Svakodnevne diskursivne prakse o „osobinama naroda“ i va nosti

Gordana Ðeriæ

Svakodnevne diskursivne

prakse o „osobinama naroda“

i va�nosti nacionalnog identiteta

Umesto socioloških i psiholoških analiza etnièkih stereotipija baziranih naanketama,1 koje ukljuèuju merenje raširenosti unapred izabranih stereotipa iiskazivanje rezultata statistièkim podacima, grafikonima i sl., pokušaæu na osno-vu analize intervjua graðana da predstavim sliku diskursivnih praksi koje se od-nose na opisivanje i vrednovanje sopstvene nacije i uporeðivanje sa drugima.Koristiæu pojam diskursivne prakse pre svega zato što nije vrednosno optere-æen, poput pojma stereotipa, na primer. Razloga za to ima više. Oni se tièuznaèenja odrednice diskursivan,2 koja se odnosi na misaono izvoðenje zaklju-èaka i „širine“ samog pojma koji podrazumeva nadreèeniènu „naraciju“ u èijojsmisaonoj osnovi ili implikacijama, temi ili predmetu mogu biti stereotipi. Diskur-sivne prakse dakle „natkriljuju“ stereotipe i pokazuju kontekst3 u kojem figuriraneki od stereotipa. On svakako nije zanemarljiv, buduæi da mo�e da poka�ekako stereotipi funkcionišu kao „datosti koje se ne dovode u pitanje“, na kojinaèin slu�e „osnovnoj orijentaciji“ i „sticanju znanja“, zašto „pru�aju sigurnost“ i,na kraju, kako i zašto se „prazne“ odnosno prevazilaze. Pored toga, uvodeæipojam diskursivne prakse, koristim se pretpostavkom da svaki govor odnosnodiskurs uvek nešto „èini“, odnosno da ima povratno dejstvo na stvarnost i sposo-bnost da je menja, bez obzira na to što nije reè o javnom nego o svakodnevnom

1 Takva istra�ivanja kod nas su radili Bora Kuzmanoviæ „Autoritarnost kao socijalnopsihološ-ka karakteristika“ (u: Goluboviæ i drugi, 1995), Zagorka Goluboviæ „Nacionalizam kao domi-nantan društveni odnos i kao dispozicija karaktera“ (u: Goluboviæ i drugi, 1995), DraganPopadiæ, Mikloš Biro „Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji“ (1999) i drugi.2 Videti odrednice diskursivan i diskurzivan, Reènik srpskohrvatskog knji�evnog i narodnogjezika, SANU, knjiga IV.3 Kontekst oznaèava slo�en i neizdiferenciran niz elemenata na najmanje dva nivoa. Prvinivo se tièe narativnih sadr�aja koji „okru�uju“ preneseni iskaz ispitanika. Drugi nivo po-drazumeva društvene, politièke, istorijske i sl. karakteristike individualnog iskaza, odnos-no ambijenta u kome je iskaz nastao, kao i tradicije i jezièke konvencije na koje se ispitanikoslanja.

diskursu koji karakteriše izrazita heteroglosija. Tematizujuæi liènu participaciju usocijalnoj stvarnosti, ispitanici eksternizuju svoj stav i bitno menjaju socijalno for-mirane (utvrðene) pretpostavke.

Pojmom diskursivne prakse sugeriše se promenjivost i razlièitost odnosaispitanika prema pitanjima koja se pokreæu u intervjuu, iako se taj odnos mani-festuje i kao stalnost izra�ena stereotipom. Kada je predmet diskursivnih prak-si (celovitih iskaza ispitanika o odreðenom pitanju) etnièki stereotip, koji poredspecifiènog znaèenja ima i vrednosni akcenat, onda njime izra�en odnosizmeðu znaèenja i vrednovanja, emocionalnog i racionalnog, oèekivanog i iz-nenaðujuæeg, stalnog i promenjivog itd. u analizi postaje odnos od primarnogznaèaja. Ukoliko se iskazi koji tematizuju „osobine naroda“ prenose celovito,kao diskursivne prakse, saèuvaæe subjektivnost znaèenja i vrednovanja.Inkorporiranjem u nauènu anlizu trebalo bi pored subjektivnosti da saèuvaju inezavisnost znaèenja, mada izmeðu aktivnog percipiranja iskaza ispitanika injegovog prenošenja u „vezanom kontekstu“ postoje bitne razlike. Sa taèkegledišta konaènog autorskog teksta, ukljuèivanje iskaza ispitanika kao poseb-nog konstruktivnog elementa moralo bi minimalno da zadovolji dva meðusob-no uslovljena zahteva: 1. da autorski tekst govoru ispitanika ne oduzmesmisaonu samostalnost (autentièna perspektiva uèesnika); 2. da govor ispita-nika ne naruši tematsko tkivo i kontekst autorskog teksta (perspektiva autora iautorska intervencija).

