnecchi II, n. 44, Pl. 105.9. 336 Gnecchi II, n. 24, Pl. 104.7. 337 Gnecchi II, n. 3, Pl. 112.3. 338 Gnecchi I, n. 30, Pl. 27.7. 339 Gnecchi II, n. 33, Pl. 115.1. 340 RIC V.1, n. 35, Pl. V.74. 341 Gnecchi II, n. 2, Pl. 116.7. 342 Gnecchi I, n. 1, Pl. 4.5.

44

Rector orbis

U ovom odeljku sadržane su predstave cara s globom, bilo da glob prima od nekog božanstva ili od svog božanskog prethodnika, bilo da je prikazan sam s globom, pa ih prema tome možemo ih podeliti u dve celine. U svakom slučaju, suština je u prikazivanju cara kao rector orbis. Glob se kao deo kompozicija na novcu javlja najpre u poznoj Republici kao atribut božanskih predstavnika države, Genija rimskog naroda ili Rome. Lideri I veka s.e. preuzimaju ga u svojoj propagandi, najpre to čini Pompej, ali kod njega glob nije povezan s njegovom ličnošću već s pobedničkim trofejima. Da bi potom Cezar i Avgust koristili prvi put glob da označe svoju moć nad čitavim orbis terrarum.343 Tokom Principata objašnjavajuća legenda, uz predstavu cara s globom, javlja se samo u kovanju Didija Julijana i Elagabala, dok se sama legenda javlja kod Septimija Severa i Karakale ali uz predstavu Sola s globom. Na pojedinim predstavama aktuelni car i njegov naslednik ili pak savladari, prikazani su u dextrarum iunctio gestu. Ovo je bio simbolični prikaz sloge čija snaga u kompoziciji zavisi delimično i od rimske tendencije da smanji varijetete umentičkog izražavanja do skladnih efekata, dovodeći akt u centar pažnje. Predstava dva cara u rukovanju ponavljaće se relativno često tokom Principata u vremenima kada postoje savladari, kao izraz harmonije zajedničke vladavine. Rukovanje je ponekad prikazano u prisustvu personifikacije koja stoji izmedju i iza osoba koje se rukuju.

a) Scene u kojima car prima glob od svog prethodnika ili od nekog božanstva. Novac s ovakvim predstavama kuje se obično na početku vladavine, da se obznani na kojim vrednostima se carsko pravo vladavine zasniva.

Adoptio scena Nerve i Trajana prva je ove vrste koja se javlja na novcu Principata. Prikazan je Nerva u togi kako predaje glob Trajanu koji pred njim stoji u vojničkom odelu, uz legendu PROVID. Nerva je prikazan kao princeps sa svitkom u ruci, a Trajan kao imperator s kopljem (T. XVII, 2).344 Ruke su spojene izražavajući njihovu concordia, dok zajedno drže simbol svetske vladavine. Ovo je, kao što i legenda pokazuje, providentia samog Nerve koji se stara o nasledjivanju prestola i sudbini države ili možda sopstvenom spasenju. Dobro je poznato da je Nerva bio pod stalnom pretnjom po sopstveni život, naročito od pretorijanaca, nezadovoljnih ubistvom Domicijana. Jedan od razloga za adopciju Tajana, osim dokazanih vojnih sposobnosti, bila je i njegova velika popularnost u vojsci. U svakom slučaju, Trajan je došao na vlast ne gradjnskim ratom, nego mirnim putem i adopcijom.345 Ovu kompoziciju preuzima 101. godine Trajan u predstavi u kojoj car i senator ili Genije Senata zajedno drže glob medju sobom, prikazujući time svoju dobru volju da deli vlast sa Senatom (T. XVII, 3).346 U ovom slučaju, kada je odsutan i boravi na dačkom frontu, može značiti da je car ostavio upravu u rukama Senata, dok on obavlja dužnosti vojnika.

Adoptio scenu, identičnu onoj iz vremena Nerve, susrećemo i u slučaju Trajana i Hadrijana, i to u dve varijante. U prvoj dva cara su u sceni dextrarum iunctio i

343 Hölscher T, 1967, 22-23. 344 BMC III, n. 55, Pl. 10.3; RIC II, n. 28. 345 Dio Cass. LXVIII.3, 4. 346 BMC III, p. 157, n. *, Pl. 26.10; RIC II, n. 437.

45

medjusobno drže glob (T. XVII, 4),347 dok na drugoj Trajan drži obema rukama desnu ruku svog naslednika (T. XVII, 5).348 Svedoci smo da je nasledjivanje obezbedjeno putem providentia augusti Trajana, prenošenjem vlasti na usvojenog naslednika. Sa saznanjem o jasnim sredstvima opisa simboličkog jezika korišćenog na rimskim novcima, skloni smo da pre vidimo u prvoj varijanti opis fides mutua. Dok je druga varijanta, s njenim sporednim obeležavanjem poverenja starijeg čoveka u mladjeg, nesumnjivo približnija koncepciji adoptio, i pre se može smatrati kao izraz Trajanove providentia, odnosno njegovog staranja za sudbinu Carstva putem ličnog izbora naslednika.349 Novac s ovim predstavama Hadrijan kuje na početku svoje vladavine, odajući time poštovanje prema svom prethodniku. Očekivalo bi se da je to uradio Trajan i na taj način objavio svima koga je izabrao za naslednika, ali to se nije dogodilo. Ova činjenica sasvim se uklapa u čitavu priču o Hadrijanovoj adopciji o kojoj se dosta raspravljalo. Štrak se pita, nije li podrugljivost u vezi »senilis adoptio« ili možda »uxorius ambitus« koje Tacit pominje u vezi nasledjivanja Tiberija od Avgusta, bila slična govorkanjima u Rimu 117. godine.350 Ubrzo, Hadrijan kuje novac s istom kompozicijom, samo što je umesto Trajana prikazan Jupiter koji mu predaje glob (T. XVII, 6).351 Istovremeno se pojavljuje i pomenuta predstava s providentia deorum.352 Imenovanjem Hadrijana od vrhovnog rimskog božanstva, naglašava se da je njegova vladavina, kao zemaljskog vladara, predstavlja providentia Jupitera, da je od njega data i pod njegovom je zaštitom. Ovakve predstave »legitimacije« vlasti i uopšte predstave s globom biće omiljene u III veku. U kovanju Antonina Pija i Marka Aurelija ne pojavljuju se scene cara s globom, da bi se ponovo s njima susreli na medaljonima Komoda s početka njegove samostalne vladavine. Komod je predstavljen, obučen u togu, kako stoji ispred Jupitera koji sedi, drži munju i predaje mladom princepsu glob (T. XVII, 7).353

Na početku vladavine i Septimije Sever pokazuje od koga mu je dato pravo na vladanje, predstavom u kojoj prima glob od Jupitera (T. XVII, 8).354 Na medaljonu Aleksandra Severa ova scena se proširuje dodavanjem likova vojnika koji prisustvuju dogadjaju i vojnih insignija (T. XVII, 9).355 Kod Gordijana III ulogu Jupitera preuzima Roma, koja predaje glob caru koji je u pratnji Virtus, dok je u drugom planu vojna insignija (T. XVII, 10).356 Kod poslednja dva primera medaljoni su kovani povodom odlaska u rat s Persijancima, želeći da prikažu čiju podršku imaju u svom predstojećem pohodu. Nešto drugačija ideja propagirana je na medaljonima tokom samog persijskog

347 BMC III, n. 1101, Pl. 76.1; RIC II, n. 534. 348 BMC III, p. 243, n. †, Pl. 47.1; RIC II, n. 3, Pl. XII.217. 349 Strack P. L, Teil I, p. 45, Teil II, p. 41. 350 Strack P. L, Teil II, p. 42. Tacit Ann. I.7; CAH XI, p. 299-300. Činjenica je da je Trajan visoko cenio Hadrijanove vojničke sposobnosti, kada ga je ostavio kao komandanta najveće vojske na Istoku, i da ga je imao u vidu kao naslednika. Ali takodje stoji i činjenica da ga Trajan nije proglasio za cezara ili avgusta, a razlozi ostaju nejasni. Optimus princeps približio se smtri bez odredjenog naslednika. Napustio je Siriju i već posle nekoliko dana iznenada umro. Na vest o tome vojska Sirije proglasila je Hadrijana za imperatora. U Rim je stigla vest da je Trajan na samrti odredio Hardijana za naslednika. Neizbežno je bilo, da su pod ovim okolnostima, glasine kružile Rimom. 351 BMC III, n. 242, Pl. 51.8; RIC II, n. 109, Pl. XII.233. 352 Vidi T. XIV, 11. 353 Gnecchi II, n. 146, Pl. 88.1. 354 BMC V, n. 67, Pl. 7.5; RIC IV.1, n. 35, Pl. V.12. 355 Gnecchi II, n. 5, Pl. 98.5. 356 Gnecchi II, n. 31, Pl. 105.3.

46

pohoda Gordijana III, gde već vidimo znake pobede koje je odnela rimska vojska na čelu s mladim carem. Goridijan je prikazan kao salutifer, poput Apolona, kako prima glob od Sola, dok ga Viktorija kruniše, a zarobljenici sede kraj nogu, iza Sola je vojnik, a u drugom planu nalaze se vojne insignije (T. XVII, 11).357

Aurelijan se ponovo oslanja na Jupitera kao conservator, u sceni gde od njega prima glob (T. XVII, 12).358 Prob se na svojim medaljonima prikazuje u scenama u kojima prima glob od Rome koja sedi na štitu i drži rog izobilja, iza je Viktorija koja kruniše cara, a u sredini kompozicije nalazi se Felicitas s kaducejem (T. XVII, 13).359 Scena simboliše srećnije vreme i blagostanje koje dolazi zahvaljujući pobedama cara. Prob prima glob i od Jupitera uz legendu CLEMENTIA TEMP (T. XVII, 14), ponovo propagirajući sličnu ideju.360

b) Car kao rector orbis, sedi ili stoji i drži glob. Motiv uvodi Antonin Pije ali bez objašnjavajuće legende, dok je Didije Julijan prvi koji je imenuje eksplicitno. Očekivali bi smo da epitet »rector« bude izražen krmom Fortune kao što je to slučaj u kovanju Hadrijana prikazanog kako drži krmu na globu (T. XVII, 15).361 Pojam individualnog jeste istaknut ovim predstavama, ali naglašavanje, čini se, podvlači odgovornost, pre nego razmetanje. Primeri ove kategorije novca i medaljona javljaju se u kovanju sledećih careva:362 Antonina Pija (T. XVII, 16, 17),363 Didija Julijana (T. XVIII, 1),364 Makrina (T. XVIII, 2),365 Aleksandra Severa (T. XVIII, 4),366 Gordijana III (T. XVIII, 5, 6), 367 Filipa I (T. XVIII, 7),368 Galijena,369 Klaudija Gotskog (T. XVIII, 8),370 Postuma (T. XVIII, 9).371 Princeps iuventutis

Odeljak je posvećen dinastičkoj propagandi careva od samih početaka Principata, putem isticanja uloge sinova, unuka ili mladića iz porodice dodeljivanjem titule princeps iuventutis. Bila je ovo titula poštovana još od republikanskih vremena, davana onom mladiću koji povede starije i mladje dečake odredjene da odigraju ulogu u igri Troje (ad ludum Troiae). Princeps Iuventutis bio je u Republici vodja konjaničkog staleža, a

357 Gnecchi II, n. 56, Pl. 106.8. 358 RIC V.1, n. 129, Pl. VIII.125. 359 Gnecchi II, n. 42, Pl. 121.9. 360 RIC V.2, n. 927, Pl. V.15. 361 BMC III, n. 237, Pl. 51.7; RIC II, n. 110, Pl. XII.232. 362 S tim što se legenda RECTOR ORBIS esplicitno javlja na primerima Didija Julijana i Elagabala. 363 BMC IV, n. 1888, Pl. 46.7; RIC III, n. 889; BMC IV, n. 743, Pl. 16.5; RIC III, n. 206, Pl. II.39. 364 BMC V, p. 15, n. *; RIC IV.1, n. 16, Pl. III.9. 365 BMC V, n. 125, Pl. 83.1; RIC IV.2, n. 148. Makrin je bio samo vitez uzdignut do purpura po volji vojske. Senat je oklevao da prizna novog cara i reguliše njegovu poziciju. (Dio Cass. LXXIX.14.1.). 366 HCC III, n. 25, Pl. 42.25; RIC IV.2, n. 48. 367 HCC III, n. 107, Pl. 63.107; RIC IV.3, n. 294; HCC III, n. 36, Pl. 60.36; RIC IV.3, n. 92. 368 HCC III, n. 3, Pl. 67.3; RIC IV.3, n. 2b. 369 RIC V.1, n. 122. 370 RIC V.1, n. 12, Pl. V.78. 371 RIC V.2, n. 2, Pl. XIII.2.

47

njegova glavna obeležja su koplje i štit.372 U Carstvu, od samih početaka monarhističke vlasti, ova titula, počinje da se daje mladim prinčevima iz carske kuće, kao titula koja odredjuje njihovu sudbinu u ulozi budućeg vladara. Najpre se pojavljuju kao konjanici, s kopljima, ali od Gete se predstavljaju u vojnoj odeći kako stoje s kopljem, obično medju standardima, ponekad i u pratnji vojnika.

Avgustov prvi izbor za naslednike pao je na njegove unuke Gaja i Lucija, pa se oni i predstavljaju prvi u ovoj ulozi. Najpre samo Gaj na novcu kovanom od 8.-6. godine s.e. uz legendu C CAES AVGVS F prikazan je na konju kako galopira, drži mač i štit, u drugom planu je legionarski orao izmedju dva standarda (T. XVIII, 10).373 Ovaj novac istovremeno komemoriše i prvu kampanju mladog cezara, koji prati 8. godine s.e. Avgusta i Tiberija na putu za Galiju. Uobičajeno je bilo da se prinčevi, čim za to stasaju, uključuju u vojnički život i stiču neophodno iskustvo. Počev od 2. godine s.e kuju se novci s predstavom oba princa s legendom C L CAESARES AVGVSTI F COS DESIG PRINC IVVENT (T. XVIII, 11).374 Prikazani su u togama kako stoje, dok su izmedju njih dva štita i dva ukrštena koplja, izmedju čijih vrhova su simplum i litus Običaj je bio da princeps iuventutis dobije srebrni štit i koplje, koje su Gaj i Lucije već dobili od Avgusta. Po prvi put na novcu se javlja titula princeps iuventutis, dok su simplum i litus obeležja njihovog pontifikata i augurata. Na nekim primercima javlja se X u polju izmedju braće i ispod simpluma.375

Sledeći princ koji se pojavljuje u ovoj ulozi bio je Neron za koga Klaudije kuje novac s legendom EQVESTER ORDO PRINCIPI IVVENT ispisano na štitu koji leži na koplju (T. XVIII, 12).376 Klaudije je usinio Nerona 50. godine i od 51. kuje novac kojim ga deklariše kao princeps iuventutis.

Na novcima kovanim 70./71. godine prikazani su Tit i Domicijan na konjima, u vojničkim odelima, kako galopiraju, svaki držeći koplje uz legendu TITVS ET DOMITIAN CAESARES PRIN IVEN (T. XVIII, 13, 14).377 Vespazijan od samog početka ne ostavlja sumnje da namerava osnovati dinastiju, što pokazuje ne samo ovim tipovima već i drugim.378 Braću vidimo prikazane kao magistrate kako sede na kurilskim stolicama ili kako stoje jedan kraj drugog (T. XVIII, 15).379 Prateća legenda kod ovih primeraka je CAES AVG F DES IMP AVG F COS DES IT S C iz čega vidimo da je Tit proglašen za imperatora, a Domicijan je navodno dobio drugi konzulat, što naravno, nije istina, jer je njegov konzulat tek u perspektivi.380 Verovatno je Vespazijan želeo da umanji jaz izmedju braće, pa na ovaj način izražava izvesnu naklonost ka mladjem

372 Stevenson W, 1964, 652. 373 BMC I, n. 498, Pl. 12.15; RIC I, n. 349. 374 BMC I, n. 519, Pl. 13.9; RIC I, n. 350. 375 Gaj i Lucije bili su najveće nade Avgusta, i ujedno njegovo najveće gorko razočarenje, Lucije je umro 2.godine n.e., a Gaj 4. godine n.e; U vezi ove emisije problematičan je datum njenog završetka. Matingli (BMC I, p. cxiv) je tvrdio da su kovani do 11. godine n. e, a potom do 9. ili 10. godine (RIC I, p. 4), što je postalo opšti konsenzus; Grant (Grant M, 1954, 79) pomišlja da su kovani čak i posle Avgustove smrti; Mekdonald (Macdonald D, 1979, 28) je baveći se ovim problemom zaključio da su primerci bez X na rv. kovani izmedju 2. godine s.e. i 4. godine n.e, odnosno do smrti Gaja. A da su znatno redji denari, ali ne i aureusi, sa X na rv. kovani od 4. do 13. godine. 376 RIC I, n. 91. 377 BMC II, n. 396, Pl. 13.15; RIC II, 292; BMC II, n. 878, Pl. 42.7; RIC II, n. 390. 378 Suet. Vesp, 25. 379 BMC II, n. 528, Pl. 20.1; RIC II, n. 414. 380 COS II Domicijana je tek 73. godine.

48

sinu.381 Domicijan je ovde vidjen u ulozi princeps iuventutis s kopljem i prazonijumom, dok Tit kao imperator drži koplje i svitak kao obeležje javnog života. Vespazijan kuje 73. godine samo za Domicijana tip s legendom PRINCIP IVVENT prikazujući ga kako galopira na konju u vojničkom odelu (T. XIX, 1).382 Novac s likom Domicijana na av. kovan 79. godine, na rv. prikazuje šake u rukovanju koje drže legionarskog orla, uz legendu PRINCEPS IVVENTVTIS (T. XIX, 2).383 Ovakva predstava aludira na slogu u vojsci, te se čini da je kovan posle smrti Vespazijana, što bi potvrdilo reči Svetonija da je Domicijan pomišljao da ponudi vojsci dvostruki novčani dar ako ga podrži protiv brata.384

Umesto vojničkog tipa princeps iuventutis kod Marka Aurelija susrećemo se s tipom IVVENTAS koji drži grančicu dok je trofej predstavljen iza njega (T. XIX, 3).385 Iuventas simbolizuje mladost uopšte i verovatno predstavlja omladinu Italije koju prirodno reprezentuje Marko Aurelije. Da li je ovo odsustvo uobičajene predstave za princa, izraz stava Antonina Pija ili samog Marka Aurelija koji nije želeo da naglašava vojni aspekt svoje pozicije kao princa, ostaje otvoreno pitanje.386 S druge strane, Grant kao razlog kovanja ovog tipa navodi 350-godišnjicu od osvećenja hrama Juventusa u Rimu. Smatra takodje da je s ovim tipom blisko povezana predstava Honosa na novcu Marka Aurelija i isti jubilej od osvećenja hrama Honosa i Virtus.387 Kod Marka Aurelija susrećemo se još s dve predstave koje mogu imati aluziju na njegovu ulogu kao princeps iuventutis. Prva je predstava Kastora koji stoji ispred konja, na medaljonu kovanom 155. godine (T. XIX, 4),388 dok se na drugoj predstavi pojavljuje lik Marka Aurelija koji nosi legionarskog orla i jaše na konju (T. XIX, 5).389 Kada se Kastor pojavljuje na novcima prinčeva, možemo slobodno staviti znak jednakosti izmedju njega i princeps iuventutis. Uloga Kastora u konjaničkom staležu, kao njihovog patrona, približava ih Iuventas, koji predstavlja večnu mladost Rima kroz pobedničku vitalnost naraštaja koji dolaze.390

Komod se ponovo pojavljuje u tipičnoj predstavi princeps iuventutis, na novcu iz 175. godine uz legendu PRINC IVVENT gde ga vidimo u sceni identičnoj onoj Juventusa Marka Aurelija, kako stoji, drži grančicu, dok je iza njega trofej (T. XIX, 6).391 Tip sa štitom postavljenim na koplje i legendom EQVESTOR ORDO PRINCIPI IVVENT beleži Komodovo dobijanje štita i koplja, obeležja konjaničkog staleža, kao što su to ranije dobili Gaj, Lucije i Neron.392 Kastor se pojavljuje i na novcu Komoda iz 177. godine, u sceni poput pomenute kod Marka Aurelija i u istom značenju.393

Karakala i Geta pojavljuju se često u ulozi princeps iuventutis kao izraz želje Septimija Severa da uspostavi dinastiju. Karakala se prikazuje u vojničkom odelu s 381 Svetonije (Titus. 9 i Domit. 2) govori o neprijateljstvu koje Domicijan gaji prema Titu. 382 BMC II, n. 686, Pl. 27.12; RIC II, 697. 383 BM CII, n. 267, Pl. 8.7; RIC II, n. 246. 384 Suet. Domit. 2. 385 BMC IV, n. 1404, Pl. 33.12; RIC III, n. 1233. 386 RIC III, p. 17. 387 Grant M, 1956, 224-225. Osvećenje hrama Juventusa bilo je 207.g.s.e. Za predstavu Honosa koja se pominje vidi T. XLIII, 12. 388 Gnecchi II, n. 39, Pl. 62.2. 389 Gnecchi III, n. 106, Pl. 150.8 390 LIMC III, 632. 391 BMC IV, n. 638, Pl. 66.5; RIC III, n. 600, Pl. X.208. 392 BMC IV, n. 1532; RIC III, n. 1534. 393 BMC IV, n. 1671, Pl. 89.3; RIC III, n. 1578.

49

kopljem i palicom dok je iza njega trofej (T. XIX, 7),394 a Geta u istoj sceni samo što umesto palice drži grančicu (T. XIX, 8).395 Mnogo interesantniji je sestercijus Gete koji pirikazuje mladog princa na konju u pratnji još dva konjanika, gde se Geta osvrće u gestu ohrabrenja (T. XIX, 9).396 Vodjstvo i vojna spremnost kvaliteti su mladog princa na koje se ciljalo u ovom slučaju. U kovanju Gete iznova se susrećemo s već pomenutim tipom Kastora, za koji Grant tvrdi da je kovan povodom obeležavanja 700-godišnjice od ustanovljenja kulta Kastora i Poluksa u Rimu.397

Od Dijadumena pa nadalje postoji jedan osnovni tip prikazivanja princeps iuventutis, ali je očigledan napor da se predstavi maksimumom slikovitih varijeteta u detaljima. Princ nosi uglavnom vojničke atribute – palicu komandujućeg oficira, koplje, vojničke orlove, standarde, parazonijum Virtusa ili skiptar kao simbol dostojanstva. Dijadumen je predstavljen u vojničkom odelu sa skiptrom i palicom pored dve ili tri vojne insignije, od kojih jedna, na drugom primeru, ima šaku na vrhu, kao simbol sacramentum (T. XIX, 10, 11).398 Predstava princa sa standardima uz legendu PRINC/PRINCIPI IVVENTVTIS zastupljena je kod Aleksandra Severa399 i Maksimusa (T. XIX, 12),400 dok kod Filipa II nailazimo na izvesne osvežavajuće novine u kompoziciji. Princ je u vojničkom odelu izmedju dve vojne insignije, d. je vojnik koji je u pratnji s još jednom insignijom (T. XIX, 13).401 Filip II prikazuje se kao mladi ratnik u društvu dva vojnika koji ga uvode u vojnički život (T. XIX, 14).402 Predstavljanju Filipa II kao princeps iuventutis posvećeno je dosta pažnje, pa i u kovanju novca nailazimo čak na tri različita tipa, kompozicijski slična ali sa kompleksnijim značenjem uz prisustvo globa (T. XIX, 15, XX, 1, 2).403

U kovanju Herenija Etruska uz legendu PRINCIPI IVVENTVTIS javlja se predstava Apolona koji sedi, drži grančicu, a drugu ruku oslanja na liru (T. XX, 3).404 Ovo je Apolon salutaris, koji se stara o sigurnosti i zdravlju mladog princa u kome leži budućnost države. Pored ovoga, zastupljen je i uobičajeni tip princa s palicom i kopljem (T. XX, 4),405 a isti tip susrećemo i kod Voluzijana i Numerijana.406 Mladji sin Trajana Decija, Hostilijan predstavljen je s kopljem i standardom (T. XX, 5),407 kao i Valerijan II,408 dok je Salonin predstavljen s globom u ruci i zarobljenikom koji sedi na zemlji kraj njegovih nogu (T. XX, 6).409 Još jednom Salonin se javlja u ovoj ulozi i to u maniru

394 BMC V, n. 608, Pl. 26.4; RIC IV.1, n. 298. 395 BMC V, n. 228, Pl. 32.13; RIC IV.1, n. 16. 396 BMC V, n. 833, Pl. 50.4; RIC IV.1, n. 124, Pl. XVI.2. 397 BMC V, n. 216, Pl. 32.8; RIC IV.1, n. 6, Pl. XIV.2; Grant M, 1956, 231-232. Prema tradiciji kult je uveden pošto su spasli rimsku vojsku u bici kod Regulusa (499. ili 496.g.s.e.). 398 BMC V, n. 82, Pl. 80.15; RIC IV.2, n. 106; BMC V, n. 149, Pl. 84.4; RIC IV.2, n. 211. 399 RIC IV.2, n. 386. 400 HCC III, n. 11, Pl. 55.m.c.11; RIC IV.2, n. 13. 401 Gnecchi II, n. 7, Pl. 108.8. 402 Gnecchi II, n. 6, Pl. 108.9. 403 HCC III, n. 5, Pl. 74.5; RIC IV.3, n. 216c; HCC III, n. 8, Pl. 74.8; RIC IV.3, n. 218d; HCC III, n. 19, Pl. 74.19; RIC IV.3, n. 258b. 404 HCC III, n. 12, Pl. 80.12; RIC IV.3, n. 146. 405 HCC III, n. 13, Pl. 80.13; RIC IV.3, n. 147c. 406 Voluzijan: HCC III, n. 1, Pl. 85.1; RIC IV.3, n. 241; Numerijan: RIC V.2, n. 366, Pl. VIIII.10. 407 HCC III, n. 4, Pl. 81.4; RIC IV.3, n. 181d. 408 RIC V.1, n. 34. 409 Gnecchi II, n. 3, Pl. 116.5.

50

predstava prinčenva II veka i prvih Severa, pored trofeja.410 Usamljen primer Proba, s legendom PRINCIPIS IVVENTVTI, smatra se samo kao izraz želje za održanjem dobrih odnosa s vojskom.411 Matri castrorum

Predstave matri castrorum čine još jedan od motiva kojima se propagira dinastička politika, ali i iskazuje uloga i uticaj pojedinih carica, koju su imale tokom vladavine svojih muževa. Dve carice počašćene su posebnim epitetima na novcu MATRI CASTRORVM, to su Faustina II i Julija Domna. Dok se Julija Domna i Julija Mamea pojavljuju u scenama na medaljonima uz legendu MATRI AVGVSTORVM/AVGVSTI ET CASTRORVM.

Faustina II predstavljena je kako sedi, drži Feniksa s radijalnom krunom na globu, u drugoj ruci drži skiptar, a ispred nje su tri legionarska orla na niskom postamentu (T. XX, 7).412 Ili, pak, kako stoji u d. ruci drži pateru iz koje prinosi žrtvu na oltar, dok u drugoj ruci drži kutiju, a ispred nje su tri standarda (T. XX, 8).413 Faustina II umrla je u Halali u Kapadokiji, odana mužu do kraja, prateći ga na putovanjima, i titula predstavlja posebnu čast za njenu posvećenost mužu i njegovoj misiji.414 Julija Domna, bila je takodje uticajna žena koja je učestvovala i u političkim odlukama svoga muža, i pratila ga je na svim putovanjima. Na novcu je prikazana na isti način kao i Faustina II, u varijantama kako sedi ili stoji (T. XX, 9, 10).415 Dok je na medaljonima prikazana kako sedi u centru kompozicije, s l. strane nalazi se ženska figura i dete, a d. je vojnik sa štitom.416 Julija Mamea prikazana je takodje kako sedi i drži rog izobilja, l. je figura Pietas, dok su iza prikazana dva standarda.417

Veliki deo carskog kovanja odnosi se na navedene grupe novca i medaljona. Careva putovanja pitanja su koja uveliko predstavljaju stvar od javnog interesa, nezavisno od njegove dužnosti, civilne ili vojne, koja zahteva prisustvo cara u provincijama, njegovi odlasci i dolasci uvek su važni za populaciju Carstva, čija sudbina često zavisi od toga. Odlasci ili dolasci obično su zabeleženi na novcu ili medaljonima tipom cara na konju, i dok galop i koplje na gotovs označavaju profectio, dotle lagano jahanje i podignuta d. ruka u pozdravu predstavlja adventus. Medjutim, mnogo su slikovitije scene u kojima je car predvodjen Viktorijom i u pratnji vojske. Cara vidimo i u ulozi rector orbis s krmom na globu, kao čuvara Carstva s kopljem i globom ili kao mirotvorca s granom i skiptrom. Vidimo ga kao nepobedivog ratnika koji obara neprijatelje ili lovi divlje zveri. Ili u obavljanju »diplomatskih« aktivnosti koje su rezultat njegovih vojnih akcija, kao što su tipovi rex datus ili signis receptis. Odredjeni motivi su 410 RIC V.1, n. 12, Pl. V.73. 411 RIC V.2, n. 892, Pl. V.5. 412 BMC IV, n. 704, Pl. 67.15; RIC III, n. 751, Pl. XI.229. 413 BMC IV, n. 929, Pl. 73.10; RIC III, n. 1659. 414 Dio Cass. LXXII.10.5. 415 BMC V, n. 59, Pl. 28.10; RIC IV.1, n. 568; BMC V, n. 57, Pl. 28.9; RIC IV.1, n. 567. 416 Gnecchi II, n. 7, Pl. 93.10. 417 Gnecchi II, n. 3, Pl. 100.9.

51

dinastički i odnose se na članove carske porodice kao garante kontinuiteta prosperiteta Carstva. Vitalno pitanje nasledjivanja uvek je bilo aktuelno i u vezi s njim povezani su motivi providentia, koja izražava posebnu promišljenost cara u uredjenju njegovog nasledjivanja, te se obično izražava kroz samog cara, a redje kroz personifikaciju. Prinčevi carske kuće nose titulu cezara i slavljeni su kao principes iuventutis. Gaj i Lucije, unuci Avgusta, prvi su koji su na ovaj način aklamovani, zatim slede Neron, Domicijan i ostali prinčevi. Titula se koristi samo za mladiće, pa je na primer Tiberije nikada nije nosio, pa čak i mladi Marko Aurelije nikada nije počastvovan titulom princeps iuvnetutuis, već samo kao Iuventus, ali to je verovatno bila stvar izbora a ne pravila. Insignije koje ih prate uglavnom su vojnog karaktera, štitovi, koplja, vojni standardi, trofeji, ili palica komandanta.

Čak i kada Carstvo nije u ratu, legije na granicama nisu se mogle opustiti, jer su česti sepatratistički pokreti u provincijama, kao i ratovi oko nasledjivanja. Zato je vojnički element u kovanju uvek bio važan i zastupljen. Jedna grupa novca slavi pobede na bojnom polju: Viktorija beleži trijumf ispisujući ga na štitu, ili kruniše cara, Trajan predaje zarobljenog Dačanina Sentatu, trupe pozdravljaju cara pobednika. Druge serije prikazuju omiljenu temu obraćanja cara vojsci, adlocutio, ne samo s platforme u kampu, nego i s konja u polju prilikom manevara. Klaudije je prikazan u dextrarum iunctio sceni s pretorijancem, simbolom onih kojima duguje svoj položaj; Domicijan koji dosta polaže na lojalnost vojske, kuje novac sa scenom primanja sakramentuma od vojnika; Hadrijanova »disciplina« pokazuje ga kako predvodi grupu vojnika, potvrdjujući činjenicu o izuzetnom duhu i disciplini koje je pokušavao da uvede u trupe pokazujući to ličnim primerom. Brojni su primeri koji prikazuju cara s vojskom, naglašavajući njihovu blisku povezanost i medjusobnu zavisnost.

Spoljnja politika Carstva, njena diplomatija i ratovi, zauzimaju veliko mesto u kovanju ovog vremena. Avgust beleži svoj istočni trijumf tipovima Asia recepta i Aegipto capta. Svoj dipolomatski trijumf u odnosima s Parćanima komemoriše predstavom Parćanina koji predaje standard. Gušenjem ustanka u Panoniji Tiberije beleži trijumf; Kaligula komemoriše uspehe svoga oca Germanika na Istoku tipom rex datus; Klaudije svoje pobede u Britaniji predstavom trijumfalnog luka; Neron uredjenje odnosa s Parćanima obeležava predstavom Janusovog hrama sa zatvorenim vratima; kovanje gradjanskog rata obeleženo je kovanjem u Španiji i Galiji koje glorifikuje Senat i Rimski narod, ali ovde nema pravog republikanizma, osim u meri koliko ga i Avgust propagira; Vespazijan kao ponovni ujedinitelj države uveliko eksploatiše tipove koji se odnose na osvajanje Judeje; Domicijan posvećuje veliku pažnju svom trijumfu nad Hatima, te vidimo Germaniju u žalosti s polomljenim kopljem i varvarina koji kleči pred carem; Trajan, princeps optimus, slavi svoj trijumf nad Dačanima brojnim tipovima na novcu; njegov Istočni pohod donosi nam i predstave investitura koje obavlja car; svedoci smo i novih provincija koje je osnovao i time uvećao moć rimske države; Hadrijana vidimo kao cara koji se trudi da izgradi i razvije državu, naročito provincije; Antonin Pije prikazuje svoju mirotvoračku diplomatiju investiturom jermenskog i kralja Kvada; Rat s Parćanima Marka Aurelija i Lucija Vera zabeležen je bronim tipovima od profectio do trijumfa; Težak rat koji vodi Marko Aurelije u Germaniji beleže tipovi s trofejima i legendama de Sarmatis i de Germanis; Gradjanski rat Septimija Severa i Pescenija Nigera zabeležen je u istočnom kovanju dva rivala, da bi se na kraju Sever pojavio kao osvajač Arabije, Adiabene i pobednik nad Partijom; Sever brojnim tipovima beleži i svoj pohod u

52

Britaniju, gde se veća pažnja poklanja naslednicima, dajući izvesnu prednost Karakali. Veliki problemi do kojih dolazi u prvoj polovini III veka, česte smene careva i stalne uzurpacije, konstantan rat s Persijancima, istovremeni sukobi na Rajni i problemi na Dunavu, koji kulminiraju s Gotskom invazijom, zabeleženi su brojnim vojničkim tipovima na novcu.

53

III – Predstave kovane povodom pobeda Predstave Viktorije Jaka ekspanzionistička politika rimske države trajala je od III veka s. e. pa sve do vremena Trajana početkom I veka n.e. Predstavljanje pobeda na novcu javlja se još tokom Republike, one se najpre pripisuju generalno državi, potom se od I veka s.e. vezuju za vojne lidere koji izbijaju u prvi plan, da bi od početka Carstva bile pripisivane prvenstveno vrlinama careva, doduše ne i bez pohvala upućenih vojsci. Tokom Principata ostvarene pobede slave se na novcu i medaljonima brojnim motivima, ali su predstave Viktorije ipak najčešće zastupljene. Kao personifikacija pobede poštovana je još tokom ranih dana Republike, ali se od početka I veka s.e. Viktorija češće dovodi u vezu s pobedama pojedinih rimskih vojskovodja nego s pobedom uopšte. Sula je 86. godine s.e. podigao spomenik Marsu, Veneri i Viktoriji, a 82. godine s.e. uveo i Ludi Victoriae (Sulanae).418 Kasnije je Cezar povodom svojih pobeda i osvećenja hrama Venus Victrix uveo Ludi Victoriae Caesarinae. Viktorija u rukama božanstva javlja se kao predstava na novcu prvi put u kovanju Cezara u ruci Venus Genetrix. Dok je prvi Rimljanin koji je drži u ruci bio Avgust, na novcu kovanom izmedju 29.-27. godine s.e. Viktorija na globu postaje novi atribut koji se javlja od 12.godine s.e. takodje u kovanju Avgusta. Njen najpoznatiji spomenik potiče ponovo iz njegovog vremena, prilikom osvećenja kurije Julije 29. godine s.e. u zgradi je postavljena statua Viktorije na globu, i istovremeno joj je posvećen oltar pred kojim su senatori uoči sednica prinosili žrtvu.419 S početkom Principata pobede se vezuju za ličnost cara, pa Viktorija najpre dobija epitete augusta i augusti. Prvi je shvaćen u opštem smislu, dok se drugi odnosi na konkretnu pobedu cara ili pobedu pod njegovim auspicijama. Epiteti se brzo umnožavaju, pa smo svedoci pobeda definisanih kao: Othonis, Antonini augusti, Gordiani augusti ili augustorum, avgusti et caesaris. Pojavljuju se i geografska opredeljenja pobeda Britannica, Carpica, Germanica, Gothica, Parthica, i druge. Osim navedenog, Viktorija može biti i aeterna, perpetua, felix, redux ili navalis ukoliko predstavlja pobedu ostvarenu u pomorskoj bici.420 Viktorija kao i Viktorija na globu javljaju se u velikom broju motiva, svih onih koji su vezani za početak, tok i završetak jednog ratnog pohoda.

418 Kasnije je dodato Sulanae da bi se razlikovale od Cezarovih igara. 419 LIMC VIII, p. 237. Prvi hram Viktorije podignut iznad Palatina potiče iz 294. godine s.e. Neposredno pored prvog, sagradjen je još jedan 193. godine s.e; p. 238. Statua Viktorije nalazila se nekada u Tarentu, a posle njegovog osvajanja 209.g.s.e. preneta je u Rim. Pod Avgustom ukrašena je egipatskim plenom i smeštena u zgradu kurije. 420 O predstavama Viktorije na novcu: Hölscher T, 1967; Bellinger A, Berlincourt M.A, 1962; Predstave Viktorije na novcu, gemama i u monumentalnoj umetnosti: Vermeule C, 1958, 3-15; Nollé J, 2003, 459-484: Razmatra pojavu na provincijskom kovanju Efesa, gde se u vreme zajedničke vladavine M.Aurelija i L.Vera javlja novac s predstavom Viktorije i legendom Victoria Romanorum, a ne kao što bi se očekivalo Victoria augustorum. Kult pobede i lojalnosti povezan je ovde s pobedom Rimljana uopšte.

54

Njena uloga u profectio i adventus tipovima veoma važna pa su ovi motivi bez prisustva Viktorije retki, bilo da se radi o željenoj ili o zadobijenoj pobedi. Česti su i motivi Viktorije sa štiom, medju kojima treba razlikovati pobedničke i počasne štitove. Clipeus virtutis, štit vrlina koji je Avgust dobio od Senata pojavljuje se više puta u njegovom kovanju i najčešće ga nosi Viktorija.421 Motivi u kojima Viktorija nosi clipeus virtutis predstavljaju je kao garanta mirnog vremena u kojem vladaju clementia, iustitia i pietas, postignutog zahvaljujući carskom virtusu. Viktorija koja drži počasni štit predstavljena je kako leti ili lebdi, dok je kod motiva pobedničkog štita prikazana kako na njemu ispisuje pobedu, drži ga na kolenima ili ga postavlja na trofej ili palmino drvo.

Svi carevi trude se da prikažu u najboljem svetlu rezultate sprovedenih vojnih intervencija, da obaveste koliko je moćna rimska vojna mašinerija, uz čiju pomoć je car uspeo da pokori različite narode, osnuje nove provinicje, druge države stavi u vazalni odnos, kakve je diplomatske akcije sproveo, koliki je plen osvojio i kakve sve dobrobiti Rimska država od toga ima. Ukratko, glorifikacija države, cara i vojne politike ustanovila je numizmatički repertoar trijumfalnih motiva. Osim predstava Viktorije, vojni uspesi zabeleženi su i predstavama trofeja sa zarobljenicima, zaplenjenim oružjem, personifikacijama poraženih naroda, trijumfalnim povorkama s carem u kočiji, konačno, i trijumfalnim lucima, monumentalnim spomenicima podignutim takodje da proslave pobede.422 U kovanju Avgusta, posle Akcijumske bitke, zapažaju se najpre dve tendencije: kuju se republikanski av. u kombinaciji s rv. posvećenim Avgustu i av. s glavom Avgusta i republikanskim rv.. Da bi od 16. godine s.e. republikanski elementi nestali i mada portret Avgusta još uvek nema monopol na av, od tada su i av. i rv. posvećeni njemu. Akcijumska pobeda koja je odredila ne samo karijeru Avgusta, nego i sudbinu cele rimske države, zauzima značajno mesto u njegovom kovanju. Komemorišući Akcijumsku pobedu, uz legendu CAESAR DIVI F, na rv. se pojavljuje Viktorija u bigi s dugačkom palminom granom u jasno republikanskoj tradiciji (T. XX, 11).423 Predstave Viktorije na globu s vencem ili s vencem i veksilumom, raširenih krila, takodje proslavljaju ovu pobedu (T. XX, 12, 13).424 Na aureusima 16. godine s.e. predstavljen je Apolon koji stoji na platformi ukrašenoj pramcima brodova i iz patere prinosi žrtvu na oltar (T. XXI, 6).425 Prateća legenda je APOLLINI ACTIO i sigurno se odnosi na hram koji je Avgust podigao Apolonu na Palatinu, božanstvu, zahvaljujući kome je ostvario svoju veliku pobedu. Osim toga, sam Akcijum bio je mesto jednog od važnih Apolonovih svetilišta i često je krajem Republike Apolon oslikavan kao branilac Zapada, naspram izopačeng Istoka, predstavljenog Dionisom, s kojim se identifikovao Marko Antonije.426

421 Helšer (Hölscher T, 1967, 104) smatra da su predstave štita na stubu ustvari originalni clipeus vitrutis Avgusta koji je postavljen u Kuriji. 422 Daleko od toga da ćemo pomenuti sve predstve Viktorije, ali ćemo se potruditi da izložimo primere koji će ilustrovati razvojni put njenih predstava i način na koji je propaganda bila osmišljena, odnosno šta se njima želelo objaviti. Osim predstava same Viktorije biće ilustrovani i drugi primeri kojima se prikazivala pobeda i ostvareni uspesi. 423 BMC I, n. 593, Pl. 14.12; RIC I, n.29. 424 BMC I, n. 602, Pl. 14.18; RIC I, n. 27; BMC I, n. 622, Pl. 14.14; RIC I, n. 32. 425 BMC I, n. 95, Pl. 3.15; RIC I, n. 152. 426 Hannestad N, 1986, 58.

55

Legenda ASIA RECEPTA s predstavom Viktorije na cista mystica, i zmijama sa strane, označava uredjenje javnih poslova u ovoj provinciji prilikom povratka Avgusta iz Egipta (T. XX, 14).427 Proslavljanje uspeha Avgustove diplomatije na Istoku 20. g.s.e. koja je rezultovala povraćajem ranije zaplenjenih rimskih vojnih insignija, predstavljeno je kao pobeda, prikazom Viktorije na rv. koja leti i postavlja štit na stub, štit koji je dobio za vrline koje poseduje. Na av. se istovremeno izražava želja za bezbednim povratkom Avgusta u prestonicu posle ovog poduhvata, predstavama Fortuna Victrix i Fortuna Redux (T. XX, 15, a, b).428 U isto vreme, pod Avgustovim auspicijama Tiberije bez otpora ulazi u Jermeniju, rastrzanu unutrašnjim problemima i ubistvom kralja. Avgust objavljuje da je osvojio Jermeniju, ali da je neće aneksirati već pratiti staru uspostavljenu praksu i postaviti vazalnog kralja. Ovaj dogadjaj beleži novac s legendom ARMENIA CAPTA i jedinstvenom predstavom Viktorije koja ubija bika (T. XXI, 1).429 Godine 27. s.e. Avgust je dobio zlatni štit vrlina – clipeus virtutis, a podsećanje na ovu počast predstavljao je na novcu počev od 19. g.s.e. različitim motivima Viktorije koja nosi štit uz legendu S P Q R CL V (T. XXI, 2-5).430 Kampanje Tiberija i Druza protiv Germana na Donjoj Rajni nalaze takodje izvesnog odraza na novcu. Predstava dva vojnika koji predaju grane masline Avgustu, verovatno aludira na njihovu pobedu nad Germanima 15. godine.s.e. Vojnici bi u tom slučaju bili Tiberije i Druz koji donose i predaju Avgustu simbole trijumfa (T. XXI, 7).431 Povodom uredjenja parćanskog i s njim povezanog jermenskog pitanja Neron kuje sestercije sa predstavom Viktorije koja korača i nosi štit ili venac i palminu granu s legendom VICTORIA AVGVSTI (T. XXI, 8, 9).432 Neron je primio uz veliku pompu u Rimu Tiridata i proglasio ga kraljem Jermenije. Ovim povodom su, po rečima Svetonija, zatvorena i vrata Janusovog hrama.433 Poseta Tiridata Rimu odigrala se 66. godine, dok se novac na kome je predstavljen Janusov hram sa zatvorenim vratima i legendom PACE P R TERRA MARIQ PARTA IANVM CLVSIT, datuje izmedju 64.-67. godine (T. XXI, 10, 11).434 Ove činjenice nameću pitanje zatvaranja vrata hrama, jer bi prema novcu ona morala biti zatvorena pre 66. godine. Mir s Partijom zaključen je krajem 63. godine i hram je mogao biti zatvoren tim povodom, kao što legenda na novcu sugeriše, što bi se uklapalo i u datovanje novca. Možda je ceremonija zatvaranja hrama simbolično ponovljena prilikom posete Tiridata, pa bi na taj način bila objašnjena izjava Svetonija.435

427 BMC I, n. 647, Pl. 15.20; RIC I, n. 18. 428 BMC I, n. 1, Pl. 1.1; RIC I, n. 95; Suet. Aug. 21; CAH X, p. 263. Ovaj značajen dogadjaj u političkoj karijeri Avgusta zabeležen je i drugim tipovima, kao što ćemo pokazati u sledećem odeljku. 429 BMC I, n. 671, Pl. 16.14; RIC I, n. 42; Belindžer i Berlinkort (Bellinger A, Berlincourt M.A, 1962, 55-56) navode ovaj primerak smatrajući nejasnim kako je istočnjački motiv mogao biti primeren za navedenu legendu. Zaključuju da je rezač kalupa bio bez posebnih instrukcija ili ih je ignorisao, pa je izabrao motiv koji je odgovarao njegovom ukusu. 430 BMC I, n. 403, Pl. 9.4; BMC I, n. 409, Pl. 9.8; BMC I, n. 316, Pl. 6.1; RIC I, n. 259; BMC I, n. 342, Pl. 6.19; RIC I, n. 261. 431 BMC I, n. 444, Pl. 10.16; RIC I, n. 326. 432 BMC I, n. 244, Pl. 44.11; RIC I, n. 332; BMC I, n. 215, Pl. 44.2; RIC I, n. 310. 433 CAH X, p. 773; Suet. Nero, 13. 434 BMC I, n. 164, Pl. 42.7; RIC I, n.161; BMC I, n. 162, Pl. 42.6; RIC I, n. 182. 435 BMC I, p. clxxiv.

56

S novim tipovima Viktorije susrećemo se u kovanju Galbe, na čijem novcu je prikazana kako nosi statuu Minerve (T. XXI, 12),436 a potom i Vitelija s predstavom Viktorije koja drži nogu na šlemu i ispisuje na štitu reči OB CIVES SERV (T. XXI, 13).437 Ovo postaje jedan od omiljenih tipova koji odražava ideju postignute bezbednosti gradjana koja se naglo povećava ostvarenom pobedom. Kod Vitelija se javlja još jedan interesantan tip Viktorije koja sedi drži pateru i palminu granu (T. XXI, 14).438 Patera, kao simbol žrtve zahvalnice, neobičan je atribut za Viktoriju, i biće zastupljen samo još jednom tokom Principata u kovanju Trajana. Posle istovremenog okončanja gradjanskog rata i sukoba u provincijama, Vespazijan se našao u poziciji sličnoj onoj u kojoj je bio Avgust posle Akcijuma. Uvidevši sličnosti položaja, Vespazijan ih koristi u svojoj propagandi, često praveći aluzije na doba Avgusta ili nešto direktnije, uspostavljajući paralele izmedju svoje i Avgustove vladavine, ličnosti i dinastije. Primeri ovakve delatnosti Vespazijanove propagandne politike vidljivi su od početka njegove vladavine, on insistira na uspostavljanju pax augusti, sprovodeći ga kroz pax kao vrlinu samog cara, i na taj način sam postaje pacifer. Da bi krunisao svoje mirotvoračke aktivnosti počeo je sa zidanjem hrama Miru. On kuje brojne predstave s motivom Viktorije propagirajući mir koji je nastao zahvaljujući njegovim ostvarenim pobedama. Na rv. sestercijusa iz 71. godine prikazana je Viktorija koja stoji na pramcu broda i drži venac i palminu granu uz legendu VICTORIA NAVALIS (T. XXI, 15).439 Razlozi kovanja ovakvog motiva nisu sasvim jasni, radi li se o komemoraciji povodom stogodišnjice od Akcijumske pobede ili povlačenju paralela izmedju Avgusta i Vespazijana kao dva pobednika na Istoku ili i jedno i drugo. Povod takodje može biti i neka pomorska bitka u kojoj je ostvarena značajna pobeda. Kao prilog ovoj pretpostavci javljaju se još dva indikativna motiva: na novcu Tita gde je predstavljen kao pobednik u Judeji, s nogom na pramcu broda, i predstava Rome s nogom na pramcu broda, na novcu Vespazijana, oba kovana 71. godine.440 Medjutim, tokom Judejskog rata nisu vodjene pomorske bitke, osim one na jezeru Ganizaret, ali teško je prihvatiti da je ova pobeda koja nije rešila ishod Judejskog rata, mogla biti povod za motiv Viktorije Navalis. Ova pobeda bi se eventualno mogla vezati za predstavu Tita koji drži Viktoriju i nogom gazi pramac broda, dok su ispred njega Jevrejin i Jevrejka koji kleče i mole za milost.441 Kao najverovatniji povod za kovanje motiva Viktorije Navalis čini nam se taktika Vespazijana u pomorskoj blokadi Rima iz Egipta, u kojoj se njegova flota pokazala veoma uspešnom. Bila je to politička pobeda Vespazijana koji se zalagao za predaju bez prolivanja krvi Vitelijevih trupa i u tom cilju vrši pomorsku blokadu Egipta da bi sprečio snabdevanje Rima žitom.442

436 BMC I, n. 106, Pl. 56.6; RIC I, n. 46. 437 BMC I, n. 61, Pl. 63.6; RIC I, n. 14. 438 BMC I, n. 41, Pl. 61.12; RIC I, n. 26. 439 BMC II, n. 597, Pl. 23.7; RIC II, n. 481, Pl. II.32. 440 Vidi T. XXVI, 3 (Tit s nogom na pramcu broda) i T. XLVI, 9 (Roma s nogom na pramcu broda). Vidi i T. XXXVII, 9 (šake u rukovanju koje drže aquila na pramcu broda) i T. XL, 2 (predstava vojnih insignija na pramcu broda) takodje kovani iste godine. 441 Vespazijan je prepustio mesto glavnokomandujućeg u Judejskom ratu sinu Titu, koji je ovaj rat i okončao. 442 Bianco E, 1968, 210; BMC II, p. xlvii.

57

Vespazijan ponavlja Avgustov tip Viktorije na cista mystica (T. XXII, 1),443 čineći aluziju na Istok, odnosno provinciju Aziju, zemlju »cistofora«, kao i tip Vitelija s Viktorijom koja ispisuje OB CIVES SER na štitu.444 Pojavljuju se medjutim i novi motivi koji komemorišu pobede Vespazijana s legendom VICTORIA AVGVSTI, kao što su: Viktorija drži štit obema rukama iznad glave (T. XXII, 2),445 Viktorija kruniše standard vencem, i na taj način simbolično kruniše rimsku vojsku za njene pobede (T. XXII, 3),446 ili Viktorija stavlja štit na trofej ispod koga sedi zarobljenik (T. XXII, 4).447 Domicijan koristi motiv Viktorije koja ispisuje na štitu ostvarenu pobedu DE GER, dok je štit postavljen na trofej ispod koga sedi zarobljenik (T. XXII, 5).448 Ovom predstavom Domicijan unosi novine u postojeći tip Vitelija i Vespazijana, a kuje ga povodom pobeda koje je ostvario u ratu sa Hatima 83. godine. Povodom komemoracije iste pobede kuje i tip Viktorije koja ispisuje štit postavljen na trofej na palminom drvetu (T. XXII, 6).449 Trajan, obzirom na svoja velika osvajanja, često i kuje novac s predstavama koje ih komemorišu. Medju njima, izdvaja se novac kovan 98/99. godine s prikazom Viktorije koja sedi, drži pateru i palminu granu, predstavljajući ponovljeni motiv Vitelija (T. XXII, 7).450 U oba slučaja nameće se pitanje: kome je namenjena ova žrtva zahvalnica? Jedino objašnjenje koje se nameće je da se radi o votum za buduće pobede. Pored ovog, pojavljuje se, tokom Prvog dačkog rata, još jedan neobičan tip Viktorije koja postavlja štit na oltar (T. XXII, 8).451 Ostali, brojni tipovi Viktorije, koji se javljaju u kovanju Trajana predstavljaju ponavljanje već poznatih, kao što su: Viktorija hoda i drži venac i palminu granu, stoji na globu, ispisusje na štitu VIC DAC ili stavlja štit na trofej. 452 Kovanje Hadrijana donosi takodje izvesne novine u razvoju predstava Viktorije, kao što je na primer Viktorija koja obema rukama drži trofej uz legendu VICTORIA AVGVSTI (T. XXII, 9),453 predstavljajući, pored novca s legendom virtus augusti, još jednu važnu vrlinu cara, odnosno njegovu sposobnost da ostvari pobedu. Pored ovakvog opštijeg tumačenja, mogući povod može biti dogovor postignut s Parćanima, obzirom da je novac kovan 119. godine.454 Novinu predstavljaju i tipovi Viktorije na novcu kovanom izmedju 125-128. godine, koja drži veliku palminu granu, dok d. rukom dodiruje glavu kao da se kruniše (T. XXII, 10),455 i Viktorija koja stoji i drži u ispruženoj ruci orla s vencem na glavi (T. XXII, 11).456 Poslednji navedeni primerak kovan je 136. godine i

443 BMC II, n. 168, Pl. 5.3; RIC II, n. 92. Vidi T. XX, 14. 444 BMC II, n. 577, Pl. 22.12; RIC II, n. 466. Vidi T. XXI, 13. 445 BMC II, n. 398, Pl. 13.18; RIC II, n. 296. 446 BMC II, n. 75, Pl. 2.8; RIC II, n. 52. 447 BMC II, n. 245, Pl. 7.13; RIC II, n. 114. 448 BMC II, p. 362, n. †, Pl. 70.10; RIC II, n. 255. 449 BMC II, n. 312, Pl. 71.11; RIC II, 268. 450 BMC III, n. 41, Pl. 9.19; RIC II, n.10; Na novcu Vitelija s ovom predstavom nema objašnjavajuće legende, dok na novcu Trajana ona postoji ali ne daje nikakve druge indikacije, osim mogućnosti za datovanje primerka (P M TR P COS II P P). 451 BMC III, n. 111, Pl. 11.5; RIC II, n. 65. 452 BMC III, n. 138, Pl. 11.13; RIC II, n. 47; BMC III, n. 765, Pl. 27.9; RIC II, n. 456; BMC III, n. 815, Pl. 30.1; RIC II, n. 527, Pl. X.181; BMC III, n. 817, Pl. 30.2; RIC II, n. 523. 453 BMC III, n. 1216, Pl. 79.7; RIC II, n. 596. 454 BMC III, p. cxxxi. 455 BMC III, n. 421, Pl. 54.15; RIC II, n. 182. 456 BMC III, n. 769, Pl. 61.19; RIC II, n. 284.

58

moguće je da obeležava ugušenje pobune u Judeji prethodne godine, ilustrujući pobedu koja je ostvarena uz pomoć Jupitera. Antonin Pije kuje novac kojim obeležava pobede u Britaniji i Mauretaniji, na kojima se nalazi i novi tip Viktorije koja drži otvoreni venac iznad dva štita postavljena na bazi s girlandama (T. XXII, 13).457 Brojni primeri u kovanju Antonina Pija emitovani povodom proslave 900-godišnjice od osnivanja Rima, podsećaju na stare republikanske tipove, na legendarnu prošlost i tradicionalne vrednosti. U ovom kontekstu pojavljuje se i predstava Viktorije u kvadrigi u republikanskoj tradiciji.458 Osim toga, Antonin Pije ponavlja već poznate tipove Viktorije koja nosi trofej, kao i onaj najčešći kako hoda i nosi venac i palminu granu. Na medaljonu Marka Aurelija kao cezara pojavljuje se novi tip Viktorije koja drži dva trofeja (T. XXII, 14).459 Tokom zajedničke vladavine Marko Aurelije i Lucije Ver proslavljaju vojne uspehe postignute na Istoku, različitim motivima Viktorije, medju kojima ima i nekoliko novih: dve Viktorije drže štit s natpisom S P Q R VIC PARTH izmedju sebe, ispod štita sedi zarobljenik (T. XXII, 15),460 Viktorija drži trofej obema rukama kraj njenih nogu sedi Jermenin u žalosti sa zaplenjenim oružjem (T. XXIII, 1),461 kruniše trofej ispod koga sede dva zarobljenika (T. XXIII, 2),462 leti s corona muralis na glavi, otvorenim vencem koji drži s obe ruke (T. XXIII, 3),463 ili dodiruje trofej koji je postavljen kraj nje (T. XXIII, 4).464 Pored ovih novih, ponavljaju se stari motivi, kao na primer, Viktorija koja postavlja štit na palmino drvo ili korača s vencem i palminom granom. Komod uvodi izuzetan tip na kome je predstavljena Viktrorija koja sedi na štitu i oružju, zaplenjenom od neprijatelja, a u d. ruci drži stilus i priprema se za ispisivanje na štitu, koji drži u krilu. Reči koje će ona ispisati već vidimo u legendi na novcu – VICT BRIT (T. XXIII, 5).465 Komod, takodje, ponavlja već poznate tipove, ali u jednom slučaju stara predstava Viktorije koja drži otvoreni venac iznad dva štita, kombinuje se s novom legendom VICTORIAE FELICI.466 Septimije Sever svoje pobede na Istoku slavi najčešćim tipom Viktorije koja korača i nosi venac i palminu granu, uz legende ARAB ADIAB i VICT PARTHICAE.467 Posle pobede nad Pescenijem Nigerom 195. godine obračunao se s trupama Arapa i Adiabenaca koje su služile pod Nigerom. Odnosi na Istoku posle ovih dogadjaja nisu defintivno uredjeni, jer Septimije Sever nema u tom trenutku vremena za obračun s Parćanima. Trupe na Zapadu proglasile su Albina imperatorom, pa je Sever prinudjen da napusti dalje rešavanje problema u Istočnim provincijama i uputi se u konačni obračun s doskorašnjim savladarom. Severovo isticanje na novcu imena Parćana u ovo vreme, pored ostalog, definiše ih kao neprijatelje Rima. Postoje mišljenja da Sever prihvata titulu Parthicus kako ne bi propustio priliku da prikaže indirektan izazov, nagoveštavajući

457 BMC IV, n. 231, Pl. 6.2. 458 BMC IV, n. 254, Pl. 6.15. 459 Gnecchi II, n. 36, Pl. 61.10. 460 Gnecchi II, n. 48, Pl. 62.9. 461 BMC IV, n. 1095, Pl. 75.7; RIC III, n. 890, Pl. XII.241. 462 Gnecchi II, n. 28, Pl. 75.2. 463 BMC IV, n. 1303, Pl. 80.3; RIC III, n. 1451. Corona muralis na glavi Viktorije verovatno povodom osvajanja Seleukije. 464 BMC IV, n. 1302, Pl. 80.2; RIC III, n. 1438. 465 BMC IV, n. 550, Pl. 105.8; RIC III, n. 440, Pl. XVI.327. 466 BMC IV, n. 611, Pl. 107.8; RIC III, n. 552. 467 BMC V, n. 107, Pl. 8.11; RIC IV.1, n. 41, Pl. V.16; BMC V, n. 261, Pl. 11.19; RIC IV.1, n. 121.

59

predstojeći sukob.468 Moguće je da ovo predstavlja izraz želje za povezivanjem s Markom Aurelijem i Lucijem Verom, koji su ovu titulu ranije imali, pošto je upravo tada proglasio svoju adopciju u ovu porodicu, kao divi Commodi frater ili divi Marci filius.469 Pomalo izmenjeni motiv, Viktorije koja obema rukama nosi otvoreni venac iznad štita na niskom postolju, javlja se uz legendu VICTORIAE AVGG FEL (T. XXIII, 6).470 Novac s ovim motivom kovan je povodom pobeda nad Parćanima i osvajanja Ktesifona, tokom druge ekspedicije Severa na Istok. Pobede koje su ostvarili u Britaniji Septimije Sever i njegovi sinovi dobro su ilustrovane novcem s motivima Viktorije – ona stoji, hoda, leti, sedi, nosi venac i palminu granu, ispisuje štit, podiže trofej, može biti u bigi ili kvadrigi. Ističe se motiv dve Viktorije prikazane kako drže medjusobno štit koji postavljaju na palmino drvo, ispod koga sede dva zarobljenika, uz legendu VICTORIAE BRITTANNICAE (T. XXIII, 7).471 Ovo je motiv koji se do tada pojavio samo jednom i to na medaljonu Marka Aurelija.472 Novinu u kovanju vezanom za britanski pohod predstavlja i motiv Viktorije koja vodi zarobljenika za ruku i nosi trofej preko ramena (T. XXIII, 8).473 Pored toga, na sestercijusu Karakale kovanom tokom ove kampanje javlja se neobična i jedinstvena predstava: s jedne starane je Viktorija koja je stavila nogu na šlem, i d. rukom dodiruje trofej koji se nalazi u centru kompozicije, s druge strane trofeja, frontalno prikazana nalazi se ženska figura u dugoj odeći koja na glavi ima neobičan ukras, a kraj njenih nogu sedi zarobljenik vezanih ruku (T. XXIII, 9).474 Ženska figura ne pokazuje znake poraza, te možda predstavlja personifikaciju kolonije Eboracum u Jorku koja je predstavljala bazu tokom kampanje.475 Karakala, tokom samostalne vladavine, proslavlja pobede legendama na novcu VICTORIA GERMANICA i VICT PARTHICA, u kombinaciji s poznatim motivima Viktorije.476 U kovanju Elagabala, najčešći tip Viktorije koja hoda i nosi venac i palminu granu, prate legende kao što su VICTOR ANTONINI AVG, koja uz SALVS ANTONINI AVG predstavljaju glavne teme propagirane na novcu mladog cara prilikom investiture.477 Elagabal se, za razliku od Makrina, predstavlja kao pravi naslednik Karakale, koji je na presto doveden zahvaljući vojsci i njegovo spasenje je osigurano pobedom. Narednu novinu u predstavljanju pobeda i Viktorije nalazimo u kovanju Maksimina Tračanina, koji proslavlja svoju pobedu nad germanima. Predstavljen je kako zajedno sa sinom drži malu figuru Viktorije, iza svakog stoji po jedan vojnik, dok na zemlji sede dva zarobljenika uz legendu VICTORIA AVGVSTORVM (T. XXIII, 10).478 Motiv odražava slogu koja vlada izmedju oca i sina, koji su zahvaljujući njoj i uz pomoć vojske ostvarili sjajnu pobedu.

468 BMC V, p. lxxxix. 469 CAH XII, 12. 470 BMC V, n. 139, Pl. 30.6; RIC IV.1, n. 144. 471 BMC V, n. 811, Pl. 49.1; RIC IV.1, n. 837. 472 Vidi T. XXII, 15. 473 RIC IV.1, n. 237, Pl. VI.22. 474 BMC V, n. 204, Pl. 58.6; RIC IV.1, n. 451. 475 BMC V, p. clxxxiv. 476 BMC V, n. 89, Pl. 69.16; RIC IV.1, n. 314; BMC V, n. 197, Pl. 73.4; RIC IV.1, n. 297; BMC V, n. 64, Pl. 69.5; RIC IV.1, n. 237. 477 BMC V, n. 30, Pl. 85.14; RIC IV.2, n. 151. 478 HCC III, n. 62, Pl. 54.62; RIC IV.2, n. 89.

60

Gordijan III uvodi novi motiv Viktorije povodom pobeda ostvarenih u ratu s Persijancima, uz legendu VICTORIA AETERNA, prikazujući Viktoriju koja oslanja ruku na štit kraj nogu, dok kraj štita na zemlji sedi zarobljenik (T. XXIII, 11).479 U kovanju Filipa I i Filipa II ostvarena pobeda nad Karpima propagira se na medaljonima s aversnom legendom CONCORDIA AVGVSTORVM i bistama oca i sina. Na rv. je scena slična onoj Maksimina Tračanina, u kojoj vidimo Filipa I i Filipa II kako medju sobom drže glob s Viktorijom na njemu, dok iza obojice stoji po jedan vojnik, uz prateću legendu VICTORIA AVGVSTORVM.480 Na medaljonu Filipa II susrećemo u izvesnoj meri proširen motiv koji se već javljao kod Komoda, Viktorije koja sedi i ispisuje štit, ali sada uz dodati trofej postavljen ispred Viktorije (T. XXIII, 12).481 Pobedu ostvarenu nad Gotima 250. godine Trajan Decije proslavlja motivom koji u mnogome podseća na predstavu trijumfalnog adventusa. Car je prikazan na konju podignute d. ruke, s Viktorijom koja ga predvodi, uz prateću legendu VICTORIA GERMANICA (T. XXIII, 13).482 Interesantno je primetiti da se »Germani« još uvek koriste kao reč koja opisuje Gote, da bi se victoria Gothica, počela koristiti tek od Klaudija II. Medaljon Valerijana I ponavlja motiv s VICTORIA AVGVSTORVM Maksimina Tračanina i Filipa I,483 ali zato nailazimo na neuobičajenu legendu VICTORIA EXERCIT koja prati tip Viktorije koja hoda i drži venac i palminu granu.484 Ova jedinstvena kombinacija legende i motiva, verovatno se odnosi na Galijenova ratovanja u Germaniji od 254. do 259. godine. Njegova germanska kampanja povod je za pojavljivanje značajnog broja motiva s Viktorijom, ali uglavnom već poznatih. Izdvaja se reversna predstava s legendom VICT GERMANICA i motivom Viktorije koja stoji na globu pored koga sede dva zarobljenika (T. XXIII, 14).485 Još jedna predstava Viktorije u kovanju Galijena sasvim je osobena, ona juriša i gazi neprijatelja držeći venac i trofej (T. XXIII, 15).486 Kompozicijski ova predstava podseća na primer novca Galijena razmatranog u odeljku debellator hostium, kovanog u isto vreme. Ako bi smo ih posmatrali zajedno, jednu naspram druge, lako možemo zamisliti scenu bitke u kojoj virtus Gallieni i Viktorija zajedno jurišaju i uništavaju neprijatelje.487 Novac sa neuobičajenom aversnom legendom GALLIENAE AVGVSTAE i rv. motivom Viktorije u bigi s legendom VBIQVE PAX (T. XXIV, 1, a, b)488 izazivao je dugo raspave medju istraživačima. Stivenson tumači ovaj primerak kao satiru upućenu Galijenu, čija slabost i nebriga za državne nevolje dovodi do toga da bude nazvan ženom. Smatajući da novac po težini odgovara težini aureusa Postuma, izvodi zaključak da ga je uzurpator kovao kako bi cara izvrgao ruglu i podsmehu. Veb u RIC V.1 iznosi mišljenja drugih autora, izmedju ostalih i Koena koji je ovaj primerak Galijena povezao s njegovom rodjakom Licinom Galijenom. Autoru RIC, uz dozu sumnje, satira se čini kao najprihvatljivije od svih iznetih rešenja. Hanestad podržava mišljenje nekih starijih autora

479 HCC III, n. 157, Pl. 66.157; RIC IV.3, n. 338. 480 Gnecchi II, n. 6, Pl. 110.1. 481 Gencchi II, n. 1, Pl. 108.3. 482 HCC III, n. 26, Pl. 76.26; RIC IV.3, n. 43. 483 Gnecchi II, n. 8, Pl. 112.10. 484 RIC V.1, n. 131. 485 RIC V.1, n. 46, Pl. II.19. 486 RIC V.1, n. 44. 487 Vidi T. VII, 7. 488 RIC V.1, n. 74, Pl. II.27.

