Suočavanje s prošlošću i pomirenje na Kosovu Pregled ......Odluka broj 06/181 od 2.aprila 2014.godine, za izmenu i ažuriranje odluke Vlade Kosova br 03/77 od dana 4. juna 2012

Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu: Pregled institucija i inicijativa

1 of 27

Suočavanje s prošlošću i pomirenje na Kosovu Pregled institucija i inicijativa

Radni dokument

2017.godina

Priština, Kosovo


2 of 27

Zahvalnica

Ovaj dokument je rezultat kolektivnog rada članova Međuministarske radne grupe za suočavanje s prošlošću i pomirenje na Kosovu. Posebno se zahvaljujemo gospođi Remzije Istrefi sa Univerziteta u Prištini za pomoć u dokumentovanju mnogobrojnih inicijativa i rada Radne grupe. Posebnu zahvalnost dugujemo gospođi Siobhan Hobbs koja je konsolidovala dokumentaciju u ovaj izveštaj.

Zahvaljujemo se organizacijama Program za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP), Visoki Komesar za ljudska prava (OHCHR) i UN Žena za njihov doprinos, kao i Ambasadi Švajcarske i Globalnom projektu Evropske Unije za finansijsku podršku.


3 of 27

Sadržaj

Zahvalnica ........................................................................................................................................ 2

I. Uvod ......................................................................................................................................... 4 A. Istorijat .................................................................................................................................................. 5 B. Mandat .................................................................................................................................................. 5

Radna podgrupa za Pravo na istinu .......................................................................................................... 7 Radna podgrupa za Pravo na pravdu ....................................................................................................... 8 Radna podgrupa za Reparacije ................................................................................................................. 8 Radna podgrupa za Garantovanje neponavljanja ................................................................................... 8

C. Međunarodna podrška ......................................................................................................................... 9

II. Inicijative tranzicione pravde za suočavanje sa prošlošću na Kosovu ...................................... 10 A. Traženje pravde .................................................................................................................................. 10

Nestala lica .............................................................................................................................................. 10 Institut za Istraživanje ratnih zločina na Kosovu ..................................................................................... 12 Nevladine inicijative za Traženje istine ................................................................................................... 12

B. Reparacije ........................................................................................................................................... 14 Priznate kategorije lica koja imaju parvo na reparaciju (obeštećenje) ................................................... 14 Prednosti za bivše pripadnike OVK i članove njihovih porodica .............................................................. 16 Institucije i strukture ............................................................................................................................... 17

C. Pravda ................................................................................................................................................. 21 Nacionalno krivično gonjenje .................................................................................................................. 21 Međunarodno krivično gonjenje ............................................................................................................. 22 Zaštita svedoka ....................................................................................................................................... 23 Zastarelost i istrage ratnih zločina .......................................................................................................... 23

D. Institucionalna reforma za neponavljanje nasilja ................................................................................... 24 Bezbednosni sektor ................................................................................................................................. 24 Sudstvo .................................................................................................................................................... 25

Aneksi ............................................................................................................................................ 27 Aneks I –Ključni dokumenti MMRG SPP ..................................................................................................... 27 Aneks II - Plan rada za izradu strategije za tranzicionu pravdu na Kosovu (2015-2017) ........................... 27 Aneks III - Spisak spomenika na Kosovu ...................................................................................................... 27 (Zakon br 04 /L-146 o Agenciji za upravljanje Memorijalnim kompleksima na Kosovu, Aneks 1) ............. 27


4 of 27

I. Uvod Pokret za nezavisno Kosovo1 eskalirao je oružanim sukobom koji je trajao od februara 1998. do juna 1999.godine. Srbija je ukinula autonomiju koju je Kosovo imalo u bivšoj Jugoslaviji pod nekadašnjim jugoslovenskim predsednikom Titom, počevši sa promenama zakona 1989.godine do poptunog ukidanja autonomnih institucija tokom devedesetih godina. Kao odgovor na to, počeo je otpor etničkih Albanaca kroz uspostavljanje paralelnih institucija uprave (kao na primer obrazovanje, zdravstvo, poreske strukture), što je na kraju dovelo do oružanog otpora koji je kulminiralo oružanim sukobom tokom 1988-1999.godine. Sukob je završen tek kada je NATO, u znak podrške Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), bombardovao srpske snage kako bi ih naterao na povlačenje. Intervencija je dovela do povlačenja srpskih snaga sa Kosova i uspostavljanja privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je uvela privremenu upravu u skladu sa formalnim aranžmanima pre određivanja statusa Kosova.

Srpska reakcija na kosovski otpor zbog ukidanja autonomije tokom devedesetih godina, kao i konflikt2, rezultirali su velikim brojem kršenja ljudskih prava, ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti uključujući ubistva bez sudskih procesa, seksualno nasilje, nestanak, protivzakonita hapšenja i zatvaranja. Sukob je doveo do velikog broja ubijenih i nestalih osoba, političkih zatvorenika, žrtava seksualnog nasilja i drugih vidova kršenja ljudskih prava, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Tokom privremene uprave UNMIK-a, ali i nakon proglašenja nezavisnsti Kosova, preduzet je veliki broj inicijativa od strane pravosuđa na Kosovu u pokušaju da se sazna i proveri istina o ovim događajima, zadovolji Pravda, dobiju reparacije za žrtve i da se osigura da se konflikt ne ponovi.

Kao glavna inicijativa u junu 2012.godine osnovana je Međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje (MMRG SPP). Ovaj dokument donosi kompilaciju istraživanja i aktivnosti MMRG SPP i pregled glavnih inicijativa preduzetih od strane kosovskih institucija u skladu sa obavezom Kosova da se suoči sa prošlošću, kao što je dokumentovano od strane MMRG SPP.

Procesi tranzicione pravde se ne dešavaju nezavisno od ostalih procesa. Više političkih procesa uključujući i proces izgradnje države i ostale procese prepliću se sa inicijativama tranzicione pravde u oblasti pravosuđa na Kosovu. Ovaj rad se ne bavi ovim procesima već je fokusiran na rad MMRG SPP i trenutno stanje institucionalnih inicijativa usmerenih na suočavanje sa prošlošću i pomirenje. Nadamo se da on može poslužiti kao osnova za buduće napore i inicijative koje se suštinski bave prošlošću i postizanjem trajnog mira na Kosovu.

II Međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošcú i pomirenje

1 Svako pominjanje Kosova u ovom izveštaju treba razumeti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjih Nacija i bez prejudiciranja statusa Kosova . 2 Oružani sukob na Kosovu se navodi kao “Rat za oslobođenje Kosova” u pravnim dokumentima Republike Kosovo.


5 of 27

A. Istorijat Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova iz 2007.godine, koji je zaključio pregovore sa Srbijom za nezavisnost Kosova, sadržao je i obavezu da se preduzmu inicijative za tranzicionu pravdu koje se bave prošlošću i promovišu pomirenje:

Kosovo će unaprediti i u potpunosti poštovati proces pomirenja između svih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo će uspostaviti sveobuhvatan i rodno senzitivan pristup za suočavanje sa svojom prošlošću, koji obuhvata širok spektar inicijativa tranzicione pravde.3

Ova obaveza, zajedno sa sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa Kosova, uključena je u Ustav Kosova nakon proglašenja nezavisnosti 2008.godine.

Međunarodna civilna kancelarija osnovana je 2008.godine s ciljem da nadgleda sprovođenje statusnog predloga. Ona je 2012.godine operacionalizovala obavezu preduzimanja inicijativa tranzicione pravde, suočavanja sa prošlošcú i promovisanja pomirenja kroz saradnju sa Vladom na usvajanju strategije koja podržava pomirenje i suočavanje sa prošlošcú.4 Nakon ove deklaracije, održano je niz radionica sa vladinim osobljem i članovima civilnog društva početkom 2012. godine, nakon čega je održana jednodnevna međunarodna konferencija 22.maja 2012.godine. Na međunarodnoj konferenciji, ministar pravde je najavio formiranje Međuministarske radne grupe za suočavanje sa prošlošću i pomirenje (MRG SPP). MMRG SPP je ozvaničena odlukom vlade 4. juna 2012. godine.5 Grupa je održala svoj prvi sastanak marta 2013. godine i od tada je operativna.

B. Mandat MMRG SPP je osnovala Vlada Kosova, odlukom br 03/77, koja predviđa sastav, svrhu, mandat i standarde grupe.6 Prema Odluci, grupa se sastoji od predstavnika Kancelarije Premijera; Ministarstva pravde, Kancelarije Predsednika, Ministarstva rada i socijalnog staranja, Ministarstva za zajednice i povratak, Ministarstva zdravlja, Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, Instituta za istraživanje ratnih zločina, Vladine komisije za nestale osobe, Komisije za jezike i osam članova civilnog društva. Grupa je takođe otvorena za stručnjake i posmatrače iz međunarodnih organizacija, stranih ambasada i pravosuđa na Kosovu.

Svrha MMRG SPP je:

… da se bavi teškim kršenjima ljudskih prava i teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava u prošlosti na Kosovu, uključujucí poslednji rat i tranzicioni period, uzimajucí u obzir stavove svih zajednica na Kosovu u cilju promovisanja pomirenja i trajnog mira; ona treba da osigura odgovornost, zadovoljenje pravde, rehabilitaciju žrtava, otkrivanje istine, promovisanje ozdravljenja, preduzimanje svih potrebnih mera da se povrati poverenje u institucije države i

3 Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova. 2.5. 4 Međunarodna civilna kancelarija, Izgradnja države i izlaz: Međunarodna Civilna Kancelarija i Nadgledana nezavisnost Kosova 2008 -2012, Priština, Kosovo, Decembar 2012. 5 Odluka br.. 03/77 od 4. juna 2012.godine o uspostavjanju međuministarske radne grupe za suočavanje sa prošlošću i pomirenje (RG SPP) (Aneks I). 6 Odluka br. 03/77 od 4. juna 2012. godine, o uspostavljanju međuministarske radne grupe za suočavanje sa prošlošću i pomirenje (RG SPP).


6 of 27

osigura vladavina prava u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava i standardima tranzicione pravde.7

MMRG SPP je zadužena za i nadležna da:

1. Uspostavi sveobuhvatan, inkluzivan i rodno osetljiv pristup za suočavanje s prošlošcú na Kosovu, uključujucí i poslednji rat i tranzicioni period, uzimajucí u obzir stavove žrtava svih zajednica na Kosovu, u vidu strategije za tranzicionu pravdu

2. Osmisli i sprovede širok spektar prelaznih inicijativa u oblasti pravosuđa, kao i strategija, politika i mera za rešavanje teških kršenja ljudskih prava

3. Promoviše proces pomirenja između svih zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu.8

Mandat obavezuje grupu da radi u okviru parametara domacég zakonodavstva, oslanjajući se na vrednosti sadržane u Ustavu Kosova (član 7), kao i na obavezu države da promoviše toleranciju, dijalog i uključivanje manjina (član 58.2).9 Ona dalje zahteva od grupe da razmotri međunarodne standarde i obaveze u oblasti tranzicione pravde, međunarodne nadležnosti i relevantne izveštaje i odluke Ujedinjenih nacija.

Radna grupa ima mandat da pokrije četiri stuba tranzicione pravde: utvrđivanje istine, reparacije (obeštećenje), pravo na pravdu i institucionalne reforme. Njena uloga je da bude ključni faktor u dijalogu i saradnji između institucija i organizacija i da podiže svest o tranzicionoj pravdi na Kosovu.

Primarni cilj MMRG SPP je da razvije Nacionalnu strategiju za tranzicionu pravdu koju će vlada usvojiti. U skladu sa ovim ciljem, Radna grupa je prvo pripremila Poslovnik o radu i Akcioni plan.

Manje izmene su napravljene u strukturi i funkciji grupe u 2014.godini. U aprilu 2014.godine uvedena je pozicija drugog zamenika predsedavajucég iz redova predstavnika civilnog društva (predsedavajući i prvi zamenik su predstavnici vlade), a metodologija izveštavanja je dopunjena tako da se izveštaji šalju Vladi, a jedna kopija izveštaja se šalje Evropskoj uniji (EU).10

7 Odluka br 03/77, pog. II. Svrha, čl. 3. 8 Odluka 03/77, pog. IV. Nadležnosti, čl. 6. 9 Ibid., čl. 5 poziva za posebne reference na članove 7 i 58.2 Ustava Republike Kosova. Član7 (1) Ustavni poredak Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, prava na imovinu, zaštite životne sredine, socijalne pravde , pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije. (2) Republika Kosovo obezbeđuje ravnopravnost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogucńosti žena i muškaraca za učešcé u političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i drugim oblastima društvenog života. Član 58 (2): Republika Kosovo treba da promoviše duh tolerancije, dijaloga i podrži pomirenje među zajednicama i poštuje standarde utvrđene Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima. 10 Odluka broj 06/181 od 2.aprila 2014.godine, za izmenu i ažuriranje odluke Vlade Kosova br 03/77 od dana 4. juna 2012 o uspostavljanju međuministarske radne grupe za suočavanje sa prošlošcú i pomirenje (RG SPP) (Aneks I).).


7 of 27

U oktobru 2014. godine, četiri institucije Kancelarije premijera su pridružene grupi, a mogućnost grupe da prima finansijsku podršku od Vlade i donatora za realizaciju aktivnosti je razjašnjena.11 Vlada je u oktobru 2014.godine odobrila poslovnik o radu i plan rada MMRG SPP .12

Plan rada i metodologija Međuministarske radne grupe za suočavanje sa prošlošcú i pomirenje

2014. godine, MMRG SPP je izradila i odobrila plan rada za izradu strategije o tranzicionoj pravdi na Kosovu 2015 - 2017.13 Plan rada opisuje opšti okvir o radu, metodologiju, aktivnosti, rokove i odgovornosti u cilju izrade strategije.

Prema Planu rada i u skladu sa mandatom MMRGSPP, osnovane su 4 podgrupe i to za pravo na istinu, pravo na pravdu, pravo na reparacije i pravo na garantovanje neponavljanja14. Kao što je definisano u Planu rada, rad podgrupa uključuje konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama, analizu zakona, politika i opšteg stanja stvari u relevantnim oblastima. Grupe su održavale redovne sastanke tokom 2015.godine. Svaka grupa je napravila listu glavnih pitanja na koja će se fokusirati, kao i listu udruženja žrtava i organizacija sa kojima će se sastati i konsultovati. Tokom 2016.godine, dva lokalna konsultanta su pomogla podgrupama da dokumentuju svoje inicijative i predlože naredne korake.

U cilju stvaranja strategije, plan rada opisuje kako grupa treba da sprovodi javne konsultacije u vidu sastanaka i radionica sa stručnjacima, žrtvama, nevladinim organizacijama i relevantnim institucijama i akterima na lokalnom i nacionalnom nivou. Cilj javnih rasprava je da omogucí javnu diskusiju na Kosovu o pravdi, miru i pomirenju i da razvije predloge koji doprinose nacionalnoj strategiji. Konsultacije imaju za cilj da osiguraju da Strategija zadovolji realne potrebe kategorija žrtava i društva i stvori prilike za diskusiju i raspravu.15 U 2016. godini, održano je nekoliko radionica MMRG SPP u cilju razvijanja plana za održavanje konsultacija, međutim, konsultacije u cilju razvijanja strategije tranzicione pravde tek treba da počnu. Bez obzira na to, MMRGSPP je razvila preliminarni nacrt Nacionalne strategije za tranzicionu pravdu koja treba dalje da se razvija i završi nakon sprovodenih nacionalnih konsultacija.

Radna podgrupa za Pravo na istinu Glavni ciljevi Radne podgrupe grupe za Pravo na istinu su identifikacija masovnih kršenja ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog prava i drugih prekršaja počinjenih na Kosovu, provera istinitosti

11 Odluka br. 04/200 od 15.oktobra 2014.godine (Annex I). 12 Odluka broj 02/200 i Odluka broj 03/200 od 15.oktobra 2014.godine; Poslovnik je kasnije prešao u Uredbu 18/2014 o radu Radne grupe za suočavanje sa prošlošcú i pomirenje (vidi Aneks I) 13 U skladu sa odlukom Vlade br 03/77 (4/6/2012), izmenjena i dopunjena Odlukom br 06/181 (2/4/14), a u skladu sa MRG Poslovnika, takođe odobren od strane vlade u 2014. 14 Odluka br. 03/77, pog. III. Mandat, čl. 4, predlaže upotrebu “četiri stuba tranzicione pravde uključujući ustanovljavanje istine, reparacije, pravdu i institucionalnu reformu”. 15 Plan rada za izradu strategije o tranzicionoj pravdi na Kosovu (2015-2017) (Aneks II).


8 of 27

događaja za žrtve i otkrivanje lica, počinilaca i motiva koji su uključeni u kršenja ljudskih prava i zločine, a u cilju postizanja održivog mira i očuvanja kolektivnog secánja, uz punu transparentnost i odgovornost.

Pod-ciljevi grupe su uspostavljanje nacionalnog mehanizma za traženje individualnih i kolektivnih istina koja uzimaju u obzir specifičnosti Kosova i njegove istorije, uspostavljanje mehanizma koji prikuplja i čuva podatke i dokaze, istraživanje i identifikovanje dokumentovanih činjenica vladinih, nevladinih i međunarodnih organizacija koje rade u oblasti dokumentacije, rasvetljavanja istine o zločinima na rodnoj osnovi, prisilni nestanak, masovne deportacije i uništavanje ličnih podataka, kao i uspostavljanje institucionalnih, pravnih i profesionalnih kapaciteta za prijem dokumentacije o slučajevima koji se odnose na Kosovo iz MKSJ-a, UNMIK-a i EULEKS-a.16

Radna podgrupa za Pravo na pravdu Glavni ciljevi Radne podgrupe za Pravo na pravdu su da obezbedi slobodan, ravnopravan i inkluzivan pristup pravosudnim institucijama i puno i zakonito razmatranje slučajeva ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Cilj je ostvarivanje pravde za zločine počinjene na Kosovu tokom sukoba.

Pod-ciljevi pod-radne grupe uključuju: institucionalne reforme i izgradnju kapaciteta pravosudnog sistema, pregled pravnog okvira na osnovu principa "ne nanositi štetu", proširenje mandata i odgovornosti pravosudnog sistema kako bi pokrili slučajeve u kojima su optuženi i svedoci van Kosova, izgradnja kapaciteta pravosudnog osoblja, uspostavljanje regionalne i međunarodne saradnje kako bi se olakšala razmena podataka, kao i razvijanje efikasnog sistema za zaštitu podataka i svedoka i uspostavljanje novog mehanizma za konsultacije i podršku žrtvama u krivičnom postupku.

Radna podgrupa za Reparacije Glavni cilj radne podgrupe za reparacije(obeštećenje) je razvoj programa reparacije koji transformiše odnosno može da izgradi pravno i mirno društvo kroz priznavanje i osnaživanje žrtava. Cilj grupe je društvena integracija žrtava i izgradnja poverenja između građana i države.

Pod-ciljevi grupe su da stvore programe reparacije koji su transformišući i obuhvataju sve grupe žrtava i nacionalnosti, rodno su senzitivni , uključuju kolektivne i individualne mere, a koriste niz mera reparacije uključujucí finansijsku pomoc,́ usluge rehabilitacije, pozitivnu diskriminaciju u pristupu uslugama, uključivanje u razvoj politika tranzicione pravde i simbolične inicijative. Takođe, uključuju grupe žrtava u procese mapiranja, projektovanje, implementaciju, monitoring i evaluaciju i priznaju žrtve kao ravnopravne građane u društvu i kao važne saveznike u oporavku društva od sukoba; usaglašavaju i dopunjuju postojecé mere koje su usmerene na borce i civilne žrtve i imaju među- institucionalne mehanizme koordinacije za informisanje i senzibilizaciju zajednice o grupama žrtava.

Radna podgrupa za Garantovanje neponavljanja Glavni cilj radne podgrupe za garantovanje neponavljanja je eliminacija mogucńosti ponavljanja masovnog kršenja ljudskih prava i međunarodnog krivičnog prava preko institucionalnih, pravnih i profesionalnih reformi uz primenu odgovornosti, transparentnosti i drugih demokratskih standarda. Ova

16 EULEX: Misija Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu.


9 of 27

grupa takođe ima za cilj da podrži tranzicionu pravdu kroz usaglašavanje sa demokratskim standardima EU.

Pod-ciljevi grupe su: razmatranje reforme u bezbednosnim institucijama; razmatranje reforme u obrazovnim institucijama; uspostavljanju programa edukacije i inkluzivnih programa obuke o ljudskim pravima i međunarodnom pravu; razmatranje pravnog okvira za jačanje grupa civilnog društva koje rade u oblasti tranzicione pravde i uklanjanje prepreke za njihov rad i povecánje njihovog uticaja; razmatranje reforme javne uprave; stvaranje transparentnog procesa verifikacije u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava; razvijanje procesa provere i otvaranje dosijea zvaničnika; kao i transparentna provera državnih i javnih uprava kako bi smenili zvaničnike za koje se utvrdi da su bili umešani u kršenja ljudskih prava i međunarodnog krivičnog prava na svojim položajima.

C. Međunarodna podrška Evropska unija U oktobru 2015. godine, Vlada Kosova je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom.17 U decembru 2015. godine, Vlada Kosova je usvojila svoj Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (NAPISAA). Na osnovu opštih principa SSP-a, uključenih u NAPISAA, obaveza Vlade je da odobri nacionalnu strategiju tranzicione pravde (nacrt koji cé biti dostavljen od strane MMRG SPP).18 Usvajanje Strategije je prvobitno planirano za trecí kvartal 2016.godine, međutim, nakon objašnjenja od strane Ministarstva za evropske integracije, grupi je savetovano da je očekivani vremenski okvir za usvajanje prvi kvartal 2017.19 Evropska komisija izveštava o radu MMRG SPP u svojim izveštajima o napretku Kosova.20 Evropska unija je takođe pružila finansijsku podršku za tranzicione inicijative u oblasti pravosuđa na Kosovu.

Ujedinjene nacije U decembru 2013. Godine, Kancelarija premijera Kosova i Program Ujedinjenih nacija za razvoj na Kosovu (UNDP), sklopili su Sporazum o Saradnji za podršku MMRG SPP. U junu 2014. godine, UNDP je zajedno sa OHCHR razvio projekat Podrška tranzicionoj pravdi na Kosovu (STJK). Organizacija UN za žesnka prava (UN Women)i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) pridružili su se projektu krajem 2014. godine i doneli podršku kosovskog tima UN (KTUN) u projekat. Organizacija UN Women je pružila tehničku i finansijsku podršku STJK, uključujucí rodnu ravnopravnost, prikupljanje sredstava, aktivnosti za jačanje kapaciteta kao što su organizacija radionica, podrška podgrupama i izrada i

17 U okviru opštih principa SSP-a (čl 3-19), su navedene obaveze Kosova za međunarodno pravo, demokratske principe, ljudska prava i vladavinu prava (3, 4); posvecénost Kosova na poboljšanje odnosa sa Srbijom i saradnji sa drugim regionalnim susedima i zemljama članicama EU (5, 7, 8, 13, 16, 17, 19); saradnja sa Haškim tribunalom i Rimskog statuta MKS (6); i posvecénost sporazumima STO (10). 18 NAPISAA, str 40, 43, i 449. U okviru Matriksa kratkoročnih mera, saglasnost Vlade strategije tranzicijske pravde je primecéna stavka u okviru regionalne saradnje i delu međunarodnih obaveza da bude završena do trecég kvartala 2016.: p. 449. Kako ovaj tajming nije bio u skladu sa vremenom MRG SPP je tražilo pojašnjenje, preko svog Sekretarijata, iz Ministarstva za evropske integracije Kosova. Ministarstvo je obavestilo je MRG SPP putem e-maila 14. marta 2016. da je tajming bio pomeren za prvi kvartal 2017.godine. Kao što je u oktobru 2016, tajming NAPISAA se pregleda. U skladu sa tim, Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za period januar - jun 2016 se ne bavi strategijom tranzicijske pravde u svojoj proceni implementacije kratkoročnih mera. 19 NAPISAA, p. 449. Objašnjenje kao što je dobijeno od Ministarstva za evropske integracije putem e-pošte Sekretarijata MRG SPP 14.marta 2016.godine. 20 Izveštaj o napretku Kosova, Evropska komisija, oktobar 2014, str. 22, dostupno na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008-kosovo-progress-report_en.pdf; i Kosovo 2015. report, pg. 27, dostupno na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2015/20151110_report_kosovo.pdf.

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008-kosovo-progress-report_en.pdfhttp://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2015/20151110_report_kosovo.pdf


10 of 27

sređivanje materijala, kao što je ovaj izveštaj. Tokom 2016.godine, kroz angažovanje UNDP-a, Odeljenje UN za politička pitanja (DPA) je pružilo podršku projektu STJK i MMRG SPP slanjem svojih stručnjaka iz tima za medijaciju(posredovanje). Članovi tima sa ekspertizom u oblasti osmišljavanja procesa posetili su Kosovo dva puta tokom 2016. godine i pružili pordšku za preliminarni nacrt plana nacionalnih konsultacija/procesa dijaloga o tranzicionoj pravdi.

Predvođen UN programom za razvoj (UNDP), UNKT je pružio podršku kako direktno MMRG SPP, tako i projektnom timu STJK uspostavljenog da podrži sekretarijat MMRG SPP. Projektni tim koji se sastoji od službenika za komunikacije, administrativnog asistenta,saradnika na projektu i višeg savetnika za tranzicionu pravdu (od juna 2014. do juna 2016.), bio je najpre smešten u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a zatim se u 2016. preselio se u Kancelariju premijera. Dva lokalna konsultanta su pridružena timu 2016.godine kako bi pomogli MMRGSPP da se pripremi za pisanje nacionalne strategije za tranzicionu pravdu. Projekat STJK zaključen je 30.novembra 2016.godine.

Holandija Preko Holandske Ambasade na Kosovu, Vlada Holandije je podržala osnivanje MMRG SPP finansiranjem pozicije administrativnog pomocńika unutar sekretarijata i organizovanjem konferencije o tranzicionoj pravdi u oktobru 2013. Ambasada je takođe obezbedila sredstva za za učešće deset članova MMRG SPP u studijskoj poseti Belfastu, aprila 2014. godine.

Švajcarska Švajcarska vlada je pružila tehničku i finansijsku podršku MMRG SPP i STJK, posebno uključivanjem eksperta, u vidu višeg savetnika u periodu od dve godine (jun 2014. - jun 2016). Švajcarska vlada je takođe finansirala sedam članova radne grupe (tri iz Vladinih institucija i četiri iz civilnog društva) koji su pohađali kurs o suočavanju s prošlošcú. Švajcarska je obezbedila finansijsku podršku za realizaciju aktivnosti, plate osoblja projekta, kao i tehničku podršku Višeg savetnika. Osim toga, Švajcarska ambasada na Kosovu je organizovala niz koordinacionih sastanaka sa zainteresovanim stranama o tranzicionoj pravdi i suočavanju sa prošlošcú i pomirenju.

Francuska Francuska ambasada na Kosovu je pružila finansijsku podršku STJK za sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti o tranzicionoj pravdi, promovisanje inkluzivnosti i pomirenja i promenu etničkih stereotipa kod dece iz različitih zajednica.

II. Inicijative tranzicione pravde za suočavanje sa prošlošću na Kosovu

A. Traženje pravde Nestala lica Komisija za oporavak i identifikaciju žrtava je osnovana 11. maja 2000. godine od strane UNMIK-a. Komisija je imala zadatak da pomogne oporavak, identifikaciju i sahranjivanje posmrtnih ostataka, prikupljanje i održavanje podataka koji se odnose na posmrtne ostatke i koordinaciju ekshumacije i


11 of 27

istražnih aktivnosti sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i nadležnim pravosudnim organima.21

U junu 2002. godine, Kancelarija UNMIK-a za nestala lica i forenziku (OMPF), u okviru Odeljenja za pravosuđe, postala je jedini organ nadležan za pitanja nestalih lica. Kancelarija je imala dvostruki mandat, da (1) pruža informacije o sudbini nestalih i (2) obezbedi sistem sudske medicine u skladu sa evropskim standardima na Kosovu. Zadaci OMPF uključuju identifikaciju grobnica i iskopavanje, ekshumaciju, obdukciju i identifikaciju posmrtnih ostataka. 2008.godine, OMPF je prebačen iz UNMIK-a u EULEKS-ovu komponentu za pravosuđe.

2010.godine, Kancelarija za nestale osobe i forenziku je preimenovana u Odeljenje za forenzičku medicinu. Odeljenje za forenzičku medicinu nastavilo je sprovođenje mandata u operacijama pronalaženja nestalih osoba i pružanju usluga forenzičke medicine, uz dobijanje novih nadležnosti kao što je razvoj lokalnih forenzičkih kapaciteta.

Memorandum o saradnji između UNMIK-a i Međunarodne komisije za nestale osobe potpisan je 2003.godine kako bi se podržalo uspostavljanje sistema identifikacije osoba korišćenjem DNK analize. Ovaj memorandum i dalje služi kao osnova za podršku Odeljenju forenzičke medicine.

U 2004. godini, u okviru Bečkog dijaloga22 o tehničkim pitanjima između Prištine i Beograda uz posredovanje međunarodne zajednice, osnovana je Radna grupa za nestala lica u događajima na Kosovu između januara 1998. i decembra 2000.godine. Radna grupa je održala svoj prvi sastanak marta 2005.godine. Sastanci radne grupe su održani između delegacija Kosova (sa UNMIK-om na čelu) i Srbije, uz posredovanje predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.23 Primarni mandat Radne grupe je da pruži podršku u potrazi za nestalim licimau ratu na Kosovu i da obavesti porodice po potrebi. Iako Radna grupa nastavlja da funkcioniše teoretski kao dijalog forum između Kosova i Srbije o pitanju nestalih osoba, ograničen napredak je postignut u pogledu razmene poverljivih informacija.24

2008. godine, osnovana je Vladina komisija za nestale osobe kao interinstitucionalni mehanizam za pitanja nestalih lica. Komisija je sastavljena od Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Odeljenja za sudsku medicinu, Ministarstva za lokalnu samoupravu, Ministarstva za Kosovske bezbednosne snage, Ministarstva rada i socijalnog staranja i tri predstavnika iz Udruženja porodica nestalih. Zakon br.04 / L-023 o nestalim licima iz 2011.godine i Uredba br. 15/2012 o radu Komisije Vlade za nestala lica definiše mandat Komisije kao državnog mehanizma koji revidira i

21 Uredba br. 2000/28 O Komisiji za oporavak i identifikaciju žrtava. 22 Bečki dijalog je pokrenut od strane EU u oktobru 2003. godine dijalog je uključio razgovore za nestala lica između Kosova i Srbije, povratka raseljenih lica, energije, saobracája i telekomunikacija. Predsednik Kosova i predsednica Skupštine Kosova učestvovali su u pokretanju dijaloga. Dijalog je trebalo da otvori linije komunikacije između Kosova i Srbije pre početka procesa rešavanja konačnog statusa. Radna grupa za nestala lica sastala se po prvi put u februaru 2004. Međutim, dijalog je suspendovan u martu 2004. godine, nakon nasilja koji je izbilo na Kosovu. 23 ICRC Sapoštenje za javnost, Kosovo: Prvi sastanak za nestala lica, 11. marta, 2004. godine, dostupno na: https://www.icrc.org/eng/resources/documents/misc/69umel.htm; Ujedinjene nacije, Međunarodna konvencija za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka, Komitet za prisilne nestanke razmatra izveštaje koje podnose države potpisnice u skladu sa članom 29. stav 1. Konvencije, izveštaji država ugovornica, 2013. Srbija, dostupno na: http://tbinternet.ohchr.org/Treaties/CED/Shared%20Documents/SRB/INT_CED_INR_SRB_7067_E.pdf 24 Ibid.

https://www.icrc.org/eng/resources/documents/misc/69umel.htmhttp://tbinternet.ohchr.org/Treaties/CED/Shared%20Documents/SRB/INT_CED_INR_SRB_7067_E.pdf


12 of 27

obaveštava porodice o rezultatima pretrage prema zahtevu; vodi, nadgleda, koordinira i usklađuje aktivnosti lokalnih i međunarodnih institucija u vezi sa nestalim licima i rasvetljuje sudbine nestalih lica iz rata 1998.-1999., bez obzira na etničku pripadnost, religiju, vojni ili civilni status. Zakon br.04 / L-023 o nestalim osobama garantuje pravo porodica da saznaju sudbinu članova porodice nestalih tokom rata na Kosovu, reguliše pravni status nestalih lica i omogucáva stvaranje Centralnog registra za nestala lica.25

U okviru Skupštine Republike Kosova, postoji Parlamentarna komisija za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica i peticije. Mandat ove Komisije je da organizuje javne rasprave, nadzor nad radom državnih institucija koje se bave pitanjima nestalih lica, zastupa pitanja nestalih lica u Skupštini i utiče da se pitanja nestalih lica uključe u rad i dnevni red Skupštine.

Institut za Istraživanje ratnih zločina na Kosovu Institut za ratne zločine na Kosovu je počeo sa radom 1.juna 2011. godine kao javno istraživački institut u okviru Ministarstva pravde. Cilj Instituta je da prikuplja, sistematizuje, procesuira i objavljuje podatke o zločinima protiv čovečnosti, ratne zločine i genocida počinjenih na Kosovu tokom 1998. i 1999.godine. Institut ima obavezu da analizira i verifikuje zločine i druge relevantne događaje kako bi se razvijala baza podataka, beleške i slučajevi za krivično gonjenje koje mogu koristiti druge specijalizovane ustanove. Institut je započeo rad na identifikaciji i istraživanju lokacija na kojima su počinjenji zločini tokom rata na Kosovu, međutim, još nije objavio nikakve podatke.

Nevladine inicijative za Traženje istine Mnoge organizacije civilnog društva su u velikoj meri uključene u potragu za nestalim osobama, uključujucí Udruženje porodica nestalih osoba, Crveni krst Kosova, Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kao i Fond za humanitarno pravo. U 2001. godini, više od 20 organizacija se udružilo i osnovalo Koordinacioni odbor Udruženja porodica nestalih lica na Kosovu.

NVO-e su uključene u dokumentaciju masovnih kršenja ljudskih prava, a među njima su Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda, Fond za humanitarno pravo, Centar za zaštitu žena i dece, humanitarno i dobrotvorno udruženje Majka Tereza i Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture.

RECOM REKOM je regionalna komisija nevladinih organizacija za uspostavljanje i objavljivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001.godine.26 Proces REKOM je počeo na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu u maju 2006. godine, kao rasprava o instrumentima kazivanja istine i otkrivanja istine o prošlosti. Na Forumu su predstavnici nevladinih organizacija i udruženja porodica nestalih i žrtava iz bivših jugoslovenskih zemalja glasali za stvaranje regionalnog tela za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.

Koalicija za REKOM je uspostavljena kao međuvladina komisija na Četvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.oktobra 2008. godine. Koalicija se sastoji od preko 1.900 članova, organizacija i pojedinaca iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Mandat Koalicije, kao vanparničnog tela, je da ispita sve navode o ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u vezi sa ratom, napravi listu imena svih žrtava rata i žrtava zločina koji se odnose na rat, prikuplja informacije o

25 Zakon br. 04/L –023 O nestalim licima. 26 RECOM vebsajt: http://www.recom.link/.


13 of 27

logorima i drugim centrima prisilnog zadržavanja i inicira raspravu o instrumentima za detekciju i otkrivanje istine o prošlosti na prostoru bivše Jugoslavije. Nacrt Statuta Koalicije REKOM usvojila je Skupština koalicije 15.oktobra 2010.godine, a nakon toga usvojene su izmene i dopune 2011.godine.

U 2013. godini, predsednici zemalja bivše Jugoslavije imenovali su izaslanike za REKOM. Izaslanici su oformili Regionalnu ekspertsku grupu za REKOM i napravili korake u pravcu povećanja političkog učešća u kolaciji. Četvrti Predsednik Kosova Atifete Jahjaga imenovala je svog ličnog savetnika za pravna pitanja Seljima Seljimija kao izaslanika sa Kosova27. Četiri sastanka između izaslanika predsednika u periodu od septembra 2013.godine do maja 2014.godine. Mandati izaslanika završeni su su održana Four meetings were held by the presidential envoys from September 2013 to May 2014. Mandat izaslanika se završio u oktobru 2014. Godine, a njihove predložene izmene i dopune Statuta REKOM usvojene su u novembru 2014. Usvajanje izmena i dopuna statuta označilo je prvi korak u podizanju REKOM na međudržavni nivo.28

Koalicija za REKOM nastavlja da radi na dokumentaciji i dobijanju političke i društvene podrške za stvaranje zvanične regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Čine se napori da se REKOM uključi u Berlinski Proces29 i da predsednici zemalja Zapadnog Balkana potpišu Deklaraciju o uspostavljanju REKOM na Rimskom Samitu 2017.godine.30

Dokumentacija o Kršenju ljudskih prava i ratnim zločinima na Kosovu Dokumentaciju o kršenju ljudskih prava i ratnim zločinima na Kosovu pripremile su pre svih nevladine organizacije koje su delovale na Kosovu pre, za vreme i posle rata. Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda dokumentovao je kršenja ljudskih prava na Kosovu počevši od 1990.godine, redovno objavljujući svoje nalaze u glasniku organizacije. Fond za humanitarno pravo, osnovan nakon konflikta na Kosovu, takođe je sastavila sveobuhvatnu dokumentaciju ljudskih gubitaka tokom i posle sukoba na Kosovu, kroz projekat Kosovske knjige pamcénja.31 Preostale dve dokumentacione inicijative su Centar za istraživanje, dokumentovanje i objavljivanje i NVO Integra, kao i različite grupe žrtava i udruženja koja su sprovela manje projekte kroz razgovore sa porodicama žrtava i preživelih. Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda fokusirao se na dokumentovanje o navodnim ratnim zločinima počinjenim nad kosovskim Albancima.

27 “Predsednik Kosova imenuje ličnog izaslanika za REKOM,” RECOM vebsajt: http://www.recom.link/the-president-of-kosovo-appoints-personal-envoy-to-recom/; “Serbian Predsednik Srbije imenuje sudiju Sinišu Važić za ličnog izaslanika za REKOM,” Fond za Humanitarno Pravo: http://www.hlc-rdc.org/?p=23463&lang=de; “Strategija proširenja I glavni izazovi 2013-2014,” Communication from the Commission to the European Parliament and the Council, European Commission, 16 October 2013. 28 “Izveštaj o aktivnostima IPA programa za više zemalja: januar – jun 2016.,” Evropska komisija. 29 Berlinksi proces se odnosi na proširenje EU na Zapadni Balkan. Počeo je 2014.godine Konferencijom zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu I nastavio se 2015.godine na samitima u Beču i Parizu. Proces treba da stvori okvir za integraciju Zapadnog Balkana, konsoliduje politike EU integracije zemalja Balkana i vodi dijalog o integraciji Zapadnog Balkana u svetlu zastoja daljeg proširenja EU koje je najavio Predsednik Komisije Jean Claude Juncker. Četvrti samit Berlinskog Procesa održaće se u Rimu 2017. 30 “Izveštaj o aktivnostima IPA programa za više zemalja: januar – jun 2016.,” Evropska komisija. 31 Kosovska knjiga pamcénja sadrži digitalnu i štampanu bazu podataka o svih 13.535 ubijenih i nestalih tokom i neposredno posle sukoba na Kosovu (1. januara 1998.-31. decembra 2000.). Zapisnik se zasniva na 31.600 dokumenata i preko 10.000 izjava svedoka, čime se obezbeđuje precizan i detaljan opis svih ljudskih žrtava, uključujucí i njihove lične detalje, kratkim prikazom života i smrti, i pozivanje na izvore koji potvrđuju priču. Dostupno na: http://www.kosovomemorybook.org/.

http://www.recom.link/the-president-of-kosovo-appoints-personal-envoy-to-recom/http://www.recom.link/the-president-of-kosovo-appoints-personal-envoy-to-recom/http://www.hlc-rdc.org/?p=23463&lang=dehttp://www.kosovomemorybook.org/


14 of 27

Dokumentacija o ratnim zločinima sa Kosova se koristi kao materijalni dokaz na sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i za lokalne sudove na Kosovu i u Srbiji. Svi podaci o poginulim licima, masovnim grobnicama, masovnim ubistvima, nestalim licima, političkim zatvorenicima i ratnim zarobljenicima, fizičkom zlostavljanju, psihičkom zlostavljanju, hapšenju i prisilno raseljenim licima obezbeđeni su kroz dokumente i materijale koje pružaju organizacije civilnog društva. Međutim, za razliku od drugih kategorija žrtava, nema spiskova žrtava seksualnog nasilja. Ostala dokumentacija o zločinima dobijena je kroz iskaze svedoka i izjave ljudi date istražiteljima MKSJ za potrebe suđenja pred Tribunalom i drugim lokalnim sudovima. MKSJ, UNMIK, EULEKS i druge međunarodne organizacije na Kosovu fokusirale su svoje napore dokumentacije prvenstveno na retributivnu pravdu. Svrha ove dokumentacije bila je da se prikupe pouzdani dokazi za procesuiranje političkih i vojnih lidera na visokom nivou kod svih strana u sukobu na bivšem jugoslovenskom prostoru. MKSJ ima najvecí broj dokumenata i obimnih audio-vizuelnih zapisa o svim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, više od devet miliona, koji se čuvaju kako u fizičkom tako i u digitalnom formatu. Trenutno, samo mali deo arhive je dostupan javnosti, dok osetljivi materijal nije dostupan za javnost. Ne zna se u kom obliku i kada ove informacije mogu postati dostupne.

B. Reparacije Priznate kategorije lica koja imaju parvo na reparaciju (obeštećenje) Vlasnici imovine Kao posledica destrukcije i destabilizacije pre i tokom konflikta, mnogi ljudi ostali su bez svojih domova zbog oštećenja ili su iz njih prisilno izbačeni. Nakon konflikta, preduzeti su veliki projekti preseljavanja I rekonstrukcije. Detalji ovih inicijativa nalaze se donjem tekstu, u poglavlju “Institucije za povraćaj imovine”. Politički zatvorenici Zakon br 03 / L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika reguliše status, posebna prava i naknadu za lica koja su zatvorena, osuđena i/ili progonjena zbog političkih razloga u periodu od 1.marta 1913. do 12.juna 1999. godine, kao i za članove njihovih porodica. Zakon definiše bivšeg političkog osuđenika kao: "građanina Kosova ili lice koje je aktom ili uredbom osuđeno za političko-ideološku inkriminaciju dela totalitarnog režima u bivšoj Jugoslaviji"; bivšeg političkog zatvorenika kao: "lice koje je uhapšeno, u pritvoru, izolovano, ili pritvoreno iz političkih motiva, za ciljeve državnih i političkih interesa, više od sedamdeset dva (72) sata u posebnim prostorijama države" i bivšeg političkog prognanika kao: " građanina Kosova, osobu koja je pravnim aktom nadležnog organa iz političkih motiva progonjena od državnih organa.”32 U skladu sa zakonom, ova lica imaju pravo na adekvatnu pravnu, moralnu, socijalnu, i političku rehabilitaciju, naknadu za oduzetu nepokretnu imovinu i postepenu materijalnu kompenzaciju, rehabilitaciju, zdravstvenu zaštitu i osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakon takođe predviđa prioritet pri zapošljavanju, prioritet za dobijanje stipendije i smeštaj u studentskim 32Zakon br 03 / L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika.


15 of 27

domovima za njihovu decu, prioritet za besplatno korišćenje školskih knjiga, poreske i carinske olakšice za opremu neophodnu za zdravstvenu rehabilitaciju, smanjene troškove javnog prevoza, prioritet za socijalnu i ekonomsku pomoc,́ sklonište i naknadu za troškove sahrane. Zakon takođe uspostavlja Vladinu komisiju za priznavanje statusa bivših političkih zatvorenika i bivših političkih prognanika i institucije za bivše političke zatvorenike i bivše političke prognanike .33 Rad Komiteta je u toku, do 18. novembra 2016.godine, 2019 političkih zatvorenika je dobilo naknadu.34

Preživeli/Žrtve seksualnog nasilja Žrtve seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata Kosova Zakon br.04 / L-172 o izmeni i dopuni Zakona br. 04 / L-054, o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica iz 2011. godine, uvodi kategoriju žrtava seksualnog nasilja u zakon o veteranima. Zakon definiše žrtvu seksualnog nasilja u ratu kao "lice koje je preživelo seksualno zlostavljanje i silovanje u periodu od 27.februara 1998. do 10. juna 1999. godine.”35 Za žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba, zakon predviđa pravo na ličnu penziju i pristup zdravstvenim uslugama u inostranstvu, prioritet pri zapošljavanju u javnom i privatnom sektoru, oslobađanje od poreza na imovinu i institucionalnu zaštitu. Žrtve seksualnog nasilja za vreme rata treba da budu priznate i potvrđene od strane vladine komisije koja tek treba da se ustanovi kako bi imale pristup reparacijma predviđenim zakonima br. 04 /L-172 i br.04 /L-054. Uredba br. 22/2015 koju je Vlada Kosova usvojila u decembru 2015., a stupila je na snagu u februaru 2016. godine, uspostavlja uslove i procedure za priznavanje i proveru statusa žrtava seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata na Kosovu koju sprovodi vladina komisija za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata na Kosovu.36

Četvrti Predsednik Kosova Atifete Jahjaga uložila je značajne napore da se priznaju prava i patnje žrtava seksualnog nasilja u konfliktu kroz osnivanje Nacionalnog saveta za osobe koje su preživele seksualno nasilje tokom sukoba (vidi dole).

Civilne žrtve rata Zakon br.04 /L-054 definiše status i prava civilnih žrtava rata i njihovih porodica. Zakon definiše civilnu žrtvu rata kao "lice koje je umrlo ili je ranjeno od strane neprijateljskih snaga u periodu od 27. februara 1998. do 20. juna 1999.godine, kao i lica koja su pretrpela povrede od eksplozivnih naprava iz rata tri (3) godine nakon završetka rata”37. Za članove uže porodice civilnih žrtava rata, zakon predviđa sledeća prava i prednosti: porodičnu penziju, besplatnu primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu u javnim

33 Zakon br 03 / L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika. 34 Ukupan budžet je planiran na 55 miliona evra, videti: http://www.kosovalive360.com/pm-thaci-satisified-with-the-initiative-for-the-compensation-of-the-political-prisoners.html. 35 Zakon br.04 / L-172 o izmeni i dopuni Zakona br 04 / L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, učesnika Oslobodilačke vojske Kosova, seksualnog nasilja žrtava rata, civilne žrtve i njihovim porodicama. 36 Uredba br 22/2015 o definisanju procedura za priznavanje i verifikaciju statusa seksualnim žrtvama nasilja tokom kosovskog oslobodilačkog rata; Uredba br 22/2015 izmenjena Uredbom br 10/2016 Na izmenama i dopunama Uredbe br 22/2015 o definisanju procedura za priznavanje i verifikaciju statusa seksualnih žrtava nasilja tokom oslobodilačkog rata Kosova. 37 Zakon br.04 / L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica.


16 of 27

zdravstevnim ustanovama, oslobađanje od poreza na imovinu, kao i jeftiniju tarifu potrošnje električne energije porodicama civilnih žrtava rata koji su u teškoj ekonomskoj situaciji.

Prema zakonu, uža porodica nestalog civilnog lica ili zarobljenog civila može da ostvari sva prava kao i članovi porodice civilnih žrtava rata. Zakon definiše zarobljenog civila tokom rata kao "civilno lice, koje je tokom rata uhapšeno i zatvoreno u neprijateljskim logorima najmanje tri (3) dana" i nestalo civilno lice osoba kao "lice čija je lokacija nepoznata za njega ili članove njegove porodice i koje je na osnovu pouzdanih informacija prijavljeno kao nestalo u periodu od 1.januara 1998. do 31.decembra 2000. godine, kao posledica rata na Kosovu tokom 1998-1999.”38

Fizički povređena civilna lica Zakon br.04 / L-054 definiše ranjene civile tokom rata kao "osobe, čiji je organizam oštecén najmanje 40% zbog rana zadobijenih od oružja, bolesti stečenih u logorima ili zatvorima tokom rata na Kosovu , od 27.februara 1998. do 20. juna 1999.godine, i drugih lica, čiji je organizam oštecén najmanje 40% kao posledica aktiviranja eksplozivnih naprava nakon završetka rata. Prema Zakonu, civil ranjen u ratu ima pravo na: ličnu invalidsku penziju; negu i pomoc;́ zdravstvene usluge u inostranstvu; usluge rehabilitacije; stambeno zbrinjavanje i oslobađenje od poreza na imovinu. Povređeni civili su podeljeni u pet grupa, sa invaliditetom u rasponu od 40% do 100%. Povređeni civili moraju imati stepen invalidnosti od najmanje 40% da bi se kvalifikovali za penziju, overen od strane lekarske komisije Ministarstva rada i socijalnog staranja.

Prednosti za bivše pripadnike OVK i članove njihovih porodica Jedan broj zakonskih instrumenata daje beneficije i nadoknade za bivše pripadnike OVK. Naknada koju bivši pripadnici OVK dobijaju za službu u svojoj zemlji ne smatra se obeštećenjem, već korišćenje usluge veterana. Zakon br.04 / L-054 definiše prava i status pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koji su se borili, poginuli ili su povređeni tokom rata i njihovih porodica.39 Prednosti u Zakonu se generalno mogu podeliti na one za članove porodice vojnika OVK koji su ubijeni i nestali tokom rata i veterana koji su povređeni tokom rata. Podrška porodicama pripadnika OVK koji su poginuli ili nestali, uključuje: porodičnu penziju; zdravstvene usluge; beneficije i prioritet kod obrazovanja i stanovanja i smanjenje naknada za javne službe i poreza. Pripadnici OVK povređeni tokom rata i njihove porodice imaju pravo na: ličnu invalidsku penziju; usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije; prioritet i pomoc ́pri zapošljavanju i obrazovanju i umanjenje naknada za javne usluge i porez.40 Zakon br.04 / L-261 o Oslobodilačkoj vojsci Kosova i borcima definiše prednosti OVK veterana i njihovih porodica.41 . Prema ovom zakonu, OVK

38 Zakon br.04 / L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica. 39 Kategorije OVK članova u skladu sa Zakonom br 04 / L-054 uključuju: Nacionalne pale borce, OVK invalide, veterane OVK, ratne taoce, i nestale vojnike OVK.. 40 Realizacija pojedinih naknada za povređene pripadnike OVK se određuje prema stepenu invaliditeta i procenat fizičkog oštecénja. Invalidi OVK su tako podeljeni u osam grupa. 41 Prema Zakonu br 04 / L-261, Zakon se ne odnosi na one koji se vec ́tretiraju i koriste beneficije na osnovu Zakona br 04 / L-054. Takođe deli veteran Oslobodilačke vojske Kosova u kategorijama: OVK ratne invalide Veterane; OVK borci; Deportovani Veterani OVK; Nestali vojnici Veterani OVK; OVK članovi I članovi učesnici rata OVK.


17 of 27

vetrani i njihove porodice imaju pravo na lične penzije; besplatne zdravstvene usluge; zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, privilegije za transport i troškove sahrane.42

U okviru Zakona br 04/L-070 o dodeli priznanja Predsednika Republike Kosovo, simbolično javno priznanje je odato pojedincima i organizacijama za doprinos na Kosovu. Među ovim nagradama su: "Orden Heroj Kosova", "Orden slobode", "Orden nezavisnosti", Orden "Adem Jašari" i "Orden Borac za slobodu.”43

Institucije i strukture Odeljenje za porodice palih boraca i ratnih invalida (DMFVI) i Komisija za verifikaciju Odeljenje za porodice palih boraca i ratnih invalida se nalazi u okviru Ministarstva rada i socijalnog staranja. Primarni zadaci i odgovornosti Departmana uključuju: administraciju, planiranje i razvoj penzija i beneficija; vršenje placánja za penziono osiguranje i beneficijske šeme i razvoj i objavljivanje statističkih podataka o penzijama i šemama beneficija.44

Zakon br.04 / L-054 daje ovlašcénje da se osnuje Vladina komisija za priznavanje i verifikaciju statusa palih boraca, invalida OVK i interniranih članova OVK. Zakon zahteva da komisija bude sastavljena od predstavnika: Kancelarije premijera; Ministarstva rada i socijalnog staranja; Ministarstva bezbednosnih snaga; bivšeg štaba OVK; bivših operativnih zona OVK; organizacije OVK veterana; udruženja porodica boraca OVK; Udruženja ratnih vojnih invalida OVK; bivšeg KZK; i bivšeg Ministarstvo odbrane.45 Uredbom br. 23/2012, donetom 17. oktobra 2012, uspostavlja se Komisija i određuje njena funkcija, dužnosti i odgovornosti.46 Do januara 2014. godine, Komisija je vec ́proverila 1691 aplikaciju. Proces je u toku.47

Nacionalni savet za žrtve seksualnog nasilja tokom rata Nacionalni savet za žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu (Nacionalni savet) je osnovan dekretom četvrtog Predsednika Kosova Atifete Jahjaga, marta 2014. godine. Savet je završio svoj mandat u martu 2016. godine pred sam kraj predsedničkog mandata predsednice Jahjaga (april 2016). Nacionalni savet je okupio predstavnike ključnih vladinih ministarstava, predstavnike pravosuđa i tužilaštva, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, u cilju koordinacije podrške za osobe koje su preživele seksualno nasilje. Mandat Nacionalnog saveta fokusiran je na četiri oblasti reparacija: zakonsko priznavanje i pristup pravdi; ekonomsku podršku i osnaživanje; zdravstvenu zaštitu;

42 Zakon br.04 / L-261 O ratnim veteranima Oslobodilačke vojske Kosova; Pripadnici OVK takođe imaju pravo na zdravstvenu zaštitu po Zakonu br 04 / L-249 o zdravstvenom osiguranju i prava na stipendije i obrazovne privilegije pod Administrativnim uputstvom (MONT) br 12/2015 za dodelu stipendija. 43 Predsednica Jahjaga je dodelila priznanja velikom broju ličnosti i organizacija, dostupno na: https://president-ksgov.net/?page=2,6,4243#.WC1uaKIrLBI; Za nagrađene pogledajte: http://www.president-ksgov.net/?page=2,128. 44 Odeljenje za porodice palih boraca i ratne invalide: https://mpms.rks-gov.net/en-us/departments/departmentofmartyrsfamilieswarinvalids/aboutthedepartment.aspx. 45 Zakon br.04 / L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica. 46 Uredba br 23/2012 Vladina Komisija za priznavanje i verifikaciju statusa Nacionalnih palih boraca, invalida, veterana, članova, ili interniranih u Oslobodilačku vojsku Kosova. Kancelarija Premijera Republike Kosova, Saopštenje za štampu, Priština, 16. januar 16 2014, dostupno na: http://kryeministri-ks.net/?page=2,9,3961.

https://president-ksgov.net/?page=2,6,4243#.WC1uaKIrLBIhttps://president-ksgov.net/?page=2,6,4243#.WC1uaKIrLBIhttp://www.president-ksgov.net/?page=2,128https://mpms.rks-gov.net/en-us/departments/departmentofmartyrsfamilieswarinvalids/aboutthedepartment.aspxhttps://mpms.rks-gov.net/en-us/departments/departmentofmartyrsfamilieswarinvalids/aboutthedepartment.aspxhttp://kryeministri-ks.net/?page=2,9,3961http://kryeministri-ks.net/?page=2,9,3961


18 of 27

i podizanje svesti za borbu protiv stigme i diskriminacije. Nacionalni savet, koristeći pristup “odozdo na gore”, koordinira i kombinuje podršku žrtvama u oblastima koje su one identifikovale.

Vladina Komisija za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata Kosova Zakon br.04 / L-172 i Uredba br. 22/2015 obezbeđuju pravni okvir za vladinu Komisiju za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata.48 Komisija treba da se sastoji od devet članova, a čine je: jedan predstavnik Kancelarije premijera; jedan predstavnik iz Ministarstva rada; jedan predstavnik Ministarstva pravde; jedan predstavnik iz Ministarstva zdravlja; jedan predstavnik iz Instituta za ratne zločine; jedan klinički psiholog; jedan psihijatar; jedan pravnik i jedan predstavnik civilnog društva koji ima iskustva u podršci i zaštiti žrtava seksualnog nasilja. Komisija je trebalo da bude uspostavljena u roku od šest meseci nakon stupanja zakona na snagu, međutim, još uvek nije uspostavljena. Rok za žrtve seksualnog nasilja da podnesu zahtev za pravo na penziju je pet godina od početka rada Komisije. Ova komisija je u procesu osnivanja i za to je zadužena Kancelarija Premijera. Od juna 2016. godine odgovornosti su prebačene na Ministarstvo za rad i socijalno staranje.49

Vladina komisija za nestale osobe

Zakon br.04 / L-023 o nestalim licima utvrđuje ovlašcénja i odgovornosti vladine komisije za nestala lica. Komisija je vladin organ koji vodi, nadzire, usklađuje i koordinira aktivnosti sa lokalnim i međunarodnim institucijama koje se odnose na rasvetljavanje sudbina nestalih lica tokom rata 1998-1999. Komisija radi u okviru Kancelarije premijera i deluje u saradnji sa lokalnim institucijama, međunarodnim organizacijama, Državnim tužilaštvom i sudovima. Prema Zakonu, komisija treba da informiše članove porodice u pisanoj formi o ishodu zahteva za pretraživanje; treba da razmotri sve zahteve koji se odnose na nestale osobe; pokriva troškove sahrane nakon identifikacije posmrtnih ostataka nestalih lica; štiti prava i interese nestalih osoba i njihovih porodica; koordinira aktivnosti prikupljanja podataka; uspostavi Centralni registar za nestala lica i sprovede inicijativu za podizanje svesti i podršku koja se odnosi na nestala lica, kao i da obaveštava javnost o svojim nalazima.50 Uredba br. 15/2012 o radu Komisije vlade za nestale osobe definiše odgovornosti, obim, procedure i organizaciju vladine komisije.51

Vladina Komisija za priznavanje statusa bivših političkih zatvorenika i bivših političkih prognanika Odbor Vlade za priznavanje statusa bivših političkih zatvorenika i bivših političkih prognanika Zakon br. 03/L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika uspostavlja Komisiju vlade za priznavanje statusa bivših političkih zatvorenika i bivših političkih prognanika i institucije bivših političkih zatvorenika i bivših političkih prognanika. Vladina komisija je osnovana sa ciljem da proveri status bivših političkih zatvorenika, da prizna prava i utvrdi stanje, kriterijume, vrstu i način naknade za bivše političke

48 Zakon br.04 / L-172 o izmeni i dopuni Zakona br 04 / L-054 o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, učesnika Oslobodilačke vojske Kosova, seksualnog nasilja žrtava rata, civilne žrtve i njihovih porodica; Uredba br 22/2015 o definisanju procedura za priznavanje i verifikaciju statusa žrtvama seksualnog nasilja tokom kosovskog oslobodilačkog rata; Uredba br 22/2015 takođe prikazuje primenu administrativne procedure Komisije koja cé se koristiti u cilju prepoznavanja i verifikacije statusa žrtve seksualnog nasilja 49 Uredba br 10/2016 O izmenama i dopunama Uredbe br 22/2015 o definisanju procedura za priznavanje i verifikaciju statusa žrtvama seksualnog nasilja tokom oslobodilačkog rata Kosova. 50 Uredba br 15/2012 o radu Komisije Vlade za nestale osobe. 51 Uredba br. 15/2012 O radu Vladine komisije o nestalim licima


19 of 27

zatvorenike i prognanike. Rad Komisije je u toku. Zavod za bivše političke zatvorenike i bivše političke prognanike je osnovan u cilju provere, istraživanja i objavljivanja istine o bivšim političkim osuđenicima I zatvorenicima i podržava njihovu integraciju u društvo.52 Uredba br. 26/2012 o Poslovniku o radu Komisije Vlade o pravima bivših zatvorenika, bivših političkih zatvorenika i prognanika i Uredba br. 07/2013 o postupku i kriterijumima za obeštecénje bivših političkih zatvorenika utvrđuje organizaciju i opis posla Komisije i reguliše procedure i kriterijume za naknadu za bivše političke osuđenike na Kosovu. Prema ovim propisima, Komisija treba da pregleda i vrši verifikaciju dokumenata o statusu bivših osuđenika, bivših zatvorenika i bivših političkih prognanika.53 Rad komisije je još u toku, a u novembru 2016. godine verifikovano je više od 2.000 bivših političkih zatvorenika, koji su nakon toga dobili obeštećenje.

Agencija za upravljanje memorijalnim kompleksima Zakon br.04 / L-146 o Agenciji za upravljanje memorijalnim kompleksima na Kosovu osniva Agenciju za upravljanje memorijalnim kompleksima i definiše njen status, organizaciju, funkcije, dužnosti, odgovornosti i finansiranje. Agencija je nezavisno telo sa mandatom da projektuje, gradi i upravlja memorijalnim kompleksima. Agencija sarađuje sa institucijama i organizacijama proizašlih iz rata OVK, opštinama i i turističkim organizacijama. Zakon takođe uključuje i listu postojecíh memorijalnih kompleksa u opštinama.54

Zakon br 2004/39 štiti memorijalni kompleks Adem Jašari, proglašavajući ga kao područje posebnog nacionalnog interesa i ontološkog, antropološkog, istorijskog i kulturnog značaja za građane Kosova.55

Ministarstvo za zajednice i povratak Ministarstvo za zajednice i povratak je osnovano 24. januara 2005. godine u skladu sa Uredbom UNMIK-a br. 2004/50. Uredba daje ovlašcénja Ministarstvu u promociji i zaštiti prava na povratak, kao i za koordinaciju, razvoj i implementaciju aktivnosti iz strategije za povratak.56 Mandat Ministarstva za zajednice i povratak uključuje razvoj i primenu zakonskih propisa kako bi se garantovalo pravo na povratak; promovisanje povoljnih uslova za povratak pružajucí vođstvo, izgradnju poverenja, dijalog i pomirenje među zajednicama; razvoj i pracénje implementacije vladine Strategije za integraciju zajednica i povratak; razvoj i upravljanje programima i mehanizmima u cilju promovisanja reintegracije zajednica i održiv povratak raseljenih lica; koordinaciju, nadzor i podršku aktivnostima opština, ministarstava i institucija na pitanjima povratka.57

52 Zakon br 03 / L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika. 53 Uredba br 26/2012 Poslovnika o radu Komisije Vlade o pravima bivših zatvorenika, bivših političkih zatvorenika i prognanika; Uredba br 07/2013 o postupku i kriterijumima obeštecénja bivših političkih zatvorenika. 54 Zakon br.04 / L-146 o Agenciji za upravljanje Memorijalnim kompleksima Kosova, Aneks 1 (vidi Aneks III). 55 Zakon br 2004/39 o raspisivanju Memorijalnog kompleksa od posebnog nacionalnog interesa "Adem Jashari" u Prekaze. 56 Uredba UNMIK-a br 2004/50 o osnivanju novih ministarstava i uvođenju pozicija zamenika premijera i zamenika ministara u Izvršnom ogranku. 57 Zakon br.03 / L -047 o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu; CCC je počela 2005. godine kao neformalno telo priključeno delegaciji Kosova za pregovore o statusu, sastavljena od predstavnika iz manjinskih zajednica. Savet je razvio "Okvir za zaštitu prava zajednica na Kosovu", koja je pružila višeslojni i povezani sistem ustavnih i zakonskih mera da obezbedi punu zaštitu i uživanje individualnih prava i prava zajednica za pripadnike manjinskih zajednica na Kosovu. Okvir je predstavljen na pregovorima o statusu, a kasnije je služio kao temelj zakona o unapređenju i zaštiti prava zajednica i njihovih pripadnika 2008. godine (Zakon o zajednicama). CCC je zakonski osnovan u članu


20 of 27

U 2006. godini, državni predstavnici u Beogradu i Prištini potpisali su Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku kao deo Direktnog dijaloga Radne Grupe za povratak u okviru procesa direktnog dijaloga Kosova i Srbije. Protokol je imao za cilj da olakša put za povratak, restauraciju imovinskih prava i stvaranje uslova za slobodno kretanje svih naroda. Protokol uspostavlja administrativne, materijalne, bezbednosne, komunalne, infrastrukturne i druge uslove za povratak, uključujucí pružanje privremenog smeštaja, dozvolu za rekonstrukciju, pristup javnim službama i izuzeće od poreza.58

U 2013. godini urađena je Strategija za zajednice i povratak, za period od 2014. do 2018.godine i nadovezuje se na prethodnu Strategiju za period 2009-2013. Ova strategija služi kao smernica za povratak i naglašava tri cilja: održivi povratak raseljenih lica; uspešnu socio-ekonomsku reintegraciju i stabilizaciju zajednica. Strategija naglašava ulogu i odgovornosti opštinske kancelarije za zajednice i povratak. Akcioni plan za strategiju postavlja i ocenjuje napredak konkretnih mera za implementaciju, uključujucí: izgradnju kuća; distribuciju paketa pomocí; infrastrukturne projekte; koordinaciju sa lokalnim i međunarodnim institucijama i zakonski okvir i dopune.59

Strategija takođe prikazuje najnovije podatke o povratku na Kosovu. Prema tom dokumentu, ukupno 6615 ljudi svih nacionalnosti dobrovoljno se vratilo u periodu od 2009. do 2013.; 148 stanova i 957 kucá izgrađeno je u period od 2009. do 2013.; u 2013. godini, 930 ljudi je živelo u 37 kolektivnih centara na Kosovu.60

Institucije za povratak imovine UNMIK Uredbama 1999/23 i 2000/60 osnovan je Direktorat za stambena i imovinska pitanja kao međunarodno telo za imovinske zahteve. Komisija za stambene imovinske zahteve rešava slučajeve kao kvazi-sudska institucija u okviru Direkcije za donošenje odluka o podnetim zahtevima. Panel komisija je sastavljena od dva međunarodna i jednog kosovskog člana koji su pregledali dokaze i razmatrali podnete zahteve na zatvorenim sednicama. Prema UNMIK Uredbi 2000/60, Komisija za stambene imovinske zahteve imala je isključivu nadležnost za tri vrste zahteva: tužbe vezane za imovinska prava izgubljenih u toku diskriminatorske primene određenih zakona u periodu od 1989. do 1999. godine; zahteve koji se odnose na neformalne imovinske transakcije stambenih objekata u istom periodu i zahteve koji se odnose na gubitak stambene imovine tokom ili nakon 1999. godine.61

Dana 4.marta 2006. godine, UNMIK je zamenio Direkciju za imovinu i komisiju Kosovskom agencijom za imovinu (KPA), nezavisnon lokalnom agencijom za rešavanje svih otvorenih stambenih pitanja,

60. Ustava Kosova 2008. godine, sa detaljima svog mandata navedenih u članu 12. Zakona o zajednicama. Savet je formalno osnovan Ukazom Predsednika od 15.septembra 2008. godine, i održao je konstitutivnu sednicu 23.decembra 2008. 58 Direktan dijalog Radne grupe za povratak, Protokol o dobrovoljnom i održivom povratku između UNMIK-a i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Vlade Srbije. 59 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018; Strategija za zajednice i povratak 2009-2013; Smernice za sprovođenje podrške povratka; Izmenjeni priručnik za održivi povratak; Ministarstvo za zajednice i reforme jedinica Deliveri; Opštinska kancelarija za zajednice i povratak projektnog zadatka (standardne operativne procedure, proces procenea dobrovoljnog povratak na Kosovu, OEBS dostupan na: http://www.osce.org/kosovo/129321; Ministry for Community and Return: http://www.mkk-ks.org/?page=2,1. 60 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018. Uredba UNMIK-a br 1999/23 o osnivanju stambene i imovinske Direkcije i Komisije za stambene imovinske zahteve; Uredba UNMIK-a br 2000/60 o stambeno-imovinskim zahtevima i pravilima o postupku i dokazima stambene i imovinske Direkcije i Komisije za stambena i imovinska pitanja.

http://www.osce.org/kosovo/129321http://www.mkk-ks.org/?page=2,1


21 of 27

komercijalnih i poljoprivrednih sporova i nepokretne imovine iz sporova koji se odnose na sukob. KPA se sastoji od izvršnog sekretarijata koji upravlja obradom zahteva; nadzornog odbora koji obezbeđuje administrativni nadzor i političke smernice Izvršnom sekretarijatu i Komisiji za imovinske zahteve (PCC) koje je kvazi-sudsko telo koje odlučuje o zahtevima koji se odnose na Izvršni sekretarijat.62

KPA je primila ukupno 42,749 zahteva za sporna imovinska pitanja koja su rezultat oružanog sukoba, a odluke su donete za 42,114 zahteva.63 Iako je 29,871 odluka sprovedena, bespravno ponovno zauzimanje imovine, realizacija i nalaženje izvora finansiranja ostaju prepreka za rad Agencije. Novi Zakon o Upoređivanju i proveri imovine, koji se odnosi na Kosovsku agenciju za imovinu, čeka na odobrenje.

C. Pravda Nacionalno krivično gonjenje Misija Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu (EULEX) Pod UNMIK-om je uspostavljen hibridni sistem sudova za rešavanje slučajeva koji uključuju međunarodne zločine u vezi sa sukobom. Ovaj hibridni sistem je nastavio sa radom 2008. godine pod EULEKS-om. EULEKS ima mandat da pomogne vladi Kosova i relevantnim institucijama u domenu izgradnje održivog, nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema, kao i da obučava i osposobi lokalnu policiju i tužilaštvo.64 Mandat je delimično menjan nakon svakog produžetka rada misije, a nedavno je produžen do 2018. godine.65

Prenos nadležnosti na Kosovo Misija EULEKS-a i kosovske vlasti su postepeno prenosile vecínu aktivnosti EULEKS-a nacionalnim institucijama. Nakon 2014., u skladu sa Zakonom br 04 / L-273 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na mandat EULEKS-a, sudska vecá sada vecínski čine kosovske sudije, dok su međunarodne u manjini; Misija ne preuzima nove slučajeve, sva nova krivična suđenja treba da vode kosovske vlasti, a broj osoblja EULEKS-a je smanjen.66

Specijalno tužilaštvo Republike Kosova je osnovano u martu 2008. godine Zakonom br. 03/L-052 o Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo, u skladu sa Ustavom Kosova.67 Kancelarija ima isključivu nadležnost da istražuje i goni za krivična dela navedena u Uredbi UNMIK-a 2003/25 - Privremeni krivični

62 Uredba UNMIK-a 2006/10 o rešavanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujucí poljoprivrednu i komercijalnu imovinu. 63 Kosovska Agencija za Imovinu: http://www.kpaonline.org/ClaimsTotalDecided_caseload.asp. 64 Zajednička akcija Saveta 2008/124 / CFSP od 4. februara 2008. godine o Misiji Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu, EULEKS Kosovo; Zakon br.03 / L-053 o nadležnostima, odabiru predmeta, i raspodeli predmeta EULEKS sudijama i tužiocima. 65 Odluka Saveta 2010/322 / CFSP od 8. juna 2010. o izmenama i proširenju Zajedničke akcije 2008/124 / CFSP o Misiji Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu, EULEKS KOSOVO; Odluka Saveta 2012/291 / CFSP od 2. juna 2012 o izmenama i proširenju Zajedničke akcije 2008/124 / CFSP o Misiji Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu, EULEKS KOSOVO; Odluka Saveta 2014/349 / CFSP od 12. juna 2014. o izmenama Zajedničke akcije 2008/124 / CFSP o EULEKSU, EULEKS KOSOVO; Odluka Saveta (ZSBP) 2016/947 od 14. juna 2016. o izmenama zajedničke akcije 2008/124 / CFSP o Misiji Evropske Unije za Vladavinu Prava na Kosovu (EULEX Kosovo). 66 Zakon br.04 / L-273 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na mandate EULEKS-a; Zakon br 05 / L-103 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na mandat Evropske unije za vladavinu prava u Republici Kosovo; Zakon br.04 / L-274 o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Republike Kosova i EULEKS-a. 67 Zakon br 03 / L-052 o Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo.

http://www.kpaonline.org/ClaimsTotalDecided_caseload.asp


22 of 27

zakon Kosova, uključujucí: krivična dela protiv međunarodnog prava, uključujucí genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, kao i međuetnički kriminal, terorizam i organizovani kriminal. 2011. godine, dva lokalna tužioca su imenovana u istrazi i krivičnom gonjenju ratnih zločina, koji su pridruženi dvojici međunarodnih tužioca.

Niz zakona donetih u 2010. godini donose okvir za sadašji nacionalni pravosudni sistem. Zakon br.03 /L-225 o državnom tužiocu osnovao je državnog tužioca, kao nezavisnu instituciju koja se sastoji od osnovnih tužilaštava, Apelacionog tužilaštva, Specijalnog tužilaštva, kao i kancelarije glavnog državnog tužioca.68 Zakon br. 03/L-224 o Tužilačkom savetu Kosova uspostavlja okvir i nadležnosti Tužilačkog saveta Kosova kao nezavisne institucije. Zakon br.03 / L-223 o Sudskom savetu Kosova reguliše funkcionisanje i zadatke Sudskog saveta Kosova, uključujucí i procedure za imenovanje i obuku sudija, procedure za celokupnu administraciju sudova i procedure za osnivanje novih sudskih kancelarija. Zakon br.03/L-199 o sudovima uspostavio je novu organizaciju i nadležnosti kosovskih osnovnih sudova, Apelacionog suda i Vrhovnog suda i definiše kvalifikacije za sudije na Kosovu. Zakon je sproveden i sudski sistem je uspostavljen završno sa 31. decembrom 2012. godine.69

Suđenja u Srbiji U julu 2003. godine, Zakon br. 67/2003 o organizaciji i nadležnosti državnih organa prenosi nadležnosti za ratne zločine u specijalizovanim ustanovama u Srbiji. Zakon ovlašcúje državne organe nadležne za krivična dela protiv čovečnosti, kršenja međunarodnog prava i teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991.70 Tri glavne državne agencije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji su: Tužilaštvo za ratne zločine, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu. Rad ovih sudova podržava Vecá specijalizovana za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, službe za istraživanje ratnih zločina, jedinice za zaštitu, službe za podršku i pomoc ́žrtvama i svedocima Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i posebna pritvorska jedinica.

Međunarodno krivično gonjenje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovan je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u maju 1993. godine. Sud je bio odgovoran za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine.71 Statut MKSJ definiše svoje nadležnosti za procesuiranje teških povreda Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja ratovanja, genocida i zločina protiv čovečnosti. Međunarodni sud ima uporednu nadležnost sa domacím sudovima i primat nad nacionalnim sudovima. U 2010. godini, osnovan je Međunarodni rezidualni mehanizam za MKSJ, koji ispunjava obaveze i funkcije Međunarodnog suda sa postepenim smanjenjem osoblja i aktivnosti tokom vremena. Ovaj

68 Zakon br.04 / L-015 o zaštiti svjedoka. 69 Zakon br. 03/L-199 O sudovima. 70 Zakon br 67/2003 o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine. 71 Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 827 (1993).


23 of 27

mehanizam je osnovan za vremenski period rada MKSJ do 2010.godine, ali ovaj rok je prošao bez završetka svih ispitivanja.72

Kosovska izmeštena specijalistička sudska institucija Kosovska izmeštena specijalizovana sudska institucija (Specijalni sud) je osnovaan Zakonom br. 05 / L053 o Specijalnim odeljenjima i Specijalnoj kancelariji tužilaštva i Ustava Republike Kosova, član 162: Specijalno odeljenje i Specijalna Kancelarija tužilaštva, izmenjenim i dopunjenim amandmanom br 24 Ustava Republike Kosova, od 3.avgusta 2015.godine. Specijalni sud nije međunarodni sud, već je nacionalni sud Kosova u pravosudnom sistemu Kosova, sastoji se od međunarodnih sudija koji upravljaju pravosuđem van Kosova, a Holandija je domaćin. 73 Mandat suda je, pre svega, da procesuira ozbiljne zločine koji su navodno počinili visoki pripadnici OVK protiv etničkih manjina i političkih protivnika za vreme sukoba na Kosovu kako je navedeno u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od januara 2011.godine.74

Zaštita svedoka Odgovornost i ekskluzivnu nadležnost za zaštitu svedoka u početku je imala jedinica UNMIK-a, a kasnije EULEKS-a, sve do donošenja Zakona 04/L-015 o zaštiti svedoka, od strane Skupštine Kosova, u julu 2011.godine. Prema Zakonu, zaštitne mere za zašticéne svedoke obuhvataju: fizičku zaštitu; privremeno izmeštanje na sigurno mesto; promenu identiteta i društvenu, pravnu i finansijsku podršku. Zakon je takođe formirao Komitet za zaštitu svedoka koji se sastoji od Vrhovnog državnog tužioca, šefa istražitelja Kosovske policije i direktora Odeljenja za zaštitu svedoka. Komisija je odgovorna za donošenje odluka o uključivanju, trajanju i završetku programa zaštite svedoka.75 Međutim, vecína mera predviđenih Zakonom o zaštiti svedoka i programa zaštite tek treba da se sprovede.

Zastarelost i istrage ratnih zločina Na Kosovu, postoji sukob između ustava i procesnih zakona što je dovelo do zastarelosti istraga o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, uprkos činjenici da se zastarelost tehnički ne primjenjuje u tim zločinima. Trenutno, postoji rok ograničenja od dve godine od trenutka kada počne istraga. O ovom problemu je skrenuta pažnja Ministarstvu pravde, koje trenutno radi na izmenama i dopunama da reši ovaj problem.

72 Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1966 (2010); Mehanizam Ujedinjenih nacija za međunarodnih krivičnih sudova: http://www.unmict.org/. 73 Sporazum između Kraljevine Holandije i Republike Kosovo o izmeštanju specijalizovanog Sudskog instituta Kosova u Holandiji; Skupština Republike Kosova, amandman na Ustav Republike Kosovo br 24; Zakon br 05 /L-053 O specijalističkim komorama i Kancelarije specijalnog tužilaštva; Američko društvo za međunarodno pravo; "Kosovska specijalistička komora i Kancelarija specijalnog tužilaštva”: https://www.asil.org/insights/volume/20/issue/11/kosovo-specialist-chambers-and-specialist-prosecutors-office#_edn5. 74 Izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 12462, “Nehumano postupanje sa ljudima i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu”. Poznat kao “Marty Report”. Dostupan na: http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=12608&lang=en). 75 Zakon br. 04/L-015 O zaštiti svedoka.

http://www.unmict.org/https://www.asil.org/insights/volume/20/issue/11/kosovo-specialist-chambers-and-specialist-prosecutors-office#_edn5http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=12608&lang=en)


24 of 27

D. Institucionalna reforma za neponavljanje nasilja Bezbednosni sektor DDR: Razoružanje, demobilizacija i reintegracija Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine pozvala je na demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca.76 Preduzimanjem demilitarizacije I transformacije OVK od strane NATO 1999. godine, uspostavio se prekid vatre OVK, njihovo razdvajanje od zone konflikta i njihova demilitarizacija i reintegracija u društvo. NATO je za to ovlastio međunarodno bezbednosno prisustvo (Kosovske snage - KFOR). U skladu sa tim OVK se obavezala da: obustavi oružane sukobe i upotrebu eksplozivnih sredstava; prestane sa postavljanjem mina, barijera ili kontrolnih punktova; zaustavi uništavanje zgrada i objekata; prestane sa napadima, zadržavanjima ili zastrašivanjima bilo kojih civila na Kosovu i da obustavi odmazde ili kontranapade. U roku od četiri dana, OVK je zatvorio sve borbene pozicije i kontrolne punktove, a u roku od sedam dana je registrovano svo oružje i očistila su se minska polja. Demobilizacija i demilitarizacija je trebalo da bude završena u roku od tri meseca, do septembra 1999.godine.77

Kosovski zaštitni korpus je osnovan 1999. godine, Uredbom UNMIKa br. 1999/8, kao civilna služba za vanredne situacije sa mandatom da: pruža usluge u slučaju katastrofa; obavlja traganje i spašavanje; obezbedi kapacitete za humanitarnu pomoc ́u izolovanim područjima; pomogne pri uklanjanju mina i doprinose ponovnoj izgradnji infrastrukture i zajednica.78

Sa deklaracijom o nezavisnosti Kosova 2008. godine, Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova predložio je novu bezbednosnu arhitekturu na Kosovu. Predlog je dao Kosovu nadležnosti za sprovođenje zakona, bezbednost, pravosuđe, javnu bezbednost, obaveštajne službe, civilno reagovanje u vanrednim situacijama i kontrolu granica na svojoj teritoriji. Na osnovu predloga, osnovane su Kosovske bezbednosne snage sa ciljem da zamene Kosovski zaštitni korpus, a mandati Međunarodnog civilnog predstavnika i Međunarodnog vojnog prisustva su ograničeni. U skladu sa Zakonom br 03 /L-046 o Kosovskim bezbednosnim snagama i nakon sveobuhvatnog predloga o statusu, formirane su Kosovske bezbednosne snage 2008. godine, kako bi zamenile Kosovski zaštitni korpus, koji je rasformiran 2009.79 Tek nakon završetka procesa provere koju je sproveo NATO, oko 1.400 bivših pripadnika kosovskog zaštitnog korpusa je raspoređeno u Kosovskim snagama bezbednosti. Zakon br.03 /L-046 o Kosovskim bezbednosnim snagama definiše odgovornosti i nadležnosti Kosovskih snaga bezbednosti u kriznim situacijama, podršci miru, zaštiti od prirodnih katastrofa, eksplozivnih naprava i vođenju operacija civilne zaštite.80 Kosovske bezbednosne snage postale su potpuno operativne 2013.godine. U 2014.godini, vladini zvaničnici najavili su planove za transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga i Ministarstva bezbednosnih snaga u kosovske Oružane snage i Ministarstvo odbrane do 2019. godine.81 Nacrt zakona

76 Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999). 77 Poduhvat demilitarizacije i transformacije od strane OVK 78 Uredba UNMIK-a br 1999/8 o osnivanju Kosovskog zaštitnog korpusa. 79 Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, Član 9 Sektor bezbednosti. 80 Zakon br.03 / L-046 O Kosovskih bezbednosnih snaga. 81 Kosovo da ima Oružane snage do 2019. godine: http://vvv.balkaninsight.com/en/article/kosovo-decides-to-form-kosovo-armed-forces


25 of 27

o izmenama i dopunama zakona koji se odnosi na oružane snage Kosova je odobren od strane Vlade Kosova i Skupštine Republike Kosova 82

Organizacija Atlantskog Pakta, jedinica snaga za verifikaciju na Kosovu (FVU) Jedinica za verifikaciju NATO-KFOR-a (FVU) osnovana je 2008. godine sa zadatkom da proveri sve pojedince koji su se prijavili da postanu deo kosovskih bezbednosnih snaga i zaposle se u Ministarstvu Kosovskih bezbednosnih snaga. FVU verifikacija je uključila pregled kaznene evidencije, reference karaktera, intervjue, međunarodnu evidenciju i finansijske informacije.83 FVU je vršila verifikaciju do 2013. godine.

Kosovska policija Zakon br.03 /L-035 o Policiji i Zakon br 04 /L-076 o Policiji prate Ustav Kosova na uspostavljanju ovlašcénja, dužnosti, organizacije i rada Kosovske policije i njenih policajaca. Zakoni uspostavljaju prenos dužnosti, odgovornosti i funkcija Kosovske policijske službe uspostavljene pod UNMIK-om (prema Rezoluciji UN 1244 i Uredbi UNMIK-a br 2005/54) na policiju nezavisne kosovske države.84 Domací zakoni uspostavljaju Kosovsku policiju kao javni servis u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova i daju ovlašcénja Generalnom direktoru i Ministarstvu unutrašnjih poslova za utvrđivanje minimalnih kvalifikacionih programa, kao i za zapošljavanje, regrutovanje, odabir i obuku policajaca.85 Zakon br.03/L-036 i Zakon br. 03/L-231 određuju organizaciju, funkciju i ovlašcénja Policijskog inspektorata Kosova, u sprečavanju, otkrivanju, dokumentovanju i istragama krivičnih dela počinjenih od strane zaposlenih u Kosovskoj policiji, kao i pregledanju strukture i funkcije Kosovske policije u cilju osiguranja odgovornosti, efikasnosti i efektivnosti u primeni važecíh zakona, prijemu i razmatranju svih žalbi građana. 86

Sudstvo Nezavisna sudska i tužilačka komisija 2008. godine, osnovana je Nezavisna sudska i tužilačka komisija kao nezavisno telo Sudskog saveta Kosova kroz UNMIK-ovo Administrativno uputstvo 2008/2. Komisija je osnovana "radi sprovođenja jednokratne, sveobuhvatne provere podobnosti svih kandidata za stalna imenovanja širom Kosova, do starosne dobi utvrđene zakonom, na mesta sudija i tužioca na Kosovu (proces imenovanja )". Instrukcije pre