Diskursivne prakse su izraz meðudejstva dveju imanentnih komponentisamom jeziku: meðudejstva njegove statiène i otvorene strukture (v. Bern-stein, 1970). „Statika“ se, pored osnovnog plana jezika (njegovih autonomnihpravila) prepoznaje i u stereotipnom sistematizovanju, svoðenju i redukovanjupojavnosti (u smislu njenog savladavanja), delujuæi na razumevanje društvenestvarnosti i na ogranièavajuæi i na olakšavajuæi naèin istovremeno. Zapravo,kao fenomen koji olakšava orijentaciju i „modelovanje sveta“ (u kome se i lièniidentitet potvrðuje kao deo tog „sveta“), stereotip istovremno ogranièavaobjektivnost percepcije. Osloboðenost iskaza od stereotipnih sadr�aja ili for-mi, kao domet koji je prevashodni izraz „otvorene strukture“ jezika, izmeðuostalog jeste znak autentiène percepcije i promišljanja društvene stvarnosti.Pretpostavka „promene mišljenja“ uslovljena je promenom jezièkog iskaza,odnosno izla�enjem iz stereotipnog okvira. U kontekstu pokrenutih pitanjaovog istra�ivanja, odnos izmeðu nepromenjenog (statiènog, stereotipnog,onog što ogranièava individualnu misao) i promenjenog (autonomnog i auten-tiènog), zauzima mesto od najveæe va�nosti. Navedeni iskazi o identitetu po-kazuju manje „informacije“, a više potrebu za ukljuèivanjem (inkluzijom) uuobièajeni ili „reprezentativni“ naèin govorenja. Mera u kojoj se diskursivneprakse prepoznaju kao najotvrdliji (najèešæi) stereotipi obrnuto je srazmernaprocesu individualnog promišljanja.

176 Gordana Ðeriæ

Stavove graðana o „zbirnom liku“ Srba pokušaæu da predstavim posred-stvom „odgovora“ graðana na niz pitanja koja proishode iz stereotipa. To su ste-reotipi o srpskoj dobroti, (ne)slozi, (ne)zrelosti, (ne)pobedivosti, tj. pitanja da lisu Srbi bolji od drugih, da li su slo�ni, zreli itd. Ova pitanja u intervjuima nisueksplicitno postavljana, ali se analizom stavova nameæu „odgovori“ i na ova„pitanja“, upotpunjavajuæi „mre�u“ diskursivnih praksi o nacionalnom identitetu.Iz okvira „odgovora“ graðana na navedena „pitanja“ pokazaæu osnovne karakte-ristike diskursa o identitetu, naèine uticaja stavova elite, politièke propagande,politièkih promena, savremene situacije i uopšte naèine razumevanja ovogfenomena. U drugom delu teksta pokazaæu diskursivne prakse graðana o„srpskim osobinama“ koje se najèešæe navode u akademskim tekstovima(dru�eljubivost, gostoljubivost, zavist, inat, prilagodljivost itd.), vodeæi raèuna daredosled stereotipa odgovara uèestalosti pojavljivanja u govorima graðana. Ostavovima koji negiraju moguænost uporeðivanja naroda prema specifiènim„osobinama“ i stavovima koji izlaze iz okvira iskaza koji se prepoznaju kao„stereotipni“ govoriæu u treæem delu teksta.