61

da je carsko ime u dativu ženskog roda i to povezuje s Demetrinim kultom u Eleusini. Sugerišući da se Galijenova ličnost posedujući božanski element, mogla manifestovai u njemu kao muškarcu ili ženi. Kent, koji se takodje bavio ovim problemom, navodi davno mišljenje Harduina, s kojim se slaže, da se u ovom slučaju radi o vokativu. Navodeći potom primere natpisa sa spomenika i novca koji svi potiču iz III veka i gde se AE koristi umesto E. 489

Klaudije II pobedu nad Gotima proslavlja motivom Viktorije koja je frontalno prikazana raširenih krila, dok kraj njenih nogu leže dva zarobljenika (T. XXIV, 2).490 Prob predstavlja svoje pobede poznatim tipovima Viktorije, uz legende kao što su VICTORIAE AVG ili VICTORIA PROBI AVG. Ovo je slučaj i s kovanjem Kara i njegovih sinova. Predstave trofeja, zarobljenika, osvojenih zemalja – provincia capta Pored motiva s Viktorijom, Rimljani svoje pobede propagiraju na rv. predstavama novca i medaljona, prikazom osvojenih trofeja i zarobljenika. Ikonografske šeme su uglavnom stereotipne, svaka u vezi s odredjenom provincijom ili narodom koji je pobedjen. Najčešće je to predstava trofeja koji se nalazi u sredini kompozicije, s jednim ili dva zarobljenka koji obično sede u podnožju trofeja vezanih ruku u žalosti. Zarobljenici predstavljaju personifikacije porobljenih naroda ili pobunjenih provincija. Svaka od ovih personifikacija odredjena je atributima u vidu nacionalne odeće i oružja ili za tu oblast karakterističnim biljkama i životinjama, na primer: palma je vezana za Judeju, koplje i šestougaoni štit za Germaniju, krivi mač za Dakiju, luk, tobolac i tijara za Jermeniju, itd. Iako postoje pokušaji kanonizacije personifikacija provincija, ona se obično odnosila na odredjeni vremenski period i nije sasvim ustaljena. Kako proces romanizacije odmiče ove provicije od capta postaju fida et pacata.491 Avgustova Akcijumska pobeda komemorisana je kombinacijom vojnih i pomorskih trofeja – trofej od oružja postavljen je na pramac broda, dok su u podnožju trofeja ukršteni krma i sidro (T. XXIV, 3).492 Osvajanje Egipta i njegovo pretvaranje u rimsku provinciju, propagirano je predstavom na novcu s legendom AEGIPTO CAPTA i motivom krokodila (T. XXIV, 4).493 Pobedu Avgusta protiv Kantabra u Španiji beleže predstave trofeja sastavljenog od različitog oružja (T. XXIV, 5).494 Najviše pažnje posvećeno je medjutim, proslavljanju dipolomatskog uspeha Avgusta u rešavanju odnosa s Jermenijom i Partijom, što je ustvari, kako možemo videti na novcu, predstavljeno kao bilo koja druga pobeda ostvarena oružjem. Godine 18. s.e. Avgust kuje novac s legendom CAESAR AVGVSTVS SIGN RECE, kojim se proslavlja povratak ranije zaplenjenih rimskih standarda, predstavom Parćanina koji kleči i predaje vojnu insigniju (T. XXIV,

489 Stevenson W, 1964, 844; RIC V.1, p. 29-30; Hannestad N, 1986, 295; Kent J.P.C, 1973, 65-68. 490 RIC V.1, n. 8, Pl. V.77. 491 Meti (Méthy N, 1992, 267-295) se bavio pitanjem predstavaljanja provincia capta i fida na novcu u Carstvu. 492 BMC I, n. 625, Pl. 15.9; RIC I, n. 33. 493 BMC I, n. 650, Pl. 16.1; RIC I, n. 19. 494 BMC I, n. 283, Pl. 5.6; RIC I, n. 224.

62

6).495 Ovoj seriji pripada i novac s legendom CAESAR DIVI F ARME CAPT i predstavom Jermenina koji kleči s ispruženim rukama u gestu pokornosti, izražavajući aktuelni položaj svoje države, koji s druge strane potvrdjuje rimsku dominaciju postavljanjem vazalnog kralja u Jermeniji (T. XXIV, 7).496 Istim povodom kuje se i novac s motivom tijare, tobolca i luka uz legendu ARMENIA CAPTA497 ili ARMENIA RECEPTA (T. XXIV, 8),498 kao i s predstavom Jermenina koji stoji frontalno prikazan, s tijarom na glavi, dugačkim ogrtačem, ruku spuštenih uz telo, uz legendu CAESAR DIVI F ARMINIA CAPTA (sic!) (T. XXIV, 9).499 Komemorišući pobede Tiberija i Druza u Germaniji, Avgust 12. godine s.e. kuje novac čija rv. predstava prikazuje Germanina koji kleči i predaje veksilum (T. XXIV, 10).500 Legionarski orao V legije izgubljen je pod komandom M. Loliusa 16. g.s.e. mada nema podataka da je povraćen do vremena kovanja ovog novca.501 Prototip za ovaj motiv je predstava klečećeg Parćanina koji predaje standard iz 18. g.s.e. Pobeda u Judeji i osvajanje Jerusalima 70. godine ilustrovani su brojnim rv. predstavama na novcima Vespazijana i Tita. Uz legendu IVDAEA CAPTA predstavlja se palmino drvo u sredini kompozije, Jevrejka koja sedi u žalosti, Jevrejin stoji ruku vezanih iza ledja, okruženi su zaplenjenim oružjem (T. XXIV, 11-13).502 Na novcu Tita iz 79. godine, povodom uspeha Agrikole u Britaniji, prikazan je trofej ispod koga kleči zarobljenik (T. XXIV, 14).503 Novac Domicijana kovan 77./78. godine prikazuje bradatog Parćanina koji kleči i nudi vojnu insigniju (T. XXIV, 15).504 Ovaj novac svoj prototip nalazi u kovanju Avgusta iz 18. godine s.e. Domicijanova rv. predstava ilustruje posetu parćanskog izaslanstva Rimu, koje je uputio Vologaz tražeći kao pomoć u ratu s Alanima, pomoćne čete i jednog Vespazijanovog sina za zapovednika. Upravo se Domicijan svim silama trudio da on bude izabran, ali se plan izjalovio.505 Kasnije će Domicijan, proslavljajući svoj trijumf nad Hatima 83. godine, kovati novac s motivima koji svoje uzore imaju u Vespazijanovim Ivdaea capta tipovima. Centralno mesto u ovim kompozicijama ponovo zauzima trofej, pored koga sedi Germanka u žalosti, Germanin stoji vezanih ruku, oboje okruženi zaplenjenim oružjem, uz legendu GERMANIA CAPTA (T. XXV, 1).506 Povodom istog trijumfa Domicijan kuje novac i medaljone s 495 BMC I, n. 13, Pl. 1.8; RIC I, n. 98. 496 BMC I, n. 18, Pl. 1.10; RIC I, n. 101. 497 BMC I, n. 672, Pl. 16.15; RIC I, n. 41. 498 BMC I, n. 675, Pl. 16.17; RIC I, n. 45. 499 BMC I, n. 44, Pl. 2.4; RIC I, n. 117; Španagel (Spannagel M, 2000, 622-629) se bavio hronologijom ovih kao i emisija signis receptis Avgusta na osnovu praćanja pojavljivanja legendi, njihovog zamenjivanja iz recepta u capta, kao i njihovog skraćivanja od capta u cap, i konačno nestanku legende kod predstave hrama Marsa Ultora, gde se pojavljuje samo insignija u hramu. 500 BMC I, n. 127, Pl. 4.16; RIC I, n. 175; Kincl (Künzl E, 1988, 546) tvrdi da se Avgustova politička propaganda držala podalje od figure personifikacije Germanije. Kao i da su nadalje carevi imali problema sa sadržajnom i geografskom personifikacijom Germanije, čak i u vreme kada se predstavlja kao pacata (Trajan, Hadrijan). Kao razlog za ovu svoju tvrdnju on navodi izbegavanje careva da vojnu virtus ilustruju figurom Germanije. 501 RIC I, p. 77, f. 1. 502 BMC II, n. 542, Pl. 20.9; RIC II, n.426; BMC II, n. 537, Pl. 20.7; RIC II, n. 425; BMC II, n. 533, Pl. 20.4; RIC II, 424. 503 BMC III, n. 259, Pl. 8.2; RIC II, n. 208. 504 BMC III, n. 231, Pl. 7.6; RIC II, n. 240. 505 Suet. Domit. 2. 506 BMC II, n. 294, Pl. 70.8; RIC II, n. 252.

63

novom rv. predstavom, na kojoj je prikazana Germanija koja sedi na štitu u žalosti, dok je ispod štita polomljeno koplje (T. XXV, 2).507 Sve Trajanove vojne uspehe možemo pratiti preko rv. predstava na novcu, počev od Prvog i Drugog dačkog rata do pohoda protiv Parćana. Pojavljuje se odredjeni broj novih motiva, kao na primer nagi ratnik (Virtus ?) koji podiže trofej, ispod koga leži Dačanin podignute ruke u gestu molbe (T. XXV, 3).508 Matingli, nasuprot Štraku, smatra da figura muškarca sigurno ne može biti predstava Trajana u njegovoj »herojskoj nagosti«, jer tradicija rane carske umetnosti ne poznaje ovakve predstave cara. Najbliža analogija ovoj predstavi bio bi Galbin primerak s legendom VIRTVS, gde je takodje Virtus predstavljena ne kao boginja ratnica, nego kao koncepcija muškosti.509 Do 112. godine na novcu Trajana, Dakija se predstavlja kao provncia capta, da bi tada postala provincia pacata, nasuprot Germaniji koja je tako deklarisana već početkom Trajanove vladavine.510 Dakle, u ovoj ranoj fazi romanizacije, Dakiju vidimo u žalosti, dok su svuda oko nje obeležja izgubljene bitke, zaplenjeno oružje, s posebnim isticanjem krivog mača kao nacionalnog oružja. Trajan ponavlja tip Domicijana s Germanijom koja sedi na štitu, samo što se sada na njenom mestu nalazi Dakija, koja sedi u žalosti na štitu ispod koga je krivi mač (T. XXV, 4).511 Po završetku Drugog dačkog rata uz legendu S P Q R OPTIMO PRINCIPI DAC CAP, pojavljuje se više rv. predstava kojima se obeležava konačna pobeda nad upornim neprijateljem, kao što su: Dačanin koji stoji ruku vezanih napred okružen zaplenjenim oružjem (T. XXV, 5),512 sedi na gomili oružja (T. XXV, 6),513 sedi na oružju pored trofeja (T. XXV, 7),514 ili su prikazani samo trofeji.515 Tokom trajanja kampanje protiv Parćana pojavljuju se dva trofeja kao rv. motiv (T. XXV, 8),516 da bi definitivni trijumf u slamanju parćanskog otpora bio ilustrovan predstavom trofeja s dva zarobljenika i legendom PARTHIA CAPTA (T. XXV, 9).517 Hadrijan kuje veliku seriju s predstavama provincija, ali su one ilustovane kao provincije koje su u prijateljskim odnosima s Rimom. U kovanju Antonina Pija se samo jednom prilikom pojavljuje »umirena« provincija, Britanija koja sedi na steni, glavu oslanja na ruku, a pored nje su štit i veksilum (T. XXV, 10).518 Ovom predstavom zabeležen je vojni uspeh ostvaren uz pomoć Marsa Ultora, Jupitera Statora i lojalnosti vojske što je rezultiralo povratkom utučene Britanije u njenu punu lojalnost. 519 Lucije Ver kuje brojne ali jednolične tipove kojima proslavlja svoje pobede nad Jermenijom i Partijom. Prikazuju se zarobljenici, kao personifikacije ovih zemalja, kako sede na zemlji vezanih ruku, okruženi zaplenjenim oružjem (T. XXV, 11, 12).520 Na

507 BMC II, n. 94, Pl. 62.11; RIC II, n. 83; Gnecchi I, n. 1; Pl. 21.1. 508 BMC III, n. 135, Pl. 11.11; RIC II, n. n. 70, Pl. VIII.135. 509 Za Galbin primerak vidi T. XLIII, 7; BMC III, p. lxix, f.1. 510 Vidi T. XXXI, 2, 4. 511 BMC III, n. 147, Pl. 11.20; RIC II, n. 89. Vidi T. XXV, 2. 512 BMC III, n. 383, Pl. 15.13; RIC II, n. 99. 513 BMC III, n. 385, Pl. 15.14; RIC II, n. 96, Pl. VIII.141. 514 BMC III, n. 792, Pl. 28.7; RIC II, n. 562. 515 BMC III, n. 906, Pl. 34.12; RIC II, n. 586; BMC III, n. 368, Pl. 15.9; RIC II, n. 147. 516 BMC III, n. 1055, Pl. 43.5; RIC II, n. 681. 517 BMC III, n. 603, Pl. 20.6; RIC II, n. 324, Pl. IX.149. 518 BMC IV, n. 1965, Pl. 48.14; RIC III, n. 930. 519 Tipovi koji prate prikaz Britanije. BMC IV, p. 328, n. §; p. 329, n. ≠; p. 329, n. *. 520 BMC IV, n.1135, Pl. 76.7A; RIC III, n. 1364; BMC IV, n. 385, Pl. 60.3; RIC III, n. 539, Pl. X.202; Matevosijan (Matevosyan R, 2000, 27-32) baveći se državnim simbolima Jermenije na rimskom novcu,

64

novcu Marka Aurelija slave se takodje tri pobede na Istoku, Jermenska, Parćanska i Medijska, ali prikazom tri trofeja (T. XXV, 13).521 Tokom svoje samostalne vladavine Marko Aurelije kuje novac kojim komemoriše pobede u Germaniji takodje motivima trofeja i zarobljenika koji sede u žalosti ili stoje pored vezanih ruku, uz legende GERMANIA SVBACTA ili GERMANICO.522 Komod, tek proizveden u rang avgusta, učestvuje s ocem u proslavljanju pobede nad Sarmatima, i u njegovu čast kuje se novac s legendom DE SARM i predstavom trofeja i dva zarobljenika (T. XXV, 14).523 Septimije Sever sve svoje pobede ilustruje već poznatim motivom trofeja, trofeja i zarobljenika koji sede ispod ili tipom zarobljenika koji sedi na zemlji vezanih ruku, uz legende kao što su: INVICTO IMP TROPAEA, PART ARAB PART ADIAB ili PART MAX.524 Kao novina u kovanju Severa pojavljuje se motiv dva zarobljenika vezanih ruku, koji sede na oružju ledjima okrenuti jedan drugome (T. XXV, 15).525 S vremenom Severa završava se ikonografski razvoj ovih predstava, one će se javljati i kasnije, do kraja Principata, ali bez ikakvih kompozicijskih inovacija. Na primer, u kovanju Galijena uz legende GERMANICVS MAXIMVS, pojavljuju se poznati tipovi trofeja i zarobljenika,526 Klaudije II slavi pobedu nad Gotima kod Niša predstavom trofeja sa zarobljenicima i legendom VICTORIAE GOTHIC,527 a u kovanju Proba ponavljaju se pomenuti motivi trofeja uz legendu VICTORIA GERM.528 Predstave cara i zarobljenika Bliska prethodnim odeljcima, ova grupa izdvojenih predstava prikazuje scene pobeda u kojima učestvuje sam car. On se prikazuje kao moćni pobednik, nekada milostiv prema pobedjenima, nekada ne, koji donosi pax Romana kao rezultat trijumfa ostvarenog carskim vrlinama i snagom rimskog oružja. Pobeda Tiberija 7. godine s.e. u Germaniji, ostvarena pod Avgustovim auspicijama, imala je za posledicu, izmedju ostalog, i predaju zarobljenika, što je ilustovano na novcu scenom u kojoj Avgustu koji sedi na platformi varvarin predaje dete (T. XXVI, 1).529 Vespazijan se pojavljuje u predstavama na novcu poput Virtus – on je pobednik koji drži parazonijum i koplje, gazi šlem i stoji pored palminog drveta ispod koga sedi Jevrejka u žalosti, uz legendu IVDAEA CAPTA (T. XXVI, 2).530 Predstave na

izmedju ostalog, nalazi na jednom od ovih primeraka (BMC IV, Pl. 58.3), iza Jermenije koja sedi u žalosti, predstavu orla na luku, što smatra predstavom Jermenskog grba. 521 BMC IV, n. 1321, Pl. 80.12; RIC III, n. 947. 522 BMC IV, n. 1415, Pl. 82.9; RIC III, n. 1023; BMC IV, n. 1433, Pl. 83.4; RIC III, n. 1058. 523 BMC IV, n. 1648, Pl. 88.6; RIC III, n. 1571. 524 BMC V, n. 335, Pl. 15.6; RIC IV.1, n. 356, Pl. VIII.1; BMC V, n. 86, Pl. 7.18; RIC IV.1, n. 55, Pl. V.15; BMC V, n. 405, Pl. 17.13; RIC IV.1, n. 432, Pl. VIII.9; Pobede nad Pescenijem Nigerom početkom 194. godine donose Septimiju Severu titule parthicus arabicus i parthicus adiabenicus. 525 BMC V, n. 118, Pl. 8.14; RIC IV.1, n. 62. 526 RIC V.1, n. 19, Pl. I.14; RIC V.1, n. 142. 527 RIC V.1, n. 251, Pl. VI.86; Primećujemo da se sada Goti nazivaju svojim imenom, a ne kao ranije, Germani. 528 RIC V.2, n. 223, Pl. II.10. 529 BMC I, n. 492, Pl. 12.13; RIC I, n. 346. 530 BMC II, n. 546, Pl. 20.10; RIC II, n. 427, Pl. II.29.

65

novcu prikazuju Tita kao pobednika u Judeji i osvajača Jerusalima, kako stoji u vojničkom odelu s nogom na pramcu broda, ispred njega su Jevrejin i Jevrejka ispruženih ruku u gestu molbe (T. XXVI, 3).531 Domicijanov trijumf nad Hatima ilustrovan je dvojako na novcu: s jedne strane vidimo cara kao nemilosrdnog pobednika, prikazanog nalik Virtus, koji gazi personifikaciju Rajne (T. XXVI, 4),532 dok ga, u drugom slučaju, vidimo kao dostojanstvenog, milostivog pobednika koji prihvata molbu Germanina koji kleči ispred njega (T. XXVI, 5).533 Germanija ukazuje poštovanje njenom osvajaču nudeći svoja obeležja rata, ali daljih implikacija u smislu očekivane restauracije dostojanstva provincije, nema.534 Optimus princeps, prema svojim vrlinama koje ga svrstavaju odmah iza Jupitera optimusa maksimusa, učinio je da država postane – optimus status rerum, ono o čemu je Avgust sanjao, postala je stvarnost.535 Trajan u čijim se rukama, kao moćnog osvajača, nalazi sudbina sveta, prikazuje svoje dobre odnose sa Senatom u predstavi gde dovodi klečećeg Dačanina i predaje ga senatoru (T. XXVI, 6).536 Ovo predstavlja izraz Trajanovog legalizma u odnosu prema Senatu po drevnom pravu sklapanja mira sa stranim zemljama. Pošto se novac ne može precizno datovati, na osnovu ovoga zaključujemo da se scena odnosi na kraj Prvog dačkog rata, jer posle Drugog Dakija kao država više ne postoji. Još jedna predstava koja je vezana za kraj Prvog dačkog rata, ilustruje Trajana i Dačanina koji pred njim kleči (T. XXVI, 7).537 Uopšte, motivi na novcu koji obeležavaju kraj Prvog dačkog rata, predstavljaju Trajana kao milostivog pobednika, za razliku od motiva po zarvšetku Drugog dačkog rata, gde ga vidimo kao beskompromisnog osvajača (T. XXVI, 8).538 Trajan je prikazan u vojničkoj odeći, s kopljem u ruci, dok d. nogom gazi Dačanina od koga se vide samo glava i ramena. Dakija je sada potpuno poražena i nalazi se pod nogama cara sveta. Posle Dakije i Arabije još dve provincije je Trajan pridodao Carstvu, Mesopotamiju i Jermeniju. Na sestercijusu s legendom ARMENIA ET MESOPOTAMIA IN POTESTATEM P R REDACTAE vidimo Trajana u natprirodnoj veličini, kao herojski primer Virtus, s kopljem i parazonijumom kako gazi dva rečna boga (Tigar i Eufrat), dok u sredini sedi Jermenija u žalosti (T. XXVI, 9).539 Trajan je prikazan u velikom dostojanstvu s parazonijumom, amblemom autoriteta i Vitrusa, čiji božanski karakter poprima. Antonin Pije se pojavljuje u sceni na medaljonu gde je prikazan kako stoji u vojničkom odelu s kopljem, nasuprot njega leži Afrika, u sredini kompozicije nalazi se Viktorija koja postavlja štit na trofej (T. XXVI, 10).540 Predstava jasno govori o zaključenom vojnom uspehu, što bi bio kraj kampanje u Mauretaniji. Lucije Ver je na medaljonima prikazan kao osvajač koji dodiruje trofej, dok ispred njega kleči 531 BMC II, n. 652, Pl. 26.2; RIC II, n. 638. 532 BMC II, n. 396, Pl. 76.7; RIC II, n. 345. 533 BMC II, n. 337, Pl. 73.1; RIC II, n. 258. 534 Brilliant R, 1963, 97. 535 BMC III, p. lxx: Legenda na novcu S P Q R OPTIMO PRINCIPI sasvim je osobita. Posle Prvog dačkog rata Senat je doneo odluku kojoj izražava Trajanu svoje poštovanje, odanost i zahvalnost za njegove vrline i uspehe. Na novcu se javlja od 104. do 111. godine. Dativ ukazuje da novac nije kovan po naredjenju cara, već u njegovu čast i slavu. 536 BMC III, n. 244, Pl. 13.14; RIC II, n. 215, Pl. VIII.145. 537 BMC III, p. 159, n. †, Pl. 27.7; RIC II, n. 447. 538 BMC III, n. 822, Pl. 30.3; RIC II, n. 547. 539 BMC III, n. 1035, Pl. 42.8; RIC II, n. 642, Pl. XI.191. 540 Gnecchi II, n. 25, Pl. 47.2.

66

personifikacija Jermenije, uz prateću legendu ARMENIA (T. XXVI, 11),541 ili je predstavljen na konju u pratnji vojnika, dok prima venac od Viktorije, a ispred konja kleči Jermenija ruku podignutih u gestu molbe (T. XXVI, 12).542 Pobede u Germaniji Marko Aurelije obeležava predstavama na medaljonima s legendom GERMANIA SVBACTA. Vidimo cara kako stoji u vojničkom odelu s kopljem ispred trofeja ispod koga sede dva zarobljenika, dok Viktorija s druge strane postavlja štit na trofej (T. XXVI, 13).543 Povodom ostvarenih uspeha u Britaniji, Komod je prikazan kako dodiruje trofej u čijem podnožju sede dva zarobljenika (T. XXVI, 14).544 Pošto je proizveden u rang avgusta, Karakala se prikazuje na novcu iz 198. godine u vojničkom odelu s kopljem na dole okrenutim, kako drži Viktoriju na golobu, dok mu kraj nogu sedi zarobljenik, uz legendu IVVENTA IMPERII (T. XXVI, 15).545 Propagandna poruka je jasna, s mladim avgustom, koji je vojnik, pobede na bojnom polju su osigurane, što Carstvu daje primat u svetskoj vladavini. Ovu predstavu će Karakala ponoviti i tokom svoje samostalne vladavine povodom pobeda u Partiji.546 Povodom pobeda u Britaniji 210. godine Septimije Sever kuje sestercijus s trijumfalnom grupom, koja prikazuje cara u pratnji oba sina i vojnika s insignijama, dok na zemlji sedi vezani zarobljenik (T. XXVII, 1).547 Car koji je pobednik, nalazi se medju sinovima naslednicima i vojskom uz čiju pomoć je pobeda ostvarena, možda baš i u aktu obraćanja vojsci i preporučivanja naslednika njihovoj lojalnosti. Kompozicijski slična prethodnoj je i scena na novcu Gete iz iste godine, na kojoj su prikazana samo braća, u pratnji vojnika (T. XXVII, 2).548 U ovo vreme Karakala se prikazuje i poput Virtus, s parazonijumom i kopljem ispred trofeja i zarobljenika koji sedi na zemlji (T. XXVII, 3).549 Uopšte, tokom britanskog pohoda pažnja je skoncentrisana najviše na lik Karakale, kome se ipak daje prednost u odnosu na Getu. U kovanju Proba uz legendu VIRTVS AVGVSTI pojavljuje se car sa skiptrom u gestu krunisanja trofeja ispod koga su dva zarobljenika (T. XXVII, 4).550 Osobene predstave cara U poseban odeljak izdvojena je manja grupa rv. predstava na novcu i medaljonima na kojima je predstavljen car u vojničkom odelu i u gestovima koji odražavaju njegove vrline kao vojnika, a koje nisu mogle biti svrstane u bilo koju od do sada pomenutih vrsta predstava. Tokom istočnog pohoda Trajana kovan je sestercijus s legendom SENATVS POPVLVSQVE ROMANVS i predstavom cara koji drži koplje i nalazi se izmedju dva

541 Gnecchi II, n. 5, Pl. 72.4. 542 Gnecchi II, n. 2, Pl. 72.2. 543 Gnecchi II, n. 7, Pl. 59.9. 544 Gnecchi II, n. 153, Pl. 88.9. 545 BMC V, n. 116, Pl. 29.13; RIC IV.1, n. 20. 546 BMC V, n. 90, Pl. 69.17; RIC IV.1, n. 315. 547 BMC V, n. 193, Pl. 57.8; RIC IV.1, n. 799. 548 BMC V, n. 217, Pl. 59.3; RIC IV.1, n. 157. 549 BMC V, n. 212, Pl. 58.9; RIC IV.1, n. 456. 550 RIC V.2, n. 12, Pl. I.5.

67

trofeja, prikazani pokret ilustruje njegovu vrlinu ali i brzo postizanje pobeda (T. XXVII, 5).551 Brzina njegovog napredovanja zbunjivala je i Senat u Rimu, koji je pripremajući mu trijumf i brojne druge počasti, nije mogao da prati, ni ispravno koristi imena porobljenih naroda o kojima su stizale vesti.552 Uoči svog prvog putovanja Hadrijan kuje novac na kome je predstavljen u vojnoj odeći s kopljem na dole okrenutim, kako drži krmu na globu.553 Ovim se ilustruje činjenica da je Hadrijan vladar sveta, kojim upravlja kao savladar Fortune. Na svoj način on interpretira dužnosti cara, kao što će i pokazati, odlazi u provincije da se suoči sa svim postojećim administrativnim i vojnim problemima. Nešto kasnije predstavljen je u liku Virtus s parazonijumom i kopljem, kako l. nogom gazi krokodila (T. XXVII, 6).554 Nejasno je sasvim zašto car gazi krokodila, kada ne znamo ni za jednu pobunu u Egiptu tokom Hadrijanove vladavine. Matingli nema objašnjenje za ovaj tip, dok Štrak pretpostavlja da bi krokodil mogao označavati Palestinu ili neprijatelja uopšte.555 Možda bi se moglo reći da ova predstava ima veze s davljenjem Antinoja u Nilu 130. godine, kao što uostalom Štrak i navodi kao razlog pojave predstave personifikacije Nila, ali u Hadrijanovoj seriji »provincija«.556 Antonin Pije ponavlja ovu predstavu s novca Hadrijana, samo što se noga cara ovoga puta nalazi na globu (T. XVII, 7).557 Na drugom primeru Antonin Pije je ponovo prikazan u vojničkom odelu, s radijanlnim nimbom oko glave, kopljem i grančicom (T. XXVII, 8).558 Ovo je izvanredna predstava pacifer tipa, koja propagira da svetom vlada mudar car, na vlasti po pravu rimskog naroda, Senata, Italije i svog prethodnika, on poseduje Virtus i Honos da podari i očuva pax Romana. Marko Aurelije i Lucije Ver pojavljuju se na rv. predstavi medaljona kao Dioskuri, kako stoje jedan naspram drugog, svaki ispred konja (T. T.XXVII, 9).559 Poruka koja se prenosi je da carevi, kao Kastor i Poluks, sa svojim belim konjima donose svetlost i spas čovečanstvu. Na prethodnom, kao i na primeru Komodovog medaljona koji prikazuje Jupitera koji sedi na tronu frontalno, dok Dioskuri stoje l. i d. od njega (T. XXVII, 10),560 Mitag razmatra ulogu Dioskura u nasledjivanju prestola. Po njemu, broj Dioskura na predstavama označava broj naslednika, a time ih izjednačava sa sinovima Jupitera. Na medaljonu Komoda ovo dobija jednu posebnu dimenziju, naime, dva Dioskura su Komod i njegov preminuli brat blizanac i potencijalni prestolonaslednik. Iz toga proizilazi, po Mitagu, da je Komod Poluks.561 Matingli, govoreći o medaljonu Komoda, smatra da ovu predstavu treba dovesti u vezu s istočnim kultovima, kao što je kult Jupitera Dolihena, u kome je on blisko povezan s izlazećom i zalazećom zvezdom.562 Uopšte, u kovanju Carstva predstava Dioskura igra malu ulogu. Pored dve navedene

551 BMC III, n. 1053, Pl. 43.4; RIC II, n. 676, Pl. XI.204. 552 Dio Cass. LXVIII.29. 553 Vidi T. XVII, 13. 554 BMC III, n. 1553, Pl. 89.2; RIC II, n. 782. 555 BMC III, p. clxxxii; Strack P.L, Teil II, 138 556 Strack P.L, Teil II, 166 557 BMC IV, n. 260, Pl. 6.17. 558 BMC IV, n. 1666, Pl. 40.11; RIC III, n. 767. 559 Gnecchi II, n. 5, Pl. 71.5. 560 Gnecchi II, n. 74, Pl. 83.2. 561 Miitag P. F, 2001, 176. 562 BMC IV, p. clxxx.

68

predstave, samo se još u kovanju Marka Aurelija, Komoda i Gete, svih kao cezara, pojavljuje predstava Kastora, ali u isticanju njihove uloge kao princeps iuventutis. Ilustrujući pobede u Britaniji 184. godine Komod je prikazan u vojničkom odelu kako drži koplje i Viktoriju na globu (T. XXVII, 11).563 Interesantna je predstava na medaljonu koja ga prikazuje kako hoda s kopljem i trofejem preko ramena nalik mladom Romulu uz legendu IMP II COS P P (T. XXVII, 12).564 Predstava nam govori da je Komod novi conditor, kao Marsov sin, prikazuje svoju hrabrost u ratu i osvaja trofej. Hadrijan i Antonin Pije su na isti način predstavljali na novcu nešto ranije Romula, prvi uz legendu ROMVLO CONDITOR, a drugi uz ROMVLO AVGVSTO.565 Kao Romul predstavljen je kasnije na novcu i Aleksandar Sever (T. XXVII, 13).566 Galijen se, pak, pojavljuje na rv. predstavi novca u vojničkom odelu kako drži Viktoriju i koplje uz neobičnu legendu IVBENTVS AVG (T. XXVII, 14).567 Trijumfalne kvadrige Trijumf, kao počast potvrdjena vojskovodji koji je odneo neku značajnu pobedu protiv neprijatelja, jeste svečana i impozantna predstava koja sadrži najveće vojne počasti koje Rimljanin može dobiti od svoje domovine.568 Trijumfalna procesija bila je dokaz pobede i legitimnosti i kao takva koristi se u carskoj propagandi. Ne samo trijumf, nego i druge počasti koje su carevi dobijali povodom velikih pobeda, bile su jedno od važnih sredstava kojima je održavana veza izmedju cara i podanika. U odgovoru na ponude počasti dobar car imao je delikatnu ulogu – pronaći pravu meru kako ne bi ostavio utisak arogancije ili nezahvalnosti. Najprihvatljivijim je izgledalo najpre selektivno prihvatanje, 563 Gnecchi II, n. 83, Pl. 83.8. 564 Gnecchi II, n. 36, Pl. 80.8. 565 Antonin Pije vidi T. XLII, 14; Hadrijan vidi T. XLII, 10. 566 HCC III, n. 108, Pl. 45.108; RIC IV.2, n. 482. 567 RIC V.1, n. 615, Pl. III.46. 568 Stevenson, W, 1964, 813-815, Adam A, Boyd J, 1842, 325-328. Velike pripreme pratile su ovaj dogadjaj. Na dan trijumfa imperator triumphans oblači se u toga picta i tunica palmata i stavlja lovorov venac na glavu. Držeći palminu granu u desnoj i skiptar s orlom na vrhu u levoj ruci, ulazi u kola kružne forme ukrašena slonovačom i zlatom. U ova sjajna kola upregnuta su četiri bela konja, vodjena u sporoj povorci kroz grad do Kapitola, gde se svečanost završavala. Trijumfatora u procesiji predvode magistrati svi u beloj odeći s liktorima i muzičarima ispred, iza njih su vozila u kojima je zaplenjeno oružje, zatim vozila sa simbolima porobljene zemlje ili gradova, s modelima u drvetu ili srebru, s natpisima, ovome se dodaju i slike bitaka. Tu su i predstave reka ili planina, zatim božanstava karakterističnih za osvojenu zemlju. U procesiji se potom vozi plen, za kojim hoda melanholična grupa zarobljenih kraljeva njihovih porodica ili vojskovodja i vidjenijih ljudi. Potom idu generali i viši oficiri rimske vojske predvodjeni sviračima, u pratnji liktora, i konačno imperator u svojim divnim kolima u pratnji sinova, porodice, prijatelja. Na kraju su vojnici koji su pobedu ostvarili podeljeni u legije, kohorte, centrurije i manipule. Kada stigne do Kapitola konzul, diktator ili car žrtvuje belog bika Jupiteru. Odlaže svoj venac u hram i potom daje congiarium narodu. Za razliku od trijumfa postoji i ovatio, razlikuje se po tome što predstavlja manju svečanost uspešnom generalu kome je ovatio potrvdjen. Njegov ulazak u Rim je najčešće peške, nikada u kočiji, retko na konju. Takodje ne nosi insignije trijumfa (toga picta, skiptar). Predvodjen vojnicima koji nose grane masline, obučen je u belu odeću obrubljenu purpurom, i nosi krunu od mirte. Senatori i ugledni gradjani prate procesiju koja se završava na Kapitolu gde se žrtvuje ovan. Ovatio se odobrava onima koji su postigli izvesnu prednost nad neprijateljem, akcijom u kojoj nije stradalo puno ljudstva, ali koja nije presudna za konačan završetak rata.

69

a potom modifikacija originalnih ponuda počasti. Avgust je pokazao majstorsku veštinu i takt u procenjivanju svog odgovora, i bez obzira na paradu skromnosti, uspevao je da na različite načine promoviše svoj imidž.

Avgustova propaganda fokusirana je intenzivno na dve pobede, Akcijum i povratak standarda od Parćana, koje su mu osigurale apsolutnu vlast. Novac je uveliko stavljen u službu sredstva propagande i beleži najpre Avgustov Istočni trijumf denarima kovanim izmedju 30.-27. g.s.e. Na av. je prikazana Viktorija navalis, koja stoji na pramcu broda, drži venac i palminu granu, simbole pobede kojima će krunisati Avgusta. Na rv. uz legendu IMP CAESAR prikazan je Avgust u kvadrigi, u d. ruci drži granu, a uzde u l. (T. XXVII, 15, a, b).569 Viktorija predstavlja adaptiranu predstavu čuvene Nike sa Samotrake, mada ovde ostavlja utisak konvencionalnosti. Vespazijan će takodje upotrebiti motiv Viktorije navalis, koji je daleko bolje umetnički izveden.570 Povratak rimskih standarda od Parćana ilustruje predstava trijumfalne kvadrige u kojoj se nalazi legionarski orao (T. XXVIII, 1).571 Istim povodom kuje se i novac koji ima av. legendu S P Q R PARENT CONS SVO s predstavom atributa trijumfatora – toga picta preko tunica palmata, skiptar s orlom i lovorov venac, dok je na rv. predstavljena prazna kvadriga uz legendu CESARI AVGVSTO (T. XXVIII, 2).572 Prazna kola mogu se pojaviti iz različitih razloga, bilo da je pobeda ostvarena bez učešća cara ili kao u ovom slučaju zato što je Avgust za ovu svoju »pobedu« dobio ovatio a ne triumphus.573 Povodom pobeda Agripe na Istoku 13. godine s.e. kuje se novac s predstavom kvadrige i palminom granom u njoj umesto vozača, pošto je pobeda ostvarena bez učešća cara (T. XXVIII, 3).574 Novac s legendom TI CAESAR AVG F TR POT XV i predstavom Tiberija u trijumfalnoj kvadrigi obeležava njegov uspeh ostvaren u Panoniji ugušenjem ustanka 8. godine (T. XXVIII, 4).575 Medjutim, Tiberijev trijumf odložen je sve do 13. godine zbog tragedije koja je zadesila rimske legije u Teutoburškoj šumi pod komandom Vara. Tiberije će ponoviti kovanje novca s ovim motivom i prve godine svoje samostalne vladavine. Kasnije kuje i novac s predstavom prazne trijumfalne kvadrige, povodom uspeha njegovog legata u ugušenju pobune u Judeji i intervencije u Kapadokiji (T. XXVIII, 5).576 569 BMC I, n. 617, Pl. 15.7; RIC I, n. 7. 570 Vidi T. XXI, 15. 571 BMC I, n. 392, Pl. 8.15; RIC I, n. 293. 572 BMC I, n. 400, Pl. 9.2. 573 O parćanskim počastima Avgusta: Rich J.W, 1998, 71-128; O posvećenju hrama Marsa Ultora: Simpslon C.J, 1977, 91-94. Kada je u Rim stigla vest 20.g.s.e. da su Parćani vratili standarde i zarobljenike, Senat je doneo odluku da Avgustu dodeli ovatio i trijumflani luk koji će biti podignut u ovu čast. Avgust je još pre dolaska poručio da će standardi biti smešteni u novi hram Marsa Ultora. Povodom ove želje princepsa odlučeno je da se hram podigne na Kapitolu. Umesto u ovatio Avgust je u Rim ušao u kočiji koju su vukli slonovi. U čast njegovog dolaska podignut je oltar Fortuni Redux, a dan njegovog povratka ustanovljen je kao praznik Augustalia. Osim toga odlučeno je da Avgust ima pravo da se vozi u kočiji u trijumfalnoj odeći kad god poželi, a da će kočija za njega, kao spasioca Rimskog naroda, biti smeštena ispred novog hrama Marsa Ultora na Kapitolu. Avgust je na ove ponude odgovorio uz svoj uobičajeni takt. Složio se s podizanjem oltara Fortuni Redux i osnivanju praznika po svom imenu, dok je druge počasti najpre odbio, da bi potom u dogovoru sa Senatom došao do kompromisnog rešenja. Odlučeno je da se hram Marsu Ultoru podigne ne na Kapitolu, već na Avgustovom Forumu i to o njegovom trošku, ali se složio da kada hram bude gotov tamo stoji kočija u njegovu čast. 574 BMC I, n. 101, Pl. 3.20; RIC I, n. 162. 575 BMC I, n. 508, Pl. 13.3; RIC I, n. 355. 576 BMC I, n. 103, Pl. 24.10; RIC I, n. 37, Pl. VI.110. Tac. Ann. VI.31.

70

Kaligula komemoriše uspomenu na svog oca i njegov trijumf koji je proslavio 17. godine za pobede u Germaniji i povraćaj standarda izgubljenih pod Varom.577 Na av. je prikazan Germanik u trijumfalnoj kvadrigi kako drži skiptar s orlom na vrhu uz legendu GERMANICVS CAESAR. Na rv. je ponovo Germanik u vojničkom odelu s oklopom, stoji podignute d. ruke u gestu obraćanja, dok u l. ruci drži legionarskog orla, uz objašnjavajuću legendu SIGNIS RECEPT DEVICTIS GERM (T. XXVIII, 6, a, b).578 Germanik je predstavljen na av. kao trijumfator, a na rv. kao imperator koji drži povraćenu vojnu insigniju. Vespazijan i Tit proslavljaju zajednički judejski trijumf 71. godine, ovom prilikom Domicijan ih je pratio samo na belom konju.579 Vespazijan i Tit, svaki za sebe, prikazuju se na novcu u trijumfalnoj kvadrigi s kolima ornamentisanim Viktorijom i palminom granom (T. XXVIII, 7, 8).580 Osim toga, Vespazijan kuje posebno interesantan tip jer prikazuje i deo trijumfalne procesije. Prikazan je u kvadrigi dok iza njega stoji Viktorija koja ga kruniše, a ispred su zarobljenici u povorci i vojnik koji ih prati (T. XXVIII, 9).581 Domicijan nešto kasnije obeležava na novcu svoj dvostruki trijumf 89. godine predstavom u kvadrigi sa skiptrom i granom u ruci uz legendu GERMANICVS (T. XXVIII, 10).582 Princeps optimus svoja dva dačka trijumfa obeležava motivom u trijumfalnoj kvadrigi uobičajenog tipa, s manjim razlikama u detaljima ornamentisanja kola. U jednom slučaju ona su ornamentisana predstavom Trajana koga kruniše Viktorija i Dačanina koji kleči (T. XXVIII, 11),583 u drugom je to Viktorija koja podiže trofej (T. XXVIII, 12).584 Hadrijan komemorišući uspomenu na svog prethodnika kuje novac s av. legendom DIVI TRAIANO PARTH AVG PATRI i reversnim motivom Trajana u trijumfalnoj kvadrigi čija su kola ukrašena predstavom Sekuritas prekrštenih nogu koja se oslanja na stub uz legendu TRIVMPHVS PARTHICVS (T. XXIX, 1).585 Trajan nije stigao u Rim i proslavio istočni trijumf koji je uveliko u prestonici pripreman, smrt ga je zatekla na povratku, a Hadrijan mu iz pijeteta odaje na ovaj način počast. Predstava na kojoj Antonin Pije stoji u trijumfalnoj kvadrigi zajedno s manjim figurama Marka Aurelija i Lucija Vera ispred njega, odnosi se verovatno na njegov novi konzulat (COS III), ali izražava i pažnju cara da i Lucije Ver deli ovu počast (T. XXIX, 2).586 Još jednom je Antonin Pije prikazan u trijumfalnoj kvadrigi, ovoga puta sam, na sestercijusu kovanom izmedju 145. i 161. godine (T. XXIX, 3).587 Zbog velikog raspona u datovanju nejasno je sasvim kojim je povodom kovan, a kao mogućnost pojavljuje se okončanje sukoba u Mauretaniji. Trostruki trijumf – Jermenski, Parćanski i Medijski, proslavili su Lucije Ver i Marko Aurelije 166. godine predstavom na novcu gde se pojavljuju zajedno u kvadrigi, pri tome prvi drži lovorovu granu, a drugi skiptar s

577 Tac. Ann. II.41. 578 BMC I, n. 94, Pl. 30.9; RIC I, p. 119. 579 Vidi T. VIII, 3. Suet, Vesp. 8; Titus 6; Domit. 2. 580 BMC II, n. 572, Pl. 22.6; RIC II, n. 451; BMC II, n. 636, Pl. 25.3; RIC II, n. 612. 581 BMC II, n. 397, Pl. 13.16; RIC II, n. 294. 582 BMC II, n. 144, Pl. 64.9; RIC II, n. 128. 583 BMC III, n. 142, Pl. 11.17; RIC II, n. 77. 584 BMC III, n. 832, Pl. 31.1; RIC II, n. 533, Pl. XI.199. 585 BMC III, n. 47, Pl. 47.7; RIC II, n. 26. 586 BMC IV, n. 239, Pl. 6.9; RIC III, n. 93. 587 BMC IV, n. 1673, Pl. 40.10; RIC III, n. 767.

71

orlom.588 Isti trijumf ilustrovan je i na medaljonu u proširenoj kompoziciji: trijumfalnu kvadrigu u kojoj su oba cara, predvodi vojnik koji nosi standard, a u drugom planu iznad konja je trofej u čijem podnožju sede dva zarobljenika. (T. XXIX, 4).589 Medaljon Marka Aurelija iz 173. godine s predstavom Viktorije koja vozi kvadrigu, odnosi se na neku od pobeda u ratu sa Kvadima, možda baš na dogadjaj vezan za tzv. »Fulminatrix« legiju (T. XXIX, 5).590 Retki sestercijusi s legendom DE GERMA prikazuju trijumf Marka Aurelija i Komoda iz 177. godine.591 Isti gemanski trijumf ilustrovan je i na medaljonu predstavom u kojoj ispred kvadrige koja nosi trijumfatore leti Viktorija (T. XXIX, 6).592 Komod proslavlja pobede u Britaniji i šestu aklamaciju kao imperatora 183. godine predstavom s trijumfalnom kvadrigom, kod koje su kola ukrašena scenom u kojoj Viktorija kruniše trofej (T. XXIX, 7).593 Povodom povratka s Istoka 202. godine Karakala deli počast s ocem u proslavi trijumfa, što vidimo na novcu s predstavom princa u kvadrigi sa skiptrom u ruci (T. XXIX, 8).594 Isti motiv ponavlja Karakala i 213. godine proslavaljajući svoj germanski trijumf.595 Elagabal komemoriše svoj ulazak u Rim posle investiture 219. godine predstavom trijumfalne kvadrige u kojoj je sveti kamen Emese na kojem se nalazi orao koji nosi venac, u polju iznad je velika zvezda (T. XXIX, 9).596 Pri tome je lokalno božanstvo jednog istočnog grada počašćeno je titulom CONSERVATOR AVG. Aleksandar Sever se dva puta pojavljuje u trijumfalnoj kvadrigi, prvi put u ustaljenoj predstavi cara u kvadrigi, dok se naredne 230. godine susrećemo s razvijenom kompozicijom u kojoj je car u kvadrigi, drži grančicu, a iza njega je Viktorija koja ga kruniše (T. XXIX, 10).597 Kvadriga je prikazana u tročetvrtinskom izgledu, konji gledaju napred, osim drugog s desna koji se okreće, konje vode dva vojnika, prikazani sasvim l. i d. S obzirom na godine kovanja i činjenicu da nijedna pobeda nije ostvarena u to vreme, jedino možemo pomišljati da je povod ovog kovanja treći konzulat Aleksandra Severa iz 229. godine. U kovanju Gordijana III svedoci smo priprema za trijumf koji mladi car nije realizovao. Na rv. medaljona nalazi se predstava trijumfalne kvadrige u kojoj stoji car sa skiptrom i grančicom, iza njega je Viktorija koja ga kruniše, dok kvadrigu predvode vojnici od kojih se jedan osvrće (T. XXIX, 11).598 Zajedno s predstavom svečanog adventusa koji legednom označava da je pobeda protiv Persijanaca ostvarena, ovaj medaljon izražava želju za očekivanim trijumfom, koji mora da je već bio u planu.599 Ali zato njegov ubica i naslednik, Filip I, ne gubi vreme, zaključuje s Persijancima mir i odmah kuje medaljon na kome se prikazuje kao trijumfator koji je ostvario pobedu zahvaljujući svojim vrlinama i hrabrosti. Prikazana je trijumfalna kvadriga u kojoj stoji

588 BMC IV, p. 597; RIC III, n. 1455. 589 Gnecchi II, n. 17, Pl. 74.4. 590 Gnecchi II, 57, Pl. 63.8. 591 BMC IV, p. 657, n. †; RIC III, n. 1183. 592 Gnecchi II, n. 19, Pl. 60.7. 593 BMC IV, n. 521, Pl. 104.9; RIC III, n. 376. 594 BMC V, n. 468, Pl. 39.15; RIC IV.1, n. 77. 595 BMC V, n. 55, Pl. 68.18; RIC IV.1, n. 210. 596 BMC V, n. 197, Pl. 89.7;RIC IV.2, n. 61. O ulasku Elagabala u Rim vidi Dio Cass. LXXX.2. 597 HCC III, n. 110, Pl. 45.110; RIC IV.2, n. 495; HCC III, n. 126, Pl. 46.126; RIC IV.2, n. 499. 598 Gnecchi II, n. 33, Pl. 105.5. 599 Vidi T. X, 1.

72

Filip I držeći skiptar i granu dok ga kruniše Viktorija, ispred kočije su tri vojnika s palminim granama (T. XXIX, 12).600 Pobeda nad Karpima ostvarena 247. godine, kao i uzdizanje Filipa II u rang avgusta i time naglašavanje želje Filipa I da ustanovi dinastiju, iskazano je na medaljonima ove i naredne godine. Na njima vidimo Viktoriju koja poziva oca i sina da se popnu u trijumfalnu kočiju, iza nje se nazire figura Marsa, dok kraj točkova sede dva zarobljenika (T. XXIX, 13).601 Istim povodom kovani su i medaljoni s neobičnom predstavom kvadrige prikazane frontalno, tako da su dva konja okrenuta u d. a druga dva u l. stranu, konje vode Mars i Roma, a u kočiji se nalaze Filip otac i sin koje kruniše Viktorija (T. XXIX, 14).602 Galijen se pojavljuje kao trijumfator na medaljonu iz 262. godine u uobičajenoj predstavi cara u kvadrigi (T. XXX, 1).603 Alfeldi smatra ovaj primerak posebno značajnim, kao prvim koji je kovan za Galijena samostalno i ima za cilj da zataška neslavnu sudbinu Valerijana I.604 Povod za ovo kovanje mogao bi biti peti konzulat ili proslavljanje Galijenovih germanskih pobeda. Prob 282. godine proslavlja u Rimu trijumf nad Germanina i tim povodom kuje medaljone s predstavom kvadrige u kojoj se nalazi u pratnji Viktorije koja ga kruniše, muška figura ispred vodi konje, dok su u drugom planu gradjani sa palminim granama (T. XXX, 2).605 Prob je predstavljen kao trijumfator u još jednoj sceni na medaljonu, u kočiji sa šest konja prikazanoj frontalno, cara kruniše Viktorija, dok dva vojnika l. i dva d. vode krajnje konje, a u drugom planu četiri vojnika nose palmine grane (T. XXX, 3).606 Kar početkom 283. godine odlazi u pohod protiv Persijanaca vodeći Numerijana sa sobom, dok je Karina ostavio u Rimu. Otac i sin potiskuju Persijance pred sobom i prelaze Tigar, ali krajem godine Kar umire, posle čega se Numerijan s vojskom polako vraća u Evropu. Medaljon koji kuje slavi pobedu ostvarenu zajedno s ocem, prikazujući trijumfalnu kvadrigu u kojoj su Kar i Numerijan podignutih ruku, Viktorija predvodi procesiju, a u drugom planu su četiri vojnika, dok su ispod prikazani zarobljenici koji sede sa zaplenjenim oružjem (T. XXX, 4).607 Ovo je ponovo prikaz željenog trijumfa koji nikada nije ostvaren pošto je Numerijan na putu ka prestonici umro jeseni 284. godine. Priliku je iskoristio Dioklecijan koji je primio purpur i započeo marš na Zapad u susret vojsci Karina, a do sukoba je došlo u Gornjoj Meziji kod Marguma proleća 285. godine.608

600 Gnecchi II, n. 9, Pl. 107.7. 601 Gnecchi II, n. 4, Pl. 109.1. 602 Gnecchi II, n. 10, Pl. 109.4. 603 Gnecchi II, n. 31, Pl. 114.9. 604 Alföldi A, 1967, 90. 605 Gnecchi II, n. 35, Pl. 121.5. 606 Gnecchi II, n. 13, Pl. 119.8. 607 Gnecchi II, n. 11, Pl. 123.8. 608 CAH, XII, 321-324.

73

Trijumfalni luci Carevi su povodom trijumfa podizali i monumentalne slavoluke da zabeleže svoje pobede za generacije koje dolaze. Ovo je još jedan vid propagande ostvarenih pobeda, pa se zato pojavljuju i na novcu. Akcijumsku pobedu pratilo je podizanje dva trijumfalna luka, jednog u Brundiziju i drugog na Forumu u Rimu, ali se ne može tačno odrediti koji je od ova dva predstavljen na novcu. Na denaru kovanom 29.-27. g.s.e. prikazan je trijumfalni luk s kvadrigom na vrhu u kojoj se nalazi Avgust, a natpis na luku je IMP CAESAR (T. XXX, 5).609 Drugi trijumfalni luk koji se pojavljuje kao rv. predstava na Avgustovom novcu posvećen je povraćaju standarada od Parćana. Za razliku od prethodnog, ovde vidimo luk koji ima i dva bočna prolaza, na vrhu srednjeg prikazana je kvadriga s Avgustom u njoj, koji drži grančicu i skiptar. Iznad bočnih prolaza luka nalazi se po jedan vojnik, strelac i bacač iz praćke (T. XXX, 6).610 Avgust je u svom dogovoru sa Senatom, povodom dodeljivanja počasti, odbio predlog da se ovim povodom podigne novi trijumfalni luk. Dogovoreno je da se postojeći luk na Forum Romanum, podignut posle Akcijuma, proširi, pri tome su najvažniji dodaci bile statue iznad bočnih prolaza, predstavljajući parćansku predaju standarda. Ovakvo proširenje prvobitnog luka promenilo je i njegov karakter, od onog koji je slavio Akcijumsku pobedu, do spomenika koji slavi sve Avgustove ratne uspehe protiv neprijatelja Rima.611 Na novcu Klaudija susrećemo se tri puta s predstavom trijumfalnog luka. On najpre komemoriše uspomenu na svog brata i oca, pa tek onda slavi svoje pobede u Britaniji. Trijumfalni luk s natpisom DE GERMANIS i predstavom konjaničke statue izmedju dva trofeja na vrhu, ilustruje komemoraciju na uspehe Germanika 17. godine i njegov trijumf koji je tada proslavio za svoje uspehe u Germaniji (T. XXX, 7).612 Tacit takodje pominje slavoluk koji je kod Saturnovog hrama podignut u čast Germanikovog trijumfa.613 Sestercijus Klaudija s legendom NERO CLAVDIVS DRVSVS GERMAN IMP i predstavom trijumfalnog luka na kome je konjanička statua s kopljem u ruci, predstavlja podsećanje na pobede Druza u Germaniji izmedju 12.-9. g.s.e. (T. XXX, 8).614 Titulu imperatora Druz je dobio još od Avgusta i bio je veoma popularan u Rimu.615 Konačno, posle odavanja dužne počasti ocu i bratu, Klaudije kuje novac kojim slavi svoje pobede u Britaniji 44. godine, predstavljajući trijumfalni luk s natpisom DE BRITTAN i konjaničkom statuom na vrhu izmedju dva trofeja; s jahačem podignute d. ruke (T. XXX, 9).616 Neron proslavlja pobedu nad Parćanima podizanjem slavoluka na Kapitolu koji je predstavljen i na novcu. Tacit nam govori kako je započeta gradnja slavoluka dok je rat bio još u toku na lažnu vest o ostvarenim uspesima Cesinija Peta, legata koji je rat vodio. I pored toga ipak je nastavljeno s gradnjom slavoluka jer je bilo važnije sačuvati formu,

609 BMC I, n. 624, Pl. 15.8; RIC I, n. 37. 610 BMC I, n. 77, Pl. 3.4; RIC I, n. 149. 611 Rich J.W, 1998, 127. 612 BMC I, n. 36, Pl. 31.25; RIC I, n. 16, Pl. V.87. 613 Tac. Ann. II.41. 614 BMC I, n. 122, Pl. 34.10; RIC I, n. 62, Pl. VIII.126. 615 Tac. Ann. I.3; Suet. Claud. 1; Dio Cass. LIV.32. 616 BMC I, n. 29, Pl. 32.20; RIC I, n. 8. Pl. V.86.

74

bez obzira na savest.617 Na novcu je predstavljen trijumfalni luk s kvadrigom na vrhu u kojoj je Neron predvodjen Viktorijom koja stoji s d. strane, dok je Pax prikazana s l. strane. U nivou ispod kvadrige su dva vojnika na uglovima, dok je u niši s l. strane prolaza statua Marsa koji drži koplje i štit (T. XXX, 10).618 Dva puta se u kovanju Galbe susrećemo na novcu s predstavom trijumfalnog luka. Najpre se prikazuje luk podignut verovatno u Taraku, s kvadrigom na vrhu i legendom AVGVSTVS P R.619 Da bi na narednoj rv. predstavi videli trijumfalni luk koji na vrhu ima dve konjaničke statue, dok su ispred prolaza prikazana tri zarobljenika vezanih ruku i oficir koji ih sprovodi s legendom QVADRAGENS REMISSAE (T. XXX, 11).620 Legenda koja na ovom primerku označava oslobadjanje 40-tog dela, verovatno je podsećanje na umanjenje carinskih dažbina za Galiju i Španiju koje je sproveo Galba.621 Zarobljenici mogu biti Neronovi prokuratori koji su pljačkali provincije i koji su ubijeni po dolasku Galbe na vlast.622 Vespazijan kuje posthumno u čast Galbe sestercijus s predstavom trijumfalnog luka, na čijem se vrhu nalazi kvadriga u kojoj su Galba i Viktorija koja ga kruniše uz legendu XXXX REMISSA, ponavljajući motiv luka iz Taraka (T. XXX, 12).623 Naime, posle smrti Vitelija, Vespazijan u Lugdunumu pravi štab za borbu protiv pobunjenika u Galiji. Do kraja 70. godine opasnost je otklonjena, gradjanski rat završen i pobunjenici pod Civilisom pobedjeni, ali temelji Carstva bili su uzdrmani. Vespazijan, poštujući lojalnost Španije i Galije prema Galbi, kuje njemu posvećenu posthumnu seriju, predstavljajući se kao Galbin naslednik. Na novcu Domicijana predstavljan je trijumfalni luk ukrašen reljefima, s dva prolaza, i s dve zaprege slonova na vrhu, svaka sa svojim vozačem (T. XXX, 13).624 Verovatno je predstavljen jedan od mnogobrojnih lukova koje je Domicijan podigao u prestonici.625 Trajanov trijumfalni luk predstavljen na sestercijusu ima jedan prolaz i masivne baze sa strane, na kojima su u panelima reljefi (giganti, oružje, vučica), iznad prolaza je timpanon s predstavom Jupitera medju gigantima, l. i d. od timpanona su polja svako s bigom, na frizu iznad timpanona nalazi se natpis I O M, na je vrhu kočija sa šest konja koju predvode dve Viktorije, dok su l. i d. trofeji i zarobljenici, a na uglovima orlovi (T. XXX, 14).626 Detalji reljefa sugerišu pobedu Jupitera nad gigantima s podsećanjem na legendarnu prošlost Rima.627 Poslednja predstava trijumfalnog luka koju susrećemo na novcu Principata nalazi se u kovanju Septimija Severa. Predstavljen je luk s četiri stuba i tri prolaza, na vrhu je kočija sa šest konja, l. i d. od nje su statue konjanika (T. XXX, 15).628 Verovatno je predstavljen luk, posvećen u Rimu, u čast istočnih pobeda podignut po povratku Severa 202. godine. 617 Tac. Ann. XV.8, 18. 618 BMC I, n. 187, Pl. 43.3; RIC I, n. 150. 619 RIC I, n. 77. 620 BMC I, n. 205, Pl. 58.7; RIC I, n. 101. 621 Tac. Ann. I.51. Galba je stanovnicima Galije dodelio i rimsko gradjansko pravo (Tac. Ann. I.8). 622 Plut. Galba IV; Tac. Hist. I.37. 623 BMC I, p. 354, n. *, Pl. 59.4; RIC I, n. 144; Mattingly H, 1922, 188-189. 624 BMC II, p. 364, n. †, Pl. 71.6; RIC II, n. 261. 625 Suet. Domit. 13. 626 BMC III, n. 845, Pl. 31.8; RIC II, n. 572, Pl. X.185. 627 BMC III, p. ci; RIC II, p. 284. Bilo je mišljenja da je predstavljena fasada hrama; da se radi o luku na Kapitolu; ili luku na ulazu u Trajanov forum. 628 BMC V, n. 320, Pl. 35.5; RIC IV.1, n. 259, Pl. VII.2.

75

Predstave provincija fida et pacata Predstave provincija prolaze kroz fazu od capta do fidem, što se odražava i u predstavama na novcu. U vreme njihovog osvajanja i tokom godina kada još uvek nisu umirene, vidimo ih kao poražene protivnike, kako u žalosti, vezani sede okruženi zaplenjenim oružjem, tražeći milost od moćnog osvajača u liku cara. Osvojene provincije vremenom se romanizuju i sasvim inkorporiraju u administrativni, vojni i politički život Carstva, pa se i na novcu predstavljaju kao prijatelji Rima. Galba prvi kuje novac s predstavom koja izražava zahvalnost provincijama na podršci koju su mu pružile tokom gradajnskog rata. Istovremeno podseća na provincije u kojima je započela pobuna protiv Nerona na čijem su čelu stajali Vindeks i Galba. Uz legendu GALIA HISPANIA predstavljene su personifikacije ove dve provincije u dextrarum iunctio gestu, Galija stoji s l. strane i prikazana je ženskom figurom, koja drži skiptar s veprom na vrhu, a Španija stoji s d. strane ilustrovana muškom figurom ratnika sa štitom i kopljem (T. XXXI, 1).629 Trajan 98./99. godine kuje novac s predstavom ženske figure koja sedi na štitovima i u d. ruci drži grančicu (T. XXXI, 2).630 Iako legendom nije precizirano, prema frizuri i obliku štita, nesumnjivo je u pitanju Germanija. Ona predstavlja prvu provinciju koja je fida et pacata, i koja se u tom svojstvu pojavljuje na rimskom novcu. Ona je sada pacifera u stabilnim odnosima s Rimom. Trajan je komandovao trupama u Gornjoj Germaniji pre adopcije od strane Nerve, pa je logično što je na ovaj način, na početku svoje vlade, potvrdio kakvi su odnosi u Germaniji. Arabija je 106. godine postala provincija mirnim putem pa je ona ARAB ADQVIS, predstavljena na novcu ženskom figurom koja drži grančicu i svežanj cimeta, a pored nje je prikazana kamila (T. XXXI, 3).631 Predstavljena je obeležjima svoje zemlje – cimet i kamila, a grančicu drži kako bi naglasila da je pacifera. Od 112. godine i Dakija postaje DACIA AVGVST PROVINCIA obeležavajući vrhunac velike Trajanove dačke avanture. Personifikacija Dakije prikazana je kako sedi na steni nosi šiljatu kapu, i drži legionarskog orla, pored nje su dva deteta koja drže grozd i klasje (T. XXXI, 4).632 Dakija je sada provincia pacata, prijatelj a ne neprijatelj, ali ipak njoj je potrebno rimsko oružje da se odbrani, iza toga ima prostora za njen napredak u miru, kao što će nova generacija pokazati. Predstava Dakije kao pacata provincije pojavljuje se na novcu baš u vreme kada Istok zamenjuje Dakiju u centru javnih zbivanja i verovatno predstavlja poliltički potez Trajana, jer je ona daleko od toga da bude umirena. To će uostalom pokazati i njena predstava u Hadrijanovoj seriji gde ona ne nosi obeležja blagostanja, nego legionarskog orla. Hadrijanova velika serija »provincija« predstavlja nam personifikacije jedanaest provincija, Italije, Aleksandrije i Nila. Provincije koje se pojavljuju na novcu su: Afrika,

629 BM CI, n. 171, Pl. 53.6; RIC I, n. 81. 630 BMC III, n. 8, Pl. 9.5; RIC II, n. 15. 631 BMC III, n. 878, Pl. 33.4; RIC II, n. 466. Štrak (Strack P.L, Teil I, p.194) smatra da je predmet u l. ruci personifikacije tobolac; Matingli (BMC III, p. lxxvii) pak, smatra da je svežanj cimeta; Naster (Naster P, 1983, 159-162) iznosi mišljenja ovih i drugih relevantnih stručnjaka o ovome problemu. 632 BMC III, n. 960, Pl. 37.10; RIC II, n. 621, Pl. XI.192.

76

Egipat, Azija, Britanija, Kapadokija, Dakija, Germanija, Španija, Judeja, Mauretanija i Sicilija. Kao i kod adventus serije, ponovo je nejasno zašto su izabrane baš ove provnicije a druge ne, osim toga primećuje se da je Aleksandrija opet posebno počastvovana. Štrak je tražeći odgovor na prvo pitanje došao do zaključka: da su neke provincije nevažne (Sardinija, Korzika, Epir, itd.), druge su u okviru nekih od navedenih (Kirenaika pod Libijom, Galatija pod Kapadokijom, Pamfilija i Likija pod Kilikijom), a da su Panonske provincije rezervisane za L. Elija.633 Matingli smatra da je mudrije priznati kako ne možemo biti sigurni u razloge svakog od ovih primera, ali se slaže da su panonske provincije rezervisane za Elija.634 Hadrijanove »provincije« ne odgovaraju sasvim rimskoj administrativnoj podeli, neke od njih pokrivaju grupu provincija. One više predstavljaju mešavinu administrativnih oblasti i pojedinih naroda ili širih oblasti. Ilustrovane su predstave personifikacija provincija i nacija, u dve koncepcije, kao pacata i kao vigil. Matingli pravi podelu u formama predstava u koju uključuje i onu koju je dao Štrak, s izvesnim sažimanjima, tako da, po njemu, dobijamo sledeću sliku: a) personifikacije provincija predstavljene kao božanstva ili polubožanstva (Štrak tip 1, 2); b) personifikacije provincija predstavljene kao ratnička božanstva (Štrak tip 3) i c) one koje su predstvljene prema svojim nacionalnim atributima i odeći (Štrak tip 4, 5). Ali kako je teško napraviti ovakvu podelu izmedju grupa b) i c) zato što personifikacija predstavljena kao ratnčko božanstvo može nositi neki lokalni atribut, Matingli, na kraju, zaključuje da je najbolje podeliti ih na »mirne« i »ratoborne«.635 Egipat je zastupljen personifikacijom koja sedi naslanjajući lakat na korpu s voćem, drži sistrum, a ispred nje nalazi se ibis na niskom stubu (T. XXXI, 5).636 Afrika takodje sedi, ima slonovsku kožu na glavi, drži škorpiona i rog izobilja, ispred nje prikazana je korpa s klasjem (T. XXXI, 6).637 Azija stoji, d. noga joj počiva na pramcu broda, u d. ruci drži udicu, u l. krmu (T. XXXI, 7).638 Britanija stoji s nogom na steni, oslanja glavu na d. ruku, u l. ruci koju oslanja na veliki štit drži koplje (T. XXXI, 8).639 Kapadokija stoji, na glavi ima corona muralis, obučena je u kratku tuniku, ogrtač od krzna i lovačke čizme, drži model Mons Argaeus i veksilum (T. XXXI, 9).640 Dakija sedi na kamenu, obučena u tuniku i ogrtač, drži legionarskog orla i krivi mač (T. XXXI, 10).641 Germanija stoji, drži koplje, a drugu ruku spušta na štit (T. XXXI,11).642 Španija sedi naslonjena na stenu, i drži grančicu (T. XXXI, 12).643 Judeja iz patere prinosi žrtvu na oltar, dok iza nje stoji još jedno dete, ispred nje stoji Hadrijan podignute d. ruke, a naspram njega prikazana su dva deteta koja drže palmine grane (T. XXXI, 13).644 Tretman koji ima Judeja u ovoj seriji Hadrijana, jednistven je i neobičan, to je jedina provincija u kojoj je Hadrijan imao ozbiljnih problema tokom svoje vladavine. Na ovim

633 Strack P. L, Teil II, p. 145. 634 BMC III, p. clxxiv, clxxv. 635 BMC III, p. clxxvii; Strack P.L, Teil II, p. 153. 636 BMC III, n. 1695, Pl. 94.4; RIC II, n. 838. 637 BMC III, n. 1707, Pl. 94.1; RIC II, n. 840. 638 BMC III, n. 832, Pl. 63.6; RIC II, n. 301, Pl. XIII.286. 639 BMC III, n. 1723, Pl. 94.2; RIC II, n. 845, Pl. XV.320. 640 BMC III, n. 1728, Pl. 94.3; RIC II, n. 847. 641 BMC III, n. 1739, Pl. 94.12; RIC II, n. 849, Pl. XV.321. 642 BMC III, n. 839, Pl. 63.8; RIC II, n. 302, Pl. XIII.273. 643 BMC III, n. 1748, Pl. 95.1; RIC II, n. 851. 644 BMC III, n. 1757, Pl. 95.3; RIC II, n. 853, Pl. XVI.322.

