Сунчев системСунчев систем

Припремили:Припремили:

Милош ЈовановићМилош Јовановић

Гаврило ПетровићГаврило Петровић

Петар ЗељковићПетар Зељковић

СадржајСадржај

Садржај:Садржај:

1)основне карактеристике Сунчевог 1)основне карактеристике Сунчевог системасистема2)2)ппланетеланете3)планетоиди(астероиди)3)планетоиди(астероиди)4)сателити4)сателити5)комете, метеори, метеорити 5)комете, метеори, метеорити

Основне карактеристике СунОсновне карактеристике Сунччевог евог системасистема

Сунце, чија маса чини око 99,9% укупне масе Сунце, чија маса чини око 99,9% укупне масе целог Сунцевог система, представља динамички целог Сунцевог система, представља динамички центар око кога обилази девет познатих планета:центар око кога обилази девет познатих планета:Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун и Плутон.Сатурн, Уран, Нептун и Плутон.

Њих прате сателити, неколико стотина хиљада Њих прате сателити, неколико стотина хиљада до сада познатих астероида(малих планета),до сада познатих астероида(малих планета),велики број комета и безброј метеорских велики број комета и безброј метеорских тела.Ова тела се крећу у простору, који се тела.Ова тела се крећу у простору, који се назива међупланетарни простор.назива међупланетарни простор.

Свих девет планета обилази око Сунца у истом Свих девет планета обилази око Сунца у истом (директном) (директном)

смеру, по путањама које леже скоро у истој равни и мало смеру, по путањама које леже скоро у истој равни и мало се се

разликују од кружних.разликују од кружних.

Изузетак су Плутонова и Меркурова путања које имају Изузетак су Плутонова и Меркурова путања које имају другачији нагиб.другачији нагиб.

Планете се деле у две групе:Планете се деле у две групе:

1)планете Земљиног типа: Меркур, Венера, Земља и 1)планете Земљиног типа: Меркур, Венера, Земља и Марс ;Марс ;

2)планете Јупитеровог типа: Јупитер, Сатурн, Уран и 2)планете Јупитеровог типа: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун;Нептун;

Плутон не припада јасно ни једној од ових група.Плутон не припада јасно ни једној од ових група.

Планете Земљиног типа карактеришу Планете Земљиног типа карактеришу мала маса, велика густина, спора мала маса, велика густина, спора

ротација и мали број сателита.ротација и мали број сателита.Планете Јупитеровог типа карактерису Планете Јупитеровог типа карактерису

велика маса, мала густина, брза велика маса, мала густина, брза ротација, велики број сателита и ротација, велики број сателита и

прстенови око њих.прстенови око њих.Земља.-Према раздаљини од Сунца Земља.-Према раздаљини од Сунца

Земља је треца планета.Она је Земља је треца планета.Она је полупреполупреччника 6378 км и око ње се налази ника 6378 км и око ње се налази

атмосфера, чија густина опада са атмосфера, чија густина опада са висином . висином .

ZemljaZemlja

Zemlja-po udaljenosti je treca planeta od Zemlja-po udaljenosti je treca planeta od

Sunca.PolupreSunca.Polupreččnika 6378km,mase 6*1024kgnika 6378km,mase 6*1024kg.. I I

srednje gustine 5*103kg/m3(srednje gustine 5*103kg/m3(ččetiri puta veetiri puta većće od e od

Sunca)Zemlja je obavijena atmosferom,Sunca)Zemlja je obavijena atmosferom,ččija gustina ija gustina

opada sa visinom po „barometarskoj formuliopada sa visinom po „barometarskoj formuli::

σ=σ0*e-khσ=σ0*e-kh

Hemijski sastav se takoHemijski sastav se takođđe menja sa visinom.e menja sa visinom.

Zemlja ima magnetno polje i ono je na polu jaZemlja ima magnetno polje i ono je na polu jaččine ine

6,3*10-5T.Polje je dipolnog tipa.6,3*10-5T.Polje je dipolnog tipa.

MerkurMerkur

Merkur-najbliMerkur-najbližža planeta Suncu.Dugo a planeta Suncu.Dugo

se pogrese pogreššno smatralo da je najmanja no smatralo da je najmanja

planeta.Teplaneta.Tešško ga je posmatrati upravo ko ga je posmatrati upravo

zbog toga zbog toga ššto je najblito je najbližži Suncu,ali se i Suncu,ali se

moze videti golim okom dvadesetak moze videti golim okom dvadesetak

dana godidana godiššnje.Ustanovljeno je da mu nje.Ustanovljeno je da mu

rotacija ima period od 59,a revolucija rotacija ima period od 59,a revolucija

od 88od 88 dana.Razlika izmedana.Razlika izmeđđu dnevne i u dnevne i

nonoććne temperature na Merkuru iznosi ne temperature na Merkuru iznosi

600K.600K.