Analiza stereotipija bazirana na materijalu dobijenom metodom dubinskogintervjua, izmeðu ostalog, omoguæuje bolji uvid u njihove formalne odlike. Teore-tièari stereotipa zastupaju stav da se stereotip izra�ava kratkom jezièkom for-mom. Istina je, kako tvrdi Klaus Rot (2000: 264), da je najèešæe reè o sa�etimkonstrukcijama, pridevima (atributima), koji prevazilaze primarne konotacije,vrednosno optereæenim stabilnim idiomima (srpska nesloga), poslovicama, izre-kama... Pored ovakvog iskazivanja, stavovi o identitetu se u diskursima graðanaizrièu u vidu razvijenijih verbalnih formi, kao kompleksne prièe u èijoj su pozadinistereotipi ili, taènije, prièe koje su usmerene i oblikovane nekim od stereotipa, iakone moraju biti izreèene na naèin prepoznatljiv kao komunikativni kliše. U teorij-skom postavljanju ovog problema vodila sam se èinjenicom da i etnièki stereotipi,poput svih ostalih stereotipa koji se tièu izvanidentitetskih pitanja svakodnevice,bitno olakšavaju i istovremeno uslovljavaju naèin razmišljanja, jer je to „nauèeni“put orijentacije i razumevanja društvene stvarnosti. Od ne manje va�nosti za „po-jaèavanje stereotipnog“ u iznesenom stavu jeste èinjenica okolnosti i naèina u ko-jima je razgovor o pokrenutim pitanjima voðen (ukratko, èinjenica „situacionogobele�ja“, u ovom sluèaju snimanja razgovora), zbog èega je izneseni stav dodat-no oblikovan potrebom „pametnog“, „ispravnog“ ili „taènog“ odgovora. I u sluèaje-vima da ne predstavljaju „iskreni stav“ ispitanika, oni ne gube na svojoj vrednostijer su izraz konvencije ili predstave o po�eljnom (ispravnom, taènom). Buduæi dami je namera da poka�em kako stereotipi „rade“, odra�avaju jezièku i/ili društvenukonvenciju i olakšavaju „shvatanje sveta“, prilikom navoðenja razmišljanja graða-na, prednost æu dati upravo razvijenijim formama nad kratkim etiketiranjem, tipadobar narod, gostoljubiv, inad�ijski, neslo�an.

I najva�nije: skoro u polovini obraðenih intervjua „materijal“ za analizu sta-vova koji bi upuæivali na odnos ispitanika prema nacionalnom identitetu nije dat

Svakodnevne diskursivne prakse o „osobinama naroda“ i va�nosti nacionalnog identiteta 177

u razvijenom obliku. „Èinjenica æutanja“ dela ispitanika o ovim pitanjima mo�eda „govori“ razlièite stvari. U smislu znaèaja identiteta, æutanje o njemu potenci-jalno ima široku skalu tumaèenja – od davanja još veæeg znaèaja identitetu u od-nosu na druga pitanja o kojima se „naširoko prièa“ do potpune neva�nostiidentiteta u odnosu na druge društvene ili liène probleme. Meðutim, „situacijaæutanja“ na postavljeno pitanje o identitetu varira od nerazumevanja samogpitanja do odbijanja ispitanika da na pitanje odgovori, odnosno poricanja vred-nosti takvog pitanja. U retkim sluèajevima, kada je pitanje „osvešæeno“, dakleispitaniku jasno, „situacija æutanja“ mo�e biti nevoljno proizvedena (iz neznanja„pravog odgovora“) ili sasvim namerno, ciljno, uprkos „znanju“. Stoga je ovaanaliza u veæoj meri rezultat onih intervjua koji verbalizuju stavove o „osobina-ma“ svoje i/ili drugih nacija i stavova koji negiraju svrsishodnost predstavljanjanacionalnog identiteta u okvirima okoštalih (èvrstih) diskursivnih modela.Ostaje, meðutim, jasno da je fenomen æutanja na ove teme va�an i „poseban vidkomunikacije“, odnosno „drugaèiji naèin govora“ o istom pitanju.

Za dodatno obrazlo�enje èini mi se neophodnom bar kratka napomena odomenu stroge sociolingvistièke dihotomije na ispitanike kao „nosioce“ dvajuuzajamno iskljuèujuæih kodova: ogranièenog i elaboriranog koda.4 Èovekovadruštvenost je besumnje odreðena verbalnim iskazom, kao što je i govorni kod„svojstvo vezano za društvenu strukturu“ (Daglas, 1994: 208). Stroga podela„govornika“ (u Bernstejnovom smislu na korisnike elaboriranog i ogranièenogkoda, koja neposrednu primenu nalazi u antropologiji i sociologiji, npr. kod MeriDaglas), ipak je neprimenjiva na ovo istra�ivanje. Èinjenica elaboriranosti(razraðenosti) jezièkog instrumentarija i sintaksièke preciznosti nije jedini ili barnije dovoljni uslov „boljeg“ razumevanja društvene stvarnosti niti pokazatelj nje-nog autentiènijeg sagledavanja i reagovanja izvan uobièajenih formi.5 S drugestrane, tretiranje iskaza kao ogranièenih, nerazraðenih ili su�enih, nasuprot ela-boriranim iskazima „edukovanih“ ispitanika, znaèilo bi podr�avanje implicitnihpretpostavki i zakljuèaka, tj. interpretativnih navika i akademski stereotipnih vi-dova „poretka“. Ponavljanjem takve dihotomije funkcionalizuje se i podr�ava so-lidarnost i „istost“ sa grupom (kolektivom), a to je upravo osnovno svojstvoogranièenog a ne elaboriranog koda.

178 Gordana Ðeriæ

4 Intencija napomene je u demistifikaciji navodno velikih razlika izmeðu obrazovanih ineobrazovanih, koje se ispoljavaju na jezièkom planu, a onda se uopštavaju i na planrazumevanja.5 Uporediti navedene iskaze istorièara, etnologa, sudija, profesora, itd. sa iskazima poljopri-vrednika, nepismenih, zanatlija i sl.

I.1. „Jesu li Srbi bolji od drugih naroda?“6

Aktivno percepcipiranje i/ili pasivno reprodukovanje „osobina“ nacije, na-stali iz „bezinteresnog“ govorenja graðana o ovim pitanjima,7 pretoèeni su u„tekst diskursivnih praksi“, koji pretenduje da predstavlja strukturisanu „zajed-nièku sliku“ individualnih gledišta ispitanika. Povezivanjem iskaza ispitanika do-bija se „tekst“ neujednaèen u stavovima, ali sa jasnim podtekstom pripadnosti iprivr�enosti sopstvenom narodu, koji se mo�e svesti na reèenicu istorièara izNovog Sada: Ja volim srpski narod jer sam pripadnik tog naroda. Oseæanje pri-padnosti, kao osnovna distinkcija izmeðu svoje i ostalih nacija, omoguæava upo-reðivanje koje se u jeziku svakodnevice odvija u èetiri razlièita odnosa:

1. prema susedima ili u okviru Balkana

2. prema Evropi

3. prema „svetu“.

4. prema „idealnom liku nacije“.

Prvi odnos najèešæe je iskustveni i u tim sluèajevima pozitivan. U sluèajevi-ma kada ispitanik bez liènog iskustva govori o susednim narodima, na osnovuopštih utisaka, onoga što zna, propagande, istorije i sl., onda ne uporeðuje di-rektno srpski narod i susedne narode, nego „prièe“ Srbi su dobri, nisu zlopamtilai sl. mogu da impliciraju stav da „susedi nisu baš takvi“. Druga dva odnosa


6 Postojanje nacionalnih karakteristika u diskursivnim praksama ispitanika uglavnom se iz-jednaèava sa postojanjem naroda. Zbog samorazumevanja korpusa karakteristiènih „osobi-na“, moguæe je i poreðenje sa drugim narodima. Ako govorimo o Srbiji, srpskom narodu, ondapodrazumevamo odreðeni narod sa odreðenim karakteristikama, koji ga èini upravo tim naro-dom i razlikuje ga od drugih. (…) Kada govorimo o nacionalnim karakteristikama, onda narodzaista postoji, nešto što ga karakteriše i što je unikatno za njega u odnosu na druge, smatra se-kretarica iz Beograda. Osamnaestogodišnji mladiæ iz Panèeva mišljenja je da se prethodnaJugoslavija raspala upravo zbog meðusobnog procenjivanja „osobina“ njenih naroda, premaprincipu ko je kakav. To sam prièao na samom poèetku – velika greška- procenjivati nekog,znaèi oceniti kakav je samo po nacionalnosti. Ipak, zajednièki identitet postoji ne samo kaoprivr�enost i vrednovanje „osobina“, nego i kao opšti projekt podra�avanja i imitiranja, koji serealizuje preko porodice, škole, same dr�ave. Kolektivni identitet utièe iz raznoraznih pravaca,mišljenje je studentkinje germanistike. On utièe, kao prvo, kroz vaspitanje, ono što mi dobija-mo vaspitanjem u svom domu, u svojoj kuæi od naših roditelja. (…) Zatim su tu, ne znam, obra-zovanje, znaèi, škola koja utièe po nekom odreðenom sistemu, programu itd, što je opet nekazvanièna odluka nekog predsednika ili nekog kolegijuma, koji je, opet, predstavnik tog kolek-tivnog identiteta. Imate medije, imate umetnost, imate modu. (…) Mi smo svi proizvod vreme-na, jednog odreðenog trenutka i lièimo na to. Mo�emo da �elimo da lièimo mnogo manje i dabudemo mnogo autentièniji, ali naša autentiènost je svedena na jedan manji deo u odnosu nakolektivni identitet.7 Uvoðenje odrednice „bezinteresnog“ ima pre svega deskriptivni karakter. Pod „interesnim“govorenjem o „osobinama“ identiteta podrazumevam politièku i javnu (dakle „akademsku“)aktualizaciju i mobilizaciju stereotipa. „Interesna proizvodnja“ stereotipa (u funkciji politike)mo�e biti i „svesna“ i „nesvesna“, mo�e dolaziti i iz „nacionalistièkog tabora“ (u vidu pozitivnihautostereotipa) i iz „kosmopolitskog tabora“ (u vidu negativnih autostereotipa).

obièno nisu vezana za lièno iskustvo veæ se zamišljaju i konstruišu prema uop-štenim, uglavnom pozitivnim predstavama. Evropa se razumeva kao izraz eko-nomske nadmoæi, koji nu�no nameæe smernice ispravnog, uspešnog kretanja.8

Pripadati Evropi znaèi pripadati neèem boljem, naprednijem, „civilizovanom“,što ukazuje na prevlast uva�avanja „simbolièke geografije“ nad „geografijom“:Mislim da je krajnje vreme da nas vrate na civilizacijski nivo Evrope ili Spomi-njuæi Holanðane… mislio sam na normalan svet. Prilikom poreðenja sa svetom,svet se zamišlja ili kao sasvim neodreðen, uopšten pojam (prema kome se ispi-tanici najèešæe pozitivno odnose) ili kao Amerika, pri èemu se odnos ka tom„svetu“ sasvim menja. Uporeðivanje u odnosu na „idealni lik nacije“ jepredvidljivo: u tim sluèajevima ispitanici navode poznate fraze o srpskoj neslozi,zavisti, nekulturi naspram „negdašnje kulture“.

Diferenciranje izmeðu izrazito pozitivnog i izrazito negativnog ocenjivanja„osobina“ i vrednosti srpskog naroda teško je pratiti na formalno-jezièkom pla-nu, jer narativne prakse, bez obzira na njihov vrednosni pol, variraju formalnorazlièitim odrednicama (ja-mi-oni) ista ili slièna znaèenja. I pozitivna i negativnaodreðenja prema sopstvenoj naciji po pravilu (koje ima izuzetke) ukljuèuju sa-mog ispitanika, odnosno njegovo izjednaèavanje sa kolektivom (Kad govorim osrpstvu govorim o sebi ili Niko neæe da kudi svoje ili Najgori smo narod na svetu)kao da je reè o samodefinisanju. Lièni identitet se delom potvrðuje kroz prièu okolektivnom, odnosno nacionalnom identitetu, posebno u onim sluèajevima ukojima na pitanje Ko ste Vi? ispitanik pre svog imena ka�e da je Srbin ili kada pri-padnost srpstvu stavlja ispred liènih uspeha. Upravo tako sebe „opisuje“ isto-rièar iz Novog Pazara: Drago mi je što sam profesor, što sam uspeo da završim,da postignem da radim ono što volim, ali dra�e mi je što sam Srbin. U pitanjimaidentiteta narativnost sa liènog plana skoro neosetno prelazi na zajednièki plan.Na taj naèin ovaj profesor nastavlja „svoju“ prièu: Zlatan, zlatan smo narod, abeogradska dizajnerka još je preciznija: Ne, ne postoji niko savršeniji od nas.Znaèi, smatram da je Gospod najsavršeniji, a od naroda jesmo. (…) Smatramda intelekt ovoj Evropi i ovom svetu daju Srbi, znate. (…) Mi smo jedan predivannarod.(…) Kamo lepe sreæe da smo… da je veæina nacija takva. Ne bi bilo rato-va i ne bi bilo sukoba. Eventualno èega bi bilo – lopovluka. Mi smo svi, na�alost,moram da ka�em – Srbi – mi smo sitni lopovi. Etnološkinja iz Valjeva o osobina-ma Srba govori samo u pluralnom obliku, bez izuzetaka: Mi jesmo siromašni, alikada govorimo o Srbima, mi smo obrazovani preko prièa naših baka koje sunam prièale bajke i širile svest. Kod nas postoji identifikacija ljudi prekoNemanjiæa, preko naših manastira je jedna posebna svest o posebnosti.

U okviru iskaza ispitanika, bez obzira na to da li je reè o pozitivnom ili nega-tivnom vrednovanju, govor o Srbima iz treæeg lica mno�ine prelazi u prvo licemno�ine. Srbi kao narod su jako puno gostoljubivi, popustljivi, jako mekani, a

180 Gordana Ðeriæ

8 Klaus Rot (2000: 161) smatra da je „Zapad“ za narode Jugoistoène Evrope uvek bio naj-va�niji reper prilikom poreðenja.

onda kad poènu… Æute, æute i trpe, ali kad poènu da izbacuju emocije, to burnorade. I s druge strane, nikad ne miruju i oni uvek tra�e…Kavgad�ije smo u prin-cipu i uvek èaèkamo tamo gde ne treba da èaèkamo…Ja mislim da smo mi

takvi, ne znam. Nismo onako „flegma“, miroljubiv narod, ka�e mlada poljopri-vrednica iz Kikinde. Govoreæi o Srbima, sredoveèna Èaèanka se u okviru istereèenice preorijentiše sa govora u treæem licu na govor u prvom licu jednine:Ipak, ja ovaj narod volim, ipak, znaèi to su... to sam ja, sa svim svojimnedostacima i manama.

Poseban sluèaj, u semantièkom smislu, jeste govorenje o Srbima u jedninikoje ima znaèenje mno�ine. „Opštost“, celina ili „zbirni lik „ se individualizuje,tako da singularni oblik „Srbin“ postaje ekvivalent „srpskom narodu“, semantièkipluralnom obliku. Mašinbravar iz Po�arevca ka�e: U svakom �itu ima kukolja, aliSrbin kao Srbin je veliki èovek. Poslovièno pretpostavljanje razlièitosti, koje tre-ba da oznaèi realnost, ostaje u senci predstave o apstrahovanom individualisa-nom kolektivu. Na formalnom jezièkom planu, kao i u delu znaèenja, ovaj iskazse poklapa sa iskazom beogradskog policajca: A kao narod, ja mislim da su Srbinedosti�an na svim prostorima, mislim da u svemu… da se ponosimo sa Slo-bom… ali ono bombardovanje, ono… Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovovreme još sna�niji, bez obzira na ovo…Izgubilo se dosta, ali je on napravio ipaknešto što je ostalo mnogima u seæanju. (…) Srbin mo�e da izdr�i i da istrpi, toistorija nije zabele�ila za sada. Ja barem ne znam… I tu smo heroji…

Vrlo retko stavovi prema „zbirnom srpskom liku“ podrazumevaju liènoiskljuