2

SAMANTA JANG

DablinSTRIT

Naslov originalaSamantha Young ON DUBLIN STREET

www.balkandownload.org

3

PROLOGOkrug Sari, Virdžinija

osadno mi je.Kajl Remzi mi šutira zadnju nogu stolice ne bi li mi privukao pažnju,

a juče je to radio mojoj najboljoj drugarici Dru Troler. Ne želim da je nerviram.Ona se žestoko loži na Kajla. Umesto toga, gledam kako Dru pored mene crtahiljadu srculenaca u uglu beležnice dok profesor Evans žvrlja još jednujednačinu na tabli. Stvarno bi trebalo da obratim pažnju jer sam očajna izmatematike. Mami i tati se neće svideti ako padnem iz nekog predmeta u prvomsrednje.

„Gospodine Remzi, hoćete li da priđete tabli i odgovorite na pitanje ili bisteradije da ostanete iza Džoslin kako biste joj još malo šutirali stolicu?"

Cela učionica se zakikota, a Dru mi dobaci optužujući pogled. Namrštilasam se i pogledom prostrelila profesora Evansa.

„Radije bih ostao ovde, profesore Evanse", odgovori Kajl mangupski.Prevrnula sam očima, odbijajući da se okrenem iako sam na potiljku osećalavrelinu njegovog pogleda.

„To je bilo retoričko pitanje, Kajle. Dođi."Kucanje na vratima prekinulo je Kajlov pomirljiv uzdah. Svi smo se umirili

kad smo ugledali našu direktorku, gospođu Šo. Šta li direktorka traži na našemčasu? To može značiti samo nevolju.

,,Au", promrsi Dru sebi u bradu. Namrštila sam se i dobacila joj pogled.„Panduri."

Zapanjena, okrenula sam se prema vratima kad je gospođa Šo promrmljalanešto profesoru Evansu i, stvarno, kroz prorez u vratima ugledala dva policajcakako čekaju u hodniku.

„Gospođice Batler." Iznenađeno sam pogledala gospođu Šo kad me jepozvala. Zakoračila je prema meni i srce mi je skočilo u grlo. Pogled joj jeobazriv, saosećajan, i odmah sam poželela da uzmaknem od nje i onoga što ćemi reći. „Možete li da pođete sa mnom, molim vas? Ponesite stvari."

U takvim okolnostima učenici bi trebalo da počnu da se došaptavaju,misleći da sam u nevolji. Ali, kao i ja, naslutili su da nije to posredi. Šta god da ćučuti u hodniku, niko me neće zafrkavati zbog toga.

„Gospođice Batler?"Tresem se od navale adrenalina i jedva čujem od hučanja krvi u ušima. Da

se nije nešto desilo mami? Ili tati? Ili Bet, mojoj mlađoj sestri? Moji roditelji su

D

4

uzeli slobodnu nedelju kako bi se oporavili od stresa posle, kako oni kažu,mahnitog leta. Trebalo je da odu na izlet s Bet.

„Džos." Dru me je nežno gurnula. Čim mi je laktom dotakla ruku, skočilasam iz klupe. Stolica zaškripa po parketu. Ne gledajući ni u koga, otvorila samtorbu i ubacila sve s klupe u nju. Šaputanje se širi učionicom kao hladan vetarkroz pukotinu u prozorskom okviru. Iako ne želim da saznam šta me čeka,stvarno hoću da izađem odavde.

Polusvesno sam stavljala jednu nogu ispred druge i izašla s direktorkom uhodnik.Vrata učionice se zatvoriše iza mene. Ne progovaram. Samo zurim ugospođu Šo, pa u policajce, koji me gledaju s uzdržanim saosećanjem. Tek tadpored zida spazih jednu ženu. Izgleda ozbiljno ali pribrano.

Gospođa Šo spusti ruku na moju. Pogledala sam njenu šaku na svomdžemperu. Nismo nikad razmenile ni dve reči, a sad mi drži ruku?

„Džoslin... ovo su policajci Vilson i Majkls. A ovo je Ališa Njudžent izCSR-a."

Upitno sam je pogledala.Gospođa Šo je prebledela.„Iz Centra za socijalni rad."Strah mi steže srce. Teško dišem.„Džoslin", nastavi direktorka, „veoma mi je žao što ti ovo moram reći... ali

tvoji roditelji i sestra Elizabet doživeli su udes."Čekam, osećajući kako mi se pritisak u grudima pojačava.„Svi su poginuli na mestu, Džoslin. Mnogo mi je žao."Žena iz CSR-a mi priđe, govoreći nešto. Pogledala sam je, ali vidim samo

boje od kojih je sačinjena. Čujem samo prigušen žagor, kao da pored nje vodakulja iz česme.

Ne mogu da dišem.Prestravljena, posegnula sam za nečim, bilo čim što će mi pomoći da dišem.

Osetila .sam nečije ruke na sebi.Pribrane, umirujuće reči. Nešto mokro na obrazima. Nešto slano na jeziku.

A srce... kao da će pući koliko brzo kuca.Umirem.„Diši, Džoslin."Neko mi je iznova ponavljao te reči sve dok se nisam usredsredila na njih.

Posle nekoliko trenutaka, puls mi uspori i pluća se raširiše. Tačke pred očimapočeše da se razilaze.

5

„Tako je", prošaputa gospođa Šo, ohrabrujući mi trljajući leđa toplomšakom. „Tako je."

„Trebalo bi da krenemo." Glas žene iz CSR-a probi se kroz izmaglicu okomene.

,,U redu. Džoslin, jesi li spremna?", upita gospođa Šo tiho.„Mrtvi su", rekla sam pošto sam morala da osetim te reči. Nemoguće je da

su istinite.„Žao mi je, dušo."Hladan znoj izbi mi na dlanovima, ispod pazuha, na potiljku. Celo telo mi

se naježi. Ne mogu da prestanem da se tresem. Iznenada mi se zavrte u glavi izateturah se ulevo. Bez upozorenja, povraćka mi krenu iz zapenušane utrobe.Nagla sam se i izručila doručak po cipelama žene iz centra za socijalni rad.

„To je šok."Stvarno?Ili je putna mučnina?U jednom trenutku sedela sam tamo. Tamo, na toplom i sigurnom. A

nekoliko sekundi kasnije, uz škripu metala......našla sam se na sasvim drugom mestu.

6

PRVO POGLAVLJE

Škotska Osam godina kasnijeep je dan za traženje novog doma. I nove cimerke.Izašla sam iz vlažnog, starog ulaza svoje džordžijanske zgrade na

zapanjujuću edinburšku vrućinu. Pogledala sam u slatki teksas šorc nazeleno-bele pruge koji sam pre nekoliko nedelja kupila u Topšopu. Otad jeneprestano padala kiša i očajavala sam da nikad neću imati priliku da gaobučem. Ali sunce je izašlo, viri nad ugaonom kulom brantsfildskeevangelističke crkve, topi moju setu i vraća mi malo nade. Iako sam sa samoosamnaest godina ostavila za sobom ceo život u Americi, ne prijaju mi promene.Bar ne više. Navikla sam se na svoj veliki stan, iz koga je nemoguće istrebitimiševe. Nedostaje mi najbolja drugarica Rijan, koja mi je bila cimerka od drugegodine na Edinbuškom univerzitetu. Upoznale smo se u internatu i odmahzbližile. Obe smo zatvorene i prijalo nam je druženje iz prostog razloga što nikadnismo jedna drugu pritiskale razgovorima o prošlosti. Mnogo smo se zbližilekao brucoškinje i na drugoj godini odlučile da iznajmimo stan (ili „prebivalište",kako bi Rijan rekla). Pošto smo diplomirale, Rijan je otišla na doktorske studije uLondon, a ja sam ostala bez cimerke. Šlag na torti je što sam ostala i bez drugognajboljeg prijatelja, njenog dečka Džejmsa. Otrčao je u London (grad koji prezire,dodala bih) da bi bio s njom. A trešnjica na torti? Moj stanodavac se razvodi ipotreban mu je stan.

Već dve nedelje se javljam na oglase devojaka koje traže cimerke. Zasadnemam sreće. Jedna nije htela da deli stan sa Amerikankom. Samo sam jojuputila pogled koji poručuje koji ti je. Tri stana su bila jednostavno... grozna.Prilično sam sigurna da jedna devojka prodaje drogu, a čini mi se da je stanposlednje posećeniji od javne kuće. Zaista se nadam da ću danas imati sreće s EliKarmajkl. To je najskuplji stan koji bi trebalo da pogledam i nalazi se na drugojstrani grada.

Štedljivo se ophodim prema nasledstvu, kao da ću smanjiti gorčinu „sreće"koju sam imala ako trošim što manje. Ali postajem očajna.

Ako želim da postanem spisateljica, potrebni su mi odgovarajući stan iodgovarajuća cimerka.

Naravno, mogu da živim i sama. Mogu to da priuštim sebi. Međutim, zaistami se ne dopada pomisao da budem sasvim sama. Iako osamdeset odsto svegazadržavam za sebe, volim da budem okružena ljudima. Uspem da sagledam

L

7

nešto iz njihovog ugla kad pričaju o stvarima koje lično ne razumem, a verujemda je dobrim piscima potrebno da čuju raznovrsna mišljenja. Iako ne moram,četvrtkom i petkom uveče radim u jednom kafiću u Džordž stritu. Stari kliše jetačan: šankeri čuju sve najbolje priče.

Družim se s dvoje kolega, Džo i Krejgom, mada se zapravo viđamo samo naposlu. Ako želim da imam ikakav život, potrebna mi je cimerka. Dobro je i što jetaj stan udaljen samo nekoliko ulica od posla.

Trudila sam se da potisnem nervozu zbog traženja novog stana i osmatralane bih li ugledala slobodan taksi. Bacila sam pogled prema poslastičarnici,poželevši da imam vremena za sladoled i umalo propustila taksi koji je išaosuprotnom stranom ulice. Podigla sam ruku, a taksista me je video i zaustavio sepored ivičnjaka. Proverila sam da mi ništa ne ide u susret, potrčala preko širokeulice i uspela da ne završim kao zeleno-bela buba na vetrobranu nekogsiromaška, želeći samo da se domognem kvake automobila.

Umesto kvake uhvatila sam nečiju šaku.Zbunjena, podigla sam pogled s preplanule muške šake uz dugačku ruku,

široka ramena i lice zaklonjeno sunčevim zracima koji mu padaju na glavu.Nada mnom se nadvija tip visok preko metar i osamdeset. Ja sam sitna s metar išezdeset dva.

Primetila sam njegovo skupo odelo i zapitala se zašto ovaj čovek drži rukuna mom taksiju.

Uzdah pobeže s lica u senci.„Kuda ideš?", upita dubokim, hučnim glasom. Živim ovde četiri godine, ali

milozvučni škotski naglasak i dalje može da mi pošalje žmarce niz kičmu. Asvakako sam osetila žmarce od njegovog, iako je pitanje bilo kratko.

„U Dablin strit", odgovorila sam mElianički i ponadala se da idem dalje odnjega, te da će mi ustupiti taksi.

„Dobro." Otvorio je vrata. „Idem u tom pravcu i, budući da već kasnim,predlažem da podelimo taksi umesto da deset minuta raspravljamo kome jepotrebniji."

Topla šaka mi se spustila na krsta i nežno me pogurala. Smušena, dozvolilasam da me strpa u taksi, skliznula preko sedišta i vezala pojas, pitajući se jesamli rekla da pristajem. Čini mi se da nisam.

Čula sam da je taksisti rekao Dablin strit pa sam se namrštila i promrmljala:„Hvala. Valjda."„Jesi li Amerikanka?"

8

Au.Tip u odelu ima oko trideset godina i nije klasični lepotan, ali zbog sjaja u

očima i izvijenih uglova senzualnih usana, zajedno sa svim ostalim, odišeseksepilom. Vidi se da je mišićav po naborima izuzetno dobro skrojenog skupogsivkastosrebrnkastog odela. Sedi s opuštenošću muškarca koji je u formi, astomak mu je ravan kao daska ispod prsluka i bele košulje. Svetloplave očizaklonjene dugim trepavicama izgledaju zagonetno, ali nikako ne mogu dapređem preko njegove tamne kose.

Više volim plavokose. Uvek sam im davala prednost.Ali donji stomak mi se nije zgrčio od želje na prvi pogled ni zbog jednog

plavokosog. Posmatra me snažno, muževno lice oštre crte, izvajana brada, širokejagodice i rimski nos. Obraze mu pokriva brada stara jedan dan, a kosa mu jerazbarušena. Sve u svemu, takva neurednost odudara od skupog firmiranogodela.

Tip u odelu izvi obrvu zbog mog otvorenog odmeravanja i moja želja seučetvorostruči, potpuno me iznenadivši. Nikad nisam osetila trenutnuprivlačnost prema nekom muškarcu. A od divljih tinejdžerskih godina nije mipadalo na pamet da prihvatim seksualnu ponudu nekog mladića.

Mada nisam sigurna da bih ovog odbila.Ukočila sam se, iznenađena i zbunjena, čim mi je to palo na um. Odmah mi

se probudio odbrambeni mElianizam i navukla sam učtiv izraz.„Da, Amerikanka sam", odgovorila sam, konačno se setivši njegovog

pitanja. Okrenula sam glavu od njegovog znalačkog podrugljivog osmejka,praveći se da mi je dosadno i zahvalna što imam maslinastu put koja skrivacrvenilo.

,,U poseti?", promrmljao je.Pošto sam se iznervirala reakcijom na njega, zaključila sam kako bi trebalo

što manje da pričamo. Ko zna kakvu bih glupost mogla da kažem ili uradim.„Ne."„Onda si studentkinja."Nije mi se dopao njegov ton. Onda si studentkinja. To je rekao uz metaforičko

prevrtanje očima. Kao da su studenti najgori propaliteti bez ikakve svrhe uživotu. Okrenula sam glavu da ga ubilački pogledam, ali uhvatila sam ga kakomi sa zanimanjem odmerava noge. Ovog puta sam ja izvila obrvu i čekala daodvoji te prelepe oči od moje nage kože. Osetivši moj pogled, tip u odelu me jepogledao u lice i primetio moj izraz. Očekivala sam da će se napraviti kao da nijebalavio ili brzo skrenuti pogled. Nisam očekivala da će samo slegnuti ramenima

9

i onda mi uputiti najvragolastiji, najseksepilniji osmeh koji sam ikad videla.Prevrnula sam očima, trudeći se da ne obraćam pažnju na iznenadnu

vrelinu među nogama.„Bila sam studentkinja", odgovorila sam pomalo otresito. „Živim ovde.

Dvojno državljanstvo." Zašto li mu to govorim?„Ti si polu-Škotkinja?"Jedva da sam klimnula glavom, iako mi se mnogo dopalo kako je izgovorio

„Škotkinja" s tvrdim T.,,I šta radiš pošto si diplomirala?"Šta ga briga? Pogledala sam ga krajičkom oka. Njegovo trodelno odelo

mora da košta koliko i Rijanini i moji šugavi studentski obroci za sve četirigodine studija.

„Šta ti radiš? Hoću reći, kad ne guraš žene u taksi?"Odgovorio je podrugljivim osmejkom na moje peckanje.„Šta misliš da radim?"„Mislim da si advokat. Na pitanja odgovaraš pitanjima, gurkaš, podrugljivo

se smeškaš..."Nasmejao se grleno i duboko, smehom koji mije odjeknuo u grudima. Oči

mu zablistaše.„Nisam advokat. Ali ti bi mogla da budeš. Čini mi se da si na pitanje

odgovorila pitanjem. A to je..." pokazao je na moja usta a oči su mu postalenijansu tamnije dok mi je pogledom ocrtavao oblik usana „svakako podrugljivosmeh." Glas mu je postao promukao.

Puls mi se ubrzao kad su nam se pogledi sreli i ostali prikovani daleko duženego što je kod neznanaca pristojno. Osećam vrelinu u obrazima... kao i nadrugim mestima. Ovaj čovek i nemi govor naših tela sve me više uzbuđuju. Kadsu mi se bradavice napele, toliko sam se zapanjila da sam se vratila u stvarnost.Skrenula sam pogled s njega, zagledala se u vozila pored kojih smo prolazili ipomolila da se ova vožnja završi istog trena.

Kad smo se približili Prinses stritu i još jednom zastoju izazvanomtramvajskim projektom gradskog saveta, zapitala sam se hoću li izaći iz taksijabez daljeg razgovora.

„Jesi li stidljiva?" upita tip u odelu i moje nade se raspršiše u vetar.Jače je od mene. Njegovo pitanje me je nateralo da se okrenem prema njemu

i zbunjeno osmehnem.„Molim?"Nakrivio je glavu i zaškiljio. Izgleda kao lenji tigar, koji me pažljivo

10

posmatra dok se pita jesam li plen vredan lova ili nisam. Stresla sam se kad jeponovio:

„Jesi li stidljiva?"Jesam li stidljiva? Ne. Nisam stidljiva. Samo blaženo ravnodušna. Tako mi

se sviđa. Sigurnije je.„Otkud ti to?" Ne odajem utisak stidljivosti, zar ne? Namrštila sam sePonovo je slegnuo ramenima.„Većina žena bi iskoristila to što su zarobljene u taksiju sa mnom odgrizle bi

mi uvo, gurnule mi broj telefona pod nos... kao i druge stvari." Pogled mu sespustio na moje grudi pre nego što se brzo vratio na moje lice. Osećam kako mikrv ključa pod obrazima. Ne sećam se kad je poslednji put neko uspeo da mepostidi. Nenaviknuta na to da me iko obeskopojava, pokušala sam da se otresemtog osećaja.

Zapanjena njegovim prevelikim samopouzdanjem, široko sam seosmehnula. Iznenadila sam se što me je preplavilo zadovoljstvo kad se neznatnorazrogačio zbog mog osmeha.

„Au, baš imaš visoko mišljenje o sebi."Nasmešio se i on meni. Zubi su mu beli, ali nisu savršeni, a njegov

mangupski osmeh probudio mi je nešto nepoznato u grudima.„Samo govorim iz iskustva."„Pa, nisam od onih devojaka što daju telefon tipu koga su upravo

upoznale."„Ah." Klimnuo je glavom kao da je upravo shvatio nešto u vezi sa mnom, a

izraz mu je postao grublji i nezainteresovan. „Ti si od onih koje nemaju seks dotrećeg sastanka, a zanimaju ih brak i deca."

Namrštila sam se zbog njegovog prenagljenog zaključka.„Ne, ne i ne." Brak i deca? Stresla sam se pri toj pomisli, a grudi su mi stegli

strahovi koje neprestano nosim na plećima.Tip u odelu mi je uzvratio pogled. Ne znam šta mi je video na licu, ali

opustio se.„Zanimljivo", promrmljao je.Ne. Nije zanimljivo. Ne želim da mu budem zanimljiva.„Neću ti dati svoj broj."Ponovo se široko osmehnuo.„Nisam ga ni tražio. A čak i da ga želim, ne bih ga tražio. Imam devojku."Nisam se obazirala na žaoku razočaranja u stomaku a očigledno ni na filter

između svog mozga i usta.

11

„Onda prestani da me tako gledaš."Izgleda kao da mu je zabavno.„Imam devojku, ali nisam slep. Samo zato što ne smem ništa da

preduzmem, ne znači da mi je zabranjeno da gledam."Ne prija mi pažnja ovog tipa. Ja sam jaka, nezavisna devojka. Pogledala sam

kroz prozor i s olakšanjem primetila da smo stigli do Kvin strit gardensa. Dablinstrit je odmah iza ugla.

„Može ovde, hvala", dobacila sam taksisti.„Gde?", upita taksista.„Ovde", odgovorila sam malo oštrije nego što sam htela. Odahnula sam kad

je uključio migavac pa se zaustavio. Bez pogleda ili reči tipu u odelu, pružilasam novac taksisti i posegnula za kvakom.

„Čekaj."Ukočila sam se i dobacila mu obazriv pogled preko ramena.„Molim?"„Imaš li ime?"Osmehnula sam se s olakšanjem što se udaljavam od njega i čudne

privlačnosti među nama.„Zapravo, imam dva."Iskočila sam iz taksija, ne obazirući se na izdajničko zadovoljstvo što me je

preplavilo kad sam čula njegov smeh.

Čim mi je Eli Karmajkl otvorila vrata, znala da će mi se verovatno dopasti.Visoka plavuša je na sebi imala firmirani kombinezon, plavi šešir, monokl iveštačke brkove.

Krupne svetloplave oči zatreptaše prema meni.Zbunjena, morala sam da pitam:„Jesam li došla u... nezgodnom trenutku?"Eli se načas zagledala u mene kao da ju je zbunilo pitanje koje je na mestu s

obzirom na njeno prerušavanje. Kao da se odjednom setila da nosi veštačkebrkove, pokazala je na njih.

„Poranila si. Spremala sam stan."Posprema sa šeširom, monoklom i brkovima? Pogledala sam u svetlo

prostrano predsoblje iza nje. Bicikl bez prednjeg točka stoji naslonjen uza zid;fotografije, razglednice i nekoliko isečaka zakačeno je na plutanu tablu na

12

kredencu od orahovine. Dva para čizama i jedan par salonki neuredno ležeispod niza zakački krcatih jaknama i mantilima. Pod je obložen parketom.

Veoma lepo. Široko sam se osmehivala kad sam ponovo pogledala Eli jerimam dobar osećaj.

„Bežiš li od mafije?"„Molim?"„Zbog prerušavanja."„Oh." Nasmejala se i pomerila od vrata, pokazavši mi da uđem. „Ne, ne.

Sinoć me je posetilo nekoliko prijatelja i previše smo popili. Izvukli smo sve mojestare kostime za Noć veštica."

Ponovo sam se osmehnula. Zvuči zabavno. Nedostaju mi Rijan i Džejms.„Ti si Džoslin, je l' tako?"„Da. Džos", ispravila sam je. Ne odazivam se na Džoslin otkako su mi

roditelji poginuli.„Džos", ponovila je i osmehnula mi se kad sam načinila prve korake u

prizemnom stanu. Miriše sjajno sveže i čisto.Kao stan iz koga se selim, i ovaj je džordžijanski, samo što je svojevremeno

bio deo kuće, koja je sad podeljena na dva stana. Zapravo, drugi stan jepretvoren u butik, kome pripadaju i prostorije na spratu. Ne znam kakve su teprostorije, ali butik s ručno izrađenom, unikatnom odećom je veoma lep. A ovajstan...

Opa.Zidovi su toliko glatki da je jasno da su nedavno okrečeni, a ko god da je

renovirao stan uradio je odličan posao. Na parket su, oko zidova, postavljenelajsne, a između tavanice i zida nalaze se udubljenja kao u većini starih kuća.Tavanice se pružaju u beskraj, kao u mom starom stanu. Hladnu belinu zidovaublažavaju živopisna umetnička dela raznih stilova. Belo bi trebalo da delujegrubo, ali ovde unosi jednostavnu eleganciju naspram tamnih orahovih vrata iparketa.

Već sam se zaljubila iako još nisam videla ostatak stana.Eli je brzo skinula šešir i brkove pa se okrenula da mi nešto kaže, a onda se

smeteno osmehnula i skinula monokl. Spustila je sve na kredenac i veselo senasmešila. Ona je vedra osoba. Uglavnom izbegavam vedre ljude, ali ima nečegu vezi s Eli. Mila je.

„Prvo ću te povesti u obilazak, važi?"„Zvuči dobro."Eli je prišla najbližim vratima sleva i otvorila ih.

13

„Kupatilo. Znam da je na neuobičajenom mestu, odmah pored ulaznihvrata, ali ima sve što je potrebno."

Oh... vidi ti to, pomislila sam kad sam kolebljivo ušla.Moje japanke odjekivale su na blistavim kremastim podnim pločicama.

Celo kupatilo je u pločicama, osim tavanice boje maslaca s mnoštvom reflektorakoji bacaju meku svetlost.

Kupatilo je ogromno.Prešla sam rukom preko kade sa zlatnim kandžama i odmah videla sebe u

njoj: muzika svira, sveće trepere, čaša crnog vina mi je u ruci dok sedim u kadi iiz glave izbacujem... sve. Kada je na sredini kupatila. U desnom uglu je velikatuš-kabina s najvećim tušem koji sam ikad videla. S leve strane je savremenastaklena činija na belom keramičkom kredencu. To je umivaonik?

Brzo sam nabrajala u sebi. Zlatne slavine, ogromno ogledalo, sušačipeškira... Kupatilo u mom starom stanu nije imalo ni držače za peškire.

„Au." Osmehnula sam se preko ramena. „Ovo je divno."Doslovno poskakujući na petama, Eli klimnu glavom. Plave oči joj veselo

sijaju.„Znam. Ne koristim ga često jer moja spavaća soba ima pripojeno kupatilo.

Pretpostavljam da je to dobro za moju buduću cimerku jer će imati kupatilomaltene samo za sebe."

Hm, to zvuči primamljivo. Počinjem da shvatam zašto je kirija astronomska.Mada, zašto bi neko otišao odavde ako ima novca da tu stanuje?

Dok sam pratila Eli hodnikom do ogromne dnevne sobe, učtivo sam pitala:„Je l' ti se cimerka odselila?" Iako je trebalo da zvuči kao da sam znatiželjna,

zapravo sam je ispitivala. Ako je stan ovako dobar, onda je možda nedostatak unjoj. Pre nego što je stigla da odgovori, ukopala sam se u mestu pa polakookrenula da vidim celu sobu. Kao u svim starim kućama, tavanice su veomavisoke. Prozori su visoki i široki tako da svetlost prodire iz prometne ulice. Nasuprotnom zidu je veliki kamin, koji se očigledno ne koristi već služi samo kaoukras, ali uklapa se u nEliajno šik sobu. Naravno, malo je pretrpanija nego što mise sviđa, pomislila sam kad sam videla razbacane knjige i šašave sitnice poputBaza iz Priče o igračkama.

Neću ni da pitam.Pretrpana soba je poprimila smisao kad sam pogledala Eli. Vezala je plavu

kosu u neurednu punđu, nosi dve različite japanke i na laktu ima nalepnicu scenom.

„Cimerka?", ponovila je i okrenula se da me pogleda. Pre nego što sam

14

stigla da ponovim pitanje, iščezla je bora između njenih svetlih obrva. Klimnulaje glavom kao da je shvatila. Dobro je. Pitanje nije bilo teško. „O, ne."Odmahnula je glavom. „Nisam imala cimerku. Moj brat je kupio ovaj stan kaoinvesticiju i sredio ga. A onda je zaključio kako ne želi da se mučim s plaćanjemstanarine dok spremam doktorat pa mi ga je ustupio."

Fin brat.Iako nisam rekla ništa, mora da je po mom pogledu shvatila šta sam

pomislila. Široko se osmehnula i izraz joj je smekšao.„Brejden ume da pretera. Njegovi pokloni nikad nisu jednostavni. A kako

sam mogla da odbijem ovakav stan? Živim ovde mesec dana, ali stan jejednostavno prevelik i usamljena sam iako me prijatelji posećuju vikendom.Zato sam rekla Brejdenu da ću naći cimerku. Nije mu se dopala ta ideja, alipredomislio se kad sam mu rekla kolika je stanarina. Pravi poslovni čovek."

Odmah sam shvatila da Eli obožava svog (očigledno dobrostojećeg) brata ida su bliski. Vidi joj se u očima kad priča o njemu, a znam taj pogled. Proučavalasam ga godinama, otvoreno se suočavala s njim i naučila da potisnem bol kojiosetim kad vidim takvu ljubav na licima drugih drugih koji i dalje imajuporodicu.

„Zvuči kao da je veoma velikodušan", odvratila sam diplomatski,nenaviknuta da me neko bombarduje ličnim pričama čim se upoznamo.

Eli kao da nije smetao moj odgovor, koji baš ne ohrabruje dalje poveravanje.Nastavila je da se osmehuje dok me je vodila hodnikom u dugačku kuhinju.Malo je uska, ali drugi deo se otvara u polukružnu trpezariju. Sama kuhinja jeskupo opremljena, kao i sve ostalo u stanu. Svi uređaji su vrhunski i veliksavremen šporet stoji između elemenata od tamnog drveta.

„Veoma velikodušan", ponovila sam.Eli zagunđa.„Brejden je previše velikodušan. Ne treba mi sve to, ali on je ustrajao. Prosto

je takav. Uzmimo samo njegovu devojku udovoljava joj u svemu. Samo čekamda mu dosadi kao i sve prethodne zato što je ova najgora. Tako je očigledno da jeviše zanima njegov novac od njega samog. Čak i on to zna. Kaže da mu takavdogovor odgovara. Dogovor? Ko još tako priča?"

Ko još toliko priča?Potisnula sam osmeh kad sam videla njenu spavaću sobu. Neuredna je, kao

i Eli. Brbljala je još malo o bratovljevoj nezanimljivoj devojci i zapitala sam sekako bi se taj Brejden osećao kad bi znao da njegova sestra priča o njegovomličnom životu s potpunom neznankom.

15

,,A ovo bi bila tvoja soba."Stojimo na vratima sobe na samom kraju stana. Ogroman erker sa

otomanom i žakarskim zavesama do poda, divnim rokoko krevetom i velikimorahovim radnim stolom i kožnom stolicom. Mesto za pisanje.

Zaljubila sam se.„Divno je."Želim da živim ovde. Dođavola sa cenom. Dođavola s brbljivom cimerkom.

Dovoljno dugo sam živela skromno. Sama sam u zemlji koju sam prihvatila kaosvoju. Zaslužujem malo odmora.

Navići ću se na Eli. Jeste da mnogo priča, ali slatka je, mila i ima urođenublagost u očima.

„Zašto ne bismo popile čaj i videle kako se slažemo?" Ponovo seosmehivala.

Nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam u dnevnoj sobi dok je Eli kuvala čaju kuhinji. Odjednom sam shvatila da nije važno dopada li mi se Eli ili ne. Moramja njoj da se svidim kako bi mi ponudila sobu. Uznemirila sam se. Ne može sereći da sam otvorena osoba, a Eli izgleda kao najotvorenija na svetu. Možda jojse neću dopasti.

„Bilo je teško", rekla je kad je ušla, noseći poslužavnik s čajem igrickalicama. „Naći cimerku. Veoma malo ljudi naših godina može da priuštisebi ovako nešto."

Nasledila sam mnogo novca.„Moja porodica je dobrostojeća."„Stvarno?" Ponudila mi je šolju vrućeg čaja i čokoladni kolač.Nakašljala sam se i prsti su mu zadrhtali oko šolje. Oblio me je hladan znoj i

krv mi je zabrujala u ušima. Uvek tako reagujem kad sam na ivici da nekomekažem istinu. Moji roditelji i mlađa sestra poginuli su u saobraćajnom udesu kadsam imala četrnaest godina. Od porodice imam samo ujaka koji živi u Australiji.On nije hteo da preuzme odgovornost za mene, te sam živela u hraniteljskimporodicama. Moji roditelji su imali mnogo novca. Tatin deda je bio naftaš izLuizijane, a moj tata je bio izuzetno obazriv sa svojim nasleđem. Nasledila samsve kad sam napunila osamnaest. Lupanje srca mi se smirilo i drhtanje jeprestalo kad sam shvatila da joj ne moram reći svoju tužnu priču.

„Porodica s tatine strane potiče iz Luizijane. Moj pradeda je zaradio mnogonovca na nafti."

„O, to je veoma zanimljivo." Zvuči iskreno. „Je l' ti se porodica preselila izLuizijane?"

16

Klimnula sam glavom.„U Virdžiniju. Ali majka mi je poreklom iz Škotske."„Znači da si polu-Škotkinja. To je kul." Poverljivo mi se osmehnula. „I ja

sam samo polu-Škotkinja. Mama mi je Francuskinja, ali joj se porodica preselilau Sent Endruz kad je imala pet godina. Začudo, čak i ne znam francuski."Otpuhnula je i čekala da kažem nešto.

„Priča li tvoj brat francuski?"„O, ne." Eli odmahnu rukom. „On mi je polubrat. Mame su nam žive, ali

tata nam je umro pre pet godina. On je bio veoma poznat poslovni čovek. Jesi ličula za Daglas Karmajkl i ortake? To je jedna od najstarijih agencija zanekretnine u ovoj oblasti. Tata je bio veoma mlad kad ju je preuzeo od dede i tojdelatnosti je dodao građevinsku. Takođe je imao nekoliko restorana, čak inekoliko suvernirnica. To je malo carstvo. Brejden je sve preuzeo kad je tataumro. Sad mu se svi ulaguju pokušavaju da se domognu nečega. A pošto sviznaju da smo bliski, pokušali su čak i mene da iskoriste." Lepa usta su joj seogorčeno izvila, što nikako ne pristaje njenom licu.

„Žao mi je." Stvarno to mislim. Znam kako je to. Zbog toga sam, izmeđuostalog, odlučila da napustim Virdžiniju i počnem iznova u Škotskoj.

Kao da je osetila moju iskrenost, Eli se opustila. Nikad nisam shvatala kakoneko može tako da se otvori pred prijateljem, a kamoli pred neznancem, alizačudo nisam se uplašila njene otvorenosti. Da, možda će zbog toga očekivati dauzvratim istom merom, ali kad me upozna, shvatiće da se to neće desiti.

Iznenadila sam se što je zavladala izuzetno prijatna tišina. Kao da je i ona toshvatila, blago mi se osmehnula.

„Šta radiš u Edinburgu?"„Živim ovde. Imam dvojno državljanstvo. Ovde se više osećam kod kuće."Dopao joj se odgovor.„Studiraš li?"Odmahnula sam glavom.„Upravo sam diplomirala. Četvrtkom i petkom uveče radim u Klubu 39 u

Džordž stritu. Ali trenutno pokušavam samo da se usredsredim na pisanje."Eli se oduševila mojim priznanjem.„To je sjajno! Uvek sam htela da imam pisca za prijatelja. Veoma je hrabro

što pokušavaš da radiš ono što zaista želiš. Moj brat misli da su doktorske studijegubljenje vremena zato što bih mogla da radim za njega, ali ja to volim. Poredtoga, predajem na fakultetu. To je samo... pa, to me usrećuje. A ja sam od onih

17

groznih ljudi koji mogu da priušte sebi da rade ono u čemu uživaju iako su slaboplaćeni." Namrštila se. „To zvuči užasno, zar ne?"

Zaista nisam od onih što osuđuju.„To je tvoj život, Eli. Imaš sreće što si bogata. To te ne čini lošim čovekom."Išla sam kod psihijatra kao srednjoškolka i sad sam mogla da čujem njen

unjkav glas: Zašto ne možeš to da primeniš i na sebi, Džos? Prihvatanje tvog nasledstvane čini te lošim čovekom. To su tvoji roditelji želeli za tebe.

Od četrnaeste do osamnaeste godine živela sam s dve hraniteljske porodiceu rodnoj Virdžiniji. Nijedna nije bila imućna, te sam iz velike, bogate kuće prešlau skromnu gde sam umesto skupe hrane jela špagete iz konzerve, a odeću delilas mlađom „sestrom", koja je slučajno bila iste visine. Budući da su svi znali da ćunaslediti veliko bogatstvo, kako sam se bližila osamnaestom rođendanu, tako sumi sve više prilazili poslovni ljudi iz grada ne bi li iskoristili naivno dete, kako sumislili, i domogli se novca za ulaganja, a jedan drug iz razreda hteo je da uložimu njegov veb-sajt. Pretpostavljam da se ustežem da trošim svoj novac upravozbog načina na koji sam proživela tinejdžerske godine, a potom bila na metilažljivaca koje su moji duboki džepovi zanimali više od mene.

Dok sam sedela s Eli, devojkom sličnih novčanih prilika koju muči grižasavesti (mada druge vrste), osetila sam iznenađujuću sponu s njom.

„Soba je tvoja", rekla je iznebuha.Njena nagla izjava izmami mi smeh.„Tek tako?"Eli se odjednom uozbiljila i klimnula glavom.„Imam dobar osećaj u vezi s tobom."I ja s tobom. Osmehnula sam se s olakšanjem.„Onda bih volela da se uselim."

18

DRUGO POGLAVLJE

edelju dana kasnije preselila sam se u raskošan stan u Dablin stritu.Za razliku od Eli i njenog nereda, volim red oko sebe, što znači da

sam odmah prionula na raspakivanje.„Jesi li sigurna da nećeš da popiješ čaj sa mnom?", pitala je Eli s praga dok

sam stajala u sobi okružena kutijama i koferima.„Stvarno hoću da raspakujem sve ovo kako bih mogla da se opustim."

Ohrabrujuće sam joj se osmehnula kako ne bi pomislila daje izbegavam. Uveksam mrzela taj opterećujući deo prijateljstva iscrpljujuće ispitivanje ličnosti,razmišljanje kako li će druga strana reagovati na određeni ton ili stav.

Eli je samo klimnula glavom s razumevanjem.„Dobro. Pa, imam predavanje za sat vremena, pa bih mogla da prošetam

umesto da idem taksijem, što znači da moram odmah da krenem. To će ti datimalo prostora i vremena da se upoznaš sa stanom."

Već mi se više sviđaš. „Uživaj na predavanju."„A ti u raspakivanju."Huknula sam i mahnula joj, a ona mi se ljupko osmehnula i izašla.Čim su se ulazna vrata zatvorila, bacila sam se na neverovatno udoban novi

krevet.„Dobro došla u Dablin strit", promrmljala sam, zureći u tavanicu.Začula se veoma glasna pesma ,,Your Sex is on Fire" grupe Kings ov lajon.

Zagunđala sam što mi neko tako brzo narušava samoću. Iskrenula sam kuk daizbacim mobilni iz džepa i osmehnula se kad sam videla ko me zove.

„Ćao", javila sam se srdačno.„I jesi li se preselila u svoj prekomerno raskošan, pretenciozan nov stan?"

upita Rijan bez uvoda.„Čujem li to gorku zavist?",,I te kako, srećna kravo. Gotovo sam se ugušila pahuljicama jutros kad sam

videla fotografije koje si mi poslala. Postoji li stvarno takav stan?"„Rekla bih da stan u Londonu nije ispunio očekivanja?"„Očekivanja? Izaći će mi na nos koliko plaćam za prokletu kartonsku kutiju

koju veličaju do neba!"Otpuhnula sam.„Jebi se", progunđa Rijan neuverljivo. „Nedostaješ mi zajedno s našim

stanom punim miševa."

N

19

,,I ti meni nedostaješ zajedno s našim stanom punim miševa."„Govoriš li to dok gledaš kadu s kandžama i zlatnim slavinama?"„Ne... dok ležim na krevetu od pet hiljada dolara."„Koliko je to u funtama?"„Ne znam. Oko tri hiljade."„Zaboga, spavaš na šestonedeljnoj kiriji."Zastenjala sam i sela da privučem najbližu kutiju.„Bolje da ti nisam rekla kolika je kirija."„Pa, održala bih ti pridiku što bacaš pare na stanarinu kad bi mogla da

kupiš kuću, ali neću uzalud da trošim reči."„Ne trebaju mi pridike. To je najveći plus kad si siroče. Nema brižnih

pridika."Ne znam zašto sam to rekla.Ništa nije dobro kad si siroče.Ili kad nemaš nikoga da brine o tebi.Rijan zaćuta s druge strane. Nikad nismo razgovarale o mojim ili njenim

roditeljima. To je nešto što se ne spominje.,,U svakom slučaju" nakašljala sam se „bolje bi bilo da nastavim s

raspakivanjem."„Je li ti nova cimerka tu?" Rijan je nastavila razgovor kao da nisam

spomenula da nemam roditelje.„Upravo je izašla."„Jesi li upoznala neke njene prijatelje? Ima li drugare? Zgodne drugare?

Dovoljno zgodne da prekinu četvorogodišnju sušu?"Sumnjičavi smeh mi je zamro na usnama kad mi se pred očima pojavila

slika tipa u odelu. Naježila sam se pri pomisli na njega i ućutala. To nije prvi putda mi je pao na pamet za ovih sedam dana.

„Šta bi?", upita Rijan u odgovor na moju ćutnju. „Ima li nekog dobrogfrajera među njima?"

„Ne." Izvukla sam se i izbacila tipa u odelu iz glave. „Još nisam upoznalaEline prijatelje."

„Bedak."I nije. Muškarac je poslednje što mi je potrebno u životu.„Slušaj, moram ovo da završim. Hoćeš li da se čujemo kasnije?"„Naravno, draga. Čujemo se."Završile smo razgovor i uzdahnula sam kad sam pogledala kutije. Samo bih

se bacila na krevet i pošteno odremala.

20

„Uf, hajde da završimo s tim."

Raspakovala sam se nekoliko sati kasnije. Uredno sam presavila kutije iodložila ih u plakar u hodniku. Okačila sam odeću u orman. Poredala samknjige na policu i stavila laptop na radni sto. Otvoren je, spreman za moje reči.Fotografija mojih roditelja stoji na noćnom stočiću, druga slika na kojoj smoRijan i ja maskirane za Noć veštica ukrašava policu za knjige, dok mi je omiljenapored laptopa na radnom stolu. Držim Bet, a naši roditelji stoje iza nas. Slikaonas je sused leta pre nego što su poginuli dok smo pravili roštilj u dvorištu.

Znam da fotografije najčešće podstiču pitanja, ah ne mogu se naterati da ihsklonim. One su bolan podsetnik da ćete završiti slomljenog srca ako nekogavolite... i ne mogu podneti da se odvojim od njih.

Poljubila sam vrhove prstiju pa nežno dotakla fotografiju na kojoj su miroditelji.

Nedostajete mi.U sledećem trenutku kap znoja mi je skliznula niz potiljak i izvukla me iz

setne omame. Nabrala sam nos. Vruć je dan, a ja sam se raspakivala jurcajući kaoTerminator za Džonom Konorom.

Vreme je da isprobam onu divnu kadu.Sipala sam penušavu kupku i pustila vruću vodu. Opustila sam se čim sam

osetila opojni miris lotosovog cveta. Vratila sam se u sobu, skinula oznojenumajicu i šorc pa sa samozadovoljnim osećajem slobode izašla naga u hodnik.

Osmehivala sam se dok sam se osvrtala oko sebe, i dalje ne verujući da jesva ta lepota moja bar sledećih šest meseci.

Pustila sam muziku na smartfonu, zagnjurila se u kadu i zadremala. Tek meje ohlađena voda prenula iz dremeža. Opuštena i zadovoljna koliko mogu biti,nimalo gipko sam izašla iz kade i posegnula za telefonom. Čim je tišinazavladala, pogledala sam sušač za peškire i ukočila se.

Sranje.Nema peškira. Namrštila sam se sušaču kao da je on kriv. Mogu se zakleti

da je Eli držala peškire na njemu prošle nedelje. Sad ću da kapljem po celomhodniku.

Gunđajući sebi u bradu, otvorila sam vrata i izašla u provetreni hodnik.„Ovaj... zdravo", reče dubok glas. Brzo sam podigla pogled s bare koju sam

napravila na parketu.Zapanjeno sam zacvilela kad sam se zagledala u oči tipa u odelu.

21

Šta on radi ovde? U mojoj kući? Progonitelj!Zinula sam dok sam pokušavala da dokučim šta se kog vraga dešava.

Trebao mi je trenutak da shvatim da mi ne gleda lice. Prelazi pogledom po momnagom telu.

Ispustila sam zagrcnut uzrujan zvuk i pokrila grudi. Svetloplave očizagledaše se u moje užasnute.

„Šta tražiš u mom stanu?" Žurno sam pogledom potražila neko oružje.Kišobran? Ima metalni šiljak... Možda će poslužiti.

Uz još jedan zagrcnut zvuk, ponovo sam ga pogledala u oči i nalet neželjenei potpuno neprikladne vreline pogodi me između nogu. Ponovo ima onajpogled. Onaj mračni, gladni pogled. Mrzim što mi telo tako brzo reaguje na tajpogled s obzirom na to da bi on mogao biti serijski ubica.

„Okreni se!", povikala sam, pokušavajući da sakrijem koliko sam ranjiva.Tip odmah podiže ruke kao da se predaje i polako mi okrenu leđa. Zaškiljila

sam kad sam videla da mu se ramena tresu. Đubre mi se smeje.Ustutnjalog srca, požurila sam u svoju sobu da nađem neku odeću a možda

i bejzbol palicu kad mi se pogled zaustavio na fotografiji na Elinoj plutanoj tabli.Na njoj su ona... i tip u odelu.

Šta, dođavola?Zašto to nisam primetila? O, da. Zato što ne volim da ispitujem. Ozlojeđena

što tako šugavo zapažam, brzo sam bacila pogled preko ramena. Zahvalna samšto ne viri. Njegov duboki glas dokotrljao se hodnikom do mojih ušiju dok samhitala prema sobi.

„Ja sam Brejden Karmajkl. Elin brat."Naravno da jeste, mrzovoljno sam pomislila dok sam se brisala peškirom pa

ljutito navukla šore i majicu na bretele.Skupila sam smeđeplavu kosu u neurednu punđu na temenu i odmarširala

natrag u hodnik da se suočim s njim.Brejden se okrenuo. Uglovi usana mu se izviše dok je prelazio pogledom po

meni. Nema veze što sam se obukla. I dalje me vidi golu. Očigledno je.Ratoborna zbog pretrpljenog poniženja, podbočila sam se.,,I samo si ušao bez kucanja?"Izvio je tamnu obrvu zbog mog tona.„Ovo je moj stan."„Trebalo bi da kucaš iz proklete uljudnosti", usprotivila sam se.Samo je slegnuo ramenima i gurnuo ruke u džepove pantalona. Skinuo je

sako i zavrnuo rukave bele košulje do lakata, otkrivši snažne podlaktice na

22

kojima su iskočile vene.Stomak mi se uveza u čvor želje pri pogledu na te poželjne podlaktice.Sranje.Sranje sranje sranje.Pocrvenela sam u sebi.„Zar nećeš da se izviniš?"Brejden se mangupski osmehnu.„Nikad se ne izvinjavam ako to zaista ne mislim. A zbog ovog se neću

izviniti. Ovo je nešto najbolje što mi se desilo ove nedelje. Možda i cele godine."Osmeh mu je toliko opušten da me mami da mu uzvratim. Ali neću.

Brejden je Elin brat. On ima devojku.I taj neznanac me opasno privlači.,,Au, kakav dosadan život sigurno vodiš", odgovorila sam nadmeno i

neuverljivo. Pokušajte vi da budete duhoviti pošto ste pokazali intimne delovetela tipu koga ne poznajete. Nisam mogla da ga obiđem u širokom luku i moralasam da potisnem leptiriće u stomaku kad sam osetila dašak njegove primamljivekolonjske vode.

Brejden je samo progunđao nešto i pošao za mnom. Osetila sam njegovuvrelinu iza leđa dok sam išla prema dnevnoj sobi.

Prebacio je sako preko naslonjače. Poluprazna šolja kafe stoji poredraširenih novina na stočiću. Raskomotio se dok sam, ne sluteći ništa, bila u kadi.

Uzrujano sam mu dobacila pogled preko ramena.Njegov dečački osmeh pogodi me u grudi. Brzo sam odvratila pogled i sela

na naslon kauča. Brejden se opušteno smestio u naslonjaču. Osmeh je nestao.Samo mu mali osmejak poigrava u uglu usana, kao da razmišlja o nekoj samonjemu znanoj šali. Ili o meni goloj.

Uprkos odbojnosti prema njemu, ne želim da mu moja golotinja budesmešna.

„Dakle, ti si Džoslin Batler."„Džos", ispravila sam ga odmah.Klimnuo je glavom i zavalio u naslonjači, pruživši ruke oko naslona. Ima

divne šake. Elegantne ali muževne. Krupne. Jake. Pre nego što sam shvatila štase dešava, glavom mi je prošla slika kako mi ta šaka putuje unutrašnjomstranom butine.

Jebiga.Odvojila sam pogled od njegovih šaka kako bih ga pogledala u lice. Izgleda

kao da mu je prijatno, ali istovremeno odiše autoritetom. Odjednom sam

23

shvatila da je ovo Brejden sa svim onim novcem i obavezama, umišljenomdevojkom i mlađom sestrom prema kojoj je preterano zaštitnički nastrojen.

„Sviđaš se Eli."Eli me ne poznaje. „I meni se sviđa ona. Nisam sigurna da to mogu reći i za

njenog brata. On mi deluje pomalo nepristojno."Brejden mi uputi onaj pomalo podsmešljivi osmeh.„Ni on nije siguran da to može reći za tebe."Tvoj pogled govori nešto drugo. „Stvarno?"„Ne znam dopada li mi se što mi mlađa sestra živi sa egzibicionistkinjom."Namrštila sam se i jedva odolela da mu se ne isplazim. On zaista izvlači

moju zrelost na površinu.„Egzibicionisti se skidaju u javnosti. Ja sam mislila da sam sama u stanu i

zaboravila sam peškir."„Hvala bogu na sitnim ustupcima."Ponovo to radi. Gleda me onako. Zna li koliko to otvoreno čini?„Ozbiljno", nastavio je i spustio pogled na moje grudi pre nego što ga je

ponovo podigao do mog lica. „Trebalo bi da stalno šetaš gola."Taj kompliment mi je prijao. To je jače od mene. Nagoveštaj osmeha izvio

mi je uglove usana i odmahnula sam glavom kao da je nestašan školarac.Zadovoljan, Brejden se tiho nasmejao. Osetila sam čudnu, neočekivanu

ispunjenost u grudima. Znam da moram preseći tu neobičnu trenutnuprivlačnost koja se rodila među nama. Ovako nešto mi se nikad nije desilo imoram da improvizujem. Prevrnula sam očima.

„Ti si seronja."Uspravio se i frknuo.„Uglavnom mi žene to kažu pošto ih pojebem i pozovem taksi."Brzo sam zatreptala zbog njegovog neuvijenog izražavanja. Vidi ti to. Već

koristimo tu reč iako smo se tek upoznali? Primetio je.„Nemoj mi reći da mrziš tu reč."Ne. Pretpostavljam da može biti veoma uzbudljiva u pravom trenutku.„Ne. Samo mislim da ne bi trebalo da pričamo o jebanju jer smo se tek

upoznali."Dobro. To nije ispalo kako je trebalo. Oči su mu veselo zasjale.„Nisam znao da to radimo."Naglo sam promenila temu.„Ako si došao da vidiš Eli, ona je na predavanju."„Došao sam kako bih te upoznao. Mada nisam znao da ću

24

Kakva slučajnost. Često sam razmišljao o tebi od našeg susreta u taksiju."„Možda dok si večerao sa svojom devojkom?", rekla sam prepredeno,

osećajući se kao da plivam protiv struje. Želim da prestanemo s očijukanjem i davodimo uobičajen razgovor kakav bi trebalo da vodim s cimerkinim bratom.

„Holi je otišla na jug da poseti roditelje. Ona je iz Sautemptona."Zabole me. „Dobro. Pa..." Ustala sam, nadajući se da će ga taj pokret oterati. „

Volela bih da kažem kako mi je drago što smo se upoznali, ali bila sam naga takoda mi... nije drago. Moram mnogo toga da završim. Reći ću Eli da si svraćao."

Brejden se nasmejao i ustao da obuče sako.„Ti si baš tvrd orah."Dobro, očigledno je da ovom tipu moram sve da crtam.,,I nećeš slomiti ovaj orah. Nikad."Zagrcnuo se od smeha kad je pošao prema meni, nateravši me da

uzmaknem prema kauču.„Zaista, Džoslin... zašto sve što kažeš zvuči tako bezobrazno?"Ogorčeno sam zinula. Okrenuo se i otišao... a njegova je poslednja.Mrzim ga.Stvarno ga mrzim.Šteta što ga moje telo ne mrzi.

25

TREĆE POGLAVLJE

lub 39 je pre kafić s malim kvadratnim plesnim podijumom iza niše uzadnjem delu nego što je klub. Smešten u suterenu u Džordž stritu,

ima spuštenu tavanicu, niske okrugle kaučeve i kocke što služe kao stolice, a deosa šankom je ukopan tako da pijani gosti moraju da siđu niz tri stepenika kako bidospeli do nas. Ko god da je crtao arhitektonski nacrt očigledno je pušio neštojače od duvana.

Četvrtkom bi slabo osvetljen šank uglavnom bio okružen studentima, alisemestar je završen i škotsko leto je stiglo, te je veče mirno i muzika tiha jer nemanikoga na plesnom podijumu.

Pružila sam piće momku za šankom, a on mi je dao novčanicu od desetfunti.

„Zadrži kusur." Namignuo mi je.Nisam obratila pažnju na namigivanje i stavila sam napojnicu u teglu.

Delimo novac na kraju smene iako se Džo buni da ona i ja dobijamo najvećenapojnice zbog naših uniformi belih majica na bretele s dubokim dekolteom icrnih uskih farmerki. S desne strane grudi crnim pisanim slovima piše Klub 39.Jednostavno ali delotvorno. Pogotovo ako ste u tom predelu obdareni kao ja.

Krejg je izašao na pauzu, te smo Džo i ja služile mušterije, kojih je iz minutau minut bivalo sve manje. Pošto mi je bilo dosadno, pogledala sam u drugi deošanka da vidim treba li joj pomoć.

Treba.Ah ne u služenju pića.Dok je vraćala kusur jednom mladiću, zgrabio ju je za članak i privukao

prema šanku tako da se našla samo nekoliko centimetara od njegovog lica.Namrštila sam se i sačekala da vidim kako će Džo reagovati; bledo lice joj jepocrvenelo i pokušala je da izvuče ruku. Njegovi drugovi su se smejuljili izanjega. Lepo.

„Pusti me, molim te", rekla je Džo kroz stisnute zube i jače cimnula ruku.Pošto Krejg nije tu a Džoin članak je toliko tanak da bi mogao pući, moraću

da se umešam. Pritisla sam dugme ispod šanka da pozovem obezbeđenje i pošlaprema njima.

„Ma hajde, šećeru, rođendan mi je. Samo jedan poljubac."Uhvatila sam ga za ruku i zarila mu nokte u meso.„Pusti je, seronjo, pre nego što ti oderem kožu s ruke i otkinem jaja."

K

26

Prosiktao je od bola i trgao se, pustivši Džo.„Američka kučko", zakukao je, držeći ruku pokrivenu dubokim

polumesečastim usecima. „Žaliću se menadžeru."Zašto uvek potežu moju nacionalnost u neprijatnim situacijama? Jesmo li u

nekom tinejdžerskom filmu? Frknula sam, nimalo zadivljena. Brajan, naš krupniizbacivač, stao je iza njega. Ne izgleda raspoloženo.

„Nevolje, Džos?"„Da. Možeš li, molim te, ispratiti ovog momka i njegove prijatelje napolje?"Nije ni pitao zašto. Samo smo nekoliko puta morali da izbacujemo goste, te

Brajan veruje mojoj proceni.„Hajde, momci, idemo", zarežao je. Kao kukavice, bledi i ubijeni od

alkohola, sva trojica krenuše napolje u pratnji Brajana.Osetivši da se Džo trese pored mene, spustila sam joj ruku na rame.„Jesi li dobro?"„Da." Slabašno mi se osmehnula. „Baš loše veče. Stiven me je danas šutnuo."Lecnula sam se, znajući koliko je to pogodilo Džo i njenog mlađeg brata.

Oni zajedno žive u malom stanu u Lit voku, gde se na smenu staraju o majci,koja pati od hroničnog zamora. Da bi platila stanarinu, Džo koja izgleda sjajnokoristi svoju lepotu kako bi našla „sponzore" koji joj novčano pomažu. Bez obzirana to koliko joj ljudi govorili da je dovoljno pametna da uradi nešto više uživotu, veoma je nesigurna. Veruje samo u svoju lepotu i sposobnost da upecatipa koji će brinuti o njoj i njenoj porodici. Ali staranje o majci joj umanjuje lepotui pre ih kasnije svaki je muškarac ostavi.

„Žao mi je, Džo. Znaš da samo treba da me pitaš ako ti zatreba pomoć uvezi sa stanarinom ili nečim drugim."

Više i ne znam koliko sam joj puta nudila pomoć. Uvek je odbila.„Jok." Odmahnula je glavom i nežno me poljubila u obraz. „Naći ću novog.

Uvek to uradim."Udaljila se povijenih ramena. Uvidela sam da brinem o njoj iako to ne želim.

Džo je neshvaćena. Njen materijalizam vam može ići na živce, ali će vas njenaodanost porodici staviti na svoje mesto. Jeste da voli lepe cipele, ah one staranjeo mlađem bratu i majci ima prednost. Nažalost, ta odanost znači i da će zgazitisve koji joj se nađu na putu kao i da će nju zgaziti svi oni koji žele da zloupotrebenjenu nepriliku.

„Idem na pauzu. Poslaću Krejga."Klimnula sam glavom iako me nije videla. Zapitala sam se ko li će joj biti

sledeća žrtva. Ili čija će ona žrtva postati?

27

„Mirno je večeras." Krejg mi je prišao dva minuta kasnije s limenkomgaziranog soka u ruci. Pošto je visok, tamnokos i zgodan, njegove napojniceverovatno nisu manje od Džoinih i mojih. On neprestano očijuka i dobar je utome.

„Leto je", odgovorila sam zamišljeno i prešla pogledom po klubu pre negošto sam se okrenula i naslonila na šank. „Biće ponovo dupke puno u avgustu."Nisam morala da objašnjavam da će biti krcato zbog Edinburškog festivala. Uavgustu je grad pod opsadom: turisti hrle u grad, grabe najbolje stolove u svimnajboljim restoranima i preplave ulice u tolikom broju da vam treba pet minutada napravite pet koraka.

Mada su napojnice sjajne.Krejg zakuka i nagnu se prema meni.„Dosadno mi je." Lenjo me je odmerio. „Hoćeš li da se kresnemo u WC-u?"To me pita u svakoj smeni. Uvek mu odgovaram da neću i da kresne Džo. A

on odvraća kako je već bio s njom. To je prijateljsko zafrkavanje i mislim da jeizgubio nadu da će me ikad osvojiti.

„Pa? Hoćeš li?", upita poznat blag glas iza mene.Okrenula sam se i iznenađeno zatreptala kad sam ugledala Eli s druge

strane šanka. Iza nje su mladić koga ne poznajem i... Brejden.Odmah sam prebledela, i dalje užasnuta zbog jučerašnjeg događaja, te sam

nisam ni primetila kako Brejden namerno ravnodušno posmatra Krejga.Odvojila sam pogled od njega i slabašno se osmehnula Eli.„Ovaj... otkud ti ovde?"Zajedno smo večerale sinoć. Rekla sam joj da je Brejden svratio, mada joj

nisam ispričala da sam bila naga. Ona mi je pričala o svom predavanju i shvatilasam zašto je sjajna profesorka. Njena je strast prema istoriji umetnosti zarazna iotkrila sam kako je slušam s iskrenim zanimanjem.

Sve u svemu, prva zajednička večera je dobro prošla. Eli mi je postavilanekoliko ličnih pitanja, koje sam uspela da preusmerim. Sad znam da imačetrnaestogodišnju polusestru Hanu i desetogodišnjeg polubrata Deklana. Njenamama Elodi Nikols radi kao menadžerka s pola radnog vremena u hoteluŠeraton grand, a Klark predaje klasičnu istoriju na univerzitetu. Po tome kako jepričala, očigledno je da ih sve obožava, a stekla sam utisak i da Brejden provodiviše vremena s njima nego sa svojom majkom.

Danas smo napravile predah od posla kako bismo zajedno ručale i gledaleteleviziju u dnevnoj sobi. Kikotale smo se dok smo gledale epizodu engleskekomedije Jeste li posluženi?, koja je postala klasik, i uživale u prijatnoj tišini. Čini

28

mi se da se prilično brzo sprijateljujem s novom cimerkom.Ali da dođe s bratom na moje radno mesto? Pa, to mi se ne sviđa. Mada ona

ne zna za moju jučerašnju nezgodu s Brejdenom...„Nalazimo se s prijateljima na piću u Žutom ljiljanu pa smo svratili da ti se

javimo." Široko mi se osmehnula. Oči su joj nestašno zaigrale kao učenicisedmog razreda pre nego što je ispitivački pogledala Krejga.

Žuti ljiljan, a? To je lepo mesto. Primetila sam da Eli nosi finu haljinu sašljokicama. Podseća na one iz dvadesetih godina i iz aviona se vidi da jefirmirana. Prvi put je vidim skockanu i, pored Brejdena u lepom odelu injihovog doteranog prijatelja, učinilo mi se da odudaram. Uprkos svom novcu,nisam navikla na život ispunjen koktelima i kremom brule kao što oni očiglednojesu. Pomalo sam se razočarala kad sam shvatila da se ne uklapam među njih.

,,Oh", odgovorila sam glupavo, ne obazirući se na njene upitno podignuteobrve.

„Ovo je Adam." Eli se okrenula prema mladiću iza nje čim je shvatila daneću odgovoriti na njeno neizgovoreno pitanje. Svetle oči su joj potamnele odtopline kad je pogledala Adama i zapitala sam se je li joj on dečko. Nije mispomenula da ima dečka. Tamnokos je i lep, samo koji centimetar niži odBrejdena i širokih ramena koja mu lepo popunjavaju odelo.

Tople, tamne oči su mu zasjale na svetlu kad se osmehnuo.„Ćao. Drago mi je.",,I meni."„Adam je Brejdenov najbolji prijatelj", objasnila je Eli i okrenula se prema

bratu. Čim ga je pogledala, prasnula je u smeh, a kikot joj je ispunio šank poputvilinskog praha kad se osvrnula preko ramena. „Upoznala bih te s Brejdenom,ali mislim da ste se već... upoznali." Jedva sam razabrala reč „upoznali" jer segušila od smeha.

Ukočila sam se.Ona zna.Zaškiljila sam i zgadeno pogledala Brejdena.„Rekao si joj?"„Šta si joj rekao?" upita Adam zbunjeno i pogleda nasmejanu Eli kao da je

poludela.Brejden je veselo izvio usne dok je odgovarao na Adamovo pitanje, ne

skidajući pogled s mene.„Da sam zatekao Džoslin dok je gola šetala po stanu."Adam me je radoznalo odmerio.

29

„Ne", odvratila sam nabusito. „Izašla sam iz kupatila kako bih našla peškir."„Video te je golu?", prekide me Krejg i grimasa mu naruži čelo.„Brejden Karmajkl." Pružio je Krejgu ruku preko šanka. „Drago mi je."Krejg se rukovao s njim, donekle ošamućeno. Divno. Brejden šarmira i

muškarce. Osmehnuo se Krejgu, ali veselost mu je iščilela iz očiju kad me jeponovo pogledao. Primetila sam hladnoću u njima i namrštila se. Šta li sam saduradila?

„Imam devojku", uverio je Brejden Krejga. „Nisam pokušao da startujemtvoju."

„O, Džos mi nije devojka." Krejg odmahnu glavom i drsko mi se nakezi.„Mada se ne može reći da se nisam trudio."

„Mušterija." Pokazala sam na devojku u drugom delu šanka, zahvalna štoimam izgovor da ga se otarasim.

Čim je otišao, Eli se naslonila na šank.„Nije ti dečko? Stvarno? Što? Sladak je. I svakako mu se sviđaš."„On je hodajuća venerična bolest", odgovorila sam natmureno i prešla

krpom preko nevidljive fleke na šanku, očajnički pokušavajući da izbegnemBrejdenov pogled.

„Je l' uvek tako razgovara s tobom?"Nerado sam podigla glavu na Brejdenovo pitanje. Kad sam videla ubilački

pogled koji je uputio Krejgu, odmah sam osetila potrebu da odbranim kolegu.„Ne misli ništa ozbiljno."„Čoveče, ova pauza sigurno nije trajala deset minuta", požalila se Džo kad

je polako ušla u šank. Smrdi na duvanski dim. Ne shvatam zašto iko ima navikuod koje toliko zaudara. Nabrala sam nos i Džo je odmah shvatila. Nije seuvredila, samo je slegla ramenima i šaljivo mi poslala poljubac pre nego što senaslonila na šank naspram Brejdena. Upijala ga je krupnim zelenim očima kaoda je cigareta kojoj pokušava da odoli. „Koga to imamo ovde?"

„Ja sam Eli." Mahnula je kao slatka petnaestogodišnjakinja. Osmehnula samjoj se. Stvarno je neodoljiva. „Džosina nova cimerka."

„Ćao." Džo joj se učtivo osmehnula pre nego što je ponovo pogledalaBrejdena s iščekivanjem.

Nimalo mi ne smeta što se otvoreno zanima za njega.„Brejden." Klimnuo joj je glavom i brzo se ponovo zagledao u mene.Dobro. Stvarno?Zapanjila sam se.Iskreno govoreći, spremila sam se da gledam kako Brejden očijuka sa Džo.

30

Ona je visoka, vitka kao manekenka, duge i potpuno ravne zlatnoplave kose.Ako se Brejden Karmajkl pretvara u nepopravljivog zavodnika sa mnom,očekivala sam da šarmom obori Džo s nogu.

Ali hladan je prema njoj.To me nimalo ne raduje.Hm, uvek sam uspevala da lažem sebe.„Brejden Karmajkl?", upita Džo, ne obazirući se na njegovu

nezainteresovanost. „O bože, ti si vlasnik Vatre."Dođavola s mojom znatiželjom u vezi s ovim tipom.„Vatra?"„Onaj klub u Viktorija stritu. Znaš, odmah ispod Grasmarketa." Džo je

neverovatno brzo treptala.On je vlasnik noćnog kluba. Naravno da jeste.„Jesam", odgovorio je i pogledao na sat.Znam taj pokret. I ja to radim kad god mi je neprijatno. Došlo mi je da

ošamarim Džo što se toliko ushićuje njime. Brejden neće zameniti Stivena. Nemašanse.

„Obožavam to mesto","nastavila je i naslonila se još više na šank kako bi mupružila pogled na svoje male grudi iz ptičje perspektive.

Kučka. Otkud mi to?„Možda bismo mogli nekad zajedno da odemo? Inače, ja sam Džo."Uf. Kliberi se kao petogodišnjakinja. Odjednom me je taj kikot koji slušam

svakog četvrtka i petka veoma iznervirao.Brejden je blago gurnuo Eli kao da poručuje hajdemo. Izraz mu je nestrpljiv.

Ah ona je previše zaokupljena razgovorom s Adamom da bi primetilabratovljevo tiho očajanje.

„Šta kažeš?", ustrajala je Džo.Brejden mi dobaci ispitivački pogled koji nisam razumela pa sleže

ramenima.„Imam devojku."Džo otpuhnu i prebaci kosu preko ramena.„Pa ostavi je kod kuće."O, zaboga... „Eli, zar nisi rekla da treba da se nađete s prijateljima?", pitala

sam dovoljno glasno da je odvojim od Adama. Mora odmah da spase brata.„Molim?"Značajno sam je pogledala i ponovila pitanje kroz stisnute zube.Eli je konačno po Džoinom i bratovljevom izrazu shvatila šta se dešava.

31

„O, da. Moramo da krenemo."Džo se natmurila.„Zar ne..."„Džo!", povika Krejg iz donjeg dela šanka, gde se odjednom stvorila gužva.

Mislim da sam ga volela u tom trenutku.Gunđajući, Džo se detinjasto napućila Brejdenu i požurila do Krejga.„Izvini." Eli se ujela za usnu i pogledala Brejdena kao da se izvinjava.Odmahnuo je rukom i pomerio se, kao pravi kavaljer, da je propusti.„Ćao, Džos." Mahnula mi je, široko se osmehujući. „Vidimo se ujutru."„Važi. Lepo se provedi."Primetila sam kako joj je Adam posednički stavio ruku na krsta pošto mi je

uljudno klimnuo glavom. Dešava li se nešto među njima? Moguće je. Mada jeneću pitati. Uzvratila bi pitanjima o mom nepostojećem ljubavnom životu, aonda bi htela da zna zašto nemam ljubavni život. Ne želim da vodim tajrazgovor s bilo kim.

Naježila sam se i nerado ponovo pogledala Brejdena, koji se primakaošanku. Pređašnju učtivu hladnoću smenila je poznata vrelina.

„Hvala što si me izvukla." Kunem se da mu je tih glas odjeknuo sve domojih gaćica.

Vrpoljeći se u sebi, pokušala sam da nehajno odvratim.„Nema na čemu. Džo je divna i ne misli ništa loše... ali jeste prava

sponzoruša."Brejden je samo klimnuo glavom, kao da ga ne zanima ništa u vezi sa Džo.Brzo je zavladala tišina. Pogledi su nam se sreli i ostali prikovani. Nisam ni

shvatila da sam zinula sve dok nije spustio pogled na moje usne.Šta je ovo, kog đavola?Odvratila sam pogled i osetila kako crvenim pa se osvrnula da vidim je li

neko video. Niko nas ne gleda.Zašto on ne odlazi?Ponovo sam ga pogledala, trudeći se da ne izgledam zbunjeno, iako mi ništa

nije jasno. Bezuspešno sam pokušala da se ne obazirem na njegovo polako,usijano odmeravanje. Mora prestati s tim!

Kad me je konačno ponovo pogledao u oči, namrštila sam se. Neverovatanmi je. Gotovo je ignorisao Džo, ah za mene je uključio „seks" taster. Nalazi li nekobolesno uživanje u tome da me muči?

Brzo se osmehnuo, odmakao od šanka i zavrteo glavom.„Šta je?" Namrštila sam se.

32

Podrugljivo se osmehnuo. Ne volim kad mi se muškarci podrugljivosmeškaju. Čak ni kad to izgleda tako seksi.

„Ne znam šta mi se više sviđa...", rekao je zamišljeno i pogladio bradu kaoda je duboko zamišljen, „kad si gola ili kad si u toj majičici. D, je l' tako?"

Molim? Ponovo sam se namrštila, potpuno zbunjena.A onda sam shvatila.Mamlaz!Seronja je upravo pogodio broj mojih korpi. Nikad mi neće dozvoliti da

zaboravim šta se juče desilo. To mi je jasno. Gađala sam ga krpom, a on seizmakao i nasmejao.

„Shvatiću to kao potvrdan odgovor."I onda je otišao pre nego što sam smislila fenomenalan odgovor koji bi ga

oborio na dupe.Kunem se da će moja biti poslednja kad se ponovo budemo videli.

33

ČETVRTO POGLAVLJE

ena, junakinja mog fantastičnog serijala, opasna atentatorka ukraljevini Morvern, trebalo bi da smišlja napad na kraljičinog

namesnika Arvena maga koji se upustio u tajnu vezu s kraljičinom nećakom isvojim uticajem i magijom usmerava monarhijsku politiku. Umesto toga, Lenamašta o tome da svuče Tena, predvodnika kraljičine garde. Ten je u prvih petpoglavlja bio plavušan, ali odjednom je postao tamnokos sa svetloplavim očima.On ne bi trebalo da bude romantični junak. Ne bi ni trebalo da postojiromantični junak. Ovo je roman o Leni!

Mrzovoljno sam odgurnula laptop.Prokleti Brejden! Zagađuje mi rukopis svojim otrovnim seksepilom.To je to. Odustajem od današnjeg pisanja. Pošto znam da će Eli doneti

kinesku hranu kad završi istraživanje na fakultetu, odlučila sam da odem uteretanu iza ugla u Kvin stritu kako bih unapred napala kalorije. Uglavnom nevodim računa koliko jedem, ah bavila sam se sportom u školi i volim da budemu formi. Što je dobro jer zaista volim čips, ili krompirove listiće kako ih ovdezovu. Bilo koji čips, sve vrste čipsa čips koji goji, preukusan, hrskav. Bliska vezasa čipsom verovatno je najčvršća u mom životu.

Izbacivala sam teskobu zbog svoje knjige na traci za trčanje, steperu, biciklui bučicama dok se nisam pretvorila u oznojenu, uzdrhtalu hrpu. Vežbanje me jeopustilo dovoljno da mi mozak ponovo proradi. Jedna junakinja počela je da mise oblikuje u glavi i nisam mogla da je se otresem. Uglavnom zato što mi jeslična. Sama je, nezavisna, motivisana. Odrasla je u hraniteljskoj porodici uŠkotskoj, preselila se u Ameriku s radnom vizom i zaljubila se...

Ta junakinja je moja mama. Mamina priča bila je divna sve do tragičnogkraja. Svi vole dobre tragedije. Moja mama bi se svima dopala. Bila je vatrena iotvorena, ali zaista blaga i saosećajna. Moj otac se zaljubio u nju na prvi pogled,ali trebalo mu je šest meseci da je natera da spusti gard. Njihova je ljubav bila zapriču. Nikad mi nije palo na pamet da napišem ljubavni roman, ali sad nisammogla da iz glave izbacim želju da ovekovečim roditelje na papiru. Sećanja kojasam zakopala ispod čelične, hladne volje počeše da mi promiču pred očima svedok teretana nije nestala: mama stoji za sudoperom i pere posuđe jer nemapoverenja u mašinu. Tata joj tiho prilazi otpozadi, grli je oko struka i privlačisebi dok šapuće nešto. Šta god da je rekao, ona se naslonila na njega i podiglaglavu kako bi je poljubio. Onda sam videla kako ju je tata jedne noći jurio po

L

34

kući i treskao vratima, prestravivši sestru i mene. Mama je vikala da je alfamužjak i mamlaz. Tata je zarežao kako neće samo da stoji i gleda dok nekidrkadžija s posla besramno očijuka s njom. Mama je vrisnula kako nije morao daga udari pesnicom. „Uhvatio te je za dupe!" dreknuo je tata dok sampreneraženo gledala. Neko je uhvatio mamu za dupe pred tatom? Budala.„Pobrinula bih se za to", rekla je mama. „Nisi bila dovoljno brza! Više nećešraditi s njim!" Svađa se tad toliko rasplamsala da je bebisiterka pobegla bezisplate. Ali ja se nisam zabrinula. Moji roditelji su uvek imali strastvenu vezu.Svađa će se sama rešiti. Kao što je i bilo. Tata se izvinio što je izgubio živce, ali je idalje zahtevao da ona više ne radi s tim čovekom. To je poprimilo tolike razmereda je mama napokon popustila zato što je drkadžija iz njene kancelarije bio, pa,pravi drkadžija i pretpostavila sam da ima još nešto osim onoga što se te večeridesilo. Mama se zaposlila u drugoj računovodstvenoj agenciji. Brak se svodi naustupke, rekla je, a i tata bi isto učinio zbog nje.

Uspomene su veoma jasne. Mogu da vidim zlatnu primesu u majčinimočima boje lešnika, osetim tatinu kolonjsku vodu, njegove ruke oko mene,majčinu ruku kako mi sklanja kosu...

Nešto me je steglo u grudima i spotakla sam se na traci. Vratila sam se usvoje okruženje, ali ono vibrira bojama i nerazumljivim zvucima. Krv mi huči uušima; srce mi toliko brzo bije da mi je teško da dišem. Bol mi sevnu u kolenu, alijedva da sam ga primetila kao i snažne ruke koje su mi pomogle da ustanem ipređem na čvrsto tlo.

„Ujednačeno diši", reče mi umirujući glas na uvo.Poslušala sam i zaplivala kroz paniku, ovladavši disanjem.Napokon mi se vid razbistrio, a pritisak u glavi i plućima popustio. Drhteći

od navale adrenalina izazvane napadom panike, okrenula sam se da pogledamčoveka koji me pridržava. Tamne oči su mu zabrinute.

„Je li ti bolje?"Klimnula sam glavom i postidela se kad sam videla da nas ljudi gledaju.

Nežno sam se izvukla iz njegovih ruku.„Izvini."Odmahnuo je glavom.„Nemaš razloga da se izvinjavaš. Drago mi je samo što sam te uhvatio pre

nego što si celim telom pala na traku. Mada ćeš imati gadnu modricu na kolenu."Pokazao je na njega.

Spustila sam pogled i videla poderotinu. Tad sam osetila bol. Trgla sam se ipromrdala nogu.

35

„Sjajno."„Ja sam Gavin." Pružio mi je ruku i uljudno sam je prihvatila, mada bez

mnogo snage. Iscrpljena sam.„Džos. Hvala ti."Gavin se namrštio i primetila sam da je sladak, ako padate na mišićave

sportske tipove. I plav je.„Jesi li sigurna da si dobro? Znam da je to bio napad panike."Pocrvenela sam u sebi i odmahnula glavom, ne želeći da prizivam

uspomene koje su izazvale napad.„Stvarno mi je dobro. Samo sam imala stresnu nedelju. Ali, ovaj... hvala još

jednom. Idem kući."„Viđao sam te ovde ranije." Njegov osmeh me je zaustavio. „Ja sam trener

ovde."Pa? „Dobro."Podrugljivo se osmehnuo na moj odgovor.„Samo hoću da kažem da sam tu. Ako ti nešto zatreba."„Imaću to u vidu. Hvala još jednom." Posramljeno sam mu mahnula i otišla

u svlačionicu.Izgleda da otpada knjiga o mojoj mami.

Vratila sam se kući pre Eli i zaključila kako moram nešto da radim,uplašena da me ne školi još jedan napad panike. Nisam ih imala godinama.Postavljala sam trpezarijski sto i pokušavala da osmislim sledeće poglavlje svogromana, praveći se kako se zapravo nije desilo ništa u teretani.

A onda me je ipak spopao napad panike. Ali ne zbog romana.Onaj prokleti Brejden mi je ponovo došao u misli.Otvorila sam fioku s escajgom i otkrila gomilu krša kome tu nije mesto.

Sledeće na spisku: srediti haos koji je Eli napravila od kuhinje. Fioka je punadrangulija konac, igle, fotoaparat, lepak, lepljiva traka i fotografije. Na jednoj jeBrejden, naslonjen na ogradu iznad vodene površine. Bio je sunčan dan iokrenuo se prema foto-aparatu u pravom trenutku, zaškiljivši na svetlosti iizvivši lepe usne u osmeh pun naklonosti.

Dok sam postavljala sto, Brejdenov osmeh podsetio me je na njegov smeh,koji mi je odjekivao u glavi već četiri dana otkako sam ga videja u klubu.Zamišljam ga nagog do pojasa, obavijenog oko mene poput tortilje. Samo zatošto sam odustala od seksualnih avantura ne znači da nisam punokrvna žena koja

36

može da zagori kao i svi ostali. Imam kutiju za cipele punu vibrirajućih igračakakojima se pobrinem za sebe kad sam raspoložena. Ah stalno sam raspoloženaotkako sam upoznala Brejdena i sve češće pomišljam na to da se upustim snekim u vezu na jednu noć.

Naravno, tad se setim kako je to kad se probudiš u nepoznatom krevetuizmeđu dva nepoznata mladića i nemaš pojma šta se desilo, te takve misliodmah ispare.

Samo... ne shvatam kako neko može toliko da me privlači. Neko kogagotovo ne poznajem.

Ulazna vrata se zalupiše i prenuše me iz misli. Natočila sam vodu da namskuvam čaj.

„Ćaaaao", zapevušila je Eli veselo kad je ušla u kuhinju. Stomak mi jezakrčao od mirisa kineske hrane. „Kako si provela dan?" Spustila je hranu na stoi odmah sam joj pomogla da izvadi sve iz kesa.

„Dobro", promrmljala sam i zagrizla kreker s kozicama.Kad smo napokon sele jedna naspram druge, zabrinuto me je pogledala.„Jesi li dobro?"Nisam. Bila sam u teretani i dobila napad panike pred gomilom neznanaca. O, i tvoj

zavodljivi drkadžija od brata ne izlazi mi iz glave ili iz seksualnih fantazija. Zagorela sam,nadrndana sam i to mi se ne sviđa. „Spisateljska blokada."

„O, to je šugavo. Doživela sam to samo kad sam pisala o istraživanjima. Nemogu ni da zamislim koliko je loše kad pišeš roman."

„Veoma neprijatno."Nekoliko trenutaka smo jele u tišini. Primetila sam da je Eli napeta.„Jesi li lepo provela dan?"Usiljeno se osmehnula pa uzela zalogaj pirinča s karijem. Kad je sažvakala,

klimnula je glavom.„Počinjem da osećam pritisak zbog toga što sam postdiplomac."„Ah, radosti studentskog života."Eli je promrmljala nešto u znak slaganja. Pošto je čitav minut ćutala i zurila

u sto, zapitala je:,,I... kako ti se Adam čini?"To stidljivo pitanje došlo je iz vedra neba. Ha. Znala sam da tu ima nečega.„Ne znam. Nisam imala prilike da razgovaram s njim. Sladak je. Deluje

druželjubivo."Eli izgleda sanjalački. Bez šale. Sanjalački. Viđala sam takav izraz samo u

filmovima. Devojka se ozbiljno zacopala.

37

„Adam je divan. On i Brejden se druže celog života. Kad Brejden nije plašiomoje momke u srednjoj, onda je Adam to radio." Pocrvenela je i odmahnulaglavom. „Pratila sam ga svugde kad sam bila klinka."

Ne znam šta me je nateralo...„Zabavljate li se?"Eli se brzo zagledala u mene.„Ne. Što? Zar tako izgleda?"Dobro. Nije trebalo to da je pitam.„Malo."„Ne." Odlučno je odmahnula glavom. „Samo smo prijatelji. U svakom

slučaju, Brejden mi stalno govori da je Adam nepopravljivi ženskaroš. I previšega doživljavam kao brata da bi bilo nečeg... znaš... više..." Zaćutala jeneuverljivo.

Jedno mi je jasno: nikad neću morati da se pitam laže li me ili ne. Očajna jelažljivica.

„Dobro."„Zabavljaš li se ti s nekim?"Prokletstvo. Sama sam kriva. Prva sam pitala.„Ne. Ti?"„Ne." Uzdahnula je. „Kad si se poslednji put zabavljala s nekim?"Računa li se seks kao zabavljanje? Slegnula sam ramenima.,,A ti?" Eli je skupila usne i spustila trepavice da sakrije iznenadan grub

pogled. Odjednom me je preplavio snažan zaštitnički nagon, što me je đavolskiiznenadilo. „Eli?"

„Pre devet meseci."I šta ti je đubre uradilo? „Šta se desilo?"„Zabavljali smo se pet meseci. Rekao mi je da radi u agenciji za

zapošljavanje u Glazgovu. A zapravo je bio iz suparničke građevinske firme izEdinburga, koja se nadmetala s Brejdenom za sjajnu parcelu u Komeršel kveju.Ispostavilo se da me je samo koristio ne bi li dospeo do Brejdena i saznao kolikoće on da ponudi kako bi njegova kompanija ponudila više. Suvišno je reći da seveza nije dobro okončala. On je završio sa slomljenim nosom, a Brejden je kupioparcelu."

Podigla sam obrvu i u sebi čestitala Brejdenu što je pokazao tom seronji.„Brejden ga je prebio?"„Ne." Eli odmahnu glavom. „Brejden se ne tuče. Odavno to ne radi. Adam

ga je izlemao."

38

Široko sam joj se osmehnula.„Ne bi trebalo da podržavam nasilje, ah... bravo za Adama."Eli se nasmejala pa uozbiljila.„Samo mi je drago što Brejden nije imao poslovne probleme zbog moje

naivnosti."Sigurna sam da Brejden nije brinuo zbog toga. Ne znam otkud to znam, ali

jednostavno znam. Svako ko nije slep i gluv vidi koliko mu Eli znači.„Neverovatno mi je da se neko upusti u tako nešto, da uradi nešto gnusno

zbog zemljišne parcele."„Komeršel kvej je zaista nešto posebno. Ekskluzivni restorani, plastični

hirurzi, pomodni kafići... Brejden tamo gradi luksuzne stanove i zaradiće odpola miliona do milion za stanove na poslednjim spratovima. To je velikazarada."

Muka mi je što je iko mogao da koristi tako slatku devojku radi zarade.„Momci su grozni."Eli podiže šolju čaja u znak slaganja.Pošto smo još malo jele u tišini, Eli se nakašljala.„Malopre sam primetila nekoliko porodičnih fotografija u tvojoj sobi. Znaš

da možeš da ih staviš u dnevnu sobu ili gde već hoćeš. Ovo je sad i tvoj dom."Ukočila sam se na pomen svoje porodice, i dalje se pribojavajući još jednog

napada panike.,,U redu je."Čula sam kako je uzdahnula i pripremila sam se.„Ne pričaš mnogo o njima."Zar je već vreme za to? Rijan je trebalo šest nedelja da sazna. Stomak mi se

zgrčio i odgurnula sam tanjir pa se naslonila da uzvratim njen zabrinuti pogled.Sad smo cimerke, slažemo se iznenađujuće dobro s obzirom na to koliko smorazličite i vreme je da stavim karte na sto.

„Porodica mi je mrtva", rekla sam ravnim glasom, bez žalosti, bez suza, bezičega. Odmah je prebledela. „Ne govorim o njima. Nikad."

Ne znam šta sam očekivala. Pošto je Eli tako otvorena i blaga, pomislila samda će možda pokušati da me navede da se otvorim. Ali ponovo me je zapanjila.

„Dobro", odgovorila je. Videla sam kako se trudi da sakrije sažaljenje upogledu.

,,U redu." Uputila sam joj slabašan, ohrabrujući osmeh. Uzvratila mi je iramena su joj se opustila.

Minut kasnije je promrmljala:

39

„Znaš, nekad ulivaš strah."Pokunjeno sam izvila usne.„Znam. Izvini.",,U redu je. Navikla sam na Brejdena."Kao da je čuo njegovo ime, Elin mobilni zasvetli i ime Brejden pojavi se na

ekranu. Odmah se javila, ali bez uobičajene vedrine. Izgleda da moja pokojnaporodica ubija raspoloženje.

Ne znam kako, ali Eli me je nagovorila da izađem s njima. Nosim haljinukoju sam pozajmila iz njenog ormana. Elini i Brejdenovi prijatelji sede nakaučevima oko niskog stočića u kafiću na mostu „Džordž IV". Brejden nas jepozvao pre dva sata. Naravno, ja sam bila spremna pre sat vremena. Eli sebeskonačno dugo spremala i shvatila sam zašto kad se osmehnula Adamu.

„Društvo, ovo je moja nova cimerka Džoslin." Okrenula se prema meni.„Džoslin, ovo su Džena i Ed."

U taksiju mi je ispričala ko su oni. Džena, slatka plavuša s neobičnimnaočarima i dijamantskim vereničkim prstenom, najbolja joj je drugarica isprema doktorat kao i ona. Njen verenik je Ed, nizak, plav, moderan štreber.

„Znaš Adama i Brejdena." Osmeh joj je malo izbledeo kad je spazila devojkuprilepljenu za Brejdena. Ima svetlu, gotovo belu kosu, krupne plave oči, dugačkeudove i pune, napućene usne. ,,A ovo je Holi. Brejdenova devojka."

Odmah sam se setila da je Eli ne voli. Po podrugljivom osmejku koji joj jeHoli uputila vidi se da je netrpeljivost obostrana. Pozdravila sam se sa svima,izbegavajući Brejdenov pogled i ne obazirući se na to koliko mi srce lupa samozato što sam blizu njega i njegove devojke. Nema šanse da klonem duhom zbogtoga što ona podseća na Džo: moja sušta suprotnost na sve moguće načine.

Eli je otišla po piće, a ja sam sela pored Džene i pokušala da gledam bilo gdeosim u par zdesna.

„Jesi li se smestila, Džoslin?", upita Adam s druge strane stola.Zahvalno sam mu se osmehnula.„Jesam, hvala. Zovi me Džos."„Slažeš li se s Eli?"Nešto u njegovom glasu odalo je da to nije pitanje iz puke znatiželje. Brine

za moju cimerku. Zapitala sam se jesu li Elina osećanja uzvraćena.„Divno se slažemo. Ona je sjajna devojka."Dopao mu se moj odgovor.

40

„Super, drago mi je. Eli mi kaže da pišeš knjigu."„O bože", umeša se Holi s grlenim engleskim naglaskom. Mrzim što joj je

naglasak tako kul. „Dragi, jesam li ti rekla da su objavili knjigu moje drugariceŠeri?"

Brejden odmahnu glavom i brzo mi dobaci pogled. Odmah sam okrenulaglavu, praveći se da sam oduševljena Holinim vestima o toj tajanstvenoj Šeri.

„Šeri mi je najbolja drugarica kod kuće", objasni Holi svima. Utom se Elivratila s pićem. Pomerila sam se da joj napravim mesto. „Ona piše divne knjige."

„O čemu su?" upita Ed uljudno. Pogledala sam Dženu i videla da sezgledala s Eli. Čini mi se da devojke baš ne trpe Holi.

„O, prosto su neverovatne. Govore o devojci iz doma za siromašne koja sezaljubila u muškarca koji je poslovan čovek i pritom ima neku staru engleskutitulu... grof ih tako nešto. Veoma romantično. I stil joj je neverovatan. Ona jeprosto neverovatna."

Dobro. Očigledno je neverovatna.„Dakle, to je istorijski roman?", nastavi Ed.„Ne." Zbunjeno je odmahnula glavom.„Holi", Brejden je izgledao kao da se trudi da ne prasne u smeh, „domovi za

siromašne više ne postoje. Jesi li sigurna da nije istorijski roman?"„Pa, Šeri nije rekla da jeste."„Pa siguran sam da si u pravu", reče Adam srdačno. Elina ramena su se

zatresla zbog dobro sakrivene ironije u njegovom odgovoru. Trudila sam se dane pogledam Brejdena.

„Džena, kad je proba venčanice?" upita Eli i proviri iza mene.Džena se vragolasto osmehnula.„O, za čitavu večnost. Zabranili su mi da idem kod mame jer stalno otvaram

njen plakar da zurim u venčanicu."„Kad je venčanje?" pitala sam, trudeći se da budem druželjubiva.„Za pet meseci", odgovorio je Ed i pogledao Dženu s ljubavlju.Au. Muškarac koji se ne plaši da pokaže šta oseća. To me je razoružalo i

ponovo je iskrsla uspomena na tatu kako se osmehuje mami. Otpila sam gutljaj ipotisnula to sećanje pod svoju čeličnu odlučnost.

Eli tiho zapišta pored mene:„Trebalo bi da vidiš Dženinu haljinu. Mi ćemo..."„O, dragi", prekinula ju je Holi. „Jesam li ti rekla da se Lisa udaje u oktobru?

Rekla sam joj da je to grozno godišnje doba za venčanje, ali ona hoće da se uda

41

na jesen. Jesi li ikad čuo tako nešto? U svakom slučaju, venčaće se u nekompromajnom zamku u mestu zvanom Oben pa ćemo morati da nađemo smeštaj."

„Zamak Barkaldin." Brejden klimnu glavom. „To je lepo mesto za venčanje."„Možda na leto, ali ne u oktobru."I tako je prošao sledeći sat. Kad god bi neko nešto spomenuo, Holi bi

preuzela reč, a toliko je glasna da je nadjačavala žamor punog kafića. Veoma jeodbojna i odmah mi je bilo jasno zašto je Eli ne podnosi. Holi je glasna,neprijatna i potpuno zaokupljena sobom. Još gore je što mi se čini da Brejdenposmatra kako reagujem na nju. Šta ga briga šta ja mislim?

Pošto mi je potreban predah od Holinog glasa, koji mi je isprva biošarmantan a sad me veoma iritira, ponudila sam da donesem sledeću turu.Opušteno sam sela za šank, naručila i uživala u tišini šank je u drugom deluprostorije, iza zida i niz hodnik, daleko od Holinog glasa.

Ali onda je on morao da pođe za mnom, zar ne?Vrelina mi oprlji desni bok kad me je očešao kako bi se naslonio na šank.

Njegova kolonjska voda mi je zagolicala nos i ponovo sam osetila one leptiriće.„Dakle... ti si spisateljica?"Prvi put da me pita nešto a da mu glas ne odiše seksualnim zadirkivanjem.

Podigla sam pogled prema njemu i iznenadila se iskrenom radoznalošću unjegovim svetlim očima. Osmehnula sam se pomalo potcenjivački prema sebi.Nisam još spisateljica.

„Pokušavam da postanem spisateljica."„Šta pišeš?"Pomislila sam na mamu i duboko udahnula da potisnem tu misao.„Fantastiku."Blago je izvio obrve kao da nije očekivao takav odgovor.„Zašto fantastiku?"Šanker mi je pružio račun. Ali Brejden je platio pre nego što sam stigla da

otvorim tašnu.„Ja ću da platim", rekla sam.Odmahnuo je rukom kao da sam poludela.„Pa?" pitao je dok je uzimao kusur. Šanker je stavio pića ispred nas, ali

Brejden nije pokazao želju da se vrati do našeg stola.Uzdahnula sam, znajući da je bolje da što pre odgovorim ako hoću da se

brzo sklonim od njega.„Zato što tamo stvarnost nema nikakvu moć. Moja mašta vlada svime."Zažalila sam čim sam to izgovorila. Neko ko je pametan može da čita

42

između redova. A Brejden je pametan. Pogledi su nam se sreli i razmenili smoprećutno razumevanje. Napokon je klimnuo glavom.

„Shvatam zašto je to privlačno."„Da." Odvojila sam pogled od njega. Dovoljno je loše što me je video nagu.

Ne mora i da mi ogoli dušu.„Drago mi je što se ti i Eli lepo slažete."„Veoma si zaštitnički nastrojen prema njoj, zar ne?"„To je eufemizam."„Zašto? Ona je mnogo jača nego što misliš."Naborao je obrve dok je razmišljao o tome.„Nije reč o njenoj snazi. Možda njen izgled i način na koji priča mogu

navesti ljude da pomisle kako je krhka. Znam da nije tako. Eli može da seoporavi od loših stvari bolje od ikoga koga znam. Nije to posredi, već da sepostaram da joj se ništa loše ne desi. Previše je fina za svoje dobro i više sam putavideo kako su je povredili ljudi koji su tvrdili da im je stalo do nje."

Ne zavidim mu na tom zadatku.„Da, to mi je jasno. Eli je vrlo otvorena."„Za razliku od tebe."Ta primedba me je trgla. Obazrivo sam ga odmerila.„Zašto to kažeš?"Oči mu ispituju, burgijaju, pokušavaju da udu u mene. Uzmakla sam, a on

mi se primakao.„Čuo sam šta je Eli rekla o tebi. A vidim i kako se ponašaš sa mnom. Trudiš

se da ne odaš ništa."Odbij. „Kao i ti. Ne znam ništa o tebi."„Mene nije teško upoznati." Brzo mi se osmehnuo. „Ali ti... Mislim da si

napravila umetnost od uzdržanosti i vladanja sobom."Prestani da me analiziraš. Prevrnula sam očima.„Misliš li da sam pokazala koliko vladam sobom kad sam te gađala

krpom?"Nasmejao se i taj duboki zvuk mi je odjeknuo niz kičmu.„Pošteno." A onda mi je ponovo dobacio onaj pogled onaj zbog koga mi se

čini da mi gura dugačke, muževne prste u gaćice. „Izgledaš divno večeras."Pocrvenela sam u sebi. Spolja sam se podsmehnula.„Kao i tvoja devojka."Brejden je teško uzdahnuo zbog moje značajne primedbe i podigao nekoliko

čaša sa šanka.

43

„Nisam time mislio ništa, Džoslin. To je samo kompliment."Nije. Igraš neke igrice sa mnom. A ako ćemo često da se viđamo, želim da prestaneš s

tim. „Stvarno? Pričaš li sa svima kao sa mnom?",,A kako pričam s tobom?"„Kao da si me video nagu."Brejden se osmehnuo i vrelina mu zasja u pogledu.„Ne. Ali nisam svakoga video golog."Iznervirano sam odmahnula glavom.„Znaš na šta mislim."Samo što nisam poskočila od njegovog toplog daha kad se nagnuo da mi

tiho kaže na uvo:„Sviđa mi se kako reaguješ."Odmakla sam se. Je li to izazov? Dobro. Sad mi je dosta.„Prestani. Ti si Elin brat i verovatno ćemo se često viđati pa ne bih volela da

mi bude neprijatno u tvom društvu."Namrštio se.„Ne želim da ti bude neprijatno." Ponovo me je ispitivački pogledao, ali

ovog puta nisam odala ništa. Duboko je uzdahnuo i klimnuo glavom. „Dobro.Slušaj, žao mi je. Želim da se slažemo. Sviđaš mi se. Sviđaš se mojoj sestri. I voleobih da budemo prijatelji. Odsad više neću flertovati s tobom i zaista ću sepotruditi da zaboravim kako izgledaš kad si gola."

Spustio je pića na šank i pružio mi ruku. U očima mu je novi pogled.Molećiv, dečački i veoma umiljat. Nimalo mu ne verujem, ali posegnula sam zanjegovom rukom, osmehnuvši se protiv volje. Čim sam mu dotakla dlan, svemalje na ruci mi se nakostrešiše.

Mislila sam da je varničenje koje osetite kad dodirnete nekoga ko vasprivlači samo mit rezervisan za laku žensku književnost i Holivud.

Ali nije.Pogledi su nam se sreli kad mi je toplina pojurila rukom. Golicanje među

nogama mi se pojačalo; želja u stomaku zajaukala. Vidim samo Brejdena,osećam samo Brejdenov miris, a telo mu je toliko blizu mog da mi se čini daosećam kako se svom snagom pribija uz mene. Trenutno ništa ne želim više odtoga da me odvuče u ženski toalet i grubo me pojebe uza zid.

Pojačao se Brejdenov stisak oko moje šake, svetle oči su mu potamnele iznala sam... i on mene želi.

„Dobro", promrmljao je s opasnim izrazom i nagnuo se toliko blizu da samosetila njegov dah na usnama. „Mogu to da uradim. Ako ti možeš da se

44

pretvaraš, mogu i ja."Izvukla sam šaku iz njegove, trudeći se da mi ne zadrhti kad sam posegnula

za čašama. Brejden je podigao one koje je spustio zbog ovog prokletogrukovanja. Mrzim što je u pravu. Naša privlačnost je nuklearna. Nikad nisamosetila tako nešto.

Zbog toga je Brejden Karmajkl veoma opasan po mene.I moram to da sakrijem. Bezbrižno sam ga pogledala.„Ne pretvaram se." Krenula sam pre nego što je stigao išta da kaže,

zahvalna što nas zid skriva od društva za stolom. Bilo bi užasno da je iko videošta se desilo među nama.

Brejden je seo pored Holi i dodao čaše njoj i Adamu. Pogledi su nam senačas ukrstili i podrugljivo učtivo mi se osmehnuo pre nego što se zavalio iprebacio ruku preko naslona Holine stolice. Devojka mu se osmehnula i prisnomu spustila manikiranu šaku na butinu.

„Dragi, upravo sam pričala Eli o Gučijevoj haljini koju sam videla nainternetu. Mislila sam da bi mogao da me odvedeš u Glazgov da je probam.Dopašće ti se. Vredi je kupiti." Zatreptala je lažnim trepavicama.

Niko ne mora da mi kaže kako je mislila da je vredi kupiti Brejdenovimnovcem. Zgrožena, otpila sam gutljaj i pokušala da se ne obazirem na njih.Nažalost, Holi nije htela da je ignorišem.

„I, Džoš, kako možeš da priuštiš sebi taj divan stan s Eli?"Svi pogledi su se zaustavili na meni.„Zovem se Džos."Slegnula je ramenima i škiljeći se osmehnula. Odjednom sam se zapitala nije

li videla poglede koje smo Brejden i ja razmenili.Sranje.,,I?", navalila je, pomalo kučkasto.Da. Svakako ih je videla.„Moji roditelji." Popila sam još jedan gutljaj i pitala Dženu voli li svoj posao

u Turističkoj organizaciji Škotske.Holin glas je presekao moje pitanje.„Kako to misliš, 'tvoji roditelji'?"Začepi gubicu, curo! Pogledala sam je s jedva prikrivenom zlovoljom.„Njihovim novcem."„O." Naborala je nos kao da je iznenada nešto strahovito zasmrdelo. „Živiš

od novca svojih roditelja? U tvojim godinama?"O, nije trebalo to da kaže. Otpila sam još jedan gutljaj i uputila joj

45

upozoravajući osmeh koji poručuje ne igraj se sa mnom, srce. Nećeš pobediti. Nijeshvatila upozorenje.

„Dakle, oni sve plaćaju? Zar te ne grize savest?"Svakog jebenog dana. „Jesi li svojim novcem kupila te lubutenke... ili

Brejdenovim?"Eli se zagrcnula od smeha i brzo otpila gutljaj da priguši kikot. Potapšala

sam je po leđima, podržavajući je u glumi. Kad sam ponovo pogledala Holi,streljala me je pogledom, crvena kao paprika. Rekla sam svoje. Izbegla odgovor.Pokazala pokvarenoj kučki gde joj je mesto.

„Znači, ljudi mogu da se venčaju u zamku Stirling?" Nastavila sam razgovorsa Dženom. „Samo sam jednom bila tamo, ali stvarno je prelepo..."

46

PETO POGLAVLJE

ve večeri kasnije, opuštala sam se u kadi posle napornog vežbanja uteretani kad sam čula Elin radosni uzvik. Podigla sam obrvu i nisam

se iznenadila kad je dve sekunde kasnije pokucala.„Mogu li da uđem?", pitala je smejući se.Šta god da se desilo, očigledno jedva čeka da mi ispriča. Spustila sam

pogled da proverim da li me mehurići dovoljno pokrivaju.„Naravno", odgovorila sam. Eli je otvorila vrata i ušla s dve čaše vina i

zadovoljnim izrazom. Prihvatila sam pruženu čašu i osmehnula se jer joj jedobro raspoloženje zarazno. „Šta se dešava?"

„Pa", osmehnula se od uva do uva, „posle šest groznih meseci, Brejden jekonačno šutnuo Holi."

Otpuhnula sam u čašu, ne obraćajući pažnju na to kako mi se stomak stegaokad sam čula te vesti.

„To je tvoja uzbudljiva vest?"Eli me pogleda kao da sam rekla nešto ludo.„Naravno. To je najbolja vest posle boga pitaj koliko. Holi je najgora od svih.

Znaš, mislim da je ono veče kad smo zajedno izašli bilo poslednja kap u čaši.Brejden je izgledao kao da se stidi zbog nje. Bilo je krajnje vreme da šutne tudvoličnu, narcisoidnu, dosadnu otimačicu para."

Klimnula sam glavom, setivši se kako je otvoreno flertovao sa mnom.„Da. Ionako bi je na kraju verovatno prevario."Elina radost nestade istog časa. Namrštila mi se. Podigla sam obrvu zbog

njene reakcije.„Brejden nikad ne bi prevario devojku."Ona stvarno misli da on hoda po vodi. Nakrivila sam glavu i uputila joj

pogled koji je verovatno na granici snishodljivosti i želje da joj otvorim oči.„Molim te, Eli. On je od onih što flertuju sa svima što nose suknju."Eli me je načas pogledala pa se naslonila na pločice, nesvesna pare koja će

joj verovatno pokvasiti majicu. Očigledno je zaboravila na slavlje zbog mojenegativnosti.

„Moraš da znaš nešto o Brejdenu. On nikad ne bi prevario devojku. Nijesavršen znam to. Ali recimo samo da nikad ne bi bio tako pokvaren ih neiskrenprema nekome. Kad god mu je zanimanje opalo i preusmerilo se na neku novu,bio je iskren prema svojoj devojci i raskinuo pre nego što se upustio u novu

D

47

vezu. Ne kažem da mu stav nekad nije šugav, ali bar je iskren."Znatiželjna zbog njene sigurnosti, otpila sam gutljaj vina pre nego što sam

pitala:„Je li neka njega prevarila?"Tužno mi se osmehnula.„Nije na meni da pričam o tome."Au. Ako Eli ćuti, onda mora da je to veoma bolna tema za Brejdena.„Dovoljno je reći da je serijski monogamista koji skače iz jedne veze u

drugu. Holi je trajala duže od većine, verovatno zato što je često putovala najug." Eli mi uputi vragolast, gotovo znalački pogled. „Pitam se koja li mu je sadzapala za oko."

Pažljivo sam je pogledala. Zna li nešto? Je li videla varnice među nama?,,I pitam se hoće li ga ta konačno dozvati pameti. Potrebna mu je doza

stvarnosti."Promrmljala sam nešto nerazumljivo, ne želeći da je ohrabrujem ako misli

na mene.„Izvini što sam te prekinula dok se kupaš.",,U redu je." Podigla sam vinsku čašu. „Donela si crno vino. Obe smo

zadovoljne."„Jesi li ti nekad prevarila nekoga?"Opa. Otkud takvo pitanje?„Pa?"Proverava li jesam li dobar izbor za njenog brata?Pogledala sam je pravo u oči kako bi videla da sam potpuno ozbiljna i

odgovorila iskrenije nego ikad u nadi da će odustati od daljeg ispitivanja.„Nikad se ne zbližavam dovoljno da bi došlo do toga." Moj odgovor kao da

ju je razočarao, što je samo potvrdilo moju pretpostavku daje imala neke ideje oBrejdenu i meni. „Ja se ne zabavljam s momcima, Eli. Ne umem to."

Klimnula je glavom, pomalo izgubljenog izraza.„Nadam se da će se to promeniti."Neće. „Možda."„Dobro. Ostaviću te da se kupaš. A da", zaustavila se i okrenula prema

meni, „moja mama u nedelju sprema pečenje za celu porodicu. Pozvana si ovenedelje."

Iznenadna hladnoća prožela je toplu vodu i stresla sam se. Nisam bila naporodičnom skupu od srednje škole.

„Ne želim da smetam."

48

„Nećeš smetati. I ne prihvatam odbijanje."Slabašno sam se osmehnula i iskapila celu čašu čim je zatvorila vrata za

sobom. Osetivši kako mi vino ključa u stomaku, pomolila sam se za čudo koje ćeme spasti tog porodičnog okupljanja.

U petak sam zakasnila na posao. Eli je odlučila da nam spremi večeru, što sepretvorilo u katastrofu koja se nije mogla spasti. Na kraju smo večerale urestoranu i izgubile pojam o vremenu jer smo se raspričale o poslu njenomistraživanju i mojoj knjizi. Ona se vratila kući da legne zbog strašne glavoboljekoja ju je iznenada skolila, a ja sam požurila u klub. Pogledala sam Džo saizvinjenjem dok sam prolazila kroz šank prema prostoriji za osoblje. Upravosam stavila stvari u ormarić kad mi je mobilni zazvonio.

Rijan. „Ćao, draga, mogu li da te pozovem kad uzmem pauzu? Zakasnilasam na smenu."

Rijan šmrknu.„Dobro."Srce mi je stalo. Rijan plače? Ona nikad ne plače. Mi nikad ne plačemo.„Rijan, šta se desilo?" Krv mi zahuča u ušima.„Raskinula sam sa Džejmsom." Glas joj je prepukao.Jebiga.„Šta se desilo?" O bože, zar ju je prevario?„Zaprosio me je."Zavladala je tišina dok sam pokušavala da shvatim šta je rekla.„Dobro. Zaprosio te je i ti si ga ostavila?"„Naravno."Šta sam propustila?„Ne kapiram."Rijan je zarežala. Doslovno zarežala.„Kako možeš da ne kapiraš, baš ti, Džos? Zato sam te i zvala! Ti bi trebalo

da jebeno znaš!"„Pa, ne znam, te prestani da vičeš na mene", odbrusila sam i osetila žaoku u

grudima zbog Džejmsa. On obožava Rijan. Ona mu je ceo svet.„Ne mogu da se udam za njega, Džos. Ne mogu da se udam ni za koga.

Brak sve upropasti."Odjednom mi je sinulo: ulazimo u zabranjenu zonu. Reč je o njenim

roditeljima. Znam da su razvedeni, ali to je sve što znam. Mora da postoji nešto

49

gore, nešto dublje, čim je Rijan digla ruke od Džejmsa.„On nije tvoj otac. Vas dvoje niste tvoji roditelji. Džejms te voli."„Šta pričaš, dođavola, Džos? Ko si ti, jebote, i šta si uradila s mojom

drugaricom?"Zastala sam. Možda stvarno provodim previše vremena s nělå012. Ona utiče

na mene.„Pošteno", promrmljala sam.Rijan uzdahnu s olakšanjem.„Dakle, misliš da sam ispravno postupila."„Ne", odgovorila sam iskreno. „Mislim da si se usrala od straha. Ali pošto

sam i ja takva, znam da ti niko neće promeniti mišljenje."Zaćutale smo, samo smo disale u telefon, osećale sponu i olakšanje što

postoji još neko ko je toliko poremećen.„Jesi li razmislila o stvarnosti, Rijan?", prošaputala sam napokon. „Na

Džejmsa s drugom devojkom."Zagrcnut zvuk dopluta kroz slušalicu. Saosećam s njom svim srcem.„Rijan?"„Moram da idem." Prekinula je vezu. Znam da je prekinula kako bi plakala.

Mi nikad ne plačemo.Obuze me duboka seta. Poslala sam joj poruku u kojoj sam je savetovala da

razmisli pre nego što uradi nešto zbog čega će se kajati. Poželela sam da nisamtoliko načeta, da Rijan ima najbolju drugaricu koja je jaka i ne boji se da voli kakobi joj pružila primer onoga što je moguće. Umesto toga, ja sam opravdanje zanjenu nerazumnost. Ohrabrujem je u tome.

„Džos?"Podigla sam pogled prema Krejgu.„Molim?"„Možeš li malo da pomogneš, molim te?"„Naravno."„Jesi li za brzo kresanje posle smene?"„Nisam." Odmahnula sam glavom i pošla za njim, suviše tužna da bih se

šegačila s njim.

Nedelja je osvanula dok sam trepnula. Zbog zaokupljenosti knjigom i Rijankoja i dalje izbegava moje pozive i straha od razgovara sa Džejmsom kako misvojom patnjom ne bi probušio još jednu rupu u srcu, nisam stigla da smislim

50

izgovor kako bih izbegla večeru s Elinom porodicom.Umesto toga, našla sam se u taksiju s njom. Radosna zbog toplog dana,

obukla sam šorc iz Topšopa i lepu, maslinastozelenu, svilenu majicu na bretele.Pošle smo prema Stokbridžu i doslovno pet minuta kasnije zaustavile se predzgradom koja umnogome podseća na našu.

Kad smo ušle, nisam se iznenadila ni što dom Nikolsovih izgleda kao naš:ogromne sobe, visoke tavanice i prijatan nered koji me podseća na Eli. Sad znamod koga je to nasledila.

Elodi me je pozdravila kao prava Francuskinja poljupcem u oba obraza. Kaoi Eli, visoka je i ima nežnu lepotu. Ne znam zašto sam očekivala da imafrancuski naglasak iako mi je Eli rekla da joj se majka preselila u Škotsku sa četirigodine.

„Eli mi je mnogo pričala o tebi. Kaže da ste se brzo sprijateljile. Veoma mi jedrago zbog toga. Malo sam brinula kad je rekla da će uzeti cimerku, ali sve jelepo ispalo."

Osetila sam se kao da ponovo imam petnaest godina zbog Elodinogmajčinskog stava.

„Jeste", odgovorila sam srdačno. „Eli je sjajna."Elodi se široko osmehnula, zbog čega je izgledala dvadeset godina mlađe i

veoma nalik najstarijoj ćerki.Sledilo je upoznavanje s Klarkom, neupadljivim tamnokosim čovekom s

naočarima i srdačnim osmehom.„Eli nam je rekla da si spisateljica."Zajedljivo sam joj se osmehnula. Ona svima govori da sam spisateljica.„Trudim se da postanem."„O čemu pišeš?", upita me Klark i pruži mi čašu vina.Okupili smo se u dnevnoj sobi, a Elodi je otišla u kuhinju da proveri je li sve

spremno.„Fantastiku. Pišem fantastični serijal."Klark se neznatno razrogačio iza naočara.„Obožavam fantastiku. Znaš, rado ću pročitati rukopis pre nego što ga

pošalješ izdavačima."„Hoćete da budete probni čitalac?"„Da. Ako hoćeš."Setivši se da je Klark bio univerzitetski profesor i da je navikao da ocenjuje

radove, njegova ponuda me je veoma obradovala. Zahvalno sam se osmehnula.„To bi bilo sjajno. Vaša ponuda mi zaista znači. Naravno, nisam ni blizu

51

završetku."„Pa, samo mi javi kad završiš."Široko sam se osmehnula.„Hoću. Hvala."Počela sam da se pitam kako ću pregrmeti ovu porodičnu večeru kad sam

čula dečji smeh.„Tata!" Dečji glas dolebde hodnikom, a uskoro se i dečak pojavi na vratima.

Potrčao je prema Klarku, lica ozarenog od uzbuđenja. To je sigurno Deklan, Elindesetogodišnji polubrat. „Tata, vidi šta mi je Brejden doneo." Gurnuo jenintendo i dve igrice Klarku ispred nosa.

Klark ih je pogledao i osmehnuo se.„Jesi li to hteo?"„Da, to je najnoviji model."Klark je pogledao prema vratima i coknuo, glumeći neodobravanje.„Rođendan mu je tek sledeće nedelje. Potpuno ćeš ga razmaziti."Okrenula sam se i dlanovi su mi se oznojili čim sam ugledala Brejdena na

vratima. Drži ruku oko ramena Eline umanjene kopije. Tinejdžerka se privila uznjega. Njene guste šiške i kratka frizura odaju izuzetan stil za tako majušno biće.Pogled mi se nije zadržao na mini Eli, za koju sam pretpostavila da je Hana. Ne,nehotice sam Brejdena upijala pogledom.

Privlačnost mi uspali krv.Brejden nosi crne farmerke i sivu majicu. Prvi put ga vidim ležerno

odevenog, prvi put vidim te snažne bicepse i široka ramena.Osetila sam pulsiranje među nogama i brzo skrenula pogled. Mrzim što mi

telo tako reaguje na njega.„Znam", odgovori Brejden. „Ali nisam hteo da još jedno nedeljno popodne

slušam kako mi kuka o prokletoj konzoli."Deklan se samo nasmejao i spustio pobednički pogled na igru. Seo je pored

očevih nogu i odmah stavio igricu Super Mario u konzolu.„Vidite šta sam ja dobila." Hana je podigla nešto što liči na kreditnu karticu.

Zaboga, nadam se da nije.Klark zaškilji.„Šta je to?"Hani oči zasjaše.„Stvarno veliki poklon-kupon za knjižaru."„Lepo." Eli joj se široko osmehnula i pružila ruku prema njoj. „Šta ćeš da

kupiš?"

52

Mlada sestra otrča do nje i privi se uz nju na kauču. Uputila mi je stidljivosmeh pre nego što je pogledala Eli.

„Hoću da kupim jedan novi vampirski serijal."„Hana je knjiški moljac", objasni promukao glas iznad moje glave.Okrenula sam se i ugledala Brejdena kako stoji pored kauča i gleda me s

prijateljskim osmehom. Iako malo zbunjena njegovim promenjenim stavom,uzvratila sam mu osmeh.

„Vidim." Roj leptirića mi se probudio u stomaku. Lecnula sam se u sebi paodvratila pogled. Nije mi palo na pamet da će i Brejden doći, mada je trebalo jermi je Eli rekla kako je on važan deo njene porodice.

„Jeste li zahvalili Brejdenu?", upita Klark decu i skrenu mi pažnju s oličenjaseksepila pored mene.

Deca promrmljaše da jesu.„Hana, Dek, ovo je moja cimerka Džos", predstavila me je Eli.Osmehnula sam im se.„Ćao." Hana mi je mahnula. Toliko je slatka da mi se nešto steglo u

grudima.„Ćao." Odmahnula sam joj.„Je l' voliš nintendo?", pitao je Deklan i ispitivački me odmeravao dok je

čekao odgovor. Vidim da od mog odgovora zavisi hoće li me prihvatiti ili neće.„O, da. Mario i ja smo stari ortaci."Nestašno se osmehnuo.„Imaš kul naglasak."„Kao i ti."Izgleda da ga je to obradovalo i brzo se ponovo posvetio igrici. Mislim da

sam prošla. Klark ga je potapšao po glavi.„Sine, utišaj to, molim te."Gotovo istog trena su poznati zvuči igrice utihnuli. Zaključila sam da mi se

ova deca dopadaju. Jeste da ih je Brejden razmazio i očigledno je da im ništa nenedostaje, ali veoma su lepo vaspitana, kao i Eli.

„Brejdene!" Elodi je požurila u sobu. Osmeh joj je bio širok i pun ljubavi.„Nisam čula kad si došao."

Brejden joj je uzvratio osmeh i čvrsto je zagrlio.„Je l' ti Klark dao piće?"„Nije, ali mogu i sam da se poslužim."„O, ne, pusti mene." Klark je ustao. „Pivo?"„Odlično, hvala."

53

„Sedi." Elodi je pogurala Brejdena prema naslonjači s moje desne strane.Sela je na rukonaslon i sklonila mu razbarušenu kosu sa čela. „Kako si? Čulasam da si raskinuo s Holi."

Zaista nisam doživela Brejdena kao nekoga ko voli da ga tetoše, ali samo jesedeo i izgledao kao da uživa u Elodinoj pažnji. Uzeo joj je šaku i s ljubavlju jojpoljubio zglobove prstiju.

„Dobro sam, Elodi. Prosto je bilo vreme za raskid."„Hm", odvrati Elodi i namršti se. Kao da se setila da sam tu, okrenula se

prema meni. „Upoznao si Džos, zar ne?"Brejden se osmehnuo i blag, gotovo kradomičan osmeh izvi mu uglove

usana. Ipak je prijateljski osmejak,bez seksualne primese. Ne znam da li da seradujem ih razočaram zbog toga. Glupi hormoni.

„Da, upoznao sam se sa Džoslin."Osetila sam kako mi se obrve skupljaju. Zašto me uporno zove Džoslin?Prestala sam da se mrštim čim se Klark vratio i razgovor uzeo maha. Davala

sam sve od sebe, odgovarala na pitanja i postavljala ih; međutim, nikad nisambila toliko zahvalna Eli. Priticala mi je u spas kad god bi njena majka počela dase zanima za moju porodicu i lako preusmeravala pitanja s mene na Elodi.Odahnula sam jer sam izbegla da ispadnem drska. Mislim da sam se dobrodržala. Čak sam se prijateljski, bez primesa seksualnosti, šalila s Brejdenom.

A onda smo prešli u trpezariju.Bilo je nečega u vezi sa smehom, pričom i larmom kad smo se smestili za sto

i poslužili se krompirom, povrćem i umakom uz velike komade pečene piletinekoju nam je Elodi stavila na tanjire. Dok sam sipala umak, njihovo ćeretanje,ljubav i toplina probudili su sećanja...

„Pozvala sam Miča i Arlin na večeru", rekla je mama i postavila još dva tanjira.Dru će večerati s nama pošto zajedno radimo školski projekat. Tata je upravo stavio maluBet u njenu visoku stolicu.

Tata uzdahnu.„Drago mi je što sam skuvao mnogo čilija pošto će Mič verovatno sve pojesti."„Budi pristojan", opomenu ga mama, osmehujući se. „Stići će svakog časa."„Samo kažem. Čovek baš može da pojede."Dru se zakikotala pored mene i pogledala mog tatu s obožavanjem. Njen otac je retko

kod kuće pa smatra mog Supermenom.„I kako napreduje rad?", upita mama dok nam je sipala sok od narandže.Tajanstveno sam se osmehnula drugarici. Nikako. Poslednjih sat vremena ogovarale

54

smo Kajla Remzija i Džud Džefri. Uglavnom smo Džud izgovarale kao „Džuuud" ikikotale se kao budale.

Mama je otpuhnula pošto je videla da smo se zgledale.„Razumem."„Ćao, komšije!", začu se glasan radostan glas kad su Mič i Arlin otvorili staklena

vrata i ušli bez kucanja. U redu je. Navikli smo na njihovu preteranu prisnost budući dasu jedini susedi koji blizu stanuju. Mama voli njihovi preteranu prisnost. Tata? Ne baš.

Posle mnogo pozdrava Mič i Arlin ne umeju samo jednom da kažu zdravo napokonsmo se smestili za sto da jedemo tatin čuveni čili.

„Zašto mi nikad ništa nisi skuvao?" požali se Arlin Miču pošto je pomalonepristojno uzdisala kad je probala prvi zalogaj tatinog čilija.

„Nisi mi tražila."„Kladim se da Sara nikad ne mora da traži Luku da kuva. Zar ne, Sara?"Mama molećivo pogleda tatu.„Ovaj..."„Da, tako sam i mislila."„Tata, Bet je ispustila sok."Klimnula sam glavom prema podu. Pošto joj je najbliži, nagnuo se da joj podigne

flašicu.„Moj tata nikad ne kuva", reče Dru ne bi li odobrovoljila Arlin.„ Vidiš?", promrmlja Mič s punim ustima. „Nisam jedini."Arlin se namrštila.„Šta hoćeš da kažeš time? Da je u redu što nikad ne kuvaš svojoj ženi samo zato što

neki drugi čovek to ne radi."Mič proguta zalogaj.„Dobro. Kuvaću."„Umeš li da kuvaš?", upita mama tiho. Čula sam kako se tata zagrcnuo zalogajem.Otpila sam gutljaj soka da sakrijem kikot.„Ne."Tišina je zavladala za stolom, a onda smo se svi zgledali pa prasnuli u smeh. Bet je

zacikala i majušnom ručicom udarila flašicu, ponovo je oborivši, na šta se svi još glasnijenasmejaše...

Za tim prizorom sledio je drugi božična večera. Pa večera za Dan zahvalnosti. Pamoj trinaesti rođendan...

Sećanja su izazvala napad panike.

55

Prvo mi se zavrtelo u glavi i brzo sam drhtavom rukom spustila činiju sumakom. Usledi golicanje na licu i hladan znoj mi izbi kroz pore. Srce mi tolikobrzo lupa da mi se čini da će pući. Grudi mi se stegoše. Teško dišem.

„Džoslin?"Grudi mi se brzo podižu i spuštaju dok plitko dišem. Pogledom sam

uplašeno potražila izvor glasa.Brejden.Ispustio je viljušku i nagnuo se preko stola, sa zabrinutom borom među

obrvama.„Džoslin?"Moram da izađem odavde.Treba mi vazduh.„Džoslin... Gospode", promrmlja Brejden i ustade, rešen da obiđe sto kako

bi mi pomogao.Skočila sam sa stolice i ispružila ruke da ga zaustavim. Bez reči sam se

okrenula i izjurila iz sobe. Otrčala sam niz hodnik do kupatila i zatvorila seunutra.

Drhtavim rukama sam podigla prozorsku dasku i zahvalno udahnula, iakoje vazduh topao. Svesna toga da moram da se smirim, usredsredila sam se nadisanje.

Nekoliko trenutaka kasnije telo i um su mi se smirili i klonula sam na šolju,omlitavelih udova. Iscrpljena sam. Drugi napad panike.

Sjajno.„Džoslin?" Brejdenov glas dokotrlja se kroz vrata.Zažmurila sam i zapitala se šta li ću, dođavola, reći. Obrazi su mi planuli od

stida.Mislila sam da sam to prebrodila. Prošlo je osam godina. Trebalo bi da sam

to prevazišla.Čula sam da se vrata otvaraju i otvorila oči. Ušao je zabrinuti Brejden i

zatvorio vrata za sobom. Načas sam se zapitala zašto je on došao za mnomumesto Eli. Pošto nisam rekla ništa, približio se i polako čučnuo kako bi mepogledao u oči. Prešla sam pogledom preko njegovog divnog lica i poželela damogu prekršiti sopstvena prokleta pravila. Bez veza i avantura za jednu noć stipovima koje jedva poznajem. To znači da Brejden ne dolazi u obzir, što je štetajer imam osećaj da bi me on mogao naterati da na neko vreme zaboravim na sve.

Čini mi se da smo se beskonačno dugo gledali ne progovarajući. Očekivalasam brojna pitanja jer mora da je svima, ili bar odraslima za stolom, jasno da sam

56

imala napad panike. Svakako se svi pitaju zbog čega, a ja zaista ne želim dapričam o tome.

„Bolje?", napokon je tiho pitao.Stani. To je to? Bez ispitivanja?„Da." Ne baš.Mora da je na mom licu pročitao odgovor jer je nakrivio glavu. Izraz mu je

zamišljen.„Ne moraš da mi kažeš."Neveselo sam se osmehnula.„Ostaviću te u uverenju da sam potpuno luda."Uzvratio mi je osmeh.„To već znam." Ustao je i pružio mi ruku. „Hajdemo."Obazrivo sam pogledala pruženu ruku.„Možda bi bilo bolje da odem.",,A ja mislim da bi ti prijalo malo ukusne hrane s dobrim prijateljima."Pomislila sam na Eli i koliko je srdačna i otvorena prema meni. Uvredila bih

je kad bih tek tako otišla, a otkrila sam kako ne želim da uradim ništa što bi jeotuđilo od mene. Kolebljivo sam prihvatila Brejdenovu ruku i pustila da mepovuče na noge.

„Šta da kažem?" Nema svrhe da se sad pretvaram kako sam hladna ipribrana. Video me je kad sam najranjivija. Dvaput.

„Ništa", uverio me je. „Ne moraš nikome ništa da objašnjavaš." Osmeh muje blag. Ne znam koji mi se više sviđa ovaj ili onaj zločesti.

„Dobro." Duboko sam udahnula i izašli smo. Držao mi je ruku sve doknismo stigli do trpezarije i odbila sam da obratim pažnju na ucveljenost kojusam osetila kad ju je pustio.

„Jesi li dobro, dušo?", upita Elodi čim smo ušli u trpezariju.„Malo ju je uhvatila sunčanica." Brejden je lako umirio Elinu mamu. „Jutros

je predugo bila na suncu.",,Oh." Majčinski se zabrinula za mene. „Nadam se da si bar stavila kremu sa

zaštitnim faktorom."Klimnula sam glavom i sela.„Samo sam zaboravila da stavim šešir."Napetost je popustila i razgovor se nastavio. Nisam se obazirala na Eline

sumnjičave poglede i zahvalno sam se osmehnula Brejdenu.

57

ŠESTO POGLAVLJE

pustila sam se do kraja večere, mada sam se radovala povratku kućikako bih mogla da se osamim. Rešena da ne dozvolim sećanjima da me

ponovo uhvate nespremnu, podigla sam zid oko njih i pokušala da uživam udruštvu Nikolsovih. To bar nije teško. Lako ih je zavoleti.

Brejden i Eli su me osujetili u nameri da budem sama jer su navalili da im sepridružim na piću s Adamom. Pokušala sam da se izvučem, ah Eli nije htela nida čuje. Kao da je naslutila da ću se kod kuće prepustiti mračnim mislima.

Pošto sam se pozdravila s Nikolsovima i obećala Elodi da ću ponovo doći,uhvatili smo taksi da svratimo do stana da uzmem tašnu. Imam samo mobilnikod sebe i odlučna sam da večeras niko pogotovo ne Brejden neće platiti pićeosim mene. Što mu manje dugujem, utoliko bolje.

Kad se taksi zaustavio ispred zgrade, srce mi se steglo čim sam videlavisoku, mršavu priliku što je sedela na stepeniku. Ustutnjalog srca, prva samizjurila iz taksija i pohitala do Džejmsa. Ustao je, a platnena torba mu je ostalapored nogu. Ima tamne podočnjake, lice mu je bledo i ispijeno, a uglovi usanastegnuti od bola i besa.

„Reci mi samo jedno. Jesi li je ohrabrila da me ostavi?"Zbunjena što mi se tako besno obratio, tupo sam odmahnula glavom i

obazrivo zakoračila prema njemu.„Džejmse, nisam."Uperio je prstom u mene, ogorčeno iskrivivši usta.„Vas dve ste tako sjebane... Mora da si nekako umešana u ovo."„Hej." Brejden je stao ispred mene i pribrano ah preteći rekao Džejmsu:

„Odbij."„Brejdene, u redu je." Pogledala sam Eli, koja se zapiljila u nas. Pokazala

sam na Brejdena i bez reči je zamolila. „Idite bez mene."„Neće moći." Brejden odmahnu glavom, ne skidajući pogled sa Džejmsa.„Molim te."„Brejdene." Eli ga povuče za lakat. „Hajde. Ostavimo ih malo same."Zlovolja mu je izbijala iz pogleda kad mi je oteo mobilni i stao da petlja s

njim.„Šta..."Posegnuo je za mojom šakom i sklopio mi prste oko telefona.„Sad imaš moj broj. Pozovi me ako ti zatrebam. Važi?"

O

58

Tupo sam klimnula glavom. Zurila sam u telefon u šaci dok je Eli odvlačilabrata. Pazi li to Brejden na mene? Brine li? Pogledala sam ga preko ramena. Nesećam se kad je neko uradio tako nešto za mene. Jeste da je sitnica, ali...

„Džos?"Džejmsov nestrpljivi glas prenu me iz misli. Teško sam uzdahnula.

Iscrpljena sam, ah znam da moram da rešim ovo.„Uđi." Prešla sam na stvar čim sam skuvala kafu i odnela je u dnevnu sobu.

„Rekla sam Rijan da greši. Nikad je ne bih ohrabrila da te ostavi. Ti si najbolje štojoj se desilo."

Džejms je odmahnuo glavom, s tugom u tamnim očima.„Izvini, Džos. Zbog malopre. Samo... čini mi se da ne mogu da dišem.

Izgleda nestvarno, znaš?"Osetila sam se beznadežno, te sam se nagla da mu umirujuće protrljam

rame.„Možda će se Rijan predomisliti."„Mislio sam da je prevazišla ta sranja", nastavio je kao da nisam rekla ništa.

„To je sve zbog njenih roditelja, znaš to, zar ne?"„Pretpostavljam. Ne znam zasigurno. Mi ne razgovaramo o tome."Pogledao me je s nevericom.„Vas dve ste navodno najbolje drugarice, ali nekad mi se čini da više štetite

nego što pomažete jedna drugoj."„Džejmse..."„Rijanina majka je volela njenog oca. On je bio emocionalno zaostalo

alkoholičarsko govno, ali ta kučka ga je volela više od svoje ćerke. Stalno je tukaoobe kao volove. A Rijanina mama mu se stalno vraćala. Na kraju je on otišao,podneo zahtev za razvod braka i našao drugu. Majka je krivila Rijan. Govorilajoj da je izrod i da će završiti isto kao njen otac. Godinama joj je ponavljala da jeisti otac, katastrofa na pomolu. I Rijan veruje u to. Znaš li da je njena majkadvaput pokušala da se ubije? Sebična krava je dozvolila da je Rijan pronađetakvu. Dvaput. I Rijan sad misli da će ona meni raditi ono što je njen tata radionjenoj mami. Ne mogu razložno da razgovaram s njom. Ona čak i ne pije. Sve jeu njenoj glavi! I mislio sam da smo to prebrodili, Džos. Prošli smo kroz to kadnam je veza postala ozbiljna i mislio sam da smo to savladali. Zato sam jezaprosio." Oborio je glavu ne bi li sakrio suze koje su mu sijale u očima. „Nemogu da verujem da se ovo stvarno dešava." Ogorčeno je šutnuo stočić, a janisam ni zatreptala.

Razmišljala sam o Rijan. Kako je moguće da sam joj najbolja drugarica već

59

četiri godine i da ne znam ništa od toga? Mnogo je gore nego što sam mislila.Naravno, ni Rijan ne zna moju prošlost. Odjednom sam se zapitala je li Džejms upravu. Kako možemo da savetujemo jedna drugu ako ne znamo ništa odemonima one druge?

Dok sam gledala Džejmsa kako plače zbog devojke koju voli, shvatila samda je Rijan manje načeta od mene. Ona je Džejmsu ispričala sve zato što muveruje i rešila je svoje probleme zajedno s njim. Ili je bar pokušala da ih reši.

To je ipak veliki korak napred.„Džos", reče Džejms preklinjući, „razgovaraj s njom, molim te. Ona te sluša.

Pošto si ti srećna sama, ona misli da će i njoj biti dobro."Srećna? Nisam srećna. Samo sam bezbedna.Uzdahnula sam, ne znajući šta da radim.„Slušaj, možeš da ostaneš ovde koliko god hoćeš."Džejms je predugo zadržao pogled na meni, nedokučivog izraza. Konačno

je samo klimnuo glavom.„Značilo bi mi da večeras prespavam kod tebe. Ujutru ću se vratiti kod

majke. Dok se ne snađem."„Važi."Nismo više progovarali. Pronašla sam ćebe u plakaru i spustila ga na kauč

zajedno s jednim mojim jastukom. Osetila bih Džejmsovo razočaranje kad godbih prošla pored njega, te sam ga ostavila u dnevnoj sobi i zatvorila se u svoju.

Pozvala sam Eli.„Ćao, jesi li dobro?", pitala je, a muzika i larma u pozadini utihnule su kad

je izašla na nešto mirniju ulicu.Nisam dobro. Daleko sam od toga. „Da, dobro sam. Nadam se da ti ne smeta, ali

rekla sam Džejmsu da večeras može prespavati na kauču. Sutra će otići kući."„Narav... Molim?" Odvojila je usta od mikrofona kako bi se obratila nekom

drugom. „Dobro je. On će prespavati na kauču."Je li to Brejden?„Ne, rekla sam da je dobro. Brejdene, dobro je. Skloni se." Glasno je

uzdahnula pre nego što mi se ponovo obratila. „Izvini, Džos. Da, to je u redu.Hoćeš li da se vratim kući ako sam ti potrebna?"

Hoćeš li da se vratim kući ako sam ti potrebna?Jesam li kod kuće? Je li mi potrebna?Jedva je poznajem. Ah, kao i Brejden, Eli mi je nekako probila odbranu.

Iscrpljena od dana punog naboja, odmahnula sam glavom.„Ne, Eli, stvarno sam dobro. Ostani i lepo se provedi. Samo nemoj da se

60

iznenadiš što ti nepoznat mladić spava na kauču kad se vratiš."„Važi."Nerado je prekinula vezu, a ja sam ostala da buljim u zid. Vrti mi se u glavi.

Zašto sam toliko izbačena iz ravnoteže? Bez vlasti nad sobom? Preplašena?Zašto je selidba u Dablin strit promenila tako mnogo za tako kratko vreme?Jeste se mnogo toga promenilo, ali to očigledno nije dovoljno. I dalje sam

sama. Ali sama sam zato što tako hoću. Odjednom sam shvatila da je Rijanpotpuno drugačija. Ona neće preživeti sama.

Okrenula sam njen broj.Javila se kad sam već htela da prekinem.„Halo?" Pobogu, stvarno zvuči posrano. „Rijan?"„Šta hoćeš, Džos? Spavala sam."Aha, verujem da je sve vreme u krevetu otkako je Džejms otišao. Odjednom

sam se naljutila na nju.„Hoću da ti kažem da si prava budaletina."„Molim?"„Čula si me. A sad prekini vezu, pozovi Džejmsa i kaži mu da si pogrešila."„Odjebi, Džos. Ti najbolje znaš da mi je bolje samoj. Jesi li pijana?"„Nisam. Sedim u sobi dok tvoj dečko spava na mom kauču."Zastao joj je dah.„Džejms je u Edinburgu?"„Da. I srce mu je slomljeno. Ispričao mi je sve. Za tvoje roditelje, za tvoju

mamu." Čekala sam odgovor, ali Rijan je zanemela. „Rijan, zašto mi nisi rekla?"„Zašto ti nikad nisi pričala o svojim roditeljima?", odvratila je.Zatreptala sam da odagnam suze kad sam pogledala fotografiju moje

porodice na noćnom stočiću.„Zato što su poginuli s mojom mlađom sestrom kad sam imala četrnaest

godina i zaista nema ništa više da se kaže." Ne znam je li to istina. U stvari, poslenapada panike, zapitala sam se nije li problem u tome što ne govorim ništa.Duboko sam udahnula i rekla joj sve ono što nikome nisam. „Kad su poginuli,ostala mi je samo najbolja drugarica Dru. A kad je i ona poginula godinu danakasnije, ostala sam sasvim sama. Provela sam najranjivije godine života starajućise o sebi. Nikad me niko nije zabrinuto zvao telefonom niti pitao kako mi je.Možda bi neko to i radio da sam dopustila, ali navikla sam da se staram o sebi ine želim da se oslonim ni na koga."

Jedan trenutak sam čula samo lupanje svog srca, a onda je Rijan zašmrcala.„Mislim da nikad nisi bila toliko iskrena prema meni."

61

„Nikad nisam bila toliko iskrena ni prema kome."„Uvek si bila sama sebi dovoljna. Mislila sam da ti je dobro. Mislila sam da

ti nije potrebna ničija briga..."Sela sam na krevet i duboko udahnula.„Nisam ti ispričala sva ova sranja da bi osećala grižu savesti. Ne treba mi

niko ko će brinuti o meni. To hoću da kažem. Hoće li se to jednog danapromeniti? Ne znam. Ne tražim to. Ali, Rijan, onog dana kad si Džejmsupoverila svoj teret, odlučila si da želiš da neko brine o tebi. Dosadilo ti je dabudeš sama. Hoće li život s njim biti težak? Hoće. Hoće li ti biti teško da sesvakog dana boriš sa svojim strahovima? Hoće. Ali ono što on oseća prema tebi...pobogu, Rijan... vredno je toga. I nemoj govoriti sebi kako je u redu da bežiš odnjega i hoćeš da budeš sama zato što meni ne smeta što sam sama. Sama samzato što je prosto tako. Ti si sama zato što si tako odlučila. I to je jebeno pogrešanizbor."

„Džos?"„Molim?"„Žao mije što ti nisam bila bolja prijateljica. Nisi sama."Jesam. „I meni je žao što nisam bila bolja prijateljica."„Je li Džejms i dalje tu?"„Jeste."„Ne želim da budem sama. Ne kad mogu da budem s njim. Bože, to zvuči

tako sentimentalno."Odmahnula sam glavom, osmehnula se i stisak u grudima mi je popustio.„Da, zvuči sentimentalno. Ali istina je nekad takva."„Zvaću ga."Široko sam se osmehnula.„Prekinuću vezu."Kad smo završile razgovor, ležala sam u mraku, osluškujući. Dvadeset

minuta kasnije, čula sam da su se ulazna vrata otvorila i zatvorila.Zatekla sam praznu dnevnu sobu. Ćebe je presavijeno na kauču. A na

njemu je list papira. Poruka od Džejmsa.Dužnik sam ti.Čvrsto sam stegla papir i tupo se vratila u svoju sobu. Zagledala sam se u

porodičnu fotografiju. Za poslednjih nekoliko nedelja shvatila sam da ih nisamprebolela. Moram da razgovaram s nekim. Ali za razliku od Rijan, ne želim darazgovaram s nekim ko to može iskoristiti protiv mene. Moj psihijatar u srednjoj

62

školi pokušao je da mi pomogne, ali stalno sam se zatvarala u sebe. Bila samtinejdžerka. Mislila sam da sam najpametnija.

Ali više nisam dete i nisam najpametnija. I ako želim da napadi panikeprestanu, moram ujutru pozvati nekoga.

63

SEDMO POGLAVLJE

akle, tajanstveni muškarac je otišao?"Nasmrt sam se preplašila i skočila, rasuvši kašičicu instant-kafe po

kuhinjskom pultu. Dobacila sam Brejdenu ubilački pogled preko ramena.„Zar nikad ne ideš na posao? Ili kucaš?"Naslonio se na dovratak i gledao kako spremam jutarnju kafu.„Mogu li dobiti jednu šolju?" Klimnuo je glavom ka lončetu.„Kakvu piješ?",,S mlekom i dve kocke šećera.",,A očekivala sam da ćeš reći crnu."„Ako je ovde iko crn, onda si to ti."Namrštila sam se.„Hoćeš li kafu ili nećeš?"Zagunđao je.„Neko je baš prijatan ujutru."„Nisam li uvek takva?" Natmureno sam ubacila dve kocke šećera u njegovu

šolju.Brejdenov smeh pogodi me pravo u stomak.„Kako da ne."Dok sam čekala da voda proključa, okrenula sam se i naslonila na pult

prekrstivši ruke na grudima. Potpuno sam svesna toga da nemam brushalterispod majice na bretele. U stvari, čini mi se da nikad nisam bila svesnija svog telanego u Brejdenovom društvu. Iskreno govoreći, prestala sam da brinem o svomizgledu i svim ostalim sranjima koja idu uz to kad su mi roditelji i Bet poginuli.Nosim šta mi se sviđa, izgledam onako kako izgledam i zabole me dupe šta bilokoji muškarac misli. To mi je nekako išlo u prilog.

Ali shvatila sam da nisam više toliko samouverena dok sam stajala predBrejdenom. Zanima me šta on misli o meni. Nisam visoka i mršava kao sve onerasne lepotice koje sigurno ispunjavaju njegov svet. Nisam majušna, ali nisam nivisoka. Noge su mi vitke a struk tanak, ali imam grudi, kukove i dupe. Kosa mije lepa kad je pustim, ali to se dešava veoma retko. Neodređene je boje neštoizmeđu plave i smeđe ali dugačka je, gusta i prirodno talasasta. Ali toliko jeteška da mi smeta kad je ne sklonim s vrata, te je retko nosim puštenu, ako toikad i radim. Oči su mi verovatno najveći adut bar drugi to tvrde. Imam tatineoči. Svetlosive s metalnim odsjajem, ali nisu krupne i lepe kao Holine i Eline

D

64

bademaste su, mačkaste i veoma dobre za streljanje pogledom.Ne. Nisam lepa, slatka ni glamurozna. Ne mislim ni da sam ružna, ali nikad

ranije mi nije palo na pamet da se zapitam jesam li neobična. Brejden me tera dase to pitam... i to me živcira.

„Ozbiljno, zar ne ideš na posao?"Uspravio se i nehajno mi prišao. Ponovo nosi lepo trodelno odelo. Visok

plećat čovek poput njega verovatno bi izgledao opuštenije u farmerkama iflanelskoj košulji, pogotovo zbog razbarušene kose i neobrijan, ali odelo muodlično stoji. Dok mi je prilazio, mozak mi je odlutao u zemlju mašte Brejden meljubi, podiže me na pult, rastavlja mi noge, naslanja se na mene, njegov jezik umojim ustima, njegova ruka na mojim grudima, druga ruka mu klizi izmeđumojih nogu...

Neverovatno napaljena, okrenula sam se, snagom volje terajući vodu dabrže proključa.

„Imam sastanak za pola sata", odgovorio je i zaustavio se pored mene.Podigao je lonče pre nego što sam stigla to da uradim. „Svratio sam da proverimje li sve u redu. Situacija je delovala napeto sinoć pre nego što smo Eli i ja otišli."

Gledala sam kako sipa vodu u šolje i razmišljala da li da mu kažem zaDžejmsa i Rijan.

„Dobro jutro", procvrkutala je Eli i ušla u kuhinju. Tek se probudila, ali većse umila i obukla. Naopako je navukla džemper. Povukla sam etiketu da jojskrenem pažnju na to. Smeteno se osmehnula, smakla ga s ramena i obukla kakotreba. „Vratila sam se sinoć i nisam zatekla Džejmsa na kauču. Je li spavao utvojoj sobi?"

Brejden se ukočio. Podigla sam pogled prema njemu i videla da se mršti. Tomu očigledno nije palo na pamet. Zadovoljno sam se podsmehnula.

„Nije." Pogledala sam Eli i shvatila sam da joj gotovo, možda, donekle, naneki način verujem. „Džejms je Rijanin dečko."

„Rijan tvoja najbolja drugarica Rijan?", pitala je dok je sipala sok odnarandže. Sela je za sto. Pomislila sam da je bolje da budem pored nje negopored njenog brata, te sam se smestila na stolicu naspram nje.

„Zaprosio ju je, ona se isprepadala i ostavila ga."Eli je užasnuto zinula.„Šališ se. Jadničak."Osmehnula sam se kad sam se setila njegove ceduljice.„Biće sve u redu."„Pomirili su se?" Pobogu, izgleda toliko puno nade a čak ih i ne poznaje.

65

„Ti si jedna dušica", rekla sam tiho i istopila se.„Ti si ih pomirila, zar ne?", rekla je s potpunim poverenjem u mene.Samo Eli može da ima toliko poverenja u nekoga kao što sam ja. Veoma je

odlučna da dokaže da nisam toliko uzdržana kao što se pravim. A to što je sadslučajno u pravu pomalo me nervira jer navodi na potpuno pogrešan zaključak.

„Bio je ljut na tebe", umešao se Brejden pre nego što sam stigla daodgovorim.

Pogledala sam ga. I dalje je naslonjen na kuhinjsku površinu i pijucka kafukao da ima sve vreme sveta.

„Mislio je da sam je nagovorila da raskine s njim."Brejden se nije iznenadio. U stvari, izvio je obrvu i odgovorio:„Zašto me to ne čudi?"Eli je coknula.„Brejdene, Džos ne bi uradila tako nešto."„Znam da to ne bi. Ali ne mislim da to ne bi uradila zbog istih razloga iz

kojih ti misliš da ne bi, Eli."Sranje. Dakle, on misli da me poznaje bolje od Eli. Namrštila sam se u sebi.

Možda me i poznaje. Pronicljiv mamlaz. Zbunjena, odvratila sam pogled i otpilagutljaj kafe, trudeći se da se ne obazirem na njegov burgijajući pogled.

„Baš si tajanstven", progunđala je Eli pre nego što se ponovo okrenulaprema meni. „Ti si ih pomirila, zar ne?"

Dužnik sam ti.Te reči su me naterale da se osmehnem.„Jesam."„Jesi?" Brejden je zvučao toliko iznenađeno da sam se uvredila.Dobro, možda seronja samo misli da me poznaje.„Ona mi je najbolja drugarica. Pomogla sam joj. Nisam hladnokrvna kučka,

znaš."Brejden se lecnu.„Nisam to rekao, mala."Stresla sam se jer me je to tepanje pogodilo u živac za koji nisam ni znala da

imam. Jetko sam prosiktala:„Ne zovi me 'mala'. Nemoj nikad da si mi rekao 'mala'."Moj oštri ton i iznenadni bes izazvali su veliku napetost u kuhinji.

Odjednom nisam znala zašto sam juče bila tako zahvalna Brejdenu kad mi jepomogao posle onog napada panike. To se dešava kad pustiš ljude da ti sepribliže. Umisle da te poznaju iako ne znaju ništa.

66

Eli se nakašljala.,,I Džejms se vratio u London?"„Da." Ustala sam i prosula ostatke kafe u sudoperu. „Idem u teretanu."„Džoslin...", poče Brejden.„Zar nemaš sastanak?", prekinula sam ga, želeći da izađem i ostavim

napetost za sobom.„Džoslin..." Zvuči zabrinuto.U sebi sam duboko uzdahnula da se smirim. Rekla si svoje, Džos. Ne moram i

dalje da se ponašam kao kučka. Uzdahnula sam još jednom, pogledala ga ipodrugljivo ljubazno rekla:

„Imam putnu šolju u gornjem levom kredencu ako hoćeš da poneseš kafusa sobom."

Brejden je trenutak ispitivački zurio u mene. Odmahnuo je glavom sazajedljivim osmejkom.

„Ne treba mi, hvala."Klimnula sam glavom, praveći se da sam ravnodušna pa pogledala Eli.„Hoćeš li sa mnom u teretanu?"Eli je nabrala prćasti nos.„U teretanu? Ja?"Odmerila sam njeno vitko telo.„Hoćeš da kažeš da si prirodno tako zgodna?"Nasmejala se i pomalo pocrvenela.„Imam dobre gene."„Dobro. Pa, ja moram da vežbam kako bih ušla u svoje."„Slatko", promrmlja Brejden u šolju. Oči mu se smeju.Široko sam mu se osmehnula, još jedno izvinjenje bez reči zbog brecanja na

njega.„Kakogod. Idem onda sama. Vidimo se kasnije."„Hvala na kafi, Džoslin", rekao mi je podrugljivo dok sam izlazila u hodnik.Trgla sam se.„Džos!", dobacila sam namćorasto, trudeći se da ne obraćam pažnju na

njegov smeh.

„Dobro, pošto smo se upoznale, hoćeš li mi reći zašto si pomislila da jevreme da razgovaraš s nekim?", upita Ketrin Pričard blago.

Zašto svi psihijatri govore takvim blagim glasom? Trebalo bi da deluje

67

umirujuće, ali meni zvuči jednako pokroviteljski kao kad sam bilačetrnaestogodišnjakinja.

Prošlo je nedelju dana od onog jutra u kuhinji s Brejdenom i nalazim se uvelikoj ordinaciji u Nort Sent Endru lejnu. Iznenađujuće je hladna i savremenanimalo nalik prijatnoj neurednoj sobi psihijatra kod koga sam išla kaosrednjoškolka. Pored toga, tad sam imala besplatne seanse. Ova riba u ordinacijinameštenoj u antilopu i staklu košta me papreno.

„Trebalo bi da nabavite neko cveće", primetila sam. „Malo boje. Ordinacijane uliva dobrodošlicu."

Široko se osmehnula.„Primljeno." Nisam rekla ništa. „Džoslin..."„Džos."„Džos. Zašto si ovde?"Stomak mi se zgrčio i oblio me je hladan znoj, te sam brzo podsetila sebe

kako je sve što joj kažem poverljivo. Nikad je neću videti izvan ove ordinacije inikad neće koristiti moju prošlost, moje probleme, protiv mene ili da bi me boljeupoznala. Duboko sam udahnula.

„Ponovo imam napade panike."„Ponovo?"„Često sam ih imala kao četrnaestogodišnjakinja."„Pa, svakojake brige mogu izazvati napade panike. Zašto? Šta ti se desilo?"Progutala sam ciglu u grlu.„Moji roditelji i mlađa sestra poginuli su u udesu. Nemam druge članove

porodice osim ujaka koga zabole za mene i do punoletstva sam bila uhraniteljskim porodicama."

Doktorka Pričard je beležila dok sam pisala. Zastala je i pogledala me pravou oči.

„Veoma mi je žao zbog tvog gubitka, Džos."Osetila sam kako mi se ramena opuštaju zbog njene iskrenosti i klimnula

sam glavom u znak zahvalnosti.„Dakle, napadi panike su počeli posle njihove pogibije. Možeš li da mi

kažeš koji su simptomi?" Rekla sam joj a ona je klimala glavom dok samnabrajala. „Postoji li okidač? To jest, jesi li svesna okidača?"

„Ne dozvoljavam sebi da mnogo razmišljam o njima. O svojoj porodici,hoću reći. Uspomene na njih prave uspomene, a ne samo neodređenarazmišljanja izazivaju napade."

„Ali prestali su?"

68

Izvila sam usne.„Dobro sam ovladala time da ne mislim na njih."Doktorica Pričard podiže obrvu.„Osam godina?" Slegnula sam ramenima. „Mogu da gledam fotografije.

Mogu da pomislim na njih, ali pažljivo izbegavam prave uspomene na naszajedno."

„Ali napadi panike su ponovo počeli?"„Spustila sam gard. Pustila sam da se uspomene vrate i dobila napad

panike u teretani i kasnije na porodičnoj večeri kod jedne drugarice."„O čemu si razmišljala u teretani?"Provrpoljila sam se s nelagodom.„Ja sam spisateljica. Pa, trudim se da to postanem. Počela sam da

razmišljam o majčinoj priči. Dobra je priča. Tužna. Ali mislim da bi se dopalačitaocima. U svakom slučaju, prizvala sam jednu uspomenu zapravo, više njihna svoje roditelje, na njihov odnos. Imali su dobar odnos. Sledeće čega sam bilasvesna bilo je kako mi neki mladić pomaže da ustanem s trake za trčanje."

,,A na porodičnoj večeri? Je li to prva porodična večera kojoj siprisustvovala otkako si bila u hraniteljskoj porodici?"

,,U hraniteljskoj porodici nismo imali porodične večere." Neveselo sam seosmehnula.

„Je li to onda prva porodična večera otkako si ostala bez svoje porodice?"„Da."„I to je izazvalo uspomene?"„Jeste."„Jesi li nedavno imala kakve velike promene u životu, Džos?"Pomislila sam na Eli, Brejdena i kako smo pili kafu pre nekoliko jutara.„Preselila sam se. Nov stan, nova cimerka."„Još nešto?"„Moja stara cimerka i najbolja drugarica Rijan preselila se u London i

upravo se verila. Ali to bi bilo sve."„Jeste li bliske?"Slegnula sam ramenima.„Onoliko koliko dozvoljavam sebi da se zbližim s nekim."Osmehnula mi se, tužno skupivši usne.„Pa, ta rečenica mnogo govori. A šta je s novom cimerkom? Dozvoljavaš li

sebi da se zbližiš s njom?"Razmislila sam o tome. Čini mi se da sam se otvorila prema Eli više nego što

69

sam nameravala. I stalo mi je do nje više nego što sam očekivala.„Eli. Brzo smo se sprijateljile. Nisam to očekivala. Druži se s prijatnim

ljudima i često izlazi s njima zajedno sa svojim bratom. Pretpostavljam da sadimam bogatiji društveni život."

„Jesi li dobila napad panike na večeri s Elinom porodicom?"„Jesam."Doktorka Pričard klimnu glavom i pribeleži nešto.„Pa?", pitala sam.Osmehnula se.„Tražiš li dijagnozu?" Izvila sam obrvu. „Žao mi je što ću te razočarati,

Džos, ali jedva da smo zagrebale površinu."„Ali mislite da te promene imaju neke veze s njima, zar ne? Želim da napadi

panike prestanu."„Džos, ovde si petnaest minuta i već ti mogu reći da napadi panike neće

uskoro prestati... ukoliko ne počneš da se suočavaš s pogibijom svoje porodice."Molim? Pa, to je budalaština. „Suočila sam se s tim. Poginuli su. Ožalila sam

ih. Sad pokušavam da krenem dalje. Zato sam i došla."„Slušaj, dovoljno si pametna da znaš kako imaš problem i da moraš

razgovarati s nekim o tome, te si dovoljno pametna i da shvatiš kakopotiskivanje uspomena na porodicu nije zdrav način suočavanja s njihovomsmrću. Nisi ih ožalila kako treba, Džos. Moramo da se suočimo s tim. Promene usvakodnevnom životu, novi ljudi, nova osećanja, nova očekivanja sve to možeda oživi prošle događaje. Pogotovo ako se nisi suočila s njima. Podigla si zid okonjihove smrti i on je napukao kad si se prvi put našla u društvu druge porodice.Moguće je da patiš od posttraumatskog poremećaja, a to nije nešto što se smezanemariti."

Zagunđala sam.„Mislite da imam posttraumatski poremećaj, ono što veterani imaju?"„Nemaju samo vojnici taj poremećaj. Svako ko doživi gubitak ili emotivnu

ili fizičku traumu može patiti od posttraumatskog poremećaja.",,I mislite da ga ja imam?"„Moguće je. Znaću više kako budemo više razgovarale. I nadam se da će ti,

što više budemo razgovarale, biti lakše da razmišljaš o svojoj porodici i da je sesećaš."

„To ne zvuči kao dobra zamisao."„Neće biti lako. Ali će ti pomoći."

70

OSMO POGLAVLJE

božavam miris knjiga.„Zar ne misliš da je to previše surovo za Hanu?" začula sam Elin tih,

zabrinut glas nad glavom.Osmehnula sam se Hani, višoj dva-tri centimetra od mene. Kao njena majka

i sestra, klinka je visoka. Potom sam izvila glavu da s nevericom pogledam Eli,koja me nadvisuje.

„Ona ima četrnaest godina, a ovo je tinejdžerska knjiga."Knjiga mi je skliznula iz prstiju kad ju je Hana uzela pre nego što je Eli stigla

da je spreči. Nedeljno je jutro i pravim im društvo u knjižari, gde se Hana sjajnozabavlja s poklon-kuponom koji joj je Brejden dao. Eli izgleda smeteno.

„Da, ali govori o distopijskom svetu u kome tinejdžeri ubijaju jedni druge."„Jesi li je uopšte pročitala?"„Nisam..."„Onda mi veruj." Široko sam se osmehnula Hani. „Knjiga izuva."„Uzeću je, Eli", reče Hana odlučno i stavi knjigu na gomilu koja je postajala

sve veća.Eli je poraženo uzdahnula, nerado klimnula glavom i vratila se odeljku s

romantičnim knjigama. Otkrila sam da je luda za srećnim završecima. Ovenedelje smo gledale čak tri romantične drame. Međutim, pre nego što sepredoziram još jednom adaptacijom Nikolasa Sparksa, rešena sam da večerasgledamo Meta Dejmona u ulozi Džejsona Borna kako praši protivnike.

Mobilni mi je zazvonio i izvukla sam ga iz tašne. Rijan. Sinoć sam joj poslalamejl.

„Možeš li da sačekaš dok se javim?", pitala sam Hanu.Mahnula mi je da može, nosa gotovo zalepljenog za policu dok je čitala

naslove. Nasmejala sam se i udaljila kako bih se javila.„Ćao."„Ćao", odgovorila je Rijan gotovo kolebljivo.Pripremila sam se.Sranje. Možda nije trebalo da podelim novosti s njom. Hoće li sad početi da

se ponaša prema meni kao prema ludači? Recimo, hoće li postati pažljiva. To bistvarno bilo čudno. Nedostajaće mi njeno psovanje, između ostalog.

„Kako ste ti i Džejms?", pitala sam pre nego što je stigla da progovori.„Mnogo bolje. Napredujemo. U stvari, zamolio me je da počnem da se

O

71

viđam s nekim. S psihijatrom."Ukočila sam se u odeljku s naučnom fantastikom.„Zezaš me."„Ne. Nisam mu rekla za tvoj mejl, kunem se. Samo je odjednom to

predložio. Kakva slučajnost." Duboko je uzdahnula. „Stvarno si bila kodpsihića?"

Osvrnula sam se da proverim jesam li sama.„Morala sam da razgovaram s nekim, a mogu verovati samo profesionalcu

koga lično ne zanimam... pa... da razgovaram kad mi je potrebno darazgovaram..." Namrštila sam se. Zaslužujem desetku za jasnoću izražavanja.

„Shvatam."Trgla sam se zbog njenog tona. Svakako postoji žaoka.„Rijan, nisam htela da te povredim."„Nisi. Samo mislim da bi trebalo da razgovaraš s nekim kome je zaista stalo

do tebe. Zašto misliš da sam ispričala sva ona sranja Džejmsu? Znaš, bila si upravu. Verovala sam mu. I drago mi je zbog toga."

„Nisam spremna za to. Nemam Džejmsa. Ne želim da imam Džejmsa.Uostalom, tvoj Džejms ipak želi da ideš kod psihijatra."

Zagunđala je.„Čini mi se da on misli kako ću dokazati da ozbiljno želim da nam veza

uspe ako pristanem na terapiju."Setila sam se koliko je Džejms bio skrhan one noći kad je došao kod mene.„Onda bi trebalo to da uradiš."„Kako je bilo? Je li čudno?"Užasno je. „U redu je. U početku je čudno, ali nastaviću da idem."„Hoćeš li da pričaš o tome?"Da, plaćam sto funti na sat profesionalki da bih pričala s tobom. Zauzdala sam

zajedljivost.„Ne, Rijan, neću."„Dobro. Ne moraš da se brecaš na mene, mrzovoljna kravo."Prevrnula sam očima.„Znaš, nedostaju mi tvoje uvrede uživo. Nije isto preko telefona."Otpuhnula je.„Nedostaje mi neko ko me kapira. Nazvala sam jednu devojku u

istraživačkoj grupi kučkom znaš, prijateljski a ona mi je rekla da idem dođavola.

72

imenima. Shvataju to lično iz samo njima znanih razloga. A uzgred, jesi malokučkasta."

„Normalni ljudi su tako osetljivi."„Džos, jesi li pročitala ovu?" Hana se pojavila iza police i mahnula još

jednim distopijskim romanom. Pročitala sam ga. Šta da kažem? Volimdistopijske romane.

„Ko je to?", upita Rijan. „Gde si?"Klimnula sam glavom.„Dobar je. I ima jedan super frajer u njemu. Mislim da će ti se stvarno

svideti."Hana se oduševila i privila knjigu na grudi pre nego što je odvukla svoju

korpu natrag u odeljak s knjigama za tinejdžere.„Džos?"„To je bila Hana." Iskrivila sam glavu kad sam ugledala roman Dena

Simonsa. Oho, nisam ga čitala.„A ko je Hana?"„Elina četrnaestogodišnja sestra."„Ti si s tinejdžerkom... zašto?"Kakav joj je to ton? Kao da je pitala: „Drogiraš se... zašto?",,U knjižari smo."„Pošla si u kupovinu s jednom tinejdžerkom?"„Zašto to uporno govoriš takvim tonom?"„Ne znam. Možda zato što si se preselila u skup stan, trošiš novac koji nikad

nisi htela da pipneš, družiš se s devojkom koja je pedeset pet puta gledalaBeležnicu i mnogo se smeje, izlaziš na piće s pravim ljudima radnim danima,spasla si mi vezu, odlaziš kod psihijatra i čuvaš tinejdžere. Preselila sam se uLondon, a ti si se podvrgla jebenoj lobotomiji."

Duboko sam uzdahnula.„Znaš, dovoljno je da samo budeš zahvalna što sam ti spasla vezu."„Ozbiljno, Džos, šta se dešava s tobom?"Skinula sam roman Dena Simonsa s police.„Ne radim sve to namerno. Eli i ja se slažemo. Njoj se iz nekog razloga sviđa

da gleda moju namćorastu facu i imala je drugačiji život od nas dve. Ona stvarnovoli ljude i to znači da često visi s njima."

„Džos?"Okrenula sam se i ugledala veoma namrštenu Eli pred sobom. Preplavila

me je briga i uplašeno sam pogledala iznad polica, tražeći Hanu.

73

„Hana je dobro." Eli je shvatila zašto mahnito okrećem glavu. „Ja samneodlučna." Podigla je knjigu na čijoj je korici devojka u raskošnoj viktorijanskojhaljini. Par muških ruku zavodljivo poseže za čipkom na njenim leđima. I unaslovu se spominje zavodljivost. U drugoj ruci drži Sparksov najnoviji roman.„Koju?"

Bez oklevanja sam pokazala na cepača korseta.„Tu zavodljivu ko god da ju je napisao. Sparks bi bio preterivanje ove

nedelje."Mahnula je knjigom sa cepačem korseta na korici i vojnički klimnula

glavom pre nego što se udaljila.„Ozbiljno", nastavi Rijan, „gde je Džos i šta si uradila s njom?"„Džos će da prekine vezu ako nastaviš da je analiziraš."„Džos govori u trećem licu."Nasmejala sam se.„Rijan, nestani, važi? Pozdravi Džejmsa i reci mu da mi je svakako dužnik."„Čekaj, šta?"I dalje se smejući, prekinula sam vezu i otišla da pronađem Hanu i Eli.Pridružila sam im se u redu pred kasom. Eli je neuobičajeno tiha, a Hana

samo gleda svoje knjige s ljubavlju. Trebalo je da kupimo ranac za njih. Videlasam da prodavač pakuje Hanine knjige u slabe plastične kese i, pošto se Eliisključila, pokazala sam iza njega.

„Hej, možeš li da ih spakuješ u one jače kese? Te će pući."Lenjo je slegnuo ramenima.„Jedna kesa je pedeset penija."Namrštila sam se.„Ovo dete je upravo kupilo knjige za sto funti, a ti ne možeš da nam daš

kese."Mahnuo je poklon-kuponom.„Nije."„Aha, ali jeste čovek koji joj je dao poklon-kupon. Ne očekuješ valjda da

platimo kese u kojima ćemo nositi knjige?"„Neee", otegnuo je kao da sam glupača. „Možete da ih nosite u kesama koje

dajemo besplatno."Možda bih odustala da mi se nije obratio na takav sarkastičan način koji

poručuje da mrzi svoj posao i da ga zabole da bude pristojan premamušterijama. Zaustila sam da ga postavim na svoje mesto, ali Eli me je uhvatilaza ruku. Podigla sam pogled prema njoj i videla da se ljulja, prebledela, čvrsto

74

zatvorenih očiju.„Eli." Uhvatila sam je i pridržala se za mene.„Eli?", upita Hana zabrinuto i požuri s njene druge strane.„Dobro sam", promrmljala je. „Samo mi se zavrtelo u glavi. Imam...

glavobolju..."„Ponovo?" To je treći put ove nedelje. Dobacila sam prodavcu ubilački

pogled, povukla Eli u stranu i brecnula se na njega. „Samo stavi knjige u nor-malne kese."

„Daj im deblje kese", rekla je devojka koja radi pored njega i uzdahnula.„Ali..."„Uradi to."Nisam se obazirala na njegov iznervirani pogled i posvetila sam se Eli.„Kako si?"Iako i dalje bleda, prestala je da drhti.„Bolje. Nisam jela danas. Samo sam slaba."„Šta je s tim glavoboljama?"Ohrabrujuće se osmehnula.„Nisam dovoljno jela zbog doktorata. Osećam pritisak i pod stresom sam.

Trebalo bi da povedem računa."„Izvoli." Prodavač mi je pružio dve deblje kese.Zahvalila sam mu i dala jednu Hani.„Daj meni." Eli posegnu za Haninom kesom.,,E, nećeš." Uhvatila sam je za lakat.„Idemo da pojedeš nešto."Eli se usprotivila da će kasnije jesti na nedeljnoj večeri kod mame večeri s

koje sam, srećom, uspela da se izvučem pošto sam rekla kako hoću da se osamimnekoliko sati radi pisanja ali nagovorila sam je da prezalogaji nešto u slatkommalom bistrou iza ugla. Hana je išla pored nas, a Eli joj je držala ruku na leđima inavodila je kroz gužvu na Prinses stritu jer je odmah počela da čita jednu knjigu.Ne znam kako iko može da čita dok hoda. Ja bih dobila putnu mučninu.

Ćaskale smo o predstojećem Edinburškom festivalu kad sam ugledalaBrejdena. Videli smo se u petak kad je s Eli, Adamom, Dženom, Edorn i nekolikokolega svratio na piće u Klub 39. Nismo stigli da razgovaramo, a njegovoponašanje prema meni svakako je preraslo u prijateljsko. Ne znam je li mi tozasmetalo. Ali znam da jesam osetila nešto kad sam ga videla s njom.

Ide prema nama, lako uočljiv u gužvi zbog svoje visine... i, pa, zbog toga štodobro izgleda. Nosi crne farmerke, crne čizme i tamnosivu majicu dugih rukavakoja mu ističe izvajan torzo i široka ramena.

75

U ruci drži drugu ruku.A ona pripada devojci koju nikad nisam videla.„Brejden", promrmlja Eli. Hana je podigla glavu s knjige i lice joj se ozarilo

kad ga je videla. „Brejdene!", pozvala ga je.Osmehivao se devojci i brzo je okrenuo glavu da vidi ko ga zove. Osmeh

mu je postao širi kad je spazio Hanu.Kad smo se približili, iznenada sam poželela da sam bilo gde drugde. Ono

što sam osetila kad sam ga videla s drugom nije lepo. U stvari, odavno se nisamosetila toliko loše. A nije mi se dopalo ni što je navukao pažljivo učtiv izraz kadje video da sam s njegovim sestrama.

Podigla sam pogled prema Eli kad smo se zaustavile i videla da seva očimana devojku s Brejdenom. Zbunjena i prilično zgranuta, protiv volje sam upitnoprosiktala Elino ime. Pogledala me je stisnute vilice.

„Kazaću ti kasnije."„Hana." Brejden ju je zagrlio i klimnuo glavom prema kesama. „Jesi li

potrošila kupon?"„Da, uzela sam gomilu knjiga. Hvala još jednom", dodala je.„Nema na čemu, mila." Pustio ju je i okrenuo se prema nama. „Els, bleda si.

Jesi li dobro?"I dalje ga je streljala pogledom, a mene je zanimalo šta sam, kog đavola,

propustila.„Uhvatila me je neka slabost. Nisam jela."„Vodim je da jede." Pomislila sam da bi trebalo to da spomenem kako ne bi

pomislio da je vucaramo okolo kad joj nije dobro.„Dobro", promrmljao je i pogledao me. „Džoslin, ovo je Viki."Pogledale smo se i učtivo osmehnule jedna drugoj. Podseća me na Holi:

visoka, plava, lepa i prirodna kao prokleta Barbika. Ipak, privlačna je.Brejden svakako voli određen tip devojaka, a ja svakako nisam njegov tip.

Nije ni čudo što je prestao da flertuje sa mnom. Mora da mu je seksualni radarpomahnitao kad smo se upoznali, ali sad se očigledno vratio na kurs.

„Zdravo, Viki", promrmlja Eli natmureno.Jače je od mene obrve mi se podigoše gotovo do kose. Eli zvuči gotovo

ratoborno.Zadivljena sam.I veoma znatiželjna.Brejden pogleda sestru da je smiri.„Sinoć sam bio na poslovnom sastanku, a Viki je sedela za susednim stolom.

76

Odlučili smo da se ispričamo i doručkujemo zajedno."Drugim rečima, Viki je bila za drugim stolom i smuvali su se. Potisnula sam

nepoznatu nelagodu koja me je obuzela. Nešto me je steglo u grudima i stomakmi se zgrčio. Možda Eli nije pozlilo zato što nije jela možda smo obe juče pojelenešto pokvareno.

„Drago mi je što te ponovo vidim, Eli", reče Viki ljupko. Deluje fino.„Hm." Eli ju je otvoreno otkačila, prevrnula očima i prikovala Brejdena

pogledom. „Dolaziš li na večeru danas?"Videla sam kako mu mišiči brade igraju. Sestrino ponašanje mu se

zasigurno ne dopada.„Naravno." Prešao je pogledom na mene.„Videću vas obe tamo."„Džos ne može danas. Ima obaveze."Namrštio se.„To je samo nekoliko sati. Svakako možeš da nas uglaviš?"Viki se priljubila uz njega.„Ja bih volela da dođem na večeru, Brejdene."Brejden ju je donekle snishodljivo potapšao po ruci.„Žao mi je, srce. Samo je porodica pozvana."Tri stvari se dogodiše istovremeno: Eli se zagrcnu od smeha, Viki ustuknu

kao da ju je ošamario, a ja osetih početak napada panike. Osetivši kako memagla obavija, ujednačeno sam disala da se probijem kroz nju.

„Znate šta?" Uzmakla sam jedan korak. „Potpuno sam zaboravila da samobećala Džo kako ću joj doneti napojnice. Danas. Zapravo, sad." Mahnula sam.„Moram da idem. Vidimo se kasnije."

I onda sam otišla što sam brže mogla.

„Zašto si pobegla?" upita doktorka Pričard i iskrivi glavu poput znatiželjneptice.

Ne znam. „Ne znam."„Već si nekoliko puta spomenula Elinog brata Brejdena. Kakvu ulogu on

ima u tvom životu?"Želim ga. „Valjda mi je prijatelj." Pošto je samo zurila u mene, slegnula sam

ramenima. „Upoznali smo se na čudan način."Ispričala sam joj.„Dakle, on te privlači?"„Privlačio me je."

77

Klimnula je glavom.„Onda ću se vratiti na prethodno pitanje. Zašto? Zašto si pobegla?"Ženo, zar bih bila ovde da znam? „Ne znam."„Možda zato što je Brejden bio s drugom devojkom? Ili zato što je

nagovestio da si porodica?"„Zbog oba, čini mi se." Protrljala sam čelo, osetivši početak glavobolje.

„Hoću da on ostane u kutiji u koju sam ga stavila."„U kutiji?"„Znaš, kutija. S nalepnicom na kojoj piše valjda je prijatelj'. Može se reći da

smo prijatelji iako to zapravo nismo. Visimo zajedno, ah ne poznajemo sestvarno. Više mi se sviđa da ostane tako. Možda sam se uplašila pri pomisli daon veruje kako postoji još nešto. Da misli kako smo bliski. To ne želim."

„Zašto?"„Prosto ne želim."Doktorka Pričard je primetila moj ton, klimnula glavom i odustala od tog

pitanja.„A tvoja osećanja kad si ga videla s drugom devojkom..."„Osetila sam samo zbunjenost i paniku. Bio je s devojkom s kojom je

očigledno imao seksualnu vezu, a natuknuo je kako je prijateljstvo sa mnomdublje od onoga što ima s njom. Kao što sam rekla, to nije tačno. Ne želim to."

„To je jedini razlog?"„Da."„Dakle, ne želiš da imaš vezu s Brejdenom? Seksualnu ili neku drugu?"Da. „Ne."„Hajde da porazgovaramo o tome. Nismo pričale o tvojim vezama s

muškarcima. Čini mi se da si usavršila kako da držiš ljude dalje od sebe, Džos. Jeli mnogo prošlo od tvoje poslednje veze?"

„Nikad nisam imala vezu."„Jesi li izlazila s mladićima?"Izvila sam usne kad sam se setila takozvanih bezbrižnih godina.„Hoćete li mračnu prošlost? Dobro, ispričaću vam..."

„Jesi li odnela novac koleginici?", upita Eli tiho i baci se na kauč poredmene.

Klimnula sam glavom i, kako bih potisnula grižu savesti zbog te laži,ponudila je mojom voljenom velikom kesom slatkiša.

78

„Hoćeš malo?"„Ne, prejela sam se." Naslonila se na jastuk i pogledala televizor. „Šta

gledaš?"„Bornovu nadmoć."„Mm, Met Dejmon."„Je l' večera dobro prošla? Je l' ti bolje?" Osetila sam još veću grižu savesti

što tako razgovaram s njom. I dalje pokušavam da shvatim šta mi se danasdesilo.

Pogledala me je iskosa.„Mama je pitala za tebe."To je lepo. „Jesi li joj prenela da sam je pozdravila?"„Jesam. I večera je bila naelektrisana. Brejden se i dalje ljutio na mene."Podsmehnula sam se i ponovo zagledala u ekran.„Nikad te nisam videla takvu. Izgledala si opasno."„Pa, Viki je drolja."Šištavo sam uvukla vazduh. Njeno uglavnom srdačno lice je bilo napeto i

ledeno.„Baš je ne voliš. Ko je ona?"„Neko vreme je bila Brejdenova devojka. Neverovatno mi je da se ponovo

viđa s njom."„I "Shvativši da me zapravo zanima šta joj je uradila, Eli je slegla ramenima i

lice joj je klonulo.„Jednog dana sam svratila kod Adama i zatekla je tamo. Golu. U njegovom

krevetu. I on je bio nag."Ne mogu da verujem.„Prevarili su Brejdena?"„Ne." Neveselo se'podsmehnula. „Adamu se svidela i Brejden ju je ustupio."Pobogu... „Ustupio ju je?"„Aha."„Zar nema nimalo samopoštovanja?"„Zar nisi čula kad sam rekla da je drolja?"„Neverovatno mi je da je Brejden to uradio. Tek tako ju je ustupio?"„Možda se nisam dobro izrazila. Ona je rekla Brejdenu da želi Adama.

Brejdenu to nije smetalo pa ih je pustio da se kresnu."Nastrano, pomalo hladno, ali bilo je uz obostranu saglasnost, te zašto bih ih

osuđivala?

79

„Dakle, ima samopoštovanje. U čemu je frka?" Pokušala sam da dokučimzašto je Eli zapravo ne podnosi. „Devojka voli seks."

„Ona je drolja!"O, da. Sad mi je razlog jasan.Adam.„Adam ti se baš sviđa, je l' tako?"Polako je izdahnula i zažmurila. Osetila sam žaoku bola kad sam videla

kako joj je suza pala ispod trepavica i skliznula niz obraz.„O, mila." Uspravila sam se i privukla je k sebi, pustivši da mi se tiho isplače

na džemperu. Posle nekog vremena zavukla sam ruku u polupraznu kesuslatkiša i pružila joj jedan. „Evo. Podigni malo šećer dok gledamo kako DžejsonBorn lema."

„Možemo li da se pravimo kako lema Adama?"„Već to radim. Vidiš li onog tipa? To je Adam, a Born će ga odvaliti od

batina."Zakikotala se, a ja sam se iznenadila kako neko toliko jak može da bude

toliko ranjiv.

80

DEVETO POGLAVLJE

osle dve nedelje, jednog napada panike i jedne posete psihijatru,ponovo sam se mučila s rukopisom. Kad sam usred priče, mozak mi

uglavnom odluta u zemlju mašte na najmanji podstrek bez obzira na to jesam liza laptopom ili nisam. Ali ovih dana moram da molim maštu da se probudi. A tonikad nije dobro rešenje.

Pošto knjiga ne napreduje, a moja zebnja sve više raste jer se pitam ima linade da postanem spisateljica i šta ću, dođavola, da radim ako je nema odlučilasam da uradim ono što mi najbolje polazi za rukom: zaključala sam sve u čeličnukutiju unutar sebe kako ne bih razmišljala o tome i usredsredila sam se na neštodrugo.

Pošto je počeo Edinburški festival, prihvatila sam dodatne smene u klubu iizlazila s Eli kad god bi me pozvala. Doktorka Pričard me je prilikom poslednjeposete ohrabrila da ponovo pokušam da odem na porodičnu večeru, što sam iuradila bez napada panike napredak! Takođe sam često odlazila u teretanu iizbegavala zavodničke osmehe trenera Gavina.

Na Elino olakšanje, Viki je nestala iz Brejdenovog života jednako brzo kaošto je ušla. Mada to ne bih znala da mi nije rekla jer nisam videla Brejdena odonog jutra u Prinses stritu. Ima pune ruke posla pored jednog građevinskogprojekta, planira neki veliki događaj u svom noćnom klubu Vatra za krajfestivala. Saznala sam i da je Adam njegov arhitekta. Prema tome, kad je Brejdenzauzet i Adam je zauzet. Trebalo je da se nađemo nekoliko puta jednom daslušamo nekog komičara, drugi put na piću, treći put na porodičnoj večeri aliBrejden je svaki put otkazao, čime je dokazao da nisam bila u pravu: on stvarnoradi kako bi zaradio svoj novac.

Shvatila sam njegovo odsustvo kao blagodet. Opuštenija sam nego što samnedeljama bila i zbližila sam se s Eli. Priznala mi je sve o fijasku s Adamom...

Pošto je zaljubljena u njega od detinjstva, konačno je skupila hrabrost dapreduzme nešto u vezi s tim pošto je prebio mamlaza koji ju je koristio kako bidošao do podataka o Brejdenu. Otišla je u njegov stan i doslovno se bacila nanjega. A budući da je Adam muškarac a Eli lepa, nije odoleo. To jest, sve dok nijebila gotovo potpuno naga pod njim. Tad se povukao i objasnio da to nikad ne bimogao da uradi Brejdenu ili njoj, da mu Brejden nikad ne bi oprostio kao i da onne bi oprostio sebi. Pošto je pomislio da je reč o trenutnoj privlačnosti, Eli jeotišla i u tišini lečila slomljeno srce i povređenu sujetu.

P

81

Nikad ne bih naslutila da se tako nešto desilo među njima. Eli se ponašasasvim opušteno u njegovom društvu. Rekla mu je kako ne želi da se ištapromeni i davala sve od sebe da se normalno ponaša. Videla sam je na deluzaista se trudi. Ali nekad bi joj se nešto nežno, nešto više, prikralo u izraz kad biga pogledala. Kad bolje razmislim, ima nečeg i u tome kako Adam nju gleda. Aline mogu da dokučim je li to samo želja ili su posredi dublja osećanja. Đavolskisam znatiželjna, ali znam da me se to ne tiče pa ne guram nos gde mu nije mesto.

Pošto se otvorila, Eli je ponovo pokušala da razgovara sa mnom o mojojporodici, o mojoj prošlosti.

Ućutkala sam je.Doktorka Pričard kaže da treba vremena. Zasad ne mogu da se otvorim i,

bez obzira na to šta dobra doktorka kaže, nisam sigurna ni da umem da seotvorim.

„Ponovo spisateljska blokada?"Okrenula sam se na stolici i ugledala Eli na vratima. Drži veliku smeđu

kovertu. Namrštila sam se i sklopila laptop.„Mogla bih to da odštampam na majici."„Proći će."Samo sam zagunđala u odgovor.,,U svakom slučaju, žao mi je što moram da te pitam, ali..."„Šta je bilo?"Ponovo je mahnula kovertom.„Brejden je sinoć svratio dok si bila na poslu i zaboravio je ova dokumenta.

Upravo je zvao da me zamoli da ih donesem u njegovu kancelariju jer su mupotrebna za sastanak koji ima za dva sata, ali imam predavanje..."

Stomak mi se uvrteo.,,I hoćeš da mu ja odnesem."Oči su joj postale još krupnije i ljupke.„Molim te", rekla je preklinjući.Sranje sranje sranje. Gunđajući, ustala sam i uzela kovertu.„Gde mu je kancelarija?"Rekla mi je adresu blizu pristaništa, što znači da ću morati da uzmem taksi

kako bih stigla na vreme pošto moram i da se istuširam.„Mnogo ti hvala, Džos." Široko se osmehnula i pošla prema vratima.

„Moram da bežim. Vidimo se kasnije."Otišla je.A ja idem kod Brejdena. Prokletstvo. Pokušavajući da se ne obazirem na

82

lepetanje leptirovih krila u stomaku, purnjala sam dok sam se tuširala i oblačila.Obukla sam farmerke i tanki džemper jer je dovoljno toplo, a u Škotskoj štrčitekao turista ako nosite jaknu kad nije mraz. Bez šale. U Škotskoj se svi poskidajuu majice čim grane sunce.

Zagledala sam se u svoj odraz u ogledalu veoma malo šminke, kosa uvijenau neurednu punđu. Džemperčić je sladak i ima dekolte, ali farmerke su stare iizbledele. Naravno, pitam se šta li Brejden misli o mom izgledu, ali nećudozvoliti da me to promeni. Ne oblačim se da zadivim ikoga osim sebe i svakakoto neću promeniti zbog tipa koji voli žene s dužim nogama, manjim grudima isvetlijom plavom kosom.

Činilo mi se da se beskrajno vozim taksijem i, kao uvek, osećala sam blagumučninu kad sam stigla pošto smo se truckali u ni sama ne znam kolikokaldrmisanih ulica. Taksista me je ostavio u Komeršel kveju i pošla sam dužveštačkog potoka koji se uliva u reku. Zdesna je parkiralište, a sleva brojneposlovne zgrade. Otkrila sam da je Brejdenova kancelarija u istoj zgradi sarhitektonskom firmom, računovodstvenom agencijom i zubarskomordinacijom.

Pošto sam pozvonila na interfon i ponižavajuće se zbunila u liftu koji seotvara sa suprotne strane od one na koju ste ušli obrela sam se u ukusnonameštenoj prijemnici.

Plava žena za pultom nimalo nije odgovarala mojim očekivanjima.Približno je Elodinih godina, ali je bar deset kilograma teža, i dočekala me je saširokim srdačnim osmehom. Na pločici s imenom piše joj MORAG. Pripremilasam se za susret s visokom, vitkom i lepom ženom koja će podrugljivo odmeritimoje farmerke i pokušati da me izbaci iz zgrade. Da nisam ušla u pogrešnukancelariju?

„Izvolite?" Morag se i dalje široko osmehivala.„Ovaj..." Osvrnula sam se, tražeći neki znak da je ovo Brejdenova

kancelarija. „Tražim Brejdena Karmajkla."„Imate li zakazano?"Dobro, znači ovo jeste njegova kancelarija. Prišla sam pultu i mahnula

kovertom.„Ostavio je ova dokumenta kod svoje sestre moje cimerke i, ovaj, zamolio ju

je da mu ih donese. Ona nije mogla pa sam ih ja donela."Moragin osmeh postao je još širi, ako je to uopšte moguće.„O, to je veoma lepo od vas, dušo. Kako se zovete?"„Džos Batler."

83

„Samo trenutak." Podigla je slušalicu i odmah progovorila. „Došla je DžosBatler da vam donese neka dokumenta, gospodine Karmajkle... Ahaaa. U redu."Spustila je slušalicu i ponovo mi se osmehnula. „Odvešću vas do kancelarijegospodina Karmajkla, Džoslin."

Stegla sam zube.„Džos."„Ahaaa."Dovoljno me nervira što me uporno zove Džoslin, ali zar zaista mora da

podstiče i druge na to? Pošla sam za vedrom sredovečnom ženom uskimhodnikom do kancelarije u uglu. Pokucala je i dubok glas je odgovorio:

„Slobodno." Stresla sam se kad sam ga čula i načas se zapitala je li minedostajao poslednje dve nedelje.

„Džoslin, gospodine", rekla je Morag i otvorila vrata.Ušla sam i čula kako su se vrata zatvorila iza mene.Kancelarija je veća nego što sam očekivala, a veliki prozor gleda na

pristanište. Veoma je muževna s ogromnim orahovim radnim stolom, kožnomstolicom, crnim kožnim kaučem i stamenim policama punim fascikli i knjiga utvrdom povezu. U jednom uglu stoji nekoliko metalnih ormarića za dokumenta.Na zidu iznad kauča nalazi se velika slika Venecije, a na policama s knjigama jeviše uramljenih fotografija na kojima je Brejden s Eli, Adamom i Elinomporodicom. U uglu iza mene su traka za trčanje i klupa za dizanje tegova.

Brejden se naslonio na sto i ispružio duge noge, zagledan u mene. Osetilasam onaj grč u stomaku kad sam ga videla, kao i poznato golicanje izmeđunogu. Pobogu, još je seksepilniji nego što ga se sećam.

Sranje sranje sranje.„Ćao." Mahnula sam kovertom. Duhovit pozdrav, Džos, veoma duhovit.Brejden se osmehnuo i ukočila sam se kad me je polako odmerio. Progutala

sam knedlu i srce mi je ubrzalo nije me tako pogledao od one večeri u kafiću sHoli.

„Lepo je videti te, Džoslin. Čini mi se da je prošlo sto godina."Ne obazirući se na navalu zadovoljstva koju su njegove reči izazvale, prišla

sam i pružila mu kovertu.„Eli je rekla da ti ovo hitno treba."Klimnuo je glavom, ne skidajući pogled s mene dok je uzimao kovertu.„Hvala što si mi ih donela. Koliko ti dugujem za taksi?"„Ništa." Odmahnula sam glavom.„Nije problem. Ionako sam samo blejala

za stolom."

84

„Spisateljska blokada?"„Spisateljski zid."Podsmehnuo se.„Zar je toliko loše?"„Jeste."Saosećajno se osmehnuo i ustao. Sad nam se tela gotovo dodiruju. Ostala

sam bez daha kad sam podigla glavu da ga pogledam.„Žao mi je što sam morao da otkažem poslednjih nekoliko viđanja."Zvuči kao da je otkazao sastanke. Zbunjeno sam se nasmejala.„Dobro."„Sinoć sam svratio do stana, ali nisi bila tamo."„Radila sam. Dodatne smene." Odmakla sam se od njega u nadi da će krv

prestati da mi ključa.Učinilo mi se da se osmehnuo kad se okrenuo da spusti dokumenta na sto.„Kad smo se poslednji put videli, pobegla si kao da te đavoli jure zbog

nečega što sam rekao. Ili si možda pobegla zbog mog društva?"Nadmeno govno. Glasno sam se nasmejala.„Viki?"Osmeh mu je postao drzak.„Jesi li bila ljubomorna?"Zar je moguće da vodimo ovakav razgovor? Nisam ga videla dve nedelje i...

uh! Njegov egoizam je zapanjujući, te sam se osmehnula i prekrstila ruke nagrudima.

„Znaš, pravo je čudo da sam uspela da se stanem u ovu kancelariju poredtvoje ogromne sujete."

Brejden se nasmejao.„Pa, pobegla si zbog nečega, Džoslin."„Prvo, prestani da me zoveš Džoslin. Zovi me Džos. Dž-o-s. Džos. Drugo,

tad si nekako natuknuo da sam porodica iako si me upoznao samo dve nedeljepre toga."

Naborao je čelo kad sam to rekla pa se ponovo naslonio na sto i prekrstioruke na grudima dok je razmišljao o tome.

„Jesam li?"„Jesi."Odjednom me je prodorno pogledao, očiju punih svakojakih pitanja.„Eli mi je rekla za tvoju porodicu. Žao mi je."

85

Mišići mi se stegoše, a vrelina koju je izazvao ispari kao da je upravo pustioklimu na najjače. Šta mogu da kažem? Ne želim da pravi dramu niti da meanalizira.

„To je bilo odavno."„Nisam shvatio da sam to natuknuo. U vezi s porodicom. Ali sad sve ima

smisla. Večera kod Elodi... tvoje bežanje..."„Nemoj", brecnula sam se i napravila tri koraka prema njemu. „Brejdene,

nemoj." Glas mi je utihnuo dok sam potiskivala želju da ga ugrizem poputranjene životinje. „Ne pričam o tome."

Dok me je posmatrao, nisam mogla a da se ne zapitam šta misli. Misli li dasam lujka? Jadna? Je l' mi stalo do njegovog mišljenja? A onda je samo klimnuoglavom.

„Kapiram. Ne moramo da..." Preplavilo me je olakšanje i uzmakla samjedan korak. Ali Brejden mi je prišao pa smo se ponovo gotovo dodirivali.„Mislio sam da u subotu odemo na piknik u Medouzu ako bude lepo vreme dase iskupim Eli što sam bio zauzet u poslednje vreme. Znam da joj i Adamnedostaje. Hoćeš li da ideš s nama?"

„Zavisi." Vratila sam se u Sarkazamgrad u pokušaju da se uravnotežim.„Hoćeš li natuknuti da sam ljubomorna na sendviče koje ćeš jesti?"

Prasnuo je u smeh, grleni smeh koji je izazvao slatke reakcije u mom telu.„Zaslužio sam to." Približio mi se, a ja sam uzmakla.„Ali hoćeš li mi

oprostiti i pridružiti nam se? Kao prijatelj?" Ima nečeg zajedljivog u tome kako jeizgovorio reč „prijatelj".

Sumnjičavo sam ga pogledala.„Brejdene..."„Samo prijatelji." Pogled mu se spustio na moje usne i potamneo. „Rekao

sam ti. Ako ti možeš da se pretvaraš, mogu i ja."„Ne pretvaram se." Zašto mi glas zvuči tako uzbuđeno i zadihano?Brejden se samo podsmehnuo kao da mi ne veruje.„Znaš, stvarno stavljaš moje glumačko umeće na probu."„Glumačko umeće?"„Pretvaranje, Džoslin." Napravio je još jedan korak i odlučno zaškiljio.

„Nikad nisam bio dobar u tome."O bože, poljubiće me. Stojim u njegovoj kancelariji sa šugavom frizurom i u

šugavim farmerkama, a on će me poljubiti.„Gospodine Karmajkle, stigli su gospodin Rozings i gospođa Morison",

začuo se Moragin glas iz spikerfona i Brejden se napeo.

86

Preplavila me je neobična mešavina olakšanja i razočaranja. Nesigurno samuzmakla i okrenula se prema vratima.

„Ostaviću te da radiš."„Džoslin?"Okrenula sam se, izbegavajući njegov pogled.„Da?"„Hoćeš li doći na piknik?"Krv mi je i dalje hučala u ušima, a telo mi je bilo napeto od očekivanja

poljupca, ali potisnula sam sve to jer sam se setila ko je on i koliko me plaši.Podigla sam bradu i uzvratila mu pogled.

„Da, doći ću kao cimerka tvoje mlađe sestre."„Ne kao prijateljica?", našalio se.„Mi nismo prijatelji, Brejdene." Otvorila sam vrata kancelarije.„Nismo."Nisam morala da se okrenem kako bih znala kakav mu je izraz. Osetila sam

po njegovim rečima. Požurila sam niz hodnik, brzo mahnula Morag i požurila ulift koji će me odvesti dalje od njega. Šta se desilo? Kuda li je nestao platonski,drugarski Brejden i zašto se „tip u odelu" vratio? Mislila sam da nisam njegov tip.Mislila sam da sam bezbedna.

Nismo. Ta reč mi je odjekivala u glavi kad sam izašla iz zgrade na svežvazduh. Nije ta reč posredi. Već ton kojim ju je izgovorio. Ton koji upućuje naseksualne želje.

Jebiga.

87

DESETO POGLAVLJE

isam otišla na Brejdenov piknik.Pa, jesam, ali ipak nisam.

Smušena njegovim preobražajem u „napaljivog Brejdena iz taksija" koji neskida pogled s mene, toliko sam se zbunila da nisam znala šta da mislim. I da,usrala sam se od straha! Zato sam se odlučila za kukavički izlaz i nagovorilaRijan da me izvuče mada sam i nju slagala a da ne izgleda kao da želim dapobegnem...

Osvanula je subota, iznenađujuće topla. Ljudi su pohrlili u Medouz velikipark blizu univerziteta u drugom delu grada da se sunčaju i bave sportom.Brejden je uspeo da nađe mesto u hladu. Adam, Džena, Ed i Brejden su došli preEli i mene. Smeh, dečja cika i lavež pasa unose veselost. Dan je savršen iatmosfera u Medouzu odiše spokojem. Načas sam poželela da ostanem.

„Ovaj..." Pogledala sam dve izletničke korpe koje je Brejden doneo. Tolikosu krcate da me ne bi iznenadilo da ih je ukrao iz Harodsovog izloga. „Ti ovozoveš piknikom?"

Brejden je ustao kad smo stigle, zagrlio sestru i ponosno pokazao korpe nadivnom baršunastom ćebetu. Odjednom se zbunio.

„Da." Namrštio se. „Kako bi ti to nazvala?"„Restoranom s pet zvezdica na travi."Podrugljivo je izvio uglove usana.„Zamolio sam osoblje jednog restorana da ih napuni.",,A koji li je to restoran bio? S pet zvezdica?"„Mislim da se šali na račun tvog novca, Brejdene." Eli mu se široko

osmehnula. „Jesi malo preterao."Nezadovoljno je progunđao.„To je prokleti piknik. Sedite. Jedite. Umuknite."Zakikotala se i bacila pored Adama, koji joj je prebacio ruku preko ramena i

privukao je k sebi.„Drago mi je što te vidim, Els."„I meni." Osmehnula mu se, ali se neznatno odmakla. Izvila sam obrvu. Šta

joj to znači?„Pa?"Pogledala sam Brejdena i videla da mi je pružio ruku. Pogled mu odiše

neprekrivenom vrelinom.

N

88

I Rijan me je spasla u pravom trenutku.Mobilni mi je zazvonio i namrštila sam se dok sam ga vadila iz džepa.„Ćao, Rijan." Okrenula sam se i odmakla nekoliko koraka kako ne bi mogli

da je čuju.„Imam hitan slučaj", rekla je jednoličnim glasom. „Otkaži piknik."„Ne, nije valjda", prihvatila sam igru, trudeći se da zvučim umirujuće. „Jesi

li dobro?"„Dođavola, Džos, mislila sam da umeš da lažeš", zagunđala je. „Zvučiš kao

vanzemaljac koji je čuo za ljudski pojam 'zabrinutost', ali ne zna kako da gaprimeni."

Stegla sam zube, ne obazirući se na nju.„Naravno da mogu da pričam. Samo trenutak." Pokušala sam da delujem

kao da sam „ljudski zabrinuta" kad sam se okrenula prema Brejdenu i društvu.Čini mi se da mi je grimasa pre ljutita nego zabrinuta, ali šta tu mogu.

„Žao mi je, društvo, ali moraću da vas napustim."Eli se zabrinuto uspravila.„Je li sve u redu? Hoćeš li da pođem s tobom?"„Ne, dobro sam. Samo Rijan zaista mora da razgovara s nekim. Ne može da

čeka. Žao mi je." Odvažila sam se da pogledam Brejdena i otkrila da me neposmatra. Proučava me. Sumnjičavo. Brzo sam oborila pogled. „Vidimo sekasnije." Ostavila sam ih za sobom i ponovo prinela telefon uvu. „Jesam zvučalabrižno", rekla sam mrzovoljno.

„Svako ko te poznaje zna da ne zvučiš tako kad si zabrinuta."„Pa, sreća što me ne poznaju." A možda me i poznaju... Brejden me je

svakako čudno gledao.„Znači, baš ne trpiš tog Eda?"Trgla sam se kad sam se setila svoje laži. Kako ne bih morala da pričam o

Brejdenu, slagala sam da je Ed licemer koga izbegavam, ali da nisam htela dauvredim Eli odbijanjem da pođem na piknik. Žao mi je što sam ocrnila Eda, ahmislim da to nije važno jer je mala mogućnost da će ga Rijan upoznati.

„Nikako."„Znaš da nisam nasela na to, zar ne?"Umalo se nisam spotakla.„Nasela na šta?"„Stalno pričaš o Eli, Džos. Mislim da znam dovoljno o njoj da mi bude jasno

da se ne bi družila s prokletim licemerom. Kao što sam rekla, očajna si lažljivica."Ha! To nije istina! „Umem da lažem. Prilično sam dobra lažljivica!"

89

„Bravo. Samo to viči dok se udaljavaš od njih."Sranje. Osvrnula sam se preko ramena da se uverim jesam li odmakla

dovoljno da me ne čuju. Jesam. Srce je prestalo da mi ubrzano lupa.„Ti si pravi smor", progunđala sam, zaboravivši da mi je upravo učinila

uslugu.Otpuhnula je.„Ti si mene lagala. Ozbiljno, šta se dešava?"Uzdahnula sam.„Može li to da bude jedna od onih stvari o kojima ne pričamo?"„Ne može."„Molim te, Rijan."„Jesi li razgovarala s psihijatrom o tome?"Namrštila sam se i zapitala zašto je to zanima.„Nisam..."„Dobro." Teško je uzdahnula. „Neću te ispitivati ako mi obećaš da ćeš

razgovarati o tome s psihijatrom. Možeš da lažeš, ali znam da nikad nećešprekršiti obećanje."

„Rijan..."„Obećaj mi."Odmahnula sam glavom.„Nije vredno terapije."„Ako je vredno toga da me lažeš, onda je vredno terapije. Sredi ta sranja,

Džos. Obećaj mi."„Dobro", pristala sam, ali samo zato što znam da Rijan takvom osornošću

zapravo pokazuje da joj je stalo do mene.

Doktorka Pričard je imala cveće na stolu. Osmehnula sam se. Zapamtila je.„Lagala si kako ne bi bila s Brejdenom?"Uzvrpoljila sam se, poželevši da me Rijan nije naterala da obećam.„Da."„Kad sam te pitala da li te Brejden privlači, odgovorila si da te je privlačio.

U prošlom vremenu. Jesi li tad govorila istinu?"Nisam. „Moguće je da nisam."„Dakle, on te privlači?"O, neka ide dođavola... „Nikad me niko nije toliko privlačio."Dobra doktorka mi se zajedljivo osmehnula.

90

„Dobro. Ali izbegavaš ga iako ti je jasno stavio do znanja da ga zanimaš.Bojiš li ga se, Džos?"

Iskreno?,, Da."„Ne nameravaš da imaš ikakvu vezu s njim?"„Zar niste slušali kad sam vam pričala o svojim ranijim odnosima s

mladićima?"„To nije isto. Za početak, poznaješ Brejdena."„Ne želim da imam išta s njim, u redu?"„Upravo si mi rekla da te taj muškarac veoma privlači. Kad pričaš o njemu,

očigledno je da ti se sviđa, te ne bih rekla da si u pravu ti ne želiš da želiš da imašišta s njim."

„To je isto."„Nije. Zašto ga se plašiš, Džos?"„Ne znam", odvratila sam, iznervirana zbog te teme i ljuta na Rijan što me je

naterala da je potežem. „Znam samo da ne želim ništa da počinjem s njim."„Zašto?"Pobogu, kao da pričam zidu.„To bi sve pokvarilo. Za Eli, za mene, za njega. Ne."Nakrivila je glavu, ravnodušnog izraza. Dobra je u tome.„Džos, možda je vreme da prestaneš da misliš pedeset koraka unapred i

samo pustiš da sve teče svojim tokom."„Kad sam to uradila poslednji put, probudila sam se bez gaća u krevetu s

dva nepoznata mladića."„Rekla sam ti da to nije isto. Ti nisi ista osoba, a Brejden nije neznanac. Ne

govorim ti da uradiš nešto što ne želiš, ni u vezi s Brejdenom ni inače. Alipredlažem da prestaneš da predviđaš budućnost, već da živiš jedan dan zadrugim. Ne zauvek, čak ni nekoliko meseci. Pokušaj to da radiš nekoliko dana,možda i nekoliko nedelja. Znam da će biti zastrašujuće, ali samo... pokušaj."

Kao i proteklih nekoliko nedelja, radim i subotom u Klubu 39. Eli se vratilakući u vreme večere, sita od piknika. Sela je da mi pravi društvo dok sam brzojela pre spremanja za smenu.

„I, je li sve u redu s Rijan?", pitala je, neznatno se namrštivši.Grlo mi se steglo od griže savesti. Ne smeta mi što sam lagala Brejdena jer je

njegovo naglo ponovno pretvaranje u grabljivog seksi frajera zločestog pogleda ijebozovnog osmeha jedini razlog što sam pribegla laži. Ali sasvim je druga priča

91

s Eli i veoma mi je neprijatno.Promrmljala sam nešto s punim ustima paste, klimnula glavom i izbegla

njen pogled u nadi da će shvatiti da ne želim da pričam o tome. Pošto je ćutala,podigla sam glavu i videla da me radoznalo posmatra. Progutala sam zalogaj.

„Šta je?"Eli sleže ramenima.„Samo... Brejden me je dopratio kući i rekao da misli kako si možda... kako

si možda lagala za Rijan da bi izbegla piknik."Pobogu, koliko je sujetan!Nema veze što je u pravu.Glasno sam se nasmejala.„Molim? Zbog njega?"Ponovo je slegla ramenima.„Je li u pravu?"Još jednom sam izbegla njen pogled.„Nije."„Pa, samo da znaš, imam utisak da nešto smera."Podigla sam obrvu.„Šta?"Uzdahnula je i naslonila se.„Nikad se ne zna s Brejdenom. Ali naučila sam da prepoznajem znake.

Poznajem svog brata bolje nego što misli. Ušla si mu pod kožu, Džos. U stvari,zadivljena sam što je toliko strpljiv. Mada to verovatno znači da će uraditi štagod je potrebno da bi te smuvao."

Toliko sam se iznenadila da nisam mogla da se pretvaram. Uspravila sam sei načas zaboravila na hranu.

„Pod kožu? Šta god je potrebno?"„Iako ne volim da mislim na bratovljev seksualni život, nekad ne mogu

izbeći da ne čujem nešto. A čula sam da Brejden uvek dobije ono što hoće."Frknula sam.„Molim te, Eli, zar misliš da mene hoće? Nisam njegov tip. Džoslin Batler

baš i nije supermodel."Eli se zbuni.„Šališ se, je l' tako?"„Ovaj... u vezi s čim?"„U vezi sa sobom." Ogorčeno je uperila prstom u mene. „Baš si dobra riba,

Džos. Dobro, ne izgledaš kao one lepe vešalice na koje Brejden uglavnom pada,

92

ali imaš neverovatne oči, taj promukli glas za telefonski seks, grudi zbog kojihbih ubila i tu zamišljenu hladnoću koja potpuno odudara od tvoje zabavneličnosti. Veruj mi, čula sam šta momci pričaju. Ti si drugačija, a pošto su mladićitakvi kakvi jesu, doživljavaju te kao izazov. Opasna si riba."

Prenerazila sam se. Zar me ljudi zaista tako doživljavaju? Postiđeno sampodigla viljušku i promrmljala

„Kako da ne."Osetila sam kako se osmehuje iako je nisam pogledala.„Treba ti ogledalo."Slegla sam ramenima.Eli se ućutala i podigla sam pogled da se uverim je li dobro. Više se ne

osmehuje.„Bez obzira na to koliko Brejden poricao, zainteresovan je za tebe, Džos.

Mnogo me ispituje o tebi, što nikad nije radio. A, veruj mi, izgubila sam bar tridrugarice s kojima se zabavljao. Ne govorim mu mnogo..."

Rekla si mu za moju porodicu.„...zato što ti ne pričaš mnogo pa je, naravno, još zainteresovaniji. I, kao što

sam rekla, Brejden uglavnom dobije ono što želi."„Molim te", otpuhnula sam, „imaj malo više poverenja u mene. Neću tek

tako da uskočim u krevet nekog dobrog frajera samo zato što je navikao dadobija ono što hoće. I znaš šta? I ja sam navikla da dobijam ono što hoću. A hoćuda ne završim u njegovom krevetu."

Kao da me nije čula.„Ako ne uspeš da mu odoliš, samo budi pažljiva s njim, važi? Loše su

postupali prema njemu ranije i ne želim da se to ponovi."Viljuška zazveča na tanjiru nehotice sam je ispustila. Prsti su mi, kao i ja, u

šoku.„Stani. Brineš da ću ja njega povrediti?"Osmehnula se.„Dobar si čovek, zbog čega je onima kojima je stalo do tebe teško što nemaš

poverenja ni u koga. A kad je Brejdenu stalo do nekoga, on mora da zna svekako bi držao sve konce u rukama i zaštitio tu osobu. On mora da bude čovekkome veruju. Prosto je takav. Ako počne nešto s tobom, povredilo bi ga što nećešda se otvoriš."

Samo sam delimično svarila njene reči. Uglavnom sam čula samo: Dobar sičovek, zbog čega je onima kojima je stalo do tebe teško što nemaš poverenja ni u koga.

„Povređujem li te, Eli?"

93

Nisam htela da priznam koliko se bojim njenog odgovora. Teško jeuzdahnula dok je odmeravala reči.

„Jesi u početku. Ali postalo je lakše kad sam te bolje upoznala i shvatila dato ne radiš namerno. Da li bih volela da mi više veruješ? Bih. Hoću li tepritiskati? Neću." Ustala je. „Samo imaj na umu da sam tu ako ikad odlučiš dami se poveriš. I da možeš da mi ispričaš sve."

Grlo mi se steglo i uspela sam samo da klimnem glavom. Kako bi razvedrilaatmosferu, Eli mi se osmehnula.

„Večeras izlazim s Brejdenom i Adamom. Danas sam bila pomalo hladnaprema Adamu. To ga je iznerviralo."

Hmm, šta to smeraš, gospođice? „Igraš li igrice s njim?"Namrštila se.„Juče sam saznala da je obeshrabrio Nikolasa kad je hteo da me pozove na

sastanak. Da. Igram se."„Stani malo." Odgurnula sam tanjir, potpuno zbunjena. Upoznala sam

Nikolasa. On je Elin prijatelj i povremeno svraća u stan. Radi kao profesor nanjenom odseku. „Šta je Adam uradio?"

„Juče sam se našalila kako mesecima nisam bila na sastanku i Nikolas jerekao kako bi me neko možda i pozvao kad bi Adam prestao da preti mogućimmladićima. Zbunila sam se pa mi je objasnio kako je pre nekoliko meseci hteo dame pozove na sastanak i da je pitao Adama gde bi mogao da me izvede." Vilicajoj se stegla kad se setila toga. „Umesto da mu odgovori, Adam mu je zapretioda će ga prebiti. Rekao mu je da me se kloni. Bez objašnjenja. Samo da me sekloni."

Nasmejala sam se s nevericom.„I, naravno, Adam je mišićav, a Nikolas je kao grisina pa je odustao."„Upravo tako."„Šta to Adam izvodi, dođavola?"„To i mene zanima. Zeznuo me je pa ću uživati dok ja njega budem zezala."Moram priznati da mi se sviđa ovakva Eli. Ljudi misle da mogu da je gaze,

ali varaju se. Široko sam joj se osmehnula.,,I bićeš potpuno hladna prema njemu, a?"Nestašno mi se osmehnula. Izgleda kao vragolast anđeo.„Koliko god je moguće. Možda ću i da očijukam s nekim da vidim hoće li se

iznervirati. A onda ću ga pitati šta izvodi. On je taj koji nije hteo ništa više odprijateljstva."

„Pa, uglavnom sam protiv takvih igrica, ali u ovom slučaju je zaslužio. Ne

94

mogu da verujem da ti iza leđa rasteruje tipove. Jedva čekam sledeći izveštaj,gospođice Karmajkl."

Eli se nasmejala i požurila da se spremi za izlazak, a ja sam ostala dazavršim večeru i bacim se pod tuš pre posla.

Krejg i ja smo večeras u smeni s Alisterom, mladićem s kojim smo radilinekoliko puta. Momci su dobre volje, a šank je pun. Pošto se obojica trude da mezasmejavaju, vreme brzo prolazi i dobro se zabavljam. Naše dobro raspoloženjeodrazilo se na atmosferu u klubu i ljudi su se okupili oko šanka da se šale jedni sdrugima, kao i s nama.

„Džos, ako uhvatim ovaj šejker", povika Krejg iz donjeg dela šanka,„ti ćeškonačno popustiti i kresnuti se sa mnom."

Gosti se nasmejaše. Široko sam se osmehnula i sipala dva džeka danijelsa ikoka-kole devojkama ispred mene.

„Nema šanse, Tome Kruze."Krejg ima odlične reflekse. Svakako bih izgubila opkladu.„Slamaš mi srce, dušo."Odmahnula sam, pružila mušterijama piće i uzela novac.„Šta je sa mnom, Džos?" Alister mi dobaci zavodnički osmeh, ali znam da se

samo šali. On je srećno veren s Irkinjom koja studira na Univerzitetu Nejpijer.Ali iako je veran, voli da flertuje kao i Krejg.

„Hm, razmisliću", našalila sam se dovoljno glasno da Krejg čuje.Krejg je zastenjao, glumeći agoniju pa se napućio privlačnoj devojci koju je

služio.„Ubija me."Devojka se zakikotala i oči su joj zasjale. Prevrnula sam očima kad ju je

Krejg uhvatio za ruku i stavio je sebi na grudi.„Osećaš li? To mi se srce slama."„Čoveče!" Prevrnula sam očima. „Znaš li koliko je to otrcano?"„Naravno da znam."Alister je frknuo.„Verovala ili ne, to mu je jedna od boljih rečenica."Krejg ga tresnu krpom po glavi.Smejuljeći se, približila sam se Krejgu kako bih uzela rum i propela se na

prste da ga poljubim u obraz. Nekoliko gostiju je zaklicalo, a Alister jenegodujući uzviknuo.

Sledeći sat je proleteo u glupiranju. Tegla s napojnicama se brzo punila.Gosti su neprestano dolazili, te sam se usredsredila samo na posao i kolege.

95

Činjenica da sam osetila njegov pogled na sebi, pa, to mnogo govori...Osetivši kako sam se naježila, brzo sam podigla glavu i pogledala prema

ulazu; preletela sam pogledom preko Adama i Eli, koji su ušli za Brejdenom,Brejdenom, koga je visoka brineta držala podruku.

Pogledi su nam se sreli, ali nije me ni pozdravio. Umesto toga, nagnuo jeglavu i prošaputao nešto brineti, a ona se nasmejala.

Stomak mi se neprijatno zgrčio i brzo sam pogledala Eli. Ona se namrštilaprvo Brejdenu a onda i Adamu, otresla njegovu ruku i požurila za bratom, koji jenagovorio neke goste za stolom da se pomere na kožnoj klupi kako bi on,njegova tajanstvena devojka, Eli i Adam seli.

Svi su seli osim Eli, koja ih je streljala pogledom. Adam joj je rekao nešto. Elije odmahnula glavom, veoma zlovoljna, a Adam se smrkao. Ruka mu polete kaobič i zgrabi njenu, povukavši je da sedne pored njega. Ona stade da se otima, aliAdam joj prebaci ruku oko struka, sa šakom na kuku naizgled opušten pokret,ah očigledno ju je čvrsto držao. Šta god da joj je prošaputao na uvo, prestala je dase otima.

Ali i dalje ima leden izraz.Zabrinuto sam pogledala Brejdena, ali on nije video ništa. Zaokupljen je

razgovorom s brinetom.Brzo sam se okrenula, potpuno nespremna za hučanje u ušima i stezanje u

grudima.Zaista ne znam na čemu sam s njim. U jednom trenutku me skida

pogledom, a u drugom me ne primećuje. Pa, neću dozvoliti da to utiče na mene.Uslužila sam mušteriju i pogledala Alistera.

„Prijatelji mi sede za stolom. Možete li vas dvojica da ostanete sami zašankom dok im odnesem piće?"

„Naravno."Ne obazirući se na leptiriće u stomaku, izašla sam iz šanka i u sebi

budalasto zahvalila gazdi što me tera da nosim seksi majicu na bretele. Ako većmoram da budem oznojena pored brinete u svetlucavoj haljini ravnog kroja,onda me bar teši saznanje da mi ta majica odlično stoji.

Kad sam se približila, Elin glečerski izraz se istopio i osmehnula se solakšanjem.

„Ćao, društvo", rekla sam glasno da nadjačam muziku. „Šta ćete da pijete?"„O, nema potrebe", odgovori Adam, osmehujući se. „Daren je otišao po

piće." Pokazao je iza mene. Okrenula sam se i videla visokog, mišićavogriđokosog mladića kako se probija prema šanku.

96

Upitno sam se namrštila. „Ko je Daren?"„Moj muž."Brineta je to rekla. Iznenađeno sam je pogledala i pokušala da povežem

činjenicu da sedi pored Brejdena s onim što je upravo rekla. Pogled mi se sreo sBrejdenovim i podrugljivo se nakezio, kao da zna kako sam pretpostavila da jeona jedna od njegovih Barbika.

„Ovo je Dona, Darenova žena. Daren je menadžer Vatre."OhPa, sva sam se smutila.Ponovo mi se pogled sreo s Brejdenovim i osmeh mu je postao širi.Setila sam se Eline ranije sumnje. Pa, samo da znaš, imam utisak da nešto smera.Neka ide dođavola! Hteo je da pomislim kako mu je Dona devojka. Hteo je

da vidi blesak olakšanja u mojim očima kad shvatim da nije. A mogu i ja da idemdođavola jer sam mu to pružila.

„Drago mi je", rekla sam joj. „Poslaću ti muža natrag inače će zauvek tamostajati. Uzeću njegovu narudžbinu i doneti vam piće."

„Hvala, Džos." Eli mi se slabašno osmehnula.Namrštila sam se jer ne volim kad je neraspoložena. Ohrabrujuće sam joj

stegla rame i primetila da joj Adam i dalje čvrsto drži ruku na kuku. Preko njeneglave sam mu dobacila upozoravajući pogled, na šta je zbunjeno naborao čelo.Ne obazirući se na Brejdena i njegove igre, vrckajući sam otišla do Darena,predstavila se i poslala ga kod ostalih kad mi je rekao šta će da piju.

„Vratio se", prošaputa Krejg, nagnuvši se prema meni dok je mućkaokoktel.

„Ko?"„Onaj tip o kome je Džo pričala sto godina."„Brejden." Klimnula sam glavom i podigla glavu prema njemu. Nisam ni

shvatila da stojimo tako blizu, lica udaljenih samo nekoliko centimetara. „Džo jehtela da joj on bude sledeći sponzor."

„Po ubilačkim pogledima koje osećam na leđima, rekao bih da on želi nekojdrugoj da bude sponzor."

Odmakla sam se i prevrnula očima.„Ne treba mi sponzor, Krejg."Krejg zaškilji i nestašno se osmehnu.„Možda meni treba sponzorka." A onda me je poljubio. Uhvatio me je

jednom rukom za potiljak kako bi me držao u mestu, gurnuo mi jezik u usta ipriljubio telo uz moje. Prvo sam se ukočila od zaprepašćenja, a onda od

97

iznenađujuće lepog osećaja njegovih usana na mojim. Krejg svakako ume da seljubi. Zviždanje i klicanje prekinuše čaroliju i odmakla sam se, stavivši mu rukuna grudi da ga odgurnem.

„Ovaj..." Zatreptala sam, pokušavajući da shvatim šta se upravo dogodilo.„Šta ti bi?"

Krejg mi namignu. „Samo nerviram tvog bogataša i pritom se odličnoprovodim."

Odmahnula sam glavom s nevericom i odgurnula ga, videvši kako seAlister iskezio kad je Krejg prošao pored njega, očigledno zadovoljan sobom.Nastavila sam da sipam pića i primorala se da ne podignem glavu. Ne želim daznam je li Krejg u pravu u vezi s Brejdenom. Ne želim da znam šta on moždaoseća prema meni i obrnuto. Ali, prokletstvo, drago mije što je još neko osimnepopravljive romantičarke Eli primetio da ga zanimam. Bar znam da neumišljam.

Prava sam smušena gomila hormona.Stavila sam pića na poslužavnik, izašla iz šanka, ne obazirući se na„Hej, srce" od gosta koji je očigledno video Krejgov šou i počela da obilazim

ljude kako ne bih prolila ni kap.„Izvolite." Spustila sam poslužavnik na sto i počela da dodajem čaše.„Ovaj, šta to bi?", upita Eli, očiju zaokrugljenih od radoznalosti dok je

prihvatala čašu.Ne znam zašto sam pomislila da ću se izvući ako se pravim luda.„Šta?"„Taj tip koji ti je gurnuo jezik do grla?" progunđa Adam.Nisam mogla da pogledam Brejdena jer sam osećala njegov užaren pogled...

pa... pržio me je. Slegla sam ramenima.„To je samo Krejg."Pobegla sam pre nego što su stigli da pitaju još nešto.Ali Krejg se nije zadovoljio time da mi gurne jezik u usta. Sledećih četrdeset

minuta, žestoko je flertovao, ljubio mi vrat, tapšao me po dupetu i nemilosrdnome zadirkivao seksualnim pošalicama.

Verovatno je pomislio kako može to da radi jer se nisam mnogo uzrujalazbog poljupca. A istina je i da nisam učinila ništa da ga razuverim. Shvatila samkako želim da pošaljem poruku Brejdenu.

Nismo prijatelji.I nikad nećemo biti ništa više od toga.Prema tome, mi smo... ništa.

98

„Vreme za pauzu, Džos!" Alister me je tresnuo krpom po dupetu kad sevratio s pauze.

Uzdahnula sam.„Oduzeću ti prokletu krpu ako ne prestaneš da je koristiš kao oružje.

Ozbiljno, zar si baš morao to da uradiš?"Široko se osmehnuo.„Što? Više bi volela jezik u ustima?"„Baš smešno." Okrenula sam se, izašla iz šanka i ušla u prostoriju za osoblje.

To je mala soba s ormarićima, kaučem, mašinom sa slatkišima i nekolikočasopisa. Vrata zdesna vode u menadžerkinu kancelariju, ali Su je tu svakogdrugog vikenda zato što radi puno radno vreme preko nedelje. Ako zatvoritenjena vrata, ne čujete galamu iz kluba. Tutnji mi u glavi i adrenalin mi juri telomzbog Brejdena i Krejga, te sam ušla s limenkom koka-kole i klonula na njen radnisto.

Nije trebalo da ohrabrujem Krejga. On se uvek šali, ah večeras je preterao, aja sam mu to dozvolila zato što me Brejden izluđuje. Bila sam besna zato što meje pogodilo kad sam pomislila da mu je Dona devojka. Besna zato što on zna daosećam nešto prema njemu. Besna zato što mislim da je sve to isplanirao.

Moram naći način da mu stavim do znanja kako se među nama nikad nećeništa desiti.

Brzo sam podigla pogled s tepiha kad su se vrata otvorila. Uspravila sam sei leptirići u stomaku su mi živnuli kad je Brejden ušao i zatvorio vrata za sobom.

Ispitivački me posmatra, grubih, zamagljenih crta.Izgleda besno.„Šta radiš ovde?"Nije odgovorio, a ja sam ponovo uradila ono... bez vlasti nad sobom prešla

sam mu pogledom po telu. Nosi moderan crn džemper ravnog izreza i crnepantalone skrojene po meri. Jedini ukras je skupoceni sportski sat od platine.Zbog ležernog stila i brade stare nekoliko dana izgleda još poželjnije.

Osetila sam grčenje duboko u stomaku i stegla vilicu. Zašto mora toliko dame uzbuđuje? Nije pošteno.

Kukavički sam otpila gutljaj.„Pa?"„Ne volim da delim."Odmah sam ga pogledala u oči. Izgleda još bešnje, ako je to uopšte moguće.

Brejden je krupan i uliva strah, a nesrazmera između naših tela sad je jošupadljivija. Može da me zgromi ako hoće.

99

„Molim?"Zaškiljio je.„Rekao sam da ne volim da delim."Setila sam se Viki.„To se ne slaže s onim što sam čula."„Dozvoli da se drugačije izrazim." Zakoračio je prema meni, ključajući.

„Kad je reč o tebi... ne volim da delim."Nisam stigla da svarim njegove reči. U jednom trenutku sam zapanjeno

zurila u njega, a u drugom mi je limenka pala na pod i dupe mi se našlo na stolukad se Brejden sudario sa mnom. Savladao me je svojom toplotom i snagom kadme je jednom krupnom šakom uhvatio za potiljak, a drugom mi podigao levubutinu i smestio mi se između nogu. Usne mu se spustiše na moje i preplavi meželja koju nedeljama osećam prema njemu. Rukama sam mu stegla leđa, nogamamu obujmila kukove i s olakšanjem rastvorila usne da prihvatim njegov jezik.Njegov miris, ukus viskija na jeziku, stisak toplih ruku sve me je porazilo inehotice sam ispustila grlen uzdah.

Brejdenov poljubac mi izbrisa Krejgov iz sećanja.Čvršće mi je stegao potiljak i zastenjao. Vibracija tog zvuka prolete mnome,

poput ruku mi se spusti telom, nadraži mi bradavice, šaputavo mi skliznu nizstomak i smesti mi se između nogu. Poljubac postade grublji, zahtevniji dugi,opojni poljupci mi kradu dah. Uzdišemo i jedno drugome gutamo usne kao dane možemo dovoljno duboko da gurnemo jezik. Zarila sam mu nokte u džemperdok sam ga privlačila bliže.

Izgubila sam se kad sam osetila njegovu erekciju na stomaku. Mišići su mise napeli i zacvilela sam mu uz usne, a gaćice su mi ovlažile od želje. Žudnja serasplamsala kad je podigao ruku s mog struka, okrznuo mi dojku i zaustaviošaku na širokoj breteli majice. Odvojio je usne od mojih i neznatno se odmakaoda me pogleda u oči. Njegove su potamnele, poluzaklonjene trepavicama, a usnesu mu otečene. Osetila sam kako je podvukao dva prsta ispod bretele i spustio je,povukavši mi levu stranu majice i otkrivši brus. Nije odvajao pogled od mogdok je to ponavljao s bretelom brusa.

Hladan vazduh mi pogodi dojku i bradavica se primamljivo ukruti. Brejdenspusti pogled i obujmi mi dojku dlanom. Pomilovao ju je i prešao palcem prekobradavice. Ciknula sam kad se još više ukrutila a munja pohote mi sevnulaizmeđu nogu. Pogledao me je.

„Sviđa ti se to, mala?", promrmljao je i ponovo mi se zagledao u usne.„Voliš li moje ruke na sebi?"

100

Pa... da!„Ili..." spustio je glavu i usnama okrznuo moje „mogu biti bilo čije?"Prošao je trenutak dok su mi te reči doprle do mozga, ali kad jesu, potisnula

sam povređenost i ljutito se odmakla. Sklonila sam ruke s njega i namestila brusi majicu.

„Jebi se" odbrusila sam i pokušala da ga odgurnem. Ali samo mi se još višepripio između nogu i zgrabio me za članke jer sam zamahnula pesnicama premanjemu.

„Šta si radila tamo, dođavola?", zagrmeo je. Ali i dalje je napaljen, njegovaerekcija me bode i okreće mi telo protiv glave.

„Ne tiče te se."„Tucaš li se s njim?" Ispustio je tih, iznerviran zvuk i cimnuo mi ruke.

„Pošto hoću da te jebem, tiče me se. A s obzirom na to da zasigurno želiš da tejebem, mislim da bi trebalo da mi odgovoriš."

„Ti si nadmeni, egoistični govnar, samo da znaš!", pobesnela sam, rešena dami ovaj umišljeni alfa mužjak ne zapoveda. „Ne bih spavala s tobom ni da siposlednji muškarac na svetu!"

I nije preterano originalan odgovor. Znam to. A svakako nije trebalo to dakažem.

I dalje mi držeći ruke, Brejden me ponovo poljubi, ljutito mi preklopi usne,grubo trljajući kitu uz mene da me muči. Telo mi klonu i usne se rastvoriše daprihvate njegove. Pokušala sam bar da se pretvaram kako se opirem, ali mojetelo je mnogo više želelo da se kresne nego da vlada situacijom.

„Spavaš li s njim, Džoslin?", promrmljao je zavodljivo, spuštajući mipoljupce niz bradu.

„Ne", prodahtala sam.„Želiš li da spavaš s njim?"„Ne."Jedva da sam primetila kako mi više ne steže članke. Ruke su mi vođene

sopstvenom voljom posegnule za njegovim čvrstim stomakom.„Želiš li da te jebem?", zarežao mi je na uvo.Požudno sam se stresla. Da!Umesto da mu kažem istinu, odmahnula sam glavom kako bi ispalo da bar

donekle vladam situacijom.A onda me je uhvatio između nogu i s dva prsta me snažno protrljao duž

šava farmerki. Zadrhtala sam od uzbuđenja.„O bože...", zaječala sam, pokušavajući da se priljubim još više uz njegove

www.balkandownload.org

101

prste.Usnama je okrznuo moje. Rastvorila sam usne u želji za dubljim, vlažnijim

poljupcem, ali Brejden se odmakao.„Želiš li da te jebem?"Preplavio me je bes. Otvorila sam oči i prostrelila ga pogledom.„Šta misliš, jebote?"Privukla sam mu glavu i usne su nam se sudarile kako bih izvukla ono što

želim iz njega. Obujmio mi je struk i telom pritisnuo moje dok su nam se usnegladno hranile jedne drugim. Obuze nas nestrpljivost. Brejdenove snažne šakeskliznuše mi niz leđa i podvukoše mi se pod zadnjicu, lako me podigavši. Telomi je shvatilo šta želi i noge su mi se mehaničke omotale oko njegovog strukakad se okrenuo i napravio dva koraka da me nasloni uza zid. Isturio je kukove iprotrljao me erekcijom po šavu farmerki. Preplavili su me zadovoljstva ipotreba. Zadahtala sam mu na usnama, bez reči moleći za još.

„O, jebote... izvinite!" Alisterov zapanjeni glas probio se kroz maglu i trglasam se unazad. Grudi su mi se brzo podizale i spuštale dok sam pokušavala dapovratim dah.

Užasnuto sam se zagledala u Alistera kad sam se vratila u stvarnost.Šta, kog đavola?O, sranje, sranje nad sranjima! Nemam nimalo vlasti nad sobom.„Sranje", prodahtala sam.Alister je zbunjeno prešao pogledom s mene na Brejdena pa ponovo na

mene.„Pauza je gotova."Pokušala sam da progutam knedlu strave.„Odmah dolazim."Čim je izašao, osetila sam kako me soba pritiska. I dalje sam obavijena oko

Brejdena. Ispravila sam noge i spustio me je na pod. Čim su noge prestale da mise tresu, stavila sam mu dlan na grudi i odgurnula ga.

„Moram da se vratim na posao."Nežni prsti mi uhvatiše bradu i nateraše me da podignem glavu. Izraz mu

je čeličan, odlučan, kontrolisan... i u potpunoj suprotnost s otečenim usnama ičupavom kosom.

„Moramo da razgovaramo."O mom potpunom nedostatku volje i vlasti nad sobom?„Nemam sad vremena."„Onda ću doći sutra uveče."

102

„Brejdene..."Čvršće me je uhvatio za bradu i ućutkao.„Doći ću sutra uveče."Ovo se ne dešava. Kako li sam dozvolila da se ovo dogodi?„Brejdene, ne želim da se išta desi među nama."Podigao je obrvu, očigledno mi ne verujući.„Kaži to svojim mokrim kilotama, mala."Zaškiljila sam.„Pravi si drkadžija."Osmehnuo se i nagnuo da mi nežno poljubi usne.„Vidimo se sutra."Uhvatila sam ga za džemper da ga zaustavim.„Brejdene, ozbiljna sam!"Smejući se, strpljivo mi je sklonio prste sa džempera i odmakao se.„Imam predlog. Doći ću sutra da popričamo o tome."Ah! Je l' gluv? „Brejdene..."„Laku noć, Džoslin."„Brejdene..."„Još jedno." Okrenuo se kad je stigao do vrata, a izraz mu je ogrubeo.

„Ostaću do kraja smene da te smestim u taksi s Eli. Ako te vidim da očijukaš sonim mamlazom, izbiću mu zube."

I puf! Nestao je.Pokušala sam da se saberem. Neverovatno mi je da sam dozvolila da se to

desi. Ali usne mi pulsiraju od onih gladnih poljubaca, obrazi mi gore od njegovedvodnevne brade, srce mi tutnji, a gaćice (ili kilote) svakako jesu mokre. Što jejoš gore... i dalje sam toliko prokleto napaljena da mi je palo na pamet dazatvorim vrata i sama završim ono što je počeo.

Ovo sutra mora da se završi. Ako Brejden može tako da zavlada mnome,nema šanse da dozvolim da se to nastavi. Možda bi trebalo da se iselim.

Srce me zabole pri pomisli da napustim Eli i stan u Dablin stritu. Ne! Moguto da rešim. Mogu da pokažem nadmenom govnaru gde mu je mesto.

Klimnula sam glavom i zakoračila, blago se zateturavši.Prevrnula sam očima. Zašto, dođavola, on mora da bude ljudska verzija

seksualno nabijene nuklearne bombe? Gunđajući, pribrala sam se koliko sammogla i vratila u šank, ne obazirući se na Alisterove upitne poglede, Brejdenovogoruće piljenje i Krejgove pokušaje očijukanja.

Želim da mu zubi ostanu na broju, hvala lepo.

103

JEDANAESTO POGLAVLJE

ljučevi su mi zazvečali na orahovoj komodi u predsoblju, prvomglasnom zvuku koji je narušio tišinu između Eli i mene. Posle

prometne večeri u klubu, uglavnom mi nekoliko sati odzvanja u glavi pre negošto mogu da legnem, ali večeras je gore. I dalje osećam Brejdena na usnama, nagrudima, između nogu. Pobogu, još osećam njegov miris i ukus. A pretvaralasam se da se to ne dešava dok je, kako je obećao, smeštao Eli i mene u taksi poslesmene. U stvari, nisam mu rekla ni reč.

Nisam nikome rekla ni reč.Samo su Alister i Brejden znali zašto. Krejg me je zbunjeno gledao do kraja

smene, verovatno se pitajući gde li je moje dobro raspoloženje isparilo.Izbegavala sam Elin pogled. Izbegavala sam ga u klubu, na ulici, u taksiju, a idalje ga izbegavam. Okrenula sam joj leđa da se izujem pa je ostavila u hodniku iušla u kuhinju po čašu vode.

„Dakle, nećemo da pričamo o tome?", pitala je tiho pošto je ušla za mnom.Pogledala sam je preko ramena, praveći se nevešta.„O čemu?Ogorčeno me je pogledala.„O tome daje Brejden pobesneo što si se poljubila s Krejgom, da je otišao za

tobom u prostoriju za osoblje i vratio se tek posle dvadeset minuta. A tad jeizgledao kao da ga je napala žena koja je deset godina bila zaključana bezvibratora ili muškarca." Bilo je jače od mene. Prasnula sam u smeh zbog togopisa. Eli nije smešno. „Džos! Ozbiljno, šta se dešava?" Smeh mi je zamro nausnama.

„Poljubio me je. Prekinuli smo poljubac. Neće se ponoviti."„Brejden neće odustati ako misli da si zainteresovana."„Nisam zainteresovana." Veoma sam zainteresovana.„Mislim da jesi i..."„Eli." Okrenula sam se, prenapregnutih živaca. „Samo prestani, važi?

Molim te. Ne želim da pričam o tome." Izgleda kao dete kome su oduzeliomiljenu igračku.

„Ali..."„Eli."„Dobro." Uzdahnula je.Kako bih joj skrenula misli, naslonila sam se na radnu površinu i zabrinuto

K

104

izvila desnu obrvu.„Šta se to desilo s tobom i Adamom večeras?"„Ja sam kao ti. Ne želim da pričam o tome." Kako da ne.„Eli..."Nezadovoljno je zaškiljila.,,U redu, želim da pričam o tome. Prokletstvo, kako ti uspeva da sve držiš u

sebi?" Napućila se. „Stvarno je teško."Osmehnula sam se i odmahnula glavom.„Meni nije." Isplazila mi se i umorno klonula na kuhinjsku stolicu.„Izmoždena sam. Ovo je bila teška noć."„I zato si mrgud?"„Nisam mrgud."„Jesi malo namćorasta."„Pa, i ti bi bila da si morala da trpiš Adama večeras."Sela sam pored nje i zapitala se treba li češće da idem u teretanu kako bih

nalupala Adama.„Šta se desilo, draga?"„Zbunjuje me." Eli se namrštila pa me smeteno pogledala. „Neprestano

govori da smo samo prijatelji, ali se ne ponaša tako. Brejden je toliko zaokupljentobom da nije ni primetio Adamovo ponašanje večeras i on je to iskoristio."

„Primetila sam da je postao posesivan, da te je povukao da sedneš porednjega i sve ostalo."

„Posesivan? Što se više trudim da budem hladna prema njemu, to mi višezalazi u lični život. A zamerila sam mu zbog toga dok je Brejden bio s tobom.Pitala sam ga za Nikolasa i zašto se ponaša tako čudno..."

,,I šta je rekao?"„Da Nikolas nije dovoljno dobar za mene i da će prestati da se ponaša

zapovednički ako ja prestanem da se ponašam kao hirovito dete."Ume da se izvuče. Neveselo sam se nasmejala.„Lepo je izbegao odgovor, a?"„Pa, ti si stručnjak za to", progunđala je.Frknula sam.„Jao."Eli zakuka.,,O bože, Džos, izvini. Ponašam se kao kučka."„Meni je simpatično. Stvarno."

105

„Ti si luda." Ustala je. „Ali volim te." Zevnula je kad sam se ukočila zbognjenih reči. „Moram u krevet. Pričaćemo ujutru i pokušati da odgonetnemoAdamove gluposti, važi?"

Ali volim te. „Ovaj... važi", odgovorila sam smušeno.„Laku noć."„Laku noć."Ali volim te...

„Hajde", nagovaram Dru. „Biće zabavno. Kajl će biti tamo."Dru me sumnjičavo odmeri.„Izblamirala sam se na poslednjoj žurki na kojoj se pilo pivo, Džos, a tad čak nisam

morala da nosim bikini."Prevrnula sam očima.„Svi smo se izblamirali poslednji put. U tome i jeste stvar. Hajde. Nejt će biti tamo i

stvarno hoću da blejim s njim večeras."„Misliš, da se smuvaš s njim?"Slegla sam ramenima.„Džos, možda bi trebalo da preskočimo. U poslednje vreme smo bile na mnogo

žurki."Široko se osmehnuvši, prebacila sam joj ruku oko vrata i privukla je k sebi.„Mi "smo klinke. Trebalo bi da se zabavljamo. " Moram da se zabavljam. Moram da

zaboravim. ,,A ne želim da se zabavljam bez tebe. Znaš šta čak ću da se ispovraćam naneku mladu čirlidersicu za tebe. Tako ću se, bez obzira na to šta uradiš, ipak najvišeizblamirati večeras."

Dru se nasmeja i čvrsto me zagrli.„ Ti si luda... ali volim te."

Zidovi kao da su me pritisli kad su mi se grudi stegle. Zašištala sam,pokušavajući da udahnem.

Umirem.Napad panike je ovog puta trajao duže jer nisam mogla da se usredsredim

zbog onih reći.Napokon sam se s mukom vratila u stvarnost, potisnula uspomene i

dozvolila telu da se opusti.Kad se završilo, došlo mi je da zaplačem, ali samo ću se osećati slabo ako

plačem. Klecavo sam ustala i odgurnula sećanja prema kuhinjskim pločicama.Dok sam se presvukla i legla, mogla sam da se pravim da sam zaboravila.

106

„Imala si još jedan napad panike?" upita brižna doktorka blago.Zašto li sam to spomenula? Moraćemo da razgovaramo o njoj, a doktorka

Pričard ne može reći ništa što će promeniti ono što sam uradila.„Da, nije važno."„Važno je, Džos. Šta ga je izazvalo?" Zagledala sam se u stopala.„Moja drugarica."„Koja?"Moja najbolja drugarica. „Dru."„Nisi je dosad spominjala."„Nisam."„Zašto je Dru izazvala napad panike, Džos?"Polako sam podigla pogled. Snažan bol razdire mi utrobu.„Zato što je poginula." Duboko sam udahnula. ,,I ja sam kriva za to."

Probudila sam se nešto pre podneva i odmah su me skolile uspomene naprethodnu noć. Uspomene na Brejdena i na ono što će se možda desiti međunama. U pokušaju da zaboravim, za vreme ručka vrtela sam ukrug priču oAdamu s Eli i potiskivala nervozu od koje mi se stezao stomak kad god bihpomislila na Brejdenovo obećanje da će doći večeras.

Spremala sam se da se okupam kad je Elin telefon zapištao. Opsovala je dokje čitala poruku.

„Šta je bilo?" pitala sam lenjo dok sam rasklanjala sudove od ručka.„Brejden je ponovo zaglavio u kancelariji i propustiće još jednu porodičnu

večeru. Mama će me bombardovati pitanjima da se uveri je li dobro."Nisam se obazirala na razočaranu žaoku u grudima. Ako će Brejden raditi

večeras, to znači da neće doći. Trebalo bi da skačem od sreće.„Tvojoj mami je baš stalo do njega, a?"„Pa, Brejdenova mama je sebična, ohola kučka koja voli samo novac. Ona je

ulazila u njegov život i izlazila iz njega kako bi joj dunulo. Nije je videogodinama. Dakle... da. Moja mama pazi na njega jer njegova to ne radi."

Naravno da je njegovoj majci stalo do njega, kako ne bi bilo? On je BrejdenKarmajkl, zaboga.

„To je neverovatno. Ne mogu da zamislim da budem takva prema svomdetetu." Mada nemam nameru da imam dete.

Eli me je tužno pogledala.

107

„Brejden mnogo liči na našeg tatu. A Brejdenova mama Ivlin ga je mnogovolela. On ju je iznenada ostavio. Dao joj je neki novac. Kad mu je rekla da jetrudna, rekao je da će se starati o Brejdenu, ali da ne želi ništa s njom. Kad bipogledala Brejdena, videla je samo čoveka koji joj je slomio srce, pa ga nijemnogo volela. Nikad. Brejden je provodio školsku godinu u Edinburgu suzdržanim ocem koji voli da kontroliše, a leti je putovao po Evropi i gledao kakomu se majka muva s bogatim budalama koje nemaju vremena za decu."

Srce me je zabolelo zbog malog Brejdena.I pogrešila sam, dozvolivši da mi se to vidi na licu.„O, Džos...", prošaputa Eli. „Ništa mu ne fali, znaš."Baš me briga. Trgla sam se zbog njenog nežnog izraza.„Baš me briga."Skupila je usne, ali nije rekla ništa. Samo je ustala i u prolazu mi stisla rame.Zagledala sam se u sudoperu dok me je obuzimala uznemirenost. Nisam

spremna da osećam nešto prema bilo kome, ali moja maska stalno spada predEli i Brejdenom.

Uzela sam telefon i pošla u kupatilo da se zagnjurim u kadu i udavim sve umuzici. Ali telefon mi je zazvonio dok sam se svlačila.

Brejden zove.Zinula sam dok sam gledala ekran, razmišljajući da li da se javim ili ne.

Pustila sam da zvoni dok se nije uključila govorna pošta.Ponovo je zazvonio.I ponovo sam samo buljila u telefon.Dva minuta kasnije, potopila sam se u kadu i pomislila da sam ga izbegla.

Utom je Eli pokucala na vrata.„Brejden ti poručuje da se javiš na telefon!"Telefon mi je zazvonio i zažmurila sam.„Dobro!", povikala sam i podigla mobilni. „Šta je?"Njegov duboki smeh zavodljivo se zakotrljao po meni.„Zdravo i tebi."„Šta hoćeš, Brejdene? Usred sam nečega."„Eli kaže da si u kadi", rekao je tiho. „Voleo bih da sam tamo, mala."Gotovo da sam mogla da ga osetim.„Brejdene. Šta.Hoćeš?"Razgaljeno je otpuhnuo.„Samo hoću da ti javim kako ne mogu da dođem večeras."Hvala ti, bože!

108

„Zbog problema s dobavljačima, projekat kasni nekoliko nedelja. Ne znamkad ću biti slobodan ove nedelje, ali jamčim da ću doći da te vidim čim budemmogao."

„Brejdene, ne radi to."„Posle onoga sinoć, ne možeš osporiti da nešto postoji među nama. Neću

odustati pa, umesto da smišljaš nov način da se izvučeš koji bi mi sigurno bioveoma zanimljiv samo popusti, mala. Ionako ćeš popustiti na kraju."

„Jesam li ti rekla koliko si iritantan i nadmen?",,I dalje mogu da osetim tvoj ukus i miris, Džoslin. I još mi je jebeno tvrd."Stomak mi se zgrčio i skupila sam butine.„Bože, Brejdene..." prodahtala sam bez razmišljanja.„Jedva čekam da to kažeš kad budem u tebi. Vidimo se, mala."I posle takve oproštajne rečenice prekinuo je vezu.Zakukala sam i udarila glavom u kadu.Baš sam nadrljala.

109

DVANAESTO POGLAVLJE

nate kako u onim emisijama o životinjama slatki mali merkat šetkana slatkim merkatskim nožicama kako bi se vratio u svoju jazbinu,

gde ga čekaju merkatska politika, drama i porodica i onda mu podmukli oraopreleti nad glavom?

Slatki mali merkat trči u zaklon i čeka da orao odleti dalje.Prođe neko vreme. Merkat konačno zaključi kako je orlu čekanje dosadilo i

da je odleteo da zgrabi nekog drugog slatkog malog merkata. I tako merkatispuzi iz svoje rupe kako bi veselo nastavio svojim putem.

I taman kad pomisli da će bezbedno stići do kuće, onaj podmukli orao seobruši i ščepa ga opakim kandžama.

Pa... tačno znam kako se taj mali merkat oseća...Brejden nije ponovo zvao, niti mi je poslao poruku ili mejl. Nekoliko

narednih dana bila sam uposlena, borila se s rukopisom, brisala poglavlja kojakao da je napisala učenica osmog razreda, spremila ceo stan i posećivalaEdinburški festival s Eli. Otišle smo u pozorište Big top u Medouzu da vidimopredstavu trupe The Lady Boys of Bangkok*i, prokletstvo, ne da ima dobrih frajerameđu njima, posetile izložbu Edvarda Munka u Nacionalnoj galeriji moderneumetnosti u zapadnom delu grada i kupile jeftine karte da vidimo mladogpopularnog komičara u prljavoj sobi u staroj zgradi sindikata u studentskomgradu. Zgrada sindikata probudila je brojne uspomene na vreme kad sam visilatamo s Rijan i Džejmsom. Pokušala sam da uživam u gužvi na festivalu,turistima, mirisu kafe, piva i vruće hrane. U uličnim prodavcima koji suprodavali nakit, postere, drangulije, u lecima svugde.

Takođe sam imala traumatičnu seansu kod psihijatra jer sam prvi putrazgovarala o Dru.

Da. Ne želim da mislim o tome.Suvišno je reći da sam do četvrtka uspela da ubedim sebe da se Brejden

samo igrao sa mnom. Na kraju krajeva, da je bio ozbiljan, poslao bi mi barporuku kako ga ne bih zaboravila, ali nije. Nije uradio ništa. Ništa.

Promenila sam smene s četvrtka i petka na petak i subotu kako bih večerasmogla da ostanem kod kuće. Kad mi je Eli rekla da će posetiti mamu jer seuželela porodice, budalasto nisam posumnjala ništa. Bila sam nespremna.Opustila sam se jer sam mislila da je Brejden zaboravio na mene.___________________________________________* Trupa transrodnih izvođača iz Bangkoka koja uglavnom nastupa u Engleskoj. (Prim. prev.)

Z

110

Izvukla sam glupu glavu iz glupe rupe za skrivanje.I tad se Brejden obrušio kao opasni orao.

Bilo je tiho u stanu osim u dnevnoj sobi, gde sam se sklupčala u naslonjači,pijuckala vino i gledala film 300 Zaka Šnajdera. Shvatila sam da je to loša ideja.Svi oni nabrekli mišići i malaksalost od vina... Verujem da je to dovelo do onogašto se desilo posle toga.

„Znaš, stvarno bi trebalo da zaključavaš vrata kad si sama kod kuće."„Sranje!" Skočila sam i prolila vino po farmerkama. Brzo sam ustala iz

naslonjače i prostrelila Brejdena pogledom. Stoji na pragu sav mrzovoljan. Zaštoli je on loše volje? Nije on upravo upropastio omiljene farmerke! „Pobogu,Brejdene, poslednji put ti kažem da kucaš!"

Spustio je pogled na moje uflekane farmerke pre nego što ga je ponovopodigao do mog lica.

„Ako obećaš da ćeš zaključati vrata kad ponovo budeš sama kod kuće."Ukočila sam se kad sam videla njegov ozbiljan izraz. Je l' on... brine za

mene? Namrštila sam se i oborila pogled pa spustila gotovo praznu čašu nastočić.

„Dobro", promrmljala sam, ne znajući šta da radim.„Eli se neće vratiti noćas."Brzo sam ga pogledala i otkrila da me napregnuto posmatra. Odelo mu je

izgužvano kao da je satima radio i došao da me vidi bez svraćanja kući. Stomakmi se zgrčio kad sam shvatila.

„Jesi li ti to udesio?"Izvila mu se leva strana usta.„Samo da znaš, ELI se može potkupiti kutijom čokoladnih bombona sa

šampanjskim punjenjem."Ubiću izdajnicu.Pogotovo pošto Brejden izgleda đavolski dobro. On i kostimi za film 300,

koji kao da su mi probudili libido, krivi su što sam se pretvorila u hormonskuzbrku. Naterala sam sebe da prihvatim savet doktorke Pričard i prestanem damislim pedeset koraka unapred. Stalno sebi govorim da živim u sadašnjosti zatošto me mnogo plaše misli o budućnosti. Ali dok živim u sadašnjosti, stalnobrinem o tome šta me sutra očekuje i mislim da je dobra doktorka htela daprihvatim sopstveni prokleti savet i živim za danas.

Ali s Brejdenom?

111

Preopasno je. Već znam da ne želim vezu s njim.„Čini mi se da me nisi očekivala?", pitao je i smestio se na kauč.Ne želeći da ispadnem uplašena, skliznula sam natrag u naslonjaču.„Ne. Uspela sam da se ubedim da smo završili s onim, šta god da je, što se

desilo pre..."Zbacio je sako.„Misliš na ono kad sam te jebao nasuvo uza zid?"Iznervirano sam stegla vilicu. Da je književni junak, mrzela bih njegov lajavi

jezik. Međutim, moje telo ga voli. Nema potrebe da mu to kažem.„Znaš, Brejdene, posmatrala sam te poslednjih nekoliko meseci i veliki si

džendmen prema svima osim prema meni. Zašto je tako?"„Želim te u krevetu. Džentlmeni su dosadni u krevetu."Ima pravo.„Džentlmeni su džentlmeni u krevetu. Oni se staraju da je partnerki lepo."„Postaraću se da ti bude lepo i da ti se sviđa sve što radimo. Samo pritom

neću biti pristojan."Stomak mi se uskomešao pa zgrčio.„Mislim da smo već razgovarali o tome. Među nama se neće desiti ništa."Namrštio se pa nagnuo, s laktovima na kolenima i stisnutim šakama

između njih. Ponovo je zavrnuo rukave na košulji. Kao da zna kako to utiče namene.

„Nismo razgovarali ni o čemu."Teško sam uzdahnula.„Brejdene, sviđaš mi se. Stvarno mi se sviđaš. Da, jesi zapovednički govnar i

govoriš sve što ti padne na pamet bez imalo ulepšavanja, ali čini mi se da sidobar čovek i dobar brat prema Eli." Pogledi su nam se sreli i umalo nisamposkočila kad me je žaoka privlačnosti ubola u grudi. „Eli mi je postala veomadobra prijateljica i sviđa mi se što živim ovde s njom. Ne želim to da kvarim. I neželim da imam vezu. Ni sa kim."

Toliko me je dugo gledao bez reči da nisam znala hoće li mi uopšteodgovoriti. Upravo sam pomislila kako je možda bolje da izađem i prepustim ganjegovim mislima kad se naslonio na kauč. Oči su mu potamnele. Znam tajpogled. Jao, ne.. ŀĸŋdōwnĺŏd.orφ

„Dobro je što ti ne predlažem vezu."Slobodno mogu reći da sam se potpuno zbunila.„Pa, šta onda predlažeš?"„Samo seks."

112

Molim? „Molim?"„Ti i ja. Samo seks. Kad god poželimo. Bez obaveza."„Samo seks", ponovila sam, osećajući kako mi se te reči kotrljaju po ustima i

mozgu. Samo seks. Seks s Brejdenom kad god poželim, bez obaveza. „Šta je sasvim ostalim? S Eli, stanom, zajedničkim izlascima?"

Brejden slegnu ramenima.„Ništa od toga ne mora da se promeni. Bićemo prijatelji koji zajedno izlaze i

seksaju se jedno s drugim.",,A šta ćemo da kažemo drugima?"„To ih se ne tiče."Razdražljivo sam nakrivila glavu.„Mislila sam na Eli."„Istinu." Pažljivo me je odmerio.„Ne lažem svoju sestru."„To joj se neće dopasti."Brejden se nasmeja.„Zabole me guzica hoće li joj se svideti ili neće. U stvari, voleo bih da mi se

mlađa sestra ne meša u seksualni život."„To će biti teško budući da devojka s kojom želiš seks živi s njom."To ga nije nimalo uzrujalo.„Sobe su vam u drugim krajevima stana. A uvek možeš i da dođeš kod

mene."Hm. Brejdenov stan. Volela bih da ga vidim.Ne! Ne, prestani! „Ne mogu."„Ne možeš ili nećeš?" Preteći me je odmerio.Stomak mi se uskomešao pa zgrčio. Zažmurila sam. Osetila sam njegovo

telo priljubljeno uz svoje, njegov jezik kako miluje moj, njegovu šaku kako minežno ali odlučno dodiruje grudi. O bože. Otvorila sam oči i videla da mu jepogled smekšao.

„Samo seks?"Vidim da pokušava da potisne osmeh, kao da zna kako pobeđuje.„Pa... skoro."Molim? „Skoro?"„Treba mi neko ko će mi praviti društvo na poslovnim večerama i ostalim

glupim društvenim događajima koje Morag izabere. Bilo bi lepo da idem sdevojkom koja ne očekuje da je zaprosim ili joj poklonim dijamantsku ogrlicu nakraju večeri."

„To nije samo seks. Više me podseća na dogovor. Kao odnos koji si najčešće

113

imao s onim Barbikama s kojima si se zabavljao. Što me dovodi do pitanja zaštoja? Brejdene, imaš mnogo novca i ne može se reći da si ružan mada sumnjam daje potrebno da ti to govorim i pružim ti još jedan razlog da se ponašaš kaoumišljeno đubre pa zašto ne bi našao jednu od onih visokih, mršavih plavušakoje će skakati od sreće zbog prilike da te zaskoče?"

Iznenađenje mu se ukazalo na licu i oborio je glavu.„Prvo zato što one traže da marim za njih. One žele da pričam o svojim

osećanjima i da im kupujem razna sranja. Mi govorimo o tome da to izbacimo izdogovora jer tako oboma odgovora. Drugo, zar ozbiljno pitaš?"

Namrštila sam se. Šta li misli pod tim?„Pa", odmahnuo je glavom, široko se osmehujući,„uvek me iznenadiš."„Otkud to?"„Samo sam mislio da znaš koliko si seksi. Očigledno ne znaš."Au. Pocrvenela sam u sebi i prevrnula očima kao da njegove reči nisu

probile moj oklop.„Neka ti bude."Moj blaziran odgovor nije ga pokolebao. Rešio je da mi odgovori na pitanje.„Ne, ne izgledaš kao moj tip devojke. I, da, volim duge noge. A tvoje su

kratke."Prostrelila sam ga pogledom. Još šire se osmehnuo.„A ipak mi se digao zbog njih kad si nosila onaj šorcić u taksiju. I onda kad

si ga ponovo nosila kod Elodi i Klarka."Zinula sam.„Lažeš."Odmahnuo je glavom. Očigledno se odlično zabavlja.„Imaš sjajne noge, Džoslin. I neverovatan osmeh, iako se retko osmehuješ. I

fantastične sise. I, da, uglavnom se zabavljam s plavušama. Ali ti si plava.Valjda." Nasmejao se kad se moje streljanje pogledom pretvorilo u pravi ubilačkipogled.„Nema veze koje je boje. Nikad je ne nosiš puštenu i ne mogu da izbacimiz glave sliku tvoje kose rasute po jastuku dok se pomeram u tebi."

O bože.„Ali mislim da me najviše privlače tvoje oči. Želim da iz njih dobijem ono

što niko drugi ne dobija."„A šta je to?" upitala sam tiho, gotovo promuklo. Njegove reči na mene

utiču snažno kao afrodizijak.„Nežnost." I njegov glas je postao dubok u atmosferi nabijenoj seksualnom

privlačnošću. „Hoću da postanu nežne kakve mogu biti samo posle orgazma."

114

U sebi sam zinula. Spolja sam nakrivila glavu i zajedljivo se osmehnula.„Dobar si s rečima. To ti priznajem."„Dobar sam s rukama. Hoćeš li mi dati da ti pokažem?"Nasmejala sam se. Uzvratio je nestašnim, divnim osmehom. Uzdahnula

sam i ponovo odmahnula glavom.„To zvuči kao više od seksa, Brejdene. Ti tražiš odnos. To sve komplikuje."„Zašto? Dvoje prijatelja povremeno izađu i kasnije završe u krevetu."

Naslutio je da sam i dalje sumnjičava, te je slegnuo ramenima. „Slušaj, kad sambio ozbiljan u vezi sa ženama? Želim te. Ti mene želiš. To visi nad prijateljstvomkoje bi bilo veoma lepo da nema te privlačnosti pa hajde da se rešimo toga."

„Ali izlasci? Zar to neće produžiti vremenski okvir?"Učinilo mi se da mu je ozlojeđenost sevnula u očima, ali trepnuo je kako bi

je odagnao.„Hoćeš li da postavimo vremenski okvir?"„Mesec dana."Široko se osmehnuo kad je shvatio da popuštam.Sranje. Stvarno popuštam.„Šest."Otpuhnula sam.„Dva."„Tri.Dok smo zurili jedno u drugo, odjednom smo shvatili da zapravo pričamo o

tome koliko dugo ćemo uživati u seksu pa se ionako uzavrela napetost još višerazbuktala. Vazduh kao da se zgusnuo. Kao da je neko bacio omču oko nas ipovlači je kako bi nas približio jedno drugome. Kroz glavu mi je prošla slika nasdvoje u mom krevetu, nagi, izvijeni. Telo mi je odmah reagovalo. Gaćice su miionako vlažne, a bradavice su se pridružile zabavi i ukrutile primetno. Brejden jespustio pogled na moje grudi. Oči su mu plamtele kad mi je ponovo pogledaolice.

„Dogovoreno", promrmljala sam.Sledeće pitanje bilo je neočekivano, ali praktično.„Jesi li na piluli?"Imam neredovne i bolne menstruacije pa pijem pilule zbog toga.„Da."„Jesi li se testirala?"Znam na šta misli. I posle svog poslednjeg seksualnog odnosa, kad se nisam

sećala šta se kog đavola desilo, da... proverila sam da nemam neku seksualno

115

prenosivu bolest.„Da. Ti?"„Posle svake veze."„Onda mi se čini da smo spremni."Brejden se stvorio nada mnom čim sam to izgovorila. Pružio mi je krupnu

šaku, izraza odlučnog i ozbiljnog. Oči mu žežu.„Šta? Sad?" zacvilela sam, potpuno nespremna.Izvio je obrvu.„Hoćeš da čekaš?"„Samo... samo sam mislila da ću imati vremena da se spremim."„Spremiš?"„Znaš... parfem, lepo rublje..."Razgaljeno je zagunđao, uhvatio me za članak i povukao iz stolice. Moje

sitno telo sudarilo se s njegovim i odmah me je zagrlio i privukao k sebi. Jednaruka mu skliznu s mog kuka na zadnjicu. Blago ju je stegao i naslonio mi tvrduerekciju na stomak. Progutala sam stenjanje i zabacila glavu da ga pogledam uoči. Sijaju.

„Mala, lepo rublje služi za zavođenje muškarca. Ja sam već jebeno zaveden."„Dobro, ali..."Prekinuo me je, spustivši usne na moje, tražeći da mu odmah pustim jezik

unutra. Poljubac mu je dubok, vlažan i poručuje: ovo nije sastanak ovo je seks.To mi savršeno odgovara. Zastenjala sam i obavila mu ruke oko vrata. Brejden jeto shvatio kao pristanak.

U jednom trenutku sam stajala na podu, a već u sledećem se našla uBrejdenovom zagrljaju, s nogama oko njegovog struka i prstima u njegovoj kosidok smo se ljubili, ujedali, grickali i lizali, upoznajući ukus i mekoću usta jednodrugome.

„Jebote", rekao je. Ta reč mi zavibrira na usnama.Nisam stigla da se usprotivim što su njegove usne napustile moje osetila

sam strujanje vazduha u kosi. Pošli smo iz sobe, niz hodnik, u moju sobu i ondasam pala. Tresnula sam na dušek uz iznenađen cik i mrzovoljno ga pogledala.

„Je l' to bilo neophodno?"„Skidaj se", odgovorio je otresito dok je brzo veštim prstima otkopčavao

košulju.Pica mi se zgrčila. Kao i vilica.„Molim?"Prestao je da se svlači i nagnuo se ka meni, spustivši ruke na dušek s moje

116

obe strane i uneo mi se u lice.„Drugi predlog: ne raspravljaj se sa mnom kad se jebemo."„Ali..."„Džoslin", promrmljao je upozoravajuće.Pogled mi je pao na njegove usne, usne koje želim na svojim. Ako to znači

da se ne raspravljamo za vreme seksa, u redu. Raspravljaću se s njim kadnemamo seks.

„Zašto me uporno zoveš Džoslin?" Sigurna sam da mi ton nije svađalačkinego znatiželjan. Zato što jesam radoznala.

Usnama je dotakao moje, ovlaš, nežno, pa se povukao, svetloplavih očijuusplamtelih od želje.

„Džos pristaje devojčici. Možda i muškarači." Podsmehnuo se. „Džoslin je, sdruge strane, žensko ime. Ime veoma seksi žene." Uspravio se. „I zato se skini,Džoslin."

Dobro. Može da me zove Džoslin.Uspravila sam se, povukla rub majice i skinula je preko glave. Bacila sam je

preko sobe i zastala da gledam kako Brejden svlači košulju. Pala je na pod ipogledom sam ispratila njen pad. Osmehnula sam se od iščekivanja kad samvidela da mu je erekcija napela pantalone, a onda su mi se usta osušila kad samvidela njegov nagi torzo.

Brejden vežba. Stvarno vežba.Pantalone mu stoje nisko tako da se vide ravan stomak i seksi mišići donjeg

stomaka koji čine oblik slova V. Ujela sam se za usnu. Želim da ga dotaknem.Pošla sam pogledom od trbušnjaka do snažnih grudi i širokih ramena. A sve toje lepo upakovano u besprekornu zlatastu kožu.

„Jebiga, Džoslin." Skrenula sam mu pogled na lice i videla da su mu oči jošzažarenije. „Ako nastaviš tako da me gledaš, ovo će se završiti mnogo brže negošto bih želeo."

Hm. To mi se sviđa. Sviđa mi se što imam moć nad njim.„Pa, ne možemo to da dozvolimo."Drsko sam se osmehnula i posegnula iza leđa da otkopčam brus. Hladan

vazduh ošinu mi gole grudi kad sam spustila brus pored kreveta. Sad Brejdenmene guta pogledom. Podigao je pogled s mojih grudi na lice i odjednom mu jeizraz postao ljutit. Iznenađeno sam se ukočila.

„Znaš li kako mi je bilo od onog dana kad sam te video? Da sedim prekoputa tebe u kafiću ili na večeri i da znam da se ispod sve te drskosti nalazi jebenafantazija svakog muškarca."

117

O, dobar je.Zaškiljio je kad je posegnuo za dugmetom i šlicom na pantalonama. Glasno

ih je otkopčao.„Nateraću te da platiš što si me naterala da čekam."Pulsiranje među nogama mi se pojačalo. Zvuči dobro.Podigla sam ruke i pustila kosu, koja mi se rasula oko ramena u svoj svojoj

lepoti. Stresla sam se kad se želja u Brejdenovom pogledu povećala.„Dobro", složila sam se promuklo.Ne znam ko je od nas brže skinuo pantalone posle toga, ali u jednom

trenutku sam zauzela seksi stav i raspustila kosu ne bih li povratila malokontrole, a već u sledećem našla sam se bez gaćica, na leđima, grudi priljubljenihuz Brejdenove, raširenih butina kako bi mi se smestio među nogama... i zurila unjegove oči, zadihana od iščekivanja.

„Šta čekaš?" promrmljala sam.Zajedljivo se osmehnuo.„Da odustaneš."Iznervirano sam otpuhnula.„Naga sam, zar ne?"„Pa? I ranije si bila gola."„Brejdene!" Udarila sam ga u rame i tiho se nasmejao. Od smeha mu se

donji deo tela zatresao a ona dugačka, debela, prelepa kita skliznu mi niz stomakpa se vrati.

Ciknula sam zbog zadovoljstva izazvanog tim pokretom i Brejden jezastenjao u odgovor. Usne mu padoše na moje. Sigurna sam da je poljubactrebalo da bude lagan, seksi, izazovan. Tako je počelo. Ali oboje smo nestrpljivijer nedeljama odlažemo ovaj trenutak. Poljubac je postao grub, kao da jednodrugom mrvimo usne. Čvršće sam ga uhvatila za kosu, a on mi je mesio struk,rebra, grudi. Grudi su mi naročito osetljive i isturila sam kukove prema njemukad mi je palcem očešao bradavicu.

„Sviđa ti se to, mala", promrmljao je. To nije pravo pitanje jer je odgovoročigledan. Spušta mi poljupce niz bradu i vrat. Ruke mi skliznuše s njegove kosena ramena kad se zaustavio pored moje desne dojke. Doslovno sam prestala dadišem kad je spustio namerno nežan poljubac na nju. Još jedan poljubac. Pa jošjedan.

„Brejdene...", rekla sam molećivo.Osetila sam kako mi se osmeh

118

sevnu među nogama.„Bože, Brejdene!"Kad je prešao na drugu, počela sam da izvijam kukove prema njemu. Čini

mi se da sam nestrpljivija od njega. Ali ja sam duže lišena seksa.„Mala", glas mu se zakotrljao iznad mene kad mu je ruka skliznula na moj

kuk da me umiri. „Jesi li se već ovlažila za mene, Džoslin?"Da. Bože, da. „Brejdene..."„Odgovori mi." Osećam kako spušta ruku, kako mi prelazi prstima po

unutrašnjoj strani butine, zadirkujući me. „Kaži mi da si vlažna za mene."Kad sam kasnije razmislila o tome, neverovatno mi je da se nisam postidela

zbog njegovog pitanja i zahteva. I da sam se toliko napalila kad sam popustilapred njegovim zahtevom. Niko mi nikad nije govorio bezobrazne reči za vremeseksa, ali sviđa mi se.

„Vlažna sam za tebe", prošaputala sam mu uz usne.Zadovoljan, poljubio me je. Bio je to dubok, ispitujući poljubac. Jezik mu je

skliznuo preko mog kad su mu se prsti popeli malo više. Trgla sam se od prvogdodira. Dugo nisam tu osetila nečije prste. U odgovor, Brejdenovi poljupcipostaše grublji, a dodir nežniji. Odvojila sam usne od njegovih i zastenjala kadmi je palcem pronašao klitoris i pritisnuo ga.

„Mala, tako si jebeno vlažna", prodahtao je. Glava mu je pala na krevetpored moje, a usne mu se spustile na moj vrat kad je sklonio palac. Pre nego štosam stigla da se usprotivim, polako mi je gurnuo dva prsta. Želim još. Raširilasam kolena i obavila mu ruke oko golih leđa, podstičući ga da mi pruži još.

„Još", zamolila sam.I dao mi je još, uvlačeći prste u mene i izvlačeći ih. Naslonio se na drugu

ruku kako bi mi gledao lice dok me je vodio prema orgazmu.„Da", uzdahnula sam kad sam osetila uvijanje i stezanje u stomaku.Utom je sklonio prste.„Šta..."„Neću da svršiš dok nisam u tebi", rekao je, crta napetih od želje. Prikovao

mi je ruke za krevet. „Hoću da osetim kako svršavaš oko mene."Pa, ne bunim se protiv toga.Zadovoljno sam uzdahnula kad sam osetila pulsirajuću kitu na ulazu.

Mangupski me je protrljao njom. Došlo mi je da ga uhvatim za dupe i nateramda uđe u mene. Ali čvrsto mi drži članke, osmehujući se kao da zna o čemurazmišljam. Kao da želi da me muči, napravio je krug kukovima, uzbudivši mejoš više.

119

„Brejdene", zarežala sam nestrpljivo.Nasmejao se.„Kaži, mala."„Odustaću ako ne požuriš."„Pa, ne smemo to da dozvolimo." Snažno se zario u mene. Zacvilela sam i

ukrutila se od nelagode dok mi se telo navikavalo na njegovu veličinu.Brejden se napeo, a oči su mu potamnele.„Jesi li dobro?"Klimnula sam glavom i izdahnula kad mi se telo opustilo. Popustio je stisak

oko mojih članaka, ali nije ih pustio. Obazrivo je ulazio u mene, stisnute vilice,žmureći kao da ga boli.

„Pobogu, Džoslin", prodahtao je promuklo. „Tako si jebeno uska."Podigla sam kukove kako bih ga ohrabrila da nastavi kad sam osetila kako

se uživanje ponovo razliva, ispunjava me i očajnički traži zadovoljenje.„Prošlo je neko vreme."Otvorio je oči.„Koliko?"„Brejdene..."„Koliko?"Uzdahnula sam.„Četiri godine."„Mala." Spustio je glavu i nežno me poljubio. Kad se povukao,

samozadovoljni osmeh mu se vratio na usne. Prodro je dublje u mene i pomerioruke s mojih članaka kako bi prepleo prste s mojim. Držao me je tako dok senežno pomerao u meni, vodeći me prema vrhuncu i vraćajući me natrag.

„Jače", zadahtala sam.Usnama mi je okrznuo uvo.„Traži, Džoslin."„Brejdene, jače. Jače me tucaj."Isturila sam kukove i Brejden se zakucao u mene. Kriknula sam i izvila vrat.

Stenje mi na uvo dok se jako zariva. Tela su nam toliko posvećena dostizanjuorgazma da su nam se ruke razdvojile. Podigao mi je guzu kako bi mu kitadublje prodrla. „

„Svrši za mene, mala", naredio je grubo.Klimnula sam glavom, osetivši kako mi se pritisak u telu povećava. Samo

još malo.„Brejdene, Brejdene..."

120

Gurnuo mi je ruku između nogu i stao palcem da mi opisuje divne krugovepo klici.

,,O bože!", kriknula sam kad me je orgazam savladao. Pica mi se steže ipulsira oko njegove kite.

„Jebote!" Razrogačio se dok je gledao kako me potresa produžen snažanorgazam. Zažmurila sam, očajnički želeći da prekinem sponu među nama.Osetila sam da mi je spustio glavu na vrat i zadrhtao. Zgrčila sam se kad samosetila kako izbacuje vlažnu vrelinu u mene. Duboko je stenjao dok je svršavao umeni.

Klonuo je, dahom mi grejući vrat. Mišići su mi topli i mlitavi, a butinenaslonjene na zadnji deo njegovih. Mirišemo na svež znoj i seks, a ja još pulsiramoko njega.

Au.Najbolji seks u mom životu.Brejden me poljubi u vrat i podiže glavu, izraza blagog od postkoitalnog

zadovoljstva.„Džoslin", promrmljao je pa me poljubio polako, vlažno i duboko. Kad se

odmakao, polako se izvukao iz mene, prevrnuo na bok i nežno me pomilovao postomaku.

Zurila sam u njega, puna pitanja.Je li i njemu bilo zemljotresno? Silovito je svršio pa se nadam da jeste.I šta sad? Zašto samo leži tu i gleda me?Zagledala sam se u tavanicu, zbunjena njegovim nežnim pogledom.„Ovaj... hvala."Osetila sam da se dušek trese, okrenula se i videla da mi se Brejden smeje.„Šta?"Odmahnuo je glavom, očigledno razgaljen nečim. Nagnuo se i spustio mi

još jedan poljubac na usne.„Nema na čemu." Osmehnuo se i prešao mi palcem po donjoj usni. „Hvala i

tebi. Jebeno dobar seks, mala."Prasnula sam u smeh. Od olakšanja. Od histerije. Od neverice. Upravo sam

se seksala, i to fenomenalno, s Brejdenom Karmajklom. I sigurna sam da ćemo touskoro ponoviti. I želim da to ponovimo. Ali pod mojim uslovima.

„Idem da se istuširam."Ustala sam iz kreveta, nimalo postiđena svojom golotinjom jer mi je jasno

stavio do znanja da mu se svidelo ono što je video. Dok sam nehajno išlahodnikom prema kupatilu, ponadala sam se da Brejden zna kako „idem da se

121

istuširam" zapravo znači: bilo bi bolje da je odeven i spreman da krene kadizađem iz kupatila.

Ali kad sam se vratila iz kupatila, Brejden je i dalje ležao u krevetu i čekaome. Podbočila sam se i namrštila.

„Šta radiš? Zar ne bi trebalo da si obučen?"Podrugljivo mi se osmehnuo.„Znaš li koliko seksi trenutno izgledaš?"Prevrnula sam očima.„Brejdene."Osmeh mu je iščileo zbog mog upozoravajućeg glasa. Seo je.„Ne idem još."„Ali ćeš otići?"Nije odgovorio. Ispružio je ruku, zgrabio moju i povukao me na krevet.

Prokletstvo, veoma je snažan.„Brejdene", progunđala sam kad sam se našla na boku, s njegovim rukama

oko sebe.Poljubio me je u čelo.„Lepo mirišeš."Ovaj... molim?Provirila sam kroz trepavice i videla da žmuri. Misli li to ozbiljno? Misli li

da spava sa mnom?Izmigoljila sam se iz njegovog zagrljaja i okrenula mu leđa u nadi da će

shvatiti mig. Ali nisam te sreće. Nekoliko sekundi kasnije, njegova snažna rukanašla mi se oko struka. Raširio mi je dlan na stomaku i privukao me k sebi.Čvrsto me je zagrlio, priljubivši topli prednji deo tela uz moj zadnji. Osetila samgolicavo nežan dodir njegovih usana na ramenu.

„Laku noć, mala."Zapanjena, načas sam ležala bez reči. Nisam ovo očekivala. Uopšte. To se

svakako ne uklapa u dogovor o seksualnoj kombinaciji!Lepo je.I zastrašujuće.„Je li to položaj... kašike?", pitala sam glasno, bezuspešno pokušavajući da

zvučim zajedljivo.Osetila sam njegov dah na vratu.„Spavaj, mala."Uh... neću!Kao da je naslutio da ću pobeći, Brejden me privuče još bliže sebi, gurnu

122

nogu između mojih i ukrsti je oko jedne moje.„Spavaj."Kakav zapovednički seronja.„Spavanje u zagrljaju nije deo dogovora."Nije obratio pažnju na mene. Posle minut-dva ćutnje, čula sam kako mu se

disanje ujednačilo. Stvarno će da spava! Pokušala sam da se izvučem, aliupozoravajuće je stegao mišiće a nisam dovoljno jaka da se izvučem.

Zato sam legla i čekala.Neverovatan seks me je divno iscrpio i spavanje deluje božanstveno, ali

rešena sam da mu ne zaspim u naručju. To prosto previše podseća na... vezu.Terajući se da ostanem budna, ležala sam mu u zagrljaju oko pola sata sve

dok nisam osetila da mu se telo potpuno opustilo. Ujela sam se za usnu daprigušim otežano disanje jer ću morati da se krećem poput nindže pa mupodigla ruku što sam nežnije mogla i izvukla nogu ispod njegove.

Ukočila sam se.Kunem se da mi se učinilo kako mu se disanje promenilo.Pažljivo sam oslušnula i opustila se kad sam čula da ujednačeno diše.Nečujno sam se odmakla od njega, došla do ivice i polako spustila noge na

pod. Tek što sam podigla dupe s kreveta, toliko me je snažno povukao da sam seodbila od dušeka i zagrcnuto kriknula.

Srce mi je ubrzano lupalo dok me je Brejden vešto pomerao, toliko brzo dasam se za nekoliko sekundi našla ispod njega. Prikovao mi je članke iznad glavei zajahao me. Ne izgleda zadovoljno.

„Hoćeš li jebeno zaspati?"Prostrelila sam ga pogledom.„Neću da spavam s tobom u krevetu. To nije deo dogovora."„Prvo, ja sam kupio ovaj krevet. Drugo, to je samo spavanje, Džoslin."Nisam se obazirala na deo o krevetu jer je istina.„Ne, to je spavanje u položaju kašike. Rekao si da ćemo se samo seksati. Bez

spavanja u zagrljaju. Tucamo se, bude nam lepo i onda ideš kući. Takav jedogovor."

Trenutak me je pomno posmatrao pa spustio glavu tako da su mu usne bilegotovo na mojim.

„Tucamo se, bude nam lepo i onda spavamo zagrljeni. Ne idem kući. Neidem kući zato što se nekad probudim usred noći i onda hoću da jebem. A iznekog razloga koji i mene zbunjuje, želim tebe da jebem. Zato ću ovo reći samojoš jednom: spavaj."

123

Pustio me je, klonuo pored mene i privukao me k sebi.U položaj kašike.Stegla sam vilicu.,,A šta ako ne želim da me budiš kako bi me zaskočio?"Naslonio mi je lice na vrat i osetila sam kako mi se osmehuje uz kožu.

Poljubio me je i povukao se.„Hoćeš li da ti dam mali uvid u ono što nameravam da ti radim kako bih te

probudio?"Ponovo sam se našla na leđima dok mi je Brejden spuštao poljupce po telu.

Znajući koliko sam osetljiva, zaustavio mi se na grudima. Miluje me po jednojdojci dok sisa bradavicu druge. Uzbuđeno sam uzdahnula, zaboravivši naraspravu. Već sam se ovlažila i stala da mešam kukovima. A on to zna. Podigaomi je glavu s grudi i počeo da se spušta nevidljivom linijom preko stomaka,gurnuo mi jezik u pupak pa nastavio još niže, prelazeći mi usnama preko meke,uzdrhtale kože.

Raširio mi je butine i onda spustio usne na mene.Zacvilela sam kad mi je jezikom prešao po klići. Zadahtala sam. Uposlio je i

prste. Prelazila sam mu prstima kroz kosu, čupala, vukla mu glavu prema sebidok je vešto podsticao moj vrhunac, ližući me i tucajući prstima dok nisampomahnitala.

„Brejdene", zajaukala sam kad je sklonio prste. Bila sam tako blizu. Takoprokleto blizu...

Ponovo ih je gurnuo u mene i stao da ih uvlači i izvlači dok mi je jezikomizvodio čuda na klići.

„Brejdene!" Eksplodirala sam kad je izvukao i poslednju trunku iz mogorgazma. Telo mi se i dalje grčevito treslo kad se ponovo opružio pored mene.

Dobro, taj orgazam bio je jednako nezemaljski neverovatan kao i prošli.Ležala sam, dahtala i omamljeno zurila u tavanicu dok se Brejden ponovo

nije ukazao nada mnom. Nije rekao ni reč, ali kad se nagnuo da me poljubi,pustivši da osetim svoj ukus na njegovom jeziku, osetila sam da je sve rekaodubinom tog poljupca. Rekao je svoje.

Moji beskorisni udovi se nisu bunili kad sam se ponovo našla u njegovomzagrljaju. U položaju kašike.

„Laku noć, mala", promumlao mi je na uvo.„Laku noć", promrsila sam i zažmurila. I odmah zaspala.

124

TRINAESTO POGLAVLJE

ežim i zurim u tavanicu. Čim sam se pomerila, osetila sam trnce međunogama i bol u mišićima.

Sinoć sam imala najbolji seks u životu.S Brejdenom Karmajklom.A onda smo zaspali zagrljeni. Namrštila sam se zbog toga i okrenula glavu

prema praznom mestu na dušeku pored sebe. Ne sviđa mi se što spavanje uzagrljaju spada u dogovor, ali pošto to ima dodatne povlastice, progutaćunelagodu i suočiti se s tim. Pogotovo što je Brejden ispravno postupio i otišaopre nego što sam se probudila.

To poručuje da je ovo samo kombinacija!Ovo može da uspe. Mogu ja to.Trgla sam se kad sam čula zvuk zatvaranja kredenca u kuhinji. Srce mi

ubrzano zakuca. Je l' se Eli vratila? A onda mi pogled pade na krevet.Brejdenova košulja. Podigao ju je s poda. Pogledala sam na sat. Osam sati.

Sranje. Još je tu. Šta radi? Zar ne mora da ide na posao? Zlovolja mi jepotekla krvotokom i osetila sam kako su mi se obrazi zažarili kad sam skočila izkreveta. Obukla sam majicu na bretele i donji deo pidžame. Skupila sam kosu uneuredan konjski rep i izašla da se suočim s njim.

Ukopala sam se na kuhinjskim vratima jer sam osetila onu dobro poznatužaoku žudnje. Brejden izgleda opako dok sipa mleko u dve šolje. Obukao jepantalone ali, naravno, ne i košulju. Mišići širokih ramena pomeraju mu se dokse kreće i nehotice sam se setila koliko je bilo lepo dok su mi se pomerali podprstima.

„Dve kocke šećera, je l' tako?", pitao je i osmehnuo mi se preko ramena.Taj osmeh me pogodi pravo u grudi. Prisan je. Odiše naklonošću.Đavolski je zabolelo. Izraz mi je ogrubeo.„Šta radiš ovde?"„Kuvam kafu." Slegnuo je ramenima, dodao šećer i stao da meša.„Zar ne moraš na posao?"„Prvi sastanak mi je za nekoliko sati tako da imam vremena da popijem

kafu." Osmehnuo se pa prišao da mi doda šolju. Prihvatila sam toplu šolju. Usnemu se spustiše na moje. Zavisna od njegovih usana, uzvratila sam mu poljubac.Nije bio dugačak. Kratak ali sladak. Namrštila sam se kad se povukao.

Brejden je uzdahnuo i otpio gutljaj pre nego što je pitao:

L

125

„Šta je sad?"„Još si tu." Okrenula sam se i otišla u dnevnu sobu. Sklupčala sam se u uglu

kauča i podvukla noge ispod sebe. Brejden se smestio u naslonjaču. Pokušalasam da ga ne gutam očima pa sam se još više namrštila. ,,I nemaš košulju."

Uglovi usana mu se izviše kao da zna kako utiče na mene kad jepoluodeven.

„Potrebna mi je kafa da bih se razbudio. A pošto sam je skuvao sebi,pomislio sam da je i tebi napravim."

„Svakako si dovoljno budan pre kafe da pozoveš taksi?"„I moramo da razgovaramo", dodao je.Zastenjala sam i otpila veliki gutljaj.„O čemu?"„Recimo o tvojim smenama u klubu. Možda ćeš nekad morati da mi praviš

društvo vikendom uveče. Ima li šanse da promeniš smene?"Odgovorila sam preterano slatkim osmehom. Brejden izvi obrvu.„Je l' to znači da ili ne?"„To je ne veliko kao vrata, dođavola. Brejdene, neću da menjam smene zbog

tebe." Slegla sam ramenima. „Mada mogu da napravim ustupak. Ako me navreme obavestiš da hoćeš da idem negde s tobom, menjaću se s nekim."

Klimnuo je glavom.,,U redu."„Je li to sve? Jesmo li završili?"Brejden zaškilji i atmosfera se iznenada promeni. Nagnuo se, a ja sam

uzmakla iako nas deli stočić.„Prestani da se ponašaš kao da sam kombinacija za jedno veče koje ne

možeš da se otreseš, Džoslin. To počinje da mi ide na živce."Stvarno sam se zbunila.„Rekao si da je ovo samo kombinacija."„Takođe sam rekao da smo prijatelji i složila si se. Jesi li tako drska prema

svim svojim prijateljima?"„Ponekad." Uputio mi je upozoravajući pogled, te sam duboko izdahnula.

„Slušaj, samo ne želim da ovo postane komplikovano. Ako spavamo zagrljeni ionda mi ujutru skuvaš kafu, nije li to pomalo..."

„Pomalo šta?"„Uh." Neću ni da se trudim ako će da se pravi lud. „Ne znam."Brejden je spustio šolju i ustao pa mi polako prišao. Prelazila sam mu

pogledom od trbušnjaka do vrata delom obazrivo, delom požudno. Zaista želim

126

da mu poljubim vrat. Seo je, blizu, pa prebacio ruku preko naslona kauča izarobio me.

„Nisam ovo nikad radio. Kladim se da nisi ni ti. Zato se ponašajmospontano. Bez pravila. Bez predrasuda o tome kako bi ovo trebalo da izgleda.Hajde samo da radimo ono što nam izgleda prirodno."

„Grešiš", promrmljala sam. „Već sam ovo radila."Iznenadila sam se kad sam videla kako mu izraz istog časa iz nežnog

prelazi u grub. Uputio mi je nedokučiv pogled, a mišić brade mu je zaigrao. Činimi se da pokušava da prodre u mene, ali ne mogu da skrenem pogled bez obzirana to koliko ijii je neprijatno.

„Već si ovo radila?", pitao je tiho.Slegla sam ramenima.„Nismo se dogovorili da ćemo deliti našu seksualnu prošlost. Dovoljno je

reći da znam o čemu pričam. A u takvim kombinacijama nema spavanja uzagrljaju i jutarnje kafe."

„Već si ovo radila?", ponovio je. „Zar nisi rekla da si poslednji put spavala snekim pre četiri godine? To znači da si tad imala osamnaest godina."

O, shvatam kuda ovo vodi. Zaškiljila sam.„Pa?"„Kad sam imao osamnaest, većina devojaka koje sam poznavao mislile su

da vole mladiće s kojima su se tucale."„I?"Brejden mi se približio, pokušavajući da me zastraši.,,I kad si onda imala ovakvu kombinaciju?"„Ne tiče te se."„Jebote, Džoslin, zar ne možeš da odgovoriš ni na jedno lično pitanje?"Bes prostruja mnome. Znala sam. Jebeno sam znala.„To je to, završili smo. Ovo je bila velika greška." Pokušala sam da ustanem,

ali našla sam se na leđima s Brejdenom iznad sebe. Zagledala sam se u njega snevericom. „Ti si pećinski čovek!"

Brejden mi uputi poznat ljutiti pogled. Samo što nije počeo da bljuje vatru,lica samo nekoliko centimetara od mog.

„Nismo završili. Nismo još ni počeli."Migoljila sam se pod njim, ali to se završilo samo time što je još više nalegao

kukovima na mene, usled čega mu se digao, što je dovelo do toga da se uzbudimi da mi se gaćice ovlaže. Sranje!

„Brejdene, ovo neće uspeti. Nisam ti devojka. Rekao si da neće biti

127

sladunjavih emocionalnih sranja."Pognuo je glavu i ramena su mu se zatresla. Pogledao me je ispod dugačkih

trepavica dok se smejao s nevericom.„Ti nisi kao druge devojke."„Nisam", odgovorila sam iskreno. Ponovo se pomerio, udobno se

namestivši na meni. Nehotice sam raširila butine kad mi je tvrdom kitom očešaoprepone. Ujela sam se za usnu da ne bih prostenjala, a Brejdenu su oči gladnozasjale. „Prestani", prodahtala sam.

„Šta da prestanem?", ponovo je napravio krug kukovima, protrljao se omene i izazvao još jedan toplotni udar među mojim nogama.

„Brejdene." Naslonila sam mu dlanove na grudi.„Ozbiljno."„Mi smo prijatelji", prošaputao mi je na usnama. „Prijatelji mogu da

zapitkuju. I, kome si dozvolila da te tuca?"Dobro. Ako tako hoće...„Bilo ih je više. Većini se i ne sećam imena."Ukočio se i odmakao da me pogleda. Ponovo sam videla kako mu brada

igra.„Šta to znači, dođavola?"Au! Je l' se naljutio? Prostrelila sam ga pogledom i podigla zid oko sebe.„Ne upuštam se u veze, Brejdene. To sam ti već rekla. Ali volim seks, a

ranije sam volela da ludujem. Alkohol i veze ispunjene ljubavlju ne idupodruku."

Ćutao je dok je to prihvatao. U stvari, toliko je dugo ćutao da sam znala očemu razmišlja. Osetila sam se ružno i bezvredno. Ponovo sam mu gurnulagrudi.

„Sad možeš da siđeš s mene."Ali nije se ni makao. Odmahnuo je glavom i prikovao me pogledom.„Četiri godine", ponovio je tiho. „Nisi imala seks četiri godine. Otkako si

došla ovamo, rekao bih. Šta se promenilo?"„To je još jedno pitanje."Brejden se smrkao. Izgleda toliko zastrašujuće da sam se stvarno uplašila.

Napela sam se ispod njega i zadržala dah dok su mu ledenice sevale iz svetlihočiju.

„Je l' te neko povredio, Džoslin?"Molim? O bože... Opustila sam se kad sam shvatila šta je pomislio.„Nije." Podigla sam ruku i umirujuće ga pomilovala po obrazu ne bih li mu

izbrisala taj pogled iz očiju. „Ne, Brejdene. Ne želim da pričam o tome, važi?",

128

objasnila sam nežno. „Ali nije me niko povredio. Bila sam divlja. I onda samprestala da ludujem. Međutim, nisam te sinoć lagala. Testirala sam se i čista sam.Uostalom, sigurna sam da si ti imao više žena nego što sam ja imala muškaracapa te ne osuđujem."

„Ne osuđujem te, Džoslin."„O, osuđivao si me."„Nisam."„Jesi."Uhvatio me je oko struka i podigao sa sobom kad je seo. Potom me je i

drugom rukom obujmio oko struka tako da sam se našla priljubljena uz njegovetople, nage grudi. S nelagodom sam mu prelazila dlanovima po grudnimmišićima dok me je napregnuto gledao.

„Ne volim da delim", promrmljao je.Već je to rekao. Grudi su mi se stegle od neobičnog osećanja, mešavine

ushićenja i nelagode.„Brejdene, nisam tvoja."Čvršće me je stegao.„Jesi sledeća tri meseca. Ozbiljan sam, Džoslin. Niko drugi te neće pipnuti."Telo mi se nije obaziralo na mozak koji je urlao: Beži, beži, beži! Grudi su mi

nabujale i bradavice se ukrutile u odgovor na njegovo upozoravajuće režanje.„Ti si seronja", rekla sam promuklo, ali odao me je pogled koji sam spustila

na njegove usne.„Nisam te osuđivao", nastavio je kao da nisam rekla ništa i stao da mi reda

nežne, zadirkujuće poljupce od vilice do uva. ,,U javnosti si Džos Batler Hladna,vladaš sobom. U krevetu si Džoslin Batler i opaka si, mala. Bez vlasti nad sobom.Željna. Slatka", prodahtao je. „Sviđa mi se što to znam. Ne sviđa mi se što to ineki drugi muškarci znaju."

Možda sam se toliko napalila da sam zaboravila ko smo i da bi ovo trebaloda bude samo kombinacija, ali postala sam neuobičajeno iskrena. Nagla sam se ipoljubila mu vrat, oduševljena što ga je zabacio da mi olakša pristup. Šaka miskliznu s njegovih grudi, preko ramena i obavi mu se oko potiljka. Grickala sam,lizala i ljubila ga sve do usana. Povukla sam se, spremna da ga osetim u sebi.

„Oni su bili mladići, ne muškarci. I samo da znaš... oni nikad nisu dobili onošto si ti sinoć dobio od mene. Nikad to nisu dobili jer mi nisu pružili ono što tijesi. Ni približno tome." Usnama sam očešala njegove i podsmešljivo gapogledala u oči. „Eto. Sad možeš još malo da nahraniš sujetu." Čvršće sam gaobujmila oko vrata. „Ali to je istina."

129

Čekala sam da kaže nešto, bilo šta. Ali oči su mu potamnele od želje i grubome je privukao k sebi. Usnama je zahtevao da otvorim svoje, što sam učinila.Dubok, posesivan poljubac ostavio me je bez daha, te sam pokušala da gapovratim novim poljupcem. Za manje od minuta našla sam se ispod Brejdena. Usledećem trenutku bila sam naga, a u narednom se već pomerao u meni i jošjednom mi dokazao da stvarno umem da budem željna i slatka.

Ponovo u majici na bretele i donjem delu pidžame, ušla sam u spavaćusobu. Gledala sam kako Brejden zakopčava košulju. Osmehnuo mi se prekoramena.

„Hoćeš da se uveriš da odlazim?"Slegla sam ramenima, mnogo opuštenija pošto mi je pružio dva zapanjujuća

orgazma.„Ponašaćemo se spontano."Osmeh mu je postao širi.„Neće mi biti teško ako je dovoljan samo seks da se predomisliš."Ogorčeno sam ga pogledala.„Brejdene, ozbiljna sam. Ponašaćemo se spontano i nećemo se viđati s

drugima dok spavamo zajedno. Ali takođe nećemo gnjaviti jedno drugopitanjima na koja ne želimo da odgovaramo."

Pošto me je nekoliko trenutaka samo gledao, Brejden konačno klimnuglavom.

„Dogovoreno."„Dobro. Dogovoreno."„Idem kući da se istuširam i presvučem." Brzo mije poljubio usne i

zaustavio mi ruku na struku. „Vidimo se večeras."Namrštila sam se.„Ne, radim večeras."„Znam. Svratiću s Eli i Adamom."„Nećeš." Odmahnula sam glavom. Ne posle onog poslednji put. I, iskreno,

treba mi malo prostora.Naborao je čelo.„Zašto?"„Radiću. Neću da mi odvraćaš pažnju."„Radićeš s Krejgom?"Namrštila sam se.

130

„Ako te poljubi..."„Izbićeš mu zube." Klimnula sam glavom i prevrnula očima. „Da, da, već

sam stekla sliku o mačo Škotu. Neće se desiti ništa, obećavam. Ali nemoj dadođeš večeras."

„Dobro." Prenaglašeno nehajno je slegnuo ramenima. „Onda ću biti ovdekad se vratiš."

Dobro. Umalo nisam klimnula glavom u znak slaganja pre nego što mi jemozak poručio: Stani! Ne! Ne, ne, ne!

„Ne", odgovorila sam glasnije nego što sam nameravala.Brejden nije izgledao zadovoljno.„Nije prošlo ni dvadeset četiri sata, a ovaj dogovor me već jebeno iscrpljuje."„Pa, pružio si mi četiri orgazma. To može da iscrpi čoveka." Vragolasto sam

se osmehnida.Nisam uspela da mu skrenem pažnju.„Biću ovde večeras."„Brejdene, ozbiljno, nemoj. Sve ovo mi je novo. Treba mi malo prostora."„Mala." Nagnuo se i nežno mi poljubio čelo, a ja sam se opustila. Vidiš, nekad

može da popusti. „Imamo samo tri meseca. Nema vremena za prostor."Ili ne može.„Biću umorna posle smene."„Nećeš biti umorna ujutru."„Onda dođi ujutru."Brejden je umorno uzdahnuo i klimnuo glavom.„Dobro." Privukao me je k sebi i podigao kako bi me poljubio vrelo i vlažno,

nešto što neću skoro zaboraviti. A kad me je svu omamljenu spustio na noge,otišao je bez pozdrava.

„Mislite li da sam luda?" Namrštila sam se dok sam se spremala dadoktorka Pričard odgovori.

„Zato što si pristala na seks s Brejdenom?"„Da..."„Džos, ti si odrasla žena. Takve odluke su na tebi. Misliš li ti da si luda?"

Blago se osmehnula dok je to pitala.Neveselo sam se nasmejala kad sam se setila Brejdena i svega što osećam

zbog njega.„Mislim da je to najbolji način da se izborimo s privlačnošću među nama.

131

Tako neće nastati velika zbrka, koja bi mogla dovesti do toga da moram da seiselim. Nijedno od nas ne želi vezu. Oboje smo odrasle osobe i prihvatili smo to.Oboje znamo pravila. Nikad ne bih pristala na nešto više pa zasad sve delujedobro. Koristićemo jedno drugo dok nam ne dosadi. Bez povređenih osećanja.Bez zbrke. Bez selidbe."

„Ali mogla si samo da se odseliš iz Dablin strita. Da zauvek izbaciš Brejdenaiz života umesto da sklopite takav dogovor. Zašto to nisi uradila?"

Namrštila sam se jer mislim da je to jasno.„Zbog Eli. Ona mi je prijateljica."Doktorka Pričard je klimnula glavom dok je to prihvatala.„Dakle spremna si da se upustiš u nešto s muškarcem koga si se ranije

plašila zbog svojih osećanja prema njemu i spremna si na to zbog prijateljstva snjegovom sestrom?"

„Da."„Dakle, dopuštaš da ti bude stalo do Eli... ali ne i do Brejdena?"Stani. Ne. Molim? „To nije..." Ućutala sam i osetila stezanje u grudima. „Eli

mi je prijateljica. To ne znači ništa. Ona mi se sviđa. Ne želim da je izgubim, alito ne znači ništa."

Doktorka Pričard uzdahnu. Prvi put je vidim blago ozlojeđenu.„Znaš, Džos, ovo bi išlo mnogo lakše kad bi prestala da lažeš samu sebe."Duboko sam udahnula, svesno se trudeći da to uradim punim plućima.„Dobro." Klimnula sam glavom.„Stalo mi je do nje. Ona je dobra prijateljica

i dobar čovek.",,A ipak stalno govoriš sebi kako ti nije stalo ni do koga. Da nikad nećeš

toliko mariti da bi se zbližila s nekim."„Nije mi stalo do nje kao da mi je član porodice", promrsila sam, očajnički

želeći da je nateram da shvati kako ja sve doživljavam. „To nije isto."Nakrivila je glavu na onaj način koji mrzim.„Jesi li sigurna u to? Iz svega što si mi ispričala, stekla sam utisak da te Eli

upravo tako doživljava."„Izvrćete ono što sam rekla." Odmahnula sam glavom, osetivši poznatu

glavobolju. „Stalo mi je do ljudi. Nikad nisam rekla da nije tako. Stalo mi je doRijan i Džejmsa kao i do Eli."

„Zašto onda ne dopustiš sebi da ti bude stalo do Brejdena?"Zagledala sam se u stopala.„To je samo seks", promrmljala sam.„Ali ništa ne jamči da je tako, Džos", odgovorila je tiho. „Niko ne može

132

predvideti šta ćeš osećati prema njemu kad isteknu tri meseca. Ili šta će onosećati prema tebi. A s obzirom na ono što si mi rekla da se plašiš svojih osećanjaprema njemu savetujem ti da pažljivo razmisliš o tome."

„Plašila sam se onoga što sam seksualno osećala prema njemu. Bilo ježestoko, ali mogu da se izborim s tim. To je samo seks", ponovila samtvrdoglavo. Ali negde duboko u meni, zakopan u čeličnoj kutiji, jedan glas jepokušao da izađe, govoreći mi da namerno guram glavu u pesak.

„I je li istina da se krešeš s Brejdenom Karmajklom?" pitala je Džo glasnodok sam mušteriji sipala piće.

Gost je video moj besni izraz i saosećajno mi se osmehnuo dok je prihvataočašu.

„Zašto ne pitaš malo glasnije, Džo? Mislim da te nisu čuli u zadnjem delu."„Alister ih je uhvatio na delu." Krejg je značajno izvio obrve dok je uzimao

bocu bejlisa iza mene. „Rekao je da ti se bezmalo uvukao u kilote."Alister mnogo priča.Ravnodušno sam slegla ramenima i prihvatila sledeću porudžbinu.„Ma daj", pobuni se Džo. „Bacila sam oko na njega. Hoću da znam je li i

dalje na tržištu."Ne obazirući se na bes koji sam osetila kad je to rekla, hladno sam joj se

osmehnula.„Možeš da ga dobiješ kad završim s njim."Zinula je.„Znači, istina je? Spavaš s njim?"Izgleda da je tako, iako spavanje prvobitno nije bilo deo dogovora. Krišom je to

dodao, đubre jedno. Podigla sam obrvu, ne želeći da zalazim u pojedinosti.Snuždila se.„Nećeš da pričaš detalje?"Odmahnula sam glavom i nagla se preko šanka da uzmem još jednu

porudžbinu.„Mož li dan mahjeto, džak e koka-kola, bac majlera... o, da, e, vaj, Stejs oć kosmo.

Mate kosmo?"Srećom, radim u kafiću četiri godine te razumem ne samo neprobojne

naglaske već i pijane neprobojne naglaske.U prevodu: Može li jedan mohito, džek i koka-kola, boca milera... o da i,

ovaj, Stejsi hoće kosmo. Imate li kosmo?Klimnula sam glavom i posegnula za milerom u frižideru.

133

„Je l' dobar?" Džo mi se ponovo unela u lice.Teško sam uzdahnula i prošla pored nje kako bih spremila kosmo.„Je l' se viđate isključivo jedno s drugim?" povika Krejg iz drugog dela

šanka. „Ili i dalje možemo da se kresnemo?"„Kako to misliš 'i dalje'?", pitala sam natmureno.„Je l' to znači ne?"„Naravno da znači ne, dođavola."„Ma hajde, Džos", zakuka Džo. „Čula sam da je pravi pastuv, ali to je

ogovaranje iz druge ruke. Reci mi iz prve."„Znaš šta", rekla sam zamišljeno. „Zašto ti ne bih pokazala prst iz prve

ruke?" Pokazala sam joj srednjak. Da, znam, odgovor nije rečit ni zreo, alistvarno je počela da me nervira.

Namrštila se.„Nisi nimalo zabavna."„Izgleda da nisam."Atmosfera u šanku ne može se ni prineti onoj srdačnoj i veseloj kao

prethodnog vikenda. Džo se duri, Krejg ne zna kako da se ponaša kad samnamćorasta, a ja sam, pa, namćorasta zato što sam zaglavljena u sopstvenojglavi.

Ne mogu da izbacim iz glave sinoćnje i jutrošnje događaje. A, iskreno,zlovoljna sam jer se stvarno radujem tome što ću sutra videti Brejdena.Pokušavam manje da brinem zbog odluke da se upustim u takvu kombinaciju snjim. Želim samo da uživam. Ali potrebno mi je vreme da bih se opustila.

Pomoglo mi je što je Eli kul. Nisam znala šta da očekujem od nje, ali mislilasam da će biti više neodobravanja.

Sedela sam za laptopom kad se vratila u stan. Razgovarala sam sdoktorkom Pričard o svojoj zamisli da napišem roman zasnovan na mojimroditeljima i ona je mislila kako je to pametno. Čak terapeutski. Međutim, tek jetrebalo da počnem preplavio bi me strah kad god bih stavila prste na tastaturu.Pisanje znači da ću morati da se otvorim prema uspomenama, a ne znam moguli podneti neminovne napade panike. Dobra doktorka je rekla da je suština utome da uspomene prestanu da izazivaju napade panike. Ona misli da je pisanjedobar način da to prebrodim.

Kad je Brejden otišao, uspela sam da napišem prvu stranu. Zurila sam u njus nevericom, zapanjena što sam uspela da zapišem te reči kad se Eli vratila iodmah ušla u moju sobu.

Znalački se osmehnula kad sam se okrenula u stolici da je pozdravim.

134

,,I... kako si?"Nije me lako postideti, ali moram priznati da mi je bilo neprijatno što Eli

zna da sam se seksala s njenim bratom. Namrštila sam se.„Hoće li ti biti čudno zbog toga?"„Što se ti i Brejden zabavljate?" Odmahnula je glavom i oči su joj zasjale.

„Nipošto. Mislim da je to sjajno."Jao. Nakašljala sam se kad sam se setila da Brejden ne želi da je laže.„U stvari, ne može se reći da se zabavljamo. To je više fizički odnos."Eli se iznenadila.„Misliš, prijatelji s povlasticama?"Više volim izraz „drugarsko tucanje". Mada Eli nikad ne bi upotrebila reč

„tucanje".,,U suštini."Prekrstila je ruke na grudima i izraz joj je postao radoznao.„Zar to želiš?"Klimnula sam glavom.„Znaš da ne želim vezu.",,A Brejden?"„On je osmislio ceo dogovor."Prevrnula je očima.„Brejden i njegovi prokleti dogovori." Ogorčeno je uzdahnula. „Pa, dobro

ako tako hoćete. Ne smeta mi sve dok ne utiče na naše prijateljstvo. Potpuno jeneromantično, ali šta da se radi."

Podsmehnula sam joj se.„Obećavam da neće uticati na naše prijateljstvo. I, je li sve u redu?"Uzvratila mije ljupkim zajedljivim osmejkom.„U redu je."Kako bismo utvrdile da je sve u redu, zajedno smo provele poslepodne,

tumarale Prinses stritom i sudarale se s grupicama turista koje su se neprestanozaustavljale da fotografišu veličanstveni edinburški zamak. On je podignutvisoko na steni i stvara nadrealni sudar srednjovekovnog i savremenog... kao izbrku budući da turiste nimalo ne zanima gde zastaju i hoće li neko naleteti nanjih kad naprečac osete potrebu da zarobe lepotu zamka. Nekoliko sati smoulazile u sve prodavnice odeće u centru kako bismo našle haljinu koju će Eliobući za večerašnji sastanak. Tako je. Sastanak. Upoznala je mladića po imenuDžejson u Starbaksu; on ju je pozvao da izađu i pristala je. Kaže da je sladak, alimislim da sastankom zapravo tera inat Adamu.

135

Ipak malo brinem za nju. Ovo joj je prvi sastanak od one katastrofe sAdamom i izgledala je zaista nervozno kad je otišla. Iako sam zaokupljenasvojom pričom s Brejdenom, pitala sam se kako li protiče Elin sastanak.

Bila sam prava partibrejkerka na poslu. Prvi put posle nekog vremena,očajnički sam želela da se smena što pre završi kako bih otišla kući i mozgala umiru i tišini.

Klub se zatvorio u jedan ujutru. Sledilo je spremanje, te sam se vratila kućioko dva. Kad sam ušla u stan, videla sam svetlo ispod vrata dnevne sobe.Izgleda da je Eli još budna. Želeći da vidim kako je, tiho sam otvorila vrata iukopala se u mestu.

Upaljena je samo podna lampa iza kauča, a Brejden leži u spokojnompolumraku. Stopala mu vise preko ivice kauča jer je previsok. Žmuri. Izgledaveoma mladoliko s trepavicama raširenim na obrazima i opuštenih crta u snu.Čudno mi je što sam vidim takvog. Uglavnom sam svesna osmogodišnje razlikemedu nama. On je zreliji, odgovorniji i odlučniji. Ali trenutno izgleda kao da mije vršnjak. Uliva manje straha ovako i sviđa mi se. Mnogo.

Na stolu je raširena crna fascikla, a nekoliko dokumenata je ispalo izplastičnih omotača. Sako mu je prebačen preko naslonjače, kožne cipele su muna podu pored stočića a prazna šolju stoji blizu papira.

Došao je ovamo da radi?Veoma zbunjena, tiho sam izašla iz sobe i zatvorila vrata. Mislila sam da je

izašao s Adamom budući da je petak.„Ćao."Okrenula sam se i ugledala Eli na kuhinjskim vratima. I dalje je u lepoj

letnjoj haljini boje kajsije koju je kupila zbog sastanka, mada je skinula zlatnesandale s visokim potpeticama u kojima joj noge izgledaju beskonačno dugačko.Ušla sam za njom u kuhinju i zatvorila vrata kako naši glasovi ne bi probudiliBrejdena.

„Kako je sastanak prošao?"Eli je prekrstila ruke i naslonila se na kuhinjsku površinu s veoma

nezadovoljnim izrazom. Jao.„Nije dobro."„O bože, šta se desilo?"„Adam se desio."„Dobro. Objasni."„Brejden me je pozvao predveče i rekao kako će večeras ponovo dugo

136

prezalogajimo i odemo u bioskop. Rekla sam Brejdenu da mu kaže kako imamsastanak sa Džejsonom."

„I..."Pocrvenela je i svetle oči su joj ljutito zaiskrile.„Zvao me je pet puta."Pokušala sam da potisnem smeh, ali samo sam delimično uspela.„Adam?"„Šta god da je Džejson zaključio iz onoga što sam govorila, rekao je kako

očigledno imam nezavršena posla i da on traži nešto bez komplikacija. I otišaoje."

„Stani." Prekorila sam je pogledom. „Nisi se valjda javila svaki put kad jeAdam zvao?"

Ponovo je pocrvenela, ovog puta od sramote.„Ignorisanje je nepristojno."Frknula sam.„Eli, budi iskrena. Uživaš u tome što je Adam poludeo zbog tvog izlaska s

drugim mladićem."„Zaslužuje da ga malo mučim.",,Au, ti si krvožednija nego što sam mislila." Široko sam se osmehnula. „To

je sjajno, Eli. Stvarno jeste. Ali koliko dugo misliš da teraš tako? Mora da jeiscrpljujuće. Zar ne bi bilo lakše da oboje sednete s Brejdenom i objasnite mu štaosećate jedno prema drugome? Moraće to da prihvati."

„Nije tako jednostavno." Eli se ujela za usnu i omamljeno zagledala upod.„To bi moglo da pokvari njihovo prijateljstvo. Adam se nikad ne bi izložiotakvoj opasnosti zbog mene." Tužno je odmahnula glavom i osetila sam žaoku ugrudima. Adam zaista mora da se dozove pameti. „Kad smo već kod Brejdena",znatiželjno se namrštila, „vratila sam se pre nekoliko sati i zatekla ga kako radi.Rekao je da te čeka. Zar nećeš da ga probudiš?"

Pa, neću pošto sam mu rekla da mi treba malo prostora večeras. Neka mu se ukočivrat. „Neću. Izgleda izmoždeno. I ja sam iscrpljena. Trebalo je da ode kući."

Pogled joj je vragolast.„Mora da je sinoć uživao kad je tako brzo dotrčao da te ponovo vidi."Otpuhnula sam.„Zar zaista želiš da vodimo takav razgovor o tvom bratu?"Razmislila je i naborala nos.„U pravu si. Fuj." Napućila se. „Počneš da se zabavljaš s nekim tipom i onda

ne možemo da vodimo ženske razgovore o tome."

137

Tiho sam se nasmejala.„Ako će ti biti lakše, ne može se reći da ikad vodim ženske razgovore. A

Brejden i ja se ne zabavljamo. Samo se tucamo."Nagradila me je stidljivim skupljanjem usana.„Džos, to je tako neromantično."Tiho sam otvorila vrata i namignula joj.„Ali je uzbudljivo."Ostavila sam je da pravi zgađene grimase i otišla u kupatilo da se spremim

za krevet. Zaspala sam čim mi je glava dotakla jastuk.

138

ČETRNAESTO POGLAVLJE

trežnujuće lice stvarnosti priljubilo se uz moje. Kako sam se budila,tako sam postajala svesna težine oko struka i činjenice da mi je

neuobičajeno vruće. Shvatila sam da me je vrućina probudila. Sudeći po težinikapaka i njihovoj neradosti da se otvore, prerano je da se probudim i verovatnobi trebalo ponovo da zaspim.

Ali ta težina oko struka mi je poznata.Naterala sam se da otvorim oči i ugledala nage grudi samo nekoliko

centimetara od lica.Šta?Probudi se! Prešla sam pogledom snenih, naduvenih očiju od grudi do lica i

stvarnost se polako ah sigurno promolila. Brejden je u mom krevetu.Ponovo.Setila sam se da sam ga zatekla kako spava na kauču kad sam se sinoć

vratila kući. Popričala sam s Eli, spremila se za krevet i zaspala.Očigledno se u nekom trenutku uvukao u moj krevet.Nismo se tako dogovorili.Rasrđeno sam frknula i svom snagom mu gurnula grudi. I uspela da ga

zbacim s kreveta.Krupno telo mu pade na pod uz tresak koji zazvuča bolno. Nagnula sam se

da ga pogledam. Otvorio je oči, pospan i zbunjen što je opružen na podu. Jesamli spomenula da je potpuno nag?

„Pobogu, Džoslin", pobunio se, glasa promuklog od sna. „Šta to bi,dođavola?"

Podrugljivo sam se osmehnula.„To je podsetnik da je ovo samo kombinacija."Podigao se na laktove, đavolski seksi s razbarušenom kosom i ratobornim

izrazom.„Pa si odlučila da me izbaciš iz kreveta?"„Sa stilom." Klimnula sam glavom i ljupko se osmehnula.Brejden polako zaklima glavom kao da prihvata moje reči.„Dobro..." Uzdahnuo je.Uplašeno sam ciknula kad se nenadano ispravio, zgrabio me za nadlaktice i

povukao na pod pored sebe.„Brejdene!", uzviknula sam kad me je prevrnuo na leđa. A onda je uradio

O

139

nešto najgore.Počeo je da me golica.Zacikala sam kao devojčica, migoljeći se i smejući dok sam pokušavala da

izbegnem njegov napad.„Prestani!" Osmeh mu je bezobrazan i odlučan. Brz je i snažan, te izbegava

moje pokušaje da ga šutnem dok me istovremeno drži prikovanu za pod i golicame. „Brejdene, prestani!" Jedva dišem od silnog smeha i uzaludno potrošenesnage.

„Mogu li verovati da ubuduće mogu da legnem pored tebe bez bojazni odpotajnih napada dok spavam?" pitao je glasno da nadjača moje zadihanopolugušenje-polusmejanje.

„Da!", obećala sam. Već počinju da me bole rebra. Prestao je i duboko samudahnula, opustivši se na podu ispod njega. Trgla sam se. „Ovaj parket je tvrd."

Zaškiljio je.„Da, reci to mojoj guzici."Ujela sam se za usnu ne bih li potisnula smeh. Nisam uspela.„Žao mi je."„Baš izgledaš kao da ti je žao." Uglovi usana mu se izviše kad mi je spustio

šake s obe strane glave i gurnuo mi koleno između nogu. „Mislim da bi ipaktrebalo da te kaznim."

Telo mi je odmah odgovorilo na njegov pogled i ton. Bradavice su miotvrdle. Savila sam noge pa ih raširila, a pulsiranje iz pice mi je poručilo da samspremna za njega. Prešla sam prstima po njegovim trbušnjacima pre nego štosam mu spustila ruke na krsta.

„Hoćeš da te ljubim da dupe brže prestane da boli?"Brejden se taman spremao da me poljubi, ali povukao se.„To je tako čudna reč."„Kao i 'kilote'. Šta su kilote, dođavola?" Potisnula sam uspomenu na sličan

razgovor s mamom u stvari, na mnogo sličnih razgovora kad sam je zadirkivalazbog čudnih izraza koje je koristila. Usredsredila sam se na Brejdenove oči kakobih je izbacila iz glave.

Široko se osmehnuo.„Dobro, priznajem da 'gaćice' zvuče mnogo erotičnije od kilota. Ali i ti

moraš priznati da farmerke zvuči grozno."Naborala sam nos.„Farmerke zvuči nacifrano. Kao i 'tokom'. Svi previše koristite tu reč."Brejden se namrštio.

140

,,S kakvim si to Škotima pričala?" Glas mu je postao dublji kad je pevljivimnaglaskom pokušao da govori otresito poput engleskih plemića. „Moja ženskauporno raspravlja o engleskim rečima tokom mojih pokušaja da je jebem."

Prasnula sam u smeh i udarila ga po leđima. Nestašno mi se osmehnuo.„Ti si počeo s dupetom, gospodine..."Uvukla sam dah kad mu je ruka senzualno skliznula s mog struka niz leđa.

Uvukao ju je ispod šorca i gaćica i obujmio mi golo dupe. Povukao me je nagore ipritisnuo tvrdu kitu uz mene. Zadahtala sam kad mi je sve zatitralo lobanja,bradavice, pica. Atmosfera se odmah promenila.

Nismo progovarali kad se Brejden podigao na kolena. Erekcija mu pulsira.Sela sam, očiju prikovanih za njegove, pa ispružila ruku i obujmila ga šakom.Vatra mu se rasplamsala u očima kad sam ga stegla i spustila šaku niz vrelusvilenkastu kožu. Položio je šaku na moju prvo sam pomislila da će me navoditi,pokazati mi šta voli ali podigao mi je ruku i stavio mi je iza leđa, privukavši mek sebi. Usne su mu meke i nežne, ali želim više. Zapalacala sam jezikom uznjegov i produbila poljubac u divlji, razuzdan i vlažan. Bože, kako se samo ljubi.Lice me blago pecka od njegove brade i osećam šta mu moji dodiri rade. Nisamznala da nečija želja za mnom može biti toliko moćna. Ali njegova jeste. Gurnulame je preko ivice i naterala me da zaboravim na sve ostalo.

Brejden je nerado odvojio usne od mojih i pustio mi ruku, pomerivši semalo kako bi prešao prstima duž lastiša mog šorca. Naslonila sam se na laktovekako bih mu olakšala pristup i gledala, s rojem uzbuđenih leptirića u stomaku,kako mi polako svlači šore i gaćice pa ih baca preko mog ramena. Kako bih mupomogla, skinula sam majicu na bretele i izvila se, naga.

Drugačije je nego pre neki dan. Brejdenov dodir je promišljeniji, strpljiviji,gotovo pun poštovanja dok me svojim telom gura na leđa i postavlja mi seizmeđu nogu. Šakama mi je obujmio grudi i nagnuo glavu prema njima. Polakome raspaljuje usnama i jezikom.

„Brejdene." Uzdahnula sam i uhvatila ga za potiljak, izvivši vrat, teškodišući dok me je vodio prema vrhuncu samo usnama obavijenim oko bradavice.

Podigao je glavu i spustio mi ruku između nogu. Zadovoljstvo mi prostrujatelom kad je gurnuo dva prsta u mene.

„Tako si vlažna", promrmljao je, blistavih očiju. „Sutra ću te posle porodičnevečere odvesti kod sebe i jebati u svakoj sobi na sve moguće načine."

Pogled mi polete do njegovog. Grudi mi se brzo podižu i spuštaju zbognjegovih reči.

„Nateraću te da vrištiš tamo pošto ovde ne možeš", obećao je tiho i shvatila

141

sam da me je time podsetio da budem tiha pošto je Eli odmah niz hodnik. „Alitrenutno ću uživati dok gledam kako grizeš usnu."

Što sam i uradila. Zario se u mene i progutala sam krik tako što sam se ujelaza usnu. Strahovito sam se trudila da budem tiha kad je odbacio nežnost i,neverovatno uzbudljivo mi stenjući uz vrat, silovitim prodorima me poveoprema orgazmu.

Bila sam opuštenija pred subotnju smenu u klubu. Brejden mi je učiniouslugu i dao mi prostora on, Eli, Dženi, Ed, Adam i još dvoje njegovih prijateljakoje ne poznajem izašli su na večeru i piće. Pozvali su me na večeru, ali nisamjoš spremna za društvene izlaske s Brejdenom i, kao što sam rekla, treba mi maloprostora.

Nije bio tu kad sam se vratila s posla. A bila sam sama i kad sam seprobudila.

Čak mi je i Eli dala malo prostora.To je značilo da sam mogla da pišem. U stvari, napisala sam čitavo

poglavlje romana i doživela samo jedan napad panike. Ali bio je toliko kratak dase jedva računao. Pošto sam savladala prvobitni strah, suočila sam se suspomenom na to kako mi je majka pričala koliko se plašila što sama dolazi uAmeriku, ali i koliko se istovremeno osećala oslobođeno što to radi. Najbolje odsvega je što znam taj osećaj. Mogla sam dobro da ga opišem. Što sam i učinila.

„Znaš, trebalo bi da imaš pisaću mašinu."Okrenula sam se u stolici kad sam čula poznat glas. Podigla sam pogled

prema Brejdenu, naslonjenom na dovratak. Nosi farmerke i majicu. Kiša pada istvarno bi trebalo da obuče džemper. Ili pulover. Još jedna čudna reč o kojoj smojuče pričali dok se oblačio pre nego što je otišao. Uostalom, šta je prokletipulover? Mama mi nikad nije dala razuman odgovor, a Brejden mi se samoosmehnuo kao da misli kako sam slatka. Nikad nisam slatka.

„Pisaću mašinu?"Klimnuo je glavom dok je gledao moj laptop.„Izgleda verodostojnije, za ne?"„Pa, mama mi je obećala da će mi je kupiti za Božić, ali poginula je pre toga."Ukočila sam se.Srce mi je ubrzano zakucalo kad su mi reči odjeknule u glavi.Zašto li sam to rekla?Brejdenov pogled postao je napregnutiji, ali onda je samo slegnuo

142

ramenima.,,S pisaćom mašinom bi završila samo s gomilom protraćenog papira."Pruža mi odstupnicu. Slabašno sam se osmehnula i odgovorila:„Hej, umem dobro da kucam."„To nije jedino što umeš dobro radiš." Požudno se osmehnuo i ušao u sobu.„O, nemaš pojma."Nasmejao se i pomislila sam da će prići da me poljubi. Iznenadila sam se

kad je obišao krevet i podigao fotografiju mojih roditelja s noćnog stočića.„Je l' ti ovo mama?"Odvratila sam pogled i napela ramena.„Jeste."„Ličiš na nju, ali imaš tatin ten. Bila je veoma lepa, Džoslin."Bol mi zari kandže u grudi.„Hvala", promrmljala sam i ustala pa, okrenuvši mu leđa, pošla prema

vratima. „Otkud ti ovde?"Čula sam kad je ubrzao iza mene i osetila kako me obavija rukom, dlana

položenog na moj stomak da bi me privukao k sebi. Glavom sam mu dotaklagrudi. Brzo se navikavam na Brejdenove dodire. Baš voli da me dodiruje. Stalno.Mislila sam da će mi biti teže da se naviknem na to jer nisam osoba koja voliispoljavanje naklonosti, ali Brejden me nije pitao želim li da me grli svakih petsekundi.

A činjenica je da mi ne smeta.Još jedno iznenađenje.Dahom mi je oprljio uvo kad se nagnuo i prošaputao:„Svratio sam da zajedno odemo na porodičnu večeru. Da se pobrinem da

ćeš doći. Ne želim da propustim desert kod mene."Opustila sam se kad smo se vratili na poznat teren i okrenula glavu kako

bih mu okrznula usne svojim.„Ni ja to ne želim da propustim."„Dobro, to je odvratno." Elin glas nas je razdvojio. Obrela se u hodniku pred

nama. „Možete li da zatvorite vrata kad uživate u prijateljskim povlasticama?"Izvukla sam se iz Brejdenovog zagrljaja.„Koliko imaš godina dvanaest?"Isplazila mi se. Nasmejala sam se i šaljivo je pljesnula po dupetu dok sam

prolazila pored nje da uzmem cipele. Upravo sam obuvala omiljene čizme kad jenekome zazvonio mobilni.

„Halo", javio se Brejden. Okrenula sam se kad je prošao hodnikom pored

143

Eli. Ozbiljan je. „Šta? Sad?" Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu, dobacivši mipogled. „Ne, u redu je. Brzo ću doći." Gurnuo je mobilni u zadnji džep iogorčeno uzdahnuo. „To je bio Daren. Porodični problemi. Ne može da odradisvoju smenu u Vatri, a danas stiže nedeljna isporuka i još nam gostuje jedandi-džej. Daren nije našao nikoga da ga zameni, te moram da se postaram za sve."Pogled mu se načas zadržao na mom i videla sam kako zlovolja raste.

„Propustićeš još jednu porodičnu večeru?", progunđa Eli. „Mama ćepoludeti."

„Kaži joj da mi je žao." Brejden je žalosno slegnuo ramena, i dalje gledajući umene.„Izgleda kao da večeras otpada."

O, da. Njegovi planovi sa mnom u njegovom stanu. Osetila sam čudnumešavinu olakšanja i razočaranja dok sam se široko osmehivala.

„Šta da se radi."„Nemoj da izgledaš toliko razočarano." Podsmešljivo mi se osmehnuo.

„Dogovorićemo se za neki dan u nedelji."„Ovaj..." Eli je stala između nas „možete li da se dogovorite za šta god da je

posredi kad nisam tu, molim vas?"Brejden se podsmehnuo pa nagnuo da je brzo poljubi u obraz.„Els." Prošao je pored mene. „Džoslin." Stisnuo mi je šaku i nežno mi prešao

palcem po nadlanici pre nego što je nastavio prema ulaznim vratima.Zurila sam za njim, čak i kad je izašao. Šta je to bilo? To sa šakom?

Pogledala sam je. Koža mi i dalje bridi na mestu gde me je dotakao. To ne liči naodnos prijatelja s povlasticama.

„Samo seks."„Molim?" Pogledala sam Eli, koja je s nevericom zurila u mene. „Molim?",

ponovila sam.„Samo seks." Odmahnula je glavom i uzela jaknu. „Ako vas dvoje hoćete da

vezujete u to, onda neću da se mešam."Ne obazirući se na nju i preteče kuvanje u stomaku, navukla sam jaknu i

pošla za njom.

„Šta radiš ovde?"Naletela sam na Elina leđa u dovratku dnevne sobe Nikolsovih pa ne znam

kome je optužujući postavila to pitanje.„Tvoja mama me je pozvala."Ah, Adam. Provirila sam iza Eli i ugledala ga na kauču pored Deklana.

144

Gledaju fudbal. Klark sedi u naslonjači i čita novine. Očigledno nije ljubiteljfudbala.

„Moja mama te je pozvala?" Eli umaršira u sobu, ruku prekrštenih nagrudima. „Kad?"

„Juče", začu se Elodin glas iza nas. Ona i Hana su ušle, noseći čaše sa sokom.„Šta ti je?"

Eli prostreli Adama pogledom, a on joj se široko osmehnu, nimalopokajnički.

„Ništa."„Adame, propuštaš akciju." Deklan povuče Adama za rukav svetloplavog

džempera, koji mu sjajno ističe telo. Nije ni čudo što on i Brejden tako lakoodvlače devojke u krevet. Zajedno izgledaju kao s reklame za magazin GQ.

„Izvini, druže." Uputio je Eli podsmešljivo ozbiljan pogled. „Izvini, ali nemogu da pričam. Gledamo fudbal."

„Gledaj da ti fudbal ne izađe na guzicu", promrmljala je Eli sebi u bradu, aliAdam i ja smo je čuli. Nasmejao se i zavrteo glavom pa nastavio da gledautakmicu.

„Šta je smešno?" Elodi se ljupko osmehnula, potpuno nesvesna napetostiizmeđu svoje ćerke i Adama.

„Eli je rekla ružnu reč", odgovori Deklan.Dobro, Adam, ja i Deklan smo je čuli.„Eli, on sve čuje", požali se Elodi.Eli se namršti i baci u naslonjaču. Pomislila sam kako bi trebalo da joj

pružim podršku jer ju je Adamovo prisustvo očigledno uzrujalo. Sela sam nanaslon njene fotelje. Eli je uzdahnula.

„Sigurna sam da je čuo gore stvari u školi."Deklan se široko osmehnuo majci.„Jesam."Klark se tiho zakikotao iza novina. Elodi je dobacila sumnjičav pogled

mužu pre nego što se ponovo okrenula prema Eli.„To nije opravdanje da se tako izražavaš pred njim."„Samo sam rekla guzica."Deklan frknu.„Eli!"Prevrnula je očima.„Mama, nije ništa strašno."„Stvarno nije", složi se Deklan. „Čuo sam mnogo gore."

145

„Zašto si rekla guzica?", upita Hana mirno s drugog kauča.Klark se zagrcnuo od smeha i okrenuo stranu, i dalje ne podižući pogled.„Hana!" Elodi se brzo okrenula i sevnula očima.„Mlade dame se ne

izražavaju tako."Hana slegnu ramenima.„To je samo guzica, mama."„Nazvala sam Adama guzicom", objasni Eli mlađoj sestri. „Zato što jeste

guzica."Elodi izgleda kao da će prasnuti.„Hoćete li prestati da govorite guzica!„Znam." Prenaglašeno sam izdahnula. „Kaže se dupe, ljudi. Dupe."Klark i Adam prasnuše u smeh. Slegla sam ramenima i slatko se osmehnula

Elodi. Prevrnula je očima i podigla ruke.„Idem da vidim šta je s večerom."„Treba li vam pomoć?", pitala sam učtivo.„Ne, ne. Moje dupe može da se snađe u kuhinji, hvala lepo."Kikotala sam se dok sam je gledala kako odlazi pa vragolasto pogledala Eli.„Sad shvatam zašto retko psuješ."„I zašto je Adam guzica?" ustrajala je Hana.Eli je ustala i ljutito pogledala pomenutog čoveka.„Mislim da je pravo pitanje: kad on nije guzica?" Izmarširala je za majkom.Adam ju je gledao kako izlazi iz sobe. Veselost mu je iščilela iz pogleda.

Okrenuo se prema meni.„Zabrljao sam."Eufemizam godine. „Izgleda da jesi."Adam je uzdahnuo. Osetila sam da nas Klark posmatra i videla da ni on

više nije razgaljen. Prikovao je Adama pogledom koji pršti pitanjima. Čini mi seda je sabrao dva i dva. Vreme je da mu skrenem pažnju.

„Hana, jesi li pročitala knjige koje sam ti preporučila?"Pogled joj se ozario i klimnula je glavom.„Neverovatne su. Uzela sam još distopijskih romana."„Navela si Hanu da čita distopijske romane?" upita Adam iznenađeno se

osmehnuvši.„Da."„Ona ima četrnaest godina."„Pa, namenjeni su četrnaestogodišnjacima. U svakom slučaju, čitala sam

1984 kad sam imala četrnaest."

146

„Džordž Orvel", progunđa Klark.Osmehnula sam se.„Ne volite ga?"„Hana je izabrala Životinjsku farmu za lektiru iz engleskog", rekao je kao da

je time sve objasnio.Hana se osmehnula s vragolastim sjajem u očima koji me je podsetio na Eli.„Čitam naglas mami i tati kako bi mi pomogli."Drugim rečima, muči roditelje iz zabave. Ona i Eli su pune iznenađenja.

Ispod mire sto đavola vire, kako izreka kaže.Nekoliko minuta kasnije, smestili smo se za sto. Eli i Elodi su se raspravljale.„Samo sam rekla da si bleda." Elodi je napokon odahnula kad je sela s nama.„Što znači da izgledam posrano."„Nisam to rekla. Pitala sam zašto si bleda."„Boli me glava." Slegla je napetih ramena, stisnutih usta i naboranog čela.„Ponovo?", upita Adam, zaškiljivši.Kako to misli ponovo? „Zar si više puta imala glavobolju?"Adamova briga za Eli sad se graniči s ljutnjom.„Nekoliko puta. Rekao sam joj da ode na pregled."Eli ga prostreli pogledom.„Bila sam kod lekara u petak. On misli da bi trebalo da nosim naočare."„Trebalo je da zakažeš pre nekoliko nedelja."„Pa, zakazala sam ove nedelje!"„Ne vodiš računa o sebi. Iscrpljuješ se na tom fakultetu."„Vodim računa o sebi. U stvari, to sam radila i u petak, ali mi je neko

pokvario zabavu."„On je guzica", odvrati Adam.Elodi se značajno nakašljala. Adam je izvinjavajuči podigao ruku.„On je bulja."Deklan i Hana su se zakikotali. Možda sam i ja.„Ti ga čak i ne poznaješ. A zahvaljujući tebi ni ja ga neću upoznati."„Ne menjaj temu. Rekao sam ti da zakažeš pregled pre nekoliko nedelja."„Nisi mi ti tata."„Ponašaš se kao dete."„Ja se ponašam kao dete? Slušaj šta govoriš on je bulja. Koji ti je đavo,

Adame? Od tebe me još više boli glava."Namrštio se i spustio glas.„Samo brinem za tebe."

147

O, svakako brine za nju. Nakrivila sam glavu dok sam ga posmatrala. Bože,gleda je isto kao Džejms Rijanu.

Je li Adam zaljubljen u Eli? Potisnula sam želju da ga gađam viljuškom ikažem mu da odraste. Ako mu je stalo do nje, trebalo bi samo da bude s njom.Šta je toliko teško u tome.

„Mislim da bi ti prva trebalo da znaš šta je toliko teško u tome." DoktorkaPričard se namršti.

A kako bi trebalo da znam?„Ovaj... molim?"„Bilo ti je stalo do Kajla Remzija."Osetila sam čvor u stomaku kao i uvek kad bih pomislila na njega.„On je bio samo klinac.",,I nisi htela da ti bude stalo do njega zbog Dru." Sranje. U pravu je. Tužno

sam oborila glavu.„Onda Adam ispravno postupa, zar ne? Brejden bi bio povređen. Kao Dru."„Nisi ubila Dru, Džos."Udahnula sam.„Nisam bila metak, ne. Ali bila sam okidač." Pogledala sam je u oči. „Ipak

sam ja kriva."„Jednog dana ćeš shvatiti da nisi."

Eli i Adam su nas zabavljah na nedeljnoj večeri kod Elodi. Bila sam umornaod njih kad smo se vratile kući. Eli se zatvorila u svoju sobu jer joj nije dobro. Jošje zlovoljna. Nije izlazila.

Sela sam za kompjuter i počela da pišem. Telefon mi je zavibrirao. Porukaod Brejdena.

Zaboravio sam koliko mi je radni sto u klubu lep i velik. Svakako ću morati da tetucam na njemu.

Zavrtela sam glavom i izvila usne dok sam odgovarala:Sreća tvoja da se snalazim s lepim i velikim.Odmah mi je odgovorio.

Znam.Ne znam zašto, ali iskezila sam se kao budala kad sam videla da mi je

poslao namigivača. Za muškarca koji uliva strah kad to hoće, ume da budeveoma zabavan.

147

O, svakako brine za nju. Nakrivila sam glavu dok sam ga posmatrala. Bože,gleda je isto kao Džejms Rijanu.

Je li Adam zaljubljen u Eli? Potisnula sam želju da ga gađam viljuškom ikažem mu da odraste. Ako mu je stalo do nje, trebalo bi samo da bude s njom.Šta je toliko teško u tome.

„Mislim da bi ti prva trebalo da znaš šta je toliko teško u tome." DoktorkaPričard se namršti.

A kako bi trebalo da znam?„Ovaj... molim?"„Bilo ti je stalo do Kajla Remzija."Osetila sam čvor u stomaku kao i uvek kad bih pomislila na njega.„On je bio samo klinac.",,I nisi htela da ti bude stalo do njega zbog Dru." Sranje. U pravu je. Tužno

sam oborila glavu.„Onda Adam ispravno postupa, zar ne? Brejden bi bio povređen. Kao Dru."„Nisi ubila Dru, Džos."Udahnula sam.„Nisam bila metak, ne. Ali bila sam okidač." Pogledala sam je u oči. „Ipak

sam ja kriva."„Jednog dana ćeš shvatiti da nisi."

Eli i Adam su nas zabavljah na nedeljnoj večeri kod Elodi. Bila sam umornaod njih kad smo se vratile kući. Eli se zatvorila u svoju sobu jer joj nije dobro. Jošje zlovoljna. Nije izlazila.

Sela sam za kompjuter i počela da pišem. Telefon mi je zavibrirao. Porukaod Brejdena.

Zaboravio sam koliko mi je radni sto u klubu lep i velik. Svakako ću morati da tetucam na njemu.

Zavrtela sam glavom i izvila usne dok sam odgovarala:Sreća tvoja da se snalazim s lepim i velikim.Odmah mi je odgovorio.

Znam.Ne znam zašto, ali iskezila sam se kao budala kad sam videla da mi je

poslao namigivača. Za muškarca koji uliva strah kad to hoće, ume da budeveoma zabavan.

147

O, svakako brine za nju. Nakrivila sam glavu dok sam ga posmatrala. Bože,gleda je isto kao Džejms Rijanu.

Je li Adam zaljubljen u Eli? Potisnula sam želju da ga gađam viljuškom ikažem mu da odraste. Ako mu je stalo do nje, trebalo bi samo da bude s njom.Šta je toliko teško u tome.

„Mislim da bi ti prva trebalo da znaš šta je toliko teško u tome." DoktorkaPričard se namršti.

A kako bi trebalo da znam?„Ovaj... molim?"„Bilo ti je stalo do Kajla Remzija."Osetila sam čvor u stomaku kao i uvek kad bih pomislila na njega.„On je bio samo klinac.",,I nisi htela da ti bude stalo do njega zbog Dru." Sranje. U pravu je. Tužno

sam oborila glavu.„Onda Adam ispravno postupa, zar ne? Brejden bi bio povređen. Kao Dru."„Nisi ubila Dru, Džos."Udahnula sam.„Nisam bila metak, ne. Ali bila sam okidač." Pogledala sam je u oči. „Ipak

sam ja kriva."„Jednog dana ćeš shvatiti da nisi."

Eli i Adam su nas zabavljah na nedeljnoj večeri kod Elodi. Bila sam umornaod njih kad smo se vratile kući. Eli se zatvorila u svoju sobu jer joj nije dobro. Jošje zlovoljna. Nije izlazila.

Sela sam za kompjuter i počela da pišem. Telefon mi je zavibrirao. Porukaod Brejdena.

Zaboravio sam koliko mi je radni sto u klubu lep i velik. Svakako ću morati da tetucam na njemu.

Zavrtela sam glavom i izvila usne dok sam odgovarala:Sreća tvoja da se snalazim s lepim i velikim.Odmah mi je odgovorio.

Znam.Ne znam zašto, ali iskezila sam se kao budala kad sam videla da mi je

poslao namigivača. Za muškarca koji uliva strah kad to hoće, ume da budeveoma zabavan.

148

I kad ćemo da zakažemo seks na kancelarijskom stolu? Javi mi da te ubacim uraspored. Rokovnik mi se brzo puni ponudama za seks.

Pošto nije odgovorio pet minuta, ujela sam se za usnu jer sam se setilakoliko je bio ozbiljan u vezi s odbijanjem da deli.

Poslala sam još jednu poruku. Šalim se, Brejdene. Razvedri se.Mislila sam da neće odgovoriti i trudila sam se da ne brinem zbog toga što

sam rekla pogrešnu stvar drugarsko tucanje nije lišeno sekiracije kao što su menavodili da verujem kad mi je telefon zavibrirao pet minuta kasnije.

Nikad se ne zna s tvojom tvrdom glavom. Kad smo već kod tvrdog...Ne znam da li da se smejem ih durim, ali pomislila sam kako je najbolje da

prihvatim šalu pošto se odobrovoljio. Odgovorila sam: tvrd parket?Ne......knjiga u tvrdom povezu?Razmišljaj više o anatomiji...Naglas sam se nasmejala i brzo mu odgovorila. Poslednja poruka. Pišem.

Uskoro ću te videti s tom tvojom tvrdom kitom radi seksa na lepom, velikom radnom stolu.Srećno s pisanjem, mala. cmokTaj poljubac me je izbezumio.Bolje je da se pravim kako mi je poslao smeška. Samo smeška...Telefon mi je zazvonio dok sam se izbezumljivala. Rijan.„Ćao", javila sam se zadihano i dalje razmišljajući o tom malom poljupcu i

njegovom značenju.„Jesi li dobro?", pitala je obazrivo. „Zvučiš... čudno."„Dobro sam. Šta ima?"„Samo sam htela da te čujem. Nismo se čule nekoliko dana."Duboko sam udahnula.

149

PETNAESTO POGLAVLJE

rejden je majstor bezobraznih poruka. Ponekad je suptilan. A nekad,pa jedva čekam da ponovo budem u tebi, mala, cmok baš i nije.

Zatrpan poslom, Brejden je nestao sledećih nekoliko dana. Da sam drugačijadevojka, možda bih poludela što je nestao nakon što smo se kresnuli. Ali,iskreno govoreći, uživala sam što imam vremena da dišem. Tek smo se upustiliu kombinaciju i već mi se čini da su prošle nedelje. Do utorka posle podnenjegove poruke počele su da utiču na mene. U smislu... da me uzbuđuju.Neverovatno je da mi je četiri godine bilo sasvim dobro bez seksa. Starala sam seo sebi i sve je bilo u redu. Međutim, seks s Brejdenom mi je probudio apetit.Naizgled neutaživ apetit. Neprestano sam željna hrane. I samo Brejdenovadolazi u obzir. Naravno, nisam to priznala Rijan, iako me je zasula pitanjima ofrajeru koji je uspeo da me izvuče iz četvorogodišnjeg sušnog perioda. Reklasam joj da je opasan frajer. Da je seks neverovatan. Do kraja razgovora jeponavljala:

„Prosto mi je nezamislivo."Da, to nije laskavo.Samo sam postala još željnija pošto sam joj pričala o neverovatnom seksu. I

zato sam se obrela u teretani. Ponovo. I juče sam bila. Nadala sam se da ćuizbaciti svu seksualnu napetost iz sebe trčanjem na traci, brzim okretanjempedala na biciklu i mahnitim veslanjem. I nije mi pomoglo.

„Džos, je l' tako?"Pogledala sam tipa koji se zaustavio pored trake. A da, Gavin. Lični trener

koji bez reči očijuka sa mnom otkako sam pala na traci pre nekoliko nedelja.„Da?", pitala sam nehajno.Gavin mi je uputio sladak osmeh i zakukala sam u sebi. Prvo: ne volim lepe

sportske tipove. Drugo: već imam pune ruke posla s jednim Škotom. Ne treba mijoš jedan.

„Već si se vratila?"Da, motri na mene. Recimo da ne marim za to. „Aha."Premestio se s noge na nogu, nepripremljen za moj hladan odgovor na

njegovo mešanje u operaciju oslobađanja seksualne frustracije izazvane nestalimBrejdenom Karmajklom.

„Slušaj, samo sam se pitao hoćeš li da nekad izađemo."Zaustavila sam mašinu i sišla što sam otmenije mogla s obzirom na to da

B

150

sam znojava i grozna. Uputila sam mu platonski osmeh znate, ono kad stisneteusne i ne pokažete zube.

„Hvala, ali već se viđam s nekim." Otišla sam pre nego što je stigao daodgovori. Osmehnula sam se kad sam shvatila da kombinacija s Brejdenom imabar nekoliko dobrih strana. Ne računajući višestruke orgazme.

Istuširala sam se i presvukla pa otišla iz teretane, izbegavajući Gavina. Čimsam uključila telefon, dočekala me je Brejdenova poruka.

Budi slobodna u četvrtak uveče. Poslovna večera. Obuci neku lepu haljinu. Pokupićute u pola osam. cmok

Prevrnula sam očima. Nije mu ni palo na pamet da sam možda zauzeta.Zapovedničko đubre. Odgovorila sam:

Samo zato što si me tako lepo pitao.Iznervirano sam pošla pločnikom, čvrsto stežući telefon u ruci. Moraću da

razgovaram s njim o njegovoj sklonosti da bude drzak. Telefon mi je zavibrirao izaustavila sam se, i dalje se mršteći. Ali grimasa je iščilela čim sam videlanjegovu poruku sastavljenu od dve reči:

Mala, cmok.Mogla sam da čujem kako to izgovara glasom prožetim mangupskim

smehom. Zavrtela sam glavom i pomirljivo uzdahnula. Seronja je nenadmašnošarmantan.

Jeste da ne znam ništa o toj poslovnoj večeri s kim izlazimo i gde ali znamda nemam odgovarajuću haljinu. Zato sam odlučila da jednom u životupotrošim novac na nešto površno i uputila se u Harvi Nikols na Trgu SvetogEndrua. Pošto sam dva sata isprobavala haljine od kojih neke koštaju više odmoje mesečne kirije napokon sam se odlučila za otmenu ali seksi haljinu DoneKaran. Haljina je od srebrnkastosivog žerseja, ravnog kroja i duga do listova, aliprianja uz telo. Jedan nabor pada od desnog ramena do levog kuka i daje jojdašak elegancije bez koga bi bila samo seksi i ležerna. Kupila sam i besmislenoskupu ručnu tašnicu Aleksandera Mekvina s prepoznatljivom zlatnom kopčomu obliku lobanje čini mi se da je lobanja prikladna i crne kožne salonke splatformom Iv Sen Lorana. Izgledam veoma seksi u tome. U stvari, nikad nisamizgledala toliko seksi. I nikad nisam toliko potrošila na odeću. Eli se oduševila.

Ona može da se ushićuje koliko god hoće. Nervozna sam zbog Brejdenovereakcije.

Ali nije trebalo da budem nervozna.

151

Pa zavisi kako gledate na to.U četvrtak uveče sam pijuckala vino s Eli u dnevnoj sobi dok sam čekala

Brejdena. Pustila sam kosu i prirodne kovrdže su mi rasule se po leđima. Eli seoduševila njima i molila me da stalno nosim puštenu kosu. Neka hvala. Iako sene šminkam, nanela sam malo rumenila i maškare. Stavila sam i tamnocrveniruž za usne, koji je sve učinio zanimljivijim.

Ulazna vrata su se otvorila i zatvorila. Stomak mi se uvezao.„Ja sam", povika Brejden. „Čeka nas taksi pa bi tre..." Ućutao je kad je ušao i

ugledao me. „Da me jebeš."Eli se zakikotala. Zaškiljila sam.„Je l' to da me jebeš' dobro?"Široko se osmehnuo.„Pa, i to ću, mala."„Fuj." Eli napravi zvuk kao da se guši. „Povratiću."Ne obazirući se na nju, Brejden mi je ležerno prišao. Nosi jednostavno ali

otmeno crno odelo s tankim plišanim reverima, belo-zlatnim manšetama itamnom srebrnosivom košuljom, koja mi se savršeno slaže uz haljinu. Uskakravata mu je krvavocrvena kao moj ruž za usne. Ne znajući smo se uskladili.

Mada on izgleda poželjnije od mene.Odmerio me je od glave do pete. Kad mu se pogled ponovo zaustavio na

mom licu, oči su mu varničile.„Dođi sa mnom." Uhvatio me je za članak i jedva sam stigla da dodam Eli

svoju vinsku čašu pre nego što me je u cipelama u kojima sam morala da vežbamhodanje odvukao niz hodnik i ugurao u moju sobu.

Okrenuo se, uhvatio me oko struka i privukao k sebi.„Moraš prestati to da radiš", usprotivila sam se.„Mala, izgledaš... recimo samo da bi sad bila na leđima da nas ne čeka

taksi."Da nije previše samouveren?,,U stvari...", promrmljao je, stegao mi članak i spustio pogled na dubok

dekolte.„Brejdene."Ponovo me je pogledao u oči.„Divno izgledaš, Džoslin."Stomak mi se ponovo uvrteo i blago sam se osmehnula.„Hvala."„Ali moraš da podigneš kosu."

152

„Molim?" Dotakla sam se po glavi i namrštila se. „Zašto?"Na moje ogromno iznenađenje, Brejden je preteći zaškiljio.„Samo me poslušaj."Otpuhnula sam i gurnula mu grudi pa mu se izmakla iz domašaja.„Neću ako mi ne kažeš zašto." Kosa mi lepo izgleda. Neće me naterati da

pomislim kako nije tako.„Zato što" glas mu se pretvorio u tiho, duboko predenje koje čuva za

spavaću sobu i koje sam osetila u gaćicama „želim da budem jedini koji znakoliko ti je kosa lepa. Koliko divno izgledaš kad je pustiš."

Nešto me je ubolo u grudima. Razlilo se nešto što podseća na bol.Podsmehnula sam se.

„To je veoma viktorijanski." Oči mu zasvetlucaše.„Džoslin", upozorio me je.Podigla sam ruke.„Ti to ozbiljno?"„Smrtno ozbiljno."„Brejdene..."„Džoslin."Podbočila sam se i pogledala ga u lice. Izraz mu je nedokučiv. Bože, stvarno

je ozbiljan. Otpuhnula sam s nevericom i prekrstila ruke preko grudi.„Ne volim da mi neko naređuje, Brejdene."„Ne naređujem ti. Zamolio sam te."„Ne, tražiš to."„Samo ne želim da nosiš puštenu kosu."„Dobro." Nakrivila sam glavu dok sam ga odmeravala od glave do pete.

„Ne primam naređenja, ali pristajem na nagodbe. Dugovaćeš mi uslugu akopodignem kosu."

Zločesto se osmehnuo.„Zvuči dobro, mala."„O, nisam rekla da je usluga seksualne prirode."Još šire se osmehnuo.„Pa, o čemu onda pričamo?",,U tome i jeste stvar." Prišla sam, naslonila se na njega i osmehnula. „Nećeš

znati dok ti ne tražim."Spustio je glavu prema mojoj i očešao mi usne svojima.„Dogovoreno."„Hrabar čovek." Nasmejala sam se i odmakla se. „Inače, i ti izgledaš sjajno

153

večeras."„Hvala", promrmljao je, i dalje me gutajući pogledom.„Pa, bolje bi bilo da kažeš taksisti da sačeka deset minuta. Moram da

namestim kosu."Podigla sam kosu u elegantno razbarušenu punđu, poželela laku noć Eli,

koja se sva raznežila dok nas je gledala mislim da još nije shvatila značenjedrugarskog tucanja i ušla u taksi pre Brejdena. Rekao je taksisti da nas odveze ufrancuski restoran La kur, koji je nasledio od oca. Nalazi se u Rojal terasu blizuRidžent gardensa. Nisam bila tamo, ali čula sam da je veoma lepo. Kad se Brejdensmestio pored mene, približio mi se i uhvatio me za ruku.

Ceo put sam zurila u Brejdenovu krupnu šaku oko moje i potiskivala nagonda se povučem od njegovog dodira. Ne zato što mi nije prijalo da me drži zaruku. Prijalo mi je. Previše mi je prijalo.

Previše je svega.Ovo bi trebalo da bude samo kombinacija. Ali... on me drži za ruku.Gotovo da ne bih ni primetila da smo se zaustavili ispred restorana da

Brejden nije platio i pružio mi ruku da izađem.„Ućutala si se", promrmljao je i prepleo prste s mojim pre nego što smo pošli

unutra.Nisam odgovorila.,,S kim se nalazimo?"Ali pre nego što je stigao da mi kaže, prišao nam je nasmešeni glavni

konobar.„Mesje Karmajkle, vaš sto je spreman."„Hvala, Davide." Brejden je izgovorio njegovo ime s francuskim naglaskom

i zapitala sam se je li čovek stvarno Francuz ih je to samo deo imidža. Restoran jeraskošno otmeno uređen. Savremeni rokoko sa crno-belim stolicama sapozlaćenim okvirima, tamnocrvenim stolnjacima, crnim staklenim svećnjacima iprovidnim kristalnim lusterima. Krcato je.

David nas je sproveo između stolova do jednog ušuškanog u istočnomuglu, daleko od šanka i ulaza u kuhinju. Brejden mi je kao pravi kavaljerpridržao stolicu. Ne sećam se da mi to iko ranije uradio. Toliko sam se smutilatime kao i senzualnim dodirom prstiju po potiljku da sam tek kad se Brejdensmestio i naručio vino primetila da sedimo za stolom za dvoje.

„Gde su ostali?"Ležerno me je pogledao pre nego što je otpio gutljaj hladne vode koju mu je

konobar upravo natočio.

154

„Koji ostali?"Koji ostali? Zaškrgutala sam zubima.„Rekao si da je ovo poslovna večera."„Jesam, ali nisam rekao o kakvom je poslu reč."O bože. Ovo je sastanak! Nema šanse. Prvo mi je zapovedao, a onda me

držao za ruku... ne. Ne, ne, ne. Odgurnula sam stolicu. Samo me je dve sekundedelilo od ustajanja kad sam se ukočila zbog Brejdenovih reči.

„Uhvatiću te ako pokušaš da odeš." Iako me nije gledao dok je to govorio,znala sam da je potpuno ozbiljan.

Neverovatno mi je da me je ovako prevario. Nadurila sam se i ponovoprivukla stolicu stolu.

„Seronjo."„Zbog toga očekujem da mi se večeras kurac nađe u tim lajavim ustima."

Zaškiljio je.Zbog tih reči su mi bradavice očvrsle a gaćice su ovlažile. Iako mi se telo

napalilo, ja sam potpuno smušena. Neverovatno mi je da je to rekao upomodnom restoranu gde bi bilo ko mogao da ga čuje.

„Zezaš?"„Mala", pogledao me je kao da ne razumem ono što je očigledno, „nikad se

ne šalim kad je o pušenju reč."Podigla sam glavu kad sam čula da se neko zagrcnuo. Konobar nam je

prišao taman na vreme da čuje te romantične reči, a njegovi rumeni obraziotkrivaju koliko mu je neprijatno.

„Jeste li spremni da naručite?", zagraktao je.„Da", odgovorio je Brejden, očigledno na mareći što ga je čuo. „Srednje

pečenu šniclu." Nežno mi se osmehnuo. „Šta ćeš ti?" Otpio je gutljaj vode.Misli da je veoma kul i zabavan.„Očigledno kobasicu."Brejden se zagrcnuo vodom i zakašljao u stegnutu pesnicu. Oči su mu

veselo sijale kad je spustio čašu na sto.„Jeste li dobro, gospodine?", upita konobar zabrinuto.„Dobro sam, dobro sam." Brejden je pomalo promuklo umirio konobara i

pogledom me prikovao za stolicu. Zavrteo je glavom, a usne su mu se trzale odrazgaljenosti.

„Šta?" Nedužno sam slegla ramenima.„Jebeno si seksi."Konobar je sad otvoreno zinuo u

155

čekajući novu skandaloznu izjavu. Osmehnula sam se i zatvorila jelovnik.,,I ja ću srednje pečenu šniclu."Uzeo je jelovnike i žurno se udaljio, verovatno da kaže ostalim konobarima

šta je vlasnik restorana rekao svojoj pratilji. Namrštila sam se i zagledala uBrejdena.

„Znaš, svrha ove kombinacije je da ne moraš da me izvodiš na pomodnevečere kako bi me kresnuo."

Somelije je prišao s crnim vinom koje je Brejden naručio. Oboje smo ćutalidok je točio Brejdenu da proba. Zadovoljan, dao je znak somelijeu da nastavi.Čim je otišao, otpila sam gutljaj da se ohrabrim.

Osećala sam kako me Brejden prlji pogledom.„Možda je ovo prijateljski deo", odgovorio je blago. „Želim da provodim

vreme s tobom i kao prijatelj, Džoslin."Iako je to lepo... „Tako sve postane zamršeno."„Neće ako ne dozvolimo da postane." Mora da je video sumnjičavost na

mom licu jer me je uhvatio za bradu i nežno mi podigao lice. „Samo pokušajvečeras."

Osetila sam njegov dodir kao drhtaj na koži. Bio je u meni. Pružio mi jenekoliko orgazama. Znam njegov miris, ukus i dodir. Mislila sam da će to bitidovoljno. Da će se završiti na tome. Ali dok sam ga gledala, shvatila sam da nijeni blizu tome. Ova privlačnost, ova potreba šta god da je, dođavola tek serasplamsala i nijedno od nas još nije spremno da zove vatrogasce.

,,U redu."Prešao mi je palcem preko usana i osmehnuo mi se pogledom pre nego što

me je pustio.I onda smo se pretvorili u dvoje prijatelja koji su zajedno izašli. Pričali smo o

uobičajenim stvarima: muzici, knjigama, hobijima, prijateljima. Zasmejavali smojedno drugo. Zabavljah smo se. Ali sve se svodilo na opuštene teme. Brejden jepazio da me ne pita ništa što mi se neće dopasti. A kad sam zapela na jednompitanju zato što se ticalo prošlosti, našalio se i promenio temu. Pametan je.

Upravo smo završavali desert kad je do nas doplutao promukao glas spevljivim naglaskom kao što je Elin.

„Brejdene, dragi, učinilo mi se da si ti."Podigla sam glavu prema ženi koja je stala pored našeg stola i sagla se da

poljubi Brejdena u obraz, pruživši mu pogled na svoje male ali savršenooblikovane grudi. Haljina joj je crvena, izazovna i vatrena kao njen glas. Vedromi se osmehnula dok me je upijala pogledom.

156

„Ejlin. Kako si?"Osmehnula se i s ljubavlju ga pomilovala po obrazu.„Bolje sam pošto sam te videla."O, dođavola. Pokušala sam da se ne uzvrpoljim od nelagode zbog

neobjašnjive knedle u grlu. Ovo mu je bivša devojka. Čudna situacija.„Kako je Alan?"Ko je Alan, dođavola? Molim te, neka joj bude muž.,,Oh." Odmahnula je rukom i namrštila se. „Razišli smo se. Došla sam s

jednim veoma šarmantnim udvaračem."Pa, vrati se kod njega, gospođice, kako bismo nastavili da uživamo u sastanku.Sranje! Ovo nije sastanak! Ovo nije sastanak!Brejden se osmehnuo i okrenuo kako bi mi klimnuo glavom.„Ejlin, ovo je Džoslin."„Zdravo." Učtivo sam se osmehnula, ne znajući kako da se pozdravim s

njegovom bivšom. Dok sam gledala visoku mršavu plavušu, bila sam uverenijanego ikad da sam potpuna suprotnost od Brejdenovog tipa.

Odmerila me je pa se osmehnula i ponovo okrenula prema Brejdenu.„Napokon devojka koja ne liči na Analiz." Stegla mu je rame s naklonošću.

„Drago mi je zbog tebe."„Ejlin..." Brejden se povukao i stegao vilicu.Analiz? Upitno sam podigla obrve. Ko je Analiz?„Vidim da i dalje boli." Ejlin je coknula i odmakla se. „Valjda svi patimo za

bračnim partnerima. Potrebno je da prođe vreme." Čekala je da neko kaže neštopa, pošto smo ćutali, odjednom shvatila da nam prekida večeru i pomaloposramljeno se nasmejala.„U svakom slučaju, trebalo bi da se pridružimRobertu. Čuvaj se, Brejdene. Drago mi je što sam te videla. Džoslin, drago mi ješto smo se upoznale."

,,I meni", promrmljala sam, pokušavajući da ne obraćam pažnju na to što seosećam kao da me je neko udario stolom u stomak. Bračni partneri? Udahnulasam i adrenalin mi je navalio u srce dok je Ejlin vrckala dalje, bez ikakvepredstave da je izazvala napetost među nama.

Usne su mi utrnule.„Žena?"„Bivša žena."Zašto se osećam izdano? To je glupo. Ili nije. Rekao je da smo prijatelji. A

Eli... Eli mi je drugarica, a nije mi rekla da je Brejden bio oženjen. Ima li to uopšteveze?

157

Ti njemu nisi ispričala ništa, Džos.Nisam. Ali nisam ni bila u braku.„Džoslin..." Brejden je uzdahnuo. Kad sam podigla glavu, videla sam da mu

je izraz nalik granitu. „Kad-tad bih ti ispričao za Analiz."Odmahnula sam rukom.„To me se ne tiče."„Ako je tako, zašto izgledaš tako preneraženo?"„Zato što sam se iznenadila. Mislila sam da ideš iz jedne veze u drugu. Da

nisi tip koji će se skrasiti s jednom ženom." Dotakla sam grudi. Kakav je to bol unjima, dođavola?

Prošao je rukom kroz kosu i duboko uzdahnuo. U sledećem trenutku jestopalom zakačio nogu moje stolice i privukao me k sebi. Sad nam se ramenagotovo dodiruju.

Ispitivački sam ga pogledala, načas izgubljena u njegovim lepim očima.„Oženio sam se s dvadeset dve godine", počeo je blago, tiho, ispitivački me

posmatrajuči. „Zvala se Analiz. Australijanka na postdiplomskim studijama.Zabavljali smo se samo godinu dana pre nego što sam je zaprosio i bili smo ubraku dve godine. Prvih devet meseci bili su divni. Sledeća tri burna. Poslednjagodina pakao. Mnogo smo se svađali. Uglavnom zbog toga što nisam mogao dase otvorim prema njoj." Zavrteo je vinsku čašu, oborivši pogled. „Kad seosvrnem, to je tačno. Hvala bogu." Ponovo me je pogledao.„Pomisao da njojnekome osvetoljubivom kao što je ona ispričam sva svoja lična sranja..."

„Time bi joj dao municiju", promrmljala sam pošto sam u potpunostirazumela.

„Upravo tako. Verujem da moraš mnogo da se trudiš kako bi brak uspeo.Nisam hteo da odustanem. Ali jednog dana me je otac pozvao, ne mnogo presmrti, i zamolio da proverim jedan stan u Dablin stritu koji smo pokušavali daprodamo. Nije Elin i tvoj", dodao je brzo. „Rekao mi je da se neko iz stana ispodžalio da curi voda pa sam otišao da proverim." Stegao je vilicu. „Nisam otkrio dacuri voda, ali zatekao sam Analiz u krevetu s mojim bliskim prijateljem iz škole.Moj otac je znao. Šest meseci su se jebali iza mojih leđa."

Zažmurila sam, osetivši bol zbog njega. Kako je neko mogao to da muuradi? Njemu? Kad sam otvorila oči, nežno me je posmatrao. Posegnula sam zanjegovom šakom i utešno je stegla. Iznenadila sam se kad je izvio usne u osmeh.

„Ne boli više, Džoslin. Godine osvrtanja odagnale su bol. Moj odnos sAnaliz bio je površan. Mladić koji je razmišljao kurcem."

„Stvarno veruješ u to?"

158

„Znam da je tako."Namrštila sam se i odmahnula glavom.„Zašto si ponovo kupio stan u Dablin stritu?"Slegnuo je ramenima.„Analiz je odjebala natrag u Australiju kad sam se razveo i pobrinuo se da

joj ne ostane ništa, ali ipak je naružila grad koji sam voleo. Sledećih šest godinastvarao sam nove uspomene po celom gradu, gradeći preko haosa koji je ostavilaza sobom. Isti je slučaj s Dablin stritom. Vaš stan je bio razvalina. Ljuštura u ulicizatrovanoj izdajom. Hteo sam da napravim nešto lepo umesto sve te ružnoće."

Njegove reči pogodile su me toliko snažno da sam teško disala. Ko je ovajtip? Je li stvaran?

Podigao je ruku i nežno mi prešao prstima niz liniju brade do vrata.Zadrhtala sam. Da, stvaran je.

I sledeća tri meseca je moj.Naglo sam ustala i stegla tašnicu.„Vodi me kod sebe."Brejden se nije pobunio. Oči mu blesnuše razumevanjem. Ostavio je

napojnicu, uhvatio me za ruku i začas smo izašli i našli se u taksiju.

159

ŠESNAESTO POGLAVLJE

isam imala pojma gde Brejden stanuje i iznenadila sam se kad smoizašli iz taksija kod univerzitetskog šetališta što vodi do Medouza.

Zaustavili smo se ispred savremene zgrade s restoranom i malimsupermarketom u prizemlju i luksuznim stanovima na spratovima. Odvezli smose liftom do vrha i ušli u njegov dupleks.

Trebalo je da znam.Stan je divan, blago rečeno, ali svakako se vidi da u njemu živi muškarac.

Parket, velika ugaona garnitura od čokoladnosmeđeg antilopa, kamin iza okviraod crnog stakla i ogroman televizor u uglu. Pregradni zid odvaja dnevnu sobuod kuhinje s velikom radnom površinom u sredini. Kuhinja je vrhunskiopremljena, sva u hladnom nerđajućem čeliku i izgleda kao da je niko ne koristi.Na kraju stana su stepenice koje sigurno vode do spavaćih soba.

Stan izgleda izuzetno zbog tolikog stakla. Prozori od poda do tavanice s tristrane pružaju pogled na grad, a staklena vrata vode iz dnevne sobe naogromnu terasu.

Kasnije ću otkriti da, s druge strane zgrade, glavna spavaća soba takođe imaprozore od poda do tavanice i još jednu terasu tako da stan ima pogled na gradsa svih strana.

Noću je pogled spektakularan. Moja mama se ogrešila o grad kad mi ga jeopisivala. Osetila sam kako mi je bol prostrujao grudima dok sam stajala usredBrejdenove dnevne sobe i gledala u svet, u bol, pitajući se koliko često on to radi.

„Nisi progovorila ni reč. Jesi li dobro?"Okrenula sam se prema njemu, znajući da ću u njemu naći privremeni lek.„Želiš li da to izbaciš jebanjem?"Osmehnuo se polako, zbunjeno, izazvavši još jednu navalu privlačnosti

duboko u meni.„Da izbacim jebanjem?"„Sva ta sranja. Ono što je ona uradila. Što je on uradio. Sve bezdušne kučke

koje su htele nešto od tebe."Izraz mu se odmah promenio. Bio je grub, nedokučiv, kad je zakoračio

prema meni.„Hoćeš li da kažeš kako ne želiš ništa od mene?"„Hoću ovo. Hoću naš dogovor. Hoću da" duboko sam udahnula, osećajući

kako mi vlast nad sobom popušta „to izjebeš iz mene."

N

160

„Šta da izjebem, Džoslin?"Zar ne vidi? Zar mi je fasada zaista toliko dobra? Slegla sam ramenima.„Sve što je ništa." ' Načas je ćutao dok me je ispitivački posmatrao.A onda me je privukao u zagrljaj, čvrsto mi držeći potiljak kad je spustio

usne na moje. Bio je to očajnički poljubac. Ne znam je li posredi bilo njegovo ilimoje očajanje. Znam samo da me niko nije ljubio tako duboko, tako gladno. Nijebilo ničeg finog u vezi s tim poljupcem. To je bio pokušaj da utonemo jedno udrugo.

Brejden je prekinuo poljubac. Grudi su mu se brzo nadimale i spuštale dokje pokušavao da povrati dah. Zagledala sam se u njega, već duboko u seksualnojizmaglici. Nežno mi je obujmio lice i blago mi poljubio usne, samo mimangupski očešavši jezik svojim. Kad se povukao, šake su mu šaputale niz mojeruke. Zaustavio ih je na mom struku i polako me okrenuo. Stajala sam okrenutaleđima prema njemu, a dah mi je zapeo kad je spustio prste na rajsferšlus s bočnestrane haljine. Dodir mu je toliko vreo da sam osetila toplinu kroz tkaninu. Čulose samo naše uzbuđeno disanje i zvuk povlačenja rajsferšlusa dok ga je Brejdenmučno polako otvarao, usput mi prelazeći prstima po koži. Kad ga je otkopčao,podigao je šake uz moje ruke do bretela i polako mi ih spustio s ramena. Potomje uhvatio tkaninu na kukovima i povukao je tako da mi se haljina skupila okostopala.

„Iskorači", prošaputao mi je promuklo na uvo.Puls mi je jurio kad sam podigla noge i iskoračila iz haljine. Taj pokret me je

naterao da shvatim koliko sam već ponižavajuće vlažna. Brejden je podigaohaljinu s poda i prebacio je preko kauča. Zatim mi je pomilovao nežnu kožuzadnjice. Jesam li spomenula da sam kupila i novo rublje? Nosim crnu čipku izViktorijas sikreta. Gaćice su mi se usekle visoko u guzove tako da više otkrivajunego što skrivaju, a brus je toliko plitak da bi mi dekolte izgledao odlično uhaljini.

Zadrhtala sam pod Brejdenovim milovanjem. Prsti su mu skliznuli nizpukotinu između guzova i ušli u mene otpozadi. Zaječala sam i izvila leđa kad jeizvukao prste i ponovo ih gurnuo unutra.

„Brejdene."Izvukao je prste, uhvatio me za kukove i privukao k sebi. Njegova erekcija

mi se ukopala u leđa jer sam i dalje u visokim potpeticama.„To je sve što je potrebno da mi se digne", rekao je tiho, usnama mi

okrznuvši uvo. „Da mi izgovoriš ime."Grudi su mi se stegle. Nisam znala šta

161

Želim samo da osećam. Kao da je to naslutio, okrenuo me je i odmakao se,gutajući me pogledom.

„Prelepo izgledaš. Ali više volim kad si gola." Pogled mu se spusti na mojecipele i oči mu blesnuše. „One mogu da ostanu."

Posegnula sam iza sebe da otkopčam brus, ali Brejden me je zadržao.Odmahnuo je glavom i spustila sam ruke.

„Čekaj." Odmakao se. Stajala sam u donjem rublju i visokim potpeticamadok sam gledala kako se Brejden mučno sporo svlači. Kad je ostao samo upantalonama, nagih grudi i bosih stopala, osmehnuo mi se a oči mu sevnuše odrešenosti. Baš me briga šta je rešio. Samo hoću da ga osetim u sebi.

Ali Brejden nije završio. Uhvatio me je oko struka i privukao k sebi. Nagstomak i noge mi se pribiše uz njegove pantalone, grudi mi se priljubiše uznjegovu golu kožu. Brzo mi je izvukao sve ukosnice iz kose i nekoliko sekundikasnije neuredne kovrdže su mi pale na leđa. Videla sam kako su mu očizaiskrile i zahvalila bogu na tolikoj kosi pošto izaziva takvu reakciju kodBrejdena. Čvrsto ju je uhvatio i zabacio mi glavu pa spustio usne iznad mogizloženog vrata. Zadržala sam dah, pregrejane kože, drhtavih nogu, držeći ga zaramena dok sam čekala. Usnama mi je zagolicao kožu, još jedan poljubac, jedvaosetan leptirov dodir. Ispustila sam nestrpljiv zvuk.

Osetila sam njegov dah na vratu a onda usne i jezik kako se spuštaju dok mije nizao vrele poljupce sve do grudi. Hladan vazduh prostrujao mi je nad telomkad je povukao brus nadole, a bradavice su mi iskočile, čvrste, moleći zanjegovim usnama. Sklopio je usne oko jedne i nabila sam kukove uz njegove.Želja mi se rasplamsala kad me je tvrda kita ubola.

„Brejdene, molim te." Izvila sam leđa. Prešla sam mu rukom po grudima ipomilovala vrelu, zategnutu kožu pre nego što sam ga uhvatila prekopantalona.

Zastao mu je dah i povukao se, isturivši kukove prema meni dok ga je trljaouz moj dlan.

„Jebote", promrmljao je, načas zažmurio i oprljio me vatrom iz očiju kad ihje ponovo otvorio. ,,Ne mogu da čekam."

Klimnula sam glavom i stomak mi se zgrčio od iščekivanja. Gaćice su mimokre. Brejden mi je očas posla otkopčao brus i krupnim šakama mi obujmiogrudi. Osetila sam kako mu je još više otvrdnuo.

Utom je njegova spora, mučiteljska vlast nad sobom pukla. Privukao me je ksebi i pomerio se prema vratima, gde visoka bočna komoda stoji uza zid. Nimalonežno, okrenuo me je i gurnuo na nju, naslonivši mi se grudima uz leđa. Već

162

sam mahnito dahtala kad sam se uhvatila za komodu. Brejden provuče ruke dame uhvati za grudi i privuče mi telo svom. Jezikom mi je zapalacao po uvu.

„Ovako ću te tucati. Biće žestoko, Džoslin, žestoko i grubo. Jesi li spremna?"Klimnula sam glavom. Srce mi je preskočilo.Gaćice su mi skliznule niz noge. Iskoračila sam iz njih pa ih šutnula u

stranu. Njegova vrelina uz moja leđa i zvuk otkopčavanja pantalona poslali sumi munju nepomućene požude kroz picu i od iščekivanja sam zarila nokte ukomodu. Raširio je dlan na mom stomaku kako bi me presamitio, rukupoloženih na komodu i savijenih u laktovima. Gurnuo je prst u mene.

„Mala", promrmljao je samozadovoljno, „mokra si."Ispustila sam grlen zvuk da mu poručim da počne, a on se nasmejao

trenutak pre nego što mi je zakucao kitu. Kriknula sam zbog dubokog prodora isavila leđa, ali Brejden mi nije dao vremena da predahnem. Izvukao ga jenekoliko centimetara i ponovo nabio. Komoda je stamena pod mojom težinom.Stanom se razlegoše zvuci našeg teškog disanja, stenjanja i dahtanja, vlažnihudaraca mesa o meso dok me je grubo tucao do zaborava. Zario mi je prste ukukove dok se otpozadi zakucavao, stenjujući jer sam uzvraćala u savršenom aligrubom ritmu. Sve sam glasnije dahtala, goneći ga brže. Pružio je ruke i uštinuomi bradavice, ne prestajući da se trza kukovima. To je bio okidač.

„Brejdene!", kriknula sam kad me je potresao orgazam koji je nadmašio sveostale. Pica mi se stezala i pulsirala oko njegove kite kako je nastavio da mepumpa do sopstvenog orgazma.

Čvršće me je uhvatio oko struka kad se još jednom zario u mene pa svršiouz drhtanje i glasno stenjanje, s ustima na mom ramenu.

Udovi su mu otkazali. Jedino me Brejden drži.Uskoro se nežno izvukao iz mene, ali ipak sam se lecnula. Nije bio blag

prema meni. Kao da je to osetio, čvrsto me je zagrlio.„Jesi li dobro?"Nisam. Jebeno sam ushićena. „To je bilo neverovatno", prodahtala sam i pala

na njega.Smeh mu je tih, nalik predenju.„Meni kažeš."Okrenuo me je prema sebi i nežno me podigao na kredenac. Prebacio mi je

noge oko svojih kukova i spustio mi ruke na svoje grudi pa me prikovaopogledom. Videla sam kako se nešto promenilo u njegovom izrazu dok me jegledao, nešto od čega mi je dah zastao. Osetio je kako mi je dah zastao jer me jetad poljubio polako, čežnjivo. Nežno.

163

Nekad nisu potrebne reči da biste znali kako je nastupila promena. Možeteda se zgledate s prijateljem i taj pogled će učvrstiti vaše razuftievanje i ojačatisponu. Sestra, brat ih roditelj će vam dodirom poručiti ovde sam bez obzira nasve i odjednom će vam član porodice, neko koga volite, postati i najbolji prijatelj.

Nešto se desilo s Brejdenom kad me je pogledao, kad smo se poljubili.Ovo nije samo seks.Moram da pobegnem odavde.Odmakao se i uglovi usana su mu se izvili kad mi je sklonio kosu s lica.„Nisam još završio s tobom." Ponovo me je poljubio.Sedela sam tamo, obavijena oko njega dok smo se ljubili. Bilo je to pravo,

žestoko žvalavljenje i, kao kod tinejdžera, trajalo je bar deset minuta. Telo mi seborilo protiv osećanja. Ne želim da odustanem od ovoga među nama.Zavodljivo je, izaziva zavisnost. Ali ne želim ništa više od onoga što fizičkipružamo jedno drugome. Trebalo bi da odem.

Ne mogu da odem.Sad shvatam na šta ljudi misle kad kažu da im je neko droga.To znači da ću morati ovoj noći da promenim značaj. Seks. To je bio samo

seks. Pošto sam to odlučila, povukla sam se i liznula natečene usne pre nego štosam skočila s kredenca i izula cipele.

„Moram da se izvinim", podsetila sam ga i spustila se na kolena.Brejden me je pogledao polusklopljenih kapaka.„Za šta?", promrmljao je, a polutvrda kita mu se podigla u granitnu

erekciju.Osmehnula sam se.„Zato što sam te nazvala seronjom."Nasmejao se, grleno, ali smeh je prerastao u stenjanje kad sam obavila usne

oko njega.

Iako je Brejden daljinskim spustio roletne na prozorima, koji čine veći deozidova spavaće sobe, jutarnje sunce se ipak probilo kroz proreze i probudilo me.Okrenula sam glavu na njegovom jastuku i videla da je pola osam. Znam daBrejden nije tu jer me nije probudila njegova vrelina. A čula sam i tuš izpripojenog kupatila.

Setila sam se sinoćnih događaja. Restorana. Saznanja o njegovoj ženi. Bolazbog njega. Dolaska ovamo. Divljeg seksa uz kredenac. Oralnog seksa koji sammu pružila, a onda i on meni. Kako smo nagi obišli stan pre nego što smo

164

završili u spavaćoj sobi. I dalje sam se osećala čudno kad sam ga gurnula na leđana krevet i onda se ližući ga popela uz njegovo izvajano telo pre nego što sam gaprimila u sebe. Nameravala sam da ga jašem do zaborava.

Ali Brejden je imao druge planove.Kad sam svršila, obrnuo me je i zakucavao se u mene, iznova i iznova, ne

skrećući pogled s mog. Htela sam da zažmurim kao prošli put. Ali nisam mogla.Sad sam zažmurila i tiho zajaukala.Ovo postaje mnogo zamršeno. I, budući da sam velika kukavica, ne mogu

da se suočim s Brejdenom na dnevnoj svetlosti posle sinoćne žestine. Ustala samiz velikog kreveta istočnjačkog dizajna i tiho se iskrala iz sobe pa pohitala dole.Brzo sam se obukla, obula cipele iako me žuljaju i zgrabila torbicu. Srce mi jemahnito lupalo kad sam kao krivac stupila na svež vazduh. Pošto nisam bilaraspoložena da šetam u odeći koju sam sinoć skinula, zaustavila sam taksi navrhu Kvartermajla. Nisam se opustila sve do Dablin strita.

Upravo sam gurnula ključ u ključaonicu kad mi je stigla poruka.Šta god da je to značilo, nemoj to da ponoviš. Razgovaraćemo.Duboko sam izdahnula, umorna od te pomisli.

Džudi Garland je pevala kako sunce sija hajde, razveseli se. Ništa ne falimaloj Džudi Garland, ali trenutno želim da se Džin Keli vrati na ekran i zaplešeza mene. Istuširala sam se da sperem miris znoja i seksa, obukla farmerke i dukss kapuljačom pa se sklupčala na kauču da gledam stare filmove. Ako bihpokušala da sednem za laptop i pišem, samo bih se izgubila u veoma zbrkanimmislima. Zato sam otupljivala um mjuziklima i svojom velikom holivudskomsimpatijom Džinom Kelijem.

Upravo sam napravila sebi sendvič kad sam čula da se ulazna vrataotvaraju. Srce mi je načas stalo, ali onda sam čula lake korake. Eli. Odahnulasam.

„Ćao." Eli se osmehnula kad je ušla u sobu. „Bila sam kod očnog lekara."Utišala sam Džudi.,,I šta je rekao?"„Da treba da nosim naočare kad čitam i gledam televiziju." Naborala je nos.

„Zaista mi ne stoje."Sumnjam u to. Eli bi bila slatka i da obuče džak.„Kad ćeš da ih uzmeš?"„Sledeće nedelje." Odjednom se široko osmehnula. ,,I? Kako je bilo na

165

večeri?"„Tvoj brat me je prevario. Bili smo samo nas dvoje."Eli otpuhnu.„To liči na Brejdena. Ali je l' bilo lepo?"„Ako izuzmemo da sam upoznala jednu devojku, koja je očigledno

Brejdenova bivša i veoma je simpatična mada priglupa jer mi je nenamerno reklaza njegovu bivšu ženu, onda jeste", nehajno sam slegla ramenima, „bilo nam jelepo."

Eli je zinula i briga joj je zamaglila svetle oči kad je ustala i obazrivo prišlada sedne pored mene.

„Rekla bih ti, Džoslin, ali Brejden je hteo da ti sam kaže. Za njega je to lično.Volela bih da sam ti objasnila, ali to su zaista njegove stvari."

Odmahnula sam rukom.,,U redu je. Ispričao mi je za Analiz. I kako ga je varala."Eli je skupila obrve.„Rekao ti je?"Zar nije trebalo? „Da."Načas je ukočeno sedela, a onda joj je pogled smekšao i osmehnula se.„Rekao ti je."O bože, ponovo ima romantične ideje. „Prestani."„Šta?" Razrogačila se, praveći se nevešta.Namrštila sam se.„Znaš šta."Ah pre nego što je stigla da odgovori, ulazna vrata su se otvorila i zalupila.

Teški koraci su pošli hodnikom prema nama.„Sranje", promrmljala sam, ne obazirući se na njen upitni pogled.Vrata dnevne sobe se otvoriše. Eto ga, u odelu, naslonjen na dovratak,

ravnodušnog izraza.„Ćao, Brejdene", pozdravi ga Eli mlako, osetivši iznenadnu opasnost u

vazduhu.„Zdravo, Els." Klimnuo joj je glavom i prikovao me za kauč plavim

ubilačkim pogledom. „Tvoja soba. Odmah." Okrenuo se i ostalo mi je samo daposlušam.

Sedela sam i buljila za njim.„Šta si uradila?", prošaputa Eli zabrinuto.Pogledala sam je.„Išunjala sam se iz njegovog stana jutros."

166

Podigla je obrve.„Zašto?"Pošto već osećam neobjašnjivu grižu savesti, krivica se brzo pretvorila u

ljutnju.„Zato što drugarsko tucanje tako izgleda", brecnula sam se i skočila s kauča.

,,I on mora prestati da mi naređuje."Odmarširala sam da, odmarširala do svoje sobe i zalupila vrata za sobom.

Grudi su mi se nadimale od gneva.„Moraš prestati da mi naređuješ." Uperila sam prstom u njega.Ravnodušni izraz brzo je smenio nezadovoljan. To je blag opis. Pobesneo je.,,A ti moraš prestati da se ponašaš kao jebena lujka."Šištavo sam udahnula.„Šta sam, dođavola, uradila?"Preneraženo me je pogledao pa s nevericom podigao ruke.„Iskrala si se iz mog stana kao da si se pijana kresnula s nekim koga se

stidiš."Ne da je pogrešio. Prekrstila sam ruke na grudima odbrambeno i

odmahnula glavom, odbijajući da ga pogledam.„Hoćeš li da me razuveriš i kažeš mi zašto sam otkrio da si nestala kad sam

izašao iz kupatila?"„Ja... imala sam neka posla."Preteći je spustio glas.„Imala si posla?"„Da."„Mislio sam da si zrelija, Džoslin. Izgleda da sam pogrešio."„O, ne poteži ta sranja", odgovorila sam iznervirano. „Ne cepam ja kilote od

muke zato što drugar s kojim se tucam nije jutros ostao da se mazi."Nešto mu je sevnulo u očima, a meni se stomak zgrčio. Taj pogled je nestao

brzo kao što se i pojavio. Izraz mu je ogrubeo.„U redu. Završeno je. Zaboravi na to. Potrebna si mi za dve subote. Poznati

di-džej Intrepid iz Londona puštaće muziku u Vatri za početak brucoškegodine." Glas mu je uzdržan, prazan i dalek. Ne sviđa mi se. „Hoću da dođeš."

Tupo sam klimnula glavom.„Dobro."„Dobro, onda. Poslaću ti poruku kasnije." Pošao je prema meni i napeto sam

čekala sledeći korak. Ali nije me ni pogledao. Samo je otvorio vrata i prošaopored mene. Nije me poljubio na rastanku. Muka mi je. I ko je sad sve

167

zakomplikovao?

Doktorka Pričard je otpila gutljaj vode i nakrivila glavu kad sam ućutala.„Je l' ti palo na pamet da počinješ da osećaš nešto dublje prema Brejdenu?"Duboko sam uzdahnula.„Naravno da mi je palo na , pamet. Nisam glupa.",,I rešena si da se držiš tog dogovora s njim? Iako si potpuno svesna toga da

ti možda znači više, i dalje se zalažeš za kraj?"Osmeh mi je potpuno neveseo.„Dobro... možda sam malo glupa."

Znam da sam tvrdoglava. Svesna sam te osobine. Znam da imam gomiluproblema i da oni neće nestati sami od sebe. Ali poslednjih nekoliko meseci,koliko živim u Dablin stritu, uz malu pomoć dobre doktorke, uspevala sam davidim sebe u drugom svetlu. Ranije sam bila uverena da svojevoljno nisamvezana ni za koga. Polako ali sigurna pomirila sam se s tim da sam vezana zaRijan i Džejmsa, kao i za Eli.

Možda ne želim da mi bude stalo do njih, ali jeste mi stalo. A taj osećaj pratesvakakva sranja... recimo, kajanje. Izvinila sam se Eli što sam se brecnula na nju.Naravno, velikodušno je prihvatila izvinjenje.

Ali u petak me je krivica proganjala celog dana i Brejdenovo lice mi sestalno pojavljivalo pred očima. Ta krivica je izazvala druga loša sranja i poslepodne sam se zaključala u kupatilu posle prilično jakog napada panike.

Shvatila sam nešto. Nešto zastrašujuće.Možda imam samo kombinaciju s Brejdenom, ali to ne znači da se nisam

vezala za njega. Možda to ne želim, ali stalo mi je do njega.Zato sam mu, pre nego što sam otišla na posao, poslala poruku u kojoj sam

rekla nešto što nikad nisam rekla nijednom tipu.Žao mi je. cmokNemate pojma koliko mi se puls ubrzao pošto sam dodala poljubac. Jedan

malecni poljubac i ruke su mi tresle.

Krejg i Džo nisu bili zadovoljni sa mnom te večeri. Pobrkala sam nekolikoporudžbina, prolila pola boce džeka pa oborila teglu s napojnicama u prosutopiće, zbog čega se nekoliko novčanica pokvasilo. Kad sam na pauzi videla da miBrejden nije odgovorio, održala

168

Neću se pretvoriti u nesposobnu budalu zato što neki muškarac neće daprihvati moje izvinjenje. Pokazala sam da sam mnogo napredovala time što samposlala takvu poruku. Ljutito sam klimnula glavom. Ako to ne vidi onda dobro!Neka ide dođavola. Ja sam Džos Batler. Ne trpim sranja ni od jednog tipa.

Prkosno i odlučno sam se vratila na posao i uspela da ne brljam više. Svojutrapavost sam objasnila migrenom i dodala da mi je mnogo bolje. Progutali su tojer sam počela da se šalim kao obično. Uradila sam ono u čemu sam uvek biladobra gurnula osećanja u čeličnu kutiju u sebi.

Posle zatvaranja su Krejg i Džo ljubazno ponudili da pospreme bez mene jermi „nije bilo dobro". Nisam odbila. Uzela sam svoje stvari, pozdravila se sBrajanom na vratima i popela stepenicama na Džordž strit.

„Džoslin."Okrenula sam se i ugledala Brejdena na pločniku pored kluba. U stomaku

mi se ponovo zakuvalo. Zurili smo jedno u drugo ceo minut dok konačno nisamdošla do glasa.

„Jesi li me čekao?"Osmehnuo se i približio.„Mislio sam da te ispratim kući."Preplavilo me je olakšanje, iako to nisam htela da priznam. Osmehnula sam

se.„Hoće li se ta šetnja završiti tako što ćemo se naći golišavi u mom krevetu?"Njegov tih, promukao smeh pogodio me je kao i uvek.„Da, to sam imao na umu."Duboko sam udahnula.„Znači, oprostio si mi što sam bila kučka?"„Mala." Brejden me je pomilovao po obrazu. Očigledno mi je oprostio.Povukla sam mu sako kako bih ga približila sebi.„Ionako mislim da bi trebalo da mi pokažeš ko vodi glavnu reč."Obavio mi je ruke oko struka i našla sam se priljubljena uz njega.„Zar nisi rekla da prestanem da ti naređujem?"„Pa, postoje naročite okolnosti kad to dozvoljavam."„Stvarno? A koje su to okolnosti?"„Sve koje se završe mojim orgazmom."Široko se osmehnuo i čvršće me zagrlio.„Zašto sve što kažeš zvuči tako bezobrazno?"Nasmejala sam se, setivši se da je to rekao onog dana kad me je video nagu.

Bože, kao da je otada prošla čitava večnost.

169

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

z mnogo seksa i smeha, Brejden i ja smo tog vikenda savladali jazmeđu nama. Radila sam, on je radio, a u nedelju su Elodi i Klark

odveli decu u Sent Endruz te smo izašli s Eli, Adamom, Dženom i Edom. To jeprvi put da smo izašli s drugima otkako smo se upustili u kombinaciju. Shvatilasam da svi znaju čim smo ušli u Edov omiljeni pab u Rojal majlu. Džena sezagledala u nas kao da smo neki naučni eksperiment, a Ed se kliberio kaoglupavi klinac. Adam mi je čak namignuo. Kunem se da bih pobegla da Brejdennije predvideo moju reakciju i uhvatio me za ruku. Kad su shvatili da se zapravoništa nije promenilo nismo par, ne držimo se za ruke niti mazimo, a i sedimoprilično daleko jedno od drugog počeli su da se ponašaju normalno. Uživali smou odličnom ručku, popili nekoliko piva i otišli u bioskop. Tamo je Brejden izveoda sedimo u redu iza ostalih i, dobro... možda smo se mazili u mraku.

Nismo se videli u ponedeljak te sam uspela da napišem još jedno poglavlje iuglavim posetu doktorki Pričard. Bilo je zabavno. U utorak je Brejden proveopauzu za ručak u mom krevetu. U sredu se nismo videli jer je imao posla prekoglave. Provela sam veče s Eli i istrpela tinejdžersku romansu od čije mi jesladunjavosti pripala muka. Predložila sam da sledeći put gledamo akcioni filmili neki s Džinom Kelijem.

„Pravo si muško." Eli je naborala nos dok je jela čokoladne bombone.Skrenula sam pogled sa sladunjave romanse. Eli je ispružena na kauču i

pokrivena omotačima. Kako se ne ugoji?„Zato što ne volim bljutave romanse?"„Ne. Zato što bi više volela da vidiš kako nekoga mlate nego da izjavi

ljubav."„To je tačno."„Muško."Namrštila sam se.„Mislim da se Brejden ne bi složio s tobom."„Uf, to je bilo pokvareno."Nestašno sam se osmehnula.„Ti si mene nazvala frajerom."Okrenula je glavu na jastuku kako bi me pogledala.„Kad smo već kod toga... nije da sam namerno obraćala pažnju ali nisam

kriva što dobro zapažam no čini mi se da radite to što već radite po

U

170

Brejdenovom rasporedu. Je l' ti to ne smeta?"Ne može se reći da i sama nisam primetila. Ali kako mogu da se bunim. Ja

„radim" kod kuće, a Brejden stalno radi. A idem na posao jedine dve večeri kadje Brejden slobodan.

„On ima mnogo posla. To mi je jasno."Eli je klimnula glavom.„To je smetalo mnogim njegovim devojkama."„Meni smeta kad me neko naziva njegovom devojkom", upozorila sam je

šaljivo.„Nikad nisam rekla da si njegova devojka. Samo sam mislila... U stvari, znaš

šta? Ne znam ni šta sam mislila zato što ste mi pomutili razum."Videla sam da je njena preterano romantična duša na ivici histeričnog

napada zbog Brejdena i mene pa sam brzo promenila temu.„Ne spominješ Adama u poslednje vreme."Lice joj je klonulo i poželela sam da sam izabrala drugu temu.„Gotovo da nismo progovorili od one nedelje kod moje mame. Mislim da je

shvatio kako je slao suprotstavljene znake i zato se potpuno povukao."„Nisam primetila ništa čudno među vama kad smo zajedno izašli u

nedelju."„Zato što imaš oči samo za Brejdena."Glasno sam se nasmejala.„Kako da ne."Eli odmahnu glavom.„Dilkara koja se obmanjuje."To je nešto novo. Ne sećam se da su me Rijan ih Džejms ikad tako nazvali.„Jesi li me to upravo nazvala dilkarom?"„Da. Koja se obmanjuje.",,A smem li da pitam šta je dilkara?"„To je čovek koji nije upoznat sa situacijom; koji je podilkanio; budala,

tupan. Dilkara koja se obmanjuje: Džos Bader i njeno glupo, budalasto, slepo,pogrešno shvatanje prave prirode njenog odnosa s mojim bratom BrejdenomKarmajklom." Prostrelila me je pogledom, ali na svoj način tako da se ne računa.

Klimnula sam glavom.„Dilkara. Dobra reč."Gađala me je jastukom.

171

Moram priznati da sam se malo razočarala kad mi je Brejden u četvrtakposlao poruku da neće stići uveče. Ne mogu reći da sam se mnogo razočaralazato što sam to osećanje strpala u svoju čeličnu kutiju. Brejden je u poslednjojfazi pregovora o projektu na kome je radio celo leto, te sam razumela. Ali to neznači da se nisam osetila šugavo.

Prionula sam na posao i pisala ceo dan, zapanjena i zahvalna što sam uspelada napišem još nekoliko poglavlja bez prizivanja uspomena koje bi me sigurnonaterale da se zaključam u kupatilo s napadom panike. Mada nisam doživelanijedan od onog epskog prošlog petka.

Pošto nije bilo Brejdena u četvrtak uveče, utopila sam nezadovoljstvomaratonom s Denzelom Vašingtonom. Eli je odustala posle dva filma i otišla daspava. I ja sam zaspala posle nekoliko sati.

Probudila sam kad sam osetila da je svet propao ispod mene.„Šta?", promrmljala sam dok su mi se oči navikavale na slabu svetlost.„Pst, mala." Čula sam Brejdenov tihi glas i shvatila da sam u njegovom

naručju. „Nosim te u krevet."Sneno sam mu obavila ruke oko vrata dok me je nosio prema sobi.„Otkud ti ovde?"„Nedostajala si mi."„Mmm", promrmljala sam i privila se uz njega. „I ti meni."Trenutak kasnije sam zaspala.

U jednom trenutku sam sanjala kako je čitav svet poplavljen. Podigao senivo vode u našem stanu i nema izlaza. Osećam sve veću stravu kako se vodapenje prema tavanici. Čekala sam neizbežnu smrt kad mi je munja požudesevnula među nogama. Spustila sam pogled i tamo ugledala glavu divnogmuškarca s ribljim repom. Voda se povukla istog časa. Ležala sam na leđima, amuškarac je ostao bez ribljeg repa i zdušno me lizao.

„O bože", prodahtala sam kad je uzbuđenje prostrujalo mnome i dozvalome svesti.

Otvorila sam oči. Ležim u svom krevetu. Jutro je.A Brejdenova glava mi je među nogama.„Brejdene", promrmljala sam i opustila se na dušeku, zavukavši šake u

njegovu meku kosu. Zaista ima čaroban jezik.Trgla sam kukove kad mi je zasisao kliću, obišao jezikom oko njega i

gurnuo prste u mene. Izgubila sam vlast nad disanjem, srce mi je tuklo u ušima i

172

uskoro sam mu svršila na usnama.Kakvo buđenje.Klonula sam na krevetu kad se Brejden podigao uz moje telo. Oči su mu se

smejale kad se naslonio na laktove nada mnom. Osetila sam njegovu tvrdoću namokrom ulazu.

„Dobro jutro, mala."Pomilovala sam ga po pojasu i blago ga okrznula noktima po koži onako

kako znam da voli.„I tebi. I ne da je srećno jutro."Nasmejao se mom budalastom kezu i srušio pored mene. Okrenula sam se

da vidim koliko je sati, ali pogled mi je pao na nešto na mom radnom stolu.Skočila sam i zagledala se u njega, pitajući se da li dobro vidim. Osetila samBrejdena iza sebe. Spustio mi je bradu na rame.

„Je l' ti se sviđa?"Pisaća mašina. Blistava, crna, staromodna pisaća mašina stoji pored laptopa

na radnom stolu. Divna je. Baš kao ona koju je mama obećala da će mi kupiti. Alinije zato što je poginula pre toga.

Neverovatan poklon. Obziran i divan poklon. I predstavlja više odkombinacije.

Osetila sam pritisak u grudima pre nego što sam stigla da ga sprečim, amozak mi se zamaglio kao da je prepun. Naježila sam se kad mi je srce ubrzalobez kontrole.

„Džoslin." Brejdenov zabrinut glas probio se kroz maglu i uhvatila sam gaza ruku da ga umirim. „Diši", promrmljao mi je na uvo. Stegao mi je šaku.Spustio mi je drugu ruku na kuk i privukao me k sebi.

Udisala sam i izdisala, uspostavljajući vlast nad disanjem, osećajući kako mise pluća šire, srce usporava i mozak potiskuje maglu. Iscrpljena, naslonila sam seBrejdenu na grudi. Progovorio je posle nekoliko trenutaka.

„Znam da ne želiš da pričaš o tome zašto dobijaš te napade panike, ali...dešavaju li se često?"

„Ponekad."Uzdahnuo je i telo mi se pomerilo kad su mu grudi nabujale.„Možda bi trebalo da razgovaraš s nekim."Odmakla sam se od njega, ali nisam mogla da ga pogledam.„Radim to."„Stvarno?"Klimnula sam glavom i sakrila se iza kose.

173

,,S psihijatrom."Glas mu je tih.„Ideš kod psihijatra?"„Da."Zadenuo mi je kosu iza ušiju i nežno spustio prste niz moj obraz kako bih

okrenula lice prema njemu. Pogled mu je blag, brižan. Pun razumevanja.„Dobro je. Drago mi je da bar razgovaraš s nekim."Prelep si. „Hvala na pisaćoj mašini. Prelepa je."Osmehnuo se s nelagodom.„Nisam hteo da izazovem napad panike."Poljubila sam ga brzo, da ga ohrabrim.„To su moja sranja ne brini. Mnogo mi se sviđa. To je stvarno obzirno." I

više. Kako bih izbacila to više iz glave, vragolasto sam se osmehnula i pustila dami ruka sklizne niz njegov stomak do kite. Odmah se ukrutio. „Međutim, nemogu da je prihvatim a da ti ne dam nešto zauzvrat."

Taman sam spustila glavu kad me je Brejden zaustavio, uhvativši me zanadlaktice da me povuče nagore. Namrštila sam se. Znam da to želi. Pulsira mi ušaci.

„Šta je?"Izraz mu se brzo promenio, oči su potamnele, crte otvrdnule poput granita.„Možeš da mi pušiš zato što to želiš, a ne zbog pisaće mašine. To je samo

poklon, Džoslin. Nemoj da to pretvaraš u nešto drugo."Pustila sam da se njegove reči slegnu pa napokon klimnula glavom.„Dobro." Stegla sam ga još jače. Nozdrve su mu se raširile. „Onda ću ti

popušiti zbog onoga što si ti meni uradio."Polako me je pustio i naslonio se na laktove.„To već mogu da prihvatim."

„Čini mi se da napreduješ s knjigom?" upita doktorka Pričard. Zvučizadovoljno.

Klimnula sam glavom.„Napredujem."„A napadi panike?"„Imala sam nekoliko."

174

videla nešto što nisam razumela.„Rekla si Brejdenu da dolaziš kod mene?"O dođavola, je li to bila greška? Samo mi je izletelo. Ne znam zašto...„Jesam." Pravila sam se kao da ne marim jesam li ispravno postupila.„Mislim da je to dobro."Čekaj. Molim? „Mislite?"„Da."„Zašto?"„Zašto ti misliš da smatram da je to dobro?"Namrštila sam se.„Sledeće pitanje."

Viđala sam se s Brejdenom gotovo svakog dana posle tog jutra. Cele nedeljesmo visili zajedno. U subotu je svratio u klub s Eli, Dženom, Adamom i nekomdevojkom koju je Adam pozvao pre nego što su ga odvukli u noćni klub. Onstvarno mrzi takve izlaske, što me je jednom navelo da ga pitam zašto ima noćniklub. Odgovorio je da je to dobar posao. Saosećajno sam mu se osmehnula kadsu ga odvukli. Ali nisam se nimalo iznenadila kad sam kasnije otkrila da jepobegao kako bi došao da me isprati kući. U nedelju smo bili na večeri kod Elodii Klarka. Hana i Deklan su se svađali, Klark ih je ignorisao a Elodi je samopogoršavala svađu. Eli se, ne bi li zaboravila kako je Adam sinoć izveo nekudevojku, neprestano žalila da joj ne odgovara dioptrija naočara. Niko nijeprimetio da se nešto promenilo u mom i Brejdenovom odnosu. Hvala bogu.Elodi bi glava pukla kad bi znala šta se dešava među nama.

U ponedeljak je svratio posle teretane zahvalna sam što ne idemo u istuteretanu; moram da se usredsredim dok vežbam i visili smo s Eli; prespavao je.U utorak sam izašla na prvu zvaničnu poslovnu večeru. Pravu ovog puta.Nisam znala da je Brejden prodao svoj francuski restoran i zadržao samomoderni, skupi škotski restoran s morskom hranom na obali. Prodaja je bilaprivatna jer je kupac njegov poslovni prijatelj. Uprkos tome, lokalni mediji susaznali i napisali članak o tome kako je Le kur promenio vlasnika i zapitali sezašto ga je Brejden prodao.

„Previše je", objasnio je pošto me je zamolio da mu pravim društvo navečeri, koja je zapravo bila samo proslava između njega i kupca. „Noćni klub jepostigao mnogo veći uspeh nego što sam očekivao i uvek imam probleme sagencijom za nekretnine koji me odvlače od graditeljstva, delatnosti u kojoj

175

zaista uživam. Ne mogu toliko da se pružam. Le kur je bio tatin. U njemu nemaničeg s mojim pečatom. I tako sam ga prodao."

Našli smo se s Tomasom Prendergastom i njegovom ženom Džuli u Žutomljiljanu. Obukla sam novu haljinu i trudila se da budem ljupka. Pa, ljupka kolikomogu biti. Tomas je stariji od Brejdena i mnogo ozbiljniji, ali je druželjubiv iočigledno ga poštuje. Džuli je slična svom mužu mirna, tiha ali druželjubiva.Dovoljno druželjubiva da postavlja lična pitanja. Brejden mi je pomogao da ihizbegnem.

Kasnije sam ga lepo nagradila zbog toga.Sve u svemu, večera je bila lepa. Brejden je izgledao opuštenije pošto mu Le

kur više nije na plećima. Ne znam zašto, ali i ja sam opuštenija kad je on opušten.U sredu smo otišli kod njega zato što kod mene moramo da budemo tihi a toseksu pomalo oduzima čar. Glasno smo se seksali na kauču, na podu i nanjegovom krevetu.

Zadovoljena, ležala sam na izgužvanim čaršavima i zurila u tavanicu.Spavaća soba mu je moderno nameštena kao i ceo stan. Nizak japanski krevet iugradni plakari kako ne bi zauzimali prostor. Naslonjača u uglu pored prozora.Dve komode pored kreveta. Ništa više. Potrebne su mu bar slike.

„Zašto ne pričaš o svojoj porodici?"Čitavo telo mi se napelo i glasno sam izduvala vazduh zbog pitanja na koje

nisam bila spremna. Okrenula sam glavu na jastuku i s nevericom se zagledala unjega. Ne gleda me obazrivo kao da očekuje da odlepim. Izgleda samo odlučno.Udahnula sam i skrenula pogled.

„Prosto ne pričam."„To nije neki odgovor, mala."Podigla sam ruke.„Nema ih više. Nema o čemu da se priča."„Nije tačno. Možeš da pričaš o tome kakvi su ljudi bili. Kakva ste porodica

bili. Kako su poginuli..."Trenutak sam se borila sa svojim besom, pokušavala da ga zauzdam.

Brejden ne namerava da bude okrutan znam to. Znatiželjan je, želi da zna. Tonije nerazumno. Ah mislila sam da se razumemo. Mislila sam da me razume.

A onda sam shvatila da ne može razumeti.„Brejdene, znam da nisi imao lak život, ali ne možeš ni da zamisliš koliko

mi je prošlost zbrkana. Puna je sranja. I ne želim da te vodim tamo."Seo je i gurnuo jastuk uz uzglavlje. Obrnula sam se na bok kako bih ga

pogledala. Zagledao se u mene s bolom u očima koji nikad nisam videla.

176

„Razumem zbrkanost, Džoslin. Veruj mi."Čekala sam, naslutivši da ima još.Uzdahnuo je i prešao pogledom s mene na prozor.„Majka mi je najsebičnija žena koju sam upoznao. A čak je nisam dobro

upoznao. Morao sam da budem s njom za vreme letnjeg raspusta, putovali smopo Evropi i živeli od onoga što joj je davao tadašnji jadni drkadžija koga jeprevarila da bude s njom. Za vreme školske godine živeo sam s tatom uEdinburgu. Daglas Karmajkl je umeo da bude strogo, uzdržano đubre, ali tođubre me je volelo, što je više nego što je moja majka ikad uradila. A tata mi jedao Eli i Elodi. Zbog Elodi sam se raspravljao s ocem. Ona je slatka, dobra žena inije trebalo da trči za njom pa da se prema njoj ponaša isto kao prema ostalima.Ali uradio je to. Na kraju je bar završila s Klarkom, a Eli je dobila brata koji bi sveučinio za nju. Moj otac je osećao naklonost prema Eli i zanemarivao je. Ali vršioje pritisak na mene. A ja sam bio seratorsko dete koje se bunilo protiv toga dakrene tatinim stopama." Otpuhnuo je i zavrteo glavom. „Kad bismo samo moglida se vratimo i utuvimo malo pameti tim klincima koji smo bili."

Kad bismo samo mogli.„Počeo sam da visim s lošim društvom, da duvam travu, pijem i da se

tučem. Bio sam ljut. Ljut na sve. I voleo sam pesnicama da se oslobađam togbesa. S devetnaest godina sam se zabavljao s devojkom iz lošeg kraja. Majka joj jebila u zatvoru, otac odavno otišao a brat narkoman. Fina devojka iz razoreneporodice. Jedne noći je došla kod mene poluluda od histerije." Oči su mu sezamaglile kad se setio i nagonski sam znala da će mi reći nešto nezamislivoužasno. „Plakala je, tresla se i imala povraćku u kosi. Te noći joj se brat tolikonadrogirao da ju je silovao."

„O bože", prodahtala sam, osetivši fizičku bol zbog devojke koju nikadnisam upoznala kao i zato što se tako nešto desilo nekome do koga je Brejdenubilo stalo.

„Odlepio sam. Nisam stao da razmislim. Odjurio sam, trčao sam celimjebenim putem do njegove kuće gonjen adrenalinom." Zaćutao je, čvrsto stegavšivilicu. „Džoslin, umalo ga nisam nasmrt pretukao." Pogledao me je, izrazapunog kajanja. „Ja sam krupan muškarac", prošaputao je. „Bio sam takav i kaotinejdžer. Nisam shvatao koliko sam jak."

Neverovatno mi je da mi to priča. Neverovatno mi je da mu se to desilo.Mislila sam da je Brejden odrastao u svetu otmenih večera i skupih stanova.Očigledno je proveo neko vreme i u drugom svetu.

„Šta se desilo?"

177

„Otišao sam, anonimno pozvao hitnu pomoć, ispričao devojci šta samuradio. Nije me krivila. U stvari, pokrivali smo jedno drugo kad ga je policijapronašla. Njen brat je bio poznat kao narkoman, nije bilo očevidaca ipretpostavili su da je sukob imao veze s drogom. Bio je u komi nekoliko dana.To su bili najgori dani u mom životu. Kad se probudio, rekao je policiji da se neseća ko ga je napao. Ali kad sam otišao u bolnicu s njegovom sestrom, rekla muje šta je uradio." Brejdenu je glas zapeo. „Zaplakao je. Mislim da nikad nisamvideo jadniji prizor, on je plakao a ona ga je gledala s mržnjom. Otišla je. Obećaomi je da nikome neće reći šta se desilo. Rekao je kako je to zaslužio, kako jetrebalo da ga ubijem. Nisam mogao da uradim ništa za njih. Nikad ga više nisamvideo. Raskinuo sam s njom kad je počela da se drogira kako bi se izborila sonim što se desilo, odbivši moju pomoć. Poslednje što sam čuo o njoj prenekoliko godina bilo je da se predozirala."

Sela sam pored njega, saosećajući svim srcem s njim.„Brejdene... žao mi je."Klimnuo je glavom pa me pogledao.„Nikad se više nisam potukao posle toga. Nisam podigao ruku ni na koga.

Moj otac i ja smo izgladili mnoge nesuglasice posle toga. Samo je on znao istinu ipomogao mi je da se preobratim. Dugujem mu to."

„Mislim da mu svi dugujemo." Tužno sam se osmehnula i prešla muprstima po bradi. Utom sam shvatila da mi je to poverio.

Meni.O bože.Dugujem li ja njemu sad nešto? Ili to ne ide tako? O mi je verovao jer zna da

neću nikome ispričati; zna da ga neću osuđivati.Dok sam ležala pored njega i saosećala s njim, shvatila sam da nikad

nikome neće reći ništa što podelim s njim. On me nikad neće osuđivati.Uzdahnula sam i spustila ruku. Stomak mi se grčio dok sam se borila sa sobom.

„Dru." Njeno ime mi je samo izletelo pre nego što sam stigla da razmislim otome.

Brejden se napeo.„Dru?"Klimnula sam glavom, gledajući ga u stomak umesto u lice. Krv mi je

hučala u ušima. Stegla sam čaršav kako mi se ruke ne bi tresle.„Bila mi je najbolja drugarica. Odrasle smo zajedno. Samo mi je ona ostala

kad mi je porodica poginula. Nisam imala nikog drugog." Progutala sam knedluzbog teških uspomena.„Bila sam u rasulu posle toga... divlja. Vukla sam Dru na

178

žurke za koje smo bile premlade, radile smo stvari za koje smo bile premlade.Prošlo je malo više od godinu dana od... i pravili su žurku pored reke. Ja sam seu to vreme muvala s frajerima, s nekima sam se samo ljubila mada sam radila idruge stvari ako bih dovoljno popila. Dru je pokušavala da skupi hrabrost dapozove Kajla Remzija na sastanak." Frknula sam.„Kajl me je izluđivao. Uvek meje nervirao, ali posle... pa, pored Dru, on je jedini s kojim sam mogla da sednem ipričam o svemu. Bio je stvarno dobro dete. I sviđao mi se", priznala sam tiho.„Stvarno mi se sviđao. Ali Dru se ložila na njega otkad sam znala za nju, a janisam više bila devojka koja mu se sviđala. Ona nije htela da izađemo to veče.Ali ubedila sam je da će Kajl biti tamo i naterala je da pođe. Žurka je poodmakla imislila sam da Dru priča s Kajlom dok sam očijukala s kapitenom fudbalskogtima. Međutim, Kajl se iznenada stvorio pored nas i zamolio me da popričamo.Udaljili smo se kako bismo bili sami, a on je počeo da priča koješta. Kako samsuviše dobra da bih se spuštala na ono što radim s momcima. Kako bi se mojiroditelji mnogo uzrujali kad bi me videli takvu." Drhtavo sam uzdahnula zbogtog priznanja. „Rekao mi je da mu je stalo do mene. Da misli kako bi mogaostvarno da me zavoli. Nisam razmišljala. Samo sam mu dozvolila da me poljubi.Postalo je prilično žestoko pre nego što sam shvatila šta se dešava. Prestao je prenego što smo otišli predaleko i rekao mi da ne moram da spavam s njim kako bihzadržala njegovo zanimanje. Da želi da mu budem devojka. Odgovorila sam muda je to nemoguće zato što je Dru luda za njim i da ne mogu to da joj uradim.Vrteli smo se ukrug neko vreme dok nisam zaključila da moram da se napijemkako bih izbegla svu tu tinejdžersku dramu. Kad sam se vratila na žurku, jednaDruina drugarica mi je rekla da sam izdajnička kučka. Tad sam shvatila da jeDru saznala za moj poljubac s Kajlom."

Zažmurila sam i pred očima mi se pojavio njen lik pored ljuljaške odkonopaca, njene oči pune mržnje.

„Kasnije sam je našla niže niz reku, pijanu ko dupe. Pokušavala je da sepopne na staru ljuljašku od konopaca nad vodom. Ta ljuljaška je bila iskrzana inapuštena, a struja jaka te noći. Preklinjala sam je da se vrati na žurku sa mnom ida razgovaramo, ali ona je samo vikala da sam izdajnica i kurva." Podigla samglavu i videla da me Brejden tužno posmatra. „Zanjihala se na konopcima prenego što sam stigla da je zaustavim. Pukli su. Vrištala je da joj pomognem dok juje struja nosila. Bez razmišljanja sam skočila u vodu za njom. Ali Kajl je bio izanas. Skočio je za mnom, a mnogo je bolji plivač i jači od mene. Umesto da mepusti da odem za njom, odvukao me je natrag do stena. Druino telo je otplutaloniz reku. Nestala je. I nikad više nisam progovorila s Kajlom."

179

„Mala", promrmljao je Brejden i zagrlio me.Podigla sam ruku da ga zaustavim i odmahnula glavom, besnog pogleda.„Ubila sam je, Brejdene. Ne zaslužujem saosećanje."Zaprepastio se.„Džoslin, nisi je ubila. To je bila tragična nesreća."„To je bio niz događaja izazvan mojim postupcima. Ja sam kriva." Zaustio je

da progovori i nežno sam mu spustila prste na usne. „Znam da to nije razumno.Znam to. Ali ne znam hoću li ikad uspeti da ne krivim sebe. Međutim,pokušavam to da prihvatim. Velika je stvar što sam ti ovo ispričala. Veruj mi."

Brejden me je privukao u zagrljaj i stavio mi ruku na potiljak.„Hvala na poverenju."Obujmila sam mu obraz i umorno uzdahnula.„Mislim da sad moramo da se seksamo."Spojio je obrve.„Zašto?"„Kako bismo se setili šta radimo ovde", odgovorila sam značajnim tonom.Zaškiljio je.„Ne", odgovorio je otresito i čvršće mi uhvatio potiljak. „Seksaću se s tobom

iz bilo kog drugog razloga osim tog."Iznenađeno sam otkrila da ne znam šta da odgovorim, a Brejden nije ni

sačekao odgovor. Žestoko me je poljubio pa legao, povukavši me sa sobom.Privukao me je k sebi i nagnuo se da isključi lampu.

„Spavaj, mala."Zaprepašćena događajima, ležala sam i slušala njegovo disanje dok me

konačno iscrpljenost nije savladala.

„Kako se osećaš pošto si ispričala Brejdenu za Dru?"Skrenula sam pogled s uramljene diplome na zidu.„Osećala sam strah, ah istovremeno i olakšanje."„Jesi li se uplašila zato što si rekla još nekome osim meni?" , ..„Jesam.„Ali ti je laknulo..."Pomerila sam se.„Potpuno sam svesna toga da krijem stvari od ljudi. Znam da to nije hrabro,

ah tako se nosim s problemima. Svet'nije propao kad sam rekla Brejdenu. Osetilasam se hrabro za promenu. I zbog toga mi je laknulo."

180

OSAMNAESTO POGLAVLJE

urala bih glavu u pesak ako bih rekla da nisam primetila kako se svepromenilo između Brejdena i mene posle te noći. Zbližili smo se. Počeli

smo da se sporazumevamo pogledom. I provodili smo mnogo više vremenazajedno. Odlučila sam da ne razmišljam o budućnosti. Trenutno imamneverovatan seks sa sjajnim tipom, koji mi je pritom i prijatelj. Ne želim sutra.Znam šta me sutra čeka neminovna zbrka. Sadašnjost je mnogo lepša.

Subota je došla pre nego što sam trepnula. Nisam se preterano radovalagomilama brucoša u Vatri, kao ni Brejden, ali on je morao da bude tamo izpoštovanja prema tom poznatom di-džeju za koga nikad nisam čula. I tako smoEli, Adam i ja odlučili da mu učinimo uslugu. Pogrešila sam što sam togposlepodneva otišla u kupovinu s Eli i Hanom jer su me nagovorile da kupimmini-haljinu. Nikad nisam imala mini-haljinu. Jednostavna je, tirkizna, srol-kragnom i golim leđima sve do struka. Porub je dobrih pet-šest centimetaraiznad kolena svakako kraće od bilo čega što sam ikad nosila u javnosti.

Dobro, nosila sam onaj šorc sa zeleno-belim prugama, ali haljina je svakakoopasnija.

Podigla sam kosu, stavila malo jaču šminku pustila sam Eli da me našminkai obula antilopske sandale s platformama i kaišićima iste boje kao haljina okočlanaka. Eli je, kao i uvek, oduzimala dah u zlatnoj haljini ravnog kroja isandalama s veoma tankim kaišićima.

Našli smo se s Brejdenom u klubu, što je verovatno dobro jer me je samojednom pogledao i odmah se namrštio. Stajali smo u njegovoj kancelariji, amuzika iz kluba treštala je oko nas. Podbočila sam se kad sam videla njegovizraz.

„Šta je?", brecnula sam se.Odmerio me je od glave do pete i preteći sevnuo očima.„Šta si to obukla, dođavola?"Zaškiljila sam.„Šta je s tobom, dođavola?"Eli se nakašljala.„Mislim da izgleda veoma lepo."Dobacio joj je pogled upozorenja.Iako me je povredila njegova reakcija na haljinu koja mi se čini lepom i

izazovnom, slegnula sam ramenima kao da ne marim.

G

181

„Hajdemo po piće." Okrenula sam se i odobrovoljila kad sam čula da jeBrejden oštro udahnuo. Video je zadnji deo haljine.

Čula sam korake iza sebe kad sam pošla prilično mirnim klubom. Stigli smorano i ljudi tek počinju da dolaze. Vatra je veliki prostor na dva nivoa. Četiridugačka, zaobljena stepenika odvajaju veću prostoriju od šanka i malog plesnogpodijuma, oko koga su kaučevi i stolovi. Crni zidovi sa svetlima što se pale igase okružuju gornji deo, dok u donjem glavnom delu uglove prostorijeobasjavaju papirni lampioni koji se pale sa zadnje strane. Veliki moderni luster uobliku lelujavih plamenova visi s tavanice i daje dramski efekat inače skromnomokruženju. Ulazi se iz donjeg nivoa, odakle jedno stepenište vodi gore, a drugona još dva donja. Prvi donji deo uređen je kao dnevna soba s podijumom, a usuterenu je kafić u kome se spremaju kokteli.

Nisam ni stigla do stepenica koje će me odvesti gore kad me je Brejdenotpozadi privukao na grudi. Ruka mu je skliznula niz moj struk i čvrsto me jeuhvatio za kuk kad se nagnuo da mi šapne na uvo.

„Izgledaš toliko dobro da čovek poželi da te pojede eto šta je sa mnom."Podigla sam glavu prema njemu, osetivši se glupo što nisam shvatila da ga

je spopalo pećinsko raspoloženje.,,Oh." Osmehnula sam se i zadovoljstvo mi se prikralo u glas. „Pa, dobro je

da se samo ti zavlačiš ispod ove haljine, zar ne?"Osmehnuo se kao grabljivac, očigledno samo neznatno umiren, ali klimnuo

je glavom, popustivši.„Pošteno. Pridruži se Eli i Adamu za stolom koji sam vam rezervisao.

Poslaću vam pića."„A kuda ćeš ti?"„Doći će mi nekoliko prijatelja i lokalni mediji. Moram malo da budem

viđen. Brzo ću doći."Klimnula sam glavom i okrenula se. Eli i Adam su se žustro raspravljah kad

sam im se pridružila. Taman sam htela da ih ostavim kad me je Adam ugledao inamerno se udaljio od Eli, pogledom mi poručivši da sednem. Ja sam njemupogledom poručila da je budala i sela pored drugarice.

„Brejden će poslati piće", rekla sam. „Nisam znala da je pozvao još prijateljavečeras. Mislila sam da ćemo biti samo mi pored gostiju kluba."

„Ne." Eli je stisla usne, očigledno loše volje. „Tu su neke njegove bivše kao iprethodne drugarice s povlasticama koje vole da izlaze po klubovima. Pozvao ihje kao i nekolicinu prijatelja."

182

Kao da me je udarila pesnicom. Ukrutila sam se, zapanjena što je Brejdenpozvao bivše devojke. Zar je i ranije imao drugarice s povlasticama? Rekao mi jeda to nikad nije radio.

„Eli." Adam ju je prekorno pogledao. „Šta to izvodiš?"Zbunjeno je odmahnula glavom, a on je klimnuo prema meni. Eli me je

pogledala. Ne znam šta mi je videla na licu, ali prebledela je.„O sranje, Džos, nisam mislila ništa time. Hoću reći, te devojke nisu značile

ništa..."„Hajde da se napijemo", predložila sam glasno.Adam me je pažljivo pogledao.„Mislim da to nije pametno. Hajde da sačekamo Brejdena."Ali ispostavilo se da je to potrajalo duže nego što smo bili spremni da

čekamo. Neko vreme sam pri prigušenoj svetlosti gledala kako se klub puni ikako jedna devojka za drugom očijuka s njim dok im se on smeškao kao budala iobasipao ih pićima.

Nenaviknuta na oštru žaoku ljubomore koju sam osetila, nabacila sammasku ledene Džos pre Dablin strita i pošla na plesni podijum. Eli je neko vremebila sa mnom, a Brejden je prišao da vidi kako se provodimo. Otkačila sam gaslabašnim osmehom. Pre nego što je stigao da pita šta se dešava, odvukao ga jedrugi gost. A onda je Eli nestala. Potražila sam je pogledom i spazila je poredšanka kako zuri u Adama, koji je flertovao s nekom nepoznatom devojkom.Muškarci. Ljutito sam odmahnula glavom. Seronje.

Možda sam se malo napila.Taman sam htela da odem do šanka i tražim vodu kad sam osetila hladnu

šaku na golim leđima. Okrenula sam se i iznenadila kad sam videla Gavina,ličnog trenera, kako mi se osmehuje.

„Džos." Široko se osmehnuo, i dalje mi držeći ruku na leđima. „Lepo jevideti te ponovo."

Srdačno sam mu se osmehnula ne zato što sam mu se obradovala već,priznajem, zato što sam ljuta na Brejdena. Iako je trebalo da radim večeras, došlasam ovamo a on me zapostavlja skoro celo veče.

„Gavine, ćao."Zazviždao je kad je spustio pogled niz moje telo. Primetila sam da se

pomalo ljulja. Svakako je pijan.„Izgledaš zapanjujuće."Ponovo sam se osmehnula.„Hvala."

183

„Otkud ti ovde večeras?"„Ovaj... poznajem vlasnika."Zaškiljio je i polako klimnuo glavom.„Shvatam."„A ti?"„Pa, došao sam da đuskam. S tobom."Otvoreno sam se nasmejala.„O, iskusno."„Trudim se. Zašto..."Tras!Gavinova ruka se odvoji od mene. Užasnuto sam gledala kako pada na pod.

Krv mu pokulja na nos. Pogledala sam Brejdena, koji je mlatio već otečenompesnicom. Grudi su mu se besno nadimale dok je zurio u Gavina. Gužva serazišla i svi su se zapiljili u nas. Adam i Eli su nam brzo prišli.

„Šta ti bi, dođavola?", pitala sam zagrcnuto, ali dovoljno glasno da me čujejer su neznatno utišali muziku kad su se gosti razvikali zbog udarca.

Brejden me besno pogleda.„To je Gavin. Prijatelj koji je tucao Analiz. Zašto pričaš s njim kao da se

poznajete?"Zinula sam i okrenula se prema Gavinu, koji je ustajao. Zapanjenost i

zgađenost sukobiše se u meni.„On je trener u mojoj teretani. Jednom mi je pomogao." Pogledala sam

Brejdena. „Kunem se da nisam znala."Gavin frknu i oboje ga pogledasmo. Obrisao je krv s nosa i osmehnuo se

Brejdenu.„Izgleda da si prešao na bolje, Breju." Podmuklo i ispitivački me je odmerio.

„Nadam se da će se istorija ponoviti jer nedeljama hoću da joj se zavučemizmeđu nogu. Šta kažeš na to, Džos? Hoćeš li da se kresneš s pravimmuškarcem?"

Brejden je brz poput munje. U jednom trenutku je bio pored mene, a udrugom je oborio Gavina na pod i iznova ga udarao. Adam projuri pored mene istade da ga vuče. Obezbeđenje se probilo kroz gužvu, podiglo krvavog Gavina ipomerilo ga dalje.

Adam je čvrsto držao Brejdena kad je preteći uperio prstom u Gavina.„Kloni je se", zarežao je.Gavin je ponovo obrisao lice i lecnuo se.„Pobogu, nisi me udario kad sam ti tucao ženicu, Breju. A oborio si me čim

184

sam se našalio u vezi s tvojom najnovijom droljom. Je l' ima zlatnu pičku?"Brejden zareža i izmahnu prema njemu, ali jedan šanker priskoči u pomoć

Adamu.„Izbacite ga odavde", naloži Adam obezbeđenju pa zaškilji prema Gavinu.

„Izbiću ti zube kroz mozak ako te ikad sretnem."Gavin mu se iskezio i pustio da ga obezbeđenje izvede iz kluba.Preneraženo sam zurila u Brejdena, gotovo i ne primetivši Gavinove

otrovne reči. Brejden je udario nekoga. Zbog mene? Nedavno mi je rekao da nijeudario nikoga od svoje devetnaeste godine a sad je upravo to uradio. Zbogmene. Ili je to bilo zbog njegove bivše žene?

Trudila sam se da to dokučim dok mi je krv i dalje šumila u ušima.Brejden se istrgao Adamu.„Jesi li dobro, druže?", upita ga Adam.Umesto da odgovori, Brejden se zagledao u mene. Ispružio je ruku, uhvatio

me za članak i povukao me prema kancelariji. Osvrnula sam se preko ramenaprema zabrinutoj Eli, ali nisam usporila iz straha da se ne spotaknem.

Grubo me je uvukao u kancelariju i gurnuo uz „veliki i lepi" radni sto patresnuo vrata iza nas. Veoma polako ih je zaključao.

Čekala sam, zbunjena tom zastrašujućom verzijom Brejdena kao pećinskogčoveka na kreku koji bljuje vatru. Preteći mi je prišao.

„Prvo obučeš tu haljinu kako bi svi muškarci u ovom klubu poželeli da tetucaju. A onda očijukaš s čovekom koji me je jebeno izdao", prosiktao mi je u lice.

Bezuspešno sam mu gurnula grudi pošto sam se i ja naljutila.„Hej!", odbrusila sam.„Prvo, o'ladi s tom haljinom. Važno je da se meni

sviđa. Drugo, nisam znala ko je on!"Ako je to uopšte moguće, lice mu se još više smračilo. Stresla sam se i

pokušala da uzmaknem, ali iza mene je sto.,,A ipak si flertovala s njim!"Nikad ranije nije vikao na mene. Trgla sam se, uplašena koliko i ljuta. Jače

sam mu gurnula grudi, ali samo mi se naslonio na šake kao prokleti cementniblok.

„Ja?" frknula sam s nevericom. „Zamolio si me da uzmem slobodno veče dabih došla ovamo i onda saznam da si pozvao sve svoje bivše devojke i drugaricekoje si tucao pa još celu noć očijukaš sa svima njima! Šta to znači, Brejdene?"Osetila sam kako se ljutnja pretvorila u povređenost. Glas mi je postao tiši.„Pokušavaš li da me ranije otkačiš?"

Videla sam kako mu je nešto besa nestalo s lica kad me je uhvatio oko

185

struka i privukao k sebi. Ostala sam bez daha kad me je pritisnuo erekcijom, alinisam se iznenadila. Neko naelektrisanje struji među nama iako je veomazbunjujuće istovremeno biti toliko ljut i uzbuđen.

„Mala, uopšte nije tako." Glas mu je tih, a glava nagnuta ka mojoj. „Hteosam da napravim veliku žurku večeras, a mnogo tih devojaka voli žurke i imajumnogo prijatelja koji vole da izlaze. To je sve."

„A očijukanje?"Slegnuo je ramenima.„Nisam ni shvatio da je bilo očijukanja. Nisam hteo da te povredim."Otpuhnula sam jer sam morala da zadržim malo ponosa.„Nisi me povredio. Ti ne možeš da me povrediš."Usne mu se skupiše u grubu crtu zbog mog prezrivog tona ljutnja se vratila.

Grubo me je gurnuo na sto, uhvatio za butine i podigao mi noge pa stao izmeđunjih. Brzo mi je podigao haljinu do struka. Sto mi je hladan pod zadnjicom.Uhvatila sam se za njega radi ravnoteže.

„Nemoj me, jebote, lagati, Džoslin."Pokušala sam da ga odgurnem, ali samo se još više priljubio uz mene.

Sklonio je desnu ruku s moje noge kak bi otkopčao pantalone. Već dahćem.„Ne lažem."Osetila sam kako me je kitom očešao po pici kad se nagnuo da mi šapne na

uvo.„Lažeš." Poljubio me je u vrat. Iznenadio me je kad je drhtavo udahnuo.

„Žao mi je što sam te povredio."Samo sam nesigurno klimnula glavom, bez imalo vlasti nad situacijom.„Mala." Odmakao se. Oči mu sijaju od osećanja koje ne mogu da

protumačim. „Udario sam ga", rekao je promuklo i shvatila sam da mu pogledodiše nevericom. „Udario sam ga. Video sam ga s tobom... udario sam ga."

Zbog mene. Obujmila sam muliće. Strah je iščileo.„Nemoj", prošaputala sam mu uz usne. „Nemoj to da radiš sebi."Spustio je usne na moje mrveći ih u istom trenutku kad mi je pokidao

gaćice. Gladno mi je gurnuo jezik u usta i žudno mi nabio kitu. Ciknula samzbog iznenadnog nasrtaja i izvila leđa. Držao me je ispod butina i zarivao se umene dok su moji krici uživanja odjekivali kancelarijom, a on mi prigušenostenjao uz vrat.

„Džoslin", zarežao je, pokušavajući dublje da se zarije. „Lezi."Odmah sam pala na leđa, a haljina razvučena na hladnom drvetu otkrila mi

je nagu kožu. Brejden mi je podigao noge i ušao jače, dublje. Uvijala sam se na

186

stolu dok je Brejden u potpunosti vladao donjim delom mog tela. To su bilepreslatke muke i u rekordnom vremenu sam dostigla orgazam.

Brejden nije završio. Dok sam dolazila k sebi, gledala sam kako se zakucavau mene, jureći orgazam. Osetila sam kako se ponovo skuplja u meni. Brejden jezabacio glavu, stisnutih zuba, napetih vratnih mišića dok je trzao kukovima.Osećaj dok se prazni u meni i pogled na njegovo lice dok svršava nešto sunajerotičnije što sam ikad videla. Kriknula sam, a pica mi je pulsirala okonjegove kite kad me je savladao nov orgazam.

„Gospode." Brejden me je žudno posmatrao.Konačno su mi se mišići opustili i zažmurila sam, pokušavajući da povratim

dah.I dalje je bio u meni kad se tiho izvinio:„Bio sam drkadžija večeras."„Jesi", promrmljala sam.Stisnuo mi je kuk.„Je l' mi opraštaš?"Otvorila sam oči i veselo se osmehnula.„Već sam prihvatila dva orgazma kao izvinjenje."Brejden se nije nasmejao, što bi uradio u drugim okolnostima. Samo je

gurnuo polutvrdu kitu dublje u mene dok gotovo nisam osetila kako mi ljubimatericu i promrmljao:

„Moje."Zatreptala sam, ne znajući jesam li dobro čula.„Molim?"„Hajdemo." Uzdahnuo je, pažljivo se izvukao iz mene i vratio kitu u

pantalone. Nežno me je podigao sa stola i namrštio se kad je podigao mojeiscepane gaćice.

„Sad ću morati da izađem u ovoj haljini bez donjeg rublja, pećinski čoveče."Drsko sam se osmehnula.

Brejden je zažmurio pri toj pomisli.„Jebiga."

187

DEVETNAESTO POGLAVLJE

ledeća dva meseca bila su obeležena Brejdenom. Posle one noći uVatri, još je bio prilično uzrujan zbog slučaja s Gavinom, ali dala sam

sve od sebe da ga ubedim kako je tip zaslužio da ga mlatne pesnicom i, što je jošvažnije, da on nije loš čovek zato što je u tom trenutku izgubio razum. Adam mije ispričao još o Gavinu. Sva trojica su se družila od osnovne škole, ali Gavin sepretvarao u seronju kako su odrastali. Bio je podmukao, ponekad zajedljiv,grozan prema devojkama čovek koji uživa u tome da pravi sranja, kako je Adamrekao i lažov. Brejden mu je tvrdoglavo ostao odan zato što su se toliko dugodružili. Sve dok mu nije kresnuo ženu. Ponavljala sam to Brejdenu dok mukonačno nije doprlo do mozga i nekoliko nedelja kasnije natmurena zamišljenostje konačno nestala.

Naravno, prestala sam da odlazim u tu teretanu i Brejden me je nagovorioda pređem u njegovu, gde sam otkrila da ima tako seksi široka ramena i uskekukove zato što pliva posle svakog vežbanja. Sve češće sam zaticala sebe kakovežbam s njim i kasnije mu se pridružujem na plivanju. U stvari, ušli smo jednodrugome u život. Na smenu smo spavali jedno kod drugog radnim danima;zadovoljni time da samo blejimo i gledamo televiziju ili slušamo muziku, aliizlazili smo u restorane i bioskope kao i na piće s prijateljima. Bar dvaputmesečno smo imali izlaske vezane za njegov posao. Čak sam jednom izašla uzabavnim stranama mesnih novina kao Brejdenova najnovija cura. Trudila samse da me to ne pogodi.

Brejden je gledao da svakog petka i subote dođe u Klub 39, što znači da sudolazili i Eli, Adam i ostali s kojima su to veče izašli. Govorio je kako voli da megleda dok radim, kako je to seksi, ali Eli je objavila da obeležava teritoriju predmojim kolegama i gostima.

Znam samo da je provodio koliko god vremena može sa mnom, što znači ida je često dolazio u klub. I nije mi smetalo.

U stvari, nedostajao mi je kad nije bio tu. Naša kombinacija uopšte nijeispala onako kako sam očekivala naš dogovor je otpao. A negde usput prestalasam da brinem, sve dok mogu da budem s njim i da izbegavam zastrašujućapitanja o budućnosti.

Bili smo u mojoj sobi. Brejden je raširio Adamove crteže za nov projekat pomom krevetu. Ja sam na pisaćoj mašini kucala petnaesto poglavlje. Zadovoljnasam svojim napretkom. Iskreno govoreći, zaista sam uzbuđena kako priča

S

188

ispada. Likovi deluju stvarnije od svih o kojima sam ranije pisala i znam da je tozato što su zasnovani na mojim roditeljima. Piljila sam u beleške i pitala se priličili glavnoj junakinji dijalog koji sam napisala. Što sam više razmišljala, sve višemi se činilo da ne odražava njenu pravu ličnost, te sam pokušavala da smislimkako da ga promenim a da ne izmenim ono što hoće da kaže. Toliko sam sezadubila u misli da nisam ni primetila da me Brejden posmatra. Kad jeprogovorio, skočila sam, prenuta, a srce mi je zastalo u grlu.

„Sledeće nedelje je Dženino i Edovo venčanje. A naš dogovor tad ističe."Ukočila sam se.Znam to. Ali užasavala sam se razgovora o tome.

„Zašto nisi povela razgovor o tome?" Doktorka Pričard otpi gutljaj vode.„Tri meseca samo što nisu istekla. Zar ne misliš da bi trebalo da popričate otome?"

Nakrivila sam glavu.„Zar ne mislite da sam mnogo napredovala za pet meseci?"„Svakako si se otvorila, Džos. Ali mislim da još nisi u potpunosti prihvatila

pogibiju svoje porodice. I dalje nećeš da govoriš o njima."„Znam da to mislite. Ali pre pet meseci sam imala najbolju drugaricu o kojoj

nisam znala ništa i koja nije znala ništa o meni. Nisam volela da se petljam utuđe živote i bila sam rešena da se okružim površnim poznanicima." Osmehnulasam se od neverice i olakšanja. „Eli i Brejden su to promenili. Pogotovo Brejden.On..." Odmahnula sam glavom, i dalje ne verujući da je to istina. „On mi jenajbolji prijatelj. Pre tri meseca sam samo htela seks s njim. Ali sad je deo mene.Otvorila sam se prema njemu više nego prema bilo kome i ne znam šta daočekujem od toga ili od budućnosti. Zaista ne želim da mislim o tome. Međutim,znam da još nisam spremna da izgubim najboljeg prijatelja."

„Trebalo bi da pričaš o tome s njim, Džos. On to mora da zna."Namrštila sam se, zabrinuvši se pri samoj pomisli na to.„Ne. Neću to da uradim. Ako hoće da prekine, onda u redu, ali biće lakše

ako samo ja znam istinu."Doktorka Pričard uzdahnu.„Zašto? Kako bi zakopala tu istinu zajedno s ostalima?"Prava ste partibrejkerka. „Prava ste partibrejkerka."Nasmejala se.„Samo zato što ne zakopavam istinu."

189

„Vaša uvek mora da bude poslednja, a?"

Polako sam se okrenula prema njemu.„Da, ističu."Brejden je gurnuo papir s krila i usredsredio se samo na mene.„Kako se osećaš zbog toga?"„Kako se ti osećaš zbog toga?"Zaškiljio je.„Prvi sam pitao."Uzdahnula sam. Od nesigurnosti mi se čini da mi mravi trče po stomaku.„Zar imamo pet godina?"„Pa, imamo li?"Zagledala sam se u njegove tvrdoglave oči.„Brejdene." Nisam htela da zvuči molećivo, ali jeste.„Lako bih mogao da ti odgovorim, Džoslin znamo ko je otvoreniji od nas

dvoje ali neću. Želim, za promenu, da znam kako se ti osećaš."„Kako to misliš 'za promenu'?", brecnula sam se. „Znaš više od drugih,

druškane."Uputio mi je brz, samouveren i previše privlačan osmeh.„Znam, mala. Večeras hoću više."Mislim da to nije shvatio, ali upravo je načinio prvi korak. On hoće više.

Zbog toga sam imala više pouzdanja kad sam nehajno slegla ramenima iokrenula se prema pisaćoj mašini.

„Ne smeta mi ako odustanemo od dogovora."Ćutao mi je iza leđa dok sam čekala. Napokon je progovorio:,,A šta misliš da prestanemo da se pretvaramo kako je ovo samo drugarsko

tucanje?"Osmeh mi se polako razlegao usnama. Sreća da ne može da vidi.„Da", odgovorila sam kao da se dosađujem. „Mogu to da prihvatim."Jesam li spomenula da je Brejden brz?Papiri su poleteli kad se bacio preko kreveta da me uhvati oko struka i

povuče sa stolice na dušek. Zapanjeno sam se nasmejala kad je naslonio telo namoje.

„Kad ćeš prestati da se ponašaš prema meni kao da sam krpena lutka?"Osmeh

190

„Nisam majušna", odvratila sam razdražljivo. „Visoka sam sto šezdesetdva. Postoje i niži, veruj mi."

„Mala, gotovo sam za glavu viši od tebe. Majušna si." Okrznuo mi je usnesvojim. „Ali sviđa mi se."

„Šta bi s tvojom ljubavlju prema dugonogim motkama?"„Smenila ju je ljubav prema divnim sisama, odličnom seksu i lajavim

ustima." Duboko me je poljubio, a jezik mu se divno upleo s mojim. Obavila sammu ruke oko vrata i prepustila se poljupcu kao uvek, ali za promenu mi se nijesamo poljubac vrzmao po glavi...

Na zaobilazni način... je li to bila izjava ljubavi?Oštro sam udahnula pri toj pomisli, ali mi je Brejden u istom trenutku

zavukao ruku u gaće pa nije shvatio da sam odlepila.

Rekla sam sebi da nije to mislio i izbacila te reči iz glave, rešena da uživam usadašnjici. Nekoliko dana kasnije sam otišla u kuhinju da popijem kafu ipredahnem od pisanja kad je Eli ušla. Danas ocenjuje radove kod kuće.

Prepredeno se osmehnula kad je sela naspram mene.Sumnjičavo sam izvila obrvu.„Šta?"„Upravo sam se čula sa starijim bratom."„Pa?"Eli se namrštila.„Rekao mi je da zajedno idete na venčanje."„Pa?"„Džos." Bacila je keks na mene i izbegla sam ga. „Kad si mislila da mi

kažeš?"Pogledala sam u keks na podu.„Šta da ti kažem?"„Da ste poništili dogovor? Tako je, zar ne? Sad se zabavljate?"Zabavljanje? Ta reč je poput etikete. Odbijam da bude etiketirana.„Viđamo se."Eli je zacikala i trgla sam se.„O, to je sjajno! Znala sam, znala sam!"„Volela bih da znam ono što ti znaš", primetila sam smušeno.„Ma daj! Od samog početka sam znala da je Brejden drugačiji u vezi s

tobom." Uzdahnula je s nepomućeni zadovoljstvom. „Život je lep. Biće još bolji

191

uz šolju čaja."„Moraš da napuniš čajnik." Klimnula je glavom i pošla prema čajniku. Tad

mi je Adam pao na pamet. „Adam ima pratilju. Hoćeš li ti da vodiš nekoga?"Ramena su joj se ukočila dok je nosila čajnik do sudopere.„Vodim Nikolasa."„Ooo, biće zabavno", promrmljala sam kad sam pomislila kakva će drama

nastati kad Adam sazna.Trgla sam se kad je nešto tresnulo. Eli je opsovala, lica zgrčenog od bola.

Pohitala sam do nje kad sam shvatila da je ispustila čajnik u sudoperu i da sedrži za desnu ruku.

„Jesi li dobro?", pitala sam zbunjeno jer nisam shvatila šta se zapravo desilo.Lice joj je bledo. Klimnula je glavom, stisnutih usana.„Samo grč u ruci od onolikog ocenjivanja."„Ispustila si čajnik." Nije prvi put da joj se ruka grči od prevelikog

iscrpljivanja. „Moraš više da odmaraš. Previše radiš." Izgleda toliko zabrinuto dami je srce preskočilo. „Els, jesi li dobro?"

Drhtavo se osmehnula.„Pod stresom sam."„Odremaj malo." Umirujuće sam joj protrljala rame. „Biće ti bolje."

„Ćao, lepotice."Okrenula sam se i osmehnula Brejdenu, koji pršti od seksepila u crnom

fraku. On i Adam su odlučili da ne nose tradicionalne kiltove jer je novembar uŠkotskoj „baltički", kako oni kažu.

„Ćao, zgodni."„Jesam li ti rekao koliko mi se sviđa ta haljina?" Nehajno je ušetao i stavio

mi ruke na kukove kako bi me privukao k sebi. „Lepa je."Satenska haljina boje ametista prianja mi uz telo i otkriva dekolte i nogu. To

je haljina koja izaziva, a Brejden obožava izazivanje. Poljubila sam ga ispodbrade, mesto koje najviše volim da mu grickam.

„Bolje bi bilo da krenemo kako ne bismo zakasnili. Je li Eli spremna?"„Nije. A nisam mogao da sedim sam s Nikolasom." Namrštio se.Naborala sam nos.„Taj jadničakje tako dosadan."Brejden je zajaukao i zagnjurio mi lice uz vrat.„Moja sestra mora da pregleda glavu", promrmljao je.

192

Tiho sam se nasmejala i pomilovala ga po kosi.„Biće joj dobro."Brejden se povukao, odjednom sav narogušen.„On nije dovoljno dobar za nju."Slegla sam ramenima pa podigla tašnicu i kaput.„Ni ja nisam dovoljno dobra za tebe, ali tebe to nije sprečilo."Čvrsto me je uhvatio za ruku i namrštio se.„Molim?"„Spremna sam!" Eli utrča u moju sobu. Nosi Armiranu haljinu u stilu

pedesetih s belim, svetložutim, čokoladnosmeđim i tirkiznim motivima. Ispodnje je obukla svileni kombinezon, a preko beli vuneni kaput koji košta više odsvega što trenutno imam na sebi. Osmehnula sam se. Veoma je lepa. „Džos,divno izgledaš. Taksi nas čeka." Uhvatila me je za ruku i odvukla nas u hodnik,gde je čekao nesrećni dosadni Nikolas.

Drago mi je samo što nisam morala da odgovorim zbog one neverovatnegluposti koja mi se omakla u mojoj sobi.

Venčanje se i ceremonija i proslava održalo u Kom eksčejndžu, zgradi u kojojse održava sve od venčanja do rok svirki. To je lepa stara zgrada s grčkimstubovima, ali nije upadljivo lepa kao ni njeno okruženje. Ali je soba za sklapanjevenčanja lepa, a sala za ručavanje oduzima dah. Sve je u belom i srebrnom sledenoplavim svetlima. Zimska čarolija za zimsko venčanje.

Brejden je otišao da popriča s Adamom, koji je veći deo venčanjazapostavljao veoma lepu devojku s kojom je došao i pogledom streljao Nikolasa.Nemam pojma zašto ga tako gleda pošto je Eli, druželjubiva kakva je, ostavilajadnička da se sam snalazi i lepršala tamo-amo. Ali kad bi pogled mogao daubije...

Odmahnula sam glavom. Trebalo bi da se opameti.„Džos."Podigla sam pogled sa šampanjca koji sam pijuckala i videla kako Elodi stoji

pored mene. Ona i Klark su za susednim stolom. Videla sam da joj mužrazgovara s nekim starijim čovekom koga ne poznajem. Koga li zavaravam? Nepoznajem gotovo nikoga. Osmehnula sam se Elodi, koja sjajno izgleda usafirnoplavom.

„Zdravo, kako ste?"Odgovorila mi je osmehom koji poručuje znaš ti kako mi je pa sela na prazno

193

mesto pored mene. Naravno da je dosad shvatila da se viđam s Brejdenompogotovo što to nije krio, a Deklan nas je pre nekoliko nedelja uhvatio kako seljubimo u kuhinji kad smo otišli na porodičnu večeru. Uzviknuo je „fuj" paotrčao da prosvetli celu porodicu.

„Brejden izgleda veoma srećno." Elodi se osmehnula kad ga je spazila udrugom delu prostorije. Primetila sam da se lepa i veoma visoka plavušapridružila Adamu i njemu pa pokušala da ne škiljim kao ljubomorna tigrica.„Mislim da ga nikad nisam videla tako srećnog."

Osetila sam kako mi se toplota širi grudima, ali nisam znala šta daodgovorim. Pogledala me je, blago ali ozbiljno.

„Mislim da si divna devojka, Džos. Zaista to mislim. Ali mislim i da siizuzetno zatvorena. Ne znam zašto, mila, ali imaš visok, neprobojan zid okosebe." Osetila sam kako mi se boja povlači s lica. „Brejdena doživljavam kaorođenog sina. Sina koga mnogo volim. Analiz mu je slomila srce. Ne bi trebaloponovo da prolazi kroz to. Ili nešto gore." Ponovo ga je pogledala pa sezagledala u mene. „Mislim da bi s tobom bilo gore."

„Elodi..." Ostala sam bez teksta.„Ako prema njemu ne osećaš ono što on oseća prema tebi, prekini odmah,

Džos. Njega radi." Ustala je, potapšala me po ramenu na svoj majčinski način pase vratila voljenom mužu.

„Mala, jesi li dobro?"Srce mi je tutnjalo kad sam podigla glavu i videla kako Brejden stoji pored

mene, zabrinuto izvinutih obrva. Klimnula sam glavom, i dalje bez teksta. Nijeizgledao uvereno.

„Dođi." Uhvatio me je za ruku i povukao na noge. „Pleši sa mnom."Pesma „Non Believer" grupe La roka, moja omiljena.„Ti plešeš?"„Večeras da." Pustila sam da me odvede na podijum i zagnjurila glavu u

njegove grudi čim me je zagrlio. „Srce ti luđački bije. Je l' ti Elodi nešto rekla?"Samo istinu. Ona je u pravu. Trebalo bi da odem. Upijam ga jer ne mogu da

zamislim trenutak bez njega u svom životu.Dakle, sebična sam. Još više sam se priljubila uz njega. Ne mogu da odem.

Ali šta ako ga povredim? O bože, pomisao na to kao da me je rastrgla nadvoje.Toliko me je zabolela da sam shvatila da mi je više stalo do njega nego do sebe.

Duboko sam zaglibila.Dah mi je zapeo. Osetivši promenu, Brejden me je čvršće zagrlio i

prošaputao:

194

„Diši, mala". Nemam napad panike, samo sam odlepila, ali nisam reklaništa, uživajući dok mi je umirujuće milovao leda.

„Šta je rekla?" Ton mu je grub. Ljut je na Elodi.Odmahnula sam glavom da ga umirim.„Samo je spomenula koliko je porodica važna. Nije ona kriva."„Mala", prošaputao je i pomilovao me po obrazu.„Hoćeš li da me napiješ?", pokušala sam da razvedrim atmosferu.Brejden je frknuo i senzualno mi spustio ruke niz leđa do kukova.„Ne moram da te napijem da bih te odvukao u krevet."„O, imaš sreće što volim kad se ponašaš kao pećinski čovek, Brejdene

Karmajkle."

195

DVADESETO POGLAVLJE

e znam zašto, ali nisam to ispričala dobroj doktorki. Držala sam sveu sebi kako bih odlučila šta ću. Još nisam ništa smislila, ali nisam

dozvolila da mi to pokvari trenutke s Brejdenom. Zahvalna sam na tome jernisam znala da će se, samo nekoliko nedelja posle venčanja, u prvoj nedeljidecembra, sve promeniti.

Eli je radila za kuhinjskim stolom, a Brejden i ja smo se izvalili u dnevnojsobi s ugašenim svetlom jer su novogodišnje svećice svetlucale u prozoru. Eli jenavalila da već prvog ukrasimo jelku. Ona je devojka koja voli praznike. Bila jehladna decembarska noć, sreda, a mi smo gledali korejski osvetnički film poimenu Gorko-slatki život. Zagledala sam se, ali Brejdenu se nešto drugo vrzmalopo glavi.

„Hoćeš li da u subotu odemo na nemačku tržnicu?"*Već sam bila s Eli prošle subote, ali volim nemačku tržnicu i biću s

Brejdenom pa sam pristala. Edinburg izgleda čarobno pred Božić, čak i nevernicipoput mene. Bele lampe omotane su oko stabala u Prinses strit gardensu.Nemačka tržnica s neverovatnim mirisima, lepim poklonima i čudnimkobasicama nalazi se sa zapadne strane vrtova pored Kraljevske akademije. Sistočne strane, pored spomenika Volteru Skotu, nalazi se vašar s ogromnimpanoramskim točkom koji obasjava noćno nebo. Nema ničeg lepšeg od šetnjetom ulicom hladnim zimskim danom u sumrak.

„Naravno", odgovorila sam i osmehnula se. Ležala sam ispružena na kauču,dok je Brejden bio izvaljen na drugom kraju.

Klimnuo je glavom.„Mislio sam da u februaru predahnemo od posla. Možda da odemo na

produženi vikend. Imam brvnaru u Hanters Kveju. Gleda na Holi Loh. Veoma jelepo. Mirno. Da ne spominjem neverovatni indijski restoran u Danunu, odmah sdruge strane Loha."

Zvuči divno, pogotovo pošto za četiri godine u Škotskoj nisam bila dalje odSent Endruza.

„Sviđa mi se kako zvuči. Gde je tačno?",,U Argajlu."„O." To nije u Hajlendsu, zar ne? „Zar Argajl nije na zapadu?"

_____________________________________________* German market u Edinburgu je tradicionalni božični vašar koji se održava od srednjeg veka. (Prim.prev.)

N

196

Kao da mi je pročitao misli, Brejden se široko osmehnuo.„To je zapadni Hajlends. Prelepo je, veruj mi."„Kupio si me s Lohom." Preterano sam naglasila slovo h kao što on radi.

„Samo mi kaži kad i biću tamo."Brejden se razgalio.„Seks i odmor."„Ovaj, šta?"„Pravim spisak stvari zbog kojih postaješ podatna."Namrštila sam se i stopalom mu gurnula nogu.,,I možeš da mi ponudiš samo seks i odmor?"„Nisam ja kriv što je spisak kratak."„Hoćeš li da kažeš kako nisam podatna?"Izvio je obrvu.„Ženo, zar misliš da sam toliko glup? Ne misliš valjda da ću odgovoriti na

to. Želim da jebem večeras."Jače sam ga gurnula.„Pazi šta pričaš ili ćeš predahnuti od jebanja."Zabacio je glavu i nasmejao se. Namrštila sam se, iako sam se samo pravila,

pa se ponovo zagledala u film.„Sreća da si dobar u krevetu."„Ha." Uhvatio mi je stopalo. „Mislim da si sa mnom zbog drugih razloga."Pogledala sam ga krajičkom oka.„Trenutno ne mogu ni za živu glavu da se setim koji su to razlozi."Brejden mi je jače cimnuo stopalo i podigao prste prema njemu.„Povuci reč ili će ti stopalo stradati."Jao ne! Cimnula sam nogu.„Brejdene, ne."Gluv na moje upozorenje, stao je da me golica. Čvršće mi je stegao nogu dok

sam se zadihano smejala i šutirala, pokušavajući da se oslobodim.Nije prestajao.Nemilosrdno!„Brejdene", zadahtala sam histerično i pokušala da ga odgurnem rukama,

ali bezuspešno jer me je i dalje golicao. Jače sam se nasmejala, rebra su mezabolela i onda... užas.

Prdnula sam.Svojski.Brejden mi je odmah pustio nogu i njegov kotrljajući smeh ispunio je sobu.

197

Još glasnije se nasmejao kad sam izgubila ravnotežu jer mi je naglo pustio nogu inimalo dostojanstveno tresnula s kauča. Užasnula sam se kad se srušio na kaučod smeha zbog mog prdeža pa pada. Uzela sam jastuk i gađala ga.

Naravno, budala se samo još više smejala.Borila sam se između poniženja što sam prdnula pred njim što se nikako ne

radi u društvu i smeha jer je njegov smeh izuzetno zarazan.„Brejdene!", zacvilela sam. „Umukni. Nije smešno." Napućila sam se, delom

namrštena, delom osmehnuta.„O, mala." Pokušao je da dođe do daha pa obrisao suzu iz ugla oka dok mi

se kezio.„To je svakako smešno." Pružio mi je ruku kako bi mi pomogao daustanem.

Odgurnula sam je.„Takav si nezreli seronja."„Hej, nisam ja upravo prdnuo."O bože, ovo je tako užasno. Zajaukala sam, pala na leđa i šakama pokrila

lice.„Džoslin?" Osetila sam mu ruku na kolenu i čula razgaljenost u njegovom

glasu. „Mala, zašto se toliko stidiš? To je samo prdež. U pravom trenutku, akosmem da dodam."

Poniženo sam izdahnula.„O bože, ćuti." Ponovo se zakikotao i besno sam otvorila oči. „Ti uživaš u

ovome!"„Pa, da." Frknuo je da priguši smeh. Oči mu blistaju. „Nikad te nisam video

posramljenu. Čak i kad sam te zatekao golu, bila si drska i ponašala se kao da tebaš briga. Zaista je slatko što se stidiš zbog prdenja."

„Nisam slatka!"„O, meni jesi."„Ja sam hladna i vladam sobom", pobunila sam se. „Hladni ljudi koji

vladaju sobom ne prde. Pogotovo ne bi trebalo da ti znaš kako to može da mi sedesi!"

Izvio je usne.„Žao mi je što ću ti to reći, mala, ah ionako sam znao da prdiš. Ljudska smo

bića i tako to."Prkosno sam odmahnula glavom.„Trebalo bi odmah da raskinemo. Nestala je sva tajanstvenost."Ponovo se neobuzdano nasmejao i pružio ruku da me uhvati oko struka.

Već me je delom podigao kad se iz kuhinje začuo tresak. Brzo smo se zgledali, a

198

smeh je zamro.„Eli?", povikao je upitno.Tišina.„Eli!"Pošto nije odgovorila, zabrinuto smo se zgledali. Skočila sam na noge.

Brejden me je već pustio i potrčao.„Eli!", povikao je. Strah u njegovom glasu naterao me je da ubrzam.Zapanjila sam se onim što sam videla u kuhinji. Ukočila sam se kad sam ga

ugledala kako kleči na podu, s rukama iznad Eli, koja se grčevito trzala i kolutalaočima, otvorenih usta.

„Eli?" Brejden podiže bledo lice prema meni. „Zovi hitnu pomoć. Čini mi seda ima nekakav napad."

Izjurila sam iz kuhinje, drhtavih ruku i trapava od navale adrenalina.Podigla sam telefon s noćnog stočića i ispustila ga. Opsovala sam. Strah me jegušio dok sam trčala natrag u hodnik. Utom se javio operater.

„Hitna služba, šta vam treba? Vatrogasci, policija ili hitna pomoć?"„Upravo se onesvestila." Brejden je bespomoćno sedeo pored njenog

mlitavog tela.„Ne znam šta da radim. Jebote, ne znam šta da radim."„Hitnu pomoć." Čula sam prebacivanje veze i dve sekunde kasnije javila se

dispečerka hitne pomoći. „Moja cimerka", rekla sam zadihano, prestravljenazato što se Brejden uspaničio. „Čuli smo tresak, dotrčali u kuhinju i videli je kakose grči. Sad je u nesvesti."

,,S kog broja zovete?"Nestrpljivo sam izdiktirala broj.„Gde se tačno nalazite?"Trudeći se da se ne brecnem na ženu robotskog glasa, rekla sam joj adresu.„Je li joj to prvi napad?"„Da!", otresla sam.„Koliko ima godina?"„Dvadeset tri."„Da li diše?"„Diše, je l' tako, Brejdene?"Klimnuo je glavom, stegnute vilice.„Dobro, možete li za svaki slučaj da je postavite bočno?"„Okreni je na bok", ponovila sam Brejdenu i gledala kako ju odmah nežno

okrenuo.„Kola hitne pomoći su krenula. Molim vas, sklonite kućne ljubimce s puta."

199

„Nemamo kućne ljubimce."„Dobro. Molim vas, ostanite na vezi dok hitna pomoć ne stigne."„Brejdene", prošaputala sam, drhteći i dalje,„šta se dešava?"Odmahnuo je glavom i sklonio joj kosu s hca.„Nemam pojma."Zvuk nas je trgao.Zvuk koji je Eli ispustila.Potrčala sam prema njima i srušila se na kolena. Eli je još jednom zajaukala i

polako okrenula glavu.„Šta..." Otvorila je oči i zbunila se kad je videla da se nadvijamo nad njom.

„Šta se desilo?"Iako se Eli osvestila, odvezli su je kolima hitne pomoći. Brejden i ja smo

utrčali u taksi kako bismo ih pratili do Kraljevske bolnice. Brejden je pozvaoElodi i Klarka pa Adama. Pošto smo stigli, morali smo da čekamo. Niko nam nijegovorio ništa. I dalje nismo znali ništa kad su Elodi, Klark i Adam stigli.

„Ostavili smo decu kod suseda", prošaputala je Elodi, očiju ispunjenihstrahom. „Šta se desilo?"

Brejden je objasnio dok sam stajala bez reči. Najgori ishodi su mi prolazilikroz glavu. Ižludela sam što stojim u bolnici i samo sam želela da Eli izađe i kaženam da je sve u redu. Mislim da ne mogu podneti ništa drugo.

„Porodica Eli Karmajkl?", pozvala je sestra i svi smo pohitali prema njoj.Razrogačila se.„Zar ste svi najbliža porodica?"

„Da", odgovorio je Brejden pre nego što smo Adam ili ja stigli da jerazuverimo. „Pođite sa mnom."

Eli nas je čekala. Sedela je na krevetu u hitnoj pomoći i mlatarala nogama.Srce mi se steglo kad nas je pozdravila prepoznatijivim detinjastim mahanjem.

„Šta se dešava?" Elodi požuri do nje i Eli umirujuće steže majčinu ruku.„Elina porodica?"Okrenuli smo se prema doktoru knjiškog izgleda starom četrdesetak

godina.„Da", odgovorili smo uglas, na šta se Eli umorno osmehnula.„Ja sam doktor Ferguson. Poslaćemo Eli na magnetnu rezonancu čim bude

slobodna."„Magnetnu rezonancu?" Brejdenu su se crte zategle kad je pogledao sestru.

„Šta se dešava, Els?"Pogled joj je bio uzrujan kad nas je pogledala.„Neko vreme nisam sasvim svoja."

200

„Kako to misliš sasvim svoja'?", upita Adam nestrpljivo i približi joj se. Elise trže zbog njegovog narogušenog stava.

„Adame." Spustila sam mu ruku na rame da ga smirim, ali samo mi jeotresao ruku.

„Mislim da je doktor pogrešio kad je rekao da mi trebaju naočare", priznalaje tiho.

Doktor Ferguson se nakašljao, očigledno shvativši kako bi trebalo da jojpritekne u pomoć.

„Eli nam je ispričala da su je mučile glavobolje, utrnulost i golicanje udesnoj ruci, manjak energije, nedostatak koordinacije i danas je imala prvinapad. Šaljemo je na magnetnu rezonancu kako bismo videli kako da objasnimote simptome."

„Utrnulost?", promrljala sam i pogledala joj ruku. Setila sam se kako jestezala i tresla ruku. Koliko li se puta žalila na glavobolju. Jebote.

„Žao mi je, Džos. Nisam htela da priznam kako se osećam tako šugavo."„Ne mogu da verujem." Elodi je klonula uz Klarka. „Trebalo je da nam

kažeš." Elina usna zadrhta.„Znam."„Kad će magnetna rezonanca biti slobodna?" upita Brejden tiho i zahtevno.Doktor Ferguson se nije pokolebao.„Odvešću Eli čim bude slobodno, ali je nekoliko pacijenata na redu pre nje."I tako je čekanje počelo.

www.balkandownload.org

201

DVADESET PRVO POGLAVLJE

osle nekoliko sati čekanja odveli su je na magnetnu rezonancu i ondaje poslali kući. Rekli su nam kako će javiti rezultate čim budu gotovi,

što može potrajati i dve nedelje. Na kraju smo čekali deset dana i bili su užasni.Savladala nas je tupa obamrlost dok su nam najgori ishodi prolazili glavom.Otišla sam kod doktorke Pričard, ali nisam mogla da se nateram da pričam oonome što se desilo. Bila je to tiha poseta.

Čitavih deset dana bili su tihi sve troje smo sedeli u stanu, primali Adamovei Elodine pozive, ali zaista nismo mnogo govorili. Pili smo mnogo kafe i čaja, jeligotovu hranu i gledah televiziju. Ali nismo pričali. Kao da je strah onemogućiosmislen razgovor. Prvi put otkako smo počeli da se viđamo, Brejden i ja smodelili krevet bez seksa. Nisam znala šta da radim pa sam mu prepustila vodstvo.A kad bi došlo do seksa, bio je spor i nežan. Kad nije, Brejden bi se skupio izamojih leđa, privukao me k sebi i naslonio glavu na moju. Prebacila bih rukupreko njegove, stopalo preko njegove noge i pustila ga da tako zaspi.

Doktor Ferguson je pozvao Eli i zamolio je da dođe u njegovu ordinaciju.To je loše. Zvuči loše. Zurila sam u Eli kad je završila razgovor i sve što sam

sputavala, sve čime sam vladala, raspalo se po šavovima. Videla sam strah unjenim očima, ali toliko me je preplavio sopstveni da nisam mogla da kažemništa što će joj pomoći, te nisam ni rekla ništa. Brejden je otišao s njom, a ja samostala da čekam u stanu velikom, hladnom, tihom stanu i zurim u jelku snevericom što je Božić već za deset dana.

Dva sata koliko ih nije bilo, morala sam da sedim na svojoj čeličnoj kutijikako se poklopac ne bi otvorio. Ili ne bih mogla da dišem.

Kad sam čula otvaranje vrata, preplavila me je letargija, kao da se krećempod vodom i polako se borim protiv težine. Vrata dnevne sobe su se otvorila iBrejden je ušao. Toliko je bled, a pogled mu je toliko ošamućen da sam znala prenego što sam pogledala uplakanu Eli. Znam kako izgleda kad strah izbija iznekoga; znam kako vazduh može da se zgusne od žalosti, kako bol može daudari u grudi i raširi se celim telom. Očima, glavom, rukama, nogama, čak idesnima.

„Otkrili su nešto. Tumor."Pogledala sam Eli. Slegla je ramenima, a usne su joj zadrhtale.„Uputili su me kod jednog neurologa, doktora Danama iz Zapadne opšte

P

202

bolnice. Sutra imam zakazano kod njega kako bismo razgovarali o sledećemkoraku. O tome je li potrebna operacija. Je li maligni tumor ili nije."

Ovo se ne dešava.Kako li sam dozvolila da se to desi?Uzmakla sam, zbunjena, ljuta, ne verujući da se ovo ponovo dešava.Ja sam kriva za sve.Otvorila sam se prema njima, prekršila sam sopstvena pravila i ponovo sam

na jebenom početku!Sranje.Sranje.SRANJE!Ali užasnuti krici odjekivali su mi samo u glavi. Stoički sam klimnula

glavom.„Bićeš dobro. Još ne znamo ništa."Ali znam. Znam. Ja sam kletva. Znala sam da ne mogu biti ovako srećna.

Znala sam da će se nešto loše desiti. Šta sam uradila Eli?Eli? Srce me boli zbog nje. Želim da odagnam njen strah. Želim da joj bude

dobro.Ali nisam učinila ništa. Umesto toga, gurnula sam je u čeličnu kutiju.„Radim večeras. Idem u teretanu pre posla." Klimnula sam im glavom kao

robot i pošla prema vratima.„Džoslin?" Brejden me je uhvatio za ruku, očiju punih strepnje i straha. I

neverice zbog mog držanja. Potrebna sam mu.Ne želim da mi on bude potreban.Nežno sam izvukla ruku i lomno mu se osmehnula.„Vidimo se kasnije."Izašla sam i ostavila ih same s njihovim strahovima.

Nisam otišla u teretanu. Posetila sam edinburški zamak pre zatvaranja.Šetnja Rojal majlom do Kaslhila bila je brza i hladna, hladnoća mi je štipala obrazei pluća kao da su morala dodatno da se trude na zimskom vazduhu. Kad samprešla pokretni most, platila sam kartu, prošla ispod kamenog luka i pošlakaldrmisanom stazom što vodi nadesno. Popela sam se glavnim prolazom iskrenula desno do zidina. Zaustavila sam se pored mons mega, jednog odnajstarijih topova na svetu, i zajedno smo gledali na grad. Čak i na ledenojizmaglici, pogled na grad oduzima dah. Platila sam nimalo jeftinu ulaznicu uzamak samo zbog ovog pogleda. Verovatno i za veličanstvenost. Verovala sam

203

da ću tu naći malo mira. Radim to kad god se uplašim da nikad neću naćidugotrajni mir koji mi je potreban. Danas mi je ovo potrebno.

Ovde sam gde jesam zato što sam hitala prošlih meseci, sakrivala glavu upesak i pretvarala se da neću snositi posledice ako nekoga volim. Prošlo je samošest meseci od promene koja je iznedrila „novu mene" i ponovo mi se tloizmaklo pod nogama.

Takvo razmišljanje je sebično.Znam to.Eli pati, ne ja.Ali ni to nije istina.Eli Karmajkl je nešto posebno. Ona je slatka, blaga, pomalo budalasta,

zabavna, velikog srca... i ona mi je porodica. Prva porodica koju imam otkakosam ostala bez svoje. Osećam se zaštitnički prema njoj; patim kad ona pati;razmišljam o njenoj sreći i kako bih mogla da joj ulepšam život. Čak ni s Rijannisam bila toliko bliska.

Bliska sam s Eli gotovo koliko i s Dru.I sad ću ostati i bez nje.Skliznula sam na ledeni kamen pored topa i obrglila se ne bih li izbacila bol.

Palo mi je na pamet da se možda neću tako osećati ako iznova sve postavim uglavi. Možda Eli i ja nismo toliko bliske. Možda nikad nismo ni bile. Ako je toistina, onda neće biti strašno što ću ostati bez nje.

Skočila sam kad mi je telefon zazvonio. Stomak mi se stegao od užasa doksam ga vadila. Odahnula sam kad sam videla da Rijan zove.

„Ćao", javila sam se promuklo.„Gde si, kučko", pozdravi me Rijan iznenađujuće veselo. „Kako je? Zovem

samo da ti javim da ćemo Džejms i ja za tri dana doleteti u Edinburg paprodužiti u Falkirk da ostanemo s njegovom mamom za Božić. Svratićemo da tevidimo pre nego što uhvatimo voz pa mi treba tvoja adresa, draga."

Kakav užasan trenutak.„Trenutno je nezgodno da se vidimo u stanu. Možemo li da se nađemo na

kafi?"„Zaboga, Džos, zvučiš jezivo. Je li sve u redu?"Ne želim da pričam o tome preko telefona.„Objasniću ti kad se vidimo. Kafa?"„Da, važi." I dalje zvuči zabrinuto. „Kafedžinica u knjižari u Prinses stritu.

U tri u utorak."„Vidimo se tad."

204

Prekinula sam vezu. Prešla sam pogledom po prizoru pred sobom pa gapodigla prema belim oblacima s bledim trbusima i natmurenim licima. To jesamo veliki niz bestižinskog, plutajućeg paperja. Oblaci nemaju tamne niti tešketrbuhe.

Bez težine ne bi bilo kiše.

Džo me je uhvatila za ruku pre nego što sam prihvatila sledeću porudžbinui odvukla me do prostorije za osoblje. Podbočila se i skupila obrve.

„Ponašaš se veoma čudno."Slegla sam ramenima, uživajući u pokrovu utrnulosti koji sam našla i

obavila oko sebe.„Samo sam umorna."„Nisi." Primakla mi se, lica izbrazdanog brigom. „Nešto se dešava s tobom,

Džos. Slušaj, znam da nismo bliske, ali uvek si bila uz mene kad sam gnjavila sasvojim nevoljama i tu sam ako hoćeš da pričaš."

Ne želim da budeš tu. „Dobro sam." Odmahnula je glavom.„Oči su ti kao u mrtvaca, Džos. Prestravila si Kreg i mene nasmrt. Je l' se

nešto desilo? Da se nije nešto dogodilo s Brejdenom?"Nije. I neće. „Nije."„Džos?"„Džo, napolju je gužva možemo li da ne radimo ovo?" Trgla se pa nesigurno

ujela za usnu.„Dobro."Klimnula sam glavom i vratila se u šank da nastavim s poslom. Videla sam

kako je Džo prišla Krejgu i nešto mu prošaputala. Okrenuo se i pogledao me.„Džos, šta se, jebote, dešava s tobom, srce?" Pokazala sam mu srednji prst.

Krejg dobaci pogled Džo. „Mislim da ne želi da priča o tome."

Potpuno sam se zaprepastila kad sam zatekla Brejdena ispred Kluba 39.Smena mi je proletela. Ne sećam se šta sam radila, te mi je trebalo nekolikotrenutaka da se probijeni kroz maglu i prepoznam ga. Naslonio se na ogradu odkovanog gvožđa, neobrijan, zureći u zemlju sa sumornom zamišljenošću, srukama u džepovima otmenog dvorednog vunenog kaputa. Okrenuo se kadsam zakoračila na pločnik i gotovo sam se lecnula kad sam ga videla. Kosa mu jeneurednija nego inače, oči tamne i krvave.

Načas umalo nisam zaboravila da više ne postoji sve što smo imali

205

poslednjih šest meseci. To je zakopano u čeličnoj kutiji u meni. Prekrstila samruke na grudima i namrštila se.

„Zar ne bi trebalo da budeš s Eli?"Ispitivački me je pogledao. Srce me je zabolelo. Izgleda tako mlado i ranjivo.

Ne sviđa mi se kad je takav.„Dao sam joj malo viskija. Plakala je dok nije zaspala. Hteo sam da dođem

po tebe."„Trebalo je da ostaneš uz nju."Pokušala sam da prođem pored njega, ali uhvatio me je za ruku, jako,

gotovo bolno, i zaustavio me. Kad sam ga pogledala, izgledao je više besno negoranjivo. To je Brejden koga poznajem i začudo mi je lakše da se suočim s njim.

„Kao što je trebalo da ti ostaneš posle podne?"„Imala sam obaveze", odgovorila sam ravno.Zaškiljio je i privukao me k sebi. Kao i uvek, morala sam da zabacim glavu

kako bih ga pogledala u oči.„Imala si obaveze?", ponovio je s gnevnom nevericom. „Bila si jebeno

potrebna drugarici. Šta je to trebalo da znači, dođavola, Džoslin?"„Ne znam o čemu pričaš."Polako je odmahnuo glavom.„Nemoj", prošaputao je promuklo i spustio glavu tako da su nam se nosevi

gotovo dodirnuli. „Nemoj to da radiš. Ne sad. Kakva god sranja da ti se vrzmajupo toj glavi, prestani. Potrebna si joj, mala." Progutao je knedlu i oči su muzasjale pod uličnom svetiljkom. „Meni si potrebna."

Osetila sam poznato gušenje u grlu.„Nisam tražila da vam budem potrebna", prošaputala sam.Videla sam. Bol mu je preleteo preko lica pre nego što je zavladao sobom.

Naglo me je pustio.,,U redu. Nemam vremena za tvoje brojne emocionalne probleme. Imam

mlađu sestru koja možda ima rak na mozgu i potreban sam joj, iako tebi nisam.Ali reči ću ti nešto, Džoslin", zakoračio je prema meni i uperio mi prst u lice. Licemu je ogrubelo od besa. „Ako ne budeš uz nju dok ovo traje, mrzećeš sebe dokraja života. Možeš da se praviš da te zabole guzica za mene, ali ne možeš da sepretvaraš kako ti se jebe za Eli. Video sam te. Je l' ti jasno?"

Siktao je, toplim dahom me tukao po licu, rečima mi kidao dušu.„Voliš je. Možeš to da gurneš pod tepih jer ti je lakše da se praviš kako ti ona

ništa ne znači nego da se suočiš s mogućnošću da je izgubiš. Ona zaslužuje boljeod toga."

206

Zažmurila sam od bola, ogorčena što me toliko dobro poznaje. U pravu je.Eli zaslužuje više od mog kukavičluka. Ne mogu da se krijem od onoga štoosećam prema njoj jer su svi to videli i shvatili. Ona je to videla i shvatila. Kakomogu da je izneverim kad sam dozvolila da se sprijateljimo? Zbog nje moram dabudem hrabra, čak i ako se raspadnem zbog toga.

„Biću uz nju", obećala sam. Otvorila sam oči, nadajući se da će videti kakosam iskrena. „U pravu si. Biću uz nju."

Brejden je čvrsto zažmurio i duboko izdahnuo. Kad je otvorio oči, u njima jeponovo bila nežnost, za koju sam poslednjih pet minuta govorila sebi da mi nenedostaje.

„Pobogu. Izgubili smo te na nekoliko sati. Šta ćemo da radimo s tobom,Džoslin Bader?" ispružio je ruku kao da će me privući k sebi, ali izbegla sam je iuzmakla.

„Trebalo bi da odeš kući da se odmoriš. Biću s Eli noćas."Napeo se i ponovo mi se ispitivački zagledao u lice, stegnute vilice.„Džoslin?"„Samo idi kući, Brejdene." Okrenula sam se i zakoračila, ah uhvatio me je za

ruku.„Džoslin, pogledaj me."Pokušala sam da istrgnem ruku, ali nije je pustio. Bila mi je potrebna sva

snaga koju imam kako bih mu grubo uzvratila pogled.„Pusti me, Brejdene."„Šta to radiš?", pitao je, zvučeći kao daje progutao šmirglu.„Razgovaraćemo kasnije. Sad nije trenutak. Važna je Eli."Brejden je izgledao opasno, opasno i odlučno, kad me je prostrelio

pogledom. „Nemoj da ti padne na pamet da raskineš sa mnom."„Možemo li kasnije da razgovaramo?"Umesto da odgovori, snažno me je cimnuo prema sebi i poklopio mi usne

svojim. Osetila sam skoč i očajanje na njegovom jeziku dok mi je držao glavu umestu. Poljubac je bio dubok, vlažan, bolan. Nisam mogla da dišem. Gurnulasam mu grudi i ispustila uzbunjen zvuk, te me je konačno pustio. Pa, njegoveusne su me pustile. Rukama me i dalje čvrsto grli.

„Pusti me", zacvilela sam, usana natečenih i bolnih.„Neću", prodahtao je grubo. „Neću ti dozvoliti da nam to uradiš. Nećeš me

uveriti da ti ne značim ništa."Nemaš izbora. „Ne mogu da budem s tobom."„Zašto?"

207

„Prosto ne mogu."„Onda neću da prihvatim."Stala sam da se otimam u njegovom naručju, sevajući očima na njega.„Ako raskinem s tobom, moraćeš da prihvatiš!"Gotovo istog časa se pojavio onaj Brejden koji bljuje vatru.„Jebeno neću!"„Hej, je li sve u redu?" Jedan pijan mladić nam je privukao pažnju i okrenuli

smo glavu. Škiljio je prema nama. Odjednom sam shvatila da se svađamo naDžordž stritu u petak uveče kad ima ljudi okolo koji mogu da nas čuju.

„Sve je u redu", odgovori Brejden mirno, ne puštajući me.Pijani mladić se zagledao u mene.„Jesi li sigurna?"Ne želeći da ovo preraste u tuču poslednje što Brejdenu sad treba klimnula

sam glavom.„Sve je u redu."Momak nas je ponovo odmerio pa zaključio da ćemo sami to rešiti i okrenuo

se da zaustavi taksi.Ponovo sam pogledom prostrelila Brejdena.„Pusti me."„Neću."„Ne možeš da se izvučeš tako što ćeš se ponašati kao pećinski čovek" Nisam

mogla da ga pogledam u oči kad su iz mene pokuljali bol i laži. „Stalo mi je dotebe, Brejdene. Zaista jeste. Prijatelj si mi. Ali ovo je otišlo predaleko."

„Uplašila si se. Razumem." Nagnuo se da mi umirujuće šapne na uvo.„Znam zašto si danas pobegla i znam zašto sad bežiš. Ali sranja se dešavaju,mala nema zaštite od toga. Ne možeš dozvoliti da ti strah vlada životom iuništava odnose s ljudima. Moramo da uživamo u vremenu koje imamo, bezobzira na to koliko će trajati. Prestani da bežiš."

Trebalo je da budeš psihijatar.Pokušala sam da opustim telo i ne obraćam pažnju na strahovito kuvanje u

stomaku.„Zato i hoću da prekinemo. Život je kratak. Trebalo bi da budemo s ljudima

koje volimo."Brejden se ukočio. Čekala sam, bez daha, nadajući se da ću imati dovoljno

snage da nastavim da lažem. Polako se odmakao od mene i grubo mi sezagledao u oči.

„Lažeš."

208

Da. Lažem, ljubavi. Ali tebe neću preživeti. I, što je još gore, ti mene ne bi preživeo.„Ne lažem. Ne volim te, a zaslužuješ da budeš s nekim ko te voli posle svega štosi doživeo."

Ruke su mu pale, ali ne kao da je nameravao da me pusti. Izgledapreneraženo. Mislim da je zapanjen. Iskoristila sam priliku da uzmaknem odnjega, bojeći se da ću, ako ostanem blizu njega, izgubiti čeličnu odlučnost ipriznati mu da sam očajna lažljivica i da ne želim da me ikad pusti.

Ali bila sam dovoljno sebična za jedan dan.„Voliš me", pobunio se, glasa blagog, tihog. „Video sam to."Progutala sam knedlu i naterala se da ga pogledam u oči.„Stalo mi je do tebe, ali to je velika razlika."Načas nisam bila sigurna da će išta reći, ali onda su mu oči otupele i otresito

je klimnuo glavom.„Dobro onda."„Pustićeš me?"Izvio je gornju usnu, izraza mučno ogorčenog dok se udaljavao od mene.„Izgleda da te nikad nisam ni držao." Naglo se okrenuo i bez reči pošao niz

ulicu u tamu.Brejden se nijednom nije osvrnuo, što je dobro.Da jeste, video bi kako Džoslin Bader prvi put posle dužeg vremena istinski

plače i znao bi da sam lagala. I to debelo. Jer bi svako ko me vidi znao da mi sesrce upravo slama.

„Mislim da nisi zdravo postupila, Džos. Šta ti misliš?" upita doktorkaPričard tiho, skupivši obrve.

„To je nešto najbolje što sam učinila."„Zašto to misliš?"„Ako Brejdenu kažem istinu, da ga volim, nikad neče odustati. Toliko je

tvrdoglav. A onda će možda poželeti da provede ceo život sa mnom."„A to bi bilo loše?"„Pa da", odvratila sam razdražljivo. „Zar niste čuli šta sam uradila njemu i

Eli? Pravim takva sranja zato što se toliko plašim ponovnog gubitka."„Da, ali sad si svesna da to radiš. To je korak u dobrom pravcu."„Nije. Za mnom se vuku kilometarski repovi problema i ne mogu obećati da

to neću stalno ponavljati. To nije pošteno prema njemu. Brejdenovo poverenje jeveć jednom izneverila žena koju je misho da voli. Ako bih ostala s njim i

209

nastavila da pravim sranja, iznova bih mu izneveravala poverenje. A on to nezaslužuje."

Doktorka Pričard nakrivi glavu.„Ne bi trebalo ti da odlučuješ o tome. Svakako bi Brejden trebalo da odluči.

A ti i ne znaš hoćeš li nastavila da praviš sranja kako ti kažeš. Veza s Brejdenombi mogla da ti pomogne. On bi ti mogao pomoći."

„Nije pomoglo. Veza s njim mi nije pomogla."„Nagovorio te je da ostaneš uz Eli i ostala si. Rekla bih da ti je pomogao."Preplavila me je tvrdoglava odlučnost.„Neću mu reći istinu. Ovo što sam uradila je najbolje za njega."„Džoš, pokušavam da kažem kako bi možda trebalo da prestaneš da budeš

mučenica. Možda Brejden misli da je za njega najbolje da budeš u njegovomživotu. I možda je spreman da se izbori s tvojim strepnjama i zidovima visokimkilometar i po."

„Možda ste u pravu." Klimnula sam glavom i oči su me zapekle kad sampokušala da izbrišem bolnu pomisao na budućnost s Brejdenom. „Možda jesammučenica. A možda bi to mislio. Ali zaslužuje bolje od te borbe. On zaslužuje dabude spokojan u vezi, kao što je moj otac bio s mojom majkom. A ako mi jenjihova ljubav išta pokazala, onda je to daje Brejden u pravu. Život je prokletokratak.

Kad kiša počne da pada, neće prestati samo zato što joj to kažete.Pretpostavljam da prestane sama od sebe. Moje suze su, poput kiše, nastavile daklize dok sam se vraćala kući, zamagljenog vida. Zaista je teško opisati slomljenosrce. Znam samo da se nezamisliv bol pulsirajući, oštar bol koji gotovoonesposobljava skuplja u grudima i odatie širi. Ah nije reč samo obolu.Odbijanje se smesti u grlo, a ta knedla je svojevrstan oblik bola. Posledicaslomljenog srca može se naći i u čvoru u stomaku. Čvor se zateže i popušta,zateže i popušta, sve dok niste sigurni hoćete li uspeti da se uzdržite odpovraćanja.

Nekako sam uspela da sačuvam bar toliko ponosa.Čim sam ušla u stan, strah se probio kroz bol zbog odbacivanja Brejdena.

Zurila sam u vrata Eline sobe i jedva se zaustavila da ne prekršim obećanje i nepobegnem od nje.

Umesto toga, učinila sam suprotno.Izula sam čizme, smakla kaput s ramena i ušunjala se u njenu zamračenu

210

sobu. Pri svedosti mesečine što je prodirala kroz prozor, videla sam kako sesklupčala u loptu. Zakoračila sam prema njoj i podna letvica zaškripala mi jepod nogom. Eli odmah otvori oči.

Pogledala me je, očiju okruglih od obazrivosti.To me je zabolelo.Jače sam zaplakala. Kad je videla moje suze, jedna skliznu i niz njen obraz.

Bez reči sam legla pored nje, a ona se prevrnula na leđa. Ležale smo jedna poreddruge. Spustila sam joj glavu na rame i obema rukama uhvatila njenu.

„Žao mi je", prošaputala sam.„U redu je." Elin glas je promukao od osećanja. „Vratila si se."A pošto je život tako kratak...„Volim te, Eli Karmajkl. Izvući ćeš se iz ovoga."Čula sam kako je prigušila jecaj.„Volim i ja tebe, Džos."

211

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

ako nas je Brejden sutradan zatekao kako spavamo dodirujući seglavama, držeći se za ruke i prljavih obraza umrljanih suzama kao

dve devojčice.Nije me probudio. Nije me ni pogledao.Probudila sam se jer je nežno drmao Eli da je probudi.„Koliko je sati?", pitala je sneno.„Prošlo je podne. Spremio sam ti ručak."Zvuk njegovog glasa bio je poput pesnice kroz grudi. S teškoćom sam

otvorila oči, ulepljene od osušenih suza i naduvene od najgoreg napada plačaotkako sam izgubila Dru. Brejden se nagnuo nad Eli da joj skloni kosu s lica,očiju blistavih od ljubavi. Ali i krvavih i s tamnim podočnjacima.

Izgleda grozno.A kladim se da ja izgledam još gore.„Nisam gladna", prošaputa Eli.Brejden odlučno odmahnu glavom.„Moraš da jedeš. Hajde, mila, vreme je da ustaneš."Gledala sam kako je prihvatila njegovu krupnu šaku. Nežno ju je povukao

na noge. Držeći ga za ruku, izašla je u strahovito izgužvanim lanenimpantalonama, košulje izuvijane oko tela i nemoguće raščupane kose. Izgleda kaoneko kome se život okrenuo naglavačke. Neizmerno mi je teško zbog nje. Nisammogla da pogledam Brejdena zato što bi bol postao neopisiv.

„Džos, ideš li?" Eli me je pogledala preko ramena.Klimnula sam glavom radi nje. Iako nisam želela da budem ni blizu

Brejdena.Znate li šta je najgore? Nije mogao ni da bude sitničav posle raskida.

Naravno, nije me gledao niti mi se obraćao, ali... i meni je spremio prokletiručak.

Sele smo za sto da pojedemo ukusnu kajganu s prepečenim hlebom, aBrejden se naslonio na kuhinjsku površinu da popije kafu. Eli isprva nijeprimetila da ćutimo jer je bila zaokupljena onim što joj se vrzmalo po glavi pa jojtišina nije delovala neobično.

Reći ću vam koliko je ta devojka nesebična: bez obzira na sve kroz štaprolazi, ipak je primetila šta se dešava između njenog brata i mene. I to mnogoranije nego što sam očekivala. Mi smo krivi nismo bili preterano suptilni. Ustala

T

212

sam da spustim tanjir i šolju u sudoperu, a Brejden je prešao u drugi deokuhinje. Kad sam pošla da uzmem sok od narandže iz frižidera, vratio se dosudopere. Približila sam se sudoperi da uzmem čašu iz kredenca a on se skloniodo frižidera. Prišla sam frižideru da vratim sok i tad se vratio do sudopere.

„Šta se dešava?", upita Eli tiho, skupivši obrve dok nas je gledala.Promrmljali smo„Ništa".„Hej?" Izgleda paralisano. „Je li doktor zvao?"Brzo smo se okrenuli prema njoj i odmah se pokajali.„Nije." Brejden odmahnu glavom. „Nije, Els. Idemo kod doktora Danama

posle podne, kao što smo se dogovorili."„Zašto se onda ponašate tako čudno?" Ravnodušno smo se zagledali u nju.

Ali neko je odao nešto, nešto krupno, jer joj je lice klonulo pošto nas je pomnopogledala. „Raskinuli ste."

Brejden kao da je nije čuo.„Els, trebalo bi da se istuširaš. Osetićeš se bolje."„Zbog mene?" Eli je ustala, a oči su joj se zaokruglile. „Raskinuli ste zbog

mene?"Odvažila sam se da pogledam Brejdena, ali on je ozbiljno zurio u sestru.

Kao i ja, nije hteo da je opterećuje novim brigama. Skrenula sam pogled na nju.„Ne, Eli, nije zbog tebe. To nema nikakve veze s tobom i gotovo je. Dobro

smo. Ne brini zbog nas. Bićemo uz tebe bez drame."Izraz joj je ogrubeo i tvrdoglavo je isturila bradu.„Očigledno ne razgovarate jedno s drugim. Šta se desilo?"Brejden je uzdahnuo.„Ona me ne voli, a ja mislim da je hladna kučka nedostojna poverenja. A

sad idi pod tuš."Pošto ne gleda u mene, nisam se potrudila da sakrijem bol koji sam osetila

zbog njegovih reči. Hladna kučka nedostojna poverenja. Hladna. Kučka. Nedostojnapoverenja. Hladna. Kučka. Kučka. KUČKA.

Takođe sam zaboravila da Eli može da me vidi sve dok joj oči nisupotamnele od saosećanja.

„Brejdene", prošaputala je s blagim prekorom.„Tuširanje. Odmah."Ponovo me je pogledala, zabrinuto. Neverovatno mi je da u ovakvim

trenucima brine za mene.„Eli, idi da se tuširaš."

213

„Gori ste od mojih roditelja", promrmljala je neraspoloženo. Ali zaključila jekako radije neće ostati s dvoje najtvrdoglavijih ljudi koje poznaje, te je izašla iostavila nas u opipljivoj, užasnoj tišini.

Napokon je Brejden progovorio.„Ostavila si neka govna u mom stanu. Doneću ih u toku nedelje."I on je ostavio neke stvari u mojoj sobi.„Spremiću ti tvoje stvari."Trebalo bi da istaknem da smo to govorili dok smo stajali naslonjeni na

suprotne krajeve radne površine i gledali u zid pred nama umesto jedno udrugo. Nakašljao se.

„Vratila si se zbog nje?" Je li to nada u njegovom glasu?„Pa, nekad hladne kučke nedostojne poverenja održe svoju reč", odgovorila

sam kruto i otpila gutljaj soka.Brejden je zagunđafo i tresnuo šolju na kredenac.„Ne treba joj tvoja milost niti jebena krivica."Jebiga.Sranje, jebeno sranje.Brejden očigledno nije prespavao bes, već ga je podgrevao. Skupila sam

hrabrost ne bih li pokazala razumevanje i izbegla da ga povredim više nego štoveć jesam.

„Nije reč ni o milosti ni o krivici."„O, znači da sam sinoć bio u pravu." Klimnuo je glavom. „Nju voliš, za

razliku od mene."„Brejdene..." zagraktala sam. Očekivala sam da će se ponašati kao uvek. On

je stoik, uliva strah, nepokolebljiv je i hladan. Nije ranjiv, ogorčen i ljut. Usuštini, ponaša se kao seronja u zaista neprikladnom trenutku. Ali, s drugestrane, raskinula sam s njim samo nekoliko sati pošto je saznao da mu mlađasestra možda ima rak pa ko je onda veći seronja? „Ni ti mene ne voliš, Brejdene."

Oči su mu sevnule pre nego što me je hladno odmerio od glave do pete, odčega su me podišli grozni žmarci. Oči su mu bile blede poput leda kad seponovo zagledao u moje.

,,U pravu si. Ne volim te. Samo me nervira što moram da tražim novukombinaciju, pogotovo pošto ranija nije bila loša u krevetu."

Rekla bih da prilično dobro glumim, ali popustiću pod bolom ako nastavi stakvim verbalnim napadima. Brzo sam se okrenula da ne bi video kako njegovereči utiču na mene.

„Nadala sam se da ćemo moći da ostanemo prijatelji, ali ti to očigledno ne

214

želiš. Možemo li se onda dogovoriti da ne razgovaramo ukoliko ne moramo radiEli?"

„Da se ja pitam, šutnuo bih te u guzicu i rekao ti da se više nikad ne pojavišna vratima. Ali Eli to trenutno nije potrebno."

Zapanjeno sam podigla glavu i pogledala ga s nevericom.„Šališ se?"Prekrstio je snažne ruke na grudima i odmahnuo glavom.„Ne. Ne mogu da ti verujem. Sjebana si. Mislim da joj to nije potrebno."„Sinoć si hteo da budem uz nju."„Imao sam vremena da razmislim. Da mogu, rešio bih te se. Ali Eli bi zbog

toga samo još više patila. To joj sad nije potrebno."„Mogao bi to da uradiš?" Samo što ne šištim. „Tek tako bi me izbacio iz

života?"„Što da ne? To si ti meni sinoć uradila."„Nisam. Raskinula sam s tobom. Nisam te izbacila iz života." Prostrelila

sam ga pogledom. „Ali verovatno bih to uradila da sam znala koliko ti maloznačim."

„Oh." Klimnuo je glavom. „Tako je. Ne voliš me, ali stalo ti je do mene."Slegnuo je ramenima. „Pa, mene zabole za tebe."

Stisla sam bradu, boreći se da zadržim suze.„Čak sam sinoć jebao drugu."Je li vas ikad patrona iz sačmare pogodila u stomak? Ne? Nije ni mene. Ali

mislim da je ono što sam osetila kad je to rekao nalik pogotku iz sačmare. A čakni najbolja glumica na svetu ne može sakriti takav bol.

Fizički sam se trgla unazad zbog njegovih reči, kolena me umalo nisuizdala, oči se iskolačile, usta se užasnuto otvorila. I onda se najgore dogodilo.Zaplakala sam. Kroz suze sam videla kako je Brejden stisnuo usne. Načinio jedva koraka ka meni, sav narogušen.

„Jebeno sam znao", prosiktao je, prilazeći mi.„Ne dodiruj me!", vrisnula sam jer nisam mogla podneti misao da mi bude

blizu.„Da te ne dodirnem?" Zarežao je i oči mu ratoborno zavarničiše. „Ubiću te!"„Mene?" Okrenula sam se, zgrabila tanjir sa sušilice, obrnula se i zavitlala

ga prema njegovoj glavi. Sagnuo se i tanjir se smrskao uza zid. „Nisam se jajebala s nekim drugim dve sekunde posle raskida!"

Posegnula sam za čašom kako bih ga gađala, ali Brejden mi je prikovaočlanke uz bokove i telom gurnuo moje uz radnu površinu. Borila sam se iz sve

215

snage, ali prejak je.„Pusti me!" zajecala sam. „Samo me pusti. Mrzim te. Mrzim te!"„Pst. Pst, Džoslin", rekao je umirujuće i nagnuo glavu prema mom vratu.

„Pst, ne govori to", zamolio je. „Ne govori to. Nisam tako mislio. Lagao sam. Biosam ljut. Bio sam jebena budala. Lagao sam. Bio sam kod Elodi sinoć. Možeš daje zoveš i pitaš ona će ti reći istinu. Znaš da ti nikad ne bih uradio ono što sumeni uradili."

Njegove reči su se probile kroz moju histeriju. Prestala sam da se otimam ipočela da se tresem.

„Molim?"Brejden se malo odmakao kako bi me pogledao bledoplavim ali veoma

iskrenim očima.„Lagao sam. Nisam bio ni sa kim. Nije bilo nijedne druge otkako smo počeli

da se viđamo."Nos mi je zapušen od tolikog plakanja, te sam zvučala kao

petogodišnjakinja kad sam promrmljala:„Ne razumem."„Mala", nežnost mu se vratila u glas, iako su mu oči i dalje zlovoljne,

„pobesneo sam sinoć kad si me ostavila. Otišao sam kod Elodi jer sam znao dane spava od brige za Eli i hteo sam da vidim je li dobro. Videla je da nešto nije uredu čim sam ušao. Ispričao sam joj šta se desilo i ona mi je otkrila šta ti je reklana venčanju i da si zbog toga izgledala kao da te je ošamarila. I da je shvatilakoliko je pogrešila kad nas je videla kako plešemo." Pustio mi je članke i zavukaomi ruke u kosu pa mi zabacio glavu kako ne bih skrenula pogled. „Cele noći samneprestano premotavao poslednjih šest meseci i znam da me lažeš. Znam da mevoliš, Džoslin, zato što nema jebene šanse da te ovoliko volim a da ti ne osećašisto. To je nemoguće."

Srce mi je tutnjalo dok sam pokušavala da progutam strah koji mi je grebaogrlo.

„Pa, šta je onda sve ovo značilo, dođavola?"Stegao mi je potiljak i približio glavu mojoj, očiju i dalje tamnih od gneva.„Nisi nedostojna poverenja, nisi hladna i nisi kučka. Imaš... probleme.

Shvatam to. Svi imamo probleme. Ali kad sam shvatio da me lažeš, počeo samda uviđam i zašto to radiš. Mishš da mi se nisi prepustila. Misliš da imašvremena da se povučeš i pretvaraš se da se među nama nije desilo ništa zato štočeš tako moči, ako mi se ikad išta desi, da ubediš sebe da ti nije stalo i da nepatiš."

216

Zaboga, sad je i prokleti psihić.„Đavolski si dobro glumila da ne osećaš ništa. Zato sam te jutros povredio

kako bih dobio dokaz da lažeš."Prikovala sam ga pogledom koji poručuje da bih mu najradije otkinula jaja.,,I zato si mi rekao da si spavao s drugom?"Klimnuo je glavom i pomirljivo mi okrznuo usne svojima.„Izvini, mala. Uradio sam to kako bih saznao istinu... ali, iskreno govoreći, i

kako bih te povredio onako kako si ti mene sinoć povredila." Pogled mu seispuni kajanjem. „Stvarno mi je žao. Ne želim nikad više da zbog mene imaštakav izraz ili da zaplačeš, kunem se. Ali istina je da si zaplakala. Plakala si zatošto te je strahovito pogodila pomisao da sam ti to uradio. Voliš me."

Pokušala sam da priberem misli, raspršene usled strave. Moram da sesuočim s previše toga, da razgovaram o previše toga, ali sve to mora da čeka jersmo potrebni Eli.

„Prvo, to je najgovnarskija stvar na svetu koju si mogao da uradiš. Drugo,ne možemo sad da se bavimo time."

„Nećemo izaći iz ove kuhinje dok mi ne priznaš da me voliš."„Brejdene, stvarno sam to mislila." Odgurnula sam ga. Pustio me je, mada

se nije odmakao. „Raskinula sam vezu. Neću se predomisliti."Pogledao je u tavanicu i videla sam kako se trudi da ne izgubi strpljenje.

Napokon se ponovo zapiljio u mene. Zaigrao mu je mišić na bradi.„Zašto nećeš?" procedio je.Ne mogu da mu objasnim. Samo će naći način da me ubedi u suprotno, a ja

samo... ne!„Zato što neću. Slušaj, očekuje nas naporan dan a možda nam predstoje još

teži meseci pa samo... odustani."„Dobro." Podigao je ruke i odstupio. Taman sam htela da odahnem kad je

ponovo progovorio. „Zasad."O dođavola. „Molim?"Osmehnuo mi se umornim osmejkom kojim je hteo da pokaže dečačku

nestašnost, ali je bio preumoran i previše zabrinut za to.„Volim te. Moja si. Ubiću bilo kog mamlaza koji pokuša da te odvoji od

mene. Dakle, evo kako će biti: Eli je na prvom mestu. Dok se budemo starali onjoj, možeš da budeš svojeglava koliko hoćeš i da se pretvaraš da smo raskinuli.Čak ću te pustiti da to radiš. Ah biću ovde svakog dana i pokazivati ti štapropuštaš."

217

ne marim. Jednim delom sam poražena strahopoštovanjem. Drugim delom samneopisivo uplašena. Ali uporno držim oba osećanja na povocu.

„Jesi li lud? Neću se predomisliti."„Hoćeš." Brejden uzdahnu. „Bićemo potrebni jedni drugima u ovoj situaciji.

Svi mi. Ali ako to ne možeš da prihvatiš, grubo ću igrati. Uradiću sve što jepotrebno. Nekim postupcima ću te frustrirati, drugima te uzbuđivati, a nadamse da ću te nekim stvarno nervirati."

„Ti jesi lud."„Nije." Okrenuli smo se i ugledali Eli na vratima. Na sebi ima bademantil, a

na licu joj je slab, iscrpljen ali odlučan osmeh. „Bori se za ono što želi."„Nije jedini." Čula sam Adamov glas kad su se ulazna vrata otvorila i

zatvorila. Eli se okrenula i pogledala niz hodnik.Čuli smo bat koraka i onda se stvorio pored nje.Pobogu, izgleda užasno. Nikad nisam videla Adama neobrijanog, a priđe je

obukao otrcanu majicu, jaknu i farmerke koje su videle bolje dane. Podočnjaci suravni Brejdenovim i očajanje mu izbija iz svake pore.

Adam je uhvatio Elinu ruku i prineo je usnama, zažmurivši uz njenu kožu.Kad je otvorio oči, u njima sam videla suze. Grlo mi se steglo. Eli je zadržala dahkad ju je povukao za ruku kako bi se okrenuli prema Brejdenu. Adam odjednomizgleda bolesno.

„Moram da ti kažem nešto."Brejden prekrsti ruke na grudima i namršti se.„Hajde."Adam kao da je skupljao hrabrost, ali videla sam odlučnost u njegovim

očima i divila mu se zbog toga.„Ti si mi kao brat. Nikad ne bih učinio ništa da te povredim. Znam da nisam

čovek koga bi neko smatrao dobrim izborom za svoju mlađu sestru, ali volimEli, Brejdene. Volim je već duže vreme i ne mogu da budem bez nje. Ionako samprotraćio previše vremena."

Eli i ja smo zadržale dah dok su se najbolji prijatelji odmeravali.Brejden je pogledao Eli. Izraz mu ne odaje ništa. Bože, baš ume da bude

zastrašujući seronja kad hoće.„Voliš li ga?"Adam ju je pogledao i ona mu je stisla ruku. Slabašno se osmehnula pa

okrenula prema bratu.„Da."Brejden sleže ramenima i nehajno poseže za čajnikom.

218

,,I bilo je krajnje vreme. Glava me je bolela od vas dvoje."Zinula sam zajedno s Adamom i Eli. Brejden mi nijednom nije nagovestio

da zna šta se dešava između Adama i Eli. Pokvareno đubre.„Stvarno si sveznajući davež", izjavila sam i drsko se očešala o njega. Brzo

sam se zaustavila pored Eli i Adama da kažem: „Drago mi je zbog vas". A ondasam požurila prema kupatilu da pobegnem od umišljenog, nepokolebljivogBrejdena, koji sve mora da zna.

Čula sam njegov tih, promukao smeh. Divan glas mi je odjeknuo u glavikad je odgovorio

„Stvarno me voli".

219

DVADESET TREĆE POGLAVLJE

li nije htela da pravi dramu zbog odlaska u bolnicu te je dozvolilasamo Elodi i Klarku da pođu s njom kod neurologa. Iznenadila sam

se što je pregled zakazan za nedelju, ali Brejden se umešao i upotrebioblagoglagoljivost pre će biti da je režao i povukao nekoliko veza pošto poznajenekoga u bolničkom odboru kako bi neurolog što pre primio njegovu sestru.

Elodi i Klark su je pokupili, ostavivši Hanu i Deklana kod nas. Otad jeprošao jedan sat. Brejden i Adam nisu otišli. Svi smo sedeli u dnevnoj sobi, zuriliu sat, zurili u naše telefone. Ustala sam da piškim. Brejden je napravio još kafe.Adam se nije ni pomakao.

Dva sata kasnije, Hana se priljubila uz mene. Brejden je gledao Deklana, kojije zaspao na drugoj naslonjači, a Adam je toliko čvrsto žmurio da je čak i Hanaprimetila i nagla se da mu stisne ruku. Adam joj se zahvalno osmehnuo, a ja samjoj poljubila svilenkastu kosu, stegnutog srca jer je prava dušica kao i ona zbogkoje svi brinemo.

Ulazna vrata se otvoriše.Svi smo skočili. Pa, Deklan nije. Omamljeno se probudio i pre je pao na

noge nego što je skočio.Elodi je prva ušla u dnevnu sobu, ali nisam mogla da joj pročitam izraz.

Pogledala sam iza nje i videla Klarka s rukom oko Elinih ramena. Kunem se dasam se jedva uzdržala da ne zaplačem.

„Šta je bilo?" Adam je pošao prema njoj i Klark ju je odmah pustio.Eli se naslonila na njega i kolebljivo se osmehnula.„Hajde da sednemo. Objasniću vam."„Skuvaću nam čaj." Elodi klimnu glavom i izađe iz sobe, a mi posedasmo na

ivice sedišta.Eli je duboko uzdahnula.„Dobra vest je da je tumor u stvari velika cista s dva mala tumora. Nalazi se

na površini s gornje desne strane mozga i mogu sve da odstrane. Doktor Danammisli da je sva verovatnoća da su tumori dobroćudni. Veruje da je cista tu većneko vreme i da je postepeno rasla. Očigledno je da mora da se odstrani.Zakazao mi je operaciju za dve nedelje i onda će poslati tumore na biopsiju." Elise osmehnula i usne su joj blago zadrhtale. „Malo se plašim operacije, ali doktorDanam je veoma siguran. Kaže da je opasnost od operacije oko dva odsto kao ida je veoma mala šansa da je ijedan tumor kancerogen."

E

220

Kao jedno, svi smo odahnuli. Olakšanje nas je savladalo poput velikogtalasa koji nas umalo nije oborio sa sedišta. Brejden je pritrčao sestri pre nego štoje iko drugi stigao i grlio je sve dok nije rekla da ne može da diše. Klark je uveriopospanog Deklana da će Eli biti dobro. Brejden je konačno pustio mlađu sestru iglasno je poljubio u čelo. Pre nego što je stigla da povrati dah, Adam je dotrčaodo nje i poljubio je u usta pred svima. Bio je to pravi poljubac. Odvažno.

„Pa, bilo je vreme", primeti Klark i uzdahnu.Eli se nasmeja uz Adamove usne zbog toga. Izgleda da je tek sad shvatila da

sam sve vreme bila u pravu. Ona i Adam nisu bili suptilni poslednjih nekolikomeseci.

„Šta je smešno?", upita Elodi, koja se vratila u sobu.Iskoristila sam priliku da privučem Eli u zagrljaj.„Najgora dvadeset četiri sata posle zaista dugog vremena, drugarice moja."Odmakla se da me pogleda.„Žao mi je što si prošla kroz to."„Što se izvinjavaš? Nisi ti kriva. Samo mi je žao što te je sve to zadesilo."

Duboko sam uzdahnula pa pogledala čaj i kafu na poslužavniku. Uputila samElodi molećiv pogled i rekla: „Mislim da to nije dovoljno jako."

Izvila je obrvu.„Imate li išta jače u kući?"„Nemamo." Pogledala sam Eli. „Ali ima jedan pab samo nekoliko ulaza niže

u kome nismo nikad bile. Možda je sad trenutak. Verujem da tamo imaju neštojače."

„Meni to zvuči dobro", reče Eli.,,I meni", složi se Klark.,,S decom smo", pobuni se Elodi.Uzela sam tašnu sa stočića.„Mogu da uđu u pab ako su u društvu odraslih. Neka popiju koka-kolu."Elodi nije izgledala sigurno.Ohrabrujuće sam joj se osmehnula.„Samo jedno piće. I to slavljeničko."„Klark može da popije jedno piće. A ja ću da vozim do kuće", popusti Elodi

i svi pokupismo stvari.Elodi i Klark su prvo izveli decu. Adam je zagrlio Eli i ona se priljubila uz

njega. Izgleda neverovatno srećno za nekoga ko će se podvrgnuti velikomhirurškom zahvatu za dve nedelje. Ali poslednja dvadeset četiri sata smo

221

verovali da ima rak a sad smo otkrili da ga verovatno nema... i, naravno,konačno ima Adama.

Brejden i ja smo ostali na začelju i stekla sam uvid u to šta je malopre mislio.Očešao me je prstima po krstima tobože da bi me izveo toliko namerno da nije nismešno.

Zna koliko sam tamo osetljiva.Pokušala sam da suzbijem žmarce dok sam se okretala da zaključam vrata,

ali Brejden mi je stao na put, te smo se sudarili.„Izvini." Podsmehnuo se i pomerio toliko sporo da su nam se grudi očešale.Osetila sam kako mi se bradavice krute. Vrelina mi prostruji među nogama.

Dobacila sam mu žežući pogled.„Kako da ne."Brejden se tiho nasmejao kad sam se nagla da zaključam vrata. Osetila sam

kako njegova senka pada na mene. Podigla sam pogled udesno i videla njegovuruku na dovratku blizu moje glave. Okrenula sam se da ga pogledam, ali on sesamo obavio oko mene.

„Treba li ti pomoć?"Zaškiljila sam.„Odbij pre nego što ti pretvorim jaja u privezak za ključeve."Videla sam da se zaista trudi da ne prasne u smeh. Nažalost, nije se

dovoljno trudio.„Mala, moraš da znaš da te samo još više volim kad govoriš takva sranja."„Trenutno zvučiš kao zaista loš negativac ili progonitelj."„Baš me briga kako zvučim sve dok deluje."„Ne deluje."„Urodiće plodom za nekoliko dana." Brzo me je poljubio u obraz i naglo se

povukao pre nego što sam ga ubila.„Hajde, vas dvoje", pozvala nas je Eli, koja je stajala nešto dalje uz pločnik.

Elodi, Klark i deca su već ušli. „Šta radite toliko?"„Džoslin me je upravo molila da se kresnemo, ali rekao sam joj da je ovo

veoma neprikladan trenutak", odgovorio je Brejden glasno, na šta se jedanprolaznik nasmejao.

Besna na njega iz više razloga, požurila sam prema pabu.,,U redu je, srce", odgovorila sam jednako glasno. „Imam igračku koja

ionako odradi posao bolje od tebe." Uletela sam u pab, gde ne može da me gnjavipred decom.

Iako je nezrelo i da, veoma neprikladno s obzirom na to zašto idemo

222

Na piće nehotice sam bila zadovoljna što je napokon moja poslednja.

Priznajem. Velika sam kukavica.Nisam se našla s Rijan i Džejmsom u utorak. Umesto toga sam joj u mejlu

objasnila šta se desilo s Eli i rekla kako trenutno neću da je ostavljam samu. Akoje Rijan pomislila da je čudno što nisam mogla da odvojim dva sata kako bih senašla s njom, nije rekla ništa. Ako je pomislila da je čudno što joj šaljem mejlumesto da je pozovem, nije rekla ništa.

A zapravo gotovo da nisam ni videla Eli poslednjih nekoliko dana zato štose Adam praktično preselio u njenu spavaću sobu i izlazili su samo daprezalogaje nešto i odu u kupatilo.

Nisam htela da se vidim s Rijan i Džejmsom. To je istina.A zašto?Ne tako davno sam osula drvlje i kamenje preko telefona na Rijan zato što je

pobegla od Džejmsa pošto ne zna šta im budućnosti nosi. A zaista nisamraspoložena da slušam pridiku od nje zbog toga što sam raskinula s Brejdenom išto sam prava licemerka.

Moja priča s Brejdenom potpuno je drugačija. Jeste.Stvarno.Dobro samo se plašim. Ne. Prestravljena sam. I imam pravo da budem.

Samo treba da se setim kako sam reagovala na sve što se desilo s Eli da bihshvatila kako bi Brejdena očekivao težak, neurotičan život sa mnom. Pored toga,život mi je bio mnogo mirniji bez njega. Retko sam brinula zbog bilo čega,osećanja su mi bila prilično ujednačena i imala sam, ako ne mir, onda bar tišinu.Veza s Brejdenom je burna i, kad bolje razmislim, iscrpljujuća. Ako oduzmemneverovatan seks, ostaje samo gomila ružnih osećanja. Briga da ću mu dosaditi iprestati da mu se sviđam. Ljubomora nikad nisam bila ljubomorna dok nisamupoznala Brejdena, ali sad oštrim kandže čim vidim kako neka devojka očijuka snjim. Strah za njega kao da ne moram dovoljno da brinem o sebi, sad mi jeprokleto stalo do toga je li on srećan i zdrav. Čak mi je više stalo do njega negodo sebe. A to uopšte nije kul.

Sviđala mi se Džos pre Brejdena.Ona je bila odlučna, hladna i nezavisna.Džos posle Brejdena je sentimentalna smotanuša.Ne pomaže mi što se Brejden drži svoje reči. Dolazi u stan kad god može i,

iako sam mu rekla da je Eli veoma zauzeta, bleji kod nas.

223

„Prala sam posuđe i đubre mi se prikralo i zagrlilo me. I poljubio me je.Ovde." Ljutito sam pokazala na vrat. „Zar ne mogu da ga osude?"

Doktorka Pričard otpuhnu.„Zato što te voli?"Zgađeno sam odmahnula glavom.„Doktorko Pričard", prekorila sam je blago, „na čijoj ste strani?"„Na Brejdenovoj."

U četvrtak veče, dva dana posle Božića, menjala sam kolegu u klubu. Elinaoperacija je za tri dana.

Nedelja je bila iscrpljujuća jer sam izbegavala Brejdena i pokušavala daohrabrim Eli kad god bi provirila iz sobe. A nije lako izbegavati Brejdena. Darenje dao otkaz jer mu je žena zatrudnela i zahtevala da nađe normalan posao oddevet do pet, te mu je Brejden našao posao menadžera u jednom gradskomhotelu u vlasništvu njegovog prijatelja. Iako je morao da obučava novogmenadžera Vatre, Brejden je ipak nalazio vremena da dođe kako bi mi smetao.Desilo se ono za sudoperom zbog čega sam možda preterano burno reagovalajer me je podsetilo na moje roditelje; ušao je u kupatilo dok sam se tuširala da bime pitao gde je daljinski, ručao je bez majice rekao je da se „slučajno" poliokafom i stavio majicu u mašinu i bilo je mnogo trenutaka kad me je samo gledaobez ikakvog razloga. Kunem se da su mi gaćice spadale zbog njegovogponašanja. Samo me je korak delio od popuštanja kad je odstupio.

Naravno da ionako ne bih popustila.Zato što sam mogla da vidim širu sliku.Počeo je da se povlači nekoliko dana pre Božića i ponašao se veoma

pristojno na badnjoj večeri kod Eline porodice. Jedina neprijatnost je bilarazmena poklona. Oboje smo kupili poklone pre raskida, te su oni imali većeznačenje od nečega što bi dva obična prijatelja dala jedno drugome. Brejden mi jenabavio potpisan primerak moje omiljene knjige mog omiljenog pisca. Kako li jeto izveo pojma nemam. O, jesam li spomenula i tanku dijamantsku narukvicu?Aha. Ja sam mu kupila prvo izdanje njegove omiljene knjige Sunce se ponovo rađaErnesta Hemingveja. To je najskuplji poklon koji sam ikome dala, ali vredelo jezbog njegovog osmeha kad ga je otpakovao.

Sranje.Jebeno sranje.

224

Možda sam očekivala da udvostruči trud posle toga, ali Brejden je uradiosuprotno od toga i samo... nestao.

Zapitala sam se je li mu to nova taktika.Zato sam bila podozriva kad nije došao u klub s Eli i Adamom u četvrtak.

On ih je dovukao prošle nedelje kad sam prihvatila dodatne smene pošto je Elizahtevala da malo izađem iz stana mislim da sam se vrzmala oko nje a on jesedeo na kauču prekoputa šanka, tačno u mom vidnom polju. Naizmenično meje gledao i očijukao s lepim devojkama. Pretpostavljam da je na to mislio kad jeobećao da će me nervirati.

Zato sam se iznenadila što nije došao u četvrtak.Eli je još bila budna kad sam se vratila s posla. Izašla je iz sobe i tiho

zatvorila vrata za sobom.„Adam spava", prošaputala je i ušla za mnom u dnevnu sobu.Osmehnula sam joj se preko ramena.„Nije ni čudo. Mora da si iscedila jadnička."Eli je prevrnula očima i bacila se na kauč pored mene.„Uopšte nije tako. Pa... možda." Pocrvenela je i oči su joj blesnule od sreće.

„Mnogo pričamo. Izglađujemo sve one nesporazume. Izgleda da je već nekovreme zaljubljen u mene."

„Ma nije valjda."„Baš si smešna."„Kad smo kod smešnog, Brejden večeras nije došao u klub."Pomno me je pogledala.„Pomagao je novom menadžeru. Jesi li razočarana što nije došao?"„Nisam", odgovorila sam brzo. Verovatno prebrzo. Prokletstvo, nedostaje

mi Džos pre Brejdena. „Primetila sam manjak sujete u klubu i zapitala se gde li jeBrejden."

Nije se nasmejala. Uputila mi je majčinski pogled neodobravanja.„Brejden je u pravu. Voliš ga. Zašto ga onda vrtiš? Uživaš li u tome što te

juri? Je li to posredi?"Izvila sam obrvu.„Ti tumori su izvukli tvoju razdražljivost na površinu, a?"Namrštila se.„Je li prerano za šale o tumorima?"Zaškiljila je.„Postoji li vreme za šale o tumorima?"„Nikad, Džos. Nikad."

225

Lecnula sam se.„Izvini. To je bilo pokvareno."„Nije. Pokvareno je što koristiš moje tumore da bi promenila temu. Mnogo

te volim, Džos, ali volim i svog brata. Zašto mu to radiš?"„Ne radim mu to. Činim to radi njega." Okrenula sam se prema njoj i

iskreno je pogledala ne bih li je naterala da shvati. „Ne umem dobro da se nosims lošim događajima. Ne ponosim se time, ali je tako. Seti se samo kako sam teostavila kad sam ti bila potrebna. Kad sam bila potrebna Brejdenu."

„Ali vratila si se", istakla je. „Tad si bila u šoku, ali otad si neprestano uzmene."

„Brejden me je naterao na to", priznala sam. „Morao je da mi utuvi malopameti u glavu. Tad sam shvatila da ne mogu zaštititi sebe ni ljude oko mene odloših stvari. Očigledno me loša sreća prati, te će se verovatno nešto dogoditi. Akad se to desi, ne jamčim da neću odlepiti. Prosto ne mogu to da uradimBrejdenu. Život bi mu bio nestabilan sa mnom, a on zaslužuje devojku s kojomće naći mir posle pakla koji mu je priredila ona kučka od njegove bivše žene."

„Džos, pričaš kao da si neka lujka. Nisi. Tvoj jedini problem je što nećeš daprihvatiš ono što se desilo tvojoj porodici i da se suočiš s tim."

Udarila sam glavom u kauč.„Zvučiš kao doktorka Pričard."„Ko?"„Moj psihijatar."„Ideš kod psihijatra? Zašto to ne znam?" Udarila me je po ruci.„Hej." Trgla sam se i uzmakla od nje.„O tome ti pričam." Eli se naljutila. Oči joj sevaju kao Brejdenu kad

pobesni.„Ja sam ti najbolja drugarica i nisi mi rekla da ideš kod psihijatra. Zna liBrejden?"

„Da", odgovorila sam kao nabusita tinejdžerka.„Pa, i to je nešto." Odmahnula je glavom s nevericom. „Moraš početi da se

suočavaš s gubitkom porodice, Džos. Mislim da ćeš tad shvatiti da sve ostalo nijetoliko krupno i poražavajuće. I shvatićeš da možeš biti s Brejdenom. Ne morašda ga štitiš od sebe. On je odrastao čovek i očigledno o tebi zna mnogo više odmene. Čudo da još želi da bude s tobom."

,,Ha-ha. Stvarno zvučiš kao doktorka Pričard."„Potpuno sam ozbiljna, Džos. Mislim da moraš prestati da se glupiraš."„Ne glupiram se." Pomno sam se zagledala u nju jer sam primetila nešto u

226

Potrajalo je nekoliko trenutaka, kao da nije sigurna treba li da mi kaže onošto joj je na umu. Odjednom me školi strašan predosećaj.

„Adam i ja smo danas izašli na ručak."„Znam. Bila sam ovde i buljila u rukopis koji danima nisam takla."„Pa." Eli nije htela da me pogleda u oči. „Našli smo se s Brejdenom i poveo

je novog menadžera Vatre."„Pa?"Pogledala me je u oči i napela sam se zbog brige u njima.„Nova menadžerka se zove Ajla. Visoka je metar sedamdeset i nešto, veoma

je lepa, a pride je pametna i duhovita."Čini mi se da sam osetila kako mi srce tone u stomak.„Džos, mislim da se dopadaju jedno drugom." Odmahnula je

glavom.„Nisam htela da verujem u to, ali flertovali su i Brejden je bio... veomapažljiv prema njoj. Delovali su... blisko."

Ljubomora je ružna a boli gotovo koliko i slomljeno srce. Znam to jer samosećala i jedno i drugo istovremeno. Čini mi se da mi je neko rasporio grudigolim rukama, izvadio mi srce i pluća i na njihovo mesto stavio hrpu kamenja.Zagledala sam se u jelku dok su mi se misli rojile. Zato ga nema u poslednjevreme.

„Džos?" Eli me je dotakla po ruci.Pogledala sam je, odlučna da ne zaplačem. Tužno sam joj se osmehnula.„Izgleda da sam sve vreme bila u pravu."Eli odmahnu glavom.„Ne, to je dobro." Ustala sam. Moram da budem sama. „Raskinula sam s

njim jer zaslužuje da nađe pristojnu i normalnu devojku. A sad ne mora da megrize savest jer sam sve vreme bila u pravu. On me ne voli. Ne može da ti sesviđa neko drugi odmah posle raskida s ljubavlju tvog života, je l' tako? To jedobro." Pošla sam prema vratima. Čula sam kako Eli ustaje s kauča.

„Ne!", prosiktala je. „Nije tako i nisam ti zato rekla." Izašla je za mnom uhodnik, ali nisam je slušala jer mi je krv hučala u ušima. „Džos,.rekla sam ti kakobi prestala da se glupiraš i pomirila se s njim. Slušaj, možda sam..."

Zatvorila sam joj vrata ispred nosa.„Džos." Pokucala je.„Laku noć, Els!"„Sranje", promrmljala je. A onda su joj se koraci udaljili.Pokušala sam. Zaista jesam. Ali nisam mogla da zaustavim suze kad sam se

sklupčala na krevetu.

227

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

lina operacija je sutra."Doktorka Pričard klimnu glavom.

„Jesi li nervozna?"Klimnula sam glavom dok mi se stomak uvrtao.„Njen hirurg ima odlične preporuke i prilično je uveren da je reč o rutinskoj

operaciji, ali ipak sam zabrinuta."„To je prirodno."Polako sam izdahnula, a onda se slabašno osmehnula.„Rezervisala sam kartu za Virdžiniju krajem januara. Otići ću tamo kad

proteknu dve nedelje kućnog oporavka."Obrve samo što joj nisu dotakle kosu.„Stvarno? Šta te je navelo na to?"Elina hrabrost i Brejdenov oporavak. „Brejden je upoznao neku devojku, baš

kao što sam htela. Ali Eli mi je ulila hrabrost. Ona je izuzetno hrabra. Sinoć smorazgovarale i, iako je očekuje operacija mozga, ona je brinula zbog mene, brinulada se nikad neću izlečiti ako se ne suočim s prošlošću."

Doktorka Pričard mi se tužno osmehnula.„Eli te je jednim razgovorom ubedila da uradiš ono na šta pokušavam da te

nagovorim gotovo šest meseci?"„Izgleda da nekom moraju da otkriju nešto zaista zastrašujuće i da bude

veoma hrabar kako bih se osetila kao najgora kukavica."„Moraću to da dodam svom repertoaru."Nasmejala sam se. Napeta tišina usledi za smehom.„Plašim se", priznala sam konačno. „Držim sve stvari koje su pripadale

mojoj porodici u jednom skladištu. Otići ću na njihov grob i možda napokonuraditi nešto sa svim tim stvarima."

„Nikad mi nisi rekla da čuvaš sve njihove stvari."„Da, stavila sam sve u skladište i pravila se da ne postoje."„To je stvarno dobar korak, Džos."„Da, nadam se da jeste."Namrštila se.„Brejden je upoznao novu devojku?"Potisnula sam bol.„To sam želela."

228

„Džos, znam da si to govorila sebi, ali ipak ne može da ti bude lako da gagledaš s nekom novom. Pogotovo pošto je jurio za tobom i govorio da nijeodustao."

„To je samo dokazalo da sam bila u pravu. Ne voli me."„I zasigurno se viđa s novom devojkom? Nije posredi nesporazum?"„Nije ako je verovati Eli."„Onda je put u Virdžiniju možda upravo ono što ti je sad potrebno."„O, to nije put." Odmahnula sam glavom. „Pa i jeste i nije. Mislila sam da se

trajno preselim tamo kad se uverim da će Eli biti dobro. Potražiću stan kadstignem tamo pa se vratiti u Edinburg da raščistim sve ovde..."

Doktorka Pričard odmahnu glavom.„Ne razumem. Mislila sam da ti je Edinburg dom. Mislila sam da ti je Eli

porodica."„Eli mi jeste porodica i uvek će biti." Tužno sam se osmehnula. „Ne mogu

da ga gledam s nekom drugom", priznala sam. „Iscrpljivao me je, u redu. Vi, Eli,on svi ste me iscrpljivali. Zar mislite da ne znam kako je nerazumno što sam gaoterala?" Otkrila sam kako sam povisila glas. „Znam da je nerazumno. Nisammogla da se zaustavim kao da je neko drugi bio u meni i terao ga zato što samprestravljena da ću ga izgubiti."

„Džos", doktorkin glas je blag, umirujući, „to jeste nerazumno, ali jerazumljivo. Pretrpela si strahovit gubitak kao mlada devojka. Brejden je znao štaradiš. Zato i nije odustao." *

„Odustao je čim su naišle prve duge noge."„Odlaziš li zbog toga?"„Znam da zvučim kao da sam luda. Tvrdim da ne želim da budem s njim i

onda odlepim čim saznam da ima drugu. Suština je u tome da se ništa nijepromenilo. Jedino što sad znam da ne želim da budem s njim jer me očiglednone voli kao što ja njega volim. Samo ga je uzbuđivalo što je morao da me osvaja."

„Pa, morala bih da razgovaram s Brejdenom kako bih prosudila o tome, alizaista mislim da bi trebalo da razgovaraš s njim. Moraš to da mu kažeš pre negošto odeš u Virdžiniju ili ćeš se uvek pitati, Džos. Znaš li šta je strašnije od toga darizikuješ i izgubiš?"

Odmahnula sam glavom.„Kajanje, Džos. Kajanje strahovito utiče na ljude."

229

Svi smo otišli u bolnicu s Eli. Čak i Hana i Deklan. Na smenu smo je hrabrilipre nego što su je odveli na operaciju. Adam joj je poslednji prišao i poljubio je,toliko dugačko i osećajno da bi se čak i najneromantičnijem čoveku srce istopilo.Grozno je što ga je nešto krupno poput operacije na mozgu nateralo da konačnoistupi, ali život je nekad takav. Nekima je potreban šut u dupe.

Sedeli smo u čekaonici iako su nam doktori rekli da bi bilo bolje da odemokuči i vratimo se za nekoliko sati. Niko nije želeo da ode. Sedela sam izmeđuElodi i Hane. Klark je bio prekoputa i gledao Deklana kako igra nintendo sisključenim zvukom. Brejden je sedeo između Klarka i Adama. Jedva da smoprogovorili. Donela sam kafu i sokove za decu. Odvela sam Hanu u potragu zasendvičima i pokušala da je ispitam o najnovijoj knjizi koju čita, ali nijednoj nijebilo do razgovora. Samo je Deklan pojeo ceo sendvič jer je ostalima stomak bioprepun nervoze da bi ostalo mesta za hranu.

Znate li da vreme staje u bolničkim čekaonicama? Bez šale. Prosto stane.Pogledaš na sat i vidiš daje 12.01. Čini ti se da je prošao čitav sat i vidiš da je tekprokletih 12.02.

Eli mi je sinoć lakirala nokte jer je morala da radi nešto kako bi skrenulamisli s operacije. Kad je hirurg došao do nas nekoliko sati kasnije, izgulila sam iposlednju trunku laka.

Skočili smo na noge kad je doktor Danam konačno ušao u čekaonicu.Osmehnuo nam se, umorno ali potpuno pribrano.

„Sve je proteklo veoma dobro. Odstranili smo sve i poslali tumore nabiopsiju. Odvezli su Eli na postoperativno, ali proći će još nekoliko sati dok se neprobudi iz anestezije. Znam da ste ovde ceo dan, te vam predlažem da odetekući i vratite se večeras u vreme za posete."

Elodi odmahnu glavom, očiju blistavih od brige.„Hoćemo da je vidimo."„Samo joj dajte malo vremena", odgovori doktor blago. „Uveravam vas da

je dobro. Možete se vratiti večeras. Upozoravam vas da će verovatno biti maloomamljena a desna strana lica joj je veoma natečena od operacije. To je sasvimnormalno."

Stisla sam Elodinu ruku.„Hajdemo. Spremićemo deci večeru i vratiti se kasnije."„Da, mama, gladan sam", pobuni se Deklan tiho.„Dobro", prošaputala je i dalje zvučeći neuvereno.„Hvala, doktore." Klark mu je pružio ruku i hirurg ju je prihvatio s blagim

osmehom. Pošto su se Adam i Brejden rukovali s njim, a Elodi i ja mu se

230

zahvalno osmehnule, doktor Danam nas je ostavio da se priberemo. Napetost jepopustila pošto je operacija dobro prošla, ali briga nije nestala.

Tek kad smo izašli iz bolnice i Brejden mi prišao da me zagrli, shvatila samda dugo nisam ni pomislila na svoju dramu s njim. Mislila sam samo o Eli.

Međutim, setila sam se Ajle i napela čim me je dotakao.Osetio je to i ukočio se pored mene.„Džoslin?"Nisam mogla da ga pogledam. Istrgla sam se iz njegovog zagrljaja,

iskoristivši njegovu iznenađenost, pa požurila da stignem Hanu.

Uveče nas je sestra odvela do postoperativnog odeljenja. Zavese su bilenavučene oko Elinog kreveta, a Elodi i Klark su stajali ispred mene te je nisamodmah videla. Trgla sam se kad su je tiho pozdravili i pomerili se u stranu.

Nisam očekivala da ću se toliko uplašiti.Doktor Danam je bio u pravu glava joj je veoma naduvena i desna strana joj

je pomalo izobličena, a oči su joj i dalje staklaste od anestezije. Beli zavojiobavijeni su joj oko glave i stomak mi se zgrčio kad sam shvatila da su joj danassekli mozak.

Iskrivila je usne u osmejak.„Džos." Glas joj je promukao, jedva čujan.Htela sam da pobegnem. Znam to je strašno. Ali htela sam da pobegnem od

ovog dela. Nikad se nisam dobro osećala kad neko iz mog života završi ubolnici, a kad sam videla Eli, tako ranjivu i iscrpljenu, setila sam se koliko jemalo nedostajalo da ostanemo bez nje.

Osetila sam kako je nečija šaka stegla moju i okrenula glavu. Hana meposmatra. Bleda je kao što sam verovatno i ja, a prsti joj drhte između mojih. Iona se plaši. Ohrabrujuće sam joj se osmehnula i ponadala se da sam uverljiva.

„Eli je dobro. Hajde." Povukla sam joj ruku i zajedno smo prišle krevetu.Posegnula sam za rukom koju je Eli ispružila majci i uvukla svoju šaku u

njenu, osetivši olakšanje i ljubav kad me je nežno stisla.„Jesam li lepa?", pitala je uz blago zaplitanje jezikom. Tiho sam se

nasmejala.„Uvek, draga."Pogledala je Hanu.„Dobro sam", prošaputala je.„Jesi li sigurna?" Hana se naslonila na krevet, ne odvajajući pogled od

231

zavoja na Elinoj glavi.„Aha."Još je umorna. Znam da ne smemo dugo da ostanemo. Nežno sam povukla

Hanu kako bi Brejden i Adam prišli s Deklanom. Naravno. Deklanu je izgledalakul. Pošto se Brejden pozdravio s njom, Adam nije hteo da se pomeri od nje.

Kapci su joj se sklapali.„Trebalo bi da je pustimo da se odmori", reče Klark tiho. „Vratićemo se

sutra."„Els", promrmlja Brejden i ona otvori oči. „Idemo. Vratićemo se sutra."„Dobro."Adam je uzeo stolicu iz drugog kraja sobe i spustio je pored njenog kreveta.„Ja ću ostati."Svi smo klimnuli glavom, ne želeći da se raspravljamo kad smo videli da je

odlučno stegao bradu. Tiho smo se pozdravili i izašli. Brejden i ja smo bili nazačelju dok smo ozbiljno izlazili iz bolnice.

„Izgledala je majušno", primeti Brejden promuklo. „Nisam očekivao da ćetoliko loše izgledati."

„Otok će splasnuti."Pomno me je pogledao.„Jesi li dobro?"„Jesam."„Ne izgledaš tako."„Dan je bio naporan."Zaustavili smo se iskreno, ne znam gde. Bolnica je pomalo zbunjujuća, s

mnoštvom malih parkirališta, različitih ulaza i žutih barikada. Nemam pojmagde sam dođavola. U svakom slučaju, stojimo na izlazu. Elodi je uzdahnula.

„Hoćete li vas dvoje da se vratite taksijem?"Klarkov automobil nije dovoljno veliki da svi stanemo. Mene su povezli do

bolnice, ali Brejden i Adam su došli taksijem. Verovatno bi bilo ružno dapredložim da se ja vratim s njima a da Brejden uhvati taksi.

„Uhvatiću taksi. Brejdene, trebalo bi da pođeš s njima."Znalački se podsmehnuo.„Zajedno ćemo uhvatiti taksi."Sranje.Nerado sam se pozdravila s Elinom porodicom pa sačekala da Brejden

pozove taksi. Zatim sam stala na vrata, gledajući niz ulicu.Osetila sam njegovu kolonjsku vodu kad mi je stao iza leđa. Pomerila sam

232

se s nelagodom, pokušavajući da zaboravim kako još nisam oprala posteljinu,iako sam je strgla s kreveta, zato što se na njoj oseća Brejdenov miris. Zaista samtakva devojka.

„Hoćeš li mi reći zašto me ignorišeš?", pitao je otresito, okrznuvši mi uvotoplim dahom.

Podigla sam ramena i odmakla se. Ne želim da zna kako njegov glas utičena moje telo.

„Razgovaram s tobom."„Jedva."„Imam mnogo toga na umu."„Hoćeš li da pričaš o tome?"„Kad li sam htela da pričam o tome?"Osetila sam kako mi se krv zagrejala kad se približio i spustio mi ruku niz

kuk.„Ranije si razgovarala sa mnom, Džoslin. Nemoj se pretvarati da nisi."Videla sam kako je poznati crni taksi skrenuo do našeg dela zgrade i brzo se

povukla.„Stigao je taksi." Pošla sam prema njemu.Osetila sam da se iznervirao kad smo seli u taksi. Takođe ga dovoljno dobro

poznajem da znam kako će pokušati da razgovara sa mnom makar morao da meprati do kuće. Rekla sam taksisti Džoinu adresu u Litu.

Brejden mi dobaci pogled.Slegla sam ramenima.„Zamolila me je da svratim."Postavio mi je još nekoliko beznačajnih pitanja, a ja sam još nekoliko puta

jednosložno odgovorila pre nego što je odustao. Ali prvo mi je uputioupozoravajući pogled koji poručuje da nismo završili.

Izašla sam ispred Džoine zgrade bez pozdrava i gledala kako se taksiudaljava. Pozvala sam je da vidim je li kod kuće pa se popela kod nje i provelagotovo celu noć tamo.

Bio je potreban trud kako bih izbegavala Brejdena. Zapravo, trebalo je samoda ne provodim vreme u stanu. Kao i da svakog dana taksijem sama idem daposetim Eli. Nije prošao nijedan dan da mi nije poslao poruku u kojoj je pitaohoću li da me pokupi kako bismo zajedno otišli u bolnicu. Svaki put sam uljudnoodgovarala

233

„Ne, hvala".Vreme posete bilo je posvećeno samo Eli, te sam bila bezbedna. Dobila je

zasebnu sobu, smrtno se dosađivala i očajnički želela da se vrati kući, ali morada ostane još celu nedelju. Otok se svakog dana sve više povlačio, ali videla samda je iscrpljena. Puštala je da svi a pod svi mislim na Elodi ćaskamo, dok se onaosmehivala i upijala svaku reč.

Srećom, nisam viđala tužan deo kad joj oči zasuze pošto je ostavimo. Nisamviđala taj deo jer sam uvek prva odlazila. Viđala sam pitanja ne samo u njenimočima već u očima svih kad bih to uradila. Pokušavala sam da se iskupim timešto sam joj svaki put donosila šašav poklon, ali znala sam da umire od želje dame pita šta nije u redu.

Nimalo se nisam iznenadila što me Brejden nije jurio.On je nastavio dalje te nije morao stvarno da zna zašto ga izbegavam.Ili sam bar tako mislila.Provela sam novogodišnju noć sa Džo. Rijan mi se javila. Krejg, Alister,

Elodi, Klark i klinci su mi poslali poruke.I Brejden mi je poslao poruku:Srećna Nova godina, Džoslin. Nadam se da će ti ova biti dobra, cmokKo bi rekao da poruka može biti tako srceparajuća? Odgovorila sam...

čekajte da čujete...Takođe.Da, jesam. To sam napisala. Ja sam budala.Pošto sam izbegavala stan, plivala u drugom bazenu i izbegavala teretanu u

koju smo zajedno išli, mislim da je Brejden shvatio da znam za Ajlu.Četiri dana posle Eline operacije i nekoliko dana pre nego što će je pustiti

kući, dobila sam još jednu poruku od Brejdena.Zaista moramo da razgovaramo. Svraćao sam do stana nekoliko puta, ali nikad nisi

kod kuće. Možemo li da se nađemo? cmokNisam mu odgovorila. Očigledno želi da mi kaže za menadžerku.Nije važno što mu nisam odgovorila. Sudbina je ionako udesila da se

sretnemo. Dva dana posle te poruke, ručala sam u sjajnom pabu u Grasmarketu.Htela sam da pređem most „Džordž VI" i skrenem na jug prema Forest roudu,gde je jedna kič radnjica koju Eli obožava. Tamo imaju kišobrane koji podsećajuna starinske suncobrane, a ona je dugo govorila kako će da kupi jedan, ali nikadnije stigla. Zato ću joj kupiti kišobran kao poklončić dobrodošlice.

Upravo sam pojela ručak i izašla na Grasmarket, pokušavajući da gurnemnovčanik natrag u tašnu kad sam čula glas.

234

„Džoslin?"Okrenula sam se, a srce mi je tako jako zakucalo da se otkačilo iz grudi i

potonulo u stomak Brejden je stajao ispred mene, a pored njega je visoka,prelepa plavuša. Nosi usku suknju, viktorijanski blejzer i seksi cipele s tankimpotpeticama, plava kosa joj je savršeno isfenirana a šminka besprekorna kao ilice.

Je li stvarna?Odmah sam je omrzla.„Brejdene", promrmljala sam, gledajući svugde samo ne u njega.Trebalo bi da spomenem da sam nosila farmerke s poderotinom na kolenu,

otrcanu majicu s reklamom za poznato pivo i da sam, kao i uvek, skupila kosu učvor na glavi. Nisam se našminkala.

Izgledam posrano. Zaista sam mu olakšala izbor, zar ne?„Poslao sam ti poruku", rekao je strogo i zlovoljno.Pogledala sam ga u oči.„Znam."Stegao je vilicu.Ajla se učtivo nakašljala i pokušao je da se opusti, iako nije skidao prodorni

pogled s mene.„Ajla, ovo je Džoslin. Džoslin, ovo je Ajla, nova menadžerka Vatre."Glumeći bolje nego ikad, uljudno sam se osmehnula i pružila joj ruku. Ona

mi se znatiželjno nasmešila.„Čula sam sve o tebi", rekla sam značajno.Brejden se ukočio. Ogorčeno sam mu se osmehnula i pogledom mu poručila

da, znam za nju, seronjo. Ajla se okrenula prema njemu s privlačno i veomaizazovno napućenim usnama.

„Pričao si o meni?"Nije joj odgovorio. Samo me je streljao pogledom.„Ajla, možeš li me izviniti na trenutak, molim te?"Jao.A onda čudo nad čudima: Bon Džovi mi je pritekao u spas. Promenila sam

pesmu na mobilnom.Shot through the heart, andyoure to blame. Yougive love a bad name.Da, tako sam se osećala tog dana.Brejden je izvio obrvu kad je čuo pesmu. Glupavo razgaljen osmeh mu je

zaigrao na usnama kad sam izvadila mobilni. Rijan. Hvala bogu.„Moram da se javim. Vidimo se kasnije."

235

Osmeh je brzo ustupio mesto mrštenju.„Džos..."„Rijan", javila sam se preterano veselo i mahnula Ajli, koja mi je uzvratila

nesvesna bilo čega.Rijan otpuhnu.„Zvučiš nervozno."Požurila sam pored pabova i pošla prema Kendlmejker rou, prečici do

mosta i Forest rouda.„Znaš li da ti nisam dala dovoljno dobar božićni poklon?"„Ovaj... zašto?"„Zato što si me upravo spasla. Poslaću ti nešto u znak zahvalnosti."„Ooo, čokoladu, molim te."„Dogovoreno."Pustila sam je da priča o svemu i svačemu sledećih deset minuta u

očajničkom pokušaju da otupim razdirući bol u grudima koji je Brejden izazvao.Nije dugo trajalo. Vratila sam se kući, sklupčala na neopranoj posteljini štomiriše na njega i plakala tri sata pre nego što sam se odvažila da je stavim umašinu.

236

DVADESET PETO POGLAVLJE

ožda me je grizla savest što sam ostavila Eli one prve noći pa sampreterala u spremanju stana za njen povratak iz bolnice. Oprala sam

svaki kutak, ali potisnula sam sklonost ka redu i ostavila malo krša kako biosećala da je kod kuće. Preko interneta sam naručila divnu svetlozelenuposteljinu zato što voli zelenu boju, kupila nekoliko ukrasnih jastuka i namestilajoj krevet kao za princezu. Kupila sam poslužavnik za doručkovanje koji se kačiza stranu kreveta i pomera levo-desno. Kupila sam cveće. Čokolade. Napunilafrižider njenim omiljenim sladoledom. Na noćnom stočiću ju je čekala hrpaposlednjih brojeva svih časopisa koje sam ikad videla da je čitala. Kao i nekolikoukrštenica i sudoku zagonetki. I najekstravagantnije... mali televizor s ravnimekranom i ugrađenim DVD plejerom. Verovatno je to preterano za pacijenta kojitreba da leži dve nedelje, ali nisam htela da se dosađuje.

„O bože." Eli se razrogačila kad je ušla u svoju sobu. Stajala je s rukom okoAdamovog pojasa, a Elodi, Klark i Brejden su se osmehivali. Deca su bila u školipa su propustila epizodu „Džos preteruje". Eli se okrenu prema meni. „Ti si sveovo uradila?"

Slegla sam ramenima i odjednom se osetila veoma neprijatno.„Nije ništa naročito."Eli se nasmejala i polako mi prišla.„Samo da znaš da si divna."Frknula sam.„Ako ti kažeš."„Dolazi ovamo." Obavila je ruke oko mene i uzvratila sam joj zagrljaj. Kao i

uvek, zbog njene visine sam se osetila kao devojčica koju majka grli. „Mnogo mise sviđa. Hvala."

„Drago mi je." Nežno sam se odmakla i namrštila. „Lezi."Eli zakuka.„Ovo će biti zabavno."Adam joj je pomogao da se izuje i legne, a Elodi mi je prišla.„Doktor je rekao da moraš da paziš da ne pokvasi zavoje dok se tušira."„Zasad je bolje da se kupa."„Dobro. I treba da se odmara. Može da prošeta, ali samo malo."„Razumem."„Za dve nedelje će joj skinuti zavoje."

M

237

„Dobro."„A onda ide na kontrolu za tri meseca. Ako sve bude u redu, sledeća

kontrola je za godinu dana."Namrštila sam se.„Čekajte." Uputila sam Eli osmeh pun nade. „Jesi li dobila rezultate

biopsije?"„Niko joj nije rekao?" Eli je naborala čelo dok je optužujuće gledala ostale.Brejden je uzdahnuo.„Možda bismo joj rekli da nas nije izbegavala."„Hej!" Mahnula sam. „Rezultati, molim vas."Eli se široko osmehnula.„Dobroćudni."Klonula sam od olakšanja što su se predviđanja doktora Danama pokazala

kao tačna.„To je zaista trebalo da bude uvodna rečenica."„Izvini."„Aha." Dobacila sam pogled Elodi. ,,A postskiptum glasi da ću se zaista

dobro starati o njoj." Pogledala sam Adama, koji je seo na krevet pored Eli. „Akomi zaljubljeni dečkić dozvoli."

Adam se namrštio.„Prestar sam da me zoveš zaljubljeni dečkić."„Meni se sviđa." Eli se nestašno osmehnula.„Onda neka bude zaljubljeni dečkić."„Pa, mislim da ću skuvati kafu svima pre nego što povratim po Elinoj novoj

posteljini", našalila sam se i pošla prema vratima.Brejden je stao ispred mene, bezizražajnog pogleda.„Moramo da razgovaramo." Okrenuo se i izašao iz sobe, a ja nisam imala

izbora osim da pođem za njim.Zatekla sam ga u svojoj sobi. Čim sam ušla, prošao je pored mene i zatvorio

vrata.„Mogli smo da razgovaramo u dnevnoj sobi", rekla sam razdražljivo,

ozlovoljena što je na mestu gde toliko uspomena živi. Pored toga, uvek me jeporažavalo njegovo prisustvo u mojoj sobi.

Umesto odgovora, približio mi se. Zaustavio se tek kad je među namaostalo samo dva-tri centimetra. Htela sam da uzmaknem,ali nisam želela da mupružim to zadovoljstvo. Prkosno sam ga pogledala, a on je malo pognuo glavukako bi me pogledao pravo u oči.

238

„Pokušao sam da ti dam malo prostora, ali ovo je besmisleno."Trgla sam glavu.„Molim?"Divne oči mu se od besa pretvoriše u proreze.„Nikad nisi kod kuće. Viđaš li se s nekim drugim? Zato što se kunem

bogom..."Bes ne može da opiše ono što sam osetila.„Je l' me zezaš?", povikala sam, zaboravivši na publiku niz hodnik.„Pa, šta se dešava, dođavola?"Drhtavo sam udahnula ne bih li se smirila.„Ti si seronja. Uđeš ovamo i optužiš me da se viđam s nekim tebi iza leđa

dok ti tucaš novu menadžerku svog noćnog kluba."Sad je Brejden zapanjeno trgao glavu a pogled koji mi je uputio? Pa, recimo

samo da mi nije na lep način stavio do znanja kako misli da nemam dve čiste uglavi.

„Ajla? Misliš da tucam Ajlu? Ne mogu da verujem u ovo."Dobro. Sad sam se potpuno zbunila. Prekrstila sam ruke na grudima ne bih

li izgledala kao da vladam situacijom.„Eli mi je sve ispričala."Doslovno je zinuo. Bilo bi smešno da mi se sve vreme nije činilo da imam

nož u utrobi.„Eli? Šta ti je Eli tačno rekla?"„Našli ste se na ručku. Rekla mi je da ste se vas dvoje našli s njom i

Adamom na ručku i da ste očijukali kao ludi."Sad je Brejden prekrstio ruke na grudima, a meka tkanina se napela preko

njegovih bicepsa. Pred očima sam ga videla nad sobom kako mi pritiska člankena dušek, kako mu se mišići na rukama pomeraju dok se iznova i iznova snažnozariva u mene.

Pocrvenela sam i izbacila tu sliku iz glave.Sranje.„Eli ti je rekla da je ručala sa mnom i Ajlom i da sam očijukao s njom?" pitao

me je polako kao da sam umno poremećena.„Da", odgovorila sam kroz stisnute zube.„Kunem se bogom da bih je ubio da upravo nije imala operaciju na mozgu."Zatreptala sam.„Molim?"Načinio je još jedan korak, te sam ustuknula kako mi se grudi ne bi spljoštile

239

uz njega.„Nikad nisam ručao s Ajlom i Eli. Upoznale su se kad je s Adamom svratila

u klub da mi donese USB memoriju koju sam zaboravio u stanu. Videle su se nadve sekunde."

Počešala sam se iza uva. Ne sviđa mi se šta ispadam u svedu tih novihpodataka.

„Zašto bi mi to rekla?"Brejden je duboko uzdahnuo i okrenuo se, nervozno prošavši rukom kroz

kosu.„Ne znam. Možda zato što sam joj rekao da ću pribeći novoj taktici da te

povratim i dati ti malo prostora, a Eli je mislila da to nije pametno. Očigledno jemislila da je ljubomora sledeći korak." Odmahnuo je glavom i nedokučivo mepogledao. ,,I očigledno je pogrešila."

Posmatrala sam ga dok je hodao tamo-amo po mojoj sobi, pokušavajući dapribere misli dok sam se trudila da prihvatim činjenicu da nije u novoj vezi. Ali idalje ne shvatam zašto me je Eli onako povredila. Takođe sam se zapitala kad jepostala tako dobra lažljivica. Očajno je lagala kad sam je upoznala.

Oh.Jesam li ja kriva?,,I dalje ne shvatam. Upoznala sam Ajlu, druškane, i ona je upravo tvoj tip.

Svakako je flertovala s tobom."„Zašto ti je stalo do toga?" Osmehnuo se i prešao rukama po mojoj polici za

knjige. „Rekla si da ne želiš..." Zaćutao je i telo mu se iznenada napelo.„Šta je bilo?"Pognuo je glavu i uzeo nešto s police pa se okrenuo prema meni s

optužujućim pogledom.„Ideš nekud?" Podigao je kartu za Virdžiniju koju sam skinula s interneta i

odštampala.Mozak i osećanja su mi još bili uskomešani zbog ovog novog saznanja, te

sam rekla prvo što je uslovno tačno.„Idem kući."Znala sam da je to loše. Znala sam da je loše jer Brejden nije odgovorio.

Samo što me nije zavitlao kroz zid pogledom koji ne želim nikad više da vidim unjegovim očima pa se okrenuo i zalupio vrata za sobom.

Bez svađe. Bez rasprave.Ponovo mi se plače. Čim sam počela da popuštam suzama posle godina

savlađivanja, izgleda da ne mogu više da ih zaustavim. Usne su mi se tresle i

240

zagrlila sam samu sebe kako bih sprečila drhtaje koji su mi prolazili telom.Deset minuta kasnije, dovoljno sam se smirila da skuvam kafu i odnesem je

u Elinu sobu. Brejden je sedeo u uglu i nije me ni pogledao.Suvišno je reći da smo stvorili veliku napetost u Elinoj sobi. Svi su čuli da

smo se svađali i da je Brejden gotovo izvalio vrata sobe kad ih je tresnuo. Bilo jeneprijatno.

Konačno je shvatio da njegovo neraspoloženje kvari Elin slavljeničkipovratak kući pa je ustao, poljubio je u čelo i rekao da će je kasnije obići. Eli jeklimnula glavom i ujela se za usnu od brige dok ga je gledala kako odlazi.Dobacila mi je pogled kao kriva školarka, a ja sam brzo okrenula glavu.

Elodi i Klark su otišli ubrzo posle toga. Upravo sam htela da ostavim Eli sAdamom kad me je zaustavila.

„Šta se dešava s tobom i Brejdenom?"„Eli, neću da te uvlačim u našu dramu dok se oporavljaš."„Ima li to veze s onom bezazlenom laži o Ajli?"Okrenula sam se i izvila obrvu kad sam videla njen postiđen izraz.„Da. Upravo sam to saznala."Eli je pogledala Adama, koji se zbunjeno mrštio.„Uradila sam nešto loše."Klimnuo je glavom.„To sam shvatio. Šta se desilo?"„Rekla sam Džos da smo ručali s Ajlom i Brejdenom i da su se muvali."Njen dečko se trgao kao Brejden. Već sam primetila da njih dvojica često

slično reaguju. Provode previše vremena zajedno.„Nikad nismo ručali s njima. Svratili smo u klub na dve sekunde."„Ova igra više nije zabavna", brecnula sam se, zaboravivši da je Eli pacijent.

„Zašto si me lagala?"Pogled joj je molećiv i skrušen. Toliko je prokleto slatka da bi se izvukla i

kad bi ubila nekoga.„Brejden mi je rekao da neprestanim vrzmanjem oko tebe nije postigao ništa

i da će se povući kako bi mu se vratila kad počne da ti nedostaje. Rekla sam muda si suviše tvrdoglava da padneš na to."

U stvari, jeste mi nedostajao. Brejden me predobro poznaje.„Mm", promrmljala sam.„Bila si stvarno nepopustljiva, Džos. Pomislila sam da ćeš se uplašiti ako ti

podstaknem ljubomoru i da ćeš požuriti da ga vratiš." Lice joj je bilo bledo kad jepogledala Adama. „Ispalo je potpuno drugačije."

241

„Vidim", promrsio je, trudeći se da potisne osmeh.Nije smešno!„Sreća tvoja da si se upravo operisala."Eli se lecnula.„Izvini, Džos." A onda joj se nada rodila u očima. „Htela sam da ti kažem

pre operacije, ali toliko sam se uplašila tog dana da sam zaboravila. Ali sad znašistinu. Možete prestati da se svađate i da se pomirite."

Bio je moj red da uzdahnem.„Sad je on ljut na mene."„Što mu nisi verovala?"„Tako nekako", progunđala sam i zapitala se šta, kog đavola, sad da radim.„Hoćeš li mi oprostiti?", upita Eli tiho.Prevrnula sam očima.„Naravno. Samo... mani se provodadžisanja. Očajno ti ide." Tužno sam im

mahnula i izašla, tiho zatvorivši vrata za sobom.Sela sam za pisaću mašinu i zagledala se u poslednju stranicu, pokušavajući

da dokučim šta sve to sad znači za mene. Doktorka Pričard je rekla da ću zažalitišto nisam iskrena prema Brejdenu. A istina je da sve ono zbog čega sam brinulada nisam dovoljno dobra, da je Brejden previše strastven, šta će biti s nama ubudućnosti izgleda tričavo naspram onoga kako sam se osećala kad sam mislilada me ne voli.

Trebalo bi da razgovaram s njim.Otići ću u Virdžiniju da se suočim s pogibijom svoje porodice.Ali znam da bi trebalo da razgovaram s njim.Stani malo. Okrenula sam se u stolici da pogledam policu na kojoj je karta

stajala. Nije tamo. A kad bolje razmislim, nisam videla da ju je Brejden vratio.O bože, ukrao mi je kartu!Od besa sam dobila luđačku energiju. Strastvenost? Brejden, strastven? On

je prokleti bahati govnar! Obula sam čizme, obukla kaput i pogrešno gazakopčala pa, vrišteći u sebi od besa, zgrabila ključeve i tašnu. Pokušala sam dase smirim kad sam doviknula Eli i Adamu da izlazim. Odgovorili su „dobro"kroz vrata i onda sam izjurila, odmah podigavši ruku da zaustavim taksi.

Ne mogu da mislim. Ne mogu da dišem. To je kap koja je prelila čašu.Ukrao mi je avionsku kartu!

On je pravi pećinski čovek!Samo što nisam bacila novac taksisti, izletela pa otrčala niz Kvortermajl do

njegovog ulaza. Znala sam da je kamera uključena kad sam pozvonila na

242

interfon pa sam se namrštila, delom očekujući da mi neće otvoriti.Otvorio je.Bila je to najduža vožnja liftom u mom životu.Izašla sam i videla Brejdena kako nehajno stoji pored svojih vrata. Na sebi

ima džemper i farmerke. Bos je. Bez reči se odmakao da mi pridrži vrata kadsam promarširala pored njega.

Od silnog besnog ubrzanja umalo nisam izgubila ravnotežu kad sam seokrenula.

Kreten se smeškao dok je zatvarao vrata pa pošao prema meni.„Nije smešno", procedila sam. Verovatno preburno reagujem... ali prošlih

nekoliko nedelja sam se borila s čitavom zbrkom osećanja zbog njega.Dobro, možda sam sama kriva za polovinu tih osećanja i ljuta sam na sebe.

Ali ne mogu da se svađam sama sa sobom, te će on platiti!Prestao je da se smeška i namrštio se.„Znam da nije prokleto smešno. Veruj mi."Ispružila sam ruku.„Vrati mi moju kartu, Brejdene. Ne šalim se."Klimnuo je glavom i izvadio je iz zadnjeg džepa.„Ovu kartu?"„Da. Daj mi je."Tad je izazvao vulkanski bes. Iscepao je kartu i pustio da delići padnu na

pod.„Koju kartu?"Iako sam u malom mozgu znala da mogu odštampati drugu... odlepila sam.Ispustivši životinjski urlik za koji nisam ni znala da sam sposobna, bacila

sam se na njega i toliko ga jako gurnula da se zateturao. Odjednom mi se svevratilo. Poslednjih šest meseci uzburkanih osećanja i velikih promena koje jeuneo u moj život nesigurnosti, ljubomore, bola u srcu.

„Mrzim te!" dreknula sam. Reči su mi same navirale iz usta. Okrenula samse od njega. „Bila sam dobro dok te nisam srela!" Oči su me zapekle kad sampogledala njegovo kameno lice. „Zašto?" Glas mi je prepukao i suze mi pocurišeniz obraze. „Bila sam dobro. Bila sam bezbedna i bilo mi je dobro. Pokvarenasam, Brejdene. Prestani da pokušavaš da me popraviš i samo me pusti da budempokvarena!"

Polako je odmahnuo glavom, blistavih očiju. Ukočeno sam stajala dok mi jeprilazio. Zažmurila sam kad me je uhvatio za ruke kako bi me privukao k sebi.

„Nisi pokvarena."

243

Otvorila sam oči i zagledala mu se u divno lice, zabrinuto, divno lice.„Jesam."Ljutito me je protresao.„Nisi." Nagnuo je lice prema mom i bila sam prikovana njegovim

svetloplavim očima, opčinjena sveducanjem srebrnih prugica u njima. „Džoslin,nisi pokvarena, mala", prošaputao je promuklo, molećivo me gledajući. „Imašnekoliko problema, ali svi ih imamo."

Još suza je poteklo i usne su mi zadrhtale kad sam prošaputala:„Ne mrzim te."Pogledi su nam se prikovali. Toliko osećanja, toliko nesigurnosti, toliko

svega nagomilalo se medu nama da je atmosfera bila naelektrisana, očajnička.Brejdenu se izraz promenio, oči su mu zavarničile kad mu je pogled pao na mojeusne.

Ne znam koje prvi stigao do koga, ali nekoliko sekundi kasnije njegove usnemrvile su moje. Gotovo bolno mi je skinuo šnalu i kosa mi se rasula poramenima. Jezik mu je kliznuo do mog. Osetila sam njegov ukus, njegov miris,njegovu snagu svuda oko sebe.

Nedostajao mi je.Ah još sam ljuta. A po grubom poljupcu znam da je i Brejden ljut. To nas

nije zaustavilo. Prekinuli smo poljubac na dve sekunde kako bi mi raskopčaodugmad i strgao mi kaput. Mahnito sam mu svukla džemper pa stala da muprelazim rukama po toplim, tvrdim grudima i stomaku. Bacila sam se na njegada ga ponovo poljubim, ali Brejden nije završio s mojim svlačenjem. Nestrpljivosam se izmakla da mu pomognem da mi skine džemper, ali neću čekati više odtoga.

Uhvatila sam ga za potiljak i privukla mu glavu svojoj, ljubeći ga danadoknadim sve one dane što ga nisam ljubila. Bio je to očajnički, senzualni spletjezika i toplog daha. Pica mi je spremno pulsirala od tog vlažnog, vrelogpoljupca.

Toliko sam se uzbudila da sam jedva osetila kad me je Brejden nimalonežno gurnuo uza zid. Odvojio je usne od mojih i spuštao mi poljupce niz vrat.Gurnuo mi je snažne ruke pod butine kako bih mu obavila noge oko pojasa. Telomi je skliznulo uza zid, a tvrda kita mi pritisla međunožje, farmerke o farmerke.

„Jebote", promrmlja Brejden uzbudljivo dok je spuštao usne prema mojimgrudima. Jednom rukom me je držao za zadnjicu, a drugom mi strgao brus.Hladan vazduh mi prošaputa preko bradavice. Otvrdla je od Brejdenovog

244

poljupca i ciknula sam od navale zadovoljstva kad ju je usnama usisao.Promešala sam kukovima, trljajući se o njegovu erekciju.

„Ne mogu da čekam", prodahtala sam i stegla mu ramena.Kao da hoće da se uveri u to, otkopčao mi je farmerke pa mi zavukao ruku u

gaćice. Zacvilela sam i naslonila se na njegove prste pre nego što su skliznuli umene.

„Bože." Glava mu je pala na moje grudi dok je uvlačio i izvlačio prste. „Takosi vlažna i uska, mala. Uvek."

„Sad", zarežala sam i zarila mu nokte u kožu. „Brejdene."Podigao me je, okrenuo se i našli smo se na kauču. Brzo mi je povukao

farmerke niz noge. Otkopčala sam brus dok mi je svlačio gaćice. Izmahnula samnogom da mu pomognem. Dahtala sam od iščekivanja, uspaljene kože. Leglasam na leđa i raširila noge za njega.

„Brejdene, odmah."Ukočio se dok me je gledao nagu pod sobom, grudi što se podižu i spuštaju

od plitkih, uzbuđenih udaha, kose raširene oko mene. Videla sam kako mu seizraz menja; uzbuđenje se nije smanjilo, ali izgledao je nekako nežnije. Dlanommi je pritisnuo uzdrhtali stomak pa polako podigao šaku između mojih grudisve do vilice. Namestio se iznad mene i farmerkama mi ogrebao gole noge.

„Zamoli me", prošaputao mi je otresito uz usne.Spustila sam ruke između nas i otkopčala mu šlic. Uvukla sam prste u

bokserice i obavila mu ih oko kurca. Izvukla sam ga iz farmerki i videla kakoBrejden zatvara oči. Dah mu je zapeo.

„Hoću da me jebeš." Liznula sam mu usne, što ga je nateralo da otvoriusplamtele oči. „Molim te."

S režanjem koje mi je nedostajalo, Brejden je malo smaknuo farmerke paspustio šaku preko moje kako bismo ga zajedno usmerili između mojih nogu.Na najmanji dodir sam se još više ovlažila. Pustila sam ga i uhvatila ga zazadnjicu kad je polako skliznuo u mene. Stegla sam mu dupe, terajući ga daubrza.

Što je i učinio rado.„Jače", prostenjala sam. „Jače, Brejdene. Jače."To ga uvek podstakne. Poljubio me je i zakucao se do kraja. Zgrčila sam se

od uživanja kad me je kitom poljubio tako duboko. Zabacila sam glavu iuzviknula. Krici su postajali sve glasniji dok je slasno nasrtao. Ono što radi umeni, pogled na njega dok se napreže iznad mene, naše uzbuđeno dahtanje i

245

uzvikujući njegovo ime dok sam svršavala. Orgazam je bio tako jak i pica mi jetoliko snažno pulsirala oko njega da sam ga naterala da svrši. Telo mu se zgrčilokad je pokuljalo iz njega, a kukovi su mu se i dalje trzali napred-nazad,produžavajući nam uživanje.

Najbolji. Seks. U životu.Brejden zastenja i sruši se na mene. Pomilovala sam ga po zadnjici pre nego

što sam podigla ruke na njegova leđa i čvrsto ga zagrlila.Okrenuo je glavu i spustio mi poznati poljubac na vrat.„Jesi li još ljuta na mene?", promrmljao je.Uzdahnula sam.„Htela sam da odem kući kako bih uradila ono što je trebalo da učinim pre

osam godina. Da se oprostim od svoje porodice."Brejden se ukočio pa odmakao kako bi me pogledao u oči. Pogled mu odiše

kajanjem.„Bože, tako mi je žao, mala. Zbog karte."Ujela sam se za usnu.„Mogu ponovo da je odštampam. I... razmišljala sam o tome da zauvek

ostanem u Virdžiniji kad Eli stane na noge."Kajanje je brzo iščilelo.„Preko mene mrtvog."„Da, mislila sam da ćeš to reći."Namrštio se.„Još sam u tebi."„Osećam." Osmehnula sam se, zbunjeno.„Pa, sačekaj bar da izađem iz tebe pre nego što mi kažeš da nameravaš da

me ostaviš."Pridigla sam se da mu poljubim usne.„Još ne znam hoću li to uraditi."Naviknut na to da ništa u vezi sa mnom nije jednostavno, Brejden je polako

izdahnuo i izvukao se. Vratio ga je u farmerke pa seo i pružio mi ruku. Odlučivšida mu verujem, pustila sam da me povuče na noge i popeli smo se do spavaćesobe. Klimnuo je glavom prema krevetu.

„Upadaj."Budući da sam naga, zadovoljena i zaista neraspoložena za svađu, legla

sam. Sa zadovoljstvom sam gledala kako Brejden skida sve sa sebe i leže poredmene. Odmah me je privukao k sebi i naslonila sam glavu na njegove toplegrudi.

246

„Dakle, šta radiš?"Pravo pitanje. Ali odakle početi?„Imala sam zaista lepu porodicu, Brejdene", rekla sam tiho, a bol koji sam

toliko dugo skrivala prožeo je svaku reč. Osetio je to i čvršće me zagrlio. „Mamami je bila siroče. Odrasla je u hraniteljskoj porodici pa otišla u Ameriku sradnom vizom. Radila je ubliblioteci u studentskom gradu i tamo je upoznalamog tatu. Zaljubili su se, venčali i neko vreme živeli srećno kao u bajci. Mojiroditelji nisu bili kao roditelji mojih prijatelja. Kad sam imala četrnaest godina, idalje su se šunjali i ljubakali kad su mislili da ih ne vidim. Bili su ludi jedno zadrugim." Grlo mi se steglo, ali trudila sam se da ne puknem. „Bili su ludi zamnom i Bet. Mama se ponašala preterano zaštitnički i pomalo zapovednički zatošto nije htela da se osećamo usamljeno kao ona dok je odrastala." Osmehnulasam se. „Mislila sam da je bolja od svih drugih mama zato što je, pa, imala je kulnaglasak i bila je prilično otvorena, ali na veoma smešan način, zbog čega su seneke zatucane domaćice u našoj varoši zgražavale."

„Podseća me na nekoga koga poznajem", promrmlja Brejden.Osmehnula sam se pri pomisli da možda podsećam na mamu.„Stvarno? Pa, ona je bila sjajna. I tata je bio jednako sjajan. On je bio od onih

očeva koji te svakog dana pitaju šta ima novo. Uvek je bio tu, čak i kad sam sepretvorila u potpuno novo stvorenje zvano tinejdžerka." Osetila sam kako mi jesuza kanula. „Bili smo srećni", prošaputala sam, jedva izgovorivši te reči.

Poljubio mi je kosu i toliko mi stegao ruku da me je gotovo zabolelo.„Mala, tako mi je žao."„Sranja se dešavaju, zar ne?" Brzo sam obrisala suze. „Jednog dana je

policija prekinula školski čas da mi kaže kako se tata zakucao u kamion da biizbegao motociklistu koji je pao s motora. Poginuli su. Mama. Tata. Bet. Izgubilasam roditelje i devojčicu koju nisam stigla da upoznam. Mada sam je dovoljnopoznavala da je obožavam. Plakala je ako ne vidi svog omiljenog meduotrcanog, starog smedeg medveda s plavom trakom oko vrata, koji je bio moj ijoš mirisao na mene. Zvao se Meda. Znam, originalno. Imala je istančan muzičkiukus zato što bi prestala da plače čim bih joj otpevala Hansonov 'MMMBop'."Tužno sam se nasmejala zbog te uspomene. „Kad sam bila neraspoložena, bilo jedovoljno da je podignem, zagrlim, pomirišem i osetim toplinu što izbija iznjenog majušnog tela kako bih znala da je sve u redu. Potpuno sam prsla kadsam ostala bez njih. Prva hraniteljska porodica imala je gomilu dece, te su odraslijedva primećivali jesam li živa, što mi je odgovaralo jer sam mogla da radim štagod hoću. Uspela bih da umrtvim sve ostalo samo kad bih pravila gluposti zbog

247

kojih sam se osećala kao govno. Prerano sam izgubila nevinost, previše sam pila.Ali potpuno sam prestala s tim kad je Dru poginula. Prebacili su me u druguhraniteljsku porodicu u drugom delu grada. Oni nisu bili imućni, ali tamo je bilomanje dece, a jedno je naročito bilo kul. Ona je htela stariju sestru, ali..."

Udahnula sam i osetila kako me ponovo obuzima griža savesti.„Nisam htela da ikome išta budem. Bio joj je potreban neko, a ja joj nisam

pružila ništa. Čak ne znam ni šta je bilo s njom pošto sam otišla." Odmahnulasam glavom sa žaljenjem i uzdahnula. „Dok sam bila tamo, bila sam na nekolikožurki, ne mnogo. Uvek bih završila s nekim tipom koga nisam poznavala nitisam želela da upoznam." Duboko sam udahnula. „Zapravo sam izlazila iste noćisvake godine. Na žurku ili u kafić. Nije važno sve dok mi je pomagalo dazaboravim. Osam godina sam zakopavala svoju porodicu, pravila se da nikadnije postojala zato što je kao što si rekao lakše pretvarati se da ih nikad nije bilonego nositi se s bolom zbog njihovog gubitka. Sad shvatam koliko je to bilonepošteno prema njima. Prema uspomeni na njih." Stegla sam vilicu dazaustavim suze, ali ipak su potekle i kanule Brejdenu na grudi. „Uvek samizlazila na godišnjicu njihove pogibije. Ali prestala sam s tim kad sam napunilaosamnaest. Te večeri sam otišla na žurku i ne sećam se šta se tamo dešavalo.Sutradan sam se probudila naga s dva nepoznata mladića."

Brejden opsova sebi u bradu.„Džoslin."Znam, naljutio se sa zakašnjenjem.„Veruj mi, znam kako je. Bila sam besna na sebe, povređena, uplašena.

Svašta je moglo da mi se desi. A seksualno..."„Nemoj."Zaćutala sam zbog njegovog pretećeg tona.„Testirala sam se i, bogu hvala, nisu mi preneli ništa. Ali nisam spavala ni

sa kim posle toga. Sve do tebe."Zbog toga me je ponovo čvrsto zagrlio.„Možda nikad neću prestati da se bojim sutrašnjice, Brejdene", priznala sam

pribrano. „Plašim se budućnosti i onoga što bi mogla da mi oduzme. Nekad seizbezumim i tada povredim one koji su mi najbliži."

„Razumem. Mogu to da prihvatim. Moraš da mi veruješ."„Mislila sam da imaš problema s poverenjem", zagunđala sam. %

„Verujem tebi, mala. Ne vidiš sebe onako kako te ja vidim."Opisala sam mu malo ,,Dž" na grudima.„Verujem ti. Samo nisam očekivala da će

248

prihvatila kao da je Sveto pismo. Žao mi je."Brejden je odahnuo.„Volim te, Džoslin. Poslednje nedelje bile su košmarne iz više razloga."Pomislila sam na dugonogu plavušu zbog koje sam preživela pakao.,,A Ajla?"„Kunem se da nikad nisam spavao s njom."„Je l' se išta desilo među vama?" Grudi mu se napeše ispod mene.

„Brejdene?"Duboko je uzdahnuo.„Poljubila me je juče. Nisam joj uzvratio. Odgurnuo sam je i rekao joj za

tebe."Načas sam ćutala pa odlučno rekla:„Moraš da je otpustiš."Brejden otpuhnu.„Priznaješ li konačno da me voliš?"„Ne mogu obećati da će biti lako, Brejdene. Verovatno ću uvek biti pomalo

nerazumna u vezi s budućnošću. Mnogo ću brinuti."„Mala, rekao sam ti da mogu to da prihvatim."„Zašto?"„Zato što me", uzdahnuo je, „zasmejavaš, izazivaš i uzbuđuješ kao nijedna

druga. Osećam se kao da mi nedostaje nešto suštinski važno kad nisi tu. Tolikovažno da se ne osećam potpuno. Nikad ranije nisam imao osećaj da mi ikopripada. Ali ti si moja, Džoslin. Znam to otkako smo se upoznali. I ja sam tvoj.Ne želim da pripadam nijednoj drugoj, mala."

Podigla sam se na lakat kako bih ga pogledala u oči pa mu nežno poljubilausne i klonula na njega. Čvrsto me je zagrlio kad je poljubac postao dublji.Zadihala sam se kad sam se konačno odmakla da udahnem. Naslonila sam muprst na usne, odlučna da jednog dana uživam u ovom zadovoljstvu bez strahada će mi biti oteto.

„Misliš li da bi mogao da odeš sa mnom u Virdžiniju? Da vidim šta ću sastvarima koje su pripadale mojoj porodici."

Oči mu se osmehnuše. Ne mogu opisati šta sam osetila kad sam videla daga mogu usrećiti.

„Naravno. Otići ćemo kad god hoćeš. Ah vratićemo se."Klimnula sam glavom.„Htela sam da se preselim u Virdžiniju samo zato što sam mislila da si s

Ajlom."

249

Brejden zagunđa:„Lepo."„Otpustićeš je, je l' tako?"Zaškiljio je.„Stvarno hoćeš da je otpustim?"„Da li bi me naterao da dam otkaz ako bih ti rekla da me je sinoć Krejg

poljubio?"„Shvatio sam. Naći ću joj posao na drugom mestu."„Negde gde ti ne radiš."„Pobogu, ala si zahtevna."„Ovaj, zar si zaboravio kako si me tucao nasuvo pošto me je Krejg

poljubio?"„Shvatio sam, ponovo."Zagnjurila sam mu glavu u grudi.„Mislila sam da sam stvarno uprskala."Stegao mi je potiljak.„Oboje smo. Ali to je završeno. Odsad ću uzeti stvari u svoje ruke. Mislim

da ćemo tako imati mnogo manje drame i da svakako nećemo više raskidati."Potapšala sam ga po stomaku.„Šta god da je potrebno kako bi lakše podnosio dan za danom, dragi."„Još to nisi rekla, znaš."Okrenula sam glavu i osmehnula mu se. U sebi sam duboko uzdahnula.„Volim te, Brejdene Karmajkle."Grudi su mi nabujale kad sam videla njegov širok osmeh.„Ponovi."Zakikotala sam se.„Volim te."Brzo je seo i onda ustao iz kreveta, povukavši me sa sobom. Pogurao me je

prema pripojenom kupatilu.„Ponovićeš to dok te budem tucao pod tušem."„To tvoje preuzimanje kontrole prilično je uzbudljivo."„Upravo će postati uzbudljivije, mala."Blago me je tresnuo po dupetu i tiho sam zacikala. Naš smeh je ispunio

kupatilo dok smo se zajedno teturali prema tušu.

250

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

esi li sigurna da ćeš biti dobro?"Eli prekrsti ruke na grudima i uzdahnu.

„Ako me to pitaš još jednom, ne morate da se vraćate."Pogledala sam Brejdena, ali on je odmahnuo glavom.„Ne gledaj me. Nije bila drska dok nisi počela da živiš s njom."To je tačno.Eli se nasmejala mom tobože povređenom pogledu i podigla ruke.„Ma hajde, prošlo je mesec dana. Dobro sam. Adam praktično živi ovde, a

vas dvoje treba da stignete na avion."Brejden poljubi sestru u obraz pa krenu prema ulaznim vratima, noseći naš

kofer. Na kraju je ispalo dobro što je iscepao kartu pošto je morao da menjaraspored i izabrali smo drugi datum kako bi pošao sa mnom. I, iskreno govoreći,hteli smo da budemo sigurni da je Eli dobro pre nego što odemo.

Verovatno joj je drago što će nas se rešiti pošto smo čitav mesec obigravalioko nje zajedno s Adamom i Elodi.

Još nije povratila snagu i često je umorna. I prilično ju je uzdrmalo celoiskustvo. Predložila sam joj da poseti doktorku Pričard i Eli je zakazala prvirazgovor za nekoliko dana. Nadam se da ću joj dobra doktorka pomoći. Pitam sehoće li meni pomoći. Već osećam blagu brigu zbog razdvojenosti.

„Džos, taksi čeka." Eli me pogura prema vratima.„Dobro", progunđala sam. „Ali ubiću te ako dozvoliš da ti se išta desi dok

nismo tu."„Primljeno."„Kaži Adamu da to važi i za njega."„Upozoriću ga. Hoćeš li sad otići? Čeka te važan zadatak." Čvrsto me je

zagrlila. „Volela bih da mogu da idem s tobom."Stegla sam je pa odstupila.„Biću dobro. Jedan zapovednički poslovni čovek mi čuva leđa."„Čuo sam te", dobaci Brejden s druge strane vrata. Prokletstvo. Mislila sam

da je već u taksiju.„Bolje bi bilo da krenem kako ne bih sama putovala."„Javi se kad sletite."„Hoću."Pozdravili smo se i pustila sam Brejdena da me ugura u taksi. Pregrmeli

J

251

smo naporan mesec zbog brige za Eli a i dalje brinemo ali mnogo seksapomirenja svakako je smanjilo pritisak.

I dalje se privikavamo posle čitave zbrke s raskidom, ah ovo novo„zajedništvo" je uzbudljivo. Brejden je otpustio Ajlu, ali našao joj je posaomenadžerke u klubu jednog prijatelja. Mislim da je mogla sama da nađe drugiposao toliko je lepa da nervira ali Brejdena je grizla savest.

U suštini ga je menadžerka spopala te nema razloga da ga muči savest, aline dopada mu se što je ona njega pokušala da iskoristi. Ne ide to tako u svetupećinskih ljudi.

A mene je grizla savest što sam se pretvorila u emotivnu zbrku. Kako bih seiskupila, ispraznila sam jedan noćni stočić i dve fioke u komodi za Brejdena. Idalje ne mogu da izbacim iz glave njegov glupi široki osmeh kad sam mu torekla. Iskočio je iz kreveta usred ljubakanja, moram dodati da bi odeću iz rancaspakovao u fioke.

Kao uzbuđeno detence na božično jutro.Brejden je uzvratio tako što mi je sutradan dao ključ svog stana. Dala bih

mu ključ našeg, ali već ga ima.Mahom sam ćutala dok smo išli prema aerodromu kao i kad smo stigli

tamo. U glavi sam se već nalazila u Virdžiniji. Već smo stigli u Ričmond i odseliu Hiltonu. Tamo se nalazi skladište u kome su advokati držali svu porodičnupokretnu imovinu dok je nisam nasledila. Umesto da je uzmem, nastavila samda plaćam skladište. Pošto sam sve pregledala i odlučila šta da radim s tim,Brejden i ja smo pošli u varoš u okrugu Sari u kojoj sam odrasla. Udaljena jemalo više od sata od Ričmonda i vožnja je događaj za nas jer zaista dugo nismoupravljali volanom. A Brejden nikad nije vozio desnom stranom.

Razmišljala sam o svemu tome dok nas je Brejden navodio kroz pasoškukontrolu.

„Znam da imaš mnogo toga na pameti", rekao je kad je seo ispred našekapije. „Ali moraš mi reći ako osetiš da ćeš se izbezumiti, važi?"

„Važi." Klimnula sam glavom.„Obećavaš?"Sela sam pored njega i nežno mu poljubila usne.„Obećavam."Trenutak smo sedeli u prijatnoj tišini.A onda...„Jesi li raspoložena za seks u avionu?" Zaškiljila sam, a on mi je uputio onaj

seksi osmeh koji je kriv za sve. „Moglo bi da bude zabavno."

252

Odmahnula sam glavom i nehotice se osmehnula.„Dragi... s tobom je uvek zabavno."„Mmm." Spustio je glavu prema mojoj i prošaputao mi uz usne pre nego što

je na njih spustio vreli poljubac, „Dobar odgovor."

Ričmond, Virdžinija Tri dana kasnije

„O, dragi, ne prekidaj", zamolila sam, gužvajući čaršave ispred sebe.Brejden mi je nežno stisnuo dojku pre nego što je palcem i prstom uštinuo

bradavicu. Zastenjala sam dok je ulazio u mene, kružeći kukovima.Tog jutra sam se probudila na boku i osetila toplinu na leđima, ruku oko

struka i kitu već zakopanu duboko u meni.„Svrši za mene, mala", rekao je zadihano, ubrzavajući. „Svrši za mene."

Gurnuo je ruku niz moju spavaćicu i između nogu do kliće.O božeee!Zabacila sam glavu i kriknula njegovo ime kad sam svršila.Brejden se još jednom zario u mene i zakopao svoj uzvik u moj vrat kad mu

se telo zatreslo od orgazma.Klonula sam uz njega.„Dobro jutro."Osetila sam kako mi se osmehnuo uz vrat.„I tebi."„Biću veoma srećna ako mi bar jednom nedeljno prirediš ovakvo buđenje."„Lepo je to znati." Nežno je izašao iz mene. Okrenula sam se prema njemu i

obujmila mu obraz kako bih ga povukla nadole za divan nežan poljubac.Brejden se namrštio kad se odmakao od mene.„Nema više odugovlačenja. Danas ćemo to obaviti."Progutala sam knedlu, ali klimnula sam glavom. Stigli smo u Ričmond pre

dva i po dana i nisam mogla da izađem iz hotelske sobe, zahtevajući da seneprestano seksamo. Dobro, Brejdenu to nije teško palo jer zaista nema ništaprotiv neprestanog seksa, ali brine jer odlažem ono zbog čega smo došli ovamo.

Očigledno mi je vreme isteklo.

Iznajmljeno skladište je samo dvadesetak minuta od hotela, u ulici nedalekood parka Tri jezera. Videla sam kako Brejden gleda grad dok smo se vozilitaksijem do skladišta kasnije ćemo iznajmiti automobil da se odvezemo do

253

varoši u kojoj sam se rodila ali zaista nisam raspoložena da se podsećam državeu kojoj sam odrasla. Čekaju me brojne uspomene i, iskreno govoreći, mnogo seplašim.

Momak u skladištu bio je srdačan. Dala sam mu isprave i broj skladišta, aon nas je odveo do niza jarkocrvenih vrata koja izgledaju kao obična garažnavrata. Naglo se zaustavio ispred jednih.

„Eto nas." Osmehnuo se i ostavio nas.Brejden mi je protrljao ramena pošto je osetio moje oklevanje.„Možeš ti to."Mogu ja to. Unela sam broj na tastaturu pored vrata. Metalna vrata počeše

da se podižu. Kad su se napokon podigla sve do tavanice, pogledala sam ispredsebe. Kutije i kutije. Koferi. Kutija za nakit. Drhtavo sam zakoračila unutra ipokušala da umirim disanje pre nego što me savlada napad panike.

Osetila sam Brejdenovu hladnu, krupnu šaku oko svoje. Nežno ju je stisnuo.„Diši, mala. Samo diši."Osmehnula sam se, nesigurno.Svakako mogu to da uradim.

254

EPILOG

Dablin strit, EdinburgDve godine kasnije

ula sam kako se neko nakašljao i pogledala u ogledalo. Brejden stoji navratima. Okrenula sam se i odmah podbočila.

„Šta radiš ovde? Ne bi trebalo da si tu."Nežno se osmehnuo, upijajući me pogledom. Istopila sam se. Proklet bio.„Prelepa si, mala."Pogledala sam haljinu i uzdahnula.„Neverovatno mi je da si me nagovorio na ovo."„Umem da budem veoma ubedljiv kad hoću." Osmeh mu je postao

samozadovoljan.„Ubeđivanje je jedno. Ovo... ovo je čudo." Pomno sam ga pogledala. „Stani,

jesi li zato došao? Da se uveriš da ću doći?" To mi je zasmetalo. Mnogo. U stvari,srce mi je stalo.

Brejden se namrštio.„Ne. Imam puno poverenje u tebe i znam da ćeš izaći na ta vrata."„Što si onda došao?"„Zato što te nisam video nekoliko dana i nedostaješ mi."„Videćeš me za pola sata. Zar nisi mogao da sačekaš dotle?"„Tamo će biti drugih ljudi." Zakoračio je prema meni i uputio mi onaj

pogled.O, ne. Ne!„To može da čeka." Podigla sam ruku da ga odbijem. „Ti si me nagovorio na

ovo. Nisam bila sigurna želim li to da uradim, ali ti si me ubeđivao i uvukao usve ovo. A želim da bude savršeno to jest... kako treba. Zato izlazi iz sobe,gospodine."

Široko se osmehnuo i pošao ka vratima.„Dobro, ti si glavna." Frknula sam na to.„Vidimo se za pola sata."„Brejdene!" Na dovratku se pojavi Eli u haljini boje šampanjca dugoj do

poda. „Malerozno je videti nevestu pre venčanja. Izlazi!" Izgurala ga je u hodnik.„Vidimo se uskoro, mala!", dobacio je kroz smeh.Odmahnula sam glavom ne bih li smirila živce i vrtoglavost dok sam

Č

255

gledala svoj odraz u ogledalu. Gotovo sam neprepoznatljiva u venčanici bojeslonovače.

„Jesi li spremna, Džos?" upita Eli, zadihana pošto je izbacila brata iz stana.Rijan se stvorila pored nje i mangupski mi se osmehnula. Nosi haljinu boje

šampanjca istovetnu Elinoj i zlatnu burmu pored dijamantskog vereničkogprstena koji joj je Džejms poklonio pre nekoliko godina. U braku su osammeseci.

„Da. Jesi li spremna, Džos?"Stojimo u glavnoj spavaćoj sobi, koja je nekad bila Elina, ali sad pripada

Brejdenu i meni. U Virdžiniji sam našla nekoliko predmeta koje sam htela dazadržim mamin nakit, Betinu omiljenu igračku Medu, nekoliko albuma sfotografijama i jednu sliku. Sve ostalo smo poklonili ili bacili. Potrajalo jenekoliko dana i potrošila sam mnogo maramica, ali završili smo. Potom smootišli na groblje da se oprostim od porodice. Bilo je teško. Nisam mogla dazaustavim napad panike i Brejden je neko vreme sedeo na travi pored mene igrlio me dok sam pokušavala da se izvinim mami, tati i Bet što osam godinanisam čuvala uspomenu na njih.

To iskustvo nas je zbližilo. Kad smo se vratili u Škotsku, postali smo gotovonerazdvojni. Eli i Adam se takođe nisu razdvajali i bilo je previše neprijatno dasvi živimo zajedno s obzirom na to da su Eli i Brejden brat i sestra. Nijedno nijehtelo da čuje ništa što ima veze sa seksom. I tako se Eli nekoliko meseci posleoperacije preselila kod Adama, a Brejden je prodao svoj stan i preselio se uDablin strit sa mnom.

Godinu dana kasnije, dogovorio se s jednim taksistom da se zaustavi ispredevangelističke crkve u Brantsfildu. Zaprosio me u taksiju, u znak sećanja na tokako smo se upoznali.

Da premotam malo napred. Posle venčanja ćemo provesti medeni mesec naHavajima pa se vratiti u Dablin strit kao gospodin i gospođa Karmajkl. Grudi sumi se stegle i duboko sam udahnula.

Brejden je u poslednje vreme počeo da priča o deci. O deci. Au. Pogledalasam završen rukopis na radnom stolu. Posle dvadeset pisama u kojima su meodbili, javio se jedan književni agent koji želi da pročita ceo rukopis. Prekjučesam ga poslala mejlom. Dve godine mi je taj rukopis bio kao dete i više puta samse izbezumila zbog objavljivanja priče svojih roditelja. A Brejden sad hoće pravudecu? Izbezumila sam se kad je to prvi put spomenuo, ali on je samo sedeo ipijuckao pivo dok sam se tiho smirivala. Pogledao me je posle deset minuta ipitao:

256

„Jesi li gotova?"Već se navikao na moja izbezumljivanja.Pogledala sam fotografiju svojih roditelja na radnom stolu. Kao Brejden i ja,

mama i tata bih su strastveni, često su se raspravljali i imali svoje bubice, ahuvek su sve izgladivali jer su se mnogo voleli. Bili su sve ono što ne bi mogli dabudu jedno bez drugog. Naravno, nekad je znalo da bude čupavo, ali život nijeholivudski film. Sranja se dešavaju. Svađate se, urlate i đavolski se trudite dastignete na drugu stranu nepovređeni.

Kao Brejden i ja.Klimnula sam glavom Eli i Rijan.Nekad oblaci nisu paperjasti. Nekad su mračni i debeli. Takav je život.

Dešava se. To ne znači da život nije strašan niti da se više ne plašim. Ali sadznam da ću biti dobro sve dok stojim pod nebom s Brejdenom uz sebe ako se tioblaci prolome. Zajedno ćemo se zateći na kiši. A znajući Brejdena, on će imativeliki kišobran da nas zaštiti od najgoreg.

To je neizvesna budućnost s kojom mogu da se suočim.„Da. Spremna sam."

257

IZJAVE ZAHVALNOSTI

Ne mogu dovoljno zahvaliti svojim čitaocima. Dablin strit je, buduči da jeljubavni roman za odrasle, potpuno nov poduhvat za mene i nisam bila spremnaza divan prijem na koji je naišao. Potpuno su me porazile lepe reči i ljubav što sudočekale ovaj roman. Njegov uspEli otvorio je mnoga nova vrata za serijal iupoznao me s nekim divnim ljudima.

Pre svega bih zahvalila Loren E. Abramo, mojoj fenomelnoj agentkinji izagencije Dajstel i Godrih. Bila si sila, Loren! Ne mogu ti dovoljno zahvaliti što sise zalagala za mene i Dablin strit kao i što si donela neverovatne novemogućnosti u moj život.

To me dovodi do moje urednice Keri Donovan iz Nju ameriken lajbrerija.Keri, hvala što si verovala u roman Dablin strit i u mene. Tvoje oduševljenje zasvet i junake koje sam stvorila beskrajno me usrećuje i ne mogu dočekati davidim šta možemo da uradimo zajedno u budućnosti.

Želim da zahvalim i Ešli Makonel i Ališi Kanon, prvim urednicamasamizdat izdanja Dablin strit a. Sjajne ste, devojke! Hvala na napornom poslu (iprimedbama kojima ste me zasmejavale). Takode, ogromno hvala KlodijiMakini (odnosno Fetpapi artu) na nadarenosti, stvaranju slika koje mnogogovore i najviše od svega što si neverovatno divna osoba za saradnju.

Takode bih zahvalila sjajnim književnim blogerima koji ne samo da supružali neverovatnu podršku Dablin stritu otkako sam obelodanila nameru daobjavim ljubavnu priču za odrasle već me podržavaju gotovo od početka mojespisateljske karijere: Šeli Banel, Ketrin Grejms, Rejčel s bloga Fiktshun, AlbiSolorcano, Damaris Kardinali, Ani s bloga Once Upon a Twilight, Dženet Volas,Kejt Piterson i Dženi Frit. Uvek me zapanjite svojom neverovatnom podrškom,oduševljenjem i lepim rečima. Svakog dana mi izmamite osmeh.

Ne smem zaboraviti da kažem veliko hvala koleginicama spisateljicama:Šeli Krejn, Tami Blekvel, Mišel Lejton, Kvin Loftis, Ejmi Bartol, Džordži Kejts,Rejčel Higinson i Andželini Kejs. Ne mogu opisati koliko mi je vaše prijateljstvoznačilo nekoliko prošlih meseci i koliko je divno imati takve sjajne, ljubaznedame od kojih mogu tražiti pomoć, savet i smeh. Reči ne mogu opisati koliko stebriljantne.

Zaista OGROMNO hvala čitaocima koji su mi ukazali poverenje,ohrabrivali me i terali me da se široko osmehujemkad bih čitala njihove mejlovei komentare na Fejsbuku, Tviteru i Gudridsu. Nemate pojma koliko mi to znači.:)

258

I, konačno, posebno zahvaljujem mami i tati; bratu Dejvidu; Kerol;najbližim prijateljicama Ešlin (čestitam, gospođo Voker!), Kejt i Šenin,kao i svimčlanovima porodice i prijateljima što su bili uz mene i što su takvi kakvi su. Nekidelovi Dablin strita lični su za mene, a neki za vas. Nekima je potreban ceo životda nauče važne lekcije; a nama kao da su se prebrzo otkrile.

Žalost i gubitak su verovatno najstrašnija bića što postoje. Oni nas uče dabrinemo zbog budućnosti i sumnjamo u dugovečnost zadovoljstva, zbog čega nemožemo da uživamo u sreći kad je imamo. Ali gubitak ne bi trebalo da budezastrašujuće biće. Ono bi trebalo da bude mudro biće. Trebalo bi da nas nauči dase ne bojimo od toga da sutra možda nikad neće doći, već da živimo punimplućima kao da se sati tope poput sekundi. Gubitak bi trebalo da nas nauči dapazimo na one koje volimo, da nikad ne činimo ništa što će ishoditi kajanjem i dase radujemo sutrašnjici sa svim njenim obećanjima.

Nekad snaga i hrabrost nisu najvažnije. Ponekad je najhrabrije uživati uonome što imamo i ostati pozitivan u vezi s onim što nas čini srećnim. Lako je iuobičajeno bojati se života. Daleko je teže naoružati se dobrim raspoloženjemuprkos svim lošim događajima i svakog dana zakoračiti u sutrašnjicu kao borac.

Mojoj porodici i prijateljima: vi ste najjači borci koje poznajem.

259

O AUTORU

SAMANTA JANG je dvadesetšestogodišnja škotska spisateljica koja je 2009.diplomirala na Edinburškom univerzitetu. Završila je antičku i srednjovekovnuistoriju, što u suštini znači da voli starinu. Od februara 2011. Samanta samaizdaje tinejdžerske romane, koji su bestseleri na Amazonu. Napisala.je četiriserijala deset romana i jednu novelu. Dablin strit je njen prvi korak u beletristiciza odrasle.

Za više podataka o Samantinim romanima za odrasle, posetitehttp://www.ondublinstreet.com.

Za podatke o njenim tinejdžerskim romanima, posetitewww.samanthayoungbooks.com.