VeneraVenera

Venera-prema rastojanju od Sunca Venera je Venera-prema rastojanju od Sunca Venera je druga planeta u Sundruga planeta u Sunččevom sistemu,a posle evom sistemu,a posle Meseca i Sunca najsjajniji objekat na nebu.PreMeseca i Sunca najsjajniji objekat na nebu.Preččnik nik joj je nesto manji od zemljinog a masa joj iznosi joj je nesto manji od zemljinog a masa joj iznosi 0,8 zemljine.Za razliku od svih planeta jedina se 0,8 zemljine.Za razliku od svih planeta jedina se obrce u retrogradnom smeru.obrce u retrogradnom smeru.Na povrsinu ove planete spustila se kosmicka Na povrsinu ove planete spustila se kosmicka stanica „Venera 7“ 1970.godine.Na mestu stanica „Venera 7“ 1970.godine.Na mestu spustanja temperatura je bila 733K sto je spustanja temperatura je bila 733K sto je rasprsilo snove o zivotu na Veneri.rasprsilo snove o zivotu na Veneri.Njena atmosfera se sastoji od 97%CO2 i 3%N2.Njena atmosfera se sastoji od 97%CO2 i 3%N2.

MarsMars

Mars-njegov poluprecnik je upola manji od Mars-njegov poluprecnik je upola manji od zemljinog,a sila teze na povrsini svega zemljinog,a sila teze na povrsini svega 0,4zemljine.Atmosferski pritisak je oko 0,008 sto je 0,4zemljine.Atmosferski pritisak je oko 0,008 sto je kao na 40km iznad zemlje.Danju temperatura poraste kao na 40km iznad zemlje.Danju temperatura poraste do 243K a nocu opada do 183K.Na marsu dolazi do do 243K a nocu opada do 183K.Na marsu dolazi do pojavljivanja polarnih kapa gde je severna sastavljena pojavljivanja polarnih kapa gde je severna sastavljena od obicnog leda a juzna od „suvog leda“tj. Smrzutog od obicnog leda a juzna od „suvog leda“tj. Smrzutog CO2.Do toga dolazi jer su Marsove zime na jugu CO2.Do toga dolazi jer su Marsove zime na jugu hladnije s obzirom da je tada jug dalji od Sunca.hladnije s obzirom da je tada jug dalji od Sunca.Jedan od kratera na Marsu nosi ime naseg poznatog Jedan od kratera na Marsu nosi ime naseg poznatog astronoma Milutina Milankovica a jedan Andrije astronoma Milutina Milankovica a jedan Andrije Mohorovicica.Mohorovicica.

JupiterJupiter

Jupiter-najveca planeta.Ima skoro 2,5 puta vecu Jupiter-najveca planeta.Ima skoro 2,5 puta vecu masu od svih ostalih planeta zajedno.Gotovo ceo je masu od svih ostalih planeta zajedno.Gotovo ceo je tecno telo osim malog gvozdeno-silikatnog jezgra u tecno telo osim malog gvozdeno-silikatnog jezgra u centru,u kome temperatura dostize 30000K.Iznad centru,u kome temperatura dostize 30000K.Iznad ovog jezgra nalazi se sloj metaloidnog vodonika ovog jezgra nalazi se sloj metaloidnog vodonika debljine oko 70000km.Prisustvo crvenog debljine oko 70000km.Prisustvo crvenog fosfora,vodonicnih i amonijacnih polisulfida i fosfora,vodonicnih i amonijacnih polisulfida i sumpora boji Jupiter crvenom,braon i zutom sumpora boji Jupiter crvenom,braon i zutom bojom.Jupiter takodje krasi Velika crvena pega bojom.Jupiter takodje krasi Velika crvena pega Za koju se smatra da je dzinovski vrtlog koji traje Za koju se smatra da je dzinovski vrtlog koji traje stotinama godina.stotinama godina.

SaturnSaturn Saturn-dugo oznacava granicu Suncevog sistema.Kao i sve Saturn-dugo oznacava granicu Suncevog sistema.Kao i sve

planete Jupiterovog tipa gotovo potpuno tecno telo,ciju planete Jupiterovog tipa gotovo potpuno tecno telo,ciju povrsinu cini okean vodonika i helijuma,dubine i do povrsinu cini okean vodonika i helijuma,dubine i do 35000km.35000km.Planeta je usled velike centrifugalne sile spljostena na Planeta je usled velike centrifugalne sile spljostena na polovima dok u ekvatorijalnim predelima duvaju stalni polovima dok u ekvatorijalnim predelima duvaju stalni vetrovi brzine od 1800km/h.vetrovi brzine od 1800km/h.Sistem Saturnovih prstena predstavlja jedno od cuda Sistem Saturnovih prstena predstavlja jedno od cuda vidljivog univerzuma.Prema klasicnoj podeli sistem se vidljivog univerzuma.Prema klasicnoj podeli sistem se sastoji od 3glavna prstena A,B,C.Godine 1979. Otkriven je i sastoji od 3glavna prstena A,B,C.Godine 1979. Otkriven je i D prsten a kasnije E i F.Te prstenove medjutim grade D prsten a kasnije E i F.Te prstenove medjutim grade stotine manjih koji se sastoje od silikatnih cestica oko kojih stotine manjih koji se sastoje od silikatnih cestica oko kojih se akumulira voda tako da odbijaju svetlost u svim se akumulira voda tako da odbijaju svetlost u svim pravcima.pravcima.

UranUran

Uran-je prva planeta otkrivena Uran-je prva planeta otkrivena pomocu teleskopa.Po gradji je slican pomocu teleskopa.Po gradji je slican ostalim planetama Jupiterovog ostalim planetama Jupiterovog tipa.Razlikuje se po tome sto mu se tipa.Razlikuje se po tome sto mu se osa rotacije nalazi gotovo u ravni osa rotacije nalazi gotovo u ravni ekliptike.Ima sistem od 10prstenova.ekliptike.Ima sistem od 10prstenova.

NeptunNeptun

Neptun-Zelenoplava planeta.Nalazi Neptun-Zelenoplava planeta.Nalazi se na 30 puta vecem rastojanju od se na 30 puta vecem rastojanju od Sunca nego Zemlja,njegova godina Sunca nego Zemlja,njegova godina traje 165 nasih,pa otkada je otkriven traje 165 nasih,pa otkada je otkriven do danas nije napravio nijedan obrt do danas nije napravio nijedan obrt oko Sunca.To je najdalja poznata oko Sunca.To je najdalja poznata planeta za sada.planeta za sada.

Meseceve mene ili faze posledica su promene uzajmanog Meseceve mene ili faze posledica su promene uzajmanog polozaja Meseca, Sunca I Zemlje.polozaja Meseca, Sunca I Zemlje.U zavisnosti od polozaja ova tri nebeska tela mozemo U zavisnosti od polozaja ova tri nebeska tela mozemo razlikovati vise vidljivih oblika Meseca.razlikovati vise vidljivih oblika Meseca.To mogu biti mlad mesec, pun mesec, prva cetvrt I To mogu biti mlad mesec, pun mesec, prva cetvrt I poslednja cetvrt. Mlad mesec je kada se Mesec nadje poslednja cetvrt. Mlad mesec je kada se Mesec nadje izmedju Zemlje I Sunca, kada je istocna polovina sa zemlje izmedju Zemlje I Sunca, kada je istocna polovina sa zemlje vidljivig diska neosvetljena, Meseceva faza se naziva prva vidljivig diska neosvetljena, Meseceva faza se naziva prva cetvrt, zatim kada se Zemlja nadje izmedju Sunca I Meseca cetvrt, zatim kada se Zemlja nadje izmedju Sunca I Meseca tada mozemo videti pun Mesec a kako se mesec krece tada mozemo videti pun Mesec a kako se mesec krece polako ulazi u poslednju cetvrt I to je takodje vidljiva polako ulazi u poslednju cetvrt I to je takodje vidljiva promena. Vremenski interval koji razdvaja dva uzastopna promena. Vremenski interval koji razdvaja dva uzastopna mlada meseca naziva se sinodicki mesec I traje 29,5 dana.mlada meseca naziva se sinodicki mesec I traje 29,5 dana.

• • Meseceva povrsina je takodje prekrivena kraterima Meseceva povrsina je takodje prekrivena kraterima raznovrsnih oblika. Medju tim kraterima nalaze se I oni koji raznovrsnih oblika. Medju tim kraterima nalaze se I oni koji su dobili imena po nasim poznatim naucnicima kao sto su su dobili imena po nasim poznatim naucnicima kao sto su Nikola Tesla, Milutin Milankovic I Rudjer Boskovic.Nikola Tesla, Milutin Milankovic I Rudjer Boskovic.• Kretanje Meseca izaziva I neke pojave veoma zanimljive • Kretanje Meseca izaziva I neke pojave veoma zanimljive za posmatranje. To su, pre svega, pomracenje Sunca I za posmatranje. To su, pre svega, pomracenje Sunca I Meseca.Meseca.• Pomracenje Sunca se dogadja kada Zemlja udje u • Pomracenje Sunca se dogadja kada Zemlja udje u Mesecevu senku, sto se moze desiti samo u vreme mladog Mesecevu senku, sto se moze desiti samo u vreme mladog Meseca. Posto Mesec nema atmosferu, granice njegove Meseca. Posto Mesec nema atmosferu, granice njegove senke su veoma ostre. Pomracenje moze imati vise oblika senke su veoma ostre. Pomracenje moze imati vise oblika sve u zavisnosti u kakvom polozaju se nalaze Mesec I Sunce sve u zavisnosti u kakvom polozaju se nalaze Mesec I Sunce tako da ono moze biti centralno prstenasto ili delimicno.tako da ono moze biti centralno prstenasto ili delimicno.

• • Sateliti ostalih planeta:Sateliti ostalih planeta:• Letovi Vojadzera 1 I Vojadzera 2 pretvarali su porodice • Letovi Vojadzera 1 I Vojadzera 2 pretvarali su porodice satelita planeta Jupiterovog tipa od svetlih tackica u satelita planeta Jupiterovog tipa od svetlih tackica u vidljivom polju teleskopa u citave nove svetove. Neki od vidljivom polju teleskopa u citave nove svetove. Neki od njih su veci I od pojedinih planeta.njih su veci I od pojedinih planeta.• Sateliti Jupitera: danas znammo za 30 jupiterovih satelita.• Sateliti Jupitera: danas znammo za 30 jupiterovih satelita.• Cetiri najveca otkrio je 1610. godine Galilej, pa se Io, • Cetiri najveca otkrio je 1610. godine Galilej, pa se Io, Evropa, Ganimed I Kalisto nazivaju jos I Galilejevi sateliti.Evropa, Ganimed I Kalisto nazivaju jos I Galilejevi sateliti.• Sateleiti Saturna: oko Saturna kruzi 18 poznatih satelita I • Sateleiti Saturna: oko Saturna kruzi 18 poznatih satelita I 16 novootkrivenih. Najveci od njih je Titan otkriven je 1665. 16 novootkrivenih. Najveci od njih je Titan otkriven je 1665. godine I otkrio ga je Hajgens a dugo se verovalo da je to godine I otkrio ga je Hajgens a dugo se verovalo da je to najveci prirodni satelit jer je veci od Merkura I od Plutona.najveci prirodni satelit jer je veci od Merkura I od Plutona.

• • Za Uran znamo da ima 21 satelit.Za Uran znamo da ima 21 satelit.• Sto se tice Neptuna za njega se • Sto se tice Neptuna za njega se mislilo da ima dva satelita ali su mislilo da ima dva satelita ali su 1997 otkrili jo sest novih a najveci 1997 otkrili jo sest novih a najveci medju njima je Protea.medju njima je Protea.• Pluton ima samo jedan poznati • Pluton ima samo jedan poznati satelit I on se zove Haron.satelit I on se zove Haron.

• • Komete, meteori I meteoritiKomete, meteori I meteoriti

Komete su veoma neobicna tela, koja se nalaze na Komete su veoma neobicna tela, koja se nalaze na periferiji suncevog sistema, a samo retko zalaze u periferiji suncevog sistema, a samo retko zalaze u blizinu Sunca, medju planete. Danas se smatra da blizinu Sunca, medju planete. Danas se smatra da se na rastojanju od 5000 do 50000 AJ od sunca se na rastojanju od 5000 do 50000 AJ od sunca nalazi Ortov oblak, koji cine stotine milijardi nalazi Ortov oblak, koji cine stotine milijardi kometnih jezgara.kometnih jezgara.• Komete u svakom svom prolasku pored Sunca • Komete u svakom svom prolasku pored Sunca gube deo svoje materije, koja se rasipa duz njene gube deo svoje materije, koja se rasipa duz njene putanje. Kada kometa udje u zemljinu putanju putanje. Kada kometa udje u zemljinu putanju zaostali delici ili meteorski roj ulaze u Zemljinu zaostali delici ili meteorski roj ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom i do 70 km/s i trenjem sa atmosferu brzinom i do 70 km/s i trenjem sa atmosferom jonizuju se i sagorevaju. To su meteori.atmosferom jonizuju se i sagorevaju. To su meteori.

Литература:1.http://

static.astronomija.co.rs/

2.http://en.wikipedia.org/

3.Astronomija za IV razred gimnazije

4.http://www.google.com/

5.http://sr.wikipedia.org/