77

predstavama vidimo Judeju, umesto s lokalnim atributima, kao novu, rimsku, Hardijanovu kreaciju kako prinosi žrtvu pred carem, dok deca predstavljaju generaciju koja raste pod novim režimom. Mauretanija je predstavljena na dva načina, obučena u kratku tuniku hoda vodeći konja za uzde i osvrće se ka njemu, u ruci drži koplje ili takodje u kratkoj tunici kako stoji ispred konja drži ga za uzde, dok u drugoj ruci drži dva koplja (T. XXXI, 14, 15).645 Sicilija je predstavljena glavom Meduze sa triskisom iza (T. XXXII, 1).646 Italija stoji držeći skiptar i rog izobilja (T. XXXII, 2).647 Aleksandrija leži naslonjena na korpu s voćem, iza je grana loze, u ruci drži klasje, dok ispred nje rastu klasja žita (T. XXXII, 3).648 Aleksandrija očigledno uživa posebnu počast, kao što je zabeleženo i kod adventus tipova. Personifikacija Nila predstavljena je nagom figurom koja sedi naslonjena na stenu, drži trsku i rog izobilja, dva deteta igraju se rogom, d. je nilski konj, a ispod u vodi krokodil (T. XXXII, 4).649 Ovim Hadrijanovim primercima moraju se pridodati i Elijeve predstave Panonije koja stoji, drži veksilum i pridržava nabore haljine (T. XXXII, 5).650 Novo shvatanje koncepcije države koje je promovisao Hadrijan, zasnivalo se ne više na primatu Italije kao gospodarice nad provincijama, već u partnerstvu svih radi zajedničke doborobiti Carstva. Ideja koju je pokušavao da objasni i sprovede zavisila je umnogome od njegove jednistvene ličnosti. Posle Hadrijanove smrti Antonin Pije je iz poštovanja takodje kovao seriju »provincija«, pored toga, verovatno i iz želje da pokaže svoje mišljenje i stav koji će zauzeti u unutrašnjoj politici. Njegova serija nosi potpuno drugačiji smisao od Hadrijanove, ovde vidimo provincije koje hitaju da ponude darove, u vidu aurum coronarium. Italija, kojoj su svi darovi namenjeni, prikazana je kao kraljica sveta sedeći na zvezdanom globu, držeći rog izobilja i skiptar (T. XXXII, 6).651 Afrika sa slonovom kožom na glavi, stoji držeći krunu i rog izobilja (T. XXXII, 7).652 Aleksandrija s lotosovim cvetom na glavi drži krunu obema rukama (T. XXXII, 8).653 Azija drži sidro, kraj nogu je prikazan pramac broda (T. XXXII, 9).654 Kapadokija drži veksilum, kraj nogu je Mons Argaeus (T. XXXII, 10).655 Dakija drži standrard (T. XXXII, 11).656 Španija drži granu, kraj nogu se nalazi zec (T. XXXII, 12).657 Mauretanija u vojničkom odelu, drži koplje (T. XXXII, 13).658 Partija se pojavljuje kao prijateljska kraljevina, prikazana kako drži luk i tobolac sa strelama (T. XXXII, 14).659 Fenikija drži kratak skiptar, pored nje je pramac broda i palmino drvo (T. XXXII, 15).660 Skitija drži

645 BMC III, n. 1760A, Pl. 95.2; RIC II, n. 855, Pl. XVI.323; BMC III, n. 1762, Pl. 95.6; RIC II, n. 858. 646 BMC III, n. 1779, Pl. 95.16; RIC II, n. 871. 647 BMC III, n. 853, Pl. 63.14; RIC II, n. 307, Pl. XIII.276. 648 BMC III, n. 1716, Pl. 94.6; RIC II, n. 843. 649 BMC III, n. 1770, Pl. 95.9; RIC II, n. 863. 650 BMC III, n. 1937, Pl. 101.5; RIC II, n. 1059, Pl. XVI.337. 651 BMC IV, n. 1644, Pl. 39.11; RIC III, n. 746, Pl. V.110. Sve personifikacije drže u d. ruci krunu koju nude, tako da to neće biti ponavljano u opisu, ukoliko nije drugačije. 652 BMC IV, n. 1175, Pl. 26.4; RIC III, n. 574. 653 BMC IV, n. 1179, Pl. 26.5; RIC III, n. 577, Pl. V.100. 654 BMC IV, n. 1182, Pl. 26.9; RIC III, n. 579. 655 BMC IV, n. 1185, Pl. 26.10; RIC III, n. 580. 656 BMC IV, n. 1187, Pl. 26.12; RIC III, n. 581, Pl. V.102. 657 BMC IV, n. 1189, Pl. 26.13; RIC III, n. 582. 658 BMC IV, n. 1190, Pl. 26.6; RIC III, n. 583. 659 BMC IV, n. 1191, Pl. 27.1; RIC III, n. 586, Pl. V.101. 660 BMC IV, n. 1193, Pl. 27.4; RIC III, n. 587.

78

parazonijum (T. XXXIII, 1).661 Sicilija drži mak (T. XXXIII, 2).662 Sirija drži rog izobilja, kraj nogu je personifikacija Oronta (T. XXXIII, 3).663 Trakija drži granu.664 Jedino se predstava Britanije razlikuje utoliko što ona ne nudi krunu, već sedi na steni naslanjajući se na štit i drži standard (T. XXXIII, 4).665 Za razliku od Hadrijanovog, pod Antoninom Pijem tretman subjekata prikazan je u potpuno drugom duhu. Hadrijan je obišao celo Carstvo i shvatao Italiju i provincije, u njihovom ogromnom prostranstvu i varijetetima, kao jedinstveno politčko telo, bez označavanja razlika i privilegija. Pod Antoninom Pijem provincije se prikazuju kao odane, ali Italija ipak zauzima svoje privilegovano mesto.666

Komod u svom kovanju ponavlja motiv Antonina Pija s predstavom Italije kao regina mundi, kako sedi na globu, drži skiptar i rog izobilja.667 Pobeda u Britaniji 184. godine nalazi svog odraza na medaljonu kovanom naredne godine, koji je ilustruje kao provincia fida, koja sedi na steni oslanja lakat na štit i drži standard i koplje (T. XXXIII, 5).668 Posle ovog primera Komoda ponovo se susrećemo s predstavama provincija tek u kovanju Trajana Decija. On prikazuje dve Panonije pod velom, obe s podignutom d. rukom, i svaka drži po jedan standard ili su prikazane kako se rukuju ispred standarda, izražavajući njihovu medjusobnu vojnu odanost (T. XXXIII, 6, 7).669 Dakija je predstavljena kako drži štap s magarećom glavom na vrhu ili kako drži standard uz legendu DACIA FELIX (T. XXXIII, 8, 9).670 Provincija Dakija kao i obe Panonije, zajedno s ostalim balkanskim provincijama ulaze u koncept Ilirikuma, ali davanje prednosti Dakiji i Panonijama pokazuje da je tu ležala, pre svega, vojna snaga i energija. S druge strane ne treba zaboraviti ni lični momenat, da je Trajan Decije poreklom iz okoline Sirmijuma. U kovanju Aurelijana ponovo se favorizuju Dakija, Panonije i Ilirikum uopšte. Panonija je prikazana kako stoji podignute d. ruke, dok u l. drži skiptar uz legendu PANNONIAE (T. XXXIII, 10),671 dok se u slučaju Dakije ponavlja motiv s novca Trajana Decija personifikacije koja drži štap s magarećom glavom na vrhu uz legendu DACIA FELIX. 672 Aurelijan kuje i novac s predstavom genija vojske Ilirikuma, zaokruživši na taj način celinu koju je želeo naglasiti.673 Teme zasluženog trijumfa predstavljaju suštinsku karakteristiku Rimskog carstva od njegovog nastanka pod Avgustom. Od kada trijumf sadrži dokaze o podvigu i o demonstraciji prava na vladanje, često nalazi svog odraza u predstavama na novcu, razvijajući koncept uspeha i nepobedivosti. 661 BMC IV, n. 1196, Pl. 27.2; RIC III, n. 588. 662 BMC IV, n. 1197, Pl. 27.5; RIC III, n. 589. 663 BMC IV, n. 1199, Pl. 27.6; RIC III, n. 590. 664 BMC IV, n. 1203; RIC III, n. 591. 665 BMC IV, n. 1637, Pl. 39.9; RIC III, n. 742. 666 Strack P. L, Teil III, p. 39. 667 BMC IV, n. 549, Pl. 105.7; RIC III, n. 438, Pl. XVI.326. 668 Gnecchi II, n. 2, Pl. 78.2. 669 HCC III, n. 15, Pl. 76.15; RIC IV.3, n. 21a; HCC III, n. 24, Pl. 76.24; RIC IV.3, n. 41a. 670 HCC III, n. 7, Pl. 75.7; RIC IV.3, n. 12b; HCC III, n. 21, Pl. 76.21; RIC IV.3, n. 37b. 671 RIC V.1, n. 113, Pl. VIII.122. 672 RIC V.1, n. 108, Pl. VIII.121; Vinkler (Winkler I, 1965, 225-233) analizira razvoj predstava Dakije na carskom i provincijskom kovanju od Trajana do Aurelijana. 673 Vidi T. XXXIX, 14.

79

IV – Legionarski novac i novac s predstavama vojničkih obeležja 674

Carstvo pod Avgustovim naslednicima polako postaje vojni despotizam, Tiberije, Kaligula, Klaudije i Neron sve više se oslanjanju na vojsku, naročito na pretorijance. Prisustvo pretorijanaca u Rimu, koji aktivno učestvuju u političkom životu i revolti rivalskih vojskovodja u provincijama, koji su tražili i plaćali podršku vojske, vodila je na kraju do kompletnog sloma stare tradicije i uspostavljanja vojnog bezakonja.Tragovi ovog razvoja mogu se pratiti i na novcu, na kome poruke upućene vojsci postaju sve više insistiranja koja su kulminirala u trećoj četvrtini III veka. Legalno i konstitucionalno carevi su još uvek dobijali potvrdu svog imenovanja od Senata i Rimskog naroda, ali u stvarnosti Principat je postao vojna tiranija.675 Car je u svim vremenima dobijao lojalnost trupa putem donativa, pri tome su one bile umerene pod jakim, a prekomerne pod slabim i nemoćnim vladarima. Dobro je poznata licitacija koju su organizovali pretorijanci u kojoj je Didije Julijan, kao najbolji ponudjač, kupio Carstvo. Značajno je da se donativa na novcu ne pominje, one su pitanje odnosa izmedju vojnika i njihovog glavnokomandujućeg, i nisu stvar koja bi bila predmet interesovanja javnog mnjenja. Izgleda da su tipovi s legendom moneta aug dokaz plaćanja trupa, Domicijan koji je podigao plate, na primer, veoma je privržen ovom tipu. Tipovi s Fides ili Concordia exercituum/militum kriju veliko značenje ispod svoje jednostavne forme, stvarnost je često drugačija od onoga što vidimo, te ovi novci predstavljaju izražavanje želje i apel za slogom i lojalnošću u vojsci. Javljaju se u vreme gradjanskog rata 68./69. godine kada je sudbina pojedinih lidera zavisila samo od podrške legija. Concordia exercituum tip Nerve pokazuje u stvarnosti loše odnose izmedju cara i pretorijanaca, kojima je protiv svoje volje morao predati Domicijanove ubice. Concordia militum Komoda obeležava kraj opasne prepirke izmedju galskih i španskih vojski. A gotovo neprekinuti niz ovih motiva tokom III veka govori o stalnim nemirima i nesigurnosti. U to vreme vojnička lojalnost, osnovna vrlina vojnika, pod ozbiljnom je sumnjom i njeno odsustvo dovodi do toga da više careva strada od sopstvene vojske nego od neprijatelja. Legionarski novac u užem smislu U svim slučajevima kovanja novca s nazivima pojedinih legija ili njihovih amblema, car zavisi od podrške vojske u nekom važnom momentu, obično gradjanskom ratu, na ovaj način on odaje počast legijama koje su se izjasnile za njega, istovremeno tražeći podršku od ostalih. Dizajn novca uvek zavisi od tema koje su bile važne za savremenike, ali je tradicija kovanja vojničkih i tipova vezanih za rat u rimskom društvu

674 Naziv ovog poglavlja shvaćen je u opširnije, i podrazumeva legionarski novac u užem smislu, ali i predstave Sacramentum, Fides militum, Fides exercituum, Fides legionis, Concordia militum, Concordia exercituum, Consensus exercituum, predstave genija vojske, predstave standarda i legionarskih orlova, oružja i opreme. 675 Rostovtzeff M, 1926, 75.

80

stara, republikanska. Ne čudi da društvo koje je u vojnoj ekspanziji intenzivno koristi ikonografiju rata i pobede.676 Jedino što su u I veku s.e. i tokom Carstva okolnosti nešto drugačije od onih s kraja III i tokom II veka s.e. jer su rimski ekspanzionistički apetiti uveliko porasli. Vojnička kovanja poznata su još od III veka s.e. ali su u to vreme bila pod kontrolom Senata. Uzdizanjem vojnih lidera tokom I veka s.e. pojavljuju se novci kovani pod njihovom kontrolom u provincijama, posvećeni vojsci. S njima se susrećemo počev od 83. godine s.e. kada G. Anije Lusk, G. Valerije Flak, L. Sula, K. Cecilije Metel, nešto kasnije Pompej i Cezar, kuju novac u Španiji ili na Istoku, kao prokonzuli ili diktatori.677 Novac kovan tokom gradjanskog rata izmedju 49-31. godine s.e. sve više liči na carski nego na republikanski. Cezar dobija pravo od Senata 44. g.s.e. da stavi svoj lik na novac i na taj način je postao prvi živi Rimljanin koji se pojavio na novcu. Kovanje drugog triumvirata prolazi kroz nekoliko faza – raskola, pomirenja, ponovnog i konačnog raskida izmedju Avgusta i Antonija.678 Od 38. godine kovanje Avgusta obojeno je agresivnom političkom propagandom, što se pokazalo kao veoma mudra odluka. Na novcu se po prvi put pojavljuje legenda IMP DIVI IVLI F, aludirajući na Avgustovu poziciju sina deifikovanog Cezara, koji polaže legitimno pravo na osvetu za očevo ubistvo. S tim u vezi pojavljuje se i sidus Iulium, kao i portreti Cezara i Avgusta na av. Avgust je takodje odlično iskoristio u svojoj propagandi i nezadovoljstvo u Rimu pristalica tradicije i starih rimskih običaja prema Antoniju. U takvoj situaciji našao se Antonije pred odlučujuću bitku s Avgustom kod Akcija, kada kuje veliku seriju legionarskog novca. U ovoj seriji pomenuto je 23 legije, pretorijanske i izvidničke kohorte. Na av. je uvek prikazan brod sa skiptrom pričvršćenim pantljikom na pramcu i legenda ANT AVG III VIR R P C. Dok su na rv. legionarski orao izmedju dva standarda ili tri standarda s legendom CHORTIVM PRAETORIARVM (T. XXXIII, 11, a, b)679 ili CHORTIS SPECVLATORVM (T. XXXIII, 12, a, b)680 ili u svim ostalim slučajevima LEG II, III, itd.681 Ova čuvena serija ostaće dugo protitp za kovanja legionarskog novca tokom Carstva.

Za vreme pobuna početkom 68. godine, koje su dovele do kraja Neronove vlade, Macer, legat Numidije, odmetnuo se i kovao nezavisno svoj novac.682 Posle Neronove smrti odbio je da prizna Galbu i postao pretnja za rimsko snabdevanje žitom iz Afrike, ali

676 Barnet (Burnett A.M, 1986, 67-75) traži poreklo motiva vezanih za rat i pobede u republikanskom kovanju. A popularnost koji početkom III veka s.e. stiče pojam Viktorije (osnivanje hrama, postavljanje statue na Forumu, osvećenje hrama Jupitera Viktora) vidi u helenističkom uticaju Aleksandra Makedonskog; Helšer (Hölscher T, 1967, 6-7) sumnja u istočni uticaj na opštem nivou. 677 RRC 259/1, 2; 365/1; 366/3, 4; 369/1; 466/1; 468/1, 2; Mattingly H, 1919, 221-234; Crawford M.H, 1974, 732-744. 678 Fašen (Fachin M.C, 1993, 159-161) razmatra portrete Antonija izmedju 43-31.g.s.e. i tvrdi da se on od jednog aspekta muškosti, snage i zrelosti u poslednjim emisijama pred Akcijum pretvara u beznadežan, te da to možda ukazuje na negativnu perspektivu njegovog sukoba s Oktavijanom. Kao i da je ova pojava uzrokovana zahtevima koje nameće rimska umetnička tradicija u prikazivanju realističkog portreta. Ovo nam se čini malo verovatnim. Moguće da se Antonije i osećao tako, naročito krajem 30-tih godina, ali teško da bi se tako na novcu predstavljao pred svojim vojnicima, ako uzmemeo u obzir ulogu novca kao sredstva pozitivne političke propagande. 679 RRC, n. 544/1. 680 RRC, n. 544/12, Pl. LXIV.14. 681 RRC, n. 544/1-39. 682 Plut. Galba, VI.

81

kako je bio izolovan i bez podrške ubrzo je ubijen po nalogu Galbe.683 Odprilike od aprila do oktobra 68. godine trajala je njegova nezavisna aktivnost u kovanju novca. Omiljeni tip rv, legionarski orao izmedju dva standarda, preuzet je s poznate serije Marka Antonija. Ovim novcem Macer je počastvovao dve legije pod svojom komandom: legio III Augusta i novoosnovanu legio I Marciana, uz to obema je dodelio titulu liberatrix. Na jednom od av. prikazuje lavlju kožu i pored svog imena u legendi stavlja S C, dok je na rv. legionarski orao izmedju dva standarda uz legendu LEG III AVG LIB (T. XXXIIII, 13, a, b).684 Na av. drugog pirmerka je Libertas koja drži pileus i pateru, i ponovo S C u legendi, a rv. ponavlja prethodni motiv uz legendu LEG I MARCIANA LIB (T. XXXIII, 14, a, b).685 Legija III Augusta s pomenutim rv. javlja se i u kombinaciji s motivom biste Viktorije na av. (T. XXXIV, 1).686 Osim toga, Macer kuje novac sa svojim portretom i rv. koji predstavlja preuzet av. motiv serije legionarskog novca Marka Antonija, uz legendu PRO PRAE AFRICAE (T. XXXIV, 2).687

Macer koristi titulu propraetore Africae, umesto zvaničnu legatus Augusti propraetore provinciae Africae. Osim toga stavlja u okvir av. legende i S C, na taj način pokazujući da novac kuje po odobrenju Senata, a ne samo svojom voljom. S druge strane, Libertas treba da ga predstavi kao borca protiv tiranije, i postaće amblem nove legije s njegovim imenom, koju je ustanovio. Lavlja koža i bista Viktorije, verovatno su stari i novi amblemi legije III Augusta. Pored toga, Macer kuje i novac koji na rv. nosi imena Kartagine i Sicilije, što navodi na zaključak da je imao na svojoj strani glavni grad Afrike i da je možda planirao invaziju na Siciliju. Bez obzira na ovu pretpostavku, ono što sigurno znamo, jeste da je Macer zadržavao snabdevanje Rima žitom iz Afrike vršeći pomorsku blokadu.688

Vespazijan kuje novac u čast vojske 71. godine doduše ne navodeći poimenice legije, nego stavljajući na novac motive palminog drveta, trofeja, veksiluma i štitova s kopljima (T. XXXIV, 3-5).689 Osim toga, Vespazijan 77./78. godine kuje i novac s rv. predstavom pramca broda iznad koga je zvezda sa sedam krakova (T. XXXIV, 6).690 Tip je pozajmljen iz kovanja L.D. Ahenobarbusa kovanog za vreme Marka Antonija 40. g.s.e. kao tip namenjen uspešnom admiralu, ovde je pridodat Vespazijanu (T. XXXIV, 7).691

Marko Aurelije i Lucije Ver, verovatno 165./166. godine kuju novac koji predstavlja tačnu kopiju novca Marka Antonija, uključujući i av. legendu. Razlika je jedino u rv. legendi koja glasi ANTONINVS ET VERVS AVG REST LEG VI (T. XXXIV, 8).692 Razlozi ove komemoracije nisu sasvim jasni.693 Legio VI Ferrata borila se na strani Marka Antonija kod Filipa, da bi bila preuzeta od Avgusta i poslata na Istok. 683 Tac. Hist. I.7 684 BMC I, n. 3, Pl. 49.5; RIC I, n. 7. 685 BMC I, p. 286, f. *, Pl. 49.4; RIC I, n. 2. 686 BMC I, n. 4, Pl. 49.6; RIC I, n. 9. 687 BMC I, n. 2, Pl. 49.2; RIC I, n. 11. Grant (Grant M, 1950, 86) smatra da Macer ovaj novac kuje na 100-godišnjicu od emisije Marka Antonija. Isti slučaj, po Grantu je i s Neronovim primercima koji prikazuju aquila izmedju dva standarda (vidi T. XXXIX, 15). 688 Plut. Galba, XIII. 689 BMC II, n. 618, Pl. 24.1; RIC II, n. 504; BMC II, p. 134, n. *, Pl. 24.4; RIC II, n. 507; BMC II, p. 135, n. †, Pl. 24.5; RIC II, n. 508. 690 BMC II, n. 211, Pl. 6.12; RIC II, n. 108. 691 RRC, n. 521/1, Pl. LXII.24. 692 BMC III, n. 500, Pl. 62.17; RIC III, n. 443, Pl. IX.191. 693 BMC III, p. cxxiii, f. 2, za datum kovanja koji je takodje problematičan.

82

Izgleda najpre u Siriju, pa u Palestinu, gde se očigledno još uvek nalazila u vreme Marka Aurelija i Lucija Vera. Novac, bi u tom slučaju, bio dokaz o njenom učešću u Parćanskom ratu i zaslugama zbog kojih je počastvovana na ovaj način.694

Tokom III veka kuju se tri velike serije legionarskog novca: Septimija Severa, Galijena i Viktorina. Serija Septimija Severa kovana 193. godine potpuno je u tradiciji legionarskog novca Marka Antonija. Motivom legionarskog orla i standarda proslavlja se lojalnost legija koje su se borile za ciljeve Severa, njihovim poimeničnim nabrajanjem. Legio XIIII Gemina Martia Victrix, omiljena je legija Septimija Severa i uživa posebne počasti, pa se za nju kuju aureusi, denari i sesterciji. To je legija koja ga je prva pozdravila kao imperatora u Karnuntumu. Kod novca posvećenog ovoj legiji predstava je uobičajena osim što se l. i d. od bočnih standarda nalazi po jedan divojarac. Osim za legiju XIIII Geminu, aureusi su kovani i za legio VIII Augusta i legio I Minervia. Na novcima Septimija Severa pojavljuju se sledeće legije: LEG I ADIVT, LEG I ITAL, LEG I MIN, LEG II ADIVT, LEG II ITAL, LEG III ITAL, LEG IIII FL, LEG V MAC, LEG VII CL, LEG VIII AVG, LEG XI CL, LEG XIII GEM, LEG XIIII GEM M V, LEG XXII, LEG XXX (T. XXXIV, 9-15, T. XXXV, 1-5).695

Ukupno je šesnaest legija počastvovano na ovaj način, uključujući i sve legije na Rajni i Dunavu, izuzev legio X Gemina koja mora da je nekim svojim delom došla u nemilost cara. Isključene su i istočne legije Pescenija Nigera, kao i tri britanske i jedna španska pod komandom Klodija Albina. Pretorijanci, osramoćeni prodajom carske vlasti na licitaciji Didiju Julijanu i pre toga ubistvom Pertinaksa, raspušteni su od strane Severa i nisu mogli deliti ove počasti.696 Jasno je da ovaj novac predstavlja nagradu za trupe koje su odista pokazale lojalnost, ali ne i za one neodlučne. Sever kuje, kao i Marko Antonije, novac za legije koje su pod njegovom komandom. Kasnije će Galijen i Viktorinus kovati serije legionarskog novca, ali zamenjujući motiv orla i standrada za mnoštvo amblema pojedinačnih legija. Pri tome, ponekad kuju novac pominjući i legije koje nisu pod njihovom komandom, apelujući na njihovu podršku ili su pak, posvećeni veksilacijama, koje su pod njihovom komandom, a izdvojene su od svojih matičnih legija.697

U nameri da sačini mobilnu udarnu silu, Galijen je sakupio u Mediolanumu elitne veksilacije iz svih legija. S izuzetkom pretorijanskih kohorti, koje inače čine sastav carske garde, trupe su sakupljene iz svih delova Carstva. U velikoj seriji legionarskih antoninijana, ove veksilacije predstavljene su imenom i amblemom svojih matičnih legija. Pored toga pojavljuju se i počasne titule pia i fidelis koje su dodeljivane povremeno. Pobeda nad Alamanima razlog je verovatno za V dodelu titula, dok se VI i VII verovatno dodeljuju povodom pobede nad uzurpatorima Ingeniusom i Regalijanom,

694 O kretanju legije VI Ferrata i njenom pominjanju u provincijskom kovanju Fenikije za vreme Filipa I vidi: Haymann H, 1963, 47-53. 695 BMC V, n. 7, Pl. 5.3; RIC IV.1, n. 2 (I Adiutrix); RIC IV.1, n. 3 (I Italica); RIC IV.1, n. 4 (I Minervia); BMC V, n. 8; RIC IV.1, n. 5, Pl. V.1 (II Adiutrix); BMC V, n. 9, Pl. 5.4; RIC IV.1, n. 6 (II Italica); BMC V, n. 10, Pl. 5.5; RIC IV.1, n. 7 (III Italica); RIC IV.1, n. 8 (IIII Flavia); BMC V, n. 11, Pl. 5.6; RIC IV.1, n. 9 (V Macedonica); BMC V, n. 12, Pl. 5.7; RIC IV.1, n. 10 (VII Claudia); BMC V, n. 13, Pl. 5.8; RIC IV.1, n. 11 (VIII Augusta); BMC V, n. 16, Pl. 5.10; RIC IV.1, n. 12 (XI Claudia); BMC V, n. 17, Pl. 5.11; RIC IV.1, n. 13 (XIII Gemnia); BMC V, n. 18, Pl. 5.12; RIC IV.1, n. 14 (XIIII Gemina); BMC V, n. 23, Pl. 5.14; RIC IV.1, n. 15 (Legio XXII); BMC V, n. 25, Pl. 5.15; RIC IV.1, n. 17 (Legio XXX). 696 Dio Cass. LXXIV.1. 697 BMC V, p. lxxxiii.

83

mada postoje i druga mišljenja.698 Ove počasne titule odnose se samo na veksilacije, a ne i na same legije u provincijama iz kojih veksilacije potiču. Zastupljeno je 26 legija, odnosno njihovih delova:699 LEG I ADI, divojarac (T. XXXV, 6); LEG I AVG, Mars drži koplje i štit; LEG I ITAL, divlji vepar; LEG I MIN, Minerva drži Viktoriju, koplje i štit (T. XXXV, 7); LEG II ADI, Pegaz (T. XXXV, 8); LEG II CL ADI, divojarac; LEG II ITAL, vučica s Romulom i Remom; LEG II PART, kentaur drži glob i batinu; LEG II ITAL, roda (T. XXXV, 9); LEG IIII FL, lav (T. XXXV, 10); LEG V MAC, Viktorija drži venac i palminu granu, kraj nogu je orao; LEG VI CL, bik; LEG VI MAC, Viktorija drži venac i palminu granu, kraj nogu orao; LEG VII CL, bik (T. XXXV, 11); LEG VIII AVG, bik (T. XXXV, 12); LEG VIIII AVG, lav; LEG X GEM, bik; LEG XI CL, Neptun drži trozubac i delfina; LEG XIII GEM, Viktorija drži venac i palminu granu i ide u susret lavu; LEG XIIII GEM, divojarac; LEG IIXX, divojarac (T. XXXV, 13); LEG XX, divojarac; LEG XXI GEM, Viktorija drži venac i palminu granu i ide u susret lavu (T. XXXV, 14); LEG XXII, divojarac; LEG XXX VLP, divojarac; LEG XXX VLP, Neputn drži trozubac i delfina (T. XXXV, 15).700 Ovoj grupi treba dodati i novac kovan u čast pretorijanske garde s predstavom lava s radijalnom krunom i legendom COHH PRAET (T. XXXVI, 1).701 Sledeća velika serija legionarskog novca pripada kovanju Galskog carstva i kuje je Viktorin. Zastupljeno je 13 legija ili njihovih veksilacija:702 698 Problemom oznaka V, VI i VII i njihovim poredjenjem s Victoria avg III i Victoria avg VII, kao i objašnjenjem njihovog tipološkog porekla bavio se Alfeldi (Alföldi A, 1929, 218-279). Po njemu najveći problem nastaje oko treće pobede Galijena koja se javlja 255-257. g. na antoninijanima rimske kovnice kao Germanicus max ter, u kovanju Rima ili Milana kao Victoria avg III i Vict Gall avg III. Ovde se stvar dalje komplikuje istovremenom pojavom primeraka s Victoria avg VII i VIII i Fides exerc VIII. Po Alfeldiju nastavak numeracije na legionarskom novcu predstavlja nastavak Galijenovih pobeda, a istovremenu pojavu pobeda III i VII objašnjava kao naredjenje kojim je odredjeno da se pobede beleže drugačije, pa Victoria avg III postaje Victoria avg VII. Ovo objašnjava na sledeći način: 1. Istovremenost Victoria avg VII i broja VII na legionarskom novcu, značilo bi da se radi o istom ratu. 2. Nema sumnje da pobeda VII zamenjuje pobedu III i da se odnose na isti dogadjaj. 3. Pošto su se legije na Rajni pobunile protiv Galijena decembra 260. g, a pokazuju na novcu lojalnost po VII put, ovaj broj se mora vezati za vreme pre decembra 260.g. Pobuna rajnskih legija, po Alfeldiju, znači i kraj legionarske serije novca. Konačno, Alfeldi zaključuje sledeće: Victoria I (nekada V) bila bi pobeda nad Alamanima, Victoria II (nekada VI) bila bi poraz Ingeniusa i Victoria III (nekada VII) bila bi poraz Regalijana. Posle toga Victoria avg VIII i Fides exerc VIII odnosile bi se na pobedu nad Makrinom; Lafranki (Laffranchi L, 1938, 198-210), se ne slaže s mišljenjem Alfeldija, tvrdeći da kovnica u Milanu počinje s radom u leto 260. g. i da se legionarski novac ne može datovati pre Galijenovog četvrtog konzulata januara 261.g. Brojevi na novcu V, VI i VII označavaju, po Lafkankiju, carske aklamacije, a ne Galijenove pobede protiv uzurpatora, jer se pobeda u gradjanskom ratu nije proglašavala. Zaključuje da se odnose na male pobede njegovih legata, a da je Victoria avg III pobeda s početka vladavine koja se komemoriše prilikom decenalija; Veb (RIC V.1, p. 34) se takodje slaže s početkom rada kovnice u Milanu 260.g. 699 Svaka od legija iza svog naziva, npr. Leg I Adi, ima dodatu počasnu titulu VI P VI F ili VII P VII F. Ove titule, zbog ponavljanja neće biti navodjene u tekstu. Kataloška odrednica za navedene primerke je RIC V.1, n. 314 do 369. 700 Postoje izvesne nepravilnosti u čitanju naziva pojedinih legija. Vidi RIC V.1, p. 92-97. legio I Augusta uništena je tokom gradjanskog rata 68/69. godine, verovatno pogrešno čitanje; legio VIIII Augusta ne postoji; legio IIXX uništena je pod Varom i nikada nije ponovo formirana; Kod legio XX verovatno se radi o legio XXII, jer je amblem legio XX Valeria victrix bio divlji vepar; Kod legio XXI Gemina verovatno se radi o legio XIII Gemina; Kod legio XXX Ulpia divojarac, mora da je greška, amblem netačan. 701 RIC V.1, n. 370. 702 Kataloška odrednica za ove primere je RIC V.2, n. 11-25.

84

LEG PRIMA MINERVINA P F, Viktorija drži venac, pored nje ovan; LEG II AVGVSTA P F, Pegaz; LEG II TRAIANA P F, Herkul drži luk, batinu i lavlju kožu; LEG III GALLICA, bik; LEG IIII FLAVIA P F, dva lava jedan ka drugome, iznad mala bista sa kožom slona na glavi (T. XXXVI, 2); LEG V MACEDONICA P F, bik ispred orao na globu sa lovorovim vencem; LEG X FRETENSIS P F, bik; LEG X GEMINA P F, Dioskuri stoje jedan ka drugome, svaki drži koplje; LEG XIII GEMINA P F, lav; LEG XIIII GEMNIA P F, divojarac ispred koga je orao na globu s lovorovim vencem; LEG XX VAL VICTRIX P F, divlji vepar; LEG XXII P F, Herkul drži batinu i lavlju kožu, divojarac juri ka njemu; LEG XXX VLP VICT P F, Jupiter stoji drži skiptar i munju divojarac juri ka njemu (T. XXXVI, 3). Sva kovanja u seriji pripadaju aureusima. Na predstavama je ime legije pridodato njenom amblemu. Od 13 zastupljenih legija pet je stacionirano unutar Carstva Viktorina, pet se nalazi u Ilirskoj oblasti i tri na Istoku. Pošto je nemoguće da je Viktorin imao kontrolu nad svim ovim legijama, možemo pretpostaviti da je imao pod sobom veksilacije ovih legija ili da je apelovao na njihovu podršku.703 O Viktorinusu se zna malo; upravljao je Galskim carstvom od sredine 268. do kraja 270. godine izgleda u nekoj vrsti dogovora s Klaudijem II. Ali posle smrti Klaudija II, kada je u Rimu od Senata proglašen za naslednika njegov brat Kvintil, Viktorinus se odlučio za akciju. Legionarski novac koji kuje isključuje legije Recije, Norika, pretorijansku gardu i konjicu u Milanu, koje su pod komandom Kvintila. Na taj način Viktorin pruža ruku i predlaže koaliciju ostalih snaga Carstva protiv Kvnitila.704 Ali stvari se nisu odvijale po njegovom planu, jer dolazi do proglašenja Aurelijana za imperatora, po kome nije bilo mesta separatisanju ni na Istoku ni na Zapadu. Sacramentum Sakramentum predstavlja zakletvu na vernost princepsu, koju su polagali vojnici svake godine 3. januara.705 Na novcu se ni u jednom slučaju legendom ne objašnjava ovaj dogadjaj, mada postoji nekoliko indikativnih primera, koji bi se mogli tumačiti kao sakramentum. To bi najpre bili novci Domicijana kovani 85. godine, koji prikazuju cara u togi koji stoji i rukuje se s oficirom preko oltara, u drugom planu, vidi se vojnik koji drži standard, a iza oficira nalazi se još jedan vojnik koji nosi koplje i štit (T. XXXVI, 4).706 Na drugom primeru imamo istu scenu cara i oficira u dextrarum iunctio gestu iznad oltara, dok se iza oficira, nalaze vojnik koji nosi standard, vojnik koji nosi legionarskog orla i običan legionar s kopljem i štitom (T. XXXVI, 5).707 Ako uzmemo da je ovo

703 Drinkvoter (Drinkwater J.F, 1971, 325-326) povodom pitanja da li se radi o veksilacijama ili ako ne zašto su onda kovali novac legija koje nisu bile pod njihovom komandom, navodi natpis skoro pronadjen u Donjoj Germaniji. Navodi da natpis beleži zahvalnicu izvesnog Q.C. Proculeianus koji je bio signifer legije III Cyrenaica, stacionirane u Arabiji. To bi bio, po njemu, dokaz da su veksilacije prema potrebama služile daleko od svojih matičnih legija. 704 Mattingly H, 1938, 217. 705 Dušanić S, 2003, p. 97, f. 73. 706 BMC II, n. 301, Pl. 71.4; RIC II, n. 260. 707 BMC II, n. 344, Pl. 73.3; RIC II, n. 288, Pl. VI.93; Brilijant (Brilliant R, 1963, 99) je mišljenja da je predstavljen doček Agrikole iz Britanije; Matingli (BMC II, p. xciii) iznosi i druga mišljenja, pretpostavljajući da se radi o davanju sakrametnuma.

85

predstava davanja zakletve onda bi u drugom slučaju bila zastupljena čitava vojska: legat, aquilifer, signifer i legionar. Zakletva je prirodno povezana i učvrščena religijskom radnjom, mada nemamo beleške o ceremoniji ili o formi sprovodjenja davanja zakletve. Poznajemo i republikanske tipove kovane 214. i 137. g.s.e. s narativnom temom koja legendom ne objašnjava scenu, ali je sigurno u vezi s Fides i zakletvom. Prikazane su dve figure koje dodiruju d. rukom mladića koji kleči izmedju njih i drži svinju namenjenu žrtvovanju (T. XXXVI, 16).708 Na sestercijusu Trajana predstavljena je religijska scena identična drugom primeru Domicijana, uz legendu FIDES EXERCIT (T. XXXVI, 6).709 Što nam, na neki način, i potvrdjuje čin sakramentuma, pošto legenda aludira na vernost vojske i dobro poznato značenje fides i dextrarum iunctio u polaganju zakletve.710 Ovde se pomišlja na jedan izraz Seneke koji kaže da je prva obaveza vojničkog poziva religio et signorum amor i zanimljivo je da se u ovom kontesktu pronadje vojnička zakletva.711 Izgleda da na Domicijanovom i Trajanovom novcu upravo nalazimo sve elemente iz Senekinog teksta. Interesantna je u ovom smislu i predstava na medaljonu Komoda koji je prikazan pod velom, kako u pratnji tri vojnika prinosi žrtvu na oltar, s druge strane oltara je osoba u vojničkom odelu s kopljem oslonjena na stub, u drugom planu su dva drveta čije se grane nadvijaju nad čitavom scenom, a prateća legenda je PROVIDENTIAE DEORVM (T. XXXVI, 7).712 Predstava, iako ne mora označavati sakrametnum, u svakom slučaju predstavlja osobitu scenu žrtvovanja nekom ratničkom božanstvu (Mars?) u prisustvu vojnika. Na medaljonu Filipa I prikazan je car medju vojnicima, od kojih jedan drži standard na čijem je vrhu ruka, drugi drži legionarskog orla, a treći štit i koplje (T. XXXVI, 8).713 Iako nam legenda ponovo ne pruža dodatne informacije, neosporno je da ruka na vrhu standarda ukazuje bilo na datu zakletvu, bilo na lojalnost vojske. Ovoj grupi pridodali smo i izolovani primer Klaudija I, koji je predstavljen na novcu obučen u togu, u dextrarum iunctio gestu s pretorijancem koji drži aquila i štit, uz legendu PRAETOR RECEPT (T. XXXVI, 9).714 S ovim primerkom blisko je povezan još jedan s predstavom kampa pretorijanaca i legendom IMPER RECEPT (T. XXXVI, 10).715 Oba primera vezana su za sam izbor Klaudija za cara. Naime, posle ubistva Kalugule, sakrivenog Klaudija pronašli su pretorijanci i odneli ga u svoj kamp. Senat, koji je uz pomoć konzula i gradskih kohorti zauzeo Forum i Kapitol, već je većao o obnavljanju Republike. Sutradan su pretorijanci svečano položili zakletvu na ime Klaudija, a Senat se našao nemoćan u pokušaju da se suprotstavi volji vojnika, te je prihvatio je njihov izbor. Tom prilikom Klaudije je svakom vojniku obećao 15.000 sestercija i tako bio prvi car koji je vernost vojnika platio.716 Novac komemoriše ove dogadjaje i noć koju je car proveo u kampu. Legendu praetor recept treba, po Matingliju,

708 RRC 234/1, Pl. XXXV.23; Brilliant R, 1963, 38; LIMC IV, 137; Classen C.J, 1986, 261; 709 BMC III, n. 742A, Pl. 26.2; RIC II, n. 439. 710 Strack P. L, Teil I, p. 82; BMC II, p. xciii; BMC III, p. xcvi; Hamberg G, 1945, 27. 711 Boyancé P, 1972a, 130, f. 1. 712 Gnecchi II, n. 123, Pl. 86.5. 713 Gnecchi II, n. 4, Pl. 107.3. 714 BMC I, n. 8, Pl. 31.6; RIC I, n. 38. Zapaža se da pretorijanac, a ne car, zauzima u kompoziciji primarno mesto za rukovanje d. rukom, što dodatno objašnjava odnos Klaudija s pretorijancima. 715 BMC I, n. 5, Pl. 31.4; RIC I, n. 22, Pl.V.88. 716 Suet. Claud. 10; Dio Cass. LX.1. Osim toga, Dion Kasije (Dio Cass. LX.12) beleži još i da je Klaudije na svaku godišnjicu svog izbora darivao pretorijancima 100 sestercija po čoveku.

86

čitati kao praetorianus receptus (in fidem), a imper recept kao imperator receptus.717 Saterland navodi mišljenje koje je izneo Klaj i koji čita legendu u ablativu apsolutnom kao praetor(ianis) recept(is in fidem imperatoris). Saterland sugeriše da se legenda može pročitati lako i u nominativu kao praetor(iani) recept(i in fidem imperatoris). Po njemu, bilo koje od dva poslednja čitanja dalo bi objašnjenje dogadjaja koje nalazimo u izvorima.718 Fides militum, Fides exercituum, Fides legionis Tipovi Fides militum javljaju se na novcu od Komoda do Proba i careva Galskog carstva. Predstavljeni su uglavnom personifikacijom koja drži standarde ili scenama u kojima učestuvuje i sam car, apelujući na lojalnost vojske. Narastanjem krize u državi, stalnim uzurpacijama i ozbiljnom spoljnom opasnošću, uloga i angažovanost vojske bila je od vitalnog značaja, pa carevi III veka sve više apeluju upravo na njenu lojalnost.

Počevši od Komoda predstavljena je na novcu personifikacija Fides koja stoji, drži vojnu insigniju i rog izobilja bez objašnjavajuće legende (T. XXXVI, 11).719 Tek od Makrina susrećemo se s prvom ovakvom legendom FIDES MILITVM. Fides stoji i drži standard i legionarskog orla ili stoji izmedju četiri standarda (T. XXXVI, 12, 13).720 Elagabal 218. godine kuje novac s objašnjavajućom legendom i predstavom u kojoj se sam pojavljuje kako stoji izmedju dva vojnika, izražavajući zahvalnost vojsci na podršci prilikom njegove investiture (T. XXXVI, 14).721 Jedino se na medaljonima Aleksandra Severa, kovanim uoči persijskog pohoda, pojavljuje predstava u kojoj car prinosi žrtvu Jupiteru, u prisustvu vojnika, uz legendu FIDES MILITVM (T. XXXVI, 15).722 Ilustrovan je ritual žrtvovanja Jupiteru radi uspešnog okončanja predstojećeg rata i ostvarivanja pobede. Pored ove kompleksne predstave, na novcu Aleksandra Severa zastupljen je motiv personifikacije Fides koja sedi ili stoji i drži standard u svakoj ruci (T. XXXVII, 1, 2).723

Maksimin kuje novac s poznatom predstavom Fides koja drži dva standarda i legendom FIDES MILITVM povodom investiture, u znak zahvalnosti vojsci koja ga je u tome podržala.724 Svi tipovi prve emisije Gordijana III pažljivo su birani i prilagodjavaju se situaciji izbora dečaka za cara, koji je drag vojsci, ali neiskusan i zato mu je neophodna njena podrška i lojalnost. Medju ostalim motivima u ovoj seriji zastupljena je Fides koja drži standard i skiptar (T. XXXVII, 3).725 Nešto kasnije, vidimo cara koji je sada stasao da uz pomoć svoje odane vojske krene u rat protiv Persijanaca. Gordijan III prikazan je na konju izmedju dva standarda, ponovo uz objašnjavajuću legendu (T.

717 BMC I, p. cliii. 718 Sutherland C.H.V, 1987, 76-77. 719 BMC IV, n. 316, Pl. 99.7; RIC III, n. 233. 720 BMC V, n. 11, Pl. 78.9, RIC IV.2, n. 64, Pl. I.7; BMC V, n. 13, Pl. 78.11; RIC IV.2, n. 69. 721 BMC V, n. 16, Pl. 85.9; RIC IV.2, n. 75. 722 Gnecchi II, n. 4, Pl. 101.3. 723 HCC III, n. 87, Pl. 44.87; RIC IV.2, n. 552; HCC III, n. 58, Pl. 43.58; RIC IV.2, n. 193. 724 HCC III, n. 6, Pl. 52.6; RIC IV.2, n. 7A. 725 HCC III, n. 6, Pl. 59.6; RIC IV.3, n. 1.

87

XXXVII, 4).726 Naredni carevi kuju novac uglavnom s predstavama personifikacije vojničke Fides koja drži dve vojne insignije, kao na primer, Filip I ili kasnije Aurelijan, Prob i Viktorinus.727 Galijen je imao dosta razloga da apeluje na lojalnost vojske obzirom na okolnosti u kojima je vladao. On kuje novac s predstavom orla na globu ili legendu FIDES MILITVM u lovorovom vencu (T. XXXVII, 5, 6).728 Aurelijan takodje kuje i jedan neuobičajeni motiv, koji prikazuje cara kako drži Viktoriju, dok ispred njega stoji vojnik (Virtus ?) koji mu predaje glob (T. XXXVII, 7).729 Predstave Fides exercituum javljaju se na novcu Principata od Vitelija do Numerijana, a na medaljonima jedino u kovanju Gordijana III i Galijena. Fides exercituum ilustrovana je na ovim predstavama bilo osnovnim tipom personifikacije sa standardima, bilo šakama u rukovanju, samim standardima ili komplikovanijim scenama uz učešće cara. Prvi Vitelije kuje novac s legendom FIDES EXERCITVVM i FIDES PRAETORIANORVM uz predstavu šaka u rukovanju (T. XXXVII, 8).730 Vitelija su Germanske legije prve pozdravile kao cara, te se i u njegovoj tituli na novcu naziva Vitellius Germ imp, što će reći car po volji Germana, odnosno vojske u tim provincijama.731 Posle smrti Otona, Vitelije je ukazom otpustio pretorijance zbog izdaje Galbe u korist Otona, smatrajući to lošim primerom.732 Medjutim, ovaj novac odnosi se verovatno na nešto kasnije vreme kada su počele da se odmeću legije i staju na stranu Vespazijana, te je Vitelije na ovaj način pokušavao da pridobije njihovu lojalnost. Vespazijan kuje 71. godine sestercijus takodje s predstavom šaka u rukovanju, ali one u ovom slučaju drže legionarskog orla postavljenog na pramac broda uz legendu FIDES EXERCITVVM (T. XXXVII, 9).733 Poruka koja se propagira bila bi da je pobeda ostvarena zahvljujući lojalnosti kopnene vojske i mornarice. Ne možemo ovaj tip odvojiti od tipa Viktorije Navalis kovanog iste godine i verovatno istim povodom, okončanja gradjanskog i rata u Judeji. Ovo je godina kada Vespazijan i Tit slave trijumf i dobar deo kovanja proslavlja upravo taj dogadjaj. U kovanju Antonina Pija izmedju 154. i 159. godine pojavljuje se samo osnovni tip Fides koja drži dva standarda, i može se dovesti u vezu jedino s pretnjom rata s Parćanima koja se pojavila ili s nemirima u Dakiji (T. XXXVII, 10).734 Na rv. predstavi sestercijusa Marka Aurelija susrećemo s neuobičajenom predstavom Fides koja drži standard i Viktoriju (T. XXXVII, 11).735 Novac je kovan tokom rata u Germaniji, 171. godine, a apelovanje na lojalnost vojske sigurno nije upućeno bez razloga. Predstava čini deo »vota« emisije Marka Aurelija. Kada je vojska prvi puta, deset godina ranije, dala 726 HCC III, n. 129, Pl. 64.129; RIC IV.3, n. 315. 727 HCC III, n. 9, Pl. 67.9; RIC IV.3, n. 34b (Filip I); RIC V.1, n. 91, Pl. VIII.119 (Aurelijan); RIC V.2, n. 78, Pl. I.8 (Prob); RIC V.2, n. 109, Pl. XIV.12 (Viktorinus). 728 RIC V.1, n. 15, Pl. II.17; RIC V.1, n. 40. 729 RIC V.1, n. 127, Pl. VIII.124. 730 BMC I, n. 113, Pl. 62.3; RIC I, n. 3. 731 Suet. Vitellius, 8; Tac. Hist. I.62. 732 Suet. Vitellius, 10. 733 BMC II, n. 756, Pl. 32.6; RIC II, n. 420. Vidi T. XXI, 15 Viktorija navalis. Iste godine kovan je i novac s predstavom Tita koji stavlja nogu na pramac broda dok ispred njega kleče Judejci (Vidi T. XXVI, 3) ili Rome koja takodje drži nogu na pramcu broda (Vidi T. XLVI, 9). 734 BMC IV, n. 1990, Pl. 48.4; RIC III, n 939. 735 BMC IV, n. 1395, Pl. 82.3; RIC III, n. 997.

88

Marku sacramentum – iuravere in verba Marci – ova godišnjica, usred ozbiljnog rata, u kome je s vojskom učestvovao i sam car, bila je prilika da se podsete na prvu datu zakletvu. Viktorija u ruci Fides pokazuje nade koje se u nju polažu.736 Nešto kasnije, 175. godine povodom pobune Avidija Kasija, Marko Aurelije ponovo kuje novac s predstavom Fides exercituum koja je prikazana kako drži standard i kaducej Felicitas (T. XXXVII, 12).737 Na novcu Gete kovanom 211. godine, posle smrti Septimija Severa, pojavljuje se osnovni tip Fides exercituum s dva standarda (T. XXXVII, 13).738 Na ovaj način apeluje se na lojalnost vojske povodom novonastale situacije u kojoj dva avgusta vladaju u neslozi. Karakala je oduvek prezirao ideju o zajdničkoj vladavini i isticao svoje mesto kao starijeg, a posle ubistva Gete kuje identičan tip novca.739 Elagabal kuje novac s predstavom Fides koja sedi, drži orla u d. ruci, u drugoj standard, dok se još jedan standard nalazi ispred nje (T. XXXVII, 14).740 Na ovaj način on se ponovo zahvaljuje vernoj vojsci koja mu je pomogla da se domogne purpura, kao pravi naslednik Karakale.

Jedan od retkih medaljona s legendom FIDES EXERCITVS kuje Gorijan III tokom rata s Persijancima. Na njemu je prikazan car koji se rukuje s vojnikom, iza njega stoji Viktorija s palminom granom, dok su u drugom planu standardi, a na zemlji leže personifikacije Tigra i Eufrata (T. XXXVII, 15).741 Svedoci smo ostvarene pobede na Istoku, ali i problema koji nastaju u vojsci posle smrti Timisitesa i uticaja koji je počeo ostvarivati Filip I. Potonji će ubrzo kovati antoninijan s predstavom legionarskog orla i tri standarda, od kojih jedan na vrhu ima šaku (T. XXXVIII, 1).742 Ovom predstavom Filip I apeluje na lojanost legija da ne odbace sacramentum, povodom uzurpacija Pakacijana i Jotapijana ili se možda odnosi na vreme kada je Trajan Decije već proglašen za cara. U kovanju Galijena pojavljuje se neobičan motiv prikazan na medaljonu praćen legendom FIDES EXERCITVS. Prikazan je car u vojničkom odelu koji pruža ruku Romi, iza je Viktorija koja ga kruniše, noga Galijena počiva na dva štita, u drugom planu su dve insignije, dok na zemlji leže personifikacije Rajne i Majne. (T. XXXVIII, 2).743 Medaljon nije datovan, ali se verovatno odnosi na vreme pobune trupa u Germaniji jeseni 260. godine. Na novcu Numerijana predstavljena je Fides kako sedi izmedju tri insignije i drži pateru (T. XXXVIII, 3).744 Primerak ponovo nije datovan, no možemo pretpostaviti da se odnosi na vreme posle smrti Kara, kada Numerijan prekida pohod protiv Persijanaca i vraća se ka prestonici, možda upravo na početak 284. godine kada mu vojska polaže zakletvu. Jedinstven je novac Komoda s legendom FIDEI COH praćen predstavom Fides koja drži standard i klasje (T. XXXVIII, 4).745 Ovaj potpuno neuobičajen tip odnosi se verovatno na gradske kohorte Rima i snabdevanje žitom grada, odnosno delovanje praefectus annonae.

736 BMC IV, p. cxxxviii. 737 BMC IV, n. 1491, Pl. 84.5; RIC III, n. 1136. 738 BMC V, n. 116, Pl. 56.3; RIC IV.1, n. 74. 739 BMC V, n. 71, Pl. 55.2; RIC IV.1, n. 213, Pl. XII.13. 740 BMC V, n. 13, Pl. 85.7; RIC IV.2, n. 66. 741 Gnecchi II, n. 18, Pl. 104.1. 742 HCC III, n. 36, Pl. 68.36; RIC IV.3, n. 62. 743 Gnecchi I, n. 3, Pl. 26.8; RIC V.1, n. 108. 744 RIC V.2, n. 460, Pl. VIII.13. 745 BMC IV, n. 299, Pl. 98.16; RIC III, n. 220, Pl. XV.303.

89

Novac s legendom Fides legionis javlja se prvi put od Septimija Severa i zabeležen je još samo u kovanju Klodija Albina i Galijena. Primerci Septimija Severa kovani su 193. godine i prikazuju Fides koja drži veksilum i Viktoriju (T. XXXVIII, 5).746 Ove predstave prate njegovu seriju legionarskog novca, propagirajući opštu poruku da je pobeda ostvarena zahvaljujući vernosti legija. U vreme proglašenja za imperatora i raskida sa Severom, Klodije Albin takodje kuje novac s legendom FIDES LEGION, koja je praćena motivima legionarskog orla izmedju dva standarda, koji na vrhu imaju šake, što se odnosi na davanje sakrametuma, i motivom šaka u rukovanju koje drže legionarskog orla (T. XXXVIII, 6, 7).747 U kovanju Galijena na predstavi se umesto personifikacije pojavljuje sam car koji drži skiptar, i stoji izmedju dva standarda (T. XXXVIII, 8).748 Vojne insignije mogu, kao u slučaju Albina, same formirati rv. tip, zajedno s legendom koja aludira na slogu ili lojanlost. Insignije mogu samostalno, kao amblemi, predstavljati vojsku ili njene jedinice, ali u navedenim slučajevima simbolično značenje je pridodato pomoću legende, aludirajući na apstraktnu koncepciju Fides. Concordia militum, Concordia exercituum

Aluzija kod ovih predstava čini se na harmoniju vojske i cara ili vojnika medjusobno. Ideja je usmerena je da definiše implikacije kojima je ta predstava namenjena, pri tome su atributi uzeti iz sfere vojne organizacije. Varijante u predstavljanju Konkordije s vojnim oznakama prikazuju je, na primer, kako drži u jednoj ruci figuru Viktorije. Koncepcija iza predstave je ista, vojna harmonija kojoj je dodata misao o plodovima sloge, a to je pobeda. Konkordia je u ovim slučajevima rekvizit za uspeh u pobedi.749 Motivi Concordia militum javljaju se na novcu od Komoda, kao uostalom i motivi Fides militum. Oni traju sve do kraja Principata, i to kao osnovni tip personifikacije koja drži standarde, predstavama cara koji se rukuje s Konkordijom ili razvijenijim scenama ponovo uz učešće cara. Predstavama Konkordije militum uvek se apeluje na jedinstvo u vojsci, dok lojalnost ostaje u nadležnosti Fides. U kovanju Komoda zastupljen je osnovni tip personifikacije koja drži dva standarda s legendom CONC MIL (T. XXXVIII, 9).750 Povod za kovanje mogla bi biti zavera Perenisa prefekta garde 185. godine, a apel je upućen vojsci da se ujedini u lojalnosti caru i odbaci prepirku izmedju pojedinih njenih delova.751 Naredne godine pojavljuje se novi motiv koji prikazuje Komoda u vojničkom odelu kako stoji u sredini kompozicije, ispred njega se dva vojnika rukuju, dok se l. i d. nalaze još dva vojnika s insignijama (T. XXXVIII, 10).752 Car koji je u sredini, ali iza ruku vojnika, predstavljen je kao izvor ove harmonije, zato što gest dextrarum iunctio vojnika pada u centar njegovog tela.

746 BMC V, n. 5, Pl. 5.1; RIC IV.1, n. 1. 747 BMC V, n. 271, Pl. 12.5; RIC IV.1, n. 19, Pl. II.18; BMC V, n. 284, Pl. 12.16; RIC IV.1, n. 20, Pl. II.19. 748 RIC V.1, n. 635. 749 Hamberg G, 1945, 20; Salamone G, 1997, 160-163. 750 BMC IV, n. 159, Pl. 95.3; RIC III, n. 107, Pl. XIV.282. 751 Dio Cass. LXXIII.9. 752 BMC IV, n. 197, Pl. 96.2; RIC III, n. 127, Pl. XIV.286.

90

Didije Julijan kuje novac sa legendom CONCORD MILIT i predstavom Konkordije koja drži standard i veksilum (T. XXXVIII, 11).753 Na ovaj način pokazuje bazu na koju se oslanja, na pretorijansku gardu, ali pruža i nagoveštaj zabrinutosti za legije u provincijama, naročito kada su Albin, Sever i Niger već stupili u akciju, a legije u Galiji, Iliriku i Siriji bile u pokretu. Apel se pokazao uzaludnim, jer provincijske vojske nisu sledile pretorijance i nisu prihvatile njihovog cara dobijenog pretorijanskom licitacijom Carstva. Septimije Sever kuje 197. godine novac s osnovnim tipom personifikacije uz legendu CONCORDIA MILITVM.754 Ova predstava odnosi se na vreme posle obračuna s Albinom i ponovnog odlaska na Istok, a ukazuje na izvesne probleme u vojsci, možda i opasnost po život cara, jer ga prati novac s legendom Salus augusti. Godine 208. Sever ponovo kuje novac s predstavom osnovnog tipa, s tim što je Konkordija okružena sa šest standarda, od kojih četiri imaju šake na vrhu (T. XXXVIII, 12).755 Povod ovom kovanju je britanski pohod za koji se morala postići jednodušna sloga u vojsci u zakletvi datoj caru. Iz iste godine potiče jedini medaljon s legendom CONCORDIA MILITVM koji je kovan za Getu. Predstavljen je sam Geta okružen s pet vojnih insignija, a izgleda da je kovan neposredno pre nego što će vojsci biti predstavljen kao treći imperator (T. XXXVIII, 13).756 Karakala 215. godine kuje novac s osnovnim tipom personifikacije predstavljene s dva ili četiri standarda, upućujući time apel vojsci da se ujedini, povodom njegovog istočnog pohoda.757 Aurelijan uvodi dva nova motiva uz legendu Concordia militum. Prikazane su dve Konkordije koje drže po jedan standard i još jedan je postavljen izmedju njih (T. XXXVIII, 14),758 ili je prikazan car koji se rukuje s Konkordijom (T. XXXVIII, 15).759 Originalne tipološke forme uvedene u vreme Aurelijana, daju modele za naredne emisije, pa se u kovanju Tacita, Florijana i Proba susrećemo s motivom cara i Konkordije u dextrarum iunctio gestu.760 U ovo vreme pojavljuje se još jedan novi motiv uz legendu Concordia militum, na novcu Florijana, a potom i Proba, predstavljen je car koji prima venac od Viktorije.761 Car i Viktorija stoje jedno naspram drugog u kompoziciji dobro uravnoteženoj, bez hijerarhijskih razlika. Ovo je očigledno kreativna faza koju karakteriše osetljivost u akcentima figurativnog i simboličnog u kompozicijama. Predstave s legendom Concordia exercituum javljaju se na novcu od Nerve do Marka Aurelija, a potom i kao izolovan primer na medaljonu Klaudija II. Nerva ponavlja tip Vespazijana s legendom Fides exercituum, i kuje istu predstavu šaka u rukovanju koje drže aquila na pramcu broda, ali uz legendu CONCORDIA EXERCITVVM (XXXVIII, 16).762 Poznato je da je Nerva bio nepopularan u vojsci, naročito kod pretorijanaca, kojima nije bio po volji kao car izabran od Senata. Stalno suočen s pretnjom apeluje na

753 BMC V, n. 1, Pl. 3.5; RIC IV.1, n. 1, Pl. I.15. 754 BMC V, n. 244, Pl. 11.7; RIC IV.1, n. 108, Pl. VI.4. 755 BMC V,, n. 313, Pl. 34.20; RIC IV.1, n. 256, Pl. VII.8. 756 BMC V, n. 841, Pl. 50.10; RIC IV.1, n. 141. 757 BMC V, n. 143, Pl. 71.5; RIC IV.1, n. 266; BMC V, n. 146, Pl. 71.6; RIC IV. 1, n. 267. Dio Cass. LXXVIII.9.1: o odnosu prema vojsci. 758 RIC V.1, n. 201, Pl. VII.97. 759 RIC V.1, n. 216, Pl. VII.98. 760 RIC V.1, n. 129 (Tacit); RIC V.1, n. 57 (Florijan); RIC V.2, n. 327, Pl. II.17(Prob). 761 RIC V. 1, n. 116 (Florijan); RIC V.2, n. 907 (Prob). 762 BMC III, n. 86, Pl. 4.1; RIC II, n. 54; Vidi T. XXXVII, 9 za Vespazijanov primerak.

91

harmoniju u vojsci i mornarici, da bi konačno adoptirao Trajana, koji je uživao veliku popularnost u vojsci. Hadrijan na početku vladavine kuje tip Concordia exercituum s predstavom personifikacije koja drži standard i legionarskog orla (T. XXXIX, 1).763 Moguće da je kovan povodom dogadjaja koji su usledili odmah po Hadrijanovom proglašenju za imperatora, vezanim za stvarnu ili izmišljenu zaveru Avidija Nigrina, kojom prilikom je pogubljeno više uglednih vojskovodja.764 Antonin Pije kuje 140. godine novac s Konkordijom koja drži legionarskog orla i Viktoriju (T. XXXIX, 2).765 Zapaža se da carevi na početku vladavine mogu kovati ove i slične tipove, verovatno zato što je svaka promena vlasti nosila sobom izvesne potencijalne nemire u vojsci. Povodom pobune Avidija Kasija na Istoku Marko Aurelije 175. godine kuje novac s legendom CONCORD EXERC i predstavom šaka u rukovanju koje drže legonarskog orla (T. XXXIX, 3).766 Sve do Klaudija II postoji pauza u kovanju tipova Concordia exercituum, da bi se tada pojavila na medaljonu predstava Konkordije koja drži dva veksiluma, od kojih jedan na vrhu ima orla, a drugi krunu (T. XXXIX, 4).767 Neposredno posle proglašenja za imperatora Klaudije II isplatio je vojnicima po 20 aureusa zbog pretnje pobunom vojnika koji su se pokajali zbog ubistva Galijena, pa je i medaljon moguće kovan u to vreme.768 Veza izmedju Konkordije i Fides bilo da su one militum ili exercituum veoma je važan aspekt u razmatranju navedenih predstava. Koncepcije »civilne« Fides i Konkordije imaju svoje personifikacije i atribute, dok se njihovi vojnički tipovi stapaju. Bez ijedne zaista ikonografske razlike, uvek pronalazimo istu žensku figuru koja stoji ili sedi s vojnim insignijama u rukama ili s jednom insignijom i Viktorijom u ruci. Pronaćićemo isti nedostatak jasnih razlika i u slučaju drugih modela predstavljanja sloge ili lojalnosti, na primer, šaka u rukovanju. Postaje jasno da se dve predstave slivaju jedna u drugu i da je teško odvojiti ih od apstraktnih koncepcija. Najpre smo na novcu Nerve videli da je upotrebljen drugi, simboličan, običaj personifikovanja Konkordije, dve šake u rukovanju, sa ili bez insignije koju drže. Identični rv. tipovi javljaju se samo nekoliko generacija kasnije, tokom vladavine Marka Aurelija.769 Prototip za ove predstave bili su primerci Vitelija i Vespazijana s legendom Fides exercituum.770 U situacijama u kojima se pojavljuje simbol šaka u rukovanju, bez legende koja objašnjava koncepciju, prednost treba dati Fides, kao što se može videti već u republikanskom kovanju.771 Za stapanje i prožimanje simbola Fides i Concordia indikativni su primeri kovani u Gornjoj Germaniji 68./69. godine. Novac prikazuje na av. motiv šaka u rukovanju s legendom Fides exercituum, dok je na rv. figura Konkordije s legendom Concordia praetorianorum, a u drugom slučaju Concordia provinciarum.772 Prividno, zamisli ovde nisu identične, ali sve okolnosti su blisko povezane, i uprkos njihovim potpuno različitim načinima predstavljanja, čak zamenjuju jedna drugu. Akt velike ritualne simbolike –

763 BMC III, n. 1184, Pl. 78.9; RIC II, n. 581. 764 Dio. Cass. LXIX.2.5,6 765 BMC IV, n. 1234, Pl. 28.7; RIC III, n. 600, Pl. V.103. 766 BMC IV, n. 1495, Pl. 84.9; RIC II, n. 1123. 767 Gnecchi I, n. 1, Pl. 3.8. 768 CAH XII, 190. 769 Uporedi T. XXXVIII, 15, T. XXXIX, 3. 770 Uporedi T. XXXVII, 8, 9. 771 RRC 450/2, Pl LIII, 17. Samo je jedan od primera. 772 Uporedi T. XLI, 15; Za Concordia provinciarum RIC I, n. 2.

92

dextrarum iunctio – povezuje se na ovaj način s motivom Fides ili Konkordije. Po mišljenju Hamberga, novac sa simbolom Fides na jednoj strani i figurom Konkordije na drugoj, čini ključ za originalne forme predstavljanja lojalnosti i sloge.773 Ali u svakom slučaju, ne treba zaboraviti da postoji razlika izmedju moralnih koncepta koji su kasnije divinizovani, medju kojima je i Konkordija, i onih starih kao što je Fides. Mnogi znaci ukazuju na veoma staru magičnu povezanost izmedju Fides i ljudske ruke, posebno desne.774 Kada Rimljanin daje desnu ruku on ulaže i Fides kao garanciju budućeg prijateljstva. Fides je širok pojam i uljučuje ideje koje izražavamo rečima »odanost«, »poštenje«, »čast«, ili u najširem smislu »dobar glas«. Tako Fides postaje zaštitnica svih vrsta ugovora u trgovini, privatnom životu i državnim poslovima. Za Rimljane III veka s.e. je ceremonija pribegavanju Fides bila normalni oblik medjunarodnih odnosa i iskučivala je mogućnost sramoćenja.775 Tacit takodje pominje desnice kao znamenja sloge.776

Ako je Fides magično vezivanje ugovora, tada je Konkordija njen rezultat i do odredjene granice i njen neophodni uslov, na taj način lojanost postaje jedan od osnova sloge. Fides je uglavnom zadržala drevene impersonalne simbole i redje je zastupljena personifikacijom, dok se Konkordija pojavljuje kao konvencionalna helenistička ženska figura. Poseban razlog koji je imao Nerva, za direktno kombinovanje drevnih simbola Fides s legendom koja aludira na slogu, leži u njegovom izuzetno lošem odnosu s vojskom pre adopcije Trajana. Consensus exercituum i drugi osobeni tipovi Tipovi s legendom consensus exercituum javljaju se samo u kovanju Vitelija i Vespazijana, zastupljeni s dva motiva. Na sestercijusu Vitelija predstavljen je Mars koji korača, nosi koplje, legionarskog orla i veksilum (T. XXXIX, 5).777 Vespazijan ponavlja ovaj tip i dodaje novi s predstavom dva vojnika koja se rukuju, pri tome svaki od njih drži aquila (T. XXXIX, 6).778 Tipovi s dextrarum iunctio redji su od personifikacija Konkordije i Fides, ilustrovani različitim legendama, ponekad odražavaju slogu ili lojalnost, ponekad navode druge ideje, ali uvek sadrže nešto od moralnih vrednosti Fides. Neobična legenda consensus, koja je delimično sinonim s concordia, ovde pripada istoj grupi ideja. Motiv razvija temu saglasne jednakosti izmedju vojnika ujedinjenih u odanosti caru, pri tome je lojalnost ostvarena kroz pobedu. Vespazijan se izjednačava s Avgustom kao novus fundator naročito u vezi s uspostavljanjem mira u rimskom svetu. Vespazijan koji je prvi oskudevao u auctoritas i maiestas,779 postigao je oba preko svojih dostignuća, koja se potom koriste da prave aluzije istorijskih paralela izmedju njega i Avgusta. Numizmatička propaganda Vespazijana izgradila je svoje specifičnosti koje su iznikle iz gradjanskog rata i njegovog ličnog napredovanja bez dinastičkog usvajanja. 773 Hamberg G, 1945, 22. 774 Boyancé P, 1972a, 121-124. 775 Boyancé P, 1972a, 126. 776 Tac. Hist. I.54, II.8. 777 BMC I, n. 99, Pl. 64.10; RIC I, n. 2. 778 BMC II, n. 369, Pl. 12.6; RIC II, n. 284. 779 Suet. Vesp. 1.

93

Mogućnost da se država oslobodi od depresija i nereda bila je prihvaćena, dobro izvedena i mogla se slaviti na novcu. Postoji nekoliko osobitih motiva koji svoje propagandne poruke usmeravaju takodje na vojsku. U kovanju Aleksandra Severa uz legendu PIETAS MILITVM predstavljena je Pijetas izmedju dva standarda.780 Ova neobična legenda i ideja koju nosi odražava pietas koju vojska duguje caru i obrnuto. Na novcu Valerijana I predstavljen je Jupiter koji drži Viktoriju i skiptar i stoji na stubu s natpisom IOVI VICTORI, dok legenda glasi GALLIENVS CVM EXER SVO (T. XXXIX, 7).781 Galijen je u ovo vreme već ostvario dosta samostalnih pobeda, a ne pod očevim auspicijama. Legenda cum exercitu suo ukazuje jasno na njegov nezavisan položaj kao glavnokomandujućeg. Definitivna podela istočne i zapadne vojske dogodila se verovatno i zbog otudjenja izmedju oca i sina, što je imalo odraza i u vojnoj sferi.782 Početkom samostalne vladavine Galijen kuje novac s neuobičajenom legendom FIDEI EQVITVM u lovorovom vencu,783 ili motiv tri insignije uz legendu FIDEI PRAET.784 Jedan je od careva koji je veliki deo svog kovanja posvetio vojsci, što je i prirodno s obzirom na vojnu i političku situaciju u njegovo doba. Aurelijan se pojavljuje kao RESTITVTOR EXERCITI predstavom u kojoj drži glob s Marsom (T. XXXIX, 8).785 Ovom legendom se aludira na reforme koje je Aurelijan sproveo u vojnoj organizaciji i povratio ofanzivnu snagu rimske vojske. Genije vojske Samo u nekoliko primera od Marka Aurelija do Klaudija II, pojavljuje se predstava genija vojske na novcu Principata. Genije vojske drži pateru i rog izobilja, kao i Genije populi Romani, dok je standard atribut koji upućuje na vojsku, kao i prateća legenda. Najpre se s njegovom predstavom susrećemo na novcu Marka Aurelija kao cezara kovanom 151/152.g, gde je prikazan kako drži legionarskog orla i iz patere prinosi žrtvu na oltar (T. XXXIX, 9).786 Kovanje Marka Aurelija je vojnički obojeno ove godine (Minerva Victrix, Honos, Virtus), pa se i ovaj tip odnosi na konkretnu vojnu aktivnost verovatno na pobedu ostvarenu u Mauretaniji. Kod Trajana Decija susrećemo se s nekoliko motiva genija vojske, uvek uz legendu GENIVS EXERC ILLVRICIANI. Prikazan je genije kako drži rog izobilja i pateru iz koje prinosi žrtvu na oltar, standard je prikazan iza njega (T. XXXIX, 10),787 ili je standard u drugom planu iza oltara (T. XXXIX, 11),788 konačno, ponavlja se prva scena ali bez oltara (T. XXXIX, 12).789 Ovi motivi genija ilirske vojske neposredno su

780 RIC IV.2, n. 171. 781 RIC V.1, n. 7. 782 CAH XII, p. 182. 783 RIC V.1, n. 33. 784 RIC V.1, n. 37. 785 RIC V.1, n. 366. 786 BMC IV, n. 1911, Pl. 46.16; RIC III, n. 1302. 787 HCC III, n. 9, Pl. 76.9; RIC IV.3, n. 16a. 788 HCC III, n. 10, Pl. 76.10; RIC IV.3, n. 17b. 789 HCC III, n. 11, Pl. 76.11; RIC IV.3, n. 18.

94

povezani s predstavama Dakije i Panonija Trajana Decija.790 Predstavljen je genije ne samo vojske, nego i čitavog kompleksa ilirskih provincija. Akcenat se stavlja na provincije i vojske koje su Decija učinile carem, ali i koje predstavljaju njegov zavičaj. Ne treba zanemariti ni činjenicu, da su to provincije koje su već neko vreme ozbiljno ugrožene, naročito od Gota, i da je pažnja koncentirsana na odbranu Dunavske granice. Na početku svoje samostalne vladavine Galijen kuje novac s predstavom genija pretorijanske garde uz legendu FIDEI PRAET.791 Genije je prikazan nalik trećem primeru u kovanju Trajana Decija, kako drži pateru i rog izobilja, dok je standard iza njega. Aurelijan kuje novac s identičnom predstavom i legendom GENIVS ILVR (T. XXXIX, 13). 792 Ponovo se naglašava Ilirikum i njegova uloga u odbrani Carstva, istovremeno ukazujući na koje je oblasti usmerena delatnost cara u administrativnoj i vojnoj reformi koju je sproveo. U kovanju Klaudija II uz legendu GENIVS EXERCI prikazuje se Genije, koji bi bez objašnjavajuće legende bio odredjen kao Genije rimskog naroda, jer izostaje standard ili druga obeležja koja bi ukazala na vojsku (T. XXXIX, 14).793 Tipovi s predstavama standarda i legionarskih orlova Ovo su motivi koji bi se mogli priključiti legionarskom novcu u užem smislu, da nisu bez prateće legende koja bi bila posvećena nekoj legiji ili drugoj formaciji. Može se reći da imaju opštije značenje, odnoseći se na vojsku generalno, kojoj car izražava zahvalnost. Na novcu se predstavljaju aquila izmedju dva standarda u tradiciji Marka Antonija, ili tri standarda, koji ponekad mogu imati šaku na vrhu ili biti postavljeni na pramac broda. Takve primere nalazimo u kovanju: Nerona (XXXIX, 15),794 Galbe (T. XXXIX, 16, T. XL, 1),795 Vespazijana (T. XL, 2),796 Nerve (T. XL, 3),797 Trajana (T. XL, 4),798 Hadrijana (T. XL, 4)799 i Anonina Pija (T. XL, 6).800

Galbina predstava insignija na pramcu broda, sugerisala bi ostvarenje pobede u nekoj pomorskoj bici. Svetonije beleži da je Senat, ubrzo po ubistvu Galbe, doneo odluku da se na mestu ubistva postavi statua Galbe koja bi stajala na stubu ukrašenom pramcima brodova.801 Medjutim, ni jedna pomorska pobeda nije zabeležena u karijeri Galbe, zato se kao rešenje nameće otklanjanje opasnotsti po snabdevanje Rima žitom. Macer je tokom svoje pobune u Africi izgleda vršio pomorsku blokadu snabdevanja, a njegovim ubistvom, po nalogu Galbe, ova opastnost po Rim je otklonjena.802 Vespazijan takodje predstavlja motiv insignija na pramcu broda, što se mora povezati s više puta 790 Uporedi T. XXXIII, 6-9. 791 RIC V.1, n. 36. 792 RIC V.1, n. 110, Pl. VIII.120. 793 RIC V.1, n. 48, Pl. V.81. 794 BMC I, n. 107, Pl. 40.14; RIC I, n. 60, Pl. X.151. 795 BMC I, n. 153, Pl. 58.1; RIC I, n. 67, Pl. XV.264; BMC I, n. 156, Pl. 58.2; RIC I, n. 68. 796 BMC II, n. 613, Pl. 23.13; RIC II, n. 499. Uporedi T. XXXVII, 9 i XXI, 15. 797 BMC III, n. 80, Pl. 3.10; RIC II, n.118. 798 BMC III, n. 456, Pl. 17.3; RIC II, n. 228. 799 BMC III, n. 456, Pl. 17.3; RIC II, n. 228. 800 BMC IV, n. 73, Pl. 2.18. 801 Suet. Galba, 23. 802 Sutherland C.H.V, 1987, 117-118.

95

prikazivanim pramcem u njegovom kovanju iz 71. godine i objasniti uspehom koji je postigla mornarica u blokadi snabdevanja Rima žitom iz Egipta, u vreme obračuna s Vitelijem.803 Na Nervinim primercima standarda sa šakom na vrhu, apeluje se na vojsku da ne odbaci sacramentum. U kovanju Trajana, pak, ovakva predstava u vreme kada postaje aktuelan parćanski problem, verovatno treba da aludiraja na spremnost vojske za skori rat.

Sve do kraja Principata carevi će povremeno kovati novac s predstavama vojnih insignija uglavnom bez pratećih legendi. Razvojem predstava vojnih insignija tokom prva dva veka n.e. bavio se Rosi. On razlikuje aquila, signum i vexillum, naglašavajući da granice izmedju signa i vexilla nisu precizne. Prvi se obično uzimaju kao amblemi kohorti i manipula, a drugi kao obležja konjaničkih jedninica. Verovatno su vexilla uzeta potom za pomoćne jedinice, na šta ukazuje njihov naziv vexillatio.804 Predstave oružja i vojne opreme

Još od svojih ekspanzionističkih početaka u doba Republike Rimljani su stalno razvijali vojsku, taktiku, opremu i oružje, uvek učeći iz svojih poraza, da bi tokom Carstva razvili najbolje oružje i opremu za svoje vreme. Na novcu se ono retko samostalno pojavljuje, ali u svim scenama gde se pojavljuje car kao imperator ili vojnici možemo videti različite delove vojne opreme i oružja.805

U kovanju Avgusta izmedju 25.-22. godine s.e. vezanom za rat s Kantabrima, prikazani su na novcu šlem, kratki bodež i sekira (T. XL, 7).806 Za isto vreme i sukob vezana je i predstava okruglog štita s kopljem iznad i krivim mačem ispod (T. XL, 8).807 Nešto kasnije, 17. godine s.e. iz vremena kada se slave stogodišnje igre, susrećemo se s av. predstavom Avgusta na konju koji drži pateru, dok je na rv. prikazan apex izmedju dve ancile (T. XL, 9, a, b).808 Klaudije komemoriše pobede Druza u Germaniji kovanjem novca s rv. legendom DE GERMANIS i predstavom veksiluma koji stoji uspravno, a preko su ukrštena dva koplja, dva štita i dve trube (T. XL, 10).809 Domicijan će ponoviti ovaj tip 85. godine povodom svog germanskog trijumfa (T. XL, 11).810 Ovo ponavljanje nastaje iz Domicijanove želje da se prikaže kao veliki osvajač Germanije, pa ne čudi što se poziva na Druza, koji je prvi proneo slavu rimskog oružja u Germaniji i stigao do Elbe. Nosio je prvi i titulu Germanicus, koju usvaja i Domicijan. Jedino se u kovanju Trajana susrećemo sa samostalnom predstavom oklopa koji je postavljen uspravno (T. XL, 12).811 803 Uporedi predstave Viktorije navalis, Tita s nogom na pramcu, Rome s nogom na pramcu i šake u rukovanju koje drže aqiula na pramcu. T. XXI, 15; T. XXVI, 3; T. XLVI, 9; T. XXXVII, 9. 804 Rossi L, 1965, 41-81. Na T. I i II prikazan je razvoj legionarskih i insignija pomoćnih odreda. 805 Kao posebna grupa izdvojeni su primeri samostalno prikazanog oružja ili vojne opreme na novcu. To je novac s predstavama štitova, šlemova, koplja, oklopa, itd. 806 BMC I, n. 280, Pl. 5.4; RIC I, n. 227. 807 BMC I, n. 278, Pl. 5.2; RIC I, n. 222. 808 BMC I, n. 76, Pl. 3.3; RIC I, n.137. 809 BMC I, n. 104, Pl. 33.15; RIC I, n. 77. 810 BMC II, n. 352, Pl. 73.9; RIC II, n. 267. Grant (Grant M, 1950, 95-96) navodi da Klaudije predstavom ukrštenih štitova slavi 50-godišnjicu od Druzovih pobeda u Germaniji. A Domicijan istim tipom predstave slavi 100-godišnjicu istih dogadjaja. 811 BMC III, n. 911, Pl. 35.1; RIC II, n. 582, Pl. XI.200.

96

Konačno, Hadrijan odlaže svoje pobedničko oružje i oblači togu – predstavlja stub na kome su šlem, parazonijum, štit s predstavom Gorgonine glave, oklop i dva ovalna štita (T. XL, 13).812 Predstave vojske koja prelazi most Tek na nekoliko usamljenih primera na novcu je prikazana vojska koja prelazi most, kao u kovanju Marka Aurelija iz 172. godine. Prikazan je car praćen vojnicima koji nose standarde, veksilume i koplja, u trenutku prelaska mosta ispod koga se nalaze čamci uz legendu VIRTVS AVG (T. XLI, 1).813 Može se pomisliti da se predstava odnosi na rimsku pobedu nad Jazigima na zaledjenoj reci, koju pominje Dion Kasije.814 U svakom slučaju, virtus augusti ilustrovan je prelaskom reke i simbolično izražava preduzimanje napada na neprijateljsku teritoriju. Na novcu Karakale iz 208. godine predstavljen je takodje prelazak vojske preko mosta uz legendu TRAIECTVS PONTIF, koji se vezuje za britanski pohod.815 Primer predstave na medaljonu Gordijana III ilustruje prelazak cara iz Evrope u Aziju tokom putovanja koje je preduzeo povodom rata s Persijancima. Prikazan je brod s krmanošem, veslačima, vojnicima i insignijama uz legendu TRAIECTVS AVG (T. XLI, 2).816 Predstava mosta preko Dunava koji je podigao Trajan za potrebe rata u Dakiji, ne prikazuje vojnike na njemu, ali ga izdvaja po nameni (T. XL, 14).817 Uz motiv mosta kovan je i novac s predstavom personifikacije Dunava koji gazi Dakiju (T. XL, 15).818 812 BMC III, n. 451, Pl. 55.9; RIC II, n. 194. 813 BMC IV, n. 1427, Pl. 82.10; RIC III, n. 1047. 814 Dio Cass. LXXII.7.1-2. 815 BMC V, p. 353, n. †; RIC IV.1, n. 441. 816 Gnecchi II, n. 39, Pl. 105.8. 817 BMC III, n. 849, Pl. 32.1; RIC II, n. 569, Pl. X.188. 818 BMC III, n. 793, Pl. 28.8; RIC II, n. 556, Pl. X.180.

97

V – Novac gradjanskog rata 68./69. godine

Razlozi koji dovode do prve ozbiljne krize u Principatu i konačno do gradjanskog rata, leže izmedju ostalog, u ulozi vojske kao političkog činioca. Neposredni naslednici Avgusta već su se uveliko oslanjali na vojsku, prema okolnostima koji je nosio njihov položaj, vodeću ulogu u izboru cara imali su pretorijanci, a ne vojska u celini. Njihov izbor prihvatan je od provincijskih vojski, što se pretvara u svojevrsnu diktaturu u nametanju odluka koje donose pretorijanci. Već pod Klaudijem počelo se s dodeljivanjem novčanih nagrada pretorijancima za pružene usluge oko investiture.819 S druge strane Neron je potpuno zanemario odnos s vojskom, vodeći skandalozan privatni život.820 To je dovelo do revolta protiv Nerona koji je započeo u Galiji pobunom Julija Vindeksa u martu 68. godine, koji je u to vreme bio guverner u Galiji Lugdunskoj.821 Umesto sopstvenog isticanja u takmičenju za purpur, kao što bi se očekivalo, on je predložio Galbu, guvernera Španije Tarakonske. Napisao mu je pismo u kome ga poziva da mu se priduži i preuzme carsku vlast kao »osloboditelj i vodja čovečanstva«, što Galba i prihvata.822 Koji su bili krajnji ciljevi Vindeksa nije najjasnije. Moguće da je ideja o Imperium Galliarum potekla od njega, ali definitivni dokazi nedostaju. U svakom slučaju, njegov uticaj u Galiji bio je ograničen i bilo je onih koji su bili spremni zaratiti protiv njega. Izgleda da osnovni cilj Vindeksa nije bio nezavisnost Galije ili obnova Republike, nego zamena Nerona boljim naslednikom.823 Protiv Vindeksa krenuo je V. Ruf, komandant vojske Gornje Germanije, s najmanje tri legije i jakim pomoćnim odredima. Kod Vesontia vojske su se sukobile, i sve se završilo samoubistvom Vindeksa nad telima 20.000 palih Gala.824 U medjuvremenu dogodila se i pobuna legata Macera u Africi. S bazom u Numidiji bio je sposoban da pronadje novac da uzdigne još jednu legiju i počne da kuje sopstveni novac. Ali revolt je ubrzo ugušen, Macer je bio izolovan i ubijen po naredjenju Galbe početkom jeseni 68. godine.825 Na vesti o samoubistvu Nerona, Galba je prihvatio titulu cezara i zaputio se u Rim. Vrlo brzo je svojim postupcima doveo do ponovnog nezadovoljstva u vojsci. Najpre je raspustio germansku gardu, potom počeo s otpuštanjem pretorijanaca i konačno nije ispunio obećanje dato germanskim legijama u vezi isplate. Sve ovo dovelo je do toga da su legije Donje Germanije, uz veliko negodovanje, ipak položile zakletvu Galbi na januarske Kalende 69. godine. Dok su legije Gornje Germanije razbile Galbina poprsja i odbila da polože zakletvu vernosti ikome osim na ime Senata i rimskog naroda. Germanske legije

819 Suet. Claud. 10. Klaudije je prvi car koji je za podršku svog izbora platio pretorijance. 820 Suet. Nero, 25. govori kako je Neron izvrgao ruglu pojam samog trijumfa. 821 BMC I, p. clxxxix, f. 2: dogadjaji su tekli sledećim redom: Revolt Vindeksa početkom marta 68. godine. U Rim vesti stižu do 20. marta. Galba se pridružuje Vindeksu 6. aprila. Poraz i smrt Vindeksa u maju. Neron izvršio samoubistvo 9. juna. Galbi vesti o njegovom priznavanju od Senata stižu oko 16. juna. 822 Suet. Galba, 9; Plut. Galba, 4. 823 CAH X, p. 810; Rostovcev (Rostovtzeff M, 1926, 85) ne prihvata mogućnost da je pokret bio separatistički. To objašnjava činjenicom da su legije u provincijama sačinjavali još uvek Rimljani italijanskog porekla, većina verovatno rodjena u Italiji. Pa je stoga teško poverovati da su mogli tako lako zaboraviti svoju prošlost pred željama potčinjenih provincija. 824 Suet. Galba, 11; Plut. Galba, 6. 825 Tac. Hist. I.7; Sutherland C.H.V, 1987, 108-109.

98

uputile su pismo pretorijancima od kojih su tražili da izaberu novog cara koga će sve vojske prihvatiti.826 Ovo je dovelo do ubistva Galbe već 15. januara, i proglašenja Otona za cara od strane pretorijanaca. U medjuvremenu je i Vitelije, koga je Galba poslao u Donju Germaniju kao zapovednika trupa, takodje u januaru proglašen za cara.827 Oton, pošto je za ovo saznao, poslao je izaslanstvo koje je trebalo da obavesti germansku vojsku da je car već izabran.828 Medjutim rat je bio neizbežan i on kreće u obračun s Vitelijem, preduzimajući ga mimo običaja dok su se u gradu još uvek nosili sveti štitovi, ancile, što se od davnina smatralo za loš predznak.829 U odlučujučoj bici kod Betrijaka u aprilu, Oton je poražen od Vitelijeve vojske i izvršio je samoubistvo.830 Do jula Vitelije stiže u Rim,831 a u to vreme je vojska na Istoku već proglasila za imperatora Vespazijana, prihvaćenog i od vojski Mezije i onih u Egiptu.832 Posle neuspelih pokušaja Vitelija da postigne dogovor s Vespazijanom i nemira u Rimu, Vitelije je ubijen u decembru 69. godine i Senat priznaje Vespazijana za cara.833 Istovremeno dolazi do revolta u Galiji pod Civilisom koji se odmeće od Rimljana.834 Naredne godine Vespazijan se obračunao s ovim pobunjenicima, istovremeno je Tit završio rat u Judeji, tako da je konačno ponovo uspostavljen mir. Pokazalo se da je vojska, izražavajući svoje nezadovoljstvo prema vladavini poslednjeg predstavnika dinastije Julijevaca-Klaudijevaca, uzela stvar u svoje ruke i pokazala ko je gospodar situacije. Ali se ovaj revolt pretvorio u gradjanski rat zahvaljujući političkim ambicijama lidera i rivalitetu izmedju različitih delova rimske vojske. Novac koji je kovan tokom ovih godina nosi osobena obeležja i zato je bilo neophodno izdvojiti ga i razmatrati posebno. Novac ne nosi portret ni jednog cara ili legendu koja bi za nekoga bila vezana, osim serije divus Augustus. Čitavo ovo kovanje podeljeno je u nekoliko grupa: I – Špansko kovanje, koje blisko je povezano sa španskim emisijama Galbe; II – Galsko kovanje, različito od kovanja prvih Galbinih emisija, koje preuzima i nekoliko tipova iz kovanja Nerona; III – Afričko kovanje, verovatno potiče od strane simpatizera Galbe u Kartagini otprilike u maju 68. godine; IV – Grupa »vojnih« tipova, s referencama na lojalnost vojske, pripada kovanju u Gornjoj Germaniji poslednjih meseci 68. godine u vreme pobune protiv Galbe; V – Kovanje koje pripada galskom revoltu pod Civilisom krajem 69. i početkom 70. godine; Kao posebno izdvaja se kovanje serije divus Augustus, koja po stilu pripada Španskoj seriji i kovanju 68. godine. S tim što nekoliko primera pripada verovatno početku vladavine Vespazijana krajem 69. godine.835 Prve dve grupe vezane su za Vindeksa i Galbu, odnosno pobune u Galiji i Španiji protiv Nerona, i kovane su izmedju marta i juna 68. godine. Pozivajući se na borbu protiv tiranije Nerona i obnavljanje republike, oslanjajući se na Galbu, Vindeks je i na novcu izražavao težnje zvanično propagirane od strane pobunjenika.

826 Suet. Galba, 16; Tac. Hist. I.55; Plut. Galba, 22. 827 Suet. Vitelius, 7, 8. Tac. Hist. I.57. 828 Tac. Hist. I. 74, 77. 829 Suet. Oto, 8 830 Suet. Oto, 9; Tac. Hist. II.43, 49. 831 Tac. Hist. II.88. 832 Suet. Vesp. 6; Tac. Hist. II.80. 833 Suet. Vesp. 7; Tac. Hist. III.85, IV.3. 834 Tac. Hist. IV.14. 835 Mattingly, 1914, 115; RIC I, p. 178-180; BMC I, p. cxcvii.

99

Španskom kovanju pripadaju novci s motivima koji se odnose na Genija rimskog naroda, Španiju ili Romu. Kovanje nosi patriotske, republikanske i oslobodilačke aluzije. Prikazujući ciljeve svog pokreta kao onog koji će povratiti slobodu rimskom narodu, doneti pobedu i nov život, te uspostavljanje mira. Tako vidimo na av. legendu GENIO P R i bistu mladog Genija s rogom izobilja, dok je na rv. MARTI VLTORI i predstava Marsa koji juriša, zamahuje kopljem i nosi štit (T. XLI, 3, a, b).836 Genije direktno predstavlja rimski narod, dok je Mars predstavljen u svom karakterističnom obličju kao bog rata koji juriša na neprijatelja. Ultor je aluzija na Vindex kao igra reči. Bista Libertas pozajmljena je od uobičajenih kasnorepublikanskih tipova. Medjutim u kombinaciji s rv. RESTITVTA P R i predstavom pileusa izmedju dva bodeža, dobija još jednu dimenziju, osim svoje osnovne (T. XLI, 4, a, b).837 Rv. predstava direktno je preuzeta s poznatog EID MAR tipa Bruta (T. XLI, 5, a, b).838 Liberator tip Idibus Martii Bruta kovan je 43. godine s.e. po ubistvu Cezara, da ilustruje oslobodjenje koje je nastupilo po ubistvu diktatora. Sledstveno tome, ubistvo Nerona donelo bi slobodu na isti način. Sledeće ilustrativne koncepcije bile bi BON EVENT na av. i predstava biste mlade žene s trakom u kosi, dok je na rv. PACI P R i motiv šaka u rukovanju koje drže krilati kaducej (T. XLI, 6, a, b).839 Ista av. legenda javlja se i uz predstavu glave mladića, dok je na rv. legenda ROM RENASC s Romom u vojničkom odelu koja drži Viktoriju i koplje koje na vrhu ima orla (T. XLI, 7, a, b).840 Preporod Rima je jedna od glavnih krilatica ove strane u sukobu. Opis koji nalazimo kod Svetonija i Tacita o reakcijama gradjana u Rimu na vest o smrti Nerona, ilustrovao bi novac s LIBERTATI legendom na av i predstavom gradjanina koji na glavi nosi pileus, korača i nosi venac u podignutoj ruci. Na rv. ovog primerka je legenda S P Q R i predstava Viktorije koja stoji na globu drži venac i palminu granu (T. XLI, 8, a, b).841 Primer koji ilustruje savez Španije i Galije u ovom revoltu prikazuje na av. biste obe provincije uz legendu CONCORDIA HISPANIARVM ET GALLIARVM.842 Španija je prikazana ženskim likom, Galija muškim, izmedju njih je mala Viktorija na globu koja drži venac i palminu granu, iznad nje nalazi se zvezda unutar polumeseca, ispod Španije je rog izobilja, a ispod Galije ovalni štit. Na rv. je Viktorija u bigi prikazana u republikanskoj tradiciji s legendom VICTORIA P R. Još jedna od vrlina koje se ističu je Virtus na rv. koja stoji u vojničkom odelu, drži Viktoriju i parazonijum (T. XLI, 9, a, b).843 Galsko kovanje u istom je duhu kao i špansko, ali opet i različito u detaljima. Ponovo se poziva na Genija rimskog naroda, Senat, Marsa Ultora, Virtus, ali manje je uticaja republikanskih tipova u stilu, a više onih s Neronovog kovanja, za razliku od španske serije. Češće se pojavljuje S P Q R, nego P R kao što je slučaj u španskoj seriji. Novac s predstavom biste Herkula na av. i legendom HERCVLES ADSERTOR, predstavlja direktniju aluziju na Vindex, od Ultor u španskoj seriji. Na rv. je legenda FLORENTE FORTVNA P R i predstava ženske figure koja drži venac i rog izobilja. Legenda predstavlja

836 BMC I, n. 1, Pl. 49.13; RIC I, n. 1. 837 BMC I, n. 8, Pl. 49.21; RIC I, n.10. 838 RRC, n. 508/3, Pl. LXI.19. 839 BMC I, n. 3, Pl. 49.16; RIC I, n. 11, Pl. XII.201. 840 BMC I, n.9, Pl. 49.22; RIC I, n. 17. 841 BMC I, n. 13, Pl. 49.27; RIC I, n. 25, Pl. XII.203; Suet, Nero, 57; Tac. Hist. I.4. 842 BMC I, p. 293, n. †; RIC I, n. 27. 843 BMC I, n. 14, Pl. 50.4; RIC I, n.28.

100

izuzetnu primenu ablativa apsolutnog na novcu, verovatno u smislu Fortuna felix.844 Jedan primer preuzimanja tipa od Nerona je IVPPITER LIBERATOR koji sedi i drži munju i skiptar, na av. je bista Rome sa šlemom i legenda ROMA RESTITVTA (T. XLI, 10, a, b).845 PAX ET LIBERTAS uz motiv šaka u rukovanju koje drže krilati kaducej javljaju se kao av. motiv, dok je na rv. S P Q R u hrastovom vencu (T. XLI, 11, a, b).846 Predstava Viktorije na globu s vencem i palminom granom objašnjena je legendom SALVS GENERIS HVMANI (T. XLI, 12, a, b).847 Svetonije nam pruža objašnjenje za ovu legendu. U pozivu koji je Vindeks uputio Galbi poziva ga da mu se pridruži kao »osloboditelj i vodja čovečanstva«.848 Hrastov venac na rv. sa legendom S P Q R, označava da je dodeljen od Senata vodji, najpre Vindeksu, pa onda Galbi. Legenda SIGNA na rv. s predstavom legionarskog orla izmedju dva standarda ponovo je motiv pozajmljen od Nerona. Novina je predstava oltara, koji verovatno ukazuje na poštovanje legionarskog orla. Na av. ovog primerka nalazi se legenda MARS VLTOR s bistom Marsa (T. XLI, 13, a, b).849 Isti rv. ponovo je zastupljen ali u kombinaciji s av. motivom ženske figure (Minerva?) s kopljem i štitom, uz legendu SALVS ET LIBERTAS (T. XLI, 14, a, b).850 Medju »vojnim« tipovima izdvojićemo nekoliko primera koji ilustruju rano kovanje Vitelija u Germaniji. Motiv šaka u rukovanju i legenda FIDES EXERCITVVM na av. dok je na rv. predstava Konkoridije koja drži grančicu i rog izobilja uz legednu CONCORDIA PRAETORIANORVM (T. XLI, 15, a, b).851 Legenda koja se odnosi na pretorijance može se povezati s porukom koju su im uputile legije Germanije nezadovoljne Galbom.852 U istom smislu treba shvatiti i primer koji i na av. i na rv. ima predstavu šaka u rukovanju, s legendama kao na prethodnom, simbolišući ponovo slogu i lojalnost (T. XLII, 1, a, b).853 Pobunjenici kuju novac kojim se pozivaju na velika rimska božanstva, tako se susrećemo sa predstavama Veste uz legendu VESTA P R QVIRITVVM i Jupitera na rv. koji sedi u hramu drži munju i skiptar uz legendu I O MAX CAPITOLINVS (T. XLII, 2, a, b).854 Novac koji se vezuje za galski revolt pod Civilisom krajem 69. godine pokazuje odstustvo bilo kakve reference na cara, Senat ili rimski narod, što otvoreno izražava njihove separatističke tendencije. Ovo je prirodno, s obzirom da pobuna i nosi nacionalni karakter. Tacit nam govori o početku pobune i razlozima koje Civilis navodi, naglašavajući da Rimljani ne postupaju prema njima kao prema saveznicima, već kao prema robovima.855 S druge strane, kovanje pobunjenika pokazuje da je romanizacija već duboko ukorenjena u Galiji, pa čak i u ratu protiv Rimljana, oni koriste rimske legende i predstave, s tek po kojim nacionalnim obeležjem. Predstavljaju se kombinacije Salus – Konkordija s grančicom i rogom izobilja i legendama SALVTIS i CONCORDIA (T. XLII, 3, a, b).856 Ili bista Libertas s legendom LIBERTAS RESTITVTA i Konkoridija koja sedi, drži standard s veprom na 844 RIC I, n. 1. 845 BIMC I, n. 19, Pl. 50.9; RIC I, n. 8. 846 BMC I, n. 27, Pl. 50.15; RIC I, n. 19. 847 BMC I, n. 33, Pl. 50.20; RIC I, n. 23. 848 Suet. Galba, 9. 849 BMC I, n. 38, Pl. 50.24; RIC I, n. 33, Pl. XIII.211; Za Neronov primerak vidi T. XXXIX, 14. 850 BMC I, n. 43, Pl. 50.27; RIC I, n. 37. 851 BMC I, n. 61, Pl. 51.19; RIC I, n. 1. 852 Suet. Galba, 16; Tacit (Tac. Hist. I.67) navodi da su uputili pisma i Panonskim legijama. 853 BMC I, n. 65, Pl. 51.21; RIC I, n. 5, Pl. XIII.218. 854 BMC I, n. 70, Pl. 51.22; RIC I, n. 6, Pl. XIII.219. 855 Tac. Hist. IV.14. 856 BMC I, p. 308, Pl. 51.24; RIC I, n. 1.

101

vrhu i kaducej uz legendu CONCORDIA (T. XLII, 4, a, b).857 Libertas restituta prikladna je za pokret nacionalnog revolta, dok je standard s veprom, koji drži Konkordija, Galski. Predstavlja se i bista Galije s dijademom iza koje je truba, uz legendu GALLIA, dok je na rv. legenda FIDES i motiv šaka u rukovanju koje drže standard s veprom na vrhu i dva klasa (T. XLII, 5, a, b).858 Standard je opet Galski, kao i kod Konkordije u prethodnom primeru; truba iza biste Galije takodje predstavlja nacionalno obeležje. Ilustrativan primer je onaj s predstavom mladića sa šlemom (Marsa ?) na av. i legednom ADSERTOR LIBERTATIS. Na rv. je legenda LEGION XV PRIMIG i motiv Viktorije koja stavlja šlem na trofej postavljen na stablo (T. XLII, 6, a, b).859 Trofej se odnosi na pobedu pobunjenika i osvajanje Vetere, kada su porazili legiju XV Primigenia. Dok se legenda na av. izgleda odnosi na Civilisa lično. Slično je i s primerom koji na av. nosi legendu LIBERTAS RESTITVTA i bistu Libertas s dijademom i klasjem i rv. legendu MARS ADSERTOR s dva motiva gde Mars drži standrard i štit ili trofej i štit.860 Jak i iznenadni udar antineronovskih slogana na novcu Galbe i Vindeksa početkom 68. godine dugo je bio cenjen. Inicijalni ton pisma koje je Vindeks uputio Galbi, pozivajući ga da istupi kao generi humano assertor, dobio je odgovor u Galbinom prihvatanju da se bore za salus generi humani. U tom smislu interesantni su svi navedeni primeri u vezi sa Salus i adsertor. Salus augusta se pojavljivala na novcima Tiberija i Galbe verovatno s osvrtom na Liviju, dok je Salus kod Nerona vezana za otkrivanje zavere protiv njega. Ali ove upotrebe koncepta Salus odnose se na članove carske porodice i daleko su od ideje Salusa ljudske rase, koje su prvi put bile otvoreno izražene u pismu Vindeksa.861 Kovanje gradjanskog rata 68./69. godine nudi puno atraktivnosti i varijeteta u svojim predstavama, s druge strane na izvestan način baca svetla na period Julijevaca i Klaudijevaca, kao i na vreme Flavijevaca koje dolazi.862

857 BMC I, p. 308, Pl. 51.25; RIC I, n. 2. 858 BMC I, p. 308, Pl. 51.26; RIC I, n. 3. 859 BMC I, p. 308, Pl. 51.27; RIC I, n. 4. 860 RIC I, n. 5, n. 6. 861 Sutherland C.H.V, 1984, 29-30. 862 S obzirom da je u aktuelnim katalozima rimskog novca (BMC I, RIC I) kao kovanje gradjanskog rata 68/69.g. izdvojen novac koji na av. nema lik ni jednog cara niti legendu koja ga pominje, tako je i u ovom radu izdvojen. Medjutim, treba naglasiti da oficijelni novac Galbe, Otona, Vitelija i Vespazijana (poslednjeg iz 70-71.g.) kao careva u dobrom delu odražava političku situaciju vezanu za ovaj gradjanski rat i posledice koje izaziva. Ovi primerci su u radu razvrstani prema vrstama.

102

VI – Novac s personifikacijama koje propagiraju vrline i običaje predaka i novac s

predstavama dii militares Ni jedno carstvo ne može se nadati dugoj vladavini sem ukoliko ne osvoji poverenje većine svojih podanika. Zato vladar mora ubediti podanike da je upravo on pravi i da njima vlada za njihovo dobro, i u tu svrhu on koristi različita propagandna sredstva. Avgust je postavio temelje ovoj »umetnosti« ubedjivanja, kao prvi princeps, primoran da se obraća subjektima i u Germaniji, i u Španiji, i u Egiptu i Siriji. Avgust se koristio uslugama pesnika i pisaca, podizanjem hramova, postavljanjem oltara, miljokaza, natpisima, statuama, i naravno novcem, kako bi osigurao lojalnost podanika i uspomenu na sebe i svoje podvige, u čemu su ga sledili i njegovi naslednici. Blisko duhu Rimljana bilo je pozivanje i podsećanje na drevne vrline i običaje predaka. To je Avgust vešto koristio u svojoj propagandi prilikom postavljanja temelja svog novog uredjenja, koje se zasnivalo na pax Romana, ali i na poštovanju i isticanju drevnih običaja i vrlina predaka.

Nije ni čudo što Avgust pravi paralelu s Numom, kao kraljem koji je bio prvi mirotvorac, posle Romula kao ratničkog kralja.863 Romul i Numa dva su komplementarna aspekta koji predstavljaju protivtežu jedan drugome. Numa je grad osnovan silom i oružjem, odlučio da ponovo osnuje po zakonima i običajima. Radi odvikavanja Rimljana od oružja sagradio je hram Janusu da bi pokazao stanje rata i mira. Na ovom mestu Tit Livije pominje i da je samo dva puta hram bio zatvoren posle Nume, prvi put posle završetka Prvog punskog rata i drugi put u njegovo doba, posle Akcijuma pošto je Avgust uspostavio mir na kopnu i moru.864 Kao što je Numa preobratio gradjane na mir i pravednost, uvodeći im zakone i ublažavajući njihovu vatrenu narav, tako je i Avgust ponovo uspostavio mir i uredio državu što je dovelo do blagostanja i napretka. Zapaža se briljantnost Avgustovog strpljivog posmatranja i osluškivanja savremenih prilika, što je i dovelo do velikog uspeha njegove propagande, koja je imala tri razvojne faze. Najpre je bio diktatorov mladi naslednik, željan vlasti i umešan u zastrašujući gradjanski rat, potom je pobednik kod Akcijuma i osvajač Egipta i konačno bio je princeps osiguran u svojoj poziciji.865 Sada je trebalo pronaći pravu meru, jer novi poredak nije mogao dopustiti sebi da u svojoj propagandi bude ni previše odredjen niti previše opšt u svojim aluzijama na novcu. Novac postaje oficijelni proizvod vlade i koristi posebnu vrstu jezika usmerenu na odredjene ciljne grupe već prema potrebama. Već je Avgustu bilo jasno da je princeps država, i da zavisno od njegovog opstanka i uspeha njegovih naslednika, zavisi i život same države. Zato je on veoma uspešno iskristalisao politička i religiozna opredeljenja, kao i izvor carske vlasti kroz dinastički kontinuitet. Verovatno povodom Avgustove posete Siciliji 22. godine ukazala se prilika za podsećanjem na M.A. Flora, rodjaka Avgustovog monetara, koji je 101. godine ugušio drugi ustanak robova na Siciliji. Na novcu kovanom u njegovu čast prikazan je prokonzul Flor kao ratnik koji drži štit i podiže ležeću figuru Sicilije, no ne bez opreza jer se osvrće

863 Na novcu Avgusta iz 23. g.s.e. prikazana je glava Nume s dijademom. BMC I, p. 28, n. *; RIC I, n. 63. 864 Liv. I.19; Dimezil (Dumézil G, 1974, 274-276) govori o opoziciji dva kralja, Romula i Nume. 865 Sutherland C.H.V, 1951, 14.

103

iza sebe (T. XLII, 7).866 Novac s motivom štita na kome je bista Avgusta, komemoriše dodeljivanje clipeus virtutis Avgustu od strane Senata (T. XLII, 8).867 Štit vrlina javlja se i u kovanju Avgusta na primeru signis receptis, koji komemoriše povraćaj ranije zaplenjenih standarda od Parćana, ali i ističe vrline Avgusta kojima je ovaj uspeh ostvaren.868 Ovim povodom je upravo i dobio »štit vrlina« od Senata za »virtutis clementiaeque iustitiae et pietatis causa«. Najbliže označene kao dobijanje štita »za hrabrost, blagost, pravednost i osećaj dužnosti«.869 Ove četiri vrline predstavljaju zbir kvaliteta koje »dobar« princeps mora posedovati. Naredna tri veka one su bile važne carevima, koji su zauzimali Avgustovo mesto, mada su doživele i izvesna prilagodjavanja prema nastalim prilikama. U konkretnom slučaju, ovaj primerak je još jedan u nizu Avgustove propagande, slaveći etičke principe njegove tobožnje predaje vrhovne vlasti 27. g.s.e. Rimljani su voleli da se diče i krase vrlinom Virus, koja u svojoj kompleksnosti hrabrosti, istrajnosti, nezavisnosti, čini čoveka čovekom. Prirodno, isticala se u prvi plan kao junaštvo u ratu što je bila vrlina bez koje se imperator ne bi mogao zamisliti. U ovom smislu uz virtus augusti uvek ide victoria augusti; pobeda prati cara i on postaje invictus. Clementia je bila vrlina Julija Cezara i Avgusta, ali se ne pojavljuje na novcu njegovih naslednika. Ona se izbegava kao isuviše despotska osobina – milost osvajača, apsolutnog monarha prema svojim podanicima. Mudro je sklonjena sa strane sve do vremena Hadrijana, kada poprima drugu dimenziju u vidu clementia temporum. Iustitia retko figurira na novcu. Javlja se na primer u kovanju Nerve proklamujući »pravdu« i »slobodu« posle zbacivanja tiranije Domicijana. Poslednja od Avgustovih vrlina je pietas, koja bi se mogla opisati kao duhovna veza cara, sistema i podanika, osećanje družnosti cara i ljubavi za rimski narod, njihovu tradiciju i religiju.870 Avgust, na primer, pokazuje svoju pietas na način na koji je osvetio ubistvo oca i glorifikovao uspomenu na njega. Ideja pijetas nije nikada udaljena od ličnosti cara, mada tokom godina ona gubi neke od svojih plementih značenja i u III veku se svodi na milost cara nad poraženima. Kroz istoriju kovanja tokom Republike i praćenju promena u merilima vrednosti ili obavezama prema državi, postaje jasno da su dve vrline posebno važne Rimljanima i na kojima njihov svet počiva: virtus i pietas. Prva koja ima takmičarski i konkurentski karakter i druga koja težnju pojedinca podredjuje višem cilju. Upravo one uokviruju grupu od četiri vrline na Avgustovom clipeus virtutis.871 Harizmatski suverenitet značajno se razvija u vreme Antonina, pa zvanična ikonografija slavi »božansku snagu cara« koja osigurava pobedu i spasenje podanicima. Careva figura fiksirana je u centru kompozicija u frontalnom stavu, što ga izdvaja od njegove pratnje. Počev od Trajana i nadalje tokom vladavine Antonina javljaju se epiteti koji sve više naglašavaju vrline careva. To nisu više samo moralni kvaliteti, već

866 BMC I, n. 50, Pl. 2.7; RIC I, n. 125. 867 BMC I, n. 90, Pl. 3.13; RIC I, n. 159; Tip koji će kasnije ponoviti Tiberije uz legendu CLEMENTIAE i MODERATIONI, BMC I, n. 85, Pl. 24.4; RIC I, n. 30. O ovim primercima Tiberija vidi Sutherland C.H.V, 1979, 21-25. 868 Vidi T. XII, 13. 869 Charlesworth M.P, 1937, 111; Grant (Grant M, 1954, 30) napominje da su ove vrline grupisane istim redom još u V veku s.e. od strane sicilijanskog sofiste i retoričara Gorgiasa. 870 Charlesworth M.P, 1937, 112-113. 871 Classen C.J, 1986, 279.

104

harizmatični, božanski darovi realizovani u spasiocu u liku princepsa.872 Vrline na kojima je Avgust organizovao svoju propagandu postale su deo svakodnevnog rečnika, ali se broj tema stalno umnožavao da bi se za vreme Antonina na novcima pojavilo 30-tak personifikacija. Tiberije će ponoviti motiv štita s legendom CLEMENTIAE i MODERATIONI.873 Blagost i umerenost, dva kvaliteta na koja je Tiberije bio posebno ponosan, smatrajući da ih poseduje. Medju primerima koji slave drevnu prošlost i vrline predaka, ubraja se i predstava Janusa u celoj figuri koji stoji i drži skiptar, a pojavljuje se u kovanju Hadrijana (T. XLII, 9).874 Nije poznato da li je ova predstava povezana sa zatvaranjem vrata na hramu Janusa, jer se to u izvorima ne pominje.875 U kovanju Hadrijana nailazimo na još jednu predstavu koja predstavlja podsećanje na legendarnu prošlost Rima. Prvi put na novcu i medaljonima Principata javlja se Romul Conditori. Predstavljen je kako nosi koplje i trofej, kao i njegov otac Mars, od njega se jedino razlikuje po tome što nema šlem (T. XLII, 10).876 Antonin Pije kuje brojne tipove na novcima i medaljonima koji evociraju uspomenu na legendarnu prošlost vezanu za osnivanje Rima. Svedoci smo bekstva Eneje s Anhisom i Askanijem iz Troje (T. XLII, 11),877 kao i njihovog prispeća u Lacij (T. XLII, 12).878 Na ovom medaljonu vidimo Eneju i Askanija koji upravo silaze s broda na obalu Lacija, ispred njih je svinja ispod drveta, a iza se vidi hram i oltar. Ostvareno je proročanstvo koje je Eneji u Epiru rečeno – da će se njegove patnje završiti kada osnuje grad na mestu na kome bela svinja ispod cerovog stabla doji trideset prasića.879 Još jedna verzija Romanae gentis orgio predstavljena je na novcu Antonina Pija. Prikazan je Mars koji prilazi Rea Silviji koja se odmara naslonjena na stenu (T. XLII, 13).880 Motiv se odnosi na mit o začeću božanskih blizanaca Romula i Rema. Antonin Pije ponavlja tip Hadrijana s predstavom Romula, ali ovoga puta uz legendu ROMVLO AVGVSTO (T. XLII, 14).881 Tip Romula Konditora ponoviće kasnije Komod, Romul predstavljen kao

872 Brilliant R, 1963, 139, 156; Ranieri De C, 2001, 169. 873 BMC I, n. 85, Pl. 24.4; RIC I, n. 30, Pl. VI.101; BMC I, n. 90, Pl. 24.5; RIC I, n. 31; Sutherland C.H.V, 1979, 21-25. 874 BMC III, n. 1335, Pl. 82.10; RIC II, 662. 875 Grant (Grant M, 1956, 222-223, fig. 80) govoreći o jubilarnim kovanjima navodi primer identičan ovde navedenom Hadrijanovom s Janusom, ali u kovanju Antonina Pija 140. godine (BMC IV, n. 1369). Povod za ovo kovanje bila bi po njemu 400-godišnjica osnivanja hrama Janusa (260.g.s.e.). Dalje navodi da je Avgust proslavio 250-godišnjicu ovog istog dogadjaja podizanjem oltara Paks, Salus i Janusu, a da je Klaudije 50 godina kasnije (znači na 300-godišnjicu) kovao novac s predstavom Paks sa zmijom koja je simbol Salus (Grant M, 1956, fig. 53). Pod ovim primerkom Grant podrazumeva predstavu Nemeze (vidi T. XLV, 1). Osim toga uopšte ne pominje ovde navedeni, potpuno identični, primerak Hadrijana kovanog 125-128.g. Ukoliko bi se prihvatila ova tvrdnja Granta, Hadrijanov primer bi ostao izolovan primer i imao neko drugo značenje i povod (Na novcu Hadrijana po prvi puta se uopšte javlja predstava Janusa u carskom kovanju, ako se izuzme predstava glave Janusa u Trajanovoj seriji komemorativnog novca), možda 150 godina od zatvaranja hrama Janusa u doba Avgusta? U ovom smislu ilustrativni su i primerci Komoda s predstavom Janusa i to kako stoji ispred hrama (BMC IV, p. 728, n. †, i BMC IV, n. 568, Pl. 106.5) kovanih 186/187. g, što bi značilo, ako pratimo ideju Granta, na 450-godišnjicu osvećenja hrama. 876 BMC III, n. 528,Pl. 57.11; RIC II, n. 370; Gnecchi III, n. 84, Pl. 145.7. 877 BMC IV, n. 237, Pl. 6.5; RIC III, n. 91, Pl. I.19. 878 Gnecchi II, n. 99, Pl 54.9. 879 Srejović D, Kuzmanović-Cermanović A, 1987, 134. 880 BMC IV, n. 253, Pl. 6.14; RIC III, n. 99. 881 BMC IV, n. 1286, Pl. 30.4; RIC II, n. 624.

105

Mars Pater, prototip je cara kao osnivača Rima. Podsećanje na hrabro delo posebne patriotske posvećenosti Koklesa, pravog obrasca virtus, prikazano je na medaljonu Antonina Pija (T. XLII, 15).882 Horacije Kokles pokazao je izuzetnu hrabrost u borbi, koja je usledila posle proterivanja kraljeva, na mostu Sublicij, koji je od Janikula vodio preko Tibra ka Rimu. Kuražio je rimljane koji su bežali i bacali oružje, sam je izašao pred neprijatelja dok su njegovi saborci rušili most iza njega. Ovom čudesnom hrabrošću zbunio je i samog neprijatelja. Kada je most srušen skočio je u Tibar praćen kišom etrurskih strela, što je scena i prikazana na medaljonu.883 Još jedan medaljon podseća Rimljane doba Antonina Pija na delo poznatog augura Navija, čije je proročanstvo svojevremeno donelo ogromnu slavu sveštenicima augurima, tako da se od tada ništa nije preduzimalo ni u ratu ni u miru bez njihovog posmatranja leta ptica. Naime, kada je Tarkvinije tokom rata sa Sabinjanima odlučio da osnuje nove konjaničke centrurije i nazove ih svojim imenom, Navije se pobunio smatrajući da se ništa ne može ni menjati ni stvoriti ako to ptice ne odobre. Kralj je ismevajući ga zatražio da »proriče ono što je on pomislio« u ovoj stvari. Kada su to ptice potvrdile, oholi kralj je rekao da je smislio kako će Navije brijačem iseći kamen, što je augur i uradio.884 Upravo ova scena je prikazana na medaljonu Antonina Pija uz legendu NAVIVS (T. XLIII, 1).885 Podsećanje na vreme Nume vidimo u predstavi ancila, svetih štitova. Po predanju, metalni štit pao je jednoga dana s neba pravo Numi u ruke. Kralj je dao objašnjenje da je došao kao spas gradu i da ga treba brižljivo čuvati na taj način što će se napraviti još jedanaest identičnih, tako da se ne razlikuju od pravog. Jedino je poznati majstor toga vremena, Mamurija, uspeo načiniti verne kopije da ih više ni Numa nije mogao razlikovati. Za čuvanje ovih štitova uveo je sveštenički red Salija, koji su služili Marsu Gradivu, zaduženom za početak rata.886 Bilo je 12 Salija Palatina i 12 Salija Kolina, koji predstavljaju najstarije plemstvo. Početkom marta Saliji iznose štitove, koji se nose po gradu na motkama, obučeni u odeću crvenu kao krv, oklop i šlem, i izvode svoj ples koji je ratničkog porekla.887 Na novcu su predstavljene dve ancile i legenda IMPERATOR II ANCILIA (T. XLIII, 2).888 Galijenova serija s legendom conservator augusti i predstavom devet božanstava, odnosno životinja koje ih simbolišu, najpre je povezivana s željom da se ojača veza s vojskom. Ali su preovladala mišljenja da predstavlja pokušaj Galijena da osigura budućnost tako što će, pre svega populaciju Rima, podsetiti na prošlost i slavne običaje rimskog religioznog iskustva. Vajgl nalazi brojne povezanosti izmedju predstavljenih božanstava, njihovih praznika, Sibilinskih knjiga i lectisternium.889 Na novcu se predstavljaju: Jupiter zastupljen kozom Amaltejom; Junona takodje kozom, mada se nekada tumači i kao košuta; Dijana je zastupljena većim varijetetom predstava košutom, antilopom, jelenom, kozom i veprom; Apolon kentaruom, grifonom i Pegazom; Sol

882 Gnecchi II, n 5, Pl. 43.4. 883 Liv. II.10. 884 LIv. I.36. 885 Gnecchi II, n. 32, Pl. 46.4. 886 Liv. I.20, Plut. Numa, 13. 887 Latte K, 1967, 115-116; Stevenson W.S, 1964, 45, 219. 888 BMC IV, n. 1630, Pl. 39.5; RIC III, n. 736, Pl. VI.120. 889 Weigel R.D, 1990, 135-143, za prethodna mišljenja vidi f. 4; O Galijenovom odnosu prema bogovima zaštinicima vidi Alföldi A, 1967, 49-52.

106

Pegazom i bikom; Herkul lavom i veprom; Liber panterom; Merkur hipokampom; Neptun divojarcem i hipokampom.890 Pored pomenutih primera kojima se evocira legendarna prošlost Rima, još češće se na novcu Principata carevi koriste propagandom drevnih vrlina, kojima treba da se odlikuju i rimski gradjani, a primer za to im daju carevi lično. Vrline su veoma važne i za lepšu sliku o samom caru i on sebi pripisuje mnoge od njih. On poseduje virtus, pietas, on je salutaris, liberator, teži concordia, a pomoću svoje providentia ostvaruje pax i aeternitas Rima. Medjutim, ova propaganda nije bila daleko od istine, i možda je možemo nazvati i »ulepšanom« hronikom dogadjaja. Često je ono što su ozbiljni i odgovorni carevi objavili kao svoje pobede, beneficije, gradjevinske poduhvate, postizanje mira, bilo istina; ne obećanja za maglovitu budućnost, nego podsetnik istinskih dogadjaja i dostignuća. Ovo je s druge strane nosilo sobom i rizik u povećanju koncentracije narodnog verovanja usmerenog na virtus i providentia cara. Na ovoj tankoj liniji carevi balansiraju u pokušaju da uravnoteže ove, pred njih postavljene zahteve, koje su često nasledjivali i morali s njima da se uhvate u koštac. Kao rezultat toga, izmedju ostalog, susrećemo se s božanstvenim predstavama na novcu, kao pokušajima i željama careva da prevazidju jaz izmedju svojih obaveza i odgovornosti sa željom za očuvanjem svog položaja. Narastajuća uloga vojske u državi povezana s realnom opasnošću koja se pojavljuje krajem II i u III veku čini da je u mnogome ova propaganda usmerena na vojnike, njihove poterbe i želje, jer je od njihove volje često zavisio i život samog cara. Propaganda koja je u II veku bila trezvena i zasnovana na činjenicama, postaje sve glasnija i vatrenija kako bi ugušila uznemirenost. Novac proklamuje lojalnost i slogu u vojsci u isto verme kada dolazi do čestih pobuna i kada postoji realna opasnost od varvara. U ovakvim okolnostima insistiranje na virtus nepobedivog cara postaje nedvosmisleno. Upravo u vreme najveće krize car je morao biti semper invictus, njegove virtus, victoria i felicitas bile su podržane pridevom aeternitas. S druge strane, ljudi toga vremena želeli su verovatno samo spas, za to su morali imati nešto ili nekog, veru ili cara, za koje bi vezali svoje emocije i dobili uverenje i sigurnost. Odvojeno od velikih rimskih božanstava nalaze se brojne personifikacije – Viktorija, Virtus, Salus, Pax, Fortuna i brojne druge, čije su predstave u velikoj meri razvijene na novcu. U svakoj od ovih brojnih personifikacija mogla se pronaći simbolična oznaka za gotovo sve aktivnosti države ili samog cara. Svaka od njih poštovana je u odredjenom aspektu, koji je predstavljao njeno polje delovanja. Tako se, na primer, victoria augusti odnosi na sposobnost cara da odnese pobedu, virtus augusti njegova hrabrost na bojnom polju, itd. Kada se koristi genitiv, augusti, personifikacija se prikazuje kao lična vrlina cara. Kada se koristi kao pridev augustus(a) ima opšte značenje koje se odnosi na sistem. Pax augusti, kao različit od pax augusta, obeležava pre pacifističke namere cara, nego ideju mira u Carstvu. Concordia s paterom kao atributom predstavlja slogu – u carskoj porodici, državi, vojsci; Felicitas s kaducejem sugeriše prosperitet; Fides u svom civilnom aspektu sugeriše poverenje javnosti povezano s carevim civilnim funkcijama. Fides militum s druge strane označava lojalnost vojske; Fortuna s krmom i globom povezana je s carem ili državom. Ona predstavlja moć koja uzdiže i unižava čoveka. Kao redux zadužena je za bezbedan povratak cara s putovanja; Pax s maslinovom grančicom, ukazuje na pacifističku politiku Carstva; Pietas jedna od omiljenih rimskih vrlina koja ima različita 890 RIC V.1, n. 207; n. 224; n. 176-183; n. 163-167; n. 282-285; n. 201-202; n. 229; n. 242; n. 244-246.

107

polja delovanja; Salus koja hrani zmiju može sugerisati ozdravljenje cara ili njegovo izbavljenje od neke opasnosti ili pak spasenje države od neke katastrofe; Securitas koja se oslanja na stub prati Salus i sugeriše da će mir doći kada opasnost po sigurnost države prodje. Ona obično označava vreme neke velike opasnosti koja se nadvila nad državom; Victoria s vencem i palminom granom, najčešće se prikazuje na novcu, predstavljajući pobedničke kvalitete cara i države. U asocijaciji s Nemezom ukazuje na osvetnički i opominjući aspekt carske pobede; Virtus s kopljem i parazonijumom simbol je vojničke ili carske hrabrosti, a Honos stoji naspram Virtus u svom dostojanstvu vojničke profesije. Personifikacije su u najvećem broju slučajeva predstavljene ženskim figurama koje stoje ili sede i imaju odredjeni delokrug aktivnosti odredjen bliže kao augusti ili augustus(a), populi Romani ili publica, militum ili exercituum. Za svaku od uloga koje obavljaju imaju odredjene atribute. Honos i Virtus predstavljaju hrabrost u borbi i pravo na nagradu – za Virtus se dobija Honos, pa su i poštovani zajedno. Zajedničko svetilište posvećeno Honosu i Virtus, ispred Porta Kapena, kraj Marsovog hrama, imalo je neobični istorijat. Hram je najpre pripadao samo Honosu, prema zavetu koji je dao Fabije Maksim u bici protiv Ligura 233. g.s.e. Kasnije se Klaudije Marcel zavetovao, u bici protiv cisalpskih Gala, da će ovaj hram pretvoriti u hram Honosa i Virtus. Ali kada je hteo da izvrši ovo dvostruko posvećenje 208. g.s.e. usprotivili su se pontifici, tvrdeći da nije pravilno posvetiti istu celu za božanstva. Na brzinu je sazidan drugi aedes pored Honosovog, ali nije osvećen. Tek 17 godina kasnije će Marcelov sin to uraditi. Kasnije je Marije podigao hram Honosa i Virtus negde blizu Kapitola, posle poraza Kimbra i Tevtonaca.891 Virtus je jedna od četiri glavne rimske vrline, kao što se na Avgustovom štitu vrlina pominje. Ima mnogostruko značenje koje je teško zameniti jednom rečju. Znači zbir različitih pojedinosti koje jedan čovek poštuje, i može na isti način biti poštovan. Po svojoj prirodi Honos, zauzima mesto medju božanstvima pobede i trijumfa. Uloga koju ima Honos u trijumfu cara, podvučena je položajem svetilišta, na Marsovom polju i na Kapitolu, vezanim za odlazak ili povratak iz rata. Honos se pojavljuje i na Ara Pacis, gde izgleda evocira mir koji je ponovo uspostavljen posle niza pobeda.892 Na novcu Principata Virtus je predstavljena kao ratnica, u vojnoj odeći, sa šlemom, kopljem, štitom, parazonijumom, od Severa drži Viktoriju, a od Gordijana III i grančicu. Nasuprot njoj Honos je polunag ili u togi, drži rog izobilja i skiptar ili grančicu. Jednistvo Honosa i Virtus ilustrovano je na novcu Republike gde su predstavljne njihove glave na av. Virtus sa šlemom, iza Honosa s lovorovim vencem (T. XLIII, 3).893 U ovom slučaju, doduše, povezivanje je ličnije prirode, izmedju monetara i njegovog dalekog legendarnog pretka, Gaja Mucija. Korišćenje predstava Virtus i Honosa u ovom slučaju opisuje zadobijenu čast koja pripada jednom čoveku za pokazanu hrabrost.894 Indikativni su u tom smislu termini koje koristi Livije opisujući podvig Gaja Mucija, a mogli bi se svesti kao: Vrlina = Hrabrost, a iz ovoga proizilazi da je Nagrada = Čast.895

891 Dumézil G, 1997, 310; OCD, 526. 892 LIMC V, 501. 893 RRC 403/1, Pl. L.7 894 RE, Bd. Suppl. XIV, 901.50-59. 895 Liv. II.12, 13.

108

Veza Honosa sa kurilskim službenicima izražena je na novcu Palikanusa iz 45. godine s.e. predstavljanjem sella curulis.896 Cezar takodje koristi Honos u propagandne svrhe, kada govori o povredjenom pravu intercesije narodnih tribuna, da bi uopšteno proklamovao zaštitu slobode, navodi još jedan razlog – povredjenu čast. O njoj izričito govori kada se suprotstavlja protivnicima, podrazumevajući pod Honosom naročito njegovo pravo da se prijavi za konzulat 48. godine u odstustvu.897 Znači nije u pitanju samo borba za slobodu naroda, nego i čast Cezara.

Virtus se krajem Republike samostalno pojavljuje samo u dve emisije, da bi s početkom Carstva počela masovna eksploatacija ovog motiva. Treba naglasiti upotrebu personifikacije Virtus uz legende augusti ili augustorum. Radi se o hrabrosti careva tj. o apelativu vitrus, a ne o samom božanstvu.898 Na ovaj način se hrabrost cara dovodi u sferu božanskog. I dok će se redje predstave Honosa sasvim izgubiti od vremena Komoda, Virtus će se i dalje pojavljivati na novcu istim intenzitetom. Ovo se dešava upravo u vreme začetka krize, koja će kulminirati sredinom III veka. S promenama koje su nastale u društvu, naročito u organizaciji vojske i odnosu prema njoj od vremena Septimija Severa, s padom moralnih i duhovnih vrednosti, više se izgleda nije ni očekivalo dobiti Honos za iskazanu Virtus. Ovo ni sami carevi od vojske više nisu ni očekivali, niti na tome insistirali propagiranjem Honosa, već su pribegli sigurnijem sredstvu – plaćanju. Dolazi do promene u koncepciji shvatanja časti – Honos koji više odgovara republikanskom tipu, vojske gradajana, egzistirao je još neko vreme tokom Principata, da bi konačno, pošto je prevazidjen, zamenjen novom – Fides militum, koja više odgovara plaćeničkoj vojsci. Tako bi sada imali drugačiju koncepciju, od one koju pominje Livije, a koja bi izgledala ovako: Vrlina = Hrabrost, a Nagrada = bolja plata, veća donativa. Čemu je Septimije Sever, svojim reformama u vojsci, dao i legitimitet na neki način.899 S druge strane, ne treba isključiti ni uticaj još jednog faktora, ličnije prirode, same ekscentričnosti Komoda. Lako je zamisliti kako je jednom »Herkulu« bilo nedostojno i nemuževno poistovećivati vojničku čast s predstavom sofisticiranog Honosa. Istovremeno s nestankom predstava Honosa, kod Komoda javlja se vojnička Fides. Nezavisno se, kao av. predstave, javljaju biste Honosa i Virtus na novcu Avgusta iz 18. g.s.e. Pored Honosove glave predstavljene su dve šestokrake zvezde s tačkom medju kracima (T. XLIII, 4).900 Virtus je predstavljena sa šlemom koji ima perjanicu (T. XLIII, 5).901 Predstave Virtus susrećemo ponovo u kovanju Nerona, sada u celoj figuri, kako će se nadalje predstavljati. Prikazana je kao pobednica kako stavlja nogu na šlem koji je pak na štitu, drži parazonijum i koplje (T. XLIII, 6).902 Virtus se pojavljuje u španskom kovanju tokom gradajnskog rata i u kovanju Galbe prikazana na neobičan način, kao naga figura, kako stoji, drži parazonijum i koplje ( T. XLIII, 7).903

896 RRC 473/2a, Pl. LVI, 3. 897 Mannsperger B, 1974, 337. 898 RE, Bd. Suppl. XIV, 908.45-48. 899 Dion Kasije (Dio Cass. LXXVII, 15.2) navodi reči Septimija Severa koje je na samrti uputio sinovima »Budite složni, učinite vojnike bogatim, ostale prezrite«. 900 BMC I, n. 51, Pl. 2.8; RIC I, n. 126. 901 BMC I n. 44, Pl. 2.4; RIC I, n. 117, Pl. I.6. Za rv. ovog primerka vidi T. XXIV, 9. 902 BMC I, n. 27, Pl. 38.21; RIC I, n. 27. 903 Za kovanje gradjanskog rata vidi T. XLI, 9; BMC I, n. 50, Pl. 52.26; RIC I, n. 25. Za objašnjenje ovakvog predstavljanja Virtus vidi str. 58 i T. XXV.

109

U kovanju Galbe nailazimo na predstavu Honosa i Virtus zajedno, koju će potom ponoviti samo još Vespazijan. Honos i Virtus stoje okrenuti jedno prema drugome, Honos polunag drži rog izobilja i skiptar, dok je Virtus u vojničkom odelu s d. nogom na glavi vepra, drži parazonijum i koplje, uz legendu HONOS ET VIRTVS (T. XLIII, 8).904 Glava vepra ukazuje na Galiju i revolt koji je tamo izbio pod Civilisom; kod Vespazijana može značiti i ugušenje ovog ustanka. Osim toga kompozicijski veoma podseća na predstavu Tita i Domicijana, gde Tit drži svitak i koplje, a Domicijan parazonijum i koplje.905 Virtus i Honos su ustvari dve suprotnosti u interaktivnom odnosu; Virtus kao ratnička, a Honos kao miroljubiva strana vojničkog života. Domicijan prvi »objašnjava« čija je to Hrabrost koja se dostojanstveno na njegovom novcu javlja uz legednu VIRTVTI AVGVSTI (T. XLIII, 9).906 Osnovni tip Virtusa, koji stoji u vojničkom odelu, drži parazonijum i koplje, pojavljivaće se nadalje u kovanju Trajana, Hadrijana, Antonina Pija, Marka Aurelija. U kovanju poslednjeg, kao cezara, nailazimo na božanstvene predstave Virtusa i Honosa na dva sestercijusa (T. XLIII, 10, 11).907 Poslednje pojavljivanje na novcu Honosa je na novcu Marka Aurelija gde je prikazan kako stoji, drži skiptar i rog izobilja (T. XLIII, 12).908 Na medaljonu istog cara takodje po poslednji put susrećemo se sa zajedničkim pojavljivanjem Honosa i Virtus. Virtus sedi na steni, drži koplje, glavu okreće ka Honosu koji stoji iza, prekrštenih nogu, drži grančicu, ispred Virtus nalazi se vojna insignija (T. XLIII, 13).909 U kovanju Marka Aurelija prvi put vidimo Virtus koja sedi sa svojim uobičajenim atributima (T. XLIII, 14).910 Predstave Virtus do kraja Principata možemo pratiti uglavnom u njenom osnovnom tipu s varijacijama victrix (drži Viktoriju) ili pacifera (drži grančicu). Septimije Sever kuje tip Virtus pobednice posle obračuna s Albinom (T. XLIII, 15).911 Aleksandar Sever ponavlja ovaj tip ali na početku svoje kampanje protiv Persijanaca, izražavajući želje za postizanjem pobede koja će se ostvariti kroz virtus augusti.912 U kovanju Gordijana III Virtus dobija grančicu, atribut koji je ranije pripadao Honosu, ali je i atribut Pax, te na taj način ona postaje pacifera (T. XLIV, 1).913 Filip I kuje ovaj tip Virtus koja sedi,914 dok se na novcu Trebonijana Gala i Voluzijana ponovo predstavlja osnovni tip Virtus sa štitom i kopljem, ali i sa zvezdom u polju (T. XLIV, 2).915 Virtus kao pacifera srećemo još kod Emilijana,916 da bi u kovanju Galijena i Aurelijana

904 BMC I, n. 256, Pl. 58.10; RIC I, n. 152. 905 Vidi T. XVIII, 15. 906 BMC II, n. 384, Pl. 76.1; RIC II, n. 340. 907 BMC IV, n. 1784, Pl. 43.3; RIC III, n. 1252; BMC IV, p. 266, n. †, Pl. 43.1; RIC III, n. 1241; Matingli (Mattingly H, 1928, 162) tvrdi da Honos i Virtus predstavljaju tačnu kopiju božanskog para Apolona i Dijane, gde bi Virtus bila identifikovana s Dijanom, a Honos s Apolonom. 908 BMC IV, n. 1845, Pl. 45.8; RIC III, n. 1279. 909 Gnecchi II, n. 33, Pl. 61.7. Njeki sugeriše da se radi o Marsu i Veneri. 910 BMC IV, n. 1711, Pl. 90.2; RIC III, n. 1249. 911 BMC V, n. 141, Pl. 30.7; RIC IV.1, n. 145, Pl. VI.9. 912 HCC III, n. 61, Pl. 43.61; RIC IV.2, n. 220. 913 HCC III, n. 28, Pl. 60.28; RIC IV.3, n. 71; Predstava grančice može se možda tumačiti i kao vrsta sinkretizma dve, neodvojive prirode koju čine Virtus i Honos. 914 HCC III, n. 18, Pl. 67.18; RIC IV.3, n. 53. 915 HCC III, n. 14, Pl. 85.14; RIC IV.3, n. 187 (Voluzijan). 916 HCC III, n. 6, Pl. 87.6; RIC IV.3, n. 22.

110

VIRTVS AVG bio izražen predstavom Marsa pobednika koji korača noseći trofej i koplje (T. XLIV, 3).917 Concordia i Fides su dve koncepcije koje se izražavaju ne samo direktnim predstavljanem njihovih personifikacija i simbola naročito na novcu koji ima vojnički karakter, već su i na diskretan način često protkane kroz scene adlocutio, adoptio, sacramentum, princeps iuventutis, kao i u svim oblicima restitutor tipova. U velikom broju slučajeva Konkordija, kao otelotvorenje sloge, predstavljena je alegorično. Ali ako dodamo ovome druge moguće modele predstavljanja osim alegoričnih, dobijamo impozantan broj komplemetarnih formi prikazivanja. Ovakva slojevitost pokazuje jednu od centralnih pozicija koje zauzimaju ova dva principa u političkom razmišljanju Carstva. To nam već pruža odličan dokaz o načinu na koji su se upotrebljavala alegorična sredstva izražavanja, remodelovana već prema prilikama. Konkordija se često predstavlja kako sedi držeći pateru i rog izobilja, ili granu i skiptar, atributi koji su opšti i pre bi se moglo reći neodredjeni ( T. XLIV, 4, 5).918 Drugi uobičajen tip Konkoridije s legendom Concordia militum ili exercituum prikazuje personifikaciju kako stoji s vojnim insignijama.919 Ovde se čini aluzija na slogu u vojsci, tako da Konkordija dobija odredjeniji smisao. Na isti način ona se može udružiti s drugim koncepcijama. Na primer, u zajednici sa Spes, gde je prikazana s cvetom u ruci ili češće s dodatkom statue Spes na koju se oslanja.920 Teorijski takva kombinacija može biti napravljena i s drugim personifikacijama koje se mogu postaviti u moralnu asocijaciju s harmonijom. Posledično, zadatak interpretacije može često biti veoma težak, kao što se ponekad dogadja usled nedostatka objašnjavajuće legende na novcu. Kult Fides je jedan od najstarijih, i tradicionalno je ustanovljen od Nume. Hram Fides podignut je u blizini Jupiterovog na Kapitolu 254. g.s.e.921 Livije opisuje kult Fides navodeći da je žrtva prinošena desnom rukom zavijenom u belo platno kao znak da je data reč čista. Plutarh kaže još i da je Numa naučio Rimljane da Dius Fidius čine najvećim jemstvom svojih zakletvi.922 U godišnjoj ceremoniji tri flamina Jupiterov, Marsov i Kvirinov prolazili su gradom u istim kolima i prinosili žrtvu boginji Fides. U vezi s tim, Dimezil otkriva smisao obreda tvrdeći da je fides bila načelo odnosa izmedju ljudi ili izmedju ljudi i bogova, na nivou funkcije koju je predstavljao svaki od tri velika boga i da je bila temelj korektnih odnosa izmedju tih funkcija, a posledično i dobrobiti zajednice.923 Jasna je funkcija Fides i zakletve. U zakletvi čovek ističe ono najjače u sebi, što će biti garancija protiv njegovih sopstvenih grešaka i slabosti, i uveri partnera da ima poverenja u njega. Zahvaljujući Fides koja saopštava tu zakletvu, čovek je i sam obdaren fidesom. Izmena zakletvi praćena je razmenom fidesa, a sve to daje Fides moralnu vrednost samoga božansta.924

917 RIC V.2, n. 56, Pl. II.24 (Galijen). 918 BMC I, n. 61, Pl. 39.15; RIC I, n. 43, Pl. X.152 (Neron); BMC I, n. 57, Pl. 55.17; RIC I, n. 28 (Galba). 919 Uporediti primere iznete u poglavlju o legionarskom novcu, kao za njih vezane T. XXXVII, 9 do T. XXXIX, 4. 920 BMC IV, n. 1080 (Antonin Pije); BMC III, n. 9 (Hadrijan). 921 LIMC IV, 133. 922 Liv. I.21; Plut. Numa, 16. 923 Dumézil G, 1997, 312. 924 Boyancé P, 1972, 102.

111

S druge strane, osvećenje hramova Konkordije pada u vreme najdubljih političkih sukoba.925 U početku je simbolisala slogu patricija i plebejaca, u čast izmirenja podignut joj je hram na Forumu 367. g.s.e. Na istom mestu sagradjen joj je hram 121. godine posle smrti Tiberija Graha. Pretor L. Manlije posvetio je Konkordiji hram na Kapitolu 217. g.s.e.926 Svojim shvatanjem Konkordije kao Concordia ordinum, Ciceron je prečistio upotrebu ove reči, koju su velike zloupotrebe iskompromitovale.927 Cezar je odlučio 45. godine da obnovi ovaj pojam, odvajajući ga od prošlosti, izgradjnom hrama Concordia Nova. Predstave Fides na novcu Carstva javljaju se u njenom civilnom i vojnom aspektu. U prvom aspektu ona je Fides publica i prikazana je u celoj figuri kako drži pateru i rog izobilja ili klasje i korpu s voćem.928 Izgleda da se u ovim slučajevima kao u u primerima s Fides augusti, ne radi o izražavanju patriotske ili dinastičke lojalnosti ili lojalnosti samom caru, nego naprotiv o lojalnosti cara koji obezbedjuje nacionalni prosperitet. Lep primer medjusobne lojalnosti careva i njihove dužnosti prema domovini, izražen je u kovanju Balbina i Pupijena predstavljanjem šaka u rukovanju uz legendu FIDES MVTVA AVGG (T. XLIV, 6).929 Ili pak predstavom tri šake u rukovanju na novcu Antonina Pija, simbolišući njegovo jedinstvo s Markom Aurelijem i Lucijem Verom.930 Na početku Principata Konkordija je igrala veliku ulogu, ona je zajedno sa Salus publica i Pax činila program Ara Pacis, predstavljajući ujedinjenu carsku porodicu i njenu vezu s populi Romani. Posle gradjanskog rata 68./69. godine ideja Konkordije je i dalje aktuelna, ali manje u smislu jedinstva carske porodice, koliko u smislu pax aeterna i konsenzusa starih faktora moći. Tako se povezuje s Fides, Pax, Pietas i Clementia, čineći novi kompleks ideja.931 Postepeno rastuće naglašavanje važnosti cara i veličanje njegove ličnosti dovodi nas do vrlo važne nove »vrline« - providentia. Ova promišljenost ili predvidjanje razvijajući se od Avgusta nadalje, dostiže vrhunac pod Trajanom i Hadrijanom, kao briga dostojna princepsa. Odnosi se na staranje cara u širokom spektru – od izbora naslednika do snabdevanja garadjana – predstavljajući njegovu dalekovidost za dobrobit države i podanika. Hadrijan uveliko doprinosi propagiranju ove ideje o brizi za provincije i vojsku u njima svojom velikom serijom adventus, exercitus i restitutor. Najčešće se izražava kroz samog cara redje kroz personifikaciju. Lepe primere predstave personifikacije nalazimo kod Trajana uz legedndu PROVIDENTIA AVGVSTI (T. XLIV, 7).932 Predstavljena je kako stoji i d. rukom ukazuje na veliki glob koji joj stoji kraj nogu, u drugoj ruci drži skiptar. Ili je predstavljena kako drži grančicu iznad globa, kao na primer u kovanju Hadrijana (T. XLIV, 8).933

925 RE, Bd. IV-1, 831.50-59 926 OCD, 277; Dumézil G, 1997, 312-315; Srejović D, Kuzmanović-Cermanović A, 1987, 213. 927 Levick B, 1978, 220-222, govori o Ciceronovom govoru u kojem definiše pojam Konkordije. 928 BMC II, p. 200, n. ≠ ; RIC II, n. 753 (Vespazijan), BMC III, n. 627; RIC II, n. 241. (Hadrijan) 929 HCC III, n. 5, Pl. 57.5; RIC IV.2, n. 11. 930 BMC IV, n. 2114, Pl. 51.8; RIC III, n. 1050. 931 LIMC V, 493. 932 BMC III, n. 1042, Pl. 42.9; RIC II, n. 663. 933 BMC III, n. 1536, Pl.. 88.11; RIC II, n. 772.

112

Salus je jedno od starih Rimskih božanstava, poštovana u vezi s božanstvom Semo Sancus Dius Fidius, i pre osnivanja hrama 302. g.s.e. na Kvirinalu koji joj je posvetio diktator Bubulkus.934 Od početka II veka s.e. Salus se poistovećuje s Higijejom i svake godine posle ispitivanja Sibilinskih knjiga prinose se žrtve Apolonu, Eskulapu i Salus. Higijeja nije dala Salus nikakve druge osobine osim ikonograskog dela, stoga je Salus poštovana kao boginja blagostanja države.935 Od Avgusta poštovana je uz Paks i Konkordiju kojima je Avgust dao podići statue 10. godine s.e. upotrebivši na taj način novčani dar Senata i naroda. Neron joj je podigao hram posle razotkrivanja i ugušenja Pizonove zavere.936 Od početka Principata poštovana je kao Salus publica ali i kao Salus augusti, tako da se važna ideja opšteg blagostanja, po prvi put povezuje s osobom, ličnošću cara. Kult Salus razvijao se i pratio društvene promene, pa ona počinje da označava opštu i javnu sigurnost, snagu u odbrani integriteta države protiv svih opasnosti, unutrašnjih ili spoljašnjih.937 Do kovanja Nerona javlja se samo kao bista na av. a od tada kao cela figura kako sedi na tronu i drži pateru, uz legendu SALVS (T. XLIV, 9).938 Novac s ovom predstavom Salus kovan je povodom izbavljenja Nerona za vreme Pizonove zavere.939

Ikonografija i legende na novcu gradjanskog rata donose novu sliku u shvatanju Salus, evociraju se republikanske ideje Libertas-Salus, ističe se Salus generis humani koja je povezana s predstavom Viktorije, i ustvari bliska pojmu ob cives servatos.940 Pored toga propagira se ideja Marsa Ultora koji kažnjava tirane, podseća se da je Principat osnovao Avgust na osnovu Concordia i Pax. Kada Galba kreira ikonografski tip Salus za Salus generis humani, on ne izražava samo da blagostanje sveta zavisi od njegove pobede i da je povezana s njegovom sudbinom, nego ukazuje i na posebno vrednovanje provincija. Galbina Salus generis humani stoji s nogom na globu, drži pateru iznad oltara u plamenu, a u drugoj ruci drži krmu (T. XLIV, 10).941 Trajan usvaja istu ideju i proklamuje na novcu integraciju provincija (T. XLIV, 11).942 Kada Hadrijan koristi ovaj ikonografki tip on ga povezuje sa Salus publica (T. XLIV, 12).943 Osim toga Hadrijan kuje i motiv Salus koja sedi i hrani iz patere zmiju koja se uzdiže s oltara (T. XLIV, 13).944 U kovanju Antonina Pija srećemo se s još jednom vrstom Salus koja stoji i hrani iz patere zmiju koja se uzdiže s oltara (T. XLIV, 14).945 Nadalje se pomenute predstave smenjuju i nećemo ih navoditi osim nekoliko interesantnih kao što je ona na medaljonu Aleksandra Severa s legendom SALVTI AVGVSTI, kovanom povodom otpočinjanja kampanje protiv Persijanaca. Prikazana je Salus koja sedi i hrani zmiju koja se uzdiže s oltara, car u vojničkom odelu prilazi u pratnji vojnika (T. XLIV, 15). 946 U kovanju Aurelijana vidimo Salus koja hrani zmiju koju drži u naručju uz legendu OB 934 RE Bd. I.A.2, 2057.30-43; LIMC VII, 661. 935 RE Bd. I.A.2, 2058.50-59; 2059.10-20 936 Tac. Ann. XV.74. 937 Ranieri de C, 2001, 177. 938 BMC I, n. 90, Pl. 40.3; RIC I, n. 52. 939 Tac. Ann. XV.74. 940 Hölscher T, 1967, 110. 941 BMC I, n. 38, Pl. 52.18; RIC I, n. 21. 942 BMC III, n. 410, Pl. 16.1; RIC II, n. 148B. 943 BMC III, n. 1237, Pl. 79.13; RIC II, n. 604. 944 BMC III, n. 207, Pl. 50.19; RIC II, n. 98. 945 BMC IV, n. 1925, Pl. 47.2; RIC III, n. 906. 946 Gnecchi II, n. 100.3.

113

CONSERVAT SALVT (T. XLIV, 16).947 Tokom III veka uloga Salus je sve veća s narastanjem krize koja pogadja Carstvo. Pax je personifikacija mira i blagodeti koje on donosi. Od Sule do Antonija korišćena je kao parola unutrašnje politike. U početku ona nije toliko simbol mirnog ishoda na granicama Carstva, nego više oličenje unutrašnje sloge – pojam koji se jedva razlikuje od Konkordije. U tom smislu predstavlja i oznaku srećnog prevazilaženja gradjanskih ratova.948 Njen kult postaje značajan posle osvećenja Ara Pacis Augustae na Marsovom polju 9. g.s.e. Godinu dana ranije Avgust je dao napraviti statue Paks, Konkordije i Salus Publika kojima se svake godine u martu prinosila javna žrtva. Još jedan značajan spomenik Paks je Flavijevski hram posvećen 75. godine. U Avgustovoj propagandi Paks je predstavljala krajnju svrhu carske vladavine i poštovana je kao božanstvo koje štiti državu i cara. Ovo je, naravno, bilo lako iskoristiti u vreme kada su svi žudeli za konačnim mirom posle dugogodišnjeg krvavog gradjanskog rata.949 Veza Pax – Nemeza na novcu pojavljuje se od Klaudija, gde je uz legendu PACI AVGVSTAE prikazana Nemeza koja hoda i upire kaducejem ka zmiji koja je ispred nje, dok drugom rukom pridržava nabore haljine koje prinosi licu (T. XLV, 1).950 Krila su tipična za Viktoriju, kaducej za Felicitas ili Paks, a zmija sa Salus ili ponekad može biti povezana s Minervom Victrix. Medjutim, gest kojim se ruka približava licu neosporno upućuje na Nemezu. Ideja je izgleda u samoograničavanju u korišćenju trijumfa ili u pravednom korišćenju plodova koje on donosi, što ne isključuje pravo na osvetu.951 Ovde se u prvom redu misli na odnos prema zarobljenicima ili političkim protivnicima.952 Apijan opisuje kako Cezar kažnjava Pompejeve ubice i naredjuje da se on sahrani izvan grada i da se na tom mestu podigne svetilište koje je nazvao Nemezinim imenom.953 Avgust potom ističe kao svoje legitimno pravo, pravo na osvetu oca. Pax – Nemeza prikazana je na isti način kao kod primera Klaudija i na av. galskog kovanja gradjanskog rata 68./69. godine,954 kao u u kovanju Hadrijana (T. XXII, 12).955 Stivenson smatra da je se ovde radi o Nemezi iz Smirne, gde je postojao njoj posvećen hram. Gest Nemeze s rukom na ustima treba da označi potrebu za opreznošću, što je dovodi u vezu sa providentia cara, kao i merama koje on preduzima za sreću i blagostanje Sveta.956 Medjutim, u ovom slučaju u pitanju je veza Paks – Nemeza, koja već postoji od vremena Klaudija s legendom paci augustae. Uobičajeni tipovi Paks javljaju se najpre na cistoforima Avgusta 28-27. godine s.e. gde je Paks prikazana kako stoji i drži kaducej, pored nje je cista mystica iz koje izlaze zmije, natpis je PAX (T. XLV, 2).957 Na novcu Tiberija postoji predstava sedeće

947 RIC V.1, n. 59, Pl. II.28. 948 RE, Bd. XVIII-4, 2430.30-38. 949 RE, Bd. XVIII-4, 2430.63-69; OCD, 793; Osvalt S, 1980, 258. 950 BMC I, n. 6, Pl. 31.5; RIC I, n. 31. Za vezu Pax – Nemeza vidi RE, Bd. XVIII.4, 2431.30-40; 2435. 6-33; LIMC VII, 210. 951 BMC I, p. cliii. 952 Dion Kasije (Dio Cass. LX.3) govori o tome kako Klaudije amnestira političke protivnike. 953 App. Bell. Civ. II.90. 954 BMC I, n. 26, Pl. 50.14; RIC I, n. 18. 955 BMC III, n. 1549, Pl. 89.1; RIC II, n. 779. S tim što kod primerka Hadrijana izostaje zmija. 956 Stevenson W, 1964, 569. 957 BMC I, n. 691, Pl. 17.4; RIC I, n. 10.

114

ženske figure koja drži grančicu, smatra se da je to predstava Livije kao Pax.958 U kovanju Galbe nailazimo prvi put na motiv Paks koja potpaljuje bakljom gomilu zaplenjenog oružja uz legendu PAX AVGVSTI (T. XLV, 3).959 Vespazijan uvodi nekoliko novih tipova, najinteresantniji je kompozitni tip Paks koja stoji, drži krilati kaducej iznad oltara na kome je Merkurova kesa, u l. ruci drži grančicu i naslanja se na stub (T. XLV, 4).960 U ovoj predstavi Paks drži svoj atribut, grančicu masline, ali i kaducej Felicitas i oslanja se na stub Sekuritas. Poruka koja se ovim propagira jeste mir koji je postigao Vespazijan, a on donosi sreću i uspeh u svim oblastima društva. Još jedan zanimljiv primer nalazimo kod Vespazijana, gde je prikazana Paks koja drži grančicu i baklju kojom potpaljuje gomilu oružja. Iza nje je stub sa statuom Minerve na vrhu, dok je na stub naslonjen štit uz legendu PAX AVGVSTI (T. XLV, 5).961 Paks ovde, kao i ranije kod Galbe, ne znači samo postignut državni mir, ona je vrlina samog cara, njen poseban vid preko koga on postaje pacifer. Oružje koje je oduzeto od poraženog neprijatelja, spaljuje se kao zavet Marsu, Minervi i drugim ratničkim božanstvima. Da bi kompletirao sliku o sebi kao mirotvorcu Vespazijan je 71. godine započeo izgradnju velikog hrama Miru.962 Domicijanovo kovanje, koje uopšte pokazuje visok umetnički kvalitet, u istom maniru prikazuje nam još jednu divnu predstavu Paks koja spaljuje oružje (T. XLV, 6).963 Novac je kovan povodom pobede nad Hatima, a spaljivanje oružja uvek, pa i u ovom slučaju, aludira na definitivno okončanje sukoba. U ovom smislu, u kovanju Trajana nalazimo nekoliko ilustrativnih primera s predstavama Paks. Posle Prvog dačkog rata, prikazana je ostvarena pobeda i prekid ratnih operacija, ali konačna pobeda nije ostvarena pa se pojavljuju predstave Paks koja stoji, drži grančicu i rog izobilja dok d. nogom gazi Dačanina od koga su vidljivi samo glava i ramena (T. XLV, 7).964 U ovoj ikonografskoj sintezi jasno je da se radi o poziciji sile, čija brutalnost medjutim, nije umanjena dobrim željama koje predstavljaju grančica masline ili rog izobilja. Gotovo je idenetičan motiv u kome Trajan na isti način gazi Dačanina i drži koplje, a kovan je u isto vreme.965 Od ostalih primera koji ilustruju predstave Paks u ovom periodu, pomenućemo još i scenu u kojoj Paks sedi i drži grančicu dok ispred nje kleči Dačanin pružajući ruke ka njoj u gestu molbe (T. XLV, 8).966 Konačna pobeda i potpuni slom Dakije kao države, ostvarena je po završetku Drugog dačkog rata, a sledstveno tome i Paks na novcu spaljuje zaplenjeno oružje (T. XLV, 9).967 U kovanju Hadrijana pojavljuje se Paks pod velom koja sedi, drži Viktoriju na globu i grančicu u drugoj ruci (T. XLV, 10).968 Ovo je jedan od motiva koji lepo definišu i propagiraju Hadrijanovu politiku, neodstupanja od Viktorije, ali uz pomoć drugačijih metoda njenog dosezanja i očuvanja. Naglašena veza izmedju Paks – Viktorija pojavljuje se i kasnije tokom Principata, kao na primer u kovanju Galijena, kod koga je

958 BMC I, n. 30, Pl. 22.20; RIC I, n. 3. 959 BMC I, n. 261, Pl. 59.5; RIC I, n. 163. 960 BMC II, n. 95, Pl. 3.1; RIC II, n. 63. 961 BMC II, n. 553, Pl. 21.4; RIC II, n. 434. 962 BMC II, p. xlvii. 963 BMC II, n. 295, Pl. 70.9; RIC II, n. 254. 964 BMC III, n. 802, Pl. 29.3; RIC II, n. 503. 965 Rossi L, 1974, 130. T. XXVI, 8. 966 BMC III, n. 804, Pl. 29.5; RIC II, n. 510. 967 BMC III, n. 892, Pl. 34.3; RIC II, n. 507, Pl. XI.197. 968 BMC III, n. 199, Pl. 50.16; RIC II, n. 95.

115

pored ove, isticana i veza Paks – Minerva, predstavama u kojima Paks nosi venac i palminu granu ili drži koplje i štit.969 Libertas spada medju najstarije Rimske personifikacije, njoj je 238. g.s.e. T. Sempronije Grah posvetio hram na Aventinu. Najranije predstave Libertas na denarima potiču od vremena G. Kasija i P. Leka iz 126. i 125. g.s.e. gde se pojavljuje s vindiktom i pileusom, što pokazuje da je već tada kod Rimljana sloboda povezana sa statusom gradjanskih prava.970 Sve do Cezara u kovanju će se Libertas povezivati sa zakonima koji donose proširenje sloboda gradjana. Cezar je pogodno iskoristio Libertas u svojoj propagandi početkom gradjanskog rata pozivajući se na povredjeno pravo intercesije narodnih tribuna.971 Novac monetara Panse kovan 48. godine s predstavom Libertas reflektuje ove dogadjaje podsećajući na zakone predaka o slobodama gradjana.972 Kasnije će Cezar doživeti i otvoreno priznanje svoje propagande, dobijajući titulu Liberator posle pobede u Španiji. Medjutim upravo će za ubistvo Cezara biti vezana promena u simbolici Libertas. Posle Cezarovog ubistva Brut kuje novac s predstavom pileusa izmedju dva bodeža i legendom EID MAR.973 Pojam Libertas ovde je shvaćen kao oslobadjanje od tirana, što će se kasnije u Carstvu često koristiti. Takvo značenje ima Libertas na novcu Klaudija na početku njegove vladavine, gde se po prvi put javlja u celoj figuri (T. XLV, 11).974 Slede novci Galbe posle tiranije Nerona, Nerve posle Domicijana (T. XLV, 12), i drugi.975 Pored brojnih tipova posvećenih Libertas, u kovanju gradjanskog rata 68./69. godine ponavlja se i Brutov tip uz legendu restituta.976 Kovanje ovog perioda u mnogome čini podsećanje na republikanske vrednosti, medjutim, ono što »adsertor« Vindeks i »liberator« Galba žele jeste promena u vodjstvu države, ali ne i izmena njene strukture, iako se to na prvi pogled može učiniti.977 Vespazijanov ideološki proragandni program koncentrisan je na Libertas i Konkordiju, što je uslovljeno hitnom potrebom legitimisanja dolaska na presto silom u gradjanskom ratu. On, na primer, ponavlja motiv Libertas restituta, koji se prvi put javlja u kovanju Galbe, još jednom naglašavajući, pored ostalog, ulogu legaliteta u nasledjivanju prestola.978 Scena prikazuje Vespazijana u togi koji pruža d. ruku i pridiže klečeću figuru Libertas, dok u drugom planu stoji naoružana Roma (T. XLV, 13).979 Republikanski ideali se napuštaju i dolazi do odvajanja termina populi Romani u korist publica i augusti/augusta, koji sada dobijaju jasnu i direktnu vrednost. To ne znači da je

969 RIC V.1, n. 88, n. 503. Navedeni primeri predstava Paks ilustruju njen ikonografski razvojni put, te nema potrebe za daljim ponavljanjem i navodjenjem istih. 970 LIMC VI, 282. 971 App. Bell. Civ. II.33; Mannsperger B, 1974, 333-334. Početkom gradjanskog rata ukazao se Cezaru pogodan povod, verovatno isplaniran. Posle njegovog proglašenja za državnog neprijatelja u Senatu 49. godine, narodni tribuni M. Antonije i K. Kasije koji su uložili prigovor na ovu odluku izbačeni su. Oni beže Cezaru koji pred vojskom drži govor i poziva se na odbranu prava intercesije narodnih tribuna. 972 RRC n. 449/4, Pl. LIII, 13. 973 T. XLI, 5. 974 BMC I, n. 145, Pl. 35.3; RIC I, n. 69. 975 BMC I, n.177, Pl. 53.12; RIC I, n. 107 (Galba); BMC III, n. 16, Pl. 1.8; RIC II, n. 7. 976 T. XLI, 4. 977 Kellner W, 1968, 40. 978 Odredjen broj Vespazijanovih motiva na novcu teži da ga prikaže kao zakonskog naslednika Galbe, a ne Vitelija ili Otona. 979 BMC II, n. 549, Pl. 21.1; RIC II, n. 430.

116

Vespazijan prešao u lični despotizam, on naglašava respekt prema Senatu i razradjuje carsku sliku kroz brojne tipove koji naglašavaju njegovu civilnu vlast. Novac iskazuje političku viziju koju je Avgust uspostavio, konstitucionalne monarhije, a ne ličnog apsolutizma. Ali ipak jednom čvrsto postavljena pozicija cara, malo po malo menja republikanski koncept u korist cara s genitivom augusti, do potpunog auctoritas cara, za razliku od ranijeg zajedničkog carskog i senatskog.980 Omiljeni ikonografski tip predstavlja Libertas koja stoji, drži pileus i vindikta, bilo da se javlja s legendama Libertas augusta (Klaudije), Libertas restituta (Galba) ili Libertas publica (Nerva). 981 Pojavljuju se i drugi atributi, koji je povezuju s bliskim koncepcijama, kao, na primer, grančica Paks koju drži Libertas na predstavama u kovanju Hadrijana (T. XLV, 14).982 Na novcu Trebonijana Gala, Voluzijana i Galijena, Libertas se prikazuje s prekrštenim nogama, naslonjena na stub, aludirajući na Sekuritas, propagirajući da donosi još više slobode. U predstavama princeps iuventutis, prinčevi drže u ruci palicu ili štap, koji Matingli identifikuje kao palicu komandujućeg oficira. Moguće je da se radi i o vindicta, kako predlaže Dir, te bi na taj način carevi predstavljali svoje naslednike kao garante javne slobode.983 Libertas se shvata i kao poreska olakšica, kao na posthumnom kovanju Galbe s legendom quadragensuma remissa.984 Konačno, u Principatu se Libertas povezuje i s Liberalitas, sve do situacije da se praktično izjednačavaju i mogu jedna drugu zamenjivati u III veku. U kovanju Elagabala Libertas prvi put drži rog izobilja koji inače pripada Liberalitas.985 S druge strane, Liberalitas se pojavljuje još od Hadrijana kao legenda koja zamenjuje congiarium. I dok je do tada congiarium nosio oznaku I, II, ... sada se podela vezuje za carevo ime i javlja kao Liberalitas augusti.986 Osim u poznatim scenama podela Liberalitas se od Hadrijana pojavljuje i kao samostalna figura predstavljena na novcu, obično prikazana kako prazni rog izobilja. Ona se pojavljuje već kod Hadijana ili u poznatim scenama podela, ili kao samostalna figura personifikacije prikazane kako prazni rog izobilja (T. LII, 8-10).987 Pietas oličava dužnosti koje čovek ima prema bogovima, domovini, roditeljima, deci, prijateljima. Pravo oličenje pietas, na primer, predstavlja lik Eneje, koji nosi na ledjima oca i vodi sina bežeći iz zapaljene Troje ili katanska braća Amfinom i Anapije, koji su prilikom erupcije Etne spasli roditelje noseći ih na ledjima. Hram Pijetas osvetio je M.A Glabrije 181. g.s.e. u vreme Prvog punskog rata. Predstave na novcu javaljaju se od početka I veka s.e. gde je predstavljena s dijademom ili ponekad s rodom, jer se verovalo da ova ptica hrani ostarele roditelje. U Carstvu je poštovana kao vrlina koja personifikuje odanost cara prema roditeljima ili ljubav unutar carske porodice, ali i

980 Pérez A.J, 2003, 136. 981 LIMC VI, 282. Prilikom davanja slobode, odnosno prava rimskog gradjanina, najpre adsertor, a onda liktor robova vindiktom dodiruje oslobodjenika i oglašava ga slobodnim. Od tada on nosi pileus kao znak gradjanskog prava. 982 BMC III, n. 1191, Pl. 78.10; RIC II, n. 583. 983 Dürr M, 1994, 69. 984 T. XXX, 12. 985 BMC IV, p. 563, f. 219; RIC IV.2, n. 111. 986 Metclaf W.E, 1993, 337-346. 987 BMC III, n. 769, Pl. 27.11; RIC II, n. 469, Pl. X.177 (Trajan, congiarium tertium); BMC III, p. 472, n. *, Pl. 88.8; RIC II, n. 766 (Hadrijan, liberalitas avg) ; BMC III, n. 1432, Pl. 85.11; RIC II, n. 713 (Hadrijan, liberalitas avg).

117

odanost cara prema podanicima i obrnuto.988 Pietas je jedna od vrlina koja se pojavljuje na Avgustovom clipeus virtutis, uz Virtus, Klementiju i Justiciju. Ovaj model preuzimaju i njegovi naslednici i naredna tri veka Avgustovi ideali carskih vlina nastavljaju da bivaju obećanje i nada. Vremenom, kako su divinizovani carevi dostigli status državnih bogova, prirodno su naslednici izražavali pietas prema njima, nadajući se da će se i oni naći jednoga dana u toj ulozi. S druge strane, veza pietas i vojske počiva u pravu cara, kao glavnokomandujućeg, na ukazivanje pietas od strane vojske i obrnuto. Ne čudi što je najčešća titula kojom se počastvuju legije za iskazanu hrabrost ili lojalnost, upavo pia fidelis. Lep primer koji oslikava odnose medjusobnog pijeteta cara i Senata, predstavlja Galbin sestercijus s legendom SENATVS PIETATI AVGVSTI. Senat je predstavljen figurom starijeg muškarca u togi, koji drži grančicu u l. ruci, dok venac u d. stavlja na glavu cara, koji stoji ispred u vojničkom odelu, drži Viktoriju i grančicu (T. XLV, 15).989 Sestercijus koji prikazuje Tita i Domicijana u dextrarum iunctio gestu dok iza njihovih ruku stoji Pietas, pokazuje izražavanje, bar formalno, pijeteta u okviru carske porodice uz legendu PIETAS AVGVST (T. XLV, 16).990 Pietas se u većini slučajeva predstavlja kako sipa tamjan na oltar u plamenu dok u drugoj ruci drži kutiju (T. XLVI, 1).991 Redje je prikazana s obe podignute ruke, s paterom i skiptrom ili praćena decom i rodom. Spes je pre res expetenda nego vrlina – predstavlja nadu, ideju obnove i mladosti, zato se u Carstvu Spes i Juventas često vezuju za cezare. U vreme Prvog punskog rata A.A Kalatin osvetio je hram Spes, koji je potom izgoreo 31. g.s.e. da bi ga obnovio Germanik 17. godine. Kao Spes populi Romani odnosi se na nadu koja se polaže u buduće generacije, a kao Spes augusta povezana je s napretkom carske kuće i njenom nadom – carem.992 Na novcu se gotovo uvek prikazuje kako pridržava nabore haljine i nosi cvet (T. XLVI, 2).993 Poznati su i primeri spajanja koncepcija Spes – Fortuna u kovanju Hadrijana, gde je Spes prikazana kako drži cvet, rog izobilja i krmu na globu.994 U ovom slučaju vezana je, ne za cara, već za njegovog usvojenog sina u koga se polažu nade i želje za njihovo ostvarenje, najpre Elija, a potom i Antonina Pija.995 U kovanju Hadrijana pojavljuje se i zajednički motiv Spes i Fortune, koji ih prikazuje kako stoje jedna prema drugoj, Fortuna drži krmu na globu i rog izobilja, a Spes cvet, dok drugom rukom pridržava nabore haljine (T. XLVI, 3).996 Spes se pojavljuje kao motiv na novcu do kraja Principata u svojoj osnovnoj ikonografskoj šemi. Iustitia predstavlja personifikaciju pravde, kojoj je posvećen hram 13. g.n.e. Na predstave Justicije najviše utiču stvari iz javnog i privatnog prava, ali ona daje poseban

988 RE Bd. XX-1, 1221.58-69; OCD, 833; Osvalt S, 1980, 277; Charlesworth M.P, 1943, 1-7. 989 BMC I, p. 359, n. §, Pl. 59.3; RIC I, n. 158. 990 BMC II, n. 177, Pl. 49.2; RIC II, n. 96, Pl. IV.58. 991 BMC IV, n. 423, Pl. 60.19; RIC III, n. 560. 992 OCD, 1009. 993 BMC III, n. 319, Pl. 14.15; RIC II, n. 127, Pl. VIII.138. 994 BMC III, p. 332, n. *; RIC II, n. 275. 995 Lichocka B, 1997, 283. 996 BMC III, n. 643, Pl. 59.15; RIC II, n. 246, Pl. XIII.271.

118

smisao glavnim vrlinama u vezi s političkim sloganima pojedinih careva.997 Ona predstavlja jednu od četiri glavne vrline cara, odredjene još od vremena Avgusta na njegovom clipeus virtutis. Kao predstava na novcu pojavljuje se retko, što uvek upućuje na neki poseban povod. Ona nosi pečat Junone, od koje pozajmljuje skiptar, ali takodje i grančicu od Paks. Njeno približavanje s Paks, značilo bi da je Pax augusti duh pomirenja i dobrih odnosa kako u državi tako i u spoljnoj politici.998

Posle nesigunih vremena pod Domicijanom, doba Nerve donosi olakšanje i on kuje novac s predstavma Justicije. Predstavljena je kako sedi, drži dugačak skiptar i grnačicu uz legendu IVSTITIA AVGVST (T. XLVI, 4).999 Ona donosi mir i uredjene odnose u državi, i to na unutrašnjem planu po glavnom sloganu rimske politike I veka Pax Romana. Na neki način Justicija sjedinjuje u sebi i značenja Pax, Concordia, Fortuna, Libertas, pa i Victoria.1000

Aeternitas je presonifikacija večnosti, kojoj Rimljani ukazuju božanske počasti,

ali ne postoji ni jedan hram ili oltar koji joj je posvećen, a njene predstave pojavljuju se samo na novcu. Predstavljena je u dugoj odeći kako stoji ili sedi, uglavnom pod velom, ispred oltara, a njeni najčešći atributi su glava Sunca i Meseca. Legendu aeternitas mogu pratiti odrednice augusti, augusta, imperii, populi Romani. Prvi put javlja se na novcu Vespazijana i njegovih sinova, potom Trajana i Hadrijana (T. XLVI, 5).1001 Da bi se u posthumnom kovanju Faustine I, pojavio niz raznolikih predstava vezanih za ovaj pojam. Religiozni simbolizam na novcu Carstava u predstavama božanstava je i dalje zasnovan na starim tradicijama – Jupiter je s munjom i orlom, Mars s kopljem i trofejem, Minerva štitom i kopljem, itd. Ali svi oni dobijaju reference koje naglašavaju njihove pojedine funkcije, koje su vrlo važne u našem izdvajanju tipova pojedinih božanstava u one koji se odnose na vojsku. Tako se Jupiter pojavljuje kao victor, custos ili conservator; Mars kao pater, ultor, victor, pacator; i slično. S druge strane, važan je i aspekt poštovanja živih careva i počasti koje im se odaju kao božanstvima. Na novcu smo svedoci »pozajmljivanja« atributa pojedinih božanstava i njihovo pripisivanje caru, bilo da je želja da se car približi ili poistoveti s božanstvom ili se stavlja pod njegovu zaštitu. Božanstva s čijim se predstavama susrećemo na novcu Principata, a koja se stavljaju u zaštitu vojske uopšte ili uspešnih ratnih operacija, jesu najpre Roma, Mars, Minerva, Jupiter, Herkul, Junona Sospita, Venus Viktris, Sol.1002 Roma boginja grada Rima koja se od III veka s.e. pojavljuje na novcu, ali još uvek nije imala ustanovljen kult. Najpre je obožavana na Istoku gde su joj podizani hramovi, a od vremena Avgusta povezana je s kultom cara pa se podižu hramovi posvećeni Romi i Avgustu. U samom Rimu tek u vreme Hadrijana podignut je dvojni hram posvećen Roma aeterna i Venus felix, gde je Venera, kao majka Eneje, osnivača 997 OCD, 560; Stevenson W, 1964, 499. 998 Strack Teil I, p. 52. 999 BMC III, n. 13, Pl. 1.7; RIC II, n. 6. 1000 Lichocka B, 1974, 110-111. 1001 BMC III, n. 1220, Pl. 79.8; RIC II, n. 597, Pl. XV.308. 1002 Ukratko ćemo pobrojati odredjena božanstva samo u njihovim aspektima koja se odnose na pitanja vojske i rata. Kao primere navešćemo njihove karakteristične predstave u osnovnim tipovima i njihove varijante.

119

Rima, udružena je u kultu s »večnom« Romom. Na sličan način Roma se povezuje i s Marsom, kao ocem božanskih blizanaca Romula i Rema. Na novcu Carstva predstavalja se po uzoru na Atenu Polijas ili kao tip amazonske ratnice sa šlemom, sedi na tronu ili štitu ili stoji, drži koplje, štit, Viktoriju, stavlja nogu na glob ili ga drži u ruci, uz epitete kao što su aeterna, augusta, felix, renescens, restituta, victrix.1003 Posebno se izdvajaju scene s proširenom kompozicijom u kojima je Roma prikazana najčešće s carem, bilo da mu želi dobrodošlicu posle uspešnog ratnog pohoda, bilo da mu predaje glob ili se rukuje s njim ili od cara prima grančicu ili Viktoriju.1004 Predstave Rome i legende koje je prate poprimaju, prema funkciji koja joj je dodeljena, različita značenja, koja variraju i jedna drugu nadgradjuju tokom vremena. Politička volja i istorijska realnost često su uočljive u monetarnim referencama na Rim.1005 Osnovni tip Rome koja stoji prikazuje je odevenu u vojničko odelo i kako drži paladijum ili Viktoriju (T. XLVI, 6).1006 Roma koja stoji u vojničkom odelu s kopljem, gazi glob i drži grančicu označava je kao pobednicu koja donosi mir (T. XLVI, 7).1007 Na sestercijusu Vespazijana kovanom 71. godine prikazana je Roma koja stoji, drži parazonijum, s nogom na pramcu broda (T. XLVI, 8).1008 Ova predstava sigurno je u vezi s motivom Viktorije navalis, Tita koji drži nogu na pramcu, predstavom šaka u rukovanju koje drže aquila postavljenog na pramac, kao i predstavom vojnih insignija na pramcu, kovanih iste godine.1009 Roma je pobednica s nogom na pramcu što bi trebalo da ukaže na nekakvu pomorsku pobedu, a čija nas determinacija dovodi ponovo do problema koji smo već razmatrali.1010 Sasvim je neobična predstava Rome u kovanju Nerona koja stoji i na kolenu drži štit koji ispisuje, što je obično u nadležnosti Viktorije (T. XLVI, 9).1011 Predstava Rome koja drži Fortunu i legionarskog orla, dok se oslanja na trofej, vezana je izmedju ostalog i za Galbino posebno poštovanje Forutune (T. XLVI, 10).1012 Ispred Rome pobednice može klečati i poraženi neprijatelj, u ovom slučaju Dačanin (T. XLVI, 11).1013 Dok u kovanju Emilijana s legendom ROMAE AETERNAE boginja drži glob s Feniksom (T. XLVI, 12).1014 Postoji nekoliko podjednako čestih tipova Rome koja sedi: bilo da obučena poput Atene Polijas dostojanstveno sedi na prestolu i drži Viktoriju (T. XLVI, 13),1015 ili paladijum (T. XLVI, 14),1016 ili sedi na štitu i oklopu u vojničkom odelu i drži Viktoriju (T. XLVII, 1),1017 do nekoliko izuzetnih predstava kao što je medaljon Komoda na kome

1003 LIMC Suppl. 1066-1068; Osvalt S, 1980, 295-296; Stevenson W, 1964, 692-696; Gnecchi F, 1978, 25-26. 1004 Primeri ovakvih predstava zastupljeni su na više mesta u poglavlju II ovoga rada. 1005 Méthy N, 2000, 594. 1006 BMC III, n. 1541, Pl. 88.12; RIC II, n. 773 (Hadrijan). 1007 BMC I, n. 186, Pl. 53.10; RIC I, n. 91 (Galba). 1008 BMC II, p. 121, n. *, Pl. 22.2; RIC II, n. 446; T. XXI, 15 (Viktorija navalis) i T. XXVI, 3 (Tit). 1009 Vidi: T. XXI, 15, T. XXVI, 3, T. XXXVII, 9, T. XL, 2. 1010 U poglavlju III u vezi s predstavom Viktorije navalis već je pominjan problem pomorske bitke tokom Judejskog rata. 1011 BMC I, n. 29, Pl. 38.22; RIC I, n. 28. 1012 BMC I, n. 84, Pl. 57.3; RIC I, n. 42; Suet. Galba, 4. 1013 BMC III, n. 772, Pl. 28.1; RIC II, n. 485 (Trajan). 1014 HCC III, n. 15, Pl. 88.15; RIC IV.3, n. 9. 1015 BMC III, p. 15, n. *, Pl. 4.6; RIC II, n. 67 (Nerva). 1016 BMC IV, n. 1276, Pl. 29.9; RIC III, n. 621 (Antonin Pije). 1017 BMC III, n. 780, Pl. 28.4; RIC II, n. 489 (Trajan).

120

je Roma prikazana kako sedi na oklopu, oslanja se na veliki štit s predstavom vučice i blizanaca, drži koplje i parazonij, dok je ispred nje trofej, uz legendu VIRTVTI AVG (T. XLVII, 2).1018 Jedan komemorativni tip Tita prikazuje sasvim posebnu predstavu Rome koja se odmara posle uspešne bitke, sedi na štitovima, drži koplje, dva orla lete oko nje, dok su joj kraj nogu vučica i blizanci (T. XLVII, 3).1019 Ovo predstavlja ponovljeni motiv kovan 114/115. g.s.e. koji će potom kovati i Trajan u svojoj seriji komemorativnog novca.1020 Mars je drevno italsko božanstvo u prvom redu povezano s ratom (Mars Gradiv), ali je poštovan i kao božanstvo vezano za useve i zemljoradnju. Marsova svetilišta nalazila su se najpre van gradskih bedema, a prema predanju još mu je Numa posvetio žrtvenik na Marsovom polju. Njegovi praznici vezani su uglavnom za mart i oktobar, odnosno vreme kada otpočinju ratni pohodi, posle setve, i završavaju se na jesen lustracijom oružja pred zimu. Marsu je posvećeno sveto koplje, hastae Martis, koje se čuvalo u Regiji. Vojskovodja bi na početku ratnog pohoda otišao u Regiju da »pokrene« koplje – Marsa, uz uzvik »Mars vigila«! Sveštenički kolegij Salija starao se o ancilama i kultu Marsa. Oni su u martu i oktorbru izvodili svoj ratnički ples sa štitovima i kopljima. Ancile koje su u martu iznošene, predstavljale su magičnu svetinju i izgleda da su ih Slaliji nosili na motkama, a ne u rukama.1021 Marsu je 338. g.s.e. podigunut hram kod Porta Kapene, a 138. g.s.e. još jedan na Marsovom Polju. Od vremena Avgusta, koji je podigao dva hrama u čast Marsa, oni se nalaze u okviru gradskih bedema. Jedan manji na Kapitolu podigao je Avgust Marsu Ultoru u znak zahvalnosti što je kaznio Cezarove ubice. Dok je u novom veličanstvenom hramu na Forumu, Mars poštovan zajedno s Venerom. Oba božanstva imaju veliku ulogu u legendi o osnivanju Rima – Venera je majka Eneje, a Mars otac Romula i Rema, ali i naglašavanju porekla roda Julijevaca od Venere.1022 Avgust je deifikovao Cezara, a on sam je nazvan divi filius. Divus Julius ulazi u krug državnih božanstava, dobija svoje sveštenstvo i praznike. Venus Genetrix koja je već slavljena od Cezara, sada je povezana s Marsom u zajedničkom kultu i to na Forumu, privatnom zemljištu koje je Avgust poklonio rimskom narodu. Ovim svojim postupcima Avgust je naglasio legitimno pravo sina na osvetu oca, ali da se ovakva dužnost pijeteta shvata na državnom nivou. Izgradjnom hrama na privatnom zemljištu teži da pokaže kako poreklo roda Julijevaca vodi od Venere i samih osnivača Rima, time opravdava deifikaciju oca, svoj položaj i kult kroz Genija cara.1023 Na sličan način uspostavio je kult Apolona osvetivši mu hram na Palatinu u koji su premeštene Sibilinske knjige iz hrama Jupitera. Avgustova obnova religiozne politike, proistekla iz političke uloge, predstavljala je njegov pokušaj da se Apolon iz Akcija, Mars Ultor i Venera Genetriks uspostave kao trijada naspram Kapitolinske.1024

1018 Gnecchi II, n. 163, Pl. 88.10. 1019 BMC II, n. 223, Pl. 6.18; RIC II, n. 194, Pl. I.12. 1020 Vidi T. App. I.7. 1021 Latte K, 1967, 114-116; OCD, 651. 1022 LIMC II, 556-558; Osvalt S, 1980, 209-212; Srejović D, Cermanović-Kuzmanović A, 1987, 245-246. 1023 Latte K, 1967, 302-303. 1024 Latte K, 1967, 309; Grant (Grant M, 1954, 15) smatra da Avgust vešto iskoristio koincidenciju poklapanja njegove pobede kod Akcija i 400-godišnjice osvećenja hrama Apolona u Rimu. Avgust je tim povodom podigao novi hram na Palatinu i Apolon je postao patron novog režima.

121

Na novcu Principata Mars predstavlja čest motiv i to u različitim vidovima, najčešće kao: victor, ultor, pater, propugnator, pacifer, conservator, i drugim. U svim slučajevima, bilo da je nag ili u vojničkom odelu Mars je prikazan sa šlemom na glavi. Mars Viktor, Ultor, Pater i Pacifer uvek su prepoznatljivi, bez obzira na različitosti u detaljima koje se ponakad javljaju. Ostali vidovi u kojima se božanstvo pojavljuje, ponavlja neki od osnovnih navedenih, najčešće Marsa Ultora ili Patera, te ih samo legenda odredjuje, na primer, kao Propugnatora.

Osnovni tip Marsa Viktora predstavlja božanstvo u vojničkom odelu, obično kako korača, drži Viktoriju i nosi preko ramena trofej, dok mu je parazonijum o pojasu (T. XLVII, 4).1025 Redje je, kao na ovom primeru Vespazijana, Viktor prikazan nag, kako drži koplje i trofej (T. XLVII, 5)1026 ili kao na medaljonu Antonina Pija u sceni krunisanja trofeja, što obično čine Viktorija ili car (T. XLVII, 6).1027 Najčešći motiv Marsa Ultora predstavlja ga kako stoji, obično u vojničkom odelu, drži koplje i oslanja drugu ruku na štit koji mu je kraj nogu (T. XLVII, 7).1028 Neke od varijanti su, na primer, s oklopom pored nogu (T. XLVII, 8),1029 s insignijom pored (T. XLVII, 9),1030 ili u pokretu s kopljem uperenim napred i štitom u ruci (T. XLVII, 10).1031 Tip Marsa Patera divno ilustruje Domicijanov sestercijus, prikazujući Marsa, nagog, s ogrtačem preko ramena koji leprša, nosi koplje i trofej preko ramena (T. XLVII, 11).1032 Mars Propugnator predstavljen je u vojničkom odelu dok hoda i nosi koplje i štit, slično poslednjem primeru Marsa Ultora (T. XLVII, 12).1033 Mars Pacifer prkazan je ili nag s ogrtačem preko ramena kako drži koplje i grančicu okružen oružjem na zemlji (T. XLVII, 13),1034 ili u vojničkom odelu ponovo s kopljem i grančicom (T. XLVII, 14).1035 Minerva devičanska boginja, zaštinica svih zanata, zajedno s Jupiterom i Junonom čini Kapitolinsku trijadu. U Rim je njen kult prenet iz Etrurije i grčkih kolonija na jugu Italije. Bila je posebno poštovana u Faleriju, da bi Rimljani posle osvajanja ovog grada 241. g.s.e. preneli njen kult u Rim i podigli joj hram na Celiju, u kome je poštovana kao Minerva capta. Osim hrama na Kapitolu, gde je poštovana uz Jupitera i Junonu, posvećeno joj je i svetilište na Aventinu i još jedno na Eskvinilu. Od kraja III veka s.e. postepeno je helenizovana i poprima funkcije Atene. Pompej je ovoj Minervi podigao hram na Marsovom polju, a Domicijan, koji ju je posebno obožavao, posvetio joj je dva hrama.1036 Predstave Minerve na novcu javljaju se od Klaudija, da bi u kovanju Domicijana zauzimale najveći prostor medju motivima koje kuje. Tipovi su uobičajeni, klasičnog porekla, retko poprimaju posebno značenje zahvaljujući legednama koje svedoče o nekom njenom aspektu – victrix, augusta, pacifera. Helenizovana Minerva 1025 BMC II, n. 287, Pl. 70.3; RIC II, n. 245 (Domicijan). 1026 BMC II, n. 550, Pl. 21.3; RIC II, n. 432. 1027 Gnecchi II, n. 70, Pl. 50.7. 1028 BMC IV, n. 1919, Pl. 47.1; RIC III, n. 901 (Antonin Pije). 1029 BMC V, n. 576, Pl. 24.10; RIC IV.1, n. 705 (Septimije Sever). 1030 HCC III, n. 161, Pl. 48.161; RIC IV.2, n. 638 (Aleksandar Sever). 1031 HCC III, n. 73, Pl. 43.73; RIC IV.2, n. 246 (Aleksandar Sever). 1032 BMC II, n. 517, Pl. 83.7; RIC II, n. 449. 1033 HCC III, n. 59, Pl. 61.59; RIC IV.3, n. 147 (Gordijan III). 1034 Gnecchi II, n. 46, Pl. 81.5 (Komod). 1035 HCC III, n. 22, Pl. 83.22; RIC IV.3, n. 40 (Trebonijan Gal). 1036 LIMC II, 1107-1109; OCD, 689; Osvalt S, 1980, 221-222; Srejović D, Cermanović-Kuzmanović A, 1987, 265-266.

122

poprimila je osobine Atene Promahos kao ratničke boginje, zaštitnice mudrih i promišljenih ratova koji se vode radi odbrane zemlje.1037 Dobar deo ukupnog kovanja Domicijana posvećen je motivu Minerve, koju je car fanatično obožavao.1038 Predstavaljao ju je u nekoliko vidova: s munjom Jupitera, kao njegove ćerke i zamenice; u njenom miroljubivom aspektu s kopljem okrenutim na dole; kao ratničku boginju koja zamahuje kopljem (T. XLVII, 15)1039 ili na isti način uz dodatak pramca broda na kome stoji (T. XLVIII, 1).1040 Pored ovih najbrojnijih motiva, javlja se u kovanju Domicijana poseban tip Minerve Victrix povodom njegovog trijumfa nad Hatima. Minerva Victrix je predstavljena kako sedi na prestolu, drži Viktoriju i skiptar s orlom na vrhu, dok l. ruku oslanja na štit na kome je predstava dva žrtvenika i četiri figure, štit počiva na zarobljeniku koji sedi u čamcu (T. XLVIII, 2).1041 U kovanju narednih careva Principata motiv Minerve će se ponavljati uglavnom predstavom boginje koja stoji drži koplje i štit, naravno daleko slabije zastupljen nego kod Domicijana. Još jedan lep primer Minerve Victrix javalja se na medaljonu Komoda, gde je boginja predstavaljena kako stoji, drži koplje i Viktoriju, štit joj je kraj nogu, dok je iza nje trofej (T. XLVIII, 3).1042 Komod kuje i motiv Minerve koja je pacifera, ona hoda i osvrće se, nosi štit, koplje i u podignutoj ruci grančicu (T. XLVIII, 4).1043 U kovanju Karakale 196. godine kada je uzdignut u rang cezara, vidimo boginju koja mirno stoji s kopljem dok drugu ruku oslanja na štit, uz legendu SECVRITAS PERPETVA (T. XLVIII, 5).1044 Iuppiter je staro italsko božanstvo neba, vrhovni bog rimskog panteona, čiji je kult imao najveći državni i politički značaj. Prema predanju još je Romul podigao na Kapitolu svetilište Jupiteru Feretriju i njemu posvetio spolia opima, zaplenjeno od neprijatelja. Stoga su i kasnije ratni trofeji i neprijateljsko oružje zavetovani Jupiteru Feretriju, i na taj način je postao i božanstvo koje osigurava pobedu u ratu. U istom hramu nalazio se i sveti kamen, lapis silex, koji je predstavljao munju. Jupiter Lapis bio je zaštitnik zakletvi (Dius Fidius). Romul je podigao i hram Jupitera Statora ispod Palatina, na mestu gde su zaustavljeni Sabinjani. Kapitolski Jupiter, Iuppiter optimus maximus, vrhovni je bog rimske države, on bdi na blagostanjem rimske države i posebna je povlastica bila prineti mu žrtvu. U hramu su se čuvale Sibilinske knjige, svi važni dokumenti i zakoni. Vojni zapovednici, kojima bi Senat odobrio trijumf, u trijumfalnoj povorci stizali su do Jupiterovog hrama na Kapitolu, gde bi vojskovodja posvetio božanstvu svoj pobednički lovorov venac i žrtvovao mu belog bika.1045

1037 Jedino će aspekt Minerve kao ratničke boginje biti ilustrovan primerima. 1038 Dio Cass. LXVII, 1.1; Suet. Domit. 15. 1039 BMC II, n. 39, Pl. 60.8. 1040 BMC II, n. 41, Pl. 60.9; RIC II, n. 36. 1041 BMC II, n. 83, Pl. 62.3; RIC II, n. 68. 1042 Gnecchi II, n. 50, Pl. 81.8. 1043 BMC IV, n. 301, Pl. 98.18; RIC III, n. 222, Pl. XV.305. 1044 BMC V, n. 609, Pl. 26.5; RIC IV.1, n. 2. Ovaj tip Karakale kuje se uz tip Spes s legendom SPEI PERPETVAE (RIC IV.1, n.5). Verovatno su oba povezana s Karakalinim proglašenjem za cezara, izražavajući nadu koja se polaže u mladog princa. Uloga Minerve u nasledjivanju prestola nije bez osnova – Minerva kao ćerka i zamenica Jupitera na nebu, može se preneti na lik princa kao zamenika aktuelnog cara. 1045 LIMC VIII, 460; Osvalt S, 1980, 164-167.

123

Tokom Principata Jupiter se javlja uz različite epitete i time bliže odredjuje povod za odredjeno kovanje, kao: conservator, custos, defensor, invictus, stator, victor, ultor, itd. On je u isto vreme zaštitnik i prototip božanstvenog cara. U ikonografskoj šemi ništa se ne menja, on se prikazuje nag, s ogrtačem, kako sedi ili stoji, drži munju i skiptar, nekada s orlom pored. Na novcu Nerona se po prvi puta javlja predstava Jupitera i to u aspektu custos, prikazanog kako sedi na tronu, drži munju i skiptar uz legendu IVPPITER CVSTOS (T. XLVIII, 6).1046 Verovatno je kovan u kontekstu Neronovog izbavljenja od Pizonove zavere. Na novcu Hadrijana susrećemo se s istom predstavom samo uz legendu IOVI CVSTODI (T. XLVIII, 7).1047 Trajan kuje novac s predstavom kolosalne Jupiterove figure koji stoji pravo, drži skiptar u l. ruci, dok u d. drži munju iznad znatno manje figure cara koji u togi stoji pored, s grančicom u ruci, uz legendu CONSERVATORI PATRIS PATRIAE (T. XLVIII, 8).1048 Ovo je tip koji će postati omiljen kod narednih careva uz legendu Iovi conservatori. U slučaju Trajana ovo je bila zahvalnica Jupiteru koji mu je spasao život prilikom zemljotresa u Antiohiji.1049 Jupiter Conservator pojavljuje se na novcu Elagabala gde je prikazan kako stoji, drži munju i skiptar, kraj nogu mu je orao, a iza njega dve vojne insignije (T. XLVIII, 9).1050 Jupiter Victor sedi na tronu drži skiptar i Viktoriju na novcu Trajana (T. XLVIII, 10),1051 ili stoji dok mu je orao kraj nogu uz legendu IOVIS VICTORIAE (T. XLVIII, 11).1052 Na ovom retkom aureusu Klodija Albina jedino legenda odstupa od uobičajenih primera. Dedikacija je upućena Viktoriji, koja jeste pratilac Jupitera i njegov glasnik, ali je ovo ipak izuzetak. IOVI PROPVGNATORI prikazuje se u pokretu, kako zamahuje munjom, kao na ovom primeru Septimija Severa (T. XLVIII, 12).1053 Retku legendu IOVI VLTORI s predstavom Jupitera koji sedi na tronu drži Viktoriju i skiptar, susrećemo na novcu Aleksandra Severa (T. XLVIII, 13).1054 Kod Komoda se susrećemo s lepom predstavom Jupitera koji hoda s visoko podignutom d. rukom u kojoj drži munju, u l. ruci je skiptar, ogrtač leprša za njim, dok je u polju sedam zvezda uz legendu IOVI DEFENS SALVTIS AVG (T. XLVIII, 14).1055 Grant navodi kao razlog emitovanja ovog motiva, obeležavanje 700-godišnjice osvećenja hrama Jupitera Kapitolinskog.1056 Jupiter Stator prikazuje se kako stoji drži munju i skiptar uz objašnjavajuću legendu (T. XLVIII, 15).1057 Prikazuje se i kako uništava neprijatelje na medaljonima Antonina Pija, gde je u kvadrigi kojoj gazi palog titana i zamahuje munjom ka njemu (T. XLIX, 1)1058 ili Marka Aurelija gde je neprijatelj pali Germanin (T. XLIX, 2).1059

1046 BMC I, n. 67, Pl. 39.19; RIC I, n. 45, Pl. X.149. 1047 BMC III, n. 1522, Pl. 88.4; RIC II, n. 763. 1048 BMC III, n. 493, Pl. 17.16; RIC II, n. 249, Pl. IX.148. 1049 BMC III, p. lxxxii; Dio Cass. LXVIII.24. 1050 BMC V, n. 138, Pl. 87.18; RIC IV.2, n. 89. 1051 BMC III, n. 264, Pl. 14.2; RIC II, n.113. 1052 BMC V, n. 272, Pl. 12.6; RIC IV.1, n. 26, Pl. II.21. 1053 BMC V, n. 132, Pl. 29.20; RIC IV.1, n. 131. 1054 HCC III, n. 88, Pl. 44.88; RIC IV.2, n. 560. 1055 BMC IV, n. 679, Pl. 109.14; RIC III, n. 597, Pl. XVI.333. 1056 Grant M, 1956, 228, Kao i kod već pomenute scene s Komodom i Jupiterom (vidi T. XV, 12). Sedam zvezda u polju takodje povezuje sa sedam vekova. 1057 BMC IV, n. 211, Pl. 5.10 (Antonin Pije). 1058 Gnecchi II, n. 49, Pl. 49.1. 1059 Gnecchi II, n. 11, Pl. 60.1.

124

Hercules je jedno od najsloženijih božanstava u rimskoj religiji. Predanja su slična grčkim o Heraklu, ali u kultu postoje originalne crte. Legende o Herkulu nisu povezane ni po vremenu ni po mestima radnje. Najpoznatija je ona o borbi s Kakom, za koju se vezuje podizanje žrtvenika Jupiteru, Ara Maxima, koji se nalazio na padinama Palatina blizu stočnog trga. Javni aspekt kulta ide bar do kraja IV veka s.e. kada pada verovatani datum osnivanja hrama Herkula Invictus blizu Cirkusa Maksimusa, koji je kasnije obnovio Pompej. Rimsko osvajanje Grčke u II veku izazvalo je veće interesovanje za Herkula i izgradnju ili obnovu njegovih svetilišta, ali će njegov kult dobiti naročit polet tek u doba Carstva.1060 Herkul se smatrao za velikog spasitelja i zaštitnika rimskog naroda, kao sluga ljudske rase, i čovek koji pomoću svojih vrlina stiče besmrtnost.

Najranije pojavljivanje na republikanskom novcu je u III veku s.e. gde se prikazuje bista mladog Herkula s lavljom kožom i toljagom. Tokom I veka s.e. prikazuje se u celoj figuri u različitim scenama. U kovanjima careva I veka n.e. javlja se samo dva puta. Kod Avgusta u emisiji iz 18. g.s.e. posvećenoj povraćaju standarda od Parćana, i to kao bista na av. I još jednom kasnije u galskoj emisiji gradjanskog rata 68./69. godine kao Hercules Adsertor. Počev od Trajana predstave Herkula pojavljuju se stalno tokom Principata, uglavnom je predstavljen sam, ali i u većim scenama s drugim akterima, praćen je atributima kao što su: adsertor, conservator, invictus, victor, romanus, itd. Ni jedno drugo božanstvo ne pojavljuje se na novcu u toliko različitih kompozicionih šema, u okvirima svoje utvrdjene ikonografije, kao Herkul.

Na novcu Trajana pojavljuje se Herkul po prvi put u celoj figuri, prikazan kako stoji ispred oltara u plamenu, u d. ruci drži kupu iz koje prinosi žrtvu, u l. ruci drži batinu i lavlju kožu (T. XLIX, 3).1061 Prikazan je Herkul ispred Ara Maxima, a kupa koju je poneo sa svojih avantura u Španiji igra važnu ulogu u legendi. Naime, u Španiji, s centrom u Gadesu, uživao je najveće poštovanje Herkul Gaditan. Trajan koji je poreklom iz južne Španije povezuje na ovaj način kult Herkula u Rimu s kultom Herkula Gaditana. Kod Hadrijana se susrećemo s istom idejom. Prikazuje Herkula kako stoji oslonjen na batinu, drži jabuku, l. je pramac broda, a d. rečni bog, uz legendu HERC GADIT (T. XLIX, 4).1062 Ovde se ističe Herkul kao putnik, osim naglašavanja kulta iz Gadesa. U kovanju Hadrijana susrećemo se s još jednom interesantnom predstavom Herkula koji sedi, kao Jupiterov sin, frontalno prikazan, oslanja se na batinu, u l. ruci drži preslicu, a oko njega je oružje (T. XLIX, 5).1063 Hadrijan nam prikazuje i Herkula Viktora, kako nag sedi na steni i drži Viktoriju (T. XLIX, 6).1064 Na medaljonu Lucija Vera vidimo Herkula kao primer herojske vrline, koji stoji frontalno prikazan kako kruniše sam sebe, l. od njega je drvo, a d. oltar (T. XLIX, 7).1065 Na medaljonu Marka Aurelija ponovo imamo krunisanje Herkula ali ovoga puta od strane Viktorije (T. XLIX, 8).1066

Kovanje Komoda predstavlja priču za sebe kada je kovanje s motivima Herkula u pitanju. Najpre je Herkul patron cara i često se pojavljuje na novcu, kako stoji, drži

1060 LIMC IV, 794-795; Osvalt S, 1980, 377-378; RE Bd. VIII-1, 580.53-69, 581. 1061 BMC III, n. 263, Pl. 14.1; RIC II, n. 112. 1062 BMC III, n. 274, Pl. 51.21; RIC II, n. 125, Pl. XII.236. 1063 BMC III, n. 97, Pl. 48.16; RIC II, n. 55, Pl. XII.223. 1064 BMC III, n. 338, Pl. 53.8; RIC II, n.148. 1065 Gnecchi II, n. 27, Pl. 77.1. 1066 Gnecchi II, n. 12, Pl. 60.2.

125

batinu, lavlju kožu, luk (T. XLIX, 9),1067 ili ponovo u sceni krunisanja samog sebe (T. XLIX, 10).1068 Da bi u sledećoj fazi postao HERC COMMODIANO prikazan kako prinosi žrtvu na oltar i drži rog izobilja, s druge strane oltara je drvo na koje je okačena lavlja koža i oslonjena batina (T. XLIX, 11).1069 Konačno, Herkul-Komod predstavlja se kao HERCVLI ROMANO AVG dok postavlja trofej (T. XLIX, 12),1070 ili vidimo na av. glavu Herkula-Komoda s lavljom kožom na glavi i njegovim oružjem na rv. (T. XLIX, 13, a, b).1071

Na novcu Septimija Severa Herkul je prikazan zajedno s Liberom uz legendu DIS AVSPICIB (T. XLIX, 14).1072 Ovo su zaštitnici Leptis Magne, rodnog mesta Septimija Severa, koji postaju patroni njegovih sinova, Herkul Karakale, a Liber Gete, pa se i predstavljaju s njima u sceni krunisanja prinčeva.1073 HERCVLI DEFENS se pojavljuje takodje na novcu Septimija Severa, prikazan kako stoji i drži svoje uobičajene atribute (T. L, 1).1074 Ovo je tip koji Sever kuje posle pobede nad Albinom u, po svoj položaj, delikatnoj situaciji.1075 U kovanju Karakale, neposredno po ubistvu Gete/Libera, vidimo samo jednog di auspices i to kako drži grančicu, kao pacifera (T. L, 2).1076 Kao VIRTVTI AVGVSTI Herkul se pojavljuje na novcu Gordijana III (T. L, 3),1077 kao ERCVL VICTORI na novcu Emilijana (T. L, 4),1078 i ponovo kao HERCVLI ROMANO AVG u kovanju Proba (T. L, 5).1079 Iuno Sospita ratničko je božanstvo posvedočeno još u VI veku s.e. u Etruriji. Smatra se da njen kult na latinskoj teritoriji s centrom u Lanuviju, datira od početka V veka. Ovo je bio nadaleko čuven hram, okružen svetim gajem. Kult je prenet u Rim 338. g.s.e. posle osvajanja Lanuvija. Junoni Sospiti podignuta su dva hrama u Rimu, jedan na Zelenoj Pijaci osvećen 197. g.s.e. i drugi na Palatinu koji je posle požara obnovljen 90. g.s.e. Sledeća restauracija bila je za vreme Tiberija.1080 Junona Sospita predstavlja se s kozijom kožom i štitom, kako zamahuje kopljem. Štit Junone Sospite bio je ovalan s polukružnim urezima sa strane, kao kod ancila. Ikonografija boginje se izgleda nije promenila još od VI veka s.e. To možda upućuje na kodifikaciju njenog lika prihvaćenog s kultne statue u Lanuviju, bez pokušaja

1067 BMC IV, n. 505, Pl. 104.5; RIC III, n. 365. 1068 Gnecchi II, n. 79, Pl. 83.6. 1069 BMC IV, n. 669, Pl. 109.12; RIC III, n. 581. 1070 BMC IV, n. 714, Pl. 111.1; RIC III, n. 640, Pl. XVI.335. 1071 BMC IV, n. 717, Pl. 111.2; RIC III, n. 639. Kod ove av. predstave ne treba isključiti ni aluziju na Aleksandra Makedonskog. 1072 BMC V, n. 63, Pl. 7.3; RIC IV.3, n. 31. 1073 Vidi T. XVI, 1. 1074 BMC V, n. 218, Pl. 10.15; RIC IV.1, n. 97. 1075 Početkom 197. godine porazio je Albina. Proslava pobede bila je skromna, zbog nezadovljstva u Rimu, javno mnjenje želelo je savez s Albinom, a ne dečaka naslednika. Surovo se obračunao s pristalicama Albina. Eliminacija Albina i pobeda dinastičkog principa s mladim Karakalom kao cezarom, dovela je do razdora izmedju cara i Senata i još ozbiljnije je bilo uzdizanje vojske kao instrumenta u političkom obračunavanju. 1076 BMC V, n. 36, Pl. 68.10; RIC IV.1, n. 192. 1077 HCC III, n. 71, Pl. 61.71; RIC IV.3, n. 95. 1078 HCC III, n. 4, Pl. 87.4; RIC IV.3, p. 196, n. 3. 1079 RIC V.2, n. 4, Pl. I.3. 1080 RE Bd. X-1, 1120.28-58, 1121.1-12; LIMC V, 819.

126

osavremenjivanja.1081 Na novcu Principata javlja se samo dva puta, kod Antonina Pija i Komoda uz legendu IVNONI SISPITAE (T. L, 6, 7).1082 U oba slučaja predstavljena je na isti način, s razlikama u obliku štita i zmije koja se uzidže ispred nje ili je predvodi. Lanuvijum je rodni grad Antonina Pija i Komoda pa tu verovatno treba naći razlog za ovo njeno pojavljivanje na novcu. Venus je staro italsko božanstvo koje je od III veka s.e. poistovećivano s grčkom Afroditom, i poštovana je kao boginja lepote i ljubavi. Ali već od II veka s.e. ističe se i još jedna njena osobina koja je od važnosti za res publica. Naime 181. g.s.e. edil Kvint Fabije podigao joj je hram u blizini Cirkusa Maksimusa, zato što mu je boginja bila naklonjena u vršenju njegovih zvaničnih dužnosti. Vremenom Venera dobija nove funkcije, Sula je uveo kult Venere Felix, dok joj je Pompej pridodao i funkciju boginje pobednice – Venus Victrix.1083 Ovoj boginji podigao je hram posle bitke kod Farsale. Pred kraj Republike i u doba Carstva veliki ugled uživala je Venus Genetrix, čiji je kult ustanovio Cezar, naglašavajući poreklo roda Julijevaca od ove boginje. Svojoj pramajci podigao je i hram na Forumu. Pod Avgustom je Venus Genetrix poštovana zajedno s Marsom Ultorom u njegovom hramu koji je podigao Avgust. Tako su Venera i Mars postali božanski roditelji Rimljana. Godine 121. Hadrijan je podigao hram u čast Roma aeterna i Venus felix. 1084 Venus Victrix, aspekt boginje koji nas najviše interesuje, pojavljuje se u nekoliko vidova uvek sa štitom, kopljem, naslanja se na stub, drži Viktoriju ili šlem, da bi na predstavama u III veku mogla držati i jabuku ili glob. Njene prestave uvek uključuju asocijacije najpre na Cezara i poreklo roda Julijevaca ili kasnije na poreklo samog Rima. Prvi put javlja se u kovanju Avgusta 31. g.s.e. uz legendu CAESAR DIVI F. Venera je prikazana kako stoji tri četvrtine okrenuta ledjima posmatraču, naslanja se na stub, drži koplje i šlem, štit na kome je osmokraka zvezda, naslonjen je na stub (T. L, 8).1085 Venera Victrix proslavlja Akcijumsku pobedu, istovremeno podsećajući, legendom, a i predstavom sidus Iulium na štitu, na poreklo Julijevaca. Vespazijan ponavlja ovaj tip Avgusta ali bez štita (T. L, 9).1086 U kovanju Hadrijana susrećemo se s legendom VENERI GENTRICI koja prati predstavu Venus Victrix. Boginja je prikazana kako stoji okrenuta napred, drži Viktoriju, skiptar i oslanja se na veliki štit s Meduzinom glavom (T. L, 10).1087 Ovo nije tip kreiran za Cezara, već jedan sasvim novi. Venus Genetrix pozajmila je atribute Venus Victrix, osim skiptra koji je njen. Carski Venus Genetrix odvojen je od državnog kulta, i on zadržava tradicionalni tip, dok je novi tip kreiran za 1081 LIMC V, 854. 1082 BMC IV, n. 1250, Pl. 28.4; RIC III, n. 608, Pl. V.104 (Antonin Pije); BMC IV, n. 1669, Pl. 89.1; RIC III, n. 1582 (Komod). 1083 Schilling R, 1954, 296-301. Pompej je osvetio hram Venus victrix 55. g.s.e. Na novcu se odmah obeležava osnivanje kulta (RRC 426/3, Pl. LI.20), prikazivanjem biste Venere na av, dok su na rv. tri trofeja – ilustrujući tri trijumfa Pompejeva, afrički, evropski i azijski. Pompej spaja dva aspekta vojnički i religiozni. Venera je dobila nov epitet, Victrix, jer je morala da se razlikuje od Suline Felix; Alfeldi (Alföldi A, 1956, 82-83) govoreći o verovanju u vrhovnu vlast Venere tokom I veka s.e. tvrdi da se Cezar sa svojim kultom Venere samo priključio svojim predhodnicima. Da je njegova Venus Genetrix ustvari Sulina »trojanska«Venera. 1084 LIMC VIII, 211; RE, Bd. VIII.A.1, 864.10-30. 1085 BMC I, n. 599, Pl. 14.16; RIC I, n. 26. 1086 BMC II, n. 255, Pl. 7.20; RIC II, n. 205. 1087 BMC III, n. 529, Pl. 57.12; RIC II, n. 279.

127

Venus Genetrix populi Romani.1088 Ista predstava nalazi se i na medaljonu Hadrijana, samo što je na štitu prikazan Eneja s Anhisom i Askanijem (T. L, 11).1089 Na novcu Faustine Mladje vidimo interesantnu predstavu Venere i Marsa s legendom VENERI VICTRICI, koja je preuzeta direktno s monumentalne plastike. 1090 Prikazana je Venera koja obema rukama dodiruje Marsa za d. ruku, kao da ga zadržava, on je nag samo sa šlemom, drži štit i parazonijum (T. L, 12).1091 Uz istu legendu, takodje na novcu Faustine II, javlja se i motiv same Venere Victrix koja stoji držeći Viktoriju i oslanjajući drugu ruku na štit s predstavom vučice i blizanaca (T. L, 13).1092 Na novcu Julije Domne uz legendu VENVS VICTRIX vidimo boginju kako stoji, oslanja se na stub, drži šlem i palminu granu (T. L, 14).1093 U kovanju Karakale predstavi boginje pobednice dodaje se i figura zarobljenika koji sedi kraj njenih nogu (T. L, 15).1094 Predstave Venus Victrix javljaju se često na novcu carica, osim pomenutih, i na novcu Lucile, Plautile, Julije Paule, Julije Mameje, Salonine. Sol je bog Sunca koji je poštovan od davnina i bio je vezan za zemljoradnju. Prema tradiciji Tit Tatije podigao je prvi hram Solu u Rimu. Pošto je Sol prikazivan kako se vozi u svojoj kvadrigi po nebeskom svodu, postao je zaštitnik konjskih trka u Cirkusu. S pristizanjem u Italiju istočnih verovanja u boga Sunca, kao najvećeg i jedinog božanstva, Rimski Sol dobio je epitet indiges. Sol koji se na novcu III veka pojavljuje nije Rimski Sol, nego solarno božanstvo iz Emese, kome je Elagabal ukazivao najveće poštovanje kao Sol Invictus. Aurelijan je 274. sagradio veliki hram Sol Invictus, božanstvu koje je poistovećeno s rimskim Solom (deus Soli Invictus). Ovaj hram sagradio ja Aurelijan od plena osvojenog u ratu sa Zenobijom, a verovalo se da je pobedio blagodareći pomoći Sola.1095 Na novcu Elagabala uz legendu conservator prikazana je trijumfalna kvadriga u kojoj se nalazi sveti kamen Emese, predstavljajući Sunce.1096 Prvi put se kao figura javlja na novcu Galijena uz legendu ORIENS AVG, gde je prikazan Sol sa zrakastom krunom, kako stoji, drži glob ili grančicu i skiptar (T. LI, 1).1097 Od Aurelijana dobija sasvim novi smisao kao božanstvo uz čiju se pomoć ostvaruju pobede, za razliku od ideje kod Galijena koja samo izražava željeni autoritet cara na odredjenoj teritoriji koju božanstvo reprezentuje. Kod Aurelijana Sol se prikazuje kako stoji izmedju dva zarobljenika od koga jednog gazi nogom i drži u svakoj ruci po glob uz legendu ORIENS AVG (T. LI, 2).1098 Na novcu Aurelijana Sol je i PACATOR ORBIS prikazan kako hoda podignute d. ruke s bičem u levoj (T. LI, 3).1099 A kao SOLI INVICTO pojavljuje se i na medaljonu istog cara u kvadrigi s podignutom d. rukom i globom u l. ruci (T. LI, 4).1100 Konačno, 1088 Strack P.L, Teil II, p. 177. 1089 Gnecchi III, n. 92, Pl. 146.2. 1090 Brilliant R, 1974, p. 177, Fig. IV.17. Kompozicija Marsa i Venere datovana je u vreme Marka Aurelija. 1091 BMC IV, n. 999, Pl. 74.11; RIC II, n. 1680. 1092 BMC IV, n. 174, Pl. 56.14; RIC III, n. 736, Pl. XI.228. 1093 BMC V, n. 90, Pl. 29.2; RIC IV.1, n. 581. 1094 BMC V, n. 86, Pl. 69.14; RIC IV.1, n. 312, Pl. XIII.4. 1095 OCD, 999; Osvalt S, 1980, 312; Stevenson W, 1964, 753-755. 1096 Vidi T, XXIX, 9. 1097 RIC V.1, n. 154, Pl. II.23. 1098 RIC V.1, n. 248, Pl. VIII.126. 1099 RIC V.1, n. 6, Pl. VIII.114. 1100 Gnecchi II, n. 2, Pl. 117.9.

128

predstavom na medaljonu Aurelijan definiše svoju ulogu kao conservator i ulogu Sola kao dominus imperi Romani. Na av. ovog medaljona prikazana je bista Sola, uz pomenutu legendu, dok je na rv. Aurelijan u vojničkom odelu koji iz patere prinosi žrtvu uz legednu AVRELIANVS AVG CONS (T. LII, 13, a, b).1101 Upadljivo je odstustvo Sola na novcu Tacita. Ime novog božanstva nije spomenuto, a njegova predstava javlja se samo jednom uz Providenciju, ponavljajući jedan raniji tip Aurelijana. Tu je prikazana Providencija kako stoji i drži dve insignije, naspram nje stoji Sol podignute d. ruke, dok u l. drži glob (T. LI, 5).1102 Čak iako Tacit nije bio zainteresovan za kult Sola, verovatno je smatrao obazrivim da se pozove na Sola u obraćanju vojnicima, naročito kada priziva njihovo jedinstvo i slogu.1103

Motiv Sola u kvadrigi ponavlja i Prob,1104 s tim što u kovanju ovog cara dobija, osim nepobedivosti, još neke odrednice. On je CONSERVAT AVG stoji i drži glob (T. LI, 6),1105 ili je prikazan s Konkordijom koja drži dve insignije i stoji naspram Sola koji drži glob uz legendu CONCORD AVG (T. LI, 7).1106 Identična kompozicija ponovljena je i s Providencijom koja preuzima ulogu Konkordije uz legendu PROVIDEN DEOR (T. LI, 8).1107 U kovanju Kara pojavljuje se u vezi s predstavom Sola legenda AETERNIT IMPERI (T. LI, 9).1108 Propaganda koja uključuje Sola bila je važna tokom sukoba s Persijancima. Isticanje cara kao novum sidus u ova mračna vremena bilo je veoma naglašeno, izražavajući želju da on donese novo svetlo. Predstave pobedonosnog cara u trijumfalnoj kvadrigi odgovaraju predstavama nepobedivog boga Sunca.1109

1101 Gnecchi III, n. 8, Pl. 156.6. 1102 RIC V.1, n. 195, Pl. X.152. 1103 Misli se na medju vojskom raširene istočne kultove. 1104 RIC V.2, n. 101, Pl. I.13; RIC V.2, n. 202, Pl. II.9. 1105 RIC V.2, n. 309, Pl. II.13. 1106 RIC V.2, n. 323, Pl. II.15. 1107 RIC V.2, n. 845, Pl. IV.18. 1108 RIC V.2, n. 36, Pl. VI.4. 1109 Nollé J, 1986, 134.

129

DODATAK 1. Trajanov komemorativni novac

Komemorisanje republikanskih denara i carskih aureusa, predstavlja verovanto najinteresantniji segment u kovanju Trajana. Komemoracija velikih ljudi bliže ili dalje prošlosti nije strana Rimskoj tradiciji. I pre Trajana javlja se odredjen broj komemorativnog novca pod Vespazijanom i Titom, ali daleko da se bilo šta može uporediti s Trajanovom velikom serijom, i pre i posle njega tokom Principata. Izolovani je primer Marka Aurelija i Lucija Vera, u ponavljanju legionarskog tipa Marka Antonija, sve do velike serije consecratio Trajana Decija. No ova serija je više religijske prirode, nego što ima političke ili vojne ciljeve, tako da izlazi iz okvira naših razmatranja vezanih za vojsku i cara. Svrha Trajanove komemoracije izazivala je velike rasprave, i još nije sasvim razjašnjena. Matingli smatra da kovanje serije ima dva različita uzroka: a) povlačenje iz opticaja zastarelog novca i želja da se sačuvaju odredjeni tragovi izgubljenog; i b) namera da se objasni i pohvali savremena politika povezivanjem sa slavnom prošlošču. Navodeći da je Trajan po rečima Diona Kasija 107. godine pretopio pohaban novac, a kako se serija komemorativnog novca datuje u ovu godinu, Matingli zaključuje da nema sumnje o povezanosti ova dva dogadjaja.1110 Potom analizira pojavu republikanskih denara u ostavama pre i posle Trajana, zaključujući da su oni posle ovog datuma znatno redji i da su jedino legionarski denari Marka Antonija »preživeli« u ostavama do III veka. Konačno, smatra da su povučeni iz opticaja i imperijalni novci do Nerona. Trajanovu seriju možemo podeliti na komemorativne tipove Republike i Carstva. Kada su prvi u pitanju zastupljeno je 37 različitih tipova koji komemorišu novac kovan od 225. g.s.e. pa sve do Julija Cezara. Selekcija tipova vršena je po različitim osnovama i nije uvek najjasnija u konkretnom slučaju. Kada su u pitanju primerci koji se odnose na Carstvo, zastupljeno je 18 tipova od Avgusta, preko Tiberija, Klaudija, novca gradjanskog rata 68./69. godine, Galbe, Vespazijana, Tita, do Nerve. Sa ove liste velikih patriota Rima, isključeni su tirani Kaligula, Neron, Oton, Vitelije i Domicijan. Predstavljeni su »dobri« princepsi obdareni neophodnim vrlinama. Komemorativni republikanski tipovi:1111 – Glava Janusa – Jupiter i Viktorija u kvadrigi ROMA. Prototip ja anonimno kovanje izmedju 225.-212. g.s.e. (App. T. I, 1, 2).1112 – Glava Rome DECIVS MVS iza X – Dioskuri jašu, ispod ovalni štit i truba ROMA. Nema protipa (App. T. I, 3).1113

1110 BMC III, p. lxxxvii, lxxxviii; O pretapanju novca Dio Cass. p. lxviii.15. 1111 Na svim komemorativnim primercima, republikanskim i imperijalnim, na rv. nalazi se legenda IMP CAES TRAIAN AVG GER DAC P P REST posle ove sledi legenda s ponovljenog primerka ukoliko postoji. Trajanovu legendu nećemo ponavljati. Kod navodjenja primera, najpre je dat opis i av. legenda – zatim rv. Trajanovog primerka. Sledi komentar, ako ga ima vezan za prototip. Na kraju je broj table u ovom radu, ponovo prvo Trajanovog primerka, pa za njim protipa i u napomeni kataloška odrednica za oba primerka. 1112 BMC III, p. 138, n. 1, Pl. 22.1; RIC II, n. 765; RRC 28/3, Pl. II.7. 1113 BMC III, p. 138, n. 3, Pl. 22.4; RIC II, n. 766.

130

– Glava Rome COCLES iza X – Dioskuri jašu ispod ženska glava. Nema prototipa (T. App. I, 4).1114 – Glava Rome ROMA – Viktorija u kvadrigi, drži dugačku palminu granu M TVLLI ispod X. Nema prototipa (App. T. I, 5).1115 – Glava Rome ROMA ispod X – Roma sedi na štitu, oslanja bradu na ruku u kojoj je koplje, ispred nje vučica sa blizancima, u polju pramci brodova. Prototip kovan 115.-114. g.s.e. (App. T. I, 6, 7).1116 – Bista Herkula sa lavljom kožom i batinom – Dva konja galopiraju sa nagim jahačem na bližem konju, ispod konja pacov TI Q S D S S S. Prototip kovan 112.-111. g.s.e. (App. T. I, 8, 9).1117 – Glava bradatog muškarca sa dijademom – Pegaz na postolju Q TITI. Protip kovan 90. g.s.e. (App. T. I, 10, 11).1118 – Tri primerka imaju glavu Jupitera, Junone ili Minerve uz DOSSEN – u sva tri slučaja na rv. je trijumfalna kvadriga koju vozi minijaturna Viktorija L RVBRI. Prototipovi kovani 87. g.s.e. (App. T. I, 12-15, App. T. II, 1, 2).1119 – Bista Viktorije ispred kaducej – Legionarski orao izmedju dva standarda C VAL FLA IMPERAT. Prototip kovan 82. g.s.e. (App. T. II, 3, 4).1120 – Bista Merkura iza kaducej – Ulises nosi pileus i vindiktu, pruža ruku ka svom psu koji hoda kraj njega. Prototip kovan 82. g.s.e. (App. T. II, 5, 6).1121 – Glava Apolona ROMA ispred * – Makednoski štit sa glavom slona u centru, okolo M METELLVS Q F sve u lovorovom vencu. Prototip kovan 82-80. g.s.e. (App. T. II, 7, 8).1122 – Bista Cerere ispred cvet iza CAPIT LXXV – Kolonist vodi dva bika C MARI C F S C LXXV. Prototip kovan 81. g.s.e. (App. T. II, 9, 10).1123 – Glava Sola sa radijalnom krunom – Polumesec sa sedam zvezda L LVCRETI TRIO. Prototip kovan 76. g.s.e. (App. T. II, 11, 12).1124 – Bista Veste – Nož za žrtvovanje, simplum, i sekira sa lavljom glavom na vrhu P GALB AED CVR. Prototip kovan 69. g.s.e. (App. T. II, 13, 14).1125 – Bista Vestalke Emilije iza venac ispred simplum – Bazilika Emilija M LEPIDVS AIMILIA REF S. Prototip kovan 65. g.s.e. (App. T. II, 15, T. App. III, 1).1126 – Glava Flore iza lituus – Dva vojnika drže mačeve i štitove jedan naspam drugog C SER VEIL C F. Prototip kovan 57. g.s.e. (App. T. III, 2, 3).1127

1114 BMC III, p. 138, n. 2a, Pl. 22.2; RIC II, n. 767; Postoje 1115 BMC III, p. 139, n. 4, Pl. 22.5; RIC II, n. 769. 1116 BMC III, n. 673, Pl. 22.6; RIC II, n. 771; RRC 287/1, Pl. XL.1. 1117 BMC III, n. 674, Pl. 22.7; RIC II, n. 773; RRC 297/1b, Pl. XL.18. 1118 BMC III, n. 675, Pl. 22.8; RIC II, n. 776; RRC 341/1, Pl. XLIV.8. 1119 BMC III, n. 676, n. 677, p. 139, n. 11c, Pl. 22.9, 22.10, 22.11; RIC II, n. 777, n. 778, n. 779; RRC 348/1-3, Pl. XLV.18-20. 1120 BMC III, n. 679, Pl. 22. 12; RIC II, n. 783; RRC 365/1c, Pl. XLVIII.13. 1121 BMC III, n. 678, Pl. 22.13; RIC II, n. 780; RRC 362/1, Pl. XLVII.10. 1122 BMC III, n. 680, Pl. 22.14; RIC II, n. 770; RRC 369/1, Pl. XLVIII.1. 1123 BMC III, p. 139, n. 16, Pl. 22.15; RIC II, n. 781; RRC 378/1c, Pl. XLVIII.18. 1124 BMC III, n. 681, Pl. 22.16; RIC II, n. 785; RRC 390/1, Pl. XLIX.13. 1125 BMC III, n. 682, Pl. 22.17; RIC II, n. 789; RRC 406/1, Pl. L.14. 1126 BMC III, n. 683, Pl. 22.18; RIC II, n. 790; RRC 419/3b, Pl. LI.10. 1127 BMC III, p. 140, n. 21, Pl. 22.19; RIC II, n. 781; RRC 423/1, Pl. LI.15.

131

– Bista Dijane sa dijademom na kojoj je polumesec iza lituus FAVSTVS – Mauretanski kralj, Bokh kleči i predaje Suli grančicu ovaj sedi na platformi, d. kleči Jugurta s vezanim rukama FELIX. Prototip kovan 56. g.s.e. (App. T. III, 4, 5).1128 – Glava Libertas – Povorka predvodjena glasnikom iza Lucije Brut kao konzul u pratnji dva liktora. Prototip kovan 54. g.s.e. (App. T. III, 6, 7).1129 – Bista Veste Q CASSIVS VEST – Hram Veste gore statua koja drži pateru i skiptar, u hramu kurilska stollica u polju urna. Prototip kovan 55. g.s.e. (App. T. III, 8, 9).1130 – Glava Bonus Eventus iza LIBO ispred BON EVENT – Puteal PVTEAL SCRIBON. Prototip kovan 62. g.s.e. (App. T. III, 10, 11).1131 – Glava Konkordije PAVLLVS LEPIDVS CONCORDIA – L.A.Paulus stoji pored trofeja s druge strane je Perseus sa sinovima TER PAVLLVS. Prototip kovan 62. g.s.e. (App. T. III, 12, 13).1132 – Glava Kvirina C MEMMI C F QVIRINVS – Cerera sedi drži klasje i baklju, kraj nogu zmija MEMMIVS AED CERIALIA PREIMVS FECIT. Prototip kovan 56. g.s.e. (App. T. III, 14, 15).1133 – Glava Venere – Eneja nosi Anhisa i nosi paladijum CAESAR. Prototip kovan 47-46. g.s.e. (App. T. IV, 1, 2).1134 – Bista Monete MONETA – Nakovanj izmedju klešta i čekića iznad kapa Vulkana, sve u lovorovom vencu CARISIVS. Prototip kovan 46. g.s.e. (App. T. IV, 3, 4).1135 – Glava Afrike sa lavljom kožom ispred klasje ispod plug Q METELL SCIPIO IMP – Herkul drži batinu i lavlju kožu EPPIVS LEG F C. Prototip kovan 47-46. g.s.e. (App. T. IV, 5, 6).1136 – Glava Sola sa radijalnom krunom ACISCVLVS – Evropa na biku L VALERIVS. Prototip kovan 45. g.s.e. (App. T. IV, 7, 8).1137 – Glava konzula M.C.Marcela MARCELLINVS – Hram na podijumu ispred figura u togi nosi trofej MARCELLVS COS QVINO. Prototip kovan 50. g.s.e. (App. T. IV, 9, 10).1138 – Glava Apolona – Dijana Lucifera sa lukom i tobolcem drži dve baklje P CLODIVS M F. Prototip kovan 42. g.s.e. (App. T. IV, 11, 12).1139 – Glava L.Regulusa – Modius izmedju dva klasa L LIVINEIVS REGVLVS. Prototip kovan 42. godine s.e. (App. T. IV, 13, 14).1140 – Glava Cerere - Q. Cornuficus stoji u togi kruniše ga Junona Sospita koja drži štit i mač Q CORNVFICI AVGVR IMP. Prototip kovan 42. g.s.e. (App. T. IV, 15, App. T. V, 1).1141

1128 BMC III, p. 140, n. 23, Pl. 22.20; RIC II, n. 792; RRC 426/1, Pl. LI.18. 1129 BMC III, n. 684, Pl. 22.21; RIC II, n. 797; RRC 433/1, Pl. LII.9. 1130 BMC III, n. 685, Pl 22.22; RIC II, n. 796; RRC 428/1, Pl. LII.3. 1131 BMC III, n. 686, Pl. 23.1; RIC II, n. 787; RRC 416/1a, Pl. LI.4. 1132 BMC III, p. 140, n. 27, Pl. 23.2; RIC II, n. 788; RRC 415/1, Pl. LI.3. 1133 BMC III, n. 687, Pl. 23.3; RIC II, n. 799; RRC 427/2, Pl. LI.23. 1134 BMC III, p. 141, n. 31, Pl. 23.4; RIC II, n. 801; RRC 458/1, Pl. LIV.10. 1135 BMC III, n. 688, Pl. 23.5; RIC II, n. 805; RRC 464/2, Pl. LIV.26. 1136 BMC III, p. 141, n. 33, Pl. 23.6; RIC II, n.802; RRC 461/1, Pl. LIV.15. 1137 BMC III, p. 141, n. 34b, Pl. 23.7; RIC II, n. 804; RRC 474/1b, Pl. LVI.4. 1138 BMC III, n. 689, Pl 23.8; RIC II, n. 809; RRC 439/1, Pl. LII.18. 1139 BMC III, n. 691, Pl. 23.12; RIC II, n. 814; RRC 494/23, Pl. LIX.17. 1140 BMC III, n. 692, Pl. 23.13; RIC II, n. 813; RRC 494/29, Pl. LIX.22. 1141 BMC III, p. 141, n. 40, Pl. 23.11; RIC II,n. 808; RRC 509/5, Pl. LXI.22.

132

– Glava Bruta (?) SERVIVS RVFVS – Dioskuri stoje i drže koplja i mačeve. Prototip kovan 41. g.s.e. (App. T. V, 2, 3).1142 – Glava N.Vala C NVMONIVS VAALA – Vojnik sa šlemom napada štitom i mačem na barijeru iza koje je vojnik koji zamahuje kopljem VAALA. Prototip kovan 41. g.s.e. (App. T. V, 4, 5).1143 – Glava Pompeja Velikog MAG PIVS IMP ITER – Neptun s nogom na pramcu broda, l. i d. Anapias i Amplinomus obojica nagi nose svaki na ramenima roditelje PRAEF CLAS ET ORAE MARIT. Prototip kovan 42-40. g.s.e. (App. T. V, 6, 7).1144 – Glava Julija Cezara C IVLIVS CAES IMP COS III – Venera stoji lakat oslanja na stub, drži šlem i koplje, štit pored. Nema prototipa. Postoji sličan primerak u kovanju Cezara iz 44. godine s.e. s Venerom koja drži Viktoriju i skiptar dok se laktom naslanja na štit (App. T. V, 8).1145 – Glava Julija Cezara DIVVS IVLIVS – Nemeza hoda drži krilati kaducej uperen na dole, d. ruka ka licu, dole zmija. Nema prototipa. (App. T. V, 9).1146 Komemorativni imperijalni tipovi: – Glava Avgusta AVGVSTVS – Konjanjička statua Agripe, nosi trofej preko ramena, postolje ornamentisamo pramcima brodova COSSVS CN F LENTVLVS. Prototip kovan 13. g.s.e. (App. T. V, 10, 11).1147 – Glava Avgusta AVGVSTVS COS XI – Glava Agripe sa corona muralis i rostralnom krunom M AGRIPPA COS TER COSSVS LENTVLVS. Prototip kovan 13. g.s.e. (App. T. V, 12, 13).1148 – Glava Avgusta CAESAR AVGVSTVS DIV F PATER PARTIAE – Krokodil. Prototip kovan 28. g.s.e. (App. T. V, 14).1149 – Glava Avgusta DIVVS AVGVSTVS – Aquila izmedju dva standarda. Prototip nije poznat (App. T. V, 15).1150 – Glava Tiberija TI CAES DIVI AVG F AVGVSTVS – Pax (Livija) sedi drži grančicu i skiptar. Prototip kovan 15-16. g. (App. T. VI, 1, 2).1151 – Glava Klaudija DIVVS CLAVDIVS – Konkordija sedi drži pateru i dupli rog izobilja. Prototip nije poznat (App. T. VI, 3).1152 – Glava Galbe GALBA IMPERATOR – Libertas drži pileus i vindiktu. Prototip kovan 68./69. g. (App. T. VI, 4, 5).1153

1142 BMC III, p. 141, n. 36, Pl. 23.9; RIC II, n. 810; RRC 515/2, Pl. LXII.11. 1143 BMC III, n. 690,Pl. 23.10; RIC II, n. 812; RRC 514/2, Pl. LXII.9. 1144 BMC III, n. 693, Pl. 23.14; RIC II,n. 811; RRC 511/3a, Pl. LXII.2. 1145 BMC III, n. 696, Pl. 23.17; RIC II, n. 806; Za sličan primerak vidi RRC 480/3, Pl. LVI.20. 1146 BMC III, n. 697, Pl. 23.18; RIC II, n. 816. 1147 BMC III, n. 694, Pl. 23.15; RIC II, n. 817; BMC I, n. 123, Pl. 4.13; RIC I, n. 171. 1148 BMC III, n. 695, Pl. 23.16; RIC II, n. 818; BMC I, n. 121, Pl. 4.12; RIC I, n. 172. 1149 BMC III, p. 144, n. 4, Pl. 23.20; RIC II, n. 819; BMC I, n. 650, Pl. 16.1; RIC I, n. 19. Za prototip vidi T. XXIV, 4 u ovom radu. 1150 BMC III, n. 699, Pl. 23.21; RIC II, n. 820. 1151 BMC III, p. 144, n. 6, Pl. 23.22; RIC II, n. 821; BMC I, n. 65, Pl. 23.14; RIC I, n. 3. 1152 BMC III, n. 700, Pl. 24.1; RIC II, n. 823. 1153 BMC III, n. 701, Pl. 24.2; RIC II, n. 824; RIC I, n. 85; BMC I, n. 176, Pl. 53.11.

133

– Bista Jupitera I O M CAPITOLINVS – Vesta sedi drži pateru i baklju. Prototip pripada kovanju Gornje Germanije s kraja 68. g. iz vremena pobune protiv Galbe (App. T. VI, 6, 7).1154 – Glava Vespazijana DIVVS VESPASIANVS – Zvezda sa osam krakova iznad biste Merkura i Jupitera. Prototip nije poznat (App. T. VI, 8).1155 – Glava Vespazijana IMP CAESAR VESPASIANVS AVG – Trofej ispod koga kleči zarobljenik. Prototip kod Vespazijana ne postoji, ima ga u kovanju Tita 79. g. (App. T. VI, 9).1156 – Na ukupno tri primera Vespazijana i Tita na rv. se javlja munja na tronu. Prototip u kovanju Tita 80. g. (App. T. VI, 10, 11).1157 – Na dva primerka Vespazijana i Tita na rv. je predstavljen trofej na palminom drvetu. Prototip u kovanju Vespazijana (App, T. VI, 12).1158 – Bista Nerve IMP NERVA CAES AVG – Šake u rukovanju. Prototip kovan 96. g. (App. T. VI, 13, 14).1159 – Bista Nerve DIVVS NERVA – Nerva drži skiptar i grančicu u bigi slonova koji imaju svog vozača. Prototip nije poznat (App. T. VI, 15).1160 Izbor republikanskih uzora u velikoj meri odnosi se na vojsku, bilo da su predstavljena vojnička božanstva, bilo da se pominju slavni preci i njihovi vojni uspesi, ili se radi o aluzijama na savremene političke i vojne dogadjaje I veka s.e. Ovaj Trajanov izbor nije slučajan i sam profesionalni vojnik, često u svom redovnom kovanju koristi motive koji su vezani za vojsku i pobede rimskog oružja. Otuda ne čudi što je izbor kod kopiranja pao uglavnom na ovakve motive. Trajanove pobede predstavljene su kao kontinuitet prepoznatljivih podviga prošlosti, kao prirodni sled daljeg razvoja rimske države. Najstariji dogadjaj u čast heroja prošlosti, koji se pominje kopiran je s denara kovanog 50. g.s.e. i predstavlja konzula Marcela pod čijom komandom je zauzeta Sirakuza 211. g.s.e,. na rv. je figura konzula koji unosi trofej (spolia optima) u hram.1161 Dogadjaji iz Trećeg makedonskog rata našli su svog odraza u denaru Pavla Lepida kovanom 62. godine s.e. Monetar naglašava svoje poreklo od čuvenog vojskovodje Emilija Paula, koji je svojevremeno tri puta proglašen imperatorom. Prisustvo Perseja i njegovih sinova skreće pažnju na poslednju i najveću pobedu Emilija Paula, na pobedu kod Pidne 168. g.s.e. Konkordija na av. upućuje na Concordia ordinum, centralnu temu Ciceronove politike 63. g.s.e. Aluzija na Cicerona ukazuje da je monetar bio njegov simpatizer.1162 Emilije Paul slavljen je medju Rimljanima kao ovaploćenje vrlina i plemenitosti. Očigldeno nastojanje Trajana da poveže svoje pobede u dačkim ratovima s herojskim dogadjajima prošlosti uslovili su izbor ovog motiva za kopiranje. Novac jednog od pristalica Sule ušao je u Trajanovu emisiju, denari s predstavom Apolona i

1154 BMC III, p. 145, n. 11, Pl. 24.3; RIC II, n. 825; BMC I, n. 72, Pl. 51.23; RIC I, n. 11. 1155 BMC III, n. 702, Pl. 24.4; RIC II, n. 828. 1156 BMC III, p. 145, n. 12, Pl. 24.5; RIC II, n. 826. Za primer u kovanju Tita vidi T. XXIV, 14. 1157 BMC III, n. 703, Pl. 24.7; RIC II, n. 829; BMC II, n. 49, Pl. 45.9. 1158 BMC III, n. 704, Pl. 24.8; RIC II, n. 831; RIC II, 301. 1159 BMC III, p. 145, n. 22, Pl. 24.13; RIC II, n. 836; RIC II, n. 2, Pl. VIII.112. 1160 BMC III, n. 706, Pl. 24.12; RIC II, n. 835. 1161 RRC p. 460; App. T. IV, 9, 10. 1162 RRC p. 441; App. T. III, 12, 13.

134

makedonskog štita kovani su 82. godine, ali i oni sami već predstavljaju kopiju denara iz 133. g.s.e.1163 Monetar je potomak Kvinta Cecilija Metela koji je porazio Andriska, lažnog Persejevog sina, 148. g.s.e. i priključio Makedoniju kao provinciju rimskoj državi. Denar kovan 56. g.s.e. predstavlja mauretanskog kralja Bokha koji predaje Jugurtu Suli. Sula koji je kao Marijev kvestor učestvovao u završnim operacijama rata, sprijateljio se s Jugurtinim tastom Bokhom uz čiju pomoć je uspeo da zarobi Jugurtu. Plutarh pripoveda da je motiv predaje Sula imao urezan na svom pečatnom prstenu. Iako je Marije proslavio trijumf za ovu pobedu, ona je u narodu pripisivana Suli i to je jedan od prvih razloga njihvog sukoba.1164

Savremena zbivanja tokom I veka s.e. našla su odraza na denarima kovanim 87. g. Na tri denara monetara Dosena prikazane su biste Jupitera, Junone i Minerve, dok je na rv. uvek trijumfalna kvadriga ornamentisana munjom, koju vozi mala Viktorija.1165 Kroford asocijaciju Kapitolniske trijade s munjom kao supstitucijom Jupitera i Viktorijom vidi kao želju za trijumfom pristalica Sule nad Marijem.1166 Denari kovani 82. g.s.e. u Galiji prikazuju bistu Viktorije na av. i aquila izmedju dva standarada na rv. Monetar je Valerije Flak, prokonzul u Galiji, koji obeležava ovim novcem rezultate prvih Sulinih akcija protiv Sertorija u Španiji.1167 Kroford smatra da denari s predstavom Bonus Eventus iz 62. g.s.e. predstavljaju obeležavanje uspešnog okončanja Katilinine zavere.1168 Podsećanje na Lucija Bruta, legendarnog osnivača Republike i prvog konzula, predstavljenog u pratnji liktora, prikazan je na denarima kovanim 54. g.s.e. uz pozivanje na Libertas koja je na av, što u celini čini opoziciju Pompeju u njegovoj političkoj borbi s Cezarom krajem 50-tih godina I veka s.e.1169 Kopiran je i novac Seksta Pompeja kovan za vreme njegovog upravljanja Sicilijom. Na av. je prikazana bista Pompeja Velikog, a na rv. je u sredini kompozicije Neptun, dok su l. i d. katanska braća Amfinom i Anapije, koji su prilikom erupcije Etne spasli roditelje noseći ih na ledjima.1170 Sekst Pomopej izražava pietas prema ocu na ovaj način. K. Kornufik kao komandant vojske u Africi kuje 42. g.s.e. denare na kojima je prikazan dok ga kruniše Junona Sospita. Svi njegovi tipovi na novcu posvećeni su provinciji Africi ili podsećanju na Kvintovo poreklo iz Lanuvija.1171 Na denaru iz 41. g.s.e. monetara Servija Rufa, nalazi se predstava Dioskura na rv. koja upućuje na njegovo poreklo iz Tuskuluma. Ali glava na av. po Krofordu podseća na lik Bruta, što bi predstavljalo izraz simpatija monetara, naravno bez navodjenja imena Bruta. Po njemu to ne može biti glava Sulpicija Rufa kako su naveli Sidnehem i Matingli.1172

Medju motivima koji su kopirani u Trajanovoj seriji nalaze se i oni koji slave vojničku hrabrost i odanost obavezi, izražavajući virtus u prvom redu. To su, na primer, predstave dva vojnika jednog naspram drugog ili vojnika koji napada na barikadu.1173 Predstave božanstava koje se pojavljuju u Trajanovim kopiranim republikanskim

1163 App. T. II, 7, 8. 1164 Plut. Sulla, 3; App. T. III, 4, 5. 1165 App. T. I, 12-15, App. T. II, 1, 2. 1166 RRC p. 362-363. 1167 RRC p. 381; App. T. II, 3, 4. 1168 RRC p. 442; App. T. III, 10, 11. 1169 RRC p. 455; App. T. III, 6, 7. 1170 App. T. V, 6, 7. 1171 RRC p. 519; App. T. IV, 15; App. T. V, 1. 1172 RRC p. 523; BMC p. 141; RIC p. 310; App. T. V, 2, 3. 1173 App. T. III, 2, 3; App. T. V, 4, 5.

135

primerima, takodje se mogu povezati s vojnom tematikom. To su predstave Janusa, Dioskura, Rome, Viktorije, Herkula, Jupitera, Minerve. O propagandi pietes svedoče novci s predstavama Vestalki ili Vestinog hrama, kao i pomenuta predstava katanske braće Amfinoma i Anapija.

Kopiran je i Cezarov denar iz 47-46. g.s.e. s glavom Venere i Enejom koji nosi Anhisa i paladijum, aludirajući na poreklo roda Julijevaca od Venere.1174 Još jedan primerak iz Trajanove serije posvećen je istoj aluziji, ali bez postojećeg prototipa, na av. je glava Cezara, a na rv. Venera pobednica.1175 Prototip ne postoji ni za sledeći novac posvećen Cezaru, koji na rv. ima predstavu Nemeze.1176 Primerci koji su namenjeni Avgustu u Trajanovoj seriji prikazuju ga kao velikog vojskovodju i osvajača. Kopiraju se dva motiva s Agripom na rv. i Avgustov Aegipto capta motiv s krokodilom. Osim toga Trajan kuje još jedan motiv koji nema prototipa u Avgustovom kovanju. To je predstava aquila izmedju dva standarda na rv.1177 Tiberije je povezan s Paks, odnosno Livijom;1178 Klaudije s Konkordijom za čiju predstavu nema prototipa;1179 Galba s Libertas;1180 kovanje gradjanskog rata zastupljeno je kopiranim primerkom s Jupiterom na av. i Vestom koja drži pateru i baklju na rv.;1181 Vespazijan je označen ponovo kao osvajač i predstavljen prikazom trofeja u čijem podnožju kleči zarobljenik, ili predstavom munje na tronu. Za jedan njegov primerak ne postoji prototip, to je motiv velike zvezde iznad koje se nalaze biste Merkura i Jupitera.1182 Tit je zastupljen ponovo predstavom munje na tronu ili trofejem sa zarobljenikom.1183 Konačno, novci posvećeni Nervi predstavljaju šake u rukovanju i još jednom predstavom koja nema prototipa. Ovde je Nerva prikazan kako drži grančicu i skiptar dok se vozi u bigi slonova.1184 Ovom serijom Trajana rimska istorija prikazuje se kao harmonična, u celosti od najranijih dana do njegovog vremena.

1174 App. T. IV, 1, 2. 1175 App. T. V, 8. 1176 App. T. V, 9. Apijan (App. Bell. Civ. II.90) beleži da je Cezar pošto se osvetio za Pompejevo ubistvo, naredio da se on sahrani i na tom mestu podigne svetilište Nemezi. Apijan na istom mestu pominje i da je u vreme Trajanovog uništavanja Judejaca u Egiptu, ovo svetilište srušeno iz ratnih potreba. Da li je to razlog, za kovanje ovog primerka, ili se radi o pijetetu koji Trajan ima prema Cezaru? 1177 App. T. V, 10-15. 1178 App. T, VI, 1, 2. 1179 App. T. VI, 3. 1180 App. T. VI, 4, 5. 1181 App. T. VI, 6, 7. 1182 App. T. VI, 8-11. 1183 App. T. VI, 12. 1184 App. T. VI, 13-15.

136

DODATAK 2. Interregnum kovanje

Period poznat kao interregnum tokom Carstva obeležava vreme izmedju aprila i septembra 275. godine, odnosno od ubistva Aurelijana do izbora Tacita. Aurelijan je ubijen u Trakiji, gde se nalazio radi priprema za rat protiv Persijanaca. Zaveru je skovao njegov sekretar, Eros, koji je oficirima pokazao lažne dokumente potpisane navodno od Aurelijana, u kojima se naredjuje njihovo smaknuće. Posle otkrivanja prevare Eros je ubijen, ali se šteta učinjena ubistvom Aurelijana nije mogla nadoknaditi. Posle ovog zločina vojska oseća krivicu i stid, pa izbor novog cara prepušta Senatu tražeći da preuzme svoje stare funkcije. S druge strane, davno je prošlo vreme kada je Senat još uvek pokušavao da se stidljivo izbori za svoja izgubljena prava, i sada se našao nespreman u novonastaloj situaciji.1185 Tokom ovog perioda kovan je novac za caricu Severinu, ženu Aurelijanovu, koja na taj način postaje jedina žena augusta, za koju je novac kovan samostalno. Ovo kovanje bilo je sigurno podržano od strane Senata, kako bi dobili na vremenu, održali kontinuitet u carskoj vlasti, obeshrabrili eventualne uzurpatore i konačno izabrali novog princepsa. Novci Severine nose rv. legendu CONCORDIA MILITVM s predstavom Konkordije koja drži dva standarda (T. App. VI, 16).1186 Pored ovih kovan je i bronzani novac u nadležnosti Senata. Na av. ovog novca predstavljena je glava Genija rimskog naroda s lovorovim vencem ili zrakastom krunom na čijem je vrhu predmet, različito tumačen, ali najverovatnije se radi o kuli, dok je na rv. je u lovorovom vencu legenda INT VRB (T. App. VI, 17, a, b).1187 Natpis se tumači ili kao introitus urbis i označava nezabeleženi ulazak u Rim (verovatno cara) ili kao interregnum urbis.1188 U septembru 275. godine za cara je proglašen Tacit, koji je ubrzo postavio brata Florijana za prefekta pretorije, čime je okončan period interregnuma.1189 Počevši od XVI veka traju rasprave u nauci vezane za Int Urb primerak, ali još uvek nije uspostavljen konsenzus u vezi toga da li je kovan za vreme Galijena ili interregnuma. Jedino što nije sporno je da je kovan u Rimu.1190

1185 CAH XII, 310. 1186 RIC V.1, n. 2, Pl. IX.134. 1187 RIC V.1, n. 2, Pl. IX.139. 1188 RIC V.1, p. 361, f. 2 1189 CAH XII, 312. 1190 Jang (Yonge D, 1979, 47-60) navodi mišljenja svih prethodnih istraživača koji su se bavili ovim problemom (47-48, f. 1-9: Erizzo, Tristan, Patin, Banduri, Ekhel, Mattingly, Alföldi, Weeb). Potom, na osnovu analize težina, tehnike kovanja i stila, zaključuje da se radi o kovanju iz vremena Galijena. Kao mogući povod navodi 268. godinu kada se Galijen vraća u Italiju napuštajući rat s Gotima, zbog pobune Aureola. U Rimu su već otpočeli pripreme za njegov trijumf i po mišljenu Janga, novac je pripreman za ovu priliku koja se nikada nije dogodila, jer je Galijen ubijen.

137

VIII - Zaključak

Opšte je prihvaćeno, da je cilj svake političke propagande da deluje na zajednicu putem raspoloživih sredstava ubedjivanja i političke motivacije, kako bi modelovala njihove reakcije na željeni način.1191 Politički cilj jeste dostići odobravanje onih kojima se obraća, vršeći ubedljiv pritisak na neprisiljavajući način. Ova aktivnost ima više nivoa: počinje s budjenjem interesovanja, kroz sugestije, do zauzimanja specifičnog željenog stava. Predstave na rimskom carskom novcu svakako »govore« šta se zaista dogadjalo, naravno, prikazujući to na najprihvatljiviji mogući način za administraciju. Carevi su visok nivo političke propagande ostvarivali koristeći novac kao najmoćnije oružje. Pored novca oni koriste uspešno i druga sredstva kao što su na primer geme, koje takodje imaju svoju ulogu u političkoj propagandi, ali uglavnom kroz ličnu vezu sa svojim korisnikom. Masovna proizvodnja gema nesumnjivo je zavisila od vrste materijala korišćenog za izradu. Skupo poludrago kamenje imalo je ograničen broj kopija. Brojni javni spomenici, gradjevine i natpisi takodje su imali ovu svrhu. Novac je, medjutim, imao prednost nad svim drugim sredstvima, prvenstveno zbog svoje uloge kao sredstvo plaćanja, a to ga je činilo neizostavnim u svakodnevnom životu i zahtevalo njegov veliki tiraž. Ta okolnost dobro je iskorišćena od samih početaka kovanja novca, najpre označavajući pripadnost odredjenoj zajednici, a onda i radi prenošenja propagandnih ideja. Kao veština razvija se tokom vremena, da bi u doba Rimskog carstva dostigla svoj vrhunac. Kovanje novca imalo je centralnu ulogu kako u rimskoj državnoj politici, tako i u komercijalnm životu Carstva.1192

Novac kao izvor sadrži aspekte, i ličnosti, i vremena i u najvećem broju slučajeva, smešten je u stvarni istorijski kontekst. Predstave i legende na novcu povezane su s propagandnom idejom i medjusobno su komplementarne. Samo ponekad legenda i prikazana ideja nose potpuno isto značenje. Legenda ipak česće služi ne toliko da objasni predstavu, koliko da razvije ideju koja je prikazana. Bliže upoznavanje s činiocima koji sadrže efekte propagandne aktivnosti, dopušta formiranje vrlo efikasnog programa delovanja na odredjene ciljne grupe. Delotvornost propagande uslovljena je, izmedju ostalog, individualnošću samih primalaca, njihovim položajem u društvu i stepenom obrazovanja, stvarnom situacijom u kojoj se poruke primaju, a konačno i opštim društvenim, političkim, kulturnim i uticajem sredine. Ako ovi aspekti nisu uzeti u obzir, delotvornost propagandne aktivnosti može biti uveliko umanjena.

Uzimajući u obzir ekonomski faktor, položaj u društvu i nivo obrazovanja korisnika propagandne delatnosti, oficijelni ideološki koncepti pažljivo su birani i usmeravani. Predstave kovane na medaljonima i zlatnom novcu namenjeni su višim i obrazovanijim slojevima društva, za razliku od srebrnog i naročito bronzanog novca koji su dolazili u ruke običnih vojnika. Bronzani, a većinom i srebrni novac imaju ulogu 1191 Morawiecki L, 1983, 13. 1192 Harl K.W, 1996, 27.

138

popularizatora velikih mitoloških i vojnih tema, dok zlatan novac i medaljoni te teme pročišćavaju.1193 Funkcija medaljona kao sredstva političke propagande specifična je. Neki od tipova na medaljonima konkretno su naslovljeni i trebali su da prenesu posebnu poruku ili da prošire autoritet izdavača. Medjutim, velika većina dizajnirana je da sagleda i objasni odredjene opšte i stalne aspekte carske vlasti. Oni su se stalno menjali već prema osnovama na kojima počiva carski sistem i ciljevima koje je želeo da ostvari. Kao instrument propagande, medaljoni su tokom istorije Carstva, predstavljali stalnu struju tradicije.1194 Medju obrazovanijim slojevima u društvu oni su morali delovati na odredjeniji način, u poredjenju s predstavama na novcu namenjenim masama. Veliki broj predstava koje je kovao Antonin Pije na medaljonima povodom proslave 900 godina od osnivanja Rima, na primer, izražavaju njegovo neslaganje s kosmopolitskim ukusom Hadrijana. Interesi Antonina Pija ležali su u Italiji i Rimu i ovim predstavama pokušava da podstakne interesovanje za drevnu rimsku religiju i istoriju. Prikazuju se scene vezane za mitsko osnivanje Rima ili heroje rimske prošlosti – Eneja, koji napušta zapaljenu Troju noseći oca i vodeći sina, Eneja i Askanije koji stižu na obalu Lacija, vučica s blizancima, Kokles, augur Navije itd. Istovremeno se i na novcu pojavljuju slični motivi ali razumljiviji za šire slojeve, kao što su Mars, Romul, ancile. Na novcu se ponavljaju i motivi Eneje, ali na nivou same identifikacije, bez ulaženja u detalje mita. S druge strane, medju tipove vojnog karaktera spada predstava cara ispred Afrike koja leži i Viktorije koja u drugom planu podiže trofej, koja je izgleda zamišljena da izvuče što više od nebitnih vojnih operacija u Mauretaniji.1195 I dok Antonin Pije predstavlja Jupitera koji gazi titana, ilustrujući snagu rimske civilizacije naspram snaga varvarizma, Marko Aurelije definiše te snage u vidu palog Germanina.1196 Od Gordijana III nadalje omiljenu temu na medaljonima predstavlja trijumfalni adventus. Gotovo da ni jedan car ne propušta priliku da se prikaže u ovoj raskošnoj i svečanoj sceni. Medju tipovima koji slave pobede na medaljonima mogu se videti brojne scene u kojima cara kruniše Viktorija, ili u kojima otac i sin drže izmedju sebe glob s Viktorijom ili pak u trenutku koji beleži njihov trijumf. Dinastička politika je još jedna od tema koju susrećemo na medaljonima. Predstave prinčeva u ulozi princeps iuventutis od III veka gotovo da su obavezne na medaljonima. Važan segment propagande na medaljonima predstavlja isticanje carskih vrlina, u prvom redu virtus. Ona se najpre pojavljuje na medaljonima s predstavom lova na divlje zveri počev od Hadrijana. Simbolična predstava životinje biva potom zamenjena likom stvarnog neprijatelja, i postaje popularan motiv na medaljonima III veka. Uopšteno uzevši, najčešće teme zastupljene na medaljonima su one koje se odnose na pobedu, slavu i trijumf. Da bi smo sveli izlaganje o uticajima političke propagande ostvarivane preko reversnih predstava na novcu i medaljonima tokom Principata, a koji su usmereni na specifičnu ciljnu grupu – vojsku, neophodno je razmotriti na trenutak političku i vojnu situaciju tokom I veka s.e, koja je neposredno prethodila i uzrokovala promene u državnoj organizaciji ustanovljenjem Principata. Rimska ekspanzionistička politika dovela je krajem II veka s.e. do velikih promena u državnoj i vojnoj organizaciji. S jedne strane Rimska država postala je najveća

1193 Depeyrot G, 1987, 55. 1194 Toynbee J.M.C, 1986, 193. 1195 Vidi T. XXVI, 10. 1196 Vidi T. XLIX, 1, 2.

139

sila u Sredozemlju, koja se prostirala na tri kontinenta. S druge strane propadanje seljačkog staleža, porast sirotinje, koncentrisanje vlasti u rukama optimata, doveli su ovaj sistem u ozbiljnu i dugotrajnu krizu. Veliki porast broja robova koji su na latifundijama radili umesto slobodnih seljaka, koji su služili u vojsci, dodatno je produbila krizu. Sukob izmedju optimata i populara zaoštrio se još više tokom argarnih reformi braće Grah. Ali ovim reformama niti je sprečeno propadanje seljaštva, niti je regulisano pitanje popunjavanja trupa, a stari sistem mobilisanja postao je sve teži. Marijeva vojna reforma dovela je do pretvaranja vojske gradjana u vojsku najamnika, u koju su primani i ljudi bez cenza. Mnoštvo sirotinje lako je bilo privoleti da za službu i platu stupe u vojsku. Njeno preobraćanje u profesionalnu vojsku bio je jedan od elemenata ispoljavanja krize početkom I veka s.e. Reforme Marija samo su zarvršile već započet proces i vojska postaje samostalna organizacija sa specifičnim interesima. I dok su ranije vojnici želeli brzo okončanje rata i povratak svojim poslovima, sada Marijevi vojnici teže novim pohodima koji im omogućavaju dobijanje dela plena. Autoritet vojinih lidera neizmerno je rastao shodno pobedama i s njima povezanim podelama novca i zemlje. Popularnost vodje učvršćivala se njegovim ličnim kvalitetom, ali i pretenzijama da je izabran, i pod zaštitom nekog od božanstava. Sve ovo preobraćalo je ličnost vojnog komandanta u očima vojnika u harizmatičnog vodju. Vojnici su bili spremni da takvim vodjama služe ne samo u spoljnim ratovima, nego i da potpomognu njegove političke ambicije u unutrašnjoj politici. Vojskovodje šire popularnost medju legionarima i veteranima na sve moguće načine, uključujući podelu novčanih darova i zemlje, ali isto tako i uz pomoć postojeće političke propagande. Lideri pozne Republike sprovode velike kampanje podele zemlje veteranima, koja nije postajala deo ager publicus, već njihova privatna svojina. Od tada, veza vojnika s civitas je slabila, a istovremeno jačala je njihova zavisnost od lidera. Povezanost tradicionalnih shvatanja »vojnik« i »gradjanin« je narušena.1197 Ideja koncentracije vlasti u rukama komandanta vojske postala je popularna medju vojnicima. Za komandanta se sada otvara perspektiva jednovlašća, čije je sredstvo vojska. Jasne promene se odvijaju i u ideologiji, iako su tu manje primetne, uspešno prilagodjene propagandom. Uspostavljanjem jednovlašća još se dugo očuvala ideja o sistemu moralnih vrednosti, i tradicionlanom shvatanju res publica i libertas. Naravno, one su sada adaptirane prema novim društvenim i političkim okolnostima. Raniji arhetip idealnog Rimljanina, muškarca, zasnovan na mos maiorum koji ističe naslednu hegemoniju oligarhije i mrežu prava, dužnosti i moralnih obaveza koje su vezivale gradjane za državu – takodje je morao biti prilagodjen.1198 Usledio je niz teških unutrašnjh političkih sukoba izmedju pojedinih lidera, najpre izmedju Marija i Sule, istovremeno je izbio i Saveznički rat, uz sukobe i sa spoljnim neprijateljem. Brojna pogubljenja, progoni i otimanja imovine postaju rimska svakodnevica. Mimo svih običaja i zakona, Sula je izabran za doživotnog diktatora i u suštini je uživao apsolutnu vlast. Njegovu vladavinu terora uskoro su zamenile haotične borbe političkih moćnika, Pompeja, Krasa i Cezara. Nova vojska postaje simbol zloupotreba, izdajništva i nereda. Ponovni red u vojsci zavešće Cezar, koji je razumeo vojnike, delio s njima slavu i nagrade, ali i sve nedaće vojničkog života. Kod Plutarha i Svetonija nalazimo opise odanosti i revnosti vojnika u njegovoj službi, ali i Cezarove požrtvovanosti i posvećenosti vojnicima i vojničkoj službi, bez uskraćivanja priznanja i 1197 Abramzov M.G, 1995, 101. 1198 Santosuosso A, 2004, 23.

140

počasti.1199 Verovatno je tu bio presudan lični primer. Cezar je tokom marševa češće išao pred vojskom peške nego što je jahao, po svim vremenskim prilikama. Prevaljivao bi put neverovatnom brzinom, pretičući i glasnike koje je pred sobom slao.1200 Opet, igrao je i na suptilniju motivaciju, podstičući vojnike na važnost lične časti. Vojnika nije cenio po značaju nego po sposobnostima, zahtevao je disciplinu i bezuslovnu poslušnost, tražeći da vojnici uvek budu spremni za akciju, kao što je i sam uvek bio. Postao je apsolutni autoritet medju svojim vojnicima, koji bi ga pratili gde god zatreba, jer je on bio taj koji je znao šta je najbolje za njih. Na taj način vojska je postala potpuno nezavisna od države; za njene potrebe, hranu, platu, nagrade, dodelu zemlje, brinuo se Cezar. Ona je postala najposvećeniji i najznačajniji nosilac njegovih političkih ideja. Propagandni rat korišćenjem predstava na novcu započeo je još izmedju Marija i Sule. Marijevcima, koji su imali kontrolu u Rimu od kraja 87. do 82. g.s.e, bila je neophodna sva podrška koju su mogli dobiti.1201 U Apolonu su pronašli božanstvo koje je uživalo popularnost u celoj Italiji, s osobinama koje su želeli da proklamuju: on štiti mir i kulturu, pruža bezbendost. S druge strane, Sula je 86. g.s.e. za svoju zaštitnicu izabrao Veneru. Razlozi su verovatno bili kompleksni – lični, religiozni, filozofski i zasigurno politički. Marijevci na av. kuju uglavnom bistu Apolona, dok su na rv. vojničke teme – štitovi, konjanik koji ubija neprijatelja, Viktorija koja kruniše trofej itd. Konačno, Apolon se tu pojavljuje i s munjom u d. ruci (T. LI, 10).1202 Ali i Sula je imao šta da kaže u odgovoru – na retkom kvinaru prikazan je Kupidon kako lomi munju preko kolena.1203 Pobednička mistika Suline Venus Felix omogućila je novi kult Venus Victrix, koji je ustanovio Pompej, stavivši se pod zaštitu ove boginje. Novac obeležava osnivanje kulta prikazom Venere na av. i tri trofeja na rv. (T. LI, 11, a, b).1204 Trofeji predstavljaju tri Pompejeva trijumfa – afrički, evropski i azijski.1205 Verovanje u vrhovnu vladavinu Venere tokom I veka s.e. potvrdio je i Cezar. Svojim kultom Venere on se samo priključio prethodnicima, jer je njegova Venus Genetrix ustvari Sulina trojanska Venera.1206 U ovom religijsko-propagandnom ratu preovladala je Cezarova Venus Genetrix, a Venus Victrix je morala da se pred njom povuče.1207 Kad god je to mogao Cezar je naglašavao poreklo roda Julijevaca od Venere, počev od čuvenog pohvalnog govora povodom smrti tetke Julije 68. g.s.e.1208 Ideja o poreklu od Venere stalno je

1199 Plut. Caes. 15-17; Suet. Caes. 57-68. 1200 Suet. Caes. 57. 1201 Za sve istorijske reference korišćeni: McDonald A.H, 1966, Maškin N.A, 1987. i CAH X-XI. 1202 RRC 354/1, Pl. XLVI.17. 1203 RRC 352/2. 1204 RRC 426/3, Pl. LI.20. 1205 Schilling R, 1954, 297. 1206 Alföldi A, 1956, 83. 1207 Venus Victrix pojavljuje se u istom spletu ideja kao i Sulina, a nijansa vojničkog trabala je da da pečat Pompejeve originalnosti. Schilling R, 1954, 299 smatra da dogadjaji neposredno uoči bitke kod Farsale otkrivaju prevrtljivost u pobožnosti promotera Venus Victrix. Naime, kako nas obaveštavaju Plutarh i Apijan, posle nepovoljnih znamenja uoči bitke, Pompej je usnio san u kome ulazi u svoje pozorištei ukrašava hram Venere Victrix. Zabrinut da to donosi slavu i sjaj rodu Cezara koji potiče od Venere, izabrao je za ratni poklič Hercules Invictus umesto Venus Victrix, koji je upotrebio Cezar (Plut. Pomp. 68; App. Bell. Civ. II.76). 1208 Suet. Caes. 6

141

prenošena kroz njegove govore ali i akcije.1209 Cezarovo majstorsko korišćenje simbolike pronašlo je konkretnu afirmaciju u procesu koji je vodio ka njegovoj deifikaciji. On se transformisao u živi simbol svih vrlina koje su Rimljanima bile bliske. Bio je triumphator, liberator, pater patriae. Sjedinio je virtus s clementia, iustitia i pietas. Za života dodeljene su mu brojne počasti: zlatna stolica u Senatu, dozvola da jaše na konju u Rimu, posvećivane su mu statue i molitve, dobio je posebnog flamena, mesec juli je nazvan njegovim imenom i, konačno, njegov lik se pojavio i na novcu. Kao što primećuje Svetonije, »dodeljene su mu veće počasti nego što ih čovek sme postići«.1210 Većina počasti koje je Cezar dobio od Senata bile su namenjene božanstvima. Iako za života, ipak, od Senata nije dobio ovo zvanično priznanje, veza izmedju nepobedivog vodje, političkog gospodara države i bogova bila je konačno uspostavljena. Odlukom Senata zvanična deifikacija Cezara izvršena je tek 42. g.s.e. i konačno postaje divus Iulius.1211

Spona Marka Antonija i Oktavijana s vojskom upravo je bila ličnost Cezara. S druge strane, u tome je ležao i razlog propasti Bruta i Kasija, posvećenih republikanskim idejama i zavisnih od autoriteta Senata. Erupcijom gradjanskih ratova iskristalisala se vojska zastupljena u dva politička programa – republikanskom i cezarijanskom. Želja da se u njoj održi ili pridobije podrška za jedan od njih rezultovala je od 43. g.s.e. političkom propagandom jačom nego ikada pre. Ona se direktno može pratiti preko novca, a tu se mogu posmatrati i razlozi propasti pojedinih propagandnih pokreta. Ovo je naročito važno na početku gradjanskog rata kada je stav mnogih lidera i vojski bio fleksibilniji. Posle uspostavljanja Drugog trijumvirata propaganda na novcu prati situaciju sve do deklaracije položaja trijumvira. 1212

Prve emisije Antonija i Oktavijana na av. nose njihov lik, dok je na rv. glava Cezara s lovorovim vencem i legendom koja ga označava kao diktatora (T. LI, 12 a, b, 13 a, b).1213 Pred bitku kod Filipa vodi se propagandni rat izmedju trijumvira i pristalica republike, i kod ovih potonjih dominiraju teme Libertas, Apolona i trofeja.1214 Deo emisije Bruta prikazuje Viktoriju koja gazi polomljni skiptar i dijademu, a ovde spada i čuveni primerak EID MAR (T. LI, 14).1215 S druge strane trijumviri kuju predstavu Marsa i Cezarove kurilske stolice još uvek s legendom koja ga identifikuje kao diktatora (T. LI, 15, T. LII, 1).1216 Posle bitke kod Filipa Antonije i Oktavijan se razilaze i pojavljivaće se na novcu vrlo kratko zajedno samo još posle kratkog primirja, uspostavljenog u Brundiziju. Potom je usledio pravi propagandni rat, i to u današnjem smislu reči, koji je

1209 Posle poraza Pompeja počeo je da nosi crvene čizme kao simbol povezivanja s kraljevima Alba Longe, čije se osnivanje vezuje za Askanija, sina Eneje. Dio Cass. XLIII.43.2. 1210 Suet. Caes. 76. 1211 Suet. Caes. 84. 1212 Za sva kovanja tokom pomenutog perioda vidi RRC; Kovanje Savezničkog rata i njegovu simboliku: Voirol A, 1954, 64-67; Propagandni rat izmedju Marija i Sule: Luce T.J, 1968, 25-39; Aspekti propagande na novcu pozne Republike: Alföldi A, 1956, 63-95; Isti, 1973, 131-141; Mattingly H, 1919, 221-234; Isti, 1928; Sutherland C.H.V, 1951; Isti, 1987; Grant M, 1952, 79-85; Evans J.R, 1986, 143-146; Fachin M.C, 1993, 159-161; Promene do kojih dolazi u vojsci: Keppie L, 1997, 89-102; Santosuosso A, 2004. 1213 RRC 488/1, T. LVIII.8; 490/2, T. LVIII.14. 1214 Predstava Apolona od davnina je kod Rimljana povezana s trijumfom. S druge strane Apolon je taj koji je prorekao da će kraljevi biti proterani i u tome leži njegova uloga u osnivanju libera res publica. Na novcu Bruta i Kasija pojavljuje se da označi antitiransku slobodnu misao. O ulozi Apolona i Libertas u kovanju Bruta i Kasija. Vidi Hollstein W, 1995, 113-133. 1215 RRC 507/2, T. LXI.17; Za tip Eid Mar vidi T. XLI.5 u ovom radu. 1216 RRC 497/3, T. LX.21; 497/2a, T. LX.20.

142

briljantno dobio Oktavijan. Na novcu se tako prvi put pojavljuje legenda IMP DIVI IVLI F, u kojoj Oktavijan aludira na poziciju sina deifikovanog Cezara, koji polaže legitimno pravo na osvetu za očevo ubistvo. S tim u vezi pojavljuje se i sidus Iulium, kao i portreti Cezara i Oktavijana na aversu (T. LII, 2, 3).1217 Oktavijan je odlično iskoristio i nezadovoljstvo pristalica rimske tradicije i drevnih običaja prema Antoniju. Na ruku mu je takodje išlo Antonijevo ponašanje i odnosi s Kleopatrom, a naročito proslava trijumfa u Aleksandriji, koja je šokirala rimsku javnost. Otvaranje i čitanje Antonijevog testamenta definitivno je potkopalo njegov autoritet u Rimu. Vojska Zapada položila je zakletvu Oktavijanu u ratu protiv Antonija i Kleopatre. Sa svoje strane, Antonije kuje čuvenu seriju legionarskog novca uoči bitke kod Akcijuma, pokušavajući da sačuva lojalnost vojske. Ali vojska koja je ostavljena da se bori sama kod Akcijuma, pošto je Antonije napustio bojište, ubrzo je prešla na stranu Oktavijana. Posle ove pobede i osvajanja Egipta, Oktavijan 29.g.s.e. u Rimu proslavlja tri veličanstvena trijumfa.

Posle višedecenijskih ratova nastupilo je željno očekivano doba mira. Mada je još uvek bilo zagovornika republikanskog uredjenja, put ka ustanovljenju monarhističkog jednovlašća bio je otvoren.1218 Posle sjajnog vodjenja svoje politike tokom godina gradjanskog rata, Oktavijan sada još mudrije osmišljava i utemeljuje novo državno uredjenje – Principat. Vlast u suštini počiva na autoritetu prvog čoveka u državi, koji je objedinio imperium, vrhovnu komandu nad vojskom, i niz magistratura kojima je ostvarivao zakonodavnu vlast. Imperator Caesar divi filius Augustus imao je tribunsku, konzulsku i cenzorsku vlast, kao i funkciju pontifex maximus. Senat i dalje postoji i do kraja Carstva zadržava izvesna formalna ovlašćenja, od kojih je jedno bila potvrda izbora novog princepsa. Rešenje za novonastalu situaciju Avgust je, dakle, pronašao u okviru postojećih institucija.

Od Avgusta vojska je stacionirana u vojnim logorima, na strateški važnim tačkama u graničnim područjima. Služba je bila dobrovoljna, profesionalna, s odredjenim vremenom službovanja i platom.1219 Avgust ustanovljuje devet pretorijanskih kohorti, od toga tri u Rimu, dok su ostale bile rasporedjene u Italiji. Služba u njima bila je privilegovana; podrazumevala je veću platu i kraći rok. One su bile uvek u pratnji cara, na svim njegovim putovanjima.1220 Prisustvo pretorijanaca u Rimu, njihov privilegovan položaj, kao i položaj njihovog komandanta, prefekta pretorije, koji je često blizak caru, dovešće do toga da one postanu odlučujući element u izboru novog princepsa. Još je Cezar započeo s uvodjenjem discipline i usadjivanjem smisla gradjanske dužnosti u vojsci. Već u njegovo vreme vojnici nisu više videli sebe kao pljačkaše s margine društva, nego kao odgovorne gradjane koji brane državu. Cezar je ovaj proces započeo, ali ga je Avgust dovršio. Bez obzira što je mnogo dugovao svom prethodniku, promene koje je on uveo bile su osobite: redukovao je broj legija, stvorio je od njih stalnu vojsku rasporedjenu na granicama, pojasnio je put vojničke karijere i nagrada, ojačao je i onako dominantnu ulogu Rima u Sredozemlju, stvorio je nove formacije u Italiji i Rimu. Stari svet Republike ne samo da je nestao, nego bi i sam Cezar imao poteškoća da ga prepozna,

1217 RRC 534/1, 2, T. LXIII.19,20. 1218 Rostovcev (Rostovtzeff M, 1926, 30, 39) govori o ekonomskoj nestabilnosti u Italiji tih godina, kako niko nije mogao znati šta će se dogoditi sutra i da su svi želeli samo jedno – mir. 1219 Plate i donativa vojnika: Alston R, 1994, 113-123; Wesch-Klein G, 1998, 48-58; Santosuosso A, 2004, 101-103. 1220 Millar F, 1977, 61-62.

143

iako se u mnogim reformama Avgusta vezanim za vojsku prepoznaje Cezarov pečat. Drugi važan činilac za naše izlaganje jeste Avgustova kontrola nad kovanjem zlatnog i srebrnog novca, koje je od njegovog vremena u nadležnosti princepsa, dok kovanje u bronzi ostaje u nadležnosti Senata. Koliko god da je Avgustova propagandna aktivnost usmerena na vojsku u periodu gradjanskog rata bila jaka, on sada više radi na kreiranju svog ugleda, kao tvorca Pax Romana, koji je nastupio, naročito zahvaljući vrlinama samog princepsa. Virtus, clementia, iustitia i pietas, osnovne su vrline kojih se Avgust pridržava, a još dugo posle njega smatraće se kardinalnim vrlinama careva. One će se pominjati na novcu i podsećati na sva učinjena dobročinstva careva, ili će se davati na znanje kakve namere imaju u budućnosti. Već su se neposredni Avgustovi naslednici u očuvanju svog položaja u velikoj meri oslanjali na vojsku, osobito na pretorijance. Klaudije je prvi car koji je za svoj izbor mogao zahvaliti pretorijancima i prvi car koji je za taj izbor isplatio vojsku. Dakle, vojska se pojavljuje kao važan činilac u političkom životu i zauzima otvorenu poziciju prema kandidatima za purpur. Medjutim, gradjanski rat 68./69. godine pokazao je da vojska, rasuta po Carstvu od Atlantika do Eufrata i od Rajne do Sahare, nije sposobna da se ujedini u izboru jednog kandidata. I samo je razarajući gradjanski rat doveo do konačne pobede Vespazijana, jednog od kandidata. Ovaj je pokušao da oživi Avgustove principe i istovremeno bude i dobar upravljač u provincijama, i popularan komandant u vojsci i magistrat u Rimu. Hadrijanove reforme provincializovale su vojsku, ali su probudile njenu asimilatorsku moć, uključujući u redove vojske i varvarske trupe nazvane numeri.1221 Od tada više ne postoji Rimska vojska, već samo niz provincijskih vojski: britanska, galska, ilirska itd. Jedina obaveza koja ih ujedinjuje jeste zakletva caru i njihovi lični interesi. Car koji je uspeo da pridobije naklonost vojske nije morao da preterano brine za ostale slojeve društva. Vojnici su opet bili u poziciji da traže visoku cenu za svoju lojalnost, u formi povećanja plata, privilegija i lakših uslova vojničkog života. Sve ovo postaje jasno izraženo od Septimija Severa. Ne čudi zato što je ovaj na samrti sinovima poručio: »Budite složni, obogatite vojnike, ostale prezrite«.1222 Karakala nastavlja ovim putem, i njegovi rashodi za vojsku su izuzetno porasli, dok se disciplina stalno pogoršavala.1223 Tokom III veka politički uticaj vojske narastao je toliko da je postala simbol careva, a ne sluga države. Još jedan, ne manje važan problem, bila je sopstvena zamka u koju je upala oficijelna propaganda tokom prva dva veka, što se sasvim sigurno odrazilo na čitavu novonastalu političku i vojnu situaciju u III veku. Naime, propaganda ozbiljnih i odgovornih careva, naročito II veka, nije se sastojala iz obećanja za maglovitu budućnost, nego je predstavljala podsetnik istinskih dostignuća. Kako je vreme odmicalo, došlo je do koncentracije verovanja i emocija usmerenih na jednu ličnost, na virtus i providentia cara, što je pretilo da proizvede stav prevelike zavisnosti i premalo inicijative, previše očekivanja od jedne osobe koja može da reši neki problem. Carevi su se u III veku suočili s pritiskom spoljnog neprijatelja, s unutrašnjim političkim problemima, s teškom ekonomskom situacijom i krizom morala. Ali kako je situacija bivala teža, propaganda, koja je u II veku bila trezvena i zasnovana na činjenicama, postaje sada sve glasnija, kako bi ugušila uznemirenost, a to nije imalo preteranog uspeha. Novac proklamuje lojalnost i slogu u vojsci u isto vreme kada stalno

1221 Van Sickle C.E, 1939, 156. 1222 Dio. Cass. LXXVII.15.2. 1223 Dio. Cass. LXXIX, 1.3-4, 3.1-5.

144

dolazi do prevrata i pobuna upravo u njenim redovima; u vreme kada je Rim klecao insistira se na večnosti, i carevoj nepobedivosti.

Usled nedostatka ili nesigurnosti pisanih izvora tokom III veka, novac se pojavljuje kao važan izvor za istraživanje ideologije Rimske države. No, postoje odredjeni limitirajući činioci u proučavanju propagande ostvarene na novcu ovog perioda. U to vreme rimsko carsko kovanje ima već dva veka dugu istoriju. Do tada su se već formirali kanoni slogana promovisanih na reversima koji oslikavaju opšte vrednosti koje nemaju vremensko ograničenje, kao što su Pax, Concordia, Victoria, Fides, Virtus, Felicitas itd. Bilo bi naivno verovati da u vreme brze smene careva, tokom najveće krize u III veku oni u svakom pojedinačnom slučaju precizno postavljaju svoje slogane na novcu.1224 Da bi bili efektivni ideološki koncepti moraju biti promišljeno odabrani i propagirani, a to zahteva i odredjeni vremenski period delovanja. U odredjivanju ideoloških izvora i prioriteta carevi III veka koriste se namernim izostavljanjem odredjenih tipova svoga prethodnika, ili pak usvajaju mišljenje prethodnika i nastavljaju da kuju neke od njihovih tipova predstava. Oni isto tako mogu uvesti inovacije kojima propagiraju do tada nekorišćene slogane. Ovakvi specijalni slogani najčešće se odnose na izražavanje ideja odredjene vladavine i oni se potenciraju u prvim emisijama kao tzv. »programski« tipovi. Na kraju, treba uzeti u obzir i vrstu metala; različite će propagandne ideje nositi medaljoni i novac kovan u zlatu, od onog srebrnog ili bronzanog. Navedeni kriterijumi, naravno, mogu biti uzeti kao merila za kovanje tokom čitavog Principata, ali su, čini nam se, više izraženi tokom III veka, kada carevi nemaju dovoljno vremena za uspostavljenje stabilnih propagandnih sistema delovanja na podanike. S druge strane, od careva se očekivalo da udovolje interesima ogromnog broja vojnika, što je postajalo sve teže. Raspoloženje ove potencijalno eksplozivne mase iziskivalo je neprestanu pažnju od strane careva i preduzimanje različitih mera, od kojih je najvažnija bila redovna plata. To sve stvara povoljnu priliku za propagandu i najveći broj predstava tokom velike krize III veka posvećen je vojsci. Periodi kriza uopšte su ispunjeni utopističkim raspoloženjima, što carevi koriste i njima u propagandi spekulišu posredstvom posebnih motiva na novcima. Počev od Komoda, na primer, sve više se popularizuje kult Herkula, očigledno blizak i omiljen u vojsci. Predstave cara kao Herkula s rogom izobilja u vrtu Hesperida, treba da prikaže kako opšta sreća i blagostanje zavise od cara kao velikog spasioca ljudskog roda.1225 Na ovaj način Komod, izmedju ostalog, naglašava svoju veću privrženost vojsci i antisenatsku politiku koju sprovodi. Ova ideja poprima opštedržavni značaj za vreme tetrarhije i koristi se velikom popularnošću koju u vojsci uživa. O životu Carstva, o ubedjenjima i osećanjima većine ljudi mnogo možemo naučiti, prilikom detaljnog posmatranja sredstava i modela njihove političke propagande. Efikasnost je očigledno bila velika, jer su emocije zahvalnosti i lojalnosti caru, koji sam predstavlja večnu moć Rima, bile duboko usadjene u svest podanika. Od početaka pod Avgustom, carevi su nadalje neprestao uspešno razvijali i nadogradjivali svoje sisteme propagande putem novca. Broj tema stalno se umnožavao tokom Principata, da bi odredjenu ideju razvijao i prikazivao već prema prilikama i okolnostima. Prateći razvoj pojedinih motiva možemo zapaziti i promene do kojih dolazi u društvu, promene u

1224 Alföldy G, 1974, 89-111. predstavlja koristan rad u kome se iznose i analiziraju paralelno mišljenja antičkih izvora, paganskih i hrišćanskih, o uzrocima i posledicama velike društevne, ekonomske i duhovne krize u III v. Za aspekte propagande tokom ovog perioda vidi Kaczanowicz W, 1990. 1225 Vidi T. XLIX, 11.

145

unutrašnjoj politici, ratove i opasnosti, pobede i proslave, a isto tako možemo sagledati sve segmente carskih aktivnosti. Pred nama oni se pojavljuju kao hronika proteklih dogadjaja i svedoci života moćne države. Znatan deo motiva na novcu i medaljonima posvećen je mnogobrojnim epizodama iz državne aktivnosti, života cara i članova dinastije. Kovanja popularizuju ličnost cara i propagiraju uspehe unutrašnje i spoljne politike. U prvom redu, svoj odraz u kovanju nalaze ratne aktivnosti cara. Car nije više samo administrator, princeps, već, pre svega, vodja vojske, imprerator. Kao vojskovodja na čelu ratnih operacija, predstavljen je najčešće motivima adlocutio, profectio, debellator, adventus itd. Primeri sa scenama nepobedivog cara postaju veoma popularni, a poseben razvoj imaju na medaljonima III veka. Tipovi koji prikazuju cara u ovoj njegovoj prirodi, nalaze svoje poreklo u kovanjima vojskovodja pozne Republike. Sesterciji ili medaljoni s predstavama adlocutio, kovani su povodom otpočinjanja vojne kampanje ili da komemorišu obraćanje cara vojsci prilikom investiture. Drugi navedeni povod, češći je u kovanjima III veka kada gotovo svi carevi u prvim emisijama kuju ovakve motive. Ovo je i prirodno, pošto su carevi u to doba uglavnom birani od strane svojih legija, kojima potom ukazuju ovakvu počast. Veliko polje sestercija ili medaljona pružalo je rezačima kalupa mogućnosti za izradu složenih višefiguralnih kompozicija, varirajući ih u okvirima teme adlocutio. Scene istupanja cara pred vojskom uz odgovarajuću legendu pojavljuju su od vremena Kaligule, sličan novac kuje i Neron, zatim Galba i gotovo svi naredni carevi.1226 Velika Hadrijanova serija »exercitus« povezana je s njegovim putovanjima i brigom za odbranu Carstva, ona prikazuje cara kako dolazi na konju i obraća se vojsci tokom manevara, ili u kampovima gde stoji na platformi.1227 Predstave uglavnom ne menjaju svoju ikonografsku šemu tokom Principata. Car je prikazan u najvećem broju slučajeva kako stoji na platformi i obraća se okupljenim vojnicima. Tek od sredine III veka dolazi do izvesnog pomeranja težišta u kompoziciji – figura cara na platformi sve više se približava centru, i biva izložena posmatračima sa svih strana.1228 Dolazi i do umnožavanja figura, što je zapaženo kao pojava i na adventus tipovima. Novinu predstavljaju scene u kojima dolazi do izražaja dinastička propaganda a koristi se počev od Septimija Severa. Od tada će se carevi uglavnom prikazivati na platformi u pratnji sina naslednika, a ne samo prefekta pretorije. U kovanju Komoda i Septimija Severa pojavljuju se legende koje aludiraju na lojalnost vojske, uz uobičajenu adlocutio scenu, one ukazuju na takvo obraćanje trupama u kojima se podsećaju na datu zakletvu povodom nastale opasnosti po cara ili u komplikovanoj političkoj situaciji. U prvom slučaju u pitanju je bila zavera Perenisa, a u drugom predstojeći sukob s Albinom.1229 Postoji odredjen broj primera koji prikazuju cara s podignutom rukom koje ne prati objašnjavajuća legenda, te tako postoji i dilema u vezi s njihovim preciznim opredeljenjem adlocutio ili adventus tipu.1230 Ovoj grupi priključuju se i tipovi cara u vojničkom odelu prikazanog kako stoji okružen vojnim insignijama. U

1226 Motiv adlocutio T. I, 1 do T. IV, 5. 1227 Vidi T. I, 5 do T. II, 3. 1228 Vidi T. III, 6-8. 1229 Vidi T. II, 7-10. 1230 Vidi T. III, 9-12.

146

oba slučaja reč je o reprodukovanju scene, odbacivanjem svega što nije neophodno, u ovom slučaju pasivne publike, dok je pažnja usredsredjena na govornika.1231

Nakon obraćanja vojsci sledio bi profectio, tj. odlazak cara iz Rima, najčešće radi vojne intervencije.1232 Redje on može označavati carevo napuštanje kampa ili nekog grada u provinciji radi odlaska na bojište. Car se prikazuje kako naoružan, na konju u vojničkom odelu kreće u rat, praćen vojnicima. Po prvi put se s ovim motivom susrećemo na novcu Trajana. U kovanju Hadrijana, pojavljuje se neobična legenda expeditio augusti, što je usamljeni primer u kovanju Principata.1233 Profectio tip naročito je zastupljen u kovanju Septimija Severa, koji na ovaj način beleži sva svoja napuštanja prestonice. U vreme Karakale susrećemo se s dva izuzetka; motiv debellator hostium praćen je legendom profectio, dok na drugom primeru uz istu legendu vidimo cara kako stoji pored vojničkih insignija, sam ili u pratnji vojnika.1234 U kovanju Aleksandra Severa dolazi do promena u sceni uključivanjem Viktorije koja predvodi cara i vojnike.1235 Ovo je motiv koji se potom pojavljuje kod Gordijana III uz legendu victoria augusti, obeležavajući pobedu u ratu s Persijancima i predstavlja željeni trijumfalni adventus. Od Filipa I pa sve do kraja Principata motiv u kojoj Viktorija predvodi cara i vojnike preuzet je za adventus tipove. Istovremeno od Aleksandra Severa prestaju da se kuju novci i medaljoni s legendom profectio. Samo još jednom u kovanju Proba, kao usamljeni primer, pojavljuje se car u pratnji vojnika: scena u tradiciji profectio motiva I i II veka. Odsustvo motiva profectio u kovanju »vojničkih careva« pokazuje da je u ovo vreme carevima bilo manje važno da se drže tradicionalnog načina otpočinjanja vojnog pohoda. Ono što je verovatno bilo još važnije, jeste da tokom svoje kratke vladavine većina njih nije uspevala ni da stigne do Rima. Onima kojima je to i pošlo za rukom, bilo je važnije da prikažu trijumfalni adventus i svoju pobedu. Upravo se motivi adventusa značajno umnožavaju tokom ovog perioda, u sve razvijenijim predstavama i sa sve većim brojem učesnika. Za razliku od careva I i II veka, carevi III veka radije kuju tipove adventusa nego trijumfalne tipove. Decursio i disciplina predstavljaju retke motive. Prvi se, uz prateću legendu, javlja samo na sestercijima i medaljonima Nerona.1236 Povod za njegovo kovanje nije sasvim jasan i izaziva odredjene nedoumice. Pored ovoga, postoji nekoliko spornih primera koje ne prati objašnjavajuća legenda pa se moraju uzeti uslovno kao decursio tipovi. To su primeri Otona, Galbe i Hadrijana.1237 Decursio označava napad, ako se radi o akciji na bojnom polju, ili vojničku paradu, kakva je recimo ona na reljefu baze stuba Marka Aurelija.1238 Legenda disciplina augusti stoji na sestercijima Hadrijana s predstavom cara koji predvodi vojsku u maršu.1239 Ona označava angažovanje cara u obuci i treningu vojnika. Poznato je da je Hadrijan lično obilazio garnizone u provincijama i učestvovao u teškim vežbama i marševima. Na ovaj način on je želeo, s jedne strane, da nadoknadi gubitak ratne reputacije i opredeljenje ka defanzivnoj politici,

1231 Vidi T. III, 13 do T. IV, 4. 1232 Motiv profectio T. IV, 6 do T. VI, 1. 1233 Vidi T. IV, 8, 9. 1234 Vidi T. V, 8, 10, 11. 1235 Vidi T. V, 13. 1236 Vidi T. VI, 5, 6. 1237 Vidi T. VI, 7-10. 1238 Brilliant R, 1974, p. 255, Fig. VI.37. 1239 Vidi T. VI, 2, 3.

147

a s druge strane, u okviru takve politike, da istakne svoju stalnu brigu i angažovanost na obezbedjivanju granica. Motivom debellator hostium predstavljen je car na konju koji gazi palog neprijatelja i zamahuje kopljem da mu zada poslednji udarac.1240 Motivom se uopšte naglašava invicta virtus samoga cara. Po prvi put on se javlja u kovanju Tita za vreme Vespazijanove vladavine, i kuje se sve do kraja Principata. Počev od Maksimina Tračanina, u scenama se pored cara pojavljuju i figure vojnika i Viktorije, ali se paralelno kuju i tipovi s osnovnim motivom. Primećujemo izvesne nijanse u predstavljanju cara kao nemilosrdnog ili milostivog pobednika. U vreme sve većeg pritiska varvara na granice Carstva tokom III veka i sve teže vojne i političke situacije uzrokovane spoljnim problemima, žestina kojom carevi napadaju neprijatelje sve je izraženija. Jedino se kod Galijena susrećemo sa scenom u kojoj car nije predstavljen na konju, već kao pešadinac, koji gazi nogom i probada kopljem palog neprijatelja.1241 Najdinamičnija i najuzbudljivija scena pojavljuje se na medaljonu Kara i Numerijana, prikazanih na konjima jedan naspram drugog, kako kopljima napadaju neprijatelje pale ispod konja, dok su iznad dve Viktorije koje ih krunušu.1242 Ovo je motiv koji će postati izuzetno popularan i doživeti dalji razvoj tokom IV veka. S ovim tipovima blisko je povezan i motiv lova, u kojem je neprijatelj samo zamenjen divljom životinjom, dok ideja koju izražava ostaje ista.1243 Adventus tipovi obeležavaju ulazak cara u prestonicu, bilo prvi put od investiture ili prilikom povratka iz ratnog pohoda.1244 U drugom slučaju radi se o pobedničkom adventusu, čije predstave postaju u III veku sve razvijenije i svečanije, s više figura u pratnji cara, i neizostavnom Viktorijom koja predvodi čitavu procesiju. Ceremonija adventusa imala je poseban značaj i u neku ruku bliska je trijumfalnom ulasku cara u Rim, ali se ne može poistovetiti s njim. Objašnjavajuća legenda po prvi put se nalazi na Trajanovom novcu, kakav je slučaj i s profectio motivom. Izvestan manji broj primera od Avgusta do Tita, bez legende, ostavlja prostor za izvesnu sumnju oko tačnog opredeljenja, mada svečani ton u gestu upućuje najpre na adventus motiv.1245

Ovaj motiv može se pojaviti i da obeleži dolazak cara u neki veći provincijski grad, kao što je to slučaj s velikom adventus serijom Hadrijana. Hadrijan je prikazan kao princeps koji dolazi u različite provincije i prima dobrodošlice njihovih personifikacija koje su najčešće u vidu ženske figure s lokalnim obeležjima.1246 Predstavljanje motiva adventus raznovrsnije je u izboru ikonografskih šema od profectio motiva. Car se predstavlja podignute d. ruke u gestu pozdrava, na konju, bez pratnje ili u pratnji vojnika. Kod Trajana procesiju predvodi Felicitas; u seriji adventusa u provincije Hadrijan uvek stoji ispred oltara dok personifikacija provincije prinosi žrtvu; prikazuje se i Roma koja dočekuje careve posle uspešnih vojnih kampanja, kao u slučaju Hadrijana i Lucija Vera; jedinstven je motiv na medaljonu Marka Aurelija koji peške ulazi u Rim, u procesiji ispred trijumfalnog luka, predstavljajući ovatio;1247 od Gordijana III pojavljuje se 1240 Motiv debellator hostium T. VI, 11 do VII, 11. 1241 Vidi T. VII, 7. 1242 Vidi T. VII, 11. 1243 Vidi T. VII, 12-14. 1244 Adventus motiv T. VII, 15 do XI, 12. 1245 Vidi T. VII, 15 do T. VIII, 4. 1246 Vidi T. VIII, 7 do T. IX, 4. 1247 Vidi T. IX, 6.

148

Viktorija koja predvodi cara i vojnike. Do kraja Principata ovaj poslednji motiv i motiv cara na konju bez pratnje, pojavljivaće se paralelno na novcu i medaljonima. Na novcu Proba s motivom adventusa pojavljuje se kao novina zarobljenik ispod konja.1248 Septimije Sever je bio taj koji je ustanovio tip adventus-virtus bez bilo kakvih trofejnih dodataka.1249 Prikazan je sa sinovima na konjima, sva trojica s podignutom d. rukom. Specifičan cilj ovakve kompozicije bio je propagiranje dinastičke politike Severa. Veoma su važne predstave investiture vazalnih kraljeva ili one vezane za povratak ranije zaplenjenih rimskih vojnih obeležja, rex datus i signis receptis.1250 Ovi motivi odražavaju uspehe rimske diplomatije, ili češće, rezultate njenih uspešnih vojnih akcija. Scene investiture predstavljaju zanimljiv primer u istorijskom kontekstu, naročito s toga što za njih postoje direktne potvrde u pisanim izvorima. Rex datus motivi očigledno su igrali odredjenu ulogu, već prema prilikama, u propagandi uspeha spoljne politike Rima. U nekim vremenima njihova je uloga očigledno bila važnija, s obzirom da su ovakvi uspesi, u suštini efemerne prirode, bivali slavljeni i na novcu. Tokom celog Principata novac s predstavom investiture pojavljuje se relativno retko, mada su se Rimljani aktivno mešali u unutrašnju politiku zavisnih država, naročito u Jermeniji, koja je preko dva veka predstavljala branu prema Parćanima i bila u interesnoj sferi obe zaraćene strane. Tokom ovoga vremena na jermenskom prestolu stalno su se smenjivali bilo štićenici Rima bilo Parćanske države, već prema trenutnom odnosu snaga. Predstave rex datus ne moraju uvek da označavaju sasvim realna zbivanja. U većini slučajeva prikazani carevi nisu stvarno učestvovali u ovim investiturama, već su ih obavljali preko svojih legata. No, sve što je obavljano pod auspicijama odredjenog cara smatralo se kao da je uradio on lično. Novac s ovom predstavom prikazuje malo poznate dogadjaje oko investiture Rojmetalka III, tračkog kralja, od strane Kaligule 37. godine. U vreme Kaligule kuje se i novac koji komemoriše investituru Jermenskog kralja Zenona, prozvanog Artaksias, koju je obavio njegov otac Germanik 18. godine. Slede Trajanovi primerci investiture rex Parthis datus i Antonina Pija rex Quadis datus i rex Armeniis datus. Konačno, u nekoliko varijanti je na novcima i medaljonima prezentovana scena investiture Jermenskog kralja od strane Lucija Vera, kopirajući tip Trajana rex Parthis datus. Ona obeležava pobedu Rimljana u ratu s Parćanima koji je započeo oko Jermenije, još krajem vlade Antonina Pija. Legati Lucija Vera okončali su parćanski rat bez učešća cara, koji je vreme provodio uglavnom zabavljajući se u Antiohiji ili Laodikeji. Postavljanje rimskih štićenika na prestole zavisnih država, predstavlja veliko dostignuće rimske diplomatije, naravno podržano vojnom snagom. Svi činovi investiture ipak nisu našli svog odraza u kovanju, kao na primer krunisanje Tiridata, u Rimu 66. godine, koji je krunu dobio od Nerona.1251 I pored sve raskoši i svečanosti, u kojima je protekao prijem jermenskog poslanstva u Rimu, Neron ipak nije iskovao prigodan novac. Abramzon pretpostavlja da je Neron možda realno ocenio situaciju shvatajući da je taj akt investiture kompromis izmedju Rima i Praćana. Bez obzira na uspehe Neronovog legata Jermenija je ostala pod protektoratom Parćana, ali je parćanski štićenik dobio dijademu samo formalno iz ruku rimskog cara, što je trebalo da uteši rimski nacionalni ponos.1252

1248 Vidi T. X, 10. 1249 Vidi T. XI, 2. 1250 Motivi signis receptis i rex datus T. XII, 9 do T. XIII, 9 i T. XXVIII, 6. 1251 Suet. Nero, 13; Tac. Ann. XV.24. 1252 Abramzon M. G, 1995, 198-199.

149

Neron je tada, u odeći trijumfatora, okružen ratnim obeležjima, položio dijademu na glavu Tiridata, koji je klečao pred njim. Čitav čin bio je predstavljen kao trijumf i za ovaj svoj uspeh Neron je proglašen imperatorom. Ovim povodom zbog uspostavljanja mira, po rečima Svetonija, bio je zatvoren hram Janusa.1253 U vezi s tim Neron je kovao novac s predstavom hrama Janusa sa zatvorenim vratima, ali ne i s motivom rex datus.1254 Predstave s motivom signis receptis, veoma su važne u propagandi. Njihova glavna uloga bila je u rehabilitaciji povredjenog rimskog ponosa. Gubljenje svetih legionarskih orlova smatralo se velikom sramotom, pa se u boju gledalo da se oni sačuvaju po svaku cenu, makar i njihovi delovi. Krajem Republike u i prva dva veka Carstva Rimljani su retko gubili svoja vojnička znamenja. Samo se tri puta na novcu proslavlja povraćaj ranije zaplenjenih vojnih znamenja. Najpre se u kovanju Avgusta beleži povraćaj standarda koji su u tri maha zaplenili Parćani tokom I veka s.e. On kroz više motiva proslavlja ovaj veliki uspeh svoje diplomatije, dobro podržan jakim vojnim snagama koncentrisanim na Istoku. Predstavljen je Mars koji drži vojne insignije, ili okrugli hram Marsa Ultora u koji su povraćena znamenja bila smeštena, ili pak samo divojarca, uvek uz objašnjavajuću legendu. Nešto kasnije, u kovanju Kaligule, pojavljuje se novac kojim on komemoriše uspomenu na trijumf svoga oca, Germanika. Germanik je, naime, 17. godine proslavio trijumf povodom pobeda u Germaniji i povraćaja legionarskih orlova izgubljenih u Teutoburškoj šumi, kada su stradale dve legije pod komandom Vara. Još samo jednom se pojavljuje motiv signis receptis i to u kovanju Vespazijana, povodom vraćanja znamenjena zaplenjenih od pobunjeika u Galiji pod Civilisom. Predstave careva koje krunišu božanstva ili motivi koji ih prikazuju u ulozi rector orbis, povezani su direktno s kultom cara i carske porodice. Uspostavljanje carske vlasti uslovilo je i njeno ideolosko objašnjenje. Delimično ga je pružio Avgust tokom svoje vladavine, sjedinjujući »rimski mit« s »mitom o Avgustu«. Zvanični carski kult morao je dobiti religiozno opravdanje i Avgust je krenuo putem veštog prelaska od »ideologije gradjanina« ka »ideologiji podanika«, kroz ponude koje se čine geniju cara, i na taj način definitivno uspostavio kult.1255 Carska funkcija kakvom ju je definisao Avgust sastoji se od četiri prirode – princeps, imperator, pontifeks maksimus i divus. Njegovi naslednici nastavljaju učvršćenje carskoga kulta i prilagodjavaju rimsku religiju političkim zadacima koji su stajali pred novim režimom. Jedan od važnih faktora jeste ustanovljenje obaveznog poštovanja carskog kulta za sve stanovnike Carstva, dok s druge strane carevi sve više proklamuju svoju vezu s bogovima. Neki od careva istupali su čak i kao inkarnacija samih božanstava i zahtevali božanske počasti za života, dok su se drugi zadovoljavali kultom svoga genija u očekivanju apoteoze. Za ustanovljeni carski kult formirani su kolegiji sveštika, koji su se o njemu brinuli. Geniju cara, kao i božanstvu koje je car smatrao svojim pokroviteljem, podanici upućuju molitve, postavljaju statue, oltare, hramove. Pojačavanje tendencija ka autokratskom i teokratskom upravljanju, kod manjeg broja careva dovodi do pokušaja da svoj monoteistički kult suprotstave politeizmu rimske religije, ali da ga pri tome ni u kom slučaju sasvim ne odbace. Većina

1253 Suet. Nero, 13. 1254 Osim razloga koje navodi Abramzon, verovatno je imala uticaja i činjenica što je smrću Korbulona Rim ostao bez vojskovodje sposobnog da u tom trenutku vodi uspešno rat s Parćanima, čega je Neron bio svestan, ali i iz želje da se Tiridatu olakša situacija u domovini. 1255 Rolland M, 1978, 217.

150

careva ipak nastavlja s oslanjanjem na tradicionalnu rimsku religiju, podržavajući pri tom različite kultove, uključujući i istočnjačke, koji se stapaju s carskim. Predstave na novcu odražavaju razvitak tradicije apoteoze cara i članova njegove porodice. Tokom I-III veka javlja se velika količina konsekrativnog novca, proklamujući vezu svakog novog cara s njegovim božanskim prethodnikom. Svaki sledeći car bio je divi filius, što se naglašava na novcu. Na novcu Hadrijana javlja se čak i legenda divi Nervi nepos. Svaki car koji ima božanskog prethodnika i sam se smatrao božanstvom. Bogovima se približavaju ne samo carevi već i članovi njihovih porodica, nezavisno od odnosa unutar porodice. Na taj način vladari pokušavaju da preobrate imperatorski kult u posebnu formu religije.1256 Neobičan interes, u ovom smislu, pokazuje figura Hadrijana ili mladog genija (?) koji je prikazan u ovalnom ramu, kako drži skiptar i Fenksa na globu, uz legendu SAEC AVR (T. LII, 11).1257 Legenda saeculum aureum, koja je inače uvek prikrivena iza fraza kao što su felicitas temporum ili saeculi felicitas, u ovom slučaju eksplicitno je navedena. Feniks na globu predstavlja simbol neprestanog nasledjivanja i pijeteta koji se prenosi iz generacije u generaciju. Hadrijan je, sledstveno tome, nova karika u besmrtnom lancu upravljanja svetom.1258 Svaki novi car nudi nadu, da je novo doba na osvitu.

Predstave i natpisi na novcu pružaju nam mogućnost da dobijemo sliku o teologiji careva I-II veka: u osnovi ona je glasila da je to harizmatična ličnost, koja se posle smrti približava bogovima. Uticaj koji je u društvu vršen putem sredstva propagande u cilju popularisanja carskoga kulta, podjednako je važan administraciji u odnosu prema svim slojevima društva, pa tako i prema vojsci. Naravno da je uspeh propagande zavisio i od socijalnog, ali i od geografskog faktora. Kategorija obrazovanih ljudi sigurno je na sve ovo gledala drugačije nego seljak u Španiji ili Judeji ili pak vojnik na rajnskoj ili dunavskoj granici. Decenijama se vode rasprave oko uticaja koji je carski kult imao na Istoku i na Zapadu, i oko pitanja da li je car na Istoku stvarno smatran božanstvom.1259 Neosporno je da je rimski carski kult povezan s helenističkom tradicijom obožavanja vladara, ali s druge strane, on u suštini ipak predstavlja tvorevinu rimske nacionalne misli, koja je tesno povezana s drevnim verovanjima u Genije i Mane. Na novcu smo svedoci »pozajmljivanja« atributa pojedinih božanstava i njihovog pripisivanja caru, bilo iz želje da se car približi ili poistoveti s nekim božanstvom, bilo da se stavi pod njegovu zaštitu. Lovorov venac, koji uglavnom krasi glavu careva pozajmljen je, na primer, od Apolona, radijalna kruna od Helija, egida od Minerve itd. U velikom delu Carstva populaciji nije bilo strano obožavanje imanentog »božanstva«, te je lako pronadjeno »božansko« u čoveku koga su krasile izuzetna moć i vrline. Ali u drugom delu Carstva, posebno u Rimu, postojao je daleko razvijeniji osećaj o različitosti izmedju božanskog i ljudskog. Bilo je Rimljana koji su i na uvodjenje consecratio običaja gledali s podsmehom.1260

1256 Abramzon M. G, 1995, 371. 1257 BMC III, n. 312, Pl. 52.10; RIC II, n. 136, Pl. XIII.239. 1258 BMC III, n. cxxxi. 1259 Prajs (Price S.R.F, 1980, 28-43) se suprotstavlja tvrdnjama (f. 5, Taylor L.R, The Divinity of the Roman Emperor, 1931.) da su na Istoku carevi stvarno smatrani božanstvima, smatrajući da su to bile samo počasti koje su im ukazivane. Prajs svoje dokaze bazira na analizi različitih tipova žrtvovanja u Carstvu, promenama u prirodi žrtvovanja vladarima u helenističkom periodu i pod uticajem Rima, i postavljanja žrtvovanja u Carstvu u kontekst grčke religije. Zaključuje da carske počasti i žrtve njima upućene nisu uopšteno uzevši paralelne počastima koje se upućuju božanstvima. 1260 Abramzon M. G, 1993, 29-30.

151

Ovo ipak nije problematika kojoj smo ovde mogli da damo nešto više prostora. Ne više nego koliko je carstki kult uticao na mišljenje vojnika i razvijanje uloge harizmatičnog komandanta u liku cara, prema potrebama vremena. Sigurno je da carevi, koristeći predstave na novcu kao sredstvo samoreklamiranja, pred vojnicima teže da steknu sliku nepobedivog vojskovodje u koga oni mogu imati bezgranično poverenje. Zato se kao predstave koje se odnose na vojsku mogu izdvojiti motivi u kojima se car pojavljuje uz Viktoriju, Jupitera, Romu, Marsa, Virtus, Herkula, Sola. Dakle, uz božanstva koja su čisto ratnička ili u nekom svom aspektu to mogu biti. Najčešće se pojavljuju carevi u scenama krunisanja od strane Viktorije, obično obeležavajući neku ostvarenu pobedu. Pri tome su oni najčešće prikazani poput Virtus, što je morala biti najvažnija vrlina svakog imperatora. Proklamujući na ličnom primeru takvu vrlinu, oni su davali primer i svojim vojnicima. Već početkom III veka insistiranja na invicta virtus cara postaju sve snažnija, da bi kulminirala u vreme pune krize doba »vojničkih« careva. Posle Viktorije, najčešće su scene cara s Romom, koje imaju drugu dimenziju, ali opet nedeljivu od ostvarenih pobeda. Romi se »prinose« pobede, koje su u njeno ime izvojevane, a ona za uzvrat caru dodeljuje kao nagradu glob ili paladijum. U ovim scenama, važno je istaći, Roma je prikazana kao ratnica koja sedi na štitu ili oružju, naglašavajući vojni aspekt motiva. Veza s Jupiterom je ponovo specifična. Kao vrhovno božanstvo predstavlja se najpre kao zaštitnik cara, pod okriljem čije munje se prikazuje. Istovremeno ovakvi motivi ukazuju ne samo pod čijom se zaštitom car nalazi, nego i od koga je izabran da vlada ljudima, odnosno izražava se providentia samoga Jupitera. Ova činjenica, skrivena u slojevitosti značenja pomenutih predstava cara i Jupitera, eksplicitno je prikazana na novcu Hadrijana u sceni gde mu Jupiterov orao donosi i predaje skiptar uz legendu providentia deorum.1261 Isto značenje imaju i scene u kovanjima od Hadrijana do Proba, u kojima carevi primaju od Jupitera glob, kao simbol svetske vladavine. Dakle, imamo sliku cara koji je tu gde jeste zahvaljujući staranju vrhovnog božanstva za dobrobit države; on je obdaren nephodnim vrlinama koje ga čine nepobedivim imperatorom, koji uz pomoć svoje vojske postiže velike pobede i ostvaruje mir za sve podanike, ali i za generacije koje dolaze. Na taj način on stiče pravo da zadobije počasti kao što je rector orbis, nadajući se da će na kraju kao »dobar« princeps dosegnuti božanstva. Propaganda, usmerena u ovom smislu na vojnike, naravno uz sve ostale vojničke predstave na novcima i druge vidove uticaja, morala je biti uspešna barem do vremena »vojničkih« careva, a tome je doprinosio i dobro čuvan konzervatizam u vojnoj organizaciji. Čini nam se da je u vreme najveće krize III veka veći problem s kojim se suočila oficijelna propaganda usmerena prema vojsci, bila pre realnost, nego njeni loši mehanizmi. Pre se radilo o nepripremljenosti propagande i nemogućnosti njenog brzog prilagodjavanja nastaloj situaciji velikog pritiska koji se pojačavao na gotovo svim granicama Carstva. Realnost je bila da postojeća vojska, onako kako je bila organizovana, nije mogla da zaustaviti navale varvarskih plemena niti da obuzda stalnu opasnost od Persijanaca na Istoku. Granične provincije bivale su često pustošene i narastajuće nezadovljstvo medju stanovništvom u njima, kao i u vojsci, dovelo je do pojave velikog broja uzurpatora, čak i do separatisitčkih tendencija i otcepljenja delova države. Svi su, pre svega, tražili spasioca koji će biti sposoban da mobiliše snage protiv narastajuće opasnosti. Na jedan novi i drugačiji način nego u Republici, ponovo dolazi do

1261 Vidi T. XIV, 11.

152

zbližavanja vojnika i civila koji su često bili prinudjeni da se sami brane.1262 Svedoci smo da oficijelna propaganda na novcu u ovo vreme nije mogla pokazati bar očekivani i do tada postizani nivo uspešnosti. Ovo se pre svega ogleda u činjenici da je većina careva stradala od ruke svojih vojnika, a ne od neprijatelja. Podršku vojske carevi su morali imati kod nasledjivanja prestola, i stoga su se trudili da svoje naslednike uvedu u vojnički život, i činili sve da njihov izabranik bude na pravi način preporučen lojalnosti vojske. Upravo je vojska igrala odlučujuću ulogu u izboru careva, dok se uloga Senata svela na prećutno priznavanje volje vojnika. Već su se neposredni naslednici Avgusta u mnogome oslanjali na vojsku, naročito na pretorijance, čemu je pogodovalo njihovo prisustvo u Rimu. Vrlo brzo svojevrsna »diktatura« pretorijanaca i njhov privilegovan položaj doveo je, izmedju ostalog, do pobune provincijskih vojski koje su proklamovale svoje pretendente i sve se završilo izbijanjem gradjanskog rata 68. godine. Posle relativnog zatišja tokom vladvine Antonina, pretorijanci su načinili poslednji veliki eksces poznatom prodajom Carstva Didiju Julijanu na licitaciji koju su organizovali. Sredinom III veka privilegiju izbora careva imale su dunavske legije, prvenstveno zbog premeštanja težišta vojnih operacija u ove oblasti i odlučujuće uloge koje su imale u odbrani Carstva od sve veće varvarske opasnosti. Pravila u nasledjivanju vlasti nije bilo tokom Principata. Od važnosti prilikom izbora bile su rodjačke veze, a preporuku bi učinio car za života. Bilo je i pravih dinastija, ali se direktno nasledjivanje s oca na sina pokazalo neuspešnim i vodilo je u gradjanske ratove ili ubistva, jer se obično radilo o nesposobnim vladarima. Najsrećnijim rešenjem pokazala se adopcija. Razlika izmedju princepsa i helenističkog basileusa leži izmedju ostalog i u činjenici da je car je bio dužan da potraži naslednika i to da izabere ne gospodara za svoje robove, već princepsa gradjana. Narodu je bio draži izabrani vladar, od lošeg naslednog, ali u slučaju da su oba loša onda se prednost davala naslednom.1263 Bilo koji izbor da napravi aktuelni car, on će se truditi da dostupnim sredstvima prikaže svog izabranika kao dostojnog naslednika na koga država može računati. U ovom smislu interesantne su predstave na novcu koje prate usvojenja, i koja su uvek povezana s providentia aktuelnog cara. Ovakvu predstavu prvi put susrećemo u slučaju Nervine adopcije Trajana. Na kojoj je prikazan Nerva koji predaje glob Trajanu.1264 Poznata je činjenica da je pritisak vojske, prvenstveno pretorijanaca, bio presudan u Nervinom izboru Trajana, koji je uživao veliku popularnost u vojsci. Analogno ovoj predstavi i Hadrijan kuje sličnu, u kojoj on prima glob od Trajana.1265 U vezi s motivima adopcije su i već pomenuti motivi primanja globa, najčešće od Jupitera, ali i od Rome ili Sola, a javljaju se u kovanju od Hadrijana do Proba. Tu se uvek naglašava odakle potiče izvor aktuelne vlasti. Veoma važan segment oficijelne propagande, takodje u vezi nasledjivanja prestola, pripada predstavama princeps iuventutis. Od vremena Avgusta princeps iuventutis je titula dodeljivana mladjim muškim članovima carske porodice, budućim naslednicima prestola.1266 Princeps iuventutis dobijao je srebrni štit i koplje, a novac

1262 Mac Mullen R, 1963, 153. 1263 Wickert L, 1962, 23. 1264 Vidi T. XVII, 2. 1265 Vidi T. XVII, 4. 1266 Motiv princeps iuventutis T. XVIII, 10 do T. XX, 6.

153

naravno, odražava taj važan čin u životu budućeg vladara. Prinčevi se od mladosti pripremaju i obučavaju za ulogu koja ih očekuje, često prateći očeve u vojnim pohodima i učestvujući u njima. Brojne su predstave s ovim motivom iskovane tokom Principata, kao izraz propagiranja dinastičke politike. Prinčevi se predstavljaju u raznolikim motivima, ali uvek u vojničkoj odeći i s vojnim obeležjima. Do III veka češće je prikazivanje prinčeva na konjima u galopu, da bi se onda ovaj motiv potpuno izgubio i da se od tada prikazuju uglavnom kako stoje i drže vojne insignije, sami ili u pratnji vojnika. Najpre se u ulozi princeps iuventutis prikazuju Avgustovi unuci Gaj i Lucije, kao vitezovi sa štitovima i kopljima. Tit i Domicijan bili su prikazivani najčešće kako galopiraju na konjima. U kovanju Marka Aurelija, Komoda i Gete pojavljuje se predstava Kastora. Filip II i Salonin su prikazani čak i kako drže glob, što je atribut rezervisan za cara.

Predstave cara kao impreratora ne iscrpljuju se pobrojanim tipovima. Nailazimo i na druge motive koji ga predstavljaju u scenama trijumfa. On tako, kao nadmoćni pobednik, stoji iznad poraženog i zarobljenog neprijatelja koji moli za milost, ili učestvuje u scenama gde ga krunište božanstvo. Motivi kojima se obeležavaju i proslavljaju ostvarene pobede, nalaze u velikoj meri odraz na novcu, a svoje korene imaju u kovanju Republike. Važnu informaciju mogu da pruže novci s motivima pobeda, naročito oni koje možemo datovati tačno u odredjenu godinu, kao dopuna istorijskim izvorima koji ove pobede opisuju. Još veća je njihova uloga, u ovom smislu, za dogadjaje III veka, kada se, usled nedostatka ili nesigurnosti pisanih izvora, numizmatički materijal pojavljuje kao veoma važan izvor. U najvećem broju slučajeva motivi pobeda odražavaju stvarne pobede rimskog oružja. Teško da bi ma koliko uspešna i dobro osmišljena propagandna aktivnost mogla da ubedi vojnike da je pobeda ostvarena ako to stvarno nije bio slučaj. Retki su slučajevi kada se pokušavaju prikriti ili na ovaj način prikazati porazi, kao na primer u slučaju denara Marka Antonija, koji se prikazuje kao osvajač Jermenije, dok se njegov pohod u celini okončao neuspehom. Pre će se dogoditi da zbog portreba oficijelne propagande dodje do prikazivanja nezavršenih ratova ili sklapanja mira pod uslovima koji mogu biti više ili manje povoljni za Rimljane, u vidu pobeda i trujumfa.1267 U ovim slučajevima carevi će poneti i počasne titule Germanicus, Parthicus, ili slično, i sve ostale počasti koje uz trijumf slede. Kao što se još jednom pokazuje, novcu s predstavama velikih pobeda rimskog oružja pridavan je značaj važnog propagandnog sredstva. U ovom smislu važna je i uloga religije i njen odnos prema ratu i sticanju moći. Religija igra posebnu ulogu u pretvaranju prestiža u ratu u političku moć. Ratove vode profesionalne trupe koje čine pripadnici nižih drušvenih lestvica, a njima komanduju rimski generali. Rimljani inače nisu obraćali mnogo pažnje na svoje pale vojnike, zato što smrt u ratu, izuzev nekih velikih heroja prošlosti, nije bila slavna nego sramna i samo se pobeda računala.1268 Uloga ratnih rituala bila je da definišu prostor rata i mira, vreme počinjanja i završetka rata, kao i zajednice koje su bile uključene u rat. Predstave na novcu pružaju nam podatke o brojnim osvojenim teritorijama koje su pripojene Carstvu kao provincije, o pokorenim narodima, poraženim neprijateljima koji mole za milost, o zaplenjenom oružju i trofejima, o Viktoriji koja leti i nosi vesti o

1267 Novac Makrina, na primer, daje predstavu Viktorije i legendu VICTORIA PARTHICA (BMC V, n. 81, Pl. 80.13; RIC IV.2, n. 96, Pl. I.13), što bi trebalo da obeleži pobedu nad Parćanima koja medjutim nije zabeležena. Po Dionu Kasiju Rimljani su bili poraženi u sukobu s Parćanima i Makrin je platio mir (Dio. Cass. LXXIX.27.1-3). O ovom problemu detaljnije vidi: Bilucaglia R, 1975, 231-238. 1268 Hölscher T, 2003, 14.

154

sjajnim rimskim pobedama, o caru koji kao nepobedivi osvajač ponekad pokazuje milost prema zarobljenicima. Takvim ga vidimo i u trijumfalnoj povorci, kao najsvečanijem trenutku za svakog imperatora, a takodje smo svedoci i monumentalnih spomenika koje je podigao u čast pobeda, a kako je vreme odmicalo i u čast »umirenih« provincija koje postaju prijatelji Rima i integralni deo države. Serije novca s motivima »provincia capta« ili »devicta« prikazuju osvojene zemlje ili narode koji su pretvoreni u rimsku provniciju i to obično personifikovani kao zarobljenici koji nose lokalna obeležja u vidu odeće ili oružja. Rim, koji se pod Avgustom uzdiže na nivo svetskog carstva, uslovio je i stvaranje u umetnosti nove koncepcije arhetipa neprijatelja. Rim više nije posmatran kao jedna strana u bipartitnom svetu, kao strana kulture, prava i pobožnosti, nasuprot svetu varvara. Umesto toga Rim se sada našao izmedju dva ekstremna pola – s jedne strane to su severni i zapadni varvari, a s druge strane predstavnici starih istočnih civilizacija, koji uvažavaju svoje kulturne atribute. Gali i Germani su po stereotipu smatrani grubim i necivilizovanim, ali smelim i pouzdanim kao ratnici, i kao takvi korisnim Rimljanima. Već u Avgustovom kovanju možemo uočiti razlike u prikazivanju neprijatelja Parćanina i Germanina.1269

S novcem koji predstavlja pokorene narode susrećemo se najpre u kovanju Marka Antonija s legendom ANTONI ARMENIA DEVICTA i predstavom njegove biste iza koje je jermenska tijara (T. LII, 4, a, b).1270 Kovan je povodom Antonijeve »pobede« nad Jermenijom 36. g.s.e, posle koje je proslavio sjajan trijumf u Aleksandriji. Ovo je, prirodno, šokiralo rimsku javnost, isto koliko i pojava Kleopatre na rv. ovog novca s pramcem broda i uz legendu CLEOPATRAE REFINAE REGVM FILIORVM REGVM. Grant navodi da je bilo mišljenja kako se radi o propagandi suprotne strane, zbog prikazanog lošeg izgleda Kleopatre. U svakom slučaju, njeno pojavljivanje na kovanju trijumvira sugeriše i rimske ambicije.1271 Avgust kuje novac s legendom Asia recepta pošto su Antonijevi saveznici prešli na njegovu stranu.1272 Posle konačnog poraza snaga Anotonija i Kleopatre i osvajanja Egipta, Avgust je ovo proslavio novcem s legendom Aegipto capta. Kasnije će svoj diplomatski ali privremeni uspeh u rešavanju odnosa s Parćanima i s njim stalno povezanim Jermenskim problemom, obeležiti novcem Armenia capta i Armenia recepta. Tradiciju kovanja novca provincia capta nastavljaju Vespazijan i Tit brojnim primerima Iudaea capta, zatim Domicijan s Germania capta, Trajan s Dacia capta i Parthia capta, Lucije Ver sa Armenia capta, Marko Aurelije s Germania subacta. Kasniji sukobi beleže se od Septimija Severa samo titulaturom cara Germanicus, Parthicus maximus, Arabicus, Britannicus itd. U kovanju Trajana mirno priključenje Carstvu Arabije praćeno je legendom Arabia adquis. Prva provincija koja je fida et pacata pojavljuje se u kovanju Trajana i to je Germanija.1273 Zatim Dakija, takodje u kovanju Trajana, koja je legendom odredjena kao DACIA AVGVST PROVINCIA. Sledi čitav niz provincija u kovanju Hadrijana i Antonina Pija, i onda Trajana Decija i Aurelijana. Hadrijan svojom oficijelnom politikom promoviše novu koncepciju Carstva, koje se zasniva ne više na primatu Italije nad provincijama, već u partnerstvu svih delova države. U svojim velikim serijama

1269 Vidi T. XXIV, 6, 10. 1270 RRC 543/1, Pl. LXIV.13. 1271 Grant M, 1958, 46-47. 1272 Predstave pokorenih naroda i država T. XXIV, 4 do T. XXXVII, 4. 1273 Predstave provincija fida et pacata T. XXXI, 1 do T. XXXIII, 11.

155

»adventus«, »restitutor« i »provincia« možemo pratiti Hadrijana na njegovim putovanjima. Uvek prikazan kao princeps, nikada kao imperator, on aktivno učestvuje u rešavanju problema u provincijama, istovremeno ne odlazeći u krajnost isključivanja Italije, te je ona je uvek zastupljena u ovim njegovim serijama. On konačno na kraju, prihvata poštovanje na svojoj izabranoj dužnosti kao RESTITVTOR ORBIS TERRARVM (T. LII, 5).1274 Promovisani kosmopolitizam živeo je koliko i Hadrijan, jer je bio u mnogome zavisan od njegove osobene ličnosti. Antonin Pije je imao potpuno drugo vidjenje, zasnovano na starom tradicionalnom shvatanju Italije kao gospodarice nad provincijama. Likovi njegovih provincija na novcu hitaju i nude darove Italiji, gde je ona prikazana ponovo kao regina mundi, kako sedi na zvezdanom globu.1275 Iz Republikanskog tipa Viktorije u bigi ili kvadrigi, razvija se u Carstvu predstava imperatora u trijumfalnoj kvadrigi.1276 Ovim predstavama obeležavaju se proslavljeni trijumfi dodeljeni carevima povodom značajnih pobeda. Počev od Avgusta gotovo svi carevi tokom Principata kuju ovakve motive, s tim što carevi III veka radije i raskošnije predstavljaju pobednički adventus na medaljonima nego motiv trijumfalne kvadrige. Sve do Gordijana III u trijumfalnim scenama uglavnom se prikazuje samo car u kvadrigi bez pratnje, osim izuzetaka u kovanju Vespazijana, Marka Aurelija i Lucija Vera. Kod ovih primera carevi su u pratnji vojnika, dok Vespazijana još i kruniše Viktorija. Od Gordijana III predstave su kovane u najvećem broju slučajeva na medaljonima, i to kao razvijene ikonografske šeme: car je u kvadrigi, kruniše ga Viktorija, u pratnji vojnika koji nose oružje, insignije i palmine grane. Trijumfalni luk, kao monumentalni spomenik i simbol pobede i postignutog mira odredjenog cara, takodje je vid propagandne delatnosti.1277 Mnogi od njih i danas svojim reljefnim predstavama i skulpturama podsećaju na sjajne pobede. Helšer navodi javne spomenike kao jedan od četiri glavna aspekta rata u antici, nazivajući ih »rat kao uspomena u javnosti«. Oni se podižu, po njemu, u cilju podsećanja na rat i, zajedno s ritualima i ideološkom upotrebom, služe kao osnova političke moći.1278 Rituali uključuju trijumfalne procesije, žrtvovanja bogovima pobede, organizovanje igara i ceremonija povodom povratka iz vojnih kampanja, sve u cilju emotivnog učešća širokog sloja stanovništva. Komemorativni karakter trijumfalnih lukova služi širenju ideje pobede i dominacije.1279 Od Avgusta do Septimija Severa carevi kuju novac s predstavama ovih izuzetnih spomenika. Avgust obeležava akcijumsku i parćansku pobedu; Klaudije komemoriše najpre slavne pobede oca i brata, pa onda i svoje, u Britaniji, predstavama trijumfalnih lukova; Neron podiže trijumfalni luk povodom pobede nad Parćanima i predstavlja ga na novcu. Galbin novac kovan u Taraku predstavlja izuzetak i legendom koja ukazuje na oslobadjanje dela poreza, i motivom: predstavljeni su zarobljenici koji vezanih ruku prolaze ispod luka i oficir koji je iza njih; verovatno su u pitanju Neronovi prokuratori koji su pljačkali provinciju. Vespazijan kuje posthumno novac u čast Galbe s

1274 BMC III, n. 1213, Pl. 79.2; RIC II, n. 594, Pl. XV.306. 1275 Vidi T. XXXII, 6. 1276 Predstave cara u trijumfalnoj kvadrigi T. XXVII, 15 do T. XXX, 4. 1277 Predstave trijumfalnih lukova T. XXX, 5-15. 1278 Po Helšeru (Hölscher T, 2003, 1-17) preostala tri glavna aspekta rata u antici su: rat kao vojna aktivnost, koja u ogledalu umetnosti podrazumeva psilološko iskustvo rata – pretnje, nasilje, smrt; rat kao deo političke dihotomije, definicije suprotstavljenih strana; rat kao legitimacija ubijanja. Sva četiri aspekta autor posmatra kao kulturne fenomene koji nose odredjena opšta obeležja grčke i rimske kulture. 1279 Hölscher T, 2003, 13.

156

predstavom trijumfalnog luka, verovatno ponovo luka iz Taraka. Jedan od mnogobrojnih lukova koje je podigao Domicijan u Rimu predstavlja se i na novcu slaveći njegov trijumf nad Hatima. Najviše detalja na luku prikazuju Trajanovi sesterciji, čiji prikazani reljefi slave Jupitera Viktora i pobedu. Najzad, poslednju predstavu trijumfalnog luka u Principatu nalazimo kod Septimija Severa, i to luka podignutog u Rimu, a ne u Leptis Magni. Posebno mesto u rimskom kovanju zauzimaju novci koji su kovani u čast pojedinih legija, koje su caru pružile podršku u borbi za vlast ili su se posebno odlikovale u nekim ratnim dejstvima. Ovakvi motivi veoma su važni za odnos izmedju cara kao glavnokomandujućeg i njegovih vojnika, jer izražavaju njihovu medjusobnu fides, concordia i pietas. Po pravilu novci s nazivima legija kovani su u vreme gradjanskih ratova, i predvidjeni su za plate ili novčane poklone vojnicima. Tradicija donativa bila je ustaljena praksa u rimskoj vojsci, a carevi su je sprovodili obavezno po investituri, a i u drugim pogodnim prilikama. Viši oficiri nagradjivani su posebnim poklonima, medaljonima na primer. Običaj je bio da se polovina poklona zadržavala u vojničkoj kasi, a svaka od kohorti legije imala je svoju kasu s novcem. Vojnici čiji se novac nalazio u kasi nisu ni pomišljali da dezertiraju, već su se još više brinuli o svojim zastavama i za njih se borili još hrabrije.1280

Prototip za kovanja legionarskog novca u Carstvu jeste čuvena serija Marka Antonija, kovana uoči Akcijuma, s predstavom legionarskog orla izmedju standarda i galije s nazivima pojedinačnih legija.1281 Pominju se i legije koje su potom prešle na stranu Avgusta dok je prolazio Azijom i Sirijom na putu za Aleksandriju, medju njima je i legio VI Ferrata. Avgust ju je ostavio u Siriji, a potom je dugo boravila u Palestini. Skoro dva veka kasnije Marko Aurelije i Lucije Ver ponavljaju tip Marka Antonija s natpisom leg VI.1282 Matingli sugeriše da je novac u čast ove legije kovan povodom pobeda nad Parćanima i navodi da sličnost u imenu Antonius – Antoninus može imati udela.1283 Abramzon tvrdi da su rezači kalupa, kao i carevi, dobro poznavali tradiciju, te da su komemorativni novci uvek brižljivo birani za kopiranje. Po njemu, u ovom slučaju radi se o tačnom kopiranju novca Marka Antonija i to u čast legije VI Ferrata koja mora da se istakla u ratu s Parćanima.1284 Tokom gradjanskog rata 68/69. susrećemo se dva puta s kovanjem novca koji navodi imena pojedinih legija. Macer, legat propretor u Africi, odmetnuo se za vreme Nerona i kovao novac s imenima legija pod svojom komandom – legio III Augusta i novouzdignute legije njegovog imena legio I Marciana.1285 Za vreme pobune u Galiji, pod Civilisom, pobunjenici kuju novac koji nosi ime legio XV Primigenia. U ovom slučaju navodi se legija Vetere koju su pobunjenici porazili. I Hadrijanova serija »exercitus«, koja spada po motivu u adlocutio tipove, posvećena je ustvari vojskama u provincijama Carstva.1286 Rimska vojska u graničnim provincijama postaje sila koja čuva granice Carstva. U Hadrijanovoj defanzivnoj politici ima veliku ulogu i romanizacija 1280 Abramzon M.G, 1995, 143. 1281 Vidi T. XXXIII, 12, 13. 1282 Vidi T. XXXIV, 8. 1283 BMC IV, p. cxxiii. 1284 Abramzon M.G, 1995, 144-145. 1285 Vidi T. XXXIII, 14 do T. XXXIV, 2. 1286 Vidi T. I, 7 do T. II, 3.

157

varvarskih naroda, čiji su kontigenti takodje ulazili u rimsku vojsku. Dajući lični primer, car nastoji da sugeriše vojnicima važnost njihove službe za državu. S druge strane, legionari i varvari u rimskoj vojsci osećali su to kao staranje i pažnju cara, što je podizalo moral vojske. Sledi velika serija Septimija Severa, kovana po uzoru na legionarski novac Marka Antonija.1287 Ona predstavlja nagradu za trupe koje su pokazale lojalnost, ali ne i za one neodlučne. Legija XIIII Gemina očito je omiljena legija cara jer je jedino za nju kovano i u zlatu, i u srebru, i u bronzi. Galijen je takodje kovao seriju legionarskog novca, ali više ne koristi poznati motiv legionarskog orla medju standardima, već ambleme i nazive legija s počasnim titulama pia i fidelis.1288 Kod Galijena, kao i u slučaju serije Viktorinusa, nisu sve pomenute legije bile pod njihovom komandom, već njihove veksilacije. Veksilacije su na novcu počastvovane imenom svojih matičnih legija i njihovim amblemima. U koncepciji odbrane Carstva tada dolazi do promena i Rimljani su prinudjeni da predju na elastičniju odbranu i odbranu u unutrašnjosti svoje teritorije. Rim napušta koncept odbrane na granicama i umesto toga oslanja se na mobilne snage koje bi udarile na neprijatelja kada jednom predje granicu. Galijen formira veksilacije sačinjene od elitnih delova svih legija, koje su sakupljene i stacionirane u Milanu. Milano se pokazao kao odlična lokacija s koje su mobilni konjički odredi lako mogli da se suoče sa svakom pretnjom sa zapada ili severa. Problem s ovakvim načinom odbrane, kombinovanim s odbranom utvrdjenja, doveo je do loše odbrane populacije u graničnim provincijama koje su stalno stradale od varvarskih upada.1289 U legionarskom kovanju nisu zaboravljene ni pretorijanske kohorte i poseban, njima posvećen novac, kuje najpre Marko Antonije u okviru svoje serije legionarskog novca. Smatra se da su kohorte kojima se obraća Kaligula u adlocutio sceni upravo pretorijanci.1290 Potom je isto učinio i Klaudije, čiji novac svedoči o okolnostima vezanim za njegov izbor od strane pretorijanaca.1291 Tokom pobune germanskih legija protiv Galbe, kovan je novac s predstavom šaka u rukovanju i legendama fides praetorianorum ili concordia praetorianorum.1292 Ovim novcem se provincijske legije obraćaju pretorijancima, tražeći od njih podršku u nastojanjima da se izabere car koji će biti po volji svima. Serije ovoga tipa smatraju se ranim kovanjem Vitelija u Germaniji. Kasnije će Vitelije, po svojoj zvaničnoj investituri, kovati novac s istom predstavom i legendom. Hadrijan će kasnije u okviru svoje »exercitus« serije kovati novac s legendom koja se odnosi na pretorijanske kohorte.1293 Konačno i Galijen, u okviru svoje serije legionarskog novca, kuje motiv lava sa zrakastom krunom i legendom posvećenom pretorijancima.1294 Posebno mesto u kovanju Principata vezanom za vojsku imaju predstave Fides militum/exercituum i Concordia militum/exercituum, kojima se naglašava osobena veza izmedju cara i vojske. U osnovi vojničke zakletve, koja ima religiozno utemeljenje, leži Fides. Predstave personifikacije koja drži vojničke insignije, u slučajevima kada one imaju šake na vrhu, zasigurno se odnose na zakletvu. Konkretne scene zakletve nalazimo 1287 Vidi T. XXXIV, 9 do T. XXXV, 5. 1288 Vidi T. XXXV, 6-15. 1289 Santosuosso A, 2004, 178-179. 1290 Vidi T, I, 1, 2. 1291 Vidi T. XXXVI, 9, 10. 1292 Vidi T. XLI, 15. 1293 Vidi T, I, 5, 6. 1294 Vidi T. XXXV, 13.

158

jedino na novcu Domicijana i Trajana, u kojima se car rukuje s oficirom preko oltara u prisustvu vojnika. Konkordija s druge strane odražava jedinistvo cara i vojske u datoj zakletvi.1295 Tokom III veka, predstave vojničkih Fides i Konkordija sve će se više odnositi na podsećanje vojnika na datu zakletvu i traženje njihove lojalnosti, nego što će obeležavati sam čin zakletve. U ovo vreme se znatno češće kuju novci s ovim predstavama, što je i prirodno, jer svi carevi i brojni uzurpatori žele da privuku i dobiju podršku što većeg dela vojske. Medju legionarima i veteranima dunavskih, španskih, afričkih, sirijskih i drugih legija, nezavisno od mesta gde su stacionirani, posebnu popularnost imali su kultovi svetih znamenja i legionarskih orlova, kultovi genija pokrovitelja vojske, kultovi dii militares, kultovi bogova pokrovitelja države i cara, kao i kult samog cara kao harizmatičnog vodje. Pored toga dolazi do prodora stranih naročito istočnih kultova, koji se prenose najpre preko legionara, bilo da su vezani s njihovim etničkim poreklom ili mestom na kome su bili stacionirani i odnosima s lokalnim stanovništvom. Pored toga već u II veku medju legionarima ima i hrišćana. Poznata je priča o »fulminatrix« legiji vezana za rat Marka Aurelija s Kvadima 173. g. Naime, Rimska vojska, teško potisnuta i opkoljena od varvara, osvežena je iznenadnom kišom, dok su munje i gromovi zastrašili i oterali neprijatelja.1296 Dion Kasije dalje pripoveda da je kišu i gromove doneo Hermes kome je molitve uputio egipatski sveštenik Arnufis, u pratnji Marka Aurelija. Kao zahvalnicu Hermesu, koji je spasao rimsku vojsku, car kuje novac s predstavom Hermesa koji stoji, drži pateru i kaducej, ili stoji u hramu na čijem timpanonu su prikazane svete životinje ovog božanstva (T. LII, 6, 7).1297 Sa svoje strane hrišćani su imali svoju verziju istog dogadjaja, po kojoj je kiša rezultat molitvi vojnika hrišćana koji su služili u legiji XII Fulminata.1298 Vojne insignije, kao obeležja za razlikovanje legija i njihovih delova, smatrali su se svetim, a njihov gubitak velikom sramotom, te se u boju nastojalo da se sačuva makar i njihov deo.1299 Svaka legija imala je svog zlatnog ili srebnrog orla, aquila, signum je bila oznaka manipula, a vexillum zastava konjice. Svaka kohorta je mogla imati svoj posebni beleg, u koji su se umetali i medaljon cara ili pločica s njegovim imenom. Zakletva izrečena pred ratnim obeležjima smatrala se takodje svetom.1300 Insignije rimske vojske često se vidjaju na novcu Principata, najčešće kao delovi složenih ikonografkish kompozicija u kojima učestvuje car, kao što su adlocutio, profectio, adventus, i u scenama trijumfa, uvek uz Fides militum i Concordia militum. Motiv samih insignija redji je, ako ne računamo serije legionarskog novca u užem smislu, i pojavljuje se samostalno u kovanju Nerona, Galbe, Vespazijana, Nerve, Trajana, Hadrijana i Antonina Pija. Naročito je, posebnim emisijama novca, slavljen povratak ranije zaplenjenih rimskih vojnih insignija uz legendu signis receptis. On se javlja u Avgustovom kovanju u čast povratka insignija zaplenjenih u nekoliko ranijih sukoba s Parćanima. Potom, Kaligula komemoriše povraćaj standarda izgubljenih 9.g. u porazu Vara u Teutoburškoj šumi, koje je povratio njegov otac Germanik. Vespazijan takodje kuje tip signis receptis povodom 1295 Vidi T. XXXVI, 4-6. 1296 Dio Cass. LXXII.8.1-4. 1297 BMC IV, n. 548, Pl. 64.14; RIC III, n. 285, Pl. IX.170; BMC IV, n. 1443, Pl. 83.7; RIC III, n. 1074, Pl. XII.247. 1298 BMC IV, p. cxxxix; RIC III, p. 205. 1299 Tac. Hist. III.22. 1300 Tac. Ann. XV.16.

159

povraćaja standrada zaplenjenih od strane pobunjenika u Galiji pod Civilisom prilikom osvajanja Vetere. Kultovi genija pokrovitelja legija, kao i kultovi svetih insignija, čine deo zvanične religije vojske kao organizacije. U kovanju se pojavljuju retko, pod Markom Aurelijem, Trajanom Decijem, Galijenom i Klaudijem II.1301 Veliki značaj imaju predstave na novcu rimskih tradicionalnih vrlina, kojima se vojska stalno podseća na njih, a kojima se teži da se što je više moguće zadrže u konzervativnim okvirima gradjanske i vojne odvažnosti, odanosti društvenoj obavezi i zavetu predaka. Kada je u pitanju vojna propaganda, virtus zauzima prvo mesto u kompleksu rimskih vrlina. Iako je prvenstveno označavala vrlinu služenja državi u smislu vojničke hrabrosti, virtus je širi pojam, koji obuhvata zbir osobina koje čoveka čine čovekom. Nagrada za virtus bila je honos, čast za zasluge pred otadžbinom, posebno vojničke časti. Pietas i fides čine osnovu tradicionalnog rimskog morala i česte su kao motivi na novcu namenjenom vojsci, one takodje odražavaju odanost religijskoj, državnoj i porodičnoj obavezi, obavezi vojnika u odnosu na cara i obrnuto. Tokom Principata, početkom svake godine, 3. januara, vojnička se zakletva polagala caru, a ne, kao u Republici, Senatu i rimskom narodu.1302 Tacit, na primer, opisujući pobunu legija u Germaniji protiv Galbe, kaže da su legije odbacile poštovanje prema caru i da su u zakletvi prizivali već zaboravljena imena Senata i rimskog naroda.1303 Libertas je predstavljala jednu od glavnih političkih ideja s kraja Republike i tokom I veka Carstva. Od ubistva Cezara i poznatog kovanja Bruta, počinje da označava i oslobadjanje od diktatora, što se kasnije prenosi i u Carstvo, pa se takav novac kuje posle smrti Nerona i Domicijana na primer. Car i vojska pojavljuju se u oficijelnoj propagandi kao garanti »večnoga mira« i »zlatnog veka« i to blagodareći njihvoj hrabrosti i odanosti jednih drugima i državi. Periodi kriza rimskog društva ispunjeni su većinom utopističkim raspoloženjima, kojima je spekulisano. Car je bio taj od koga je zavisilo blagostanje naroda i uspeh vojske, a on će, slično Herkulu, ostvariti podvige, osvojiti svet i baciti ga pred noge Rome. Kult Herkula počev od Komoda, i kasnije Severa, poprima opštedržavni značaj i rado se, zbog svoje velike popularnosti koristi u vojsci. Ovaj kult, naravno, asocira i na uporedjivanje s Aleksandrom Makedonskim kao velikim vojskovodjom i vladarem moćne države. U kovanju »vojničkih« careva, dolazi do izvesnih izmeštanja u predstavljanju kompleksa rimskih vrlina – fides je i dalje povezana s vernošću vojnika, virtus i pietas s ličnošću cara i njegovim delima. Carevi posvećuju veliku pažnju propagandi osnovnih vrlina, stvarajući time osnovne poglede vojnika o ideološkom i političkom sistemu na kome oni zasnivaju vlast. Pored toga dolazi do povezivanja cara kao vojskovodje sa svešteničkim funkcijama, što je imalo značaja u nastanku kulta vojskovodje kao harizmatičnog lidera. Svaki rat započinjao bi ispunjavanjem svetih obreda, izgovaranjem magičnih formula, prinošenjem žrtvi, i to sve uz učešće glavnokomandujućeg. Ispunjavajući funkciju sveštenika u vojsci, carevi stvaraju atmosferu strahopoštovanja i uvažavanja bogova i vojnih znamenja, što čini osnovu zvaničnog konzervatizma. Glavnokomandujući postaje harizmatični lider, koji u očima vojnika postaje predstavnik bogova. Zato se atributi augurata i pontifikata javljaju još na novcima vojničkih lidera kasne Republike. Težeći da

1301 Vidi T. XXXIX, 9-13. 1302 Dušanić S, 2003, 97. 1303 Tac. Hist. I.55.

160

povežu svoju vladavinu s rimskom starinom i religijom, naročito s Pietas, carevi tokom Principata, nastavljaju da kuju novac s ovim simbolima.

Kao božanstva koja pripadaju krugu dii militares, izdvojili smo ona koja se javljaju na reversnim predstavama u pratnji cara kao imperatora, vojnika ili vojnih obeležja. Naravno, u prvom redu to su po svom karakteru čisto ratnička božanstva, a zatim i božanstva koja to mogu biti po svojoj posebnoj funkciji u odredjenim okolnostima. Tu bi spadale na primer predstave Marsa, Minerve, Herkula, Junone Sospite, Venus Victrix, Jupitera kao custos, coservator, ultor, victor, stator. Slikovito izlaganje u rimskoj umetnosti vizuelni je izraz karakteristično rimskog načina razmišljanja, a razvija se na dva plana paralelno. S jedne strane, od helenističkih početaka Rim stvara novo poglavlje u priči o realističnom, u smislu vernog iskazivanja savremenih dogadjaja. S druge strane, razvija se mnoštvo predstava božanstava i personifikacija, približavajući ljudima svet iluzije.1304 Dva sveta, svet realnog i svet iluzornog, nisu nikada sasvim odvojena. Čak iako se na prvi pogled to možda ne čini tako, oni se spajaju na nekom višem nivou. Scene u kojima vidimo cara kako prinosi žrtvu, obraća se vojnicima, učestuvuje u nekoj procesiji, situacije su u kojima je on mogao biti vidjen u stvarnom životu. Mnogi spomenici, kao i predstave na novcu, pokazuju izolovane i nezavisne figure bogova i personifikacija, u prikazima u kojima su svi vidljivi tragovi prozaičnog sveta isključeni, ali uvek s namerom ili naznakom povezivanja sa stvarnim. Dva sveta se ponekad vizuelno mimoilaze, ali su uvek povezani u sferi duhovnog. Sve kompozicije s predstavama imaginarnog sveta i legendarne istorije, imaju za cilj da sugerišu posmatraču liniju duž koje će unutrašnje, skriveno značenje ličnosti i dogadjaja u njegovom konkretnom, tadašnjem svetu biti shvaćeni i interpretirani.

Rimska državna ideologija koja je fokusirana na vojni uspeh i na vrline kao što su virtus, honos, concordia, fides, clementia, izvorno je kolektivna ideologija vodeće političke klase u Republici. Usled toga, kontrola ostvarivana preko ideologije uključena je u kategoriju harizmatične vladavine careva. Ali rimski sistem političkih vrednosti nije bio baziran ni na jednom posebnom caru. Razvijen tokom Republike, kao kolektivna ideologija političke elite, on je kasnije prenet kao jasno definisan sistem propisanih vrlina za sve rimske careve.1305 Od svakog cara očekivalo se da na jednak način poseduje ove ideale.

Prikazani tipovi i njihovi varijeteti, koji se odnose na vojsku, ukazuju da je posebna pažnja iskazana upravo propagandističkim porukama. Ovakva poruka upućena vojniku objašnjena je grafičkim prikazom i najčešće proširena legendom. Čini se mogućim da je veći deo korisnika mogao da razume legende na novcima, koje su se tako često ponavljale. Osim toga postoje brojni natpisi takodje korišćeni u propagandne svrhe svuda po Carstvu. Čak i u slučajevima nerazumevanja legende, grafički prikaz morao je biti svima jasan. Novac koji je u opticaju i u najudaljenijim provincijama, osim svoje specifične funkcije, bio je sredstvo prenošenja brojnih propagandnih poruka. On je izražavao potrebu za uspostavljanjem i održavanjem podrške vojske, koja je često bila presudna za sudbinu Carstva. 1304 Toynbee J.M.C, 1956, 205. 1305 Hölscher T, 2003, 17.

161

IX - Skraćenice i spisak korišćene literature

Skraćenice AJA American Journal of Archaeology, New York. Annali Annali, Istituto Italiano di Numismatica, Roma. Archaeology Archaeology, Archaeological Institute of America,

Cambridge Mass. BMC Coins of the Roman Empire in the British Museum,

London. Burns and Overbeck Burns T.S and B.H. Overbeck, Rome and the Germans

as seen in Coinage, Atlanta, 1987. CAH The Cambridge Ancient History, Cambridge. CahN Cahiers Numismatiques, Bulletin de la Société d’Études

Numismatiques et Archéologiques, Paris. Chiron Chiron, Mitteilungen der Kommission für Alte

Geschichte und Epigraphik des Deutschen Archäologischen Instituts, München.

Coin finds and coin use Coin finds and coin use in the Roman World, The thirteenth Oxford symposium on coinage and monetary history 25.-27.3.1993., Berlin 1996.

DOP Dumbarton Oaks Papers, Washington D. C. HCC Roman Imperial Coins in the Hunter Coin Cabinet,

London – Glasgow – New York. INJ Israel Numismatic Journal, Tel Aviv. JNG Jahrbuch für Numismatik und Geldgeschichte,

München. JRA Journal of Roman Archaeology, Ann Arbor, University

of Mitsigan. JRS The Journal of Roman Studies, London. LIMC Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, Zürich

und München, 1981. MDAI Mitteilungen des Deutschen Archaeologischen Instituts,

Roemische Abteilung, München. NAC Numismatica e Antichita Classiche, Lugano. NC The Numismatic Chronicle, London. NCirc Numismatic Circular, London. OCD The Oxford Classical Dictionary, Oxford, 1979. PBSR Papers of the British School at Rome, Rome. RIC The Roman Imperial Coinage, London RE Paulys-Wissova, Realencyclopädie der Classischen

Altertumswissenschaft, Stuttgart. RIN Rivista italiana di numismatica e Scienze Affini,

Milano.

162

RN Revue numismatique, Société Francaise de Numismatique, Paris.

RRC Crawford M. H. Roman Republican Coinage I-II, Cambridge.

SM Schweizer Münzblätter, Gazette Numismatique Suisse, Bern.

Stevenson Stevenson W, A Dictionary of Roman Coins, Republican and Imperial, London, first published 1889, reprinted 1964.

App. Appianus, Bella civila Cass. Dio Cassius Dio, Historia Romana Historiarum Romanarum

quae supersunt. Liv. Titus Livius, Ab urbe condita Plut. Plutarchus, Vitae parallelae Svet. Svetoni, De Vita Caesarum Tac. Ann Tacitus, Annales Tac. Hist. Tacitus, Historiae av. avers rv. revers d. desno l. levo

Korišćeni izvori

Appianus Bella civila; Rimski gradjanski ratovi, prevod F. Papazoglu, Beograd 1967.

Cassius Dio Historia Romana; Dio’s Roman History I-IX, prevod E. Cary, Cambridge Mass. – London, 1968

Plutarchus Vitae parallelae; Usporedni životopisi I-III, prevod Z. Dukat, Zagreb, 1988.

C. Svetoni Tranqvilli De vita caesarum; Dvanaest rimskih careva, prevod S. Hosu, Rijeka, 1978.

Publii Cornelii Taciti Ab excessu divi augusti (annales); Anali, prevod Lj. Crepajac, Beograd, 1970.

Historiae; Historije, prevod J. Miklić, Zagreb, 1987. Titus Livius Ab urbe condita; prevod knj. I-V M. Mirković, Beograd,

1991.

163

Korišćena literatura Abramzon M.G. 1993. Rimskiq imperatorskiq kulÏt v

pamwtnikah numizmatiki, Magnitogorsk, 1993.

1995. Monety kak sredstvo propagandy oficialÏnoŸ politiki rimskoŸ imperii, Moskva, 1995.

Adam A., Boyd J. 1842. The Manners and Customs of the Romanas, Glasgow, 1842.

Alföldi A. 1929. The Numbering of the Victories of the Emperor Gallienus and the Loyalty of his Legions, NC 5th s, Vol. IX, 1929, 218-279.

1935. Insignien und Tracht der Römischen Kaiser, MDAI Band 50, 1935, 1-2, 3-

1956. The Main Aspects of Political Propaganda on the Coinage of the Roman Republic; In: Essays in Roman Coinage presented to H. Mattingly, Oxford, 1956, 63-95.

1967. Studien zur Geschichte der Weltkrise des 3. Jahrhunderts nach Christus, Darmstadt, 1967.

1973. Redeunt Saturnia regna. An iconographical pattern heralding the return of the Golden Age on or around 139 B.C., Chiron 3, 1973, 131-141.

Alföldy G. 1974. The Crisis of the Third Century as Seen by Contemporaries, Greek, Roman and Byzantine Studies Vol. 15, 1974, 89-111.

Alston R. 1994. Roman military pay from Caesar to Diocletian, JRS Vol. LXXXIV, 1994, 113-123.

Bandinelli R.B. 1971. Rome, The Late Empire, Roman Art A.D. 200-400, London, 1971.

Bellinger A, Berlincourt M. A.

1962. Victory as a Coin Type, Numismatic Notes and Monographs, New York, 1962.

Belloni G. G. 1996. Monete romane e propaganda, U: Scritti di archeologia, storia e numismatica, Milano, 1996, 131-160.

Bianco E. 1968. Indirizzi programmatici e propagandistici nella monetazione di Vespasiano, RIN LXX, Milano, 1968, 145-229.

Bilucaglia R. 1975. Victoria Parthica Macrini Avg, NAC IV, Lugano, 1975, 231-238.

BMC I 1923. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum I, London, 1923.

164

BMC II 1930. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum II, London, 1930.

BMC III 1936. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum III, London, 1936.

BMC IV 1940. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum IV, London, 1940.

BMC V 1950. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum V, London, 1950.

Boyancé P. 1972. La Main de Fides, U: Ėtudes sur la religion romaine, Paris 1972, 121-133

1972.a Fides et le serment, U: Ėtudes sur la religion romaine, Paris 1972, 91-103

Brendel O.J. 1979. Prolegomena to the Study of Roman Art, London, 1979.

Brilliant R. 1963. Gesture and Rank in Roman Art, Memoirs of the Connecticut Academy od Arts and Sciences, Vol. XIV, New Haven, Connecticut, 1963.

1974. Roman Art, from the Republic to Constantine, London, 1974.

Brown P. 1978. The World of Late Antiquity, From Marcus Aurelius to Muhammad, London, 1978.

Burnett A. M. 1986. The Iconography of Roman Coin Types in the Third Century B.C., NC Vol. 146, 1986, 67-75.

1987. Coinage in the Roman world, London, 1987. Burns T. S., Overbeck H. B.

1987. Rome and the Germans as seen in Coinage, Atlanta, 1987.

Burton G.P. 2002. The Roman Imperial State (A.D.14-235):Evidence and Reality, Chiron 32, 2002, 249-280

CAH X 1976. The Cambridge Ancient History X, Cambridge, first published 1934, reprinted 1976.

CAH XI 1975. The Cambridge Ancient History XI, Cambridge, first published 1936, reprinted 1975.

1971. The Cambridge Ancient History XII, Cambridge, first published 1939, reprinted 1971.

Carradice I. 1993. Coin Types and Roman History: The Example of Domitian; U: Essays in Honour of Robert Carson and Keneth Jenkins, London, 1993, 161-175.

Cascio Lo E. 1981. State and coinage in the late republic and earlu empire, JRS Vol. LXXI, 1981, 76-86.

165

1996. How did the Romans view their coinage and its function; U: Coin finds and coin use, 1996, 273-287.

Charlesworth M.P. 1936. Providentia and Aeternitas, Harvard Theological Review 29 (1936), 107-132.

1937. The Virtues of a Roman Emperor, Propaganda and the Cration of Belif, Proceedings of the British Academy 23, 1937, 105-133.

1943. Pietas and Victoria: The Emperor and the Citizen, JRS, Vol. 33, Parts 1 and 2 (1943), 1-10.

Cheung A. 1998. The Political Significance of Roman Imperial Coin Types, SM 191, 1998, 53-61.

Classen C.J. 1986. Virtutes Romanorum nach dem Zeugnis der Münzen Republikanischer Zeit, MDAI Band 93, 1986, 257-279.

Crawford M.H. 1974. Roman Republican Coinage I-II, Cambridge, 1974.

1983. Roman Imperial Coin Types and the Formation of Public Opinion; U: Studies in Numismatic Method Presented to Philip Grierson, edited by C.N.L. Brooke, B.H.I.H. Stewart, J.G.Pollard and T.R.Volk, Cambridge Mass. 1983, 47-64.

Depeyrot G. 1987. Le Bas-Empire Romain, économie et numismatique, Paris, 1987.

Drinkwater J. F. 1971. A New Inscription and the Legionary Issues of Gallienus and Victorinus, NC 7th s, Vol. XI, 1971, 325-326.

Durry M. 1968. Les Cohortes Prétoriennes, Paris, 1968. Dumézil G. 1974. Mythe et épopée, L’idéologie des trois

fonctions dans les épopées des peuples indo-européens, Paris, 1974.

1997. Drevna rimska religija, Novi Sad, 1997. Dürr M. 1994. Vindicta, SM 175/176, 1994, 67-70. Evans J. R. 1986. Roman Republican coin types and familial

propaganda; U: Proceedings of the 10th International Congress of Numismatics, London, 1986, 143-146.

Fachin M. C. 1993. Monetary Iconography in Marc Antony’s Issues; U: Proceedings of the 11th International Numismatic Congress, Vol. II, Louvain-la-Neuve, 1993, 159-161.

166

Février P.A. 1983. Images et société; U: Crise et redressement dans les provinces européennes de l’Empire, Actes du colloque de Strasbourg 1981., Strasbourg, 1983, 27-48.

Gabba E. 1981. True History and False History in Classical Antiquity, JRS Vol. LXXI, 1981, 49-62.

Gibon E.D. 1996. Opadanje i propast Rimskog carstva, Beograd, 1996.

Gitler H. 1991. Numismatic Evidence on the Visit of Marcus Aurelius to the East, INJ Vol. 11, 1991, 36-51.

Gnecchi F. ristampa 1912.

I Medaglioni Romani, Vol. I, Oro ed Argento, Bologna, Ristampa anastatica dell’edizione di Milano 1912.

ristampa 1912.

I Medaglioni Romani, Vol. II, Bronzo, Bologna, Ristampa anastatica dell’edizione di Milano 1912.

ristampa 1912.

I Medaglioni Romani, Vol. III, Bronzo, Bologna, Ristampa anastatica dell’edizione di Milano 1912.

Grant M. 1950. Roman anniversary issues, Cambridge, 1950.

1952. Roman Coins as Propaganda, Archaeology, Vol. 5, No. 2, 1952, 79-85.

1954. Roman Imperial Money, Toronto, 1954. 1958. Roman History from Coins, Cambridge,

1958. Hamberg P.G. 1945. Studies in Roman Imperial Art, Uppsala,

1945. Hannestad N. 1986. Roman Art and Imperial Policy, Aarhus

University Press, 1986. Harl K. W. 1996. Roman Economy, 300 B.C. to A.D. 700.,

Baltimore & London, 1996. HCC III 1977. Robertson A. S., Roman Imperial Coins in

the Hunter Coin Cabinet III, London-Glasgow-New York, 1977.

Hölscher T. 1967. Victoria Romana, Mainz am Rhein, 1967. 2003. Images of War in Greece and Rome:

Between Military Practice, Public Memory and Cultural Symbolism, JRS Vol. XCIII, 2003, 1-17.

Hollstein W. 1995. Apollo und Libertas in der Münzprägung des Brutus und Cassius, JNG 44,1995, 113-133.

167

Howgego C. J. 1982 Coinage and Military Finance: the Imperial Bronze Coinage of the Augustan East, NC Vol. 142, 1982, 1-20.

Jones A.H.M. 1956. Numismatics and History; In: Essays in Roman Coinage Presented to H.Mattingly, edited by R.A.G. Carson and C.H.V. Sutherland, Oxford, 1956, 13-33.

Kaczanowicz W. 1990. Aspekty ideologiczne w Rzymskim mennictwie lat 235-284. n.e., Katowice, 1990.

Keler H. 1970. Rimsko Carstvo, Novi Sad, 1970. Kellner W. 1968. Libertas und Christogramm, Karlsruhe,

1968. Kent J. P. C. 1973. Gallienae Augustae, NC 7th s, Vol. XIII,

1973, 64-68. Keppie L. 1997. The Changing of the Roman Legions (49

B.C. – A.D. 69), PBSR Vol. LXV, 1997, 89-102.

Kiss Z. 1975. L’Iconographie des Princes Julio-Claudiens au Temps d’Auguste et de Tibére, Varsovie, 1975.

Kleiner F. S. 1992. Equestrian Portraits of Philip the Arab; U: Florilegium Numismaticum, Studia in Honorem U. Westermark Edita, Stockholm, 1992, 197-202.

Kos P. 1998. Leksikon antičke numizmatike, Zagreb, 1998.

Kraay C. M. 1963. The JUDAEA CAPTA Sestertii of Vespasian, INJ No. 3, 1963, 45-51.

Künzl E. 1988. Politische Propaganda auf römischen Waffen der frühen Kaiserzeit; U: Kaiser Augustus und die verlorene Republik, Berlin, 1988, 541-545.

Laffranchi L. 1938. Le monete legionarie dell’ imperatore Gallieno e la sua III grande vittoria; U: Transactions of the International Numismatic Congress, London, 1938, 198-210.

Latte K. 1967. Römische Religionsgeschichte, München, 1967.

Levick B. 1978. Concordia at Rome; U: Scripta Nummaria Romana, Essays presented to H. Sutherland, London, 1978, 217-223.

1982. Propaganda and the Imperial Coinage, Antichthon 16, 1982, 104-116.

168

Lichocka B. 1974. Justitia sur les Monnaies Imperiales Romaines, Varsovie, 1974.

1997. L’iconographie de Fortuna dans l’Empire Romain, Varsovie, 1997.

LIMC I - VIII 1981. Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, I-VIII, Zürich und München, 1981.

Luce T.J. 1968. Political Propaganda on Roman Republican Coins: circa 92-82 B.C., AJA Vol. 72, No. 1, 1968, 25-39

Macdonald D. 1979. Observations on an Augustan Coin Type, JNG 28/29, 1979, 27-29.

Mac Mullen R. 1963. Soldier and Civilian in the Later Roman Empire, Cambridge Mass., 1963.

Mannsperger B. 1974. Libertas – Honos – Felicitas, Chiron 4, 1974, 327-342.

Matevosyan R. 2000. Armenian state symbols on Roman coins, CahN 37/145, 2000, 27-32.

McDonald A.H. 1966. Republican Rome, London, 1966. Mattingly H. 1914. The Coinage of the Civil Wars of 68-69

A.D., NC 4th s, Vol. XIV, 1914, 110-137. 1919. Origins of the Imperial Coinage in

Republican Times, NC 4th s, Vol. XIX, 1919, 221-234.

1922. »Victoria Imperi Romani« and some Posthumous Issuse of Galba, NC 5th s, Vol. II, 1922, 186-199.

1928. Roman Coins From the Earliest Times to the Fall of the Western Empire, London 1928.

1938. The Legionary Coins of Victorinus; U: Transactions of the International Numismatic Congress, London, 1938, 214-218.

Maškin N.A. 1987. Istorija starog Rima, Beograd, 1987. Metcalf W.E. 1993. Whose Liberalitas? Propaganda and

Audience in the Early Roman Empire, RIN Vol. XCV, 1993, 337-346.

Méthy N. 2000. Les références á Rome dans le monnayage du Haut-Empire: iconographie et idéologie; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 575-596.

Millar F. 1977. The Emperor in the Roman World (31. B.C. – A.D. 337.), Ithaca, New York, 1977.

169

Mittag P. F. 2001. Commodus als Pollux? Überlegungen zu den Dioskurendarstellungen auf Münzen und Medaillons des zweiten Jahrhunderts n. Chr. JNG 48/49, 165-176.

Morawiecki L. 1983. Political Propaganda in the Coinage of the Late Roman Republic (44-43 B.C.), Warszawa, 1983.

Naster P. 1983. Arabia adquista sur les monnaies de Trajan, NAC XII, Lugano, 1983, 159-169.

Nollé J. 1986. »Oriens Augusti« Kaiserpanegyrik und Perserkriegspropaganda auf Münzen der Stadt Side in Pamphylien unter Valerian und Gallienus (253-268), JNG 36, 1986, 127-143.

1992. La représentation des provinces dans le monnayage romain de l’époque imperiale (70-235 apres J.C.), NAC XXI, Lugano, 1992, 267-296.

2003. Ein ephesischer Kult der »Victoria Romanorum« und das sogenannte Parthermonument, Chiron 33, 2003, 459-484.

OCD 1979. The Oxford Classical Dictionary, Oxford, 1979.

Oswalt S.G. 1980. Grčka i rimska mitiologija, Beograd, 1980. Pesce G. 1976. Le divinita della salute sulle monete di

Caracalla, NAC V, Lugano, 1976, 215-226. Pérez Á. J. 2003. Concordia y Libertas como medio de

legitimación en la moneda de Vespasiano; U: Actas XI Congreso Nacional de Numismática, Zaragoza, 2003, 131-138.

Piattelli S. 1986. L’iconografia monetale di Germanico; U: Proceedings of the 10th International Congress of Numismatics, London, 1986, 185-187.

Price S.R.F. 1980. Between man and god: Sacrifice in the Roman imperial cult, JRS Vol. LXX, 1980, 28-43.

Ranieri de C. 2001. Salus, Felicitas, Fortuna: Le virtutes di un imperatore Romano. Analisi di alcune monete Commodiane, RIN CII, Milano, 2001, 167-191.

RE 1893- Paulys-Wissova, Realencyclopädie der Classischen Altertumswissenschaft, Stuttgart, 1893-

170

Reece R. 1988. Theory and Practice in Roman Coinage, Situla 26, Ljubljana, 1988, 271-278.

Rémondon R. 1970. La crise de l’Empire Romain, De Marc Auréle a Anastase, Paris, 1970.

RIC I 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage I, London, first published 1923, reprinted 1968.

RIC II 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage II, London, first published 1926, reprinted 1968.

RIC III 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage III, London, first published 1930, reprinted 1968.

RIC IV.1 1936. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage IV.1, London, 1936.

RIC IV.2 1938. Mattingly H, Sydenham E.A, Sutherland C.H.V, The Roman Imperial Coinage IV.2, London, 1938.

RIC IV.3 1949. Mattingly H, Sydenham E.A, Sutherland C.H.V, The Roman Imperial Coinage IV.3, London, 1949.

RIC V.1 1968. Webb P. H, The Roman Imperial Coinage V.1, London, first published 1927, reprinted 1968.

RIC V.2 1933. Weeb P.H, The Roman Imperial Coinage V.2, London, 1933.

Rich J. W. 1998. Augustus’s Parthian Honours, the Temple of Mars Ultor and the Arch in the Forum Romanum, PBSR Vol. LXVI, 1998, 71-128.

Ritter H.-W. 1971. Adlocutio und corona civica unter Caligula und Tiberius, JNG 21, 1971, 81-96.

Roland M. 1978. Principe imperial et divinite, CahN 14/58, 1978, 217-229.

Rossi L. 1965. Le insegne militari nella monetazione imperiale romana da Augusto a Commodo, RIN LXVII, Milano, 1965, 41-81.

1967. La guardia Pretoriana e Germanica nella monetazione Gulio – Claudia, RIN LXIX, Milano, 1967, 15-38.

1974. Pax Romana e »Resistenza« Dacica nel 102-105 AD, NAC III, Lugano, 1974, 127-145.

Rostovtzeff M. 1926. The Social and Economic History of the Roman Empire, Oxford, 1926.

Roth J. 2000. Logistic and the Legion; U: Actes du Congrés de Lyon 1998., Lyon, 2000, 707-710.

171

Salamone G. 1997. La Concordia militare nelle monete Romano – impreiali, RIN XCVIII, 159-188.

2000. Tipi e leggende monetali di ispirazione militare in etá romano-imperiale; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 610-616.

Santosuosso A. 2004. Storming the Heavens, Soldiers, Emperors and Civilians in the Roman Empire, London, 2004.

Schilling R. 1954 La religion romaine de Vénus, Paris, 1954. Simpson C.J. 1977. The date of dedication of the temple of Mars

Ultor, JRS Vol. LXVII, 1977, 91-4. Smith D. R. 2000. The DECVRSIO Sestertius Types of Nero

and the Lusus Troiae, NC Vol. 160, 2000, 282-289.

Spannagel M. 2000. Armenia Recepta aut Capta? Zur Veränderung einer augusteischen Münzlegende; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 622-629.

Srejović D, Cermanović-Kuzmanović A.

1987. Rečnik grčke i rimske starine, Beograd, 1987.

Stevenson W. 1964. A Dictionary of Roman Coins, Republican and Imperial, London, first published 1889, reprinted 1964.

Strack P. L. 1931.

Untersuchungen zur Römischen Reichsprägung des zweiten Jahrhunderts, Teil I, Stuttgart, 1931.

1933. Untersuchungen zur Römischen Reichsprägung des zweiten Jahrhunderts, Teil II, Stuttgart, 1933.

1937. Untersuchungen zur Römischen Reichsprägung des zweiten Jahrhunderts, Teil III, Stuttgart, 1937.

Sutherland C.H.V. 1951. Coinage in Roman Imperial Policy 31 B.C. – A.D. 68, London, 1951.

1959. The Intelligibility of Roman Imperial Coin Types, JRS, Vol. 49, Parts 1 and 2 (1959), 446-55.

1965. The Symbolism of the Early Aes Coinages under Augustus, RN 6,7 (1965), 94-109

1979. The Clementiae and Moderationi dupondii of Tiberius: more thoughts on the chronology, NC 7th s, Vol. XIX, 1979, 21-25.

172

1984. The concepts Adsertor and Salus as used by Vindex and Galba, NC Vol. 144, 29-32.

1987. Roman History nad Coinage 44 B.C. – A.D. 69, Oxford, 1987.

Toynbee J.M.C. 1956. Picture – Language in Roman Art and Coinage; U: Essays in Roman Coinage Presented to H.Mattingly, edited by R.A.G. Carson and C.H.V. Sutherland, Oxford, 1956, 205-226.

1986. Roman Medallions, Numismatic Studies No. 5, New York, first published 1944, reprinted 1986.

Trout D.E. 1989. Victoria Redux and the First Year of the Reign of Philip the Arab, Chiron 19, 1989, 221-33.

Van Sickle C.E. 1939. Changing Bases of Roman Power in the Third Century A.D., L’Antiquitė classique 8 (1939), 153-170.

Vermeule C. C.

1957. Roman Numismatic Art A.D. 200-400, NCirc 65, 1957, 5-7.

1958. Aspects of Victoria on Roman Coins, Gems and in Monumental Art, NCirc 66, 1958, 3-15.

1978. The imperial shield as a mirror of Roman art on medallions and coins; U: Scripta Nummaria Romana, Essays presented to H. Sutherland, London, 1978, 177-185.

Voirol A. 1954. Die Münzen des Bellum Sociale und ihre Symbolik, SM 4/15, 1954, 64-67.

Wallace-Hadrill A. 1986. Image and authority in the coinage of Augustus, JRS Vol. LXXVI, 1986, 66-87.

Weigel R. D. 1990. Gallienus’ »Animal Series« Coins and Roman Religion, NC Vol. 150, 1990, 135-143.

1995. Roman coins: An Iconographical Approach, Annali 42, 1995, 241-253.

Wesch-Klein G. 1998. Soziale Aspekte des römischen Heerwesens in der Kaiserzeit, Stuttgart, 1998.

White L. 1973. The Transformation of the Roman World, Los Angdeles, 1973.

Wickert L. 1962. Princeps und Βασιλευσ, Klio Beiträge zur alten Geschichte, Band XXXVI, 1962, 1-25.

Winkler I. 1965. Personificarea Daciei pe monedele Romane imperiale, Studii Clasice VII, Bucuresti, 1965, 225-234.

173

Yonge D. 1979. The So-Called Interregnum Coinage, NC 7th s., Vol. XIX, 1979, 47-60.

174

X - Popis preuzetih ilustracija T. I: 1. BMC I, Pl. 28.3; 2. BMC I, Pl. 29.12; 3. BMC I, Pl. 41.5;

4. BMC I, Pl. 58.8; 5. BMC III, Pl. 93.14; 6. Gn. III, Pl. 147.5; 7. BMC III, Pl. 93.6; 8. BMC III, Pl. 93.3; 9. BMC III, Pl. 93.8; 10. BMC III, Pl. 93.1; 11. BMC III, Pl. 93.4; 12. BMC III, Pl. 93.2; 13. BMC III, Pl. 93.7; 14. BMC III, Pl. 93.9; 15. BMC III, Pl. 93.10.

T. II: 1. BMC III, Pl. 93.11; 2. BMC III, Pl. 93.12; 3. BMC III, Pl. 93.13;

4. Gn. II, Pl. 70.3; 5. BMC IV, Pl. 81.10; 6. Gn. II, Pl. 58.3; 7. BMC IV, Pl. 95.4; 8. BMC IV, Pl. 106.9; 9. Gn. II, Pl. 78.8; 10. Gn. II, Pl. 94.8; 11. BMC V, Pl. 57.7; 12. Gn. II, Pl. 95.2; 13. BMC V, Pl. 75.14; 14. Gn. II, Pl. 103.2.

T. III: 1. Gn. II, Pl. 103.6; 2. Gn. II, Pl. 107.1; 3. Gn. II, Pl. 112.4;

4. Gn. II, Pl. 113.4; 5. Gn. II, Pl. 118.1; 6. Gn. II, Pl. 119.1; 7. Gn. II, Pl. 119.2; 8. Gn. II, Pl. 123.2; 9. BMC I, Pl. 15.4; 10. BMC II, Pl. 1.15; 11. BMC III, Pl. 15.2; 12. BMC III, Pl. 56.13; 13. BMC III, Pl. 57.13.

T. IV: 1. Gn. III, Pl. 144.11; 2. BMC IV, Pl. 79.2; 3. BMC IV, Pl. 78.13;

4. HCC III, Pl. 53.45; 5. BMC III, Pl. 41.2; 6. BMC III, Pl. 18.4; 7. BMC III, Pl. 18.5; 8. BMC III, Pl. 81.11; 9. BMC III, Pl. 82.1; 10. Gn. II, Pl. 66.7; 11. RIC III, Pl. IX.196; 12. RIC III, Pl. XII.249; 13. Gn. II, Pl. 74.5; 14. BMC IV, Pl. 81.11; 15. Gn. II, Pl. 84.10.

T. V: 1. BMC V, Pl. 9.16; 2. BMC V, Pl. 11.3; 3. BMC V, Pl. 30.2;

4. BMC V, Pl. 40.9; 5. BMC V, Pl. 42.6; 6. BMC V, Pl. 42.9; 7. BMC V, Pl. 42.10; 8. BMC V, Pl. 52.4; 9. BMC V, Pl. 56.12; 10. BMC V, Pl. 55.12; 11. BMC V, Pl. 55.11; 12. HCC III, Pl. 47.144; 13. Gn. II, Pl. 99.9; 14. HCC III, Pl. 47.143; 15. Gn. II, Pl. 101.8.

T.VI: 1. Gn. II, Pl. 121.10; 2. BMC III, Pl. 59.2; 3. BMC III, Pl. 87.3;

4. BMC IV, Pl. 28.9; 5. Stevenson, p. 314; 6. Stevenson, p. 315; 7. BMC I, Pl. 60.8; 8. BMC I, Pl. 54.13; 9. BMC III, Pl. 54.20; 10. BMC III, Pl. 86.4; 11. BMC II, Pl. 25.2; 12. BMC II, Pl. 73.2; 13. BMC III, Pl. 11.12; 14. BMC III, Pl. 31.5; 15. BMC III, Pl. 31.3.

T. VII 1. Gn. II, Pl. 72.5; 2. BMC IV, Pl. 60.5; 3. BMC V, Pl. 30.8;

4. BMC V, Pl. 35.16; 5. BMC V, Pl. 40.15; 6. Gn. II, Pl. 102.5; 7. Burns and Overbeck, 146; 8. Gn. III, Pl. 157.6; 9. Gn. III, Pl. 157.5; 10. RIC V.2, Pl. V.2; 11. Gn. I, Pl. 4.7; 12. Gn. III, Pl. 146.3; 13. Gn. II, Pl. 66.9; 14. BMC IV, Pl. 95.8; 15. BMC I, Pl. 14.13.

175

T. VIII 1. BMC I, Pl. 52.9; 2. BMC II, Pl. 14.16; 3. BMC II, Pl. 3.14; 4. BMC II, Pl. 49.7; 5. Gn. I, Pl. 21.6; 6. BMC III, Pl. 76.4; 7. BMC III, Pl. 92.4; 8. BMC III, Pl. 91.10; 9. BMC III, Pl. 91.12; 10. BMC III, Pl. 92.1; 11. BMC III, Pl. 92.2; 12. BMC III, Pl. 92.6; 13. BMC III, Pl. 92.3; 14. BMC III, Pl. 92.8; 15. BMC III, Pl. 91.15.

T. IX 1. BMC III, Pl. 92.5; 2. BMC III, Pl. 92.7; 3. BMC III, Pl. 92.10;

4. BMC III, Pl. 87.1; 5. BMC IV, Pl. 80.13; 6. Gn. II, Pl. 59.5; 7. BMC IV, Pl. 66.6; 8. Gn. II, Pl. 92.8; 9. BMC V, Pl. 9.7; 10. BMC V, Pl. 9.8; 11. BMC V, Pl. 34.14; 12. BMC V, Pl. 33.14; 13. BMC V, Pl. 54.8; 14. BMC V, Pl. 60.1; 15. BMC V, Pl. 89.5.

T. X: 1. Gn. II, Pl. 106.5; 2. HCC III, Pl. 67.19; 3. Gn. II, Pl. 109.9;

4. HCC III, Pl. 75.1; 5. HCC III, Pl. 85.56; 6. Gn. II, Pl. 111.1; 7. Gn. II, Pl. 113.2; 8. Gn. II, Pl. 113.8; 9. Gn. I, Pl. 3.9; 10. RIC V.2, Pl. I.2; 11. Gn. II, Pl. 118.2; 12. Gn. II, Pl. 119.5.

T. XI: 1. Gn. II, Pl. 123.10; 2. BMC V, Pl. 37.1; 3. Gn. I, Pl. 24.8;

4. HCC III, Pl. 68.43; 5. Gn. II, Pl. 111.8; 6. BMC III, Pl. 53.3; 7. Gn. II, Pl. 48.2; 8. BMC IV, Pl. 16.6; 9. Gn. II, Pl. 66.8; 10. Gn. II, Pl. 75.7; 11. BMC IV, Pl. 64.10; 12. Gn. II, Pl. 60.8; 13. BMC I, Pl. 1.2; 14. BMC II, Pl. 32.7; 15. BMC III, Pl. 41.8.

T. XII: 1. BMC III, Pl. 85.8; 2. BMC IV, Pl. 66.12; 3. BMC III, Pl. 88.1;

4. BMC III, Pl. 84.13; 5. BMC III, Pl. 85.5; 6. BMC IV, Pl. 75.5; 7. BMC IV, Pl. 87.11; 8. BMC III, Pl. 87.7; 9. BMC I, Pl. 6.12; 10. BMC I, Pl. 8.10; 11. BMC I, Pl. 8.5; 12. BMC I, Pl. 5.20; 13. BMC I, Pl. 9.14; 14. BMC I, Pl. 17.1; 15. BMC I, Pl. 16.20.

T. XIII: 1. BMC II, Pl. 35.6; 2. Stevenson, p. 690; 3. BMC III, Pl. 40.8;

4. BMC III, Pl. 43.1; 5. BMC III, Pl. 42.10; 6. BMC IV, Pl. 29.8; 7. BMC IV, Pl. 29.2; 8. BMC IV, Pl. 75.8; 9. Gn. II, Pl. 74.1; 10. BMC I, Pl. 15.16; 11. BMC I, Pl. 20.6; 12. BMC I, Pl. 39.13; 13. BMC I, Pl. 62.17; 14. BMC I, Pl. 58.9; 15. BMC II, Pl. 35.5.

T. XIV: 1. BMC II, Pl. 6.7; 2. BMC II, Pl. 23.1; 3. BMC II, Pl. 22.10;

4. BMC II, Pl. 75.8; 5. BMC III, Pl. 2.16; 6. BMC III, Pl. 11.10; 7. BMC III, Pl. 30.4; 8. BMC III, Pl. 27.4; 9. BMC III, Pl. 30.5; 10. BMC III, Pl. 56.17; 11. BMC III, Pl. 79.3; 12. Gn. II, Pl. 46.10; 13. Gn. II, Pl. 47.3; 14. Gn. II, Pl. 45.1; 15. Gn. II, Pl. 45.6.

T. XV: 1. Gn. II, Pl. 75.6; 2. Gn. II, Pl. 72.9; 3. Gn. II, Pl. 74.2;

4. Gn. II, Pl. 74.6; 5. Gn. II, Pl. 72.7; 6. BMC IV, Pl. 64.8; 7. Gn. II, Pl. 60.6; 8. Gn. II, Pl. 88.4; 9. Gn. II, Pl. 84.3; 10. RIC III, XVI.334; 11. BMC IV, Pl. 100.3; 12. BMC V, Pl. 24.1; 13. BMC V, Pl. 36.18; 14. BMC V, Pl. 48.4.

176

T. XVI: 1. BMC V, Pl. 60.3; 2. HCC III, Pl. 46.125; 3. Gn. II, Pl. 100.6;

4. Gn. II, Pl. 99.6; 5. HCC III, Pl. 54.61; 6. HCC III, Pl. 66.158; 7. Gn. II, Pl. 105.9; 8. Gn. II, Pl. 112.3; 9. Gn. I, Pl. 27.7; 10. Gn. II, Pl. 115.1; 11. RIC V.1, Pl. V.74; 12. Gn. II, Pl. 116.7.

T. XVII: 1. Gn. I, Pl. 4.5; 2. BMC III, Pl. 10.3; 3. BMC III, Pl. 26.10;

4. BMC III, Pl. 76.1; 5. BMC III, Pl. 47.1; 6. BMC III, Pl. 51.8; 7. Gn. II, Pl. 88.1; 8. BMC V, Pl. 7.5; 9. Gn. II, Pl. 98.5; 10. Gn. II, Pl. 105.3; 11. Gn. II, Pl. 106.8; 12. RIC V.1, Pl. VIII.125; 13. Gn. II, Pl. 121.9; 14. RIC V.2, Pl. V.15; 15. BMC III, Pl. 51.7; 16. BMC IV, Pl. 46.7; 17. BMC IV, Pl. 16.5.

T. XVIII: 1. RIC IV.1, Pl. III.9; 2. BMC V, Pl. 83.1; 3. BMC V, Pl. 91.1;

4. HCC III, Pl. 42.25; 5. HCC III, Pl. 63.107; 6. HCC III, Pl. 60.36; 7. HCC III, Pl. 67.3; 8. RIC V.1, Pl. V.78; 9. RIC V.2, Pl. XIII.2; 10. BMC I, Pl. 12.15; 11. BMC I, Pl. 13.9; 12. Stevenson, p. 361; 13. BMC II, Pl. 13.15; 14. BMC II, Pl. 42.7; 15. BMC II, Pl. 20.1.

T. XIX: 1. BMC II, Pl. 27.12; 2. BMC II, Pl. 8.7; 3. BMC IV, Pl. 33.12;

4. Gn. II, Pl. 62.2; 5. Gn. III, Pl. 150.8; 6. BMC IV, Pl. 66.5; 7. BMC V, Pl. 26.4; 8. BMC V, Pl. 32.13; 9. BMC V, Pl. 50.4; 10. BMC V, Pl. 80.15; 11. BMC V, Pl. 84.4; 12. HCC III, Pl. 55.11; 13. Gn. II, Pl. 108.8; 14. Gn. II, Pl. 108.7; 15. HCC III, Pl. 74.5.

T. XX: 1. HCC III, Pl. 74.8; 2. HCC III, Pl. 74.19; 3. HCC III, Pl. 80.12;

4. HCC III, Pl. 80.13; 5. HCC III, Pl. 81.4; 6. Gn. II, Pl. 116.5; 7. BMC IV, Pl. 67.15; 8. BMC IV, Pl. 73.10; 9. BMC V, Pl. 28.10; 10. BMC V, Pl. 28.9; 11. BMC I, Pl. 14.12; 12. BMC I, Pl. 14.18; 13. BMC I, Pl. 14.14; 14. BMC I, Pl. 15.20; 15. BMC I, Pl. 1.1.

T. XXI: 1. BMC I, Pl. 16.14; 2. BMC I, Pl. 9.4; 3. BMC I, Pl. 9.8;

4. BMC I, Pl. 6.1; 5. BMC I, Pl. 6.19; 6. BMC I, Pl. 3.15; 7. BMC I, Pl. 10.16; 8. BMC I, Pl. 44.11; 9. BMC I, Pl. 44.2; 10. BMC I, Pl. 42.7; 11. BMC I, Pl. 42.6; 12. BMC I, Pl. 56.6; 13. BMC I, Pl. 63.6; 14. BMC I, Pl. 61.12; 15. BMC II, Pl. 23.7.

T. XXII: 1. BMC II, Pl. 5.3; 2. BMC II, Pl. 13.18; 3. BMC II, Pl. 2.8; 4. BMC II, Pl. 7.13; 5. BMC II, Pl. 70.10; 6. BMC II, Pl. 71.11; 7. BMC III, Pl. 9.19; 8. BMC III, Pl. 11.5; 9. BMC III, Pl. 79.7; 10. BMC III, Pl. 54.15; 11. BMC III, Pl. 61.19; 12. BMC III, Pl. 89.1; 13. BMC IV, Pl. 6.2; 14. Gn. II, Pl. 61.10; 15. Gn. II, Pl. 62.9. T. XXIII: 1. BMC IV, Pl. 75.7; 2. Gn. II, Pl. 75.2; 3. BMC IV, Pl. 80.3;

4. BMC IV, Pl. 80.2; 5. BMC IV, Pl. 105.8; 6. BMC V, Pl. 30.6; 7. BMC V, Pl. 49.1; 8. RIC IV.1, Pl. VI.22; 9. BMC V, Pl. 58.6;

177

10. HCC III, Pl. 54.62; 11. HCC III, Pl. 66.157; 12. Gn. II, Pl. 108.3; 13. HCC III, Pl. 76.26; 14. RIC V.1, Pl. II.19; 15. Burns and Overbeck, 147 T. XXIV: 1. RIC V.1, Pl. II.27; 2. RIC V.1, Pl. V.77; 3. BMC I, Pl. 15.9; 4. BMC I, Pl. 16.1; 5. BMC I, Pl. 5.6; 6. BMC I, Pl. 1.8;

7. BMC I, Pl. 1.10; 8. BMC I, Pl. 16.17; 9. BMC I, Pl. 2.4; 10. BMC I, Pl. 4.16; 11. BMC II, Pl. 20.9; 12. BMC II, Pl. 20.7; 13. BMC II, Pl. 20.4; 14. BMC II, Pl. 8.2; 15. BMC II, Pl. 7.6.

T. XXV: 1. BMC II, Pl. 70.8; 2. BMC II, Pl. 62.11; 3. BMC III, Pl. 11.11;

4. BMC III, Pl. 11.20; 5. BMC III, Pl. 15.13; 6. BMC III, Pl. 15.14; 7. BMC III, Pl. 28.7; 8. BMC III, Pl. 43.5; 9. BMC III, Pl. 20.6; 10. BMC IV, Pl. 48.14; 11. BMC IV, Pl. 76.7A; 12. BMC IV, Pl. 60.3; 13. BMC IV, Pl. 80.12; 14. BMC IV, Pl. 88.6; 15. BMC V, Pl. 8.14.

T. XXVI: 1. BMC I, Pl. 12.13; 2. BMC II, Pl. 20.10; 3. BMC II, Pl. 26.2;

4. BMC II, Pl. 76.7; 5. BMC II, Pl. 73.1; 6. BMC III, Pl. 13.14; 7. BMC III, Pl. 27.7; 8. BMC III, Pl. 30.3; 9. BMC III, Pl. 42.8; 10. Gn. II, Pl. 47.2; 11. Gn. II, Pl. 72.4; 12. Gn. II, Pl. 72.2; 13. Gn. II, Pl. 59.9; 14. Gn. II, Pl. 88.6; 15. BMC V, Pl. 29.13.

T. XXVII: 1. BMC V, Pl. 57.8; 2. BMC V, Pl. 59.3; 3. BMC V, Pl. 58.9;

4. RIC V.2, Pl. I.5; 5. BMC III, Pl. 43.4; 6. BMC III, Pl. 89.2; 7. BMC IV, Pl. 6.17; 8. BMC IV, Pl. 40.11; 9. Gn. II, Pl. 71.5; 10. Gn. II, Pl. 83.2; 11. Gn. II, Pl. 83.8; 12. Gn. II, Pl. 80.8; 13. HCC III, Pl. 45.108; 14. RIC V.1, Pl. III.46; 15. BMC I, Pl. 15.7.

T. XXVIII: 1. BMC I, Pl. 8.17; 2. BMC I, Pl. 9.2; 3. BMC I, Pl. 3.20;

4. BMC I, Pl. 13.3; 5. BMC I, Pl. 24.10; 6. BMC I, Pl. 30.9; 7. BMC II, Pl. 22.6; 8. BMC II, Pl. 25.3; 9. BMC II, Pl. 13.6; 10. BMC II, Pl. 64.9; 11. BMC III, Pl. 11.17; 12. BMC III, Pl. 31.1.

T. XXIX: 1. BMC III, Pl. 47.7; 2. BMC IV, Pl. 6.9; 3. BMC IV, Pl. 40.10;

4. Gn. II, Pl. 74.4; 5. Gn. II, Pl. 63.8; 6. Gn. II, Pl. 60.7; 7. BMC IV, Pl. 104.9; 8. BMC V, Pl. 39.15; 9. BMC V, Pl. 89.7; 10. HCC III, Pl. 46.126; 11. Gn. II, Pl. 105.5; 12. Gn. II, Pl. 107.7; 13. Gn. II, Pl. 109.1; 14. Gn. II, Pl. 109.4.

T. XXX: 1. Gn. II, Pl. 114.9; 2. Gn. II, Pl. 121.5; 3. Gn. II, Pl. 119.8;

4. Gn. II, Pl. 123.8; 5. BMC I, Pl. 15.8; 6. BMC I, Pl. 3.4; 7. BMC I, Pl. 31.25; 8. BMC I, Pl. 34.10; 9. BMC I, Pl. 31.20; 10. BMC I, Pl. 43.3; 11. BMC I, Pl. 58.7; 12. BMC I, Pl. 59.4; 13. BMC II, Pl. 71.6; 14. BMC III, Pl. 31.8; 15. BMC V, Pl. 35.5.

T. XXXI: 1. BMC I, Pl. 53.6; 2. BMC III, Pl. 9.5; 3. BMC III, Pl. 33.4; 4. BMC III, Pl. 37.10; 5. BMC III, Pl. 94.4; 6. BMC III, Pl. 94.1;

178

7. BMC III, Pl. 63.6; 8. BMC III, Pl. 94.2; 9. BMC III, Pl. 94.3; 10. BMC III, Pl. 94.12; 11. BMC III, Pl. 63.8; 12. BMC III, Pl. 95.1; 13. BMC III, Pl. 95.3; 14. BMC III, Pl. 95.2; 15. BMC III, Pl. 95.6. T. XXXII: 1. BMC III, Pl. 95.16; 2. BMC III, Pl. 63.14; 3. BMC III, Pl. 94.6;

4. BMC III, Pl. 95.9; 5. BMC III, Pl. 101. 5; 6. BMC IV, Pl. 39.11; 7. BMC IV, Pl. 26.4; 8. BMC IV, Pl. 26.5; 9. BMC IV, Pl. 26.9; 10. BMC IV, Pl. 26.10; 11. BMC IV, Pl. 26.12; 12. BMC IV, Pl. 26.13; 13. BMC IV, Pl. 26.6; 14. BMC IV, Pl. 27.1; 15. BMC IV, Pl. 27.4.

T. XXXIII: 1. BMC IV, Pl. 27.2; 2. BMC IV, Pl. 27.5; 3. BMC IV, Pl. 27.6;

4. BMC IV, Pl. 39.9; 5. Gn. II, Pl. 78.2; 6. HCC III, Pl. 76.15; 7. HCC III, Pl. 76.24; 8. HCC III, Pl. 75.7; 9. HCC III, Pl. 76.21; 10. RIC V.1, Pl. VIII.122; 11. Burns and Overbeck, 1; 12. RRC, Pl. LXIV.14; 13. BMC I, Pl. 49.5; 14. BMC I, Pl. 49.4.

T. XXXIV: 1. BMC I, Pl. 49.6; 2. BMC I, Pl. 49.2; 3. BMC II, Pl. 24.1;

4. BMC II, Pl. 24.4; 5. BMC II, Pl. 24.5; 6. BMC II, Pl. 6.12; 7. RRC, Pl. LXII.24; 8. BMC IV, Pl. 62.17; 9. BMC V, Pl. 5.3; 10. RIC IV.1, Pl. V.1; 11. BMC V, Pl. 5.4; 12. BMC V, Pl. 5.5; 13. BMC V, Pl. 5.6; 14. BMC V, Pl. 5.7; 15. BMC V, Pl. 5.8.

T. XXXV: 1. BMC V, Pl. 5.10; 2. BMC V, Pl. 5.11; 3. BMC V, Pl. 5.12;

4. BMC V, Pl. 5.14; 5. BMC V, Pl. 5.15; 6. Burns and Overbeck, 31; 7. Burns and Overbeck, 33; 8. Burns and Overbeck, 34; 9. Burns and Overbeck, 35; 10. Burns and Overbeck, 36; 11. Burns and Overbeck, 37; 12. Burns and Overbeck, 38; 13. Burns and Overbeck, 40; 14. RIC V.1, Pl. III.39; 15. Burns and Overbeck, 41.

T. XXXVI: 1. Burns and Overbeck, 42; 2. RIC V.2, Pl. XIV.7; 3. RIC V.2,

Pl. XIV.8; 4. BMC II, Pl. 71.4; 5. BMC II, Pl. 73.3; 6. BMC III, Pl. 26.2; 7. Gn. II, Pl. 86.5; 8. Gn. II, Pl. 107.3; 9. BMC I, Pl. 31.6; 10. BMC I, Pl. 31.4; 11. BMC IV, Pl. 99.7; 12. BMC V, Pl. 78.9; 13. BMC V, Pl. 78.11; 14. BMC V, Pl. 85.9; 15. Gn. II, Pl. 101.3; 16. RRC, Pl. XXXV.23.

T. XXXVII: 1. HCC III, Pl. 43.58; 2. HCC III, Pl. 44.87; 3. HCC III, Pl. 59.6;

4. HCC III, Pl. 64.129; 5. RIC V.1, Pl. II.17; 6. Burns and Overbeck, 44; 7. RIC V.1, Pl. VIII.124; 8. BMC I, Pl. 62.3; 9. BMC II, Pl. 32.6; 10. BMC IV, Pl. 48.4; 11. BMC IV, Pl. 82.3; 12. BMC IV, Pl. 84.5; 13. BMC V, Pl. 56.3; 14. BMC V, Pl. 85.7; 15. Gn. II, Pl. 104.1.

T. XXXVIII: 1. HCC III, Pl. 68.36; 2. Gn. I, Pl. 26.8; 3. RIC V.2, Pl. VIII.13;

4. BMC IV, Pl. 98.16; 5. BMC V, Pl. 5.1; 6. BMC V, Pl. 12.5; 7. BMC V, Pl. 12.16; 8. Burns and Overbeck, 45; 9. RIC III, Pl. XIV.282;

179

10. BMC IV, Pl. 96.2; 11. BMC V, Pl. 3.5; 12. BMC V, Pl. 34.20; 13. Gn. II, Pl. 95.9;14. RIC V.1, Pl. VII.97; 15. RIC V.1, Pl. VII.98; 16. BMC III, Pl. 4.1.

T. XXXIX: 1. BMC III, Pl. 78.9; 2. BMC IV, Pl. 28.7; 3. BMC IV, Pl. 84.9;

4. Gn. I, Pl. 3.8; 5. BMC I, Pl. 64.10; 6. BMC II, Pl. 12.6; 7. Burns and Overbeck, 28; 8. Burns and Overbeck, 47; 9. BMC IV, Pl. 46.16; 10. HCC III, Pl. 76.9; 11. HCC III, Pl. 76.10; 12. HCC III, Pl. 76.11; 13. Burns and Overbeck, 48; 14. RIC V.1, Pl. V.81; 15. BMC I, Pl. 40.14; 16. BMC I, Pl. 58.1.

T. XL: 1. BMC I, Pl. 58.2; 2. BMC II, Pl. 23.13; 3. BMC III, Pl. 3.10;

4. BMC III, Pl. 17.3; 5. BMC III, Pl. 76.9; 6. BMC IV, Pl. 2.18; 7. BMC I, Pl. 5.4; 8. BMC I, Pl. 5.2; 9. BMC I, Pl. 3.3; 10. BMC I, Pl. 33.15; 11. BMC II, Pl. 73.9; 12. BMC III, Pl. 35.1; 13. BMC III, Pl. 55.9; 14. BMC III, Pl. 32.1; 15. BMC III, Pl. 28.8.

T. XLI: 1. BMC IV, Pl. 82.10; 2. Gn. II, Pl. 105.8; 3. BMC I, Pl. 49.13;

4. BMC I, Pl. 49.21; 5. RRC, Pl. LXI.19; 6. BMC I, Pl. 49.16; 7. BMC I, Pl. 49.22; 8. BMC I, Pl. 49.27; 9. BMC I, Pl. 50.4; 10. BMC I, Pl. 50.9; 11. BMC I, Pl. 50.15; 12. BMC I, Pl. 50.20; 13. BMC I, Pl. 50.24; 14; BMC I, Pl. 50.27; 15. BMC I, Pl. 51.19.

T. XLII: 1. BMC I, Pl. 51.21; 2. BMC I, Pl. 51.22; 3. BMC I, Pl. 51.24;

4. BMC I, Pl. 51.25; 5. BMC I, Pl. 51.26; 6. BMC I, Pl. 51.27; 7. BMC I, Pl. 2.7; 8. BMC I, Pl. 3.13; 9. BMC III, Pl. 82.10; 10. BMC III, Pl. 57.11; 11. BMC IV, Pl. 6.5; 12. Gn. II, Pl. 54.9; 13. BMC IV, Pl. 6.14; 14. BMC IV, Pl. 30.4; 15. Stevenson, p. 221.

T. XLIII: 1. Gn. II, Pl. 46.4; 2. BMC IV, Pl. 39.5; 3. RRC, Pl. L.7;

4. BMC I, Pl. 2.8; 5. BMC I, Pl. 2.4; 6. BMC I, Pl. 38.21; 7. BMC I, Pl. 52.26; 8. BMC I, Pl. 58.10; 9. BMC II, Pl. 76.1; 10. BMC IV, Pl. 43.3; 11. BMC IV, Pl. 43.1; 12. BMC IV, Pl. 45.8; 13. Gn. II, Pl. 61.7; 14. BMC IV, Pl. 90.2; 15. BMC V, Pl. 30.7.

T. XLIV: 1. HCC III, Pl. 60.28; 2. HCC III, Pl. 85.14; 3. RIC V.1, Pl. II.24;

4. BMC I, Pl. 39.15; 5. BMC I, Pl. 55.17; 6. HCC III, Pl. 57.5; 7. BMC III, Pl. 42.9; 8. BMC III, Pl. 88.11; 9. BMC I, Pl. 40.3; 10. BMC I, Pl. 52.18; 11. BMC III, Pl. 16.1; 12. BMC III, Pl. 79.13; 13. BMC III, Pl. 50.19; 14. BMC IV, Pl. 47.2; 15. Gn. II, Pl. 100.3; 16. RIC V.1, Pl. II.28.

T. XLV: 1. BMC I, Pl. 31.5; 2. BMC I, Pl. 17.4; 3. BMC I, Pl. 59.5;

4. BMC II, Pl. 3.1; 5. BMC II, Pl. 21.4; 6. BMC II, Pl. 70.9; 7. BMC III, Pl. 29.3; 8. BMC III, Pl. 29.5; 9. BMC III, Pl. 34.3; 10. BMC III, Pl. 50.16; 11. BMC I, Pl. 35.3; 12. BMC III, Pl. 1.8;

180

13. BMC II, Pl. 21.1; 14. BMC III, Pl. 78.10; 15. BMC I, Pl. 59.3; 16. BMC II, Pl. 49.2.

T. XLVI: 1. BMC IV, Pl. 60.19; 2. BMC III, Pl. 14.15; 3. BMC III, Pl. 59.15;

4. BMC III, Pl. 1.7; 5. BMC III, Pl. 79.8; 6. BMC III, Pl. 88.12; 7. BMC I, Pl. 53.10; 8. BMC II, Pl. 22.2; 9. BMC I, Pl. 38.22; 10. BMC I, Pl. 57.3; 11. BMC III, Pl. 28.1; 12. HCC III, Pl. 88.15; 13. BMC III, Pl. 4.6; 14. BMC IV, Pl. 29.9.

T. XLVII: 1. BMC III, Pl. 28.4; 2. Gn. II, Pl. 88.10; 3. BMC II, Pl. 6.18;

4. BMC II, Pl. 70.3; 5. BMC II, Pl. 21.3; 6. Gn. II, Pl. 50.7; 7. BMC IV, Pl. 47.1; 8. BMC V, Pl. 24.10; 9. HCC III, Pl. 48.161; 10. HCC III, Pl. 43.73; 11. BMC II, Pl. 83.7; 12. HCC III, Pl. 61.59; 13. Gn. II, Pl. 81.5; 14. HCC III, Pl. 83.22; 15. BMC II, Pl. 60.8.

T. XLVIII: 1. BMC II, Pl. 60.9; 2. BMC II, Pl. 62.3; 3. Gn. II, Pl. 81.8;

4. BMC IV, Pl. 98.18; 5. BMC V, Pl. 26.5; 6. BMC I, Pl. 39.19; 7. BMC III, Pl. 88.4; 8. BMC III, Pl. 17.16; 9. BMC V, Pl. 87.18; 10. BMC III, Pl. 14.2; 11. BMC V, Pl. 12.6; 12. BMC V, Pl. 29.20; 13. HCC III, Pl. 44.88; 14. BMC IV, Pl. 109.14; 15. BMC IV, Pl. 5.10.

T. XLIX: 1. Gn. II, Pl. 49.1; 2. Gn. II, Pl. 60.1; 3. BMC III, Pl. 14.1;

4. BMC III, Pl. 51.21; 5. BMC III, Pl. 48.16; 6. BMC III, Pl. 53.8; 7. Gn. II, Pl. 77.1; 8. Gn. II, Pl. 60.2; 9. BMC IV, Pl. 104.5; 10. Gn. II, Pl. 83.6; 11. BMC IV, Pl. 109.12; 12. BMC IV, Pl. 111.1; 13. BMC IV, Pl. 111.2; 14. BMC V, Pl. 7.3.

T. L: 1. BMC V, Pl. 10.15; 2. BMC V, Pl. 68.10; 3. HCC III, Pl. 61.71;

4. HCC III, Pl. 87.4; 5. RIC V.2, Pl. I.3; 6. BMC IV, Pl. 28.4; 7. BMC IV, Pl. 89.1; 8. BMC I, Pl. 14.16; 9. BMC II, Pl. 7.20; 10. BMC III, Pl. 57.12; 11. Gn. III, Pl. 146.2; 12. BMC IV, Pl. 74.11; 13. BMC IV, Pl. 56.14; 14. BMC V, Pl. 29.2; 15. BMC V, Pl. 69.14.

T. LI: 1. RIC V.1, Pl. II.23; 2. Burns and Overbeck, 92; 3. RIC V.1, Pl. VIII.114; 4. Gn. II, Pl.

117.9; 5. RIC V.1, Pl. X.152; 6. RIC V.2, Pl. II.13; 7. RIC V.2, Pl. II.15; 8. RIC V.2, Pl. IV.18; 9. RIC V.2, Pl. VI.4;

10. RRC, Pl. XLVI.17; 11. RRC, Pl. LI.20; 12. RRC, Pl. LVIII.8; 13. RRC, Pl. LVIII.14; 14. RRC, Pl. LXI.17; 15. RRC, Pl. LX.21.

T. LII: 1. RRC, Pl. LX.20; 2. RRC, Pl. LXIII.19; 3. RRC, Pl. LXIII.20;

4. RRC, Pl. LXIV.13; 5. BMC III, Pl. 79.2; 6. BMC IV, Pl. 64.14; 7. BMC IV, Pl. 83.7; 8. BMC III, Pl. 27.11; 9. BMC III, Pl. 88.8; 10. BMC III, Pl. 85.11; 11. BMC III, Pl. 52.10; 12. Gn. II, Pl. 104.7; 13. Gn. III, Pl. 156.6.

T. App. I: 1. BMC III, Pl. 22.1; 2. RRC, Pl. II.7; 3. BMC III, Pl. 22.4;

181

4. BMC III, Pl. 22.2; 5. BMC III, Pl. 22.5; 6. BMC III, Pl. 22.6; 7. RRC, Pl. XL.1; 8. BMC III, Pl. 22.7; 9. RRC, Pl. XL.18; 10. BMC III, Pl. 22.8; 11. RRC, Pl. XLIV.8; 12. BMC III, Pl. 22.9; 13. RRC, Pl. XLV.18; 14. BMC III, Pl. 22.10; 15. RRC, Pl. XLV.19.

T. App. II: 1. BMC III, Pl. 22.11; 2. RRC, Pl. XLV.20; 3. BMC III, Pl. 22.12;

4. RRC, Pl. XLVII.13; 5. BMC III, Pl. 22.13; 6. RRC, Pl. XLVII.10; 7. BMC III, Pl. 22.14; 8. RRC, Pl. XLVIII.1; 9. BMC III, Pl. 22.15; 10. RRC, Pl. XLVIII.18; 11. BMC III, Pl. 22.16; 12. RRC, Pl. XLIX.13; 13. BMC III, Pl. 22.17; 14. RRC, Pl. L.14; 15. BMC III, Pl. 22.18.

T. App. III: 1. RRC, Pl. LI.10; 2. BMC III, Pl. 22.19; 3. RRC, Pl. LI.15;

4. BMC III, Pl. 22.20; 5. RRC, Pl. LI.18; 6. BMC III, Pl. 22.21; 7. RRC, Pl. LII.9; 8. BMC III, Pl. 22.22; 9. RRC, Pl. LII.3; 10. BMC III, Pl. 23.1; 11. RRC, Pl. LI.4; 12. BMC III, Pl. 23.2; 13. RRC, Pl. LI.3; 14. BMC III, Pl. 23.3; 15. RRC, Pl. LI.23.

T. App. IV: 1. BMC III, Pl. 23.4; 2. RRC, Pl. LIV.10; 3. BMC III, Pl. 23.5;

4. RRC, Pl. LIV.26; 5. BMC III, Pl. 23.6; 6. RRC, Pl. LIV.15; 7. BMC III, Pl. 23.7; 8. RRC, Pl. LVI.4; 9. BMC III, Pl. 23.8; 10. RRC, Pl. LII.18; 11. BMC III, Pl. 23.12; 12. RRC, Pl. LIX.17; 13. BMC III, Pl. 23.13; 14. RRC, Pl. LIX.22; 15. BMC III, Pl. 23.11.

T. App. V: 1. RRC, Pl. LXI.22; 2. BMC III, Pl. 23.9; 3. RRC, Pl. LXII.11;

4. BMC III, Pl. 23.10; 5. RRC, Pl. LXII.9; 6. BMC III, Pl. 23.14; 7. RRC, Pl. LXII.2; 8. BMC III, Pl. 23.17; 9. BMC III, Pl. 23.18; 10. BMC III, Pl. 23.15; 11. BMC I, Pl. 4.13; 12. BMC III, Pl. 23.16; 13. BMC I, Pl. 4.12; 14. BMC III, Pl. 23.20; 15. BMC III, Pl. 23.21.

T. App. VI: 1. BMC III, Pl. 23.22; 2. BMC I, Pl. 23.14; 3. BMC III, Pl. 24.1;

4. BMC III, Pl. 24.2; 5. BMC I, Pl. 53.11; 6. BMC III, Pl. 24.3; 7. BMC I, Pl. 51.23; 8. BMC III, Pl. 24.4; 9. BMC III, Pl. 24.5; 10. BMC III, Pl. 24.7; 11. BMC II, Pl. 45.9; 12. BMC III, Pl. 24.8; 13. BMC III, Pl. 24.13; 14. RIC II, Pl. VII.112; 15. BMC III, Pl. 24.12; 16. RIC V.1, Pl. IX.134; 17. RIC V.1, Pl. IX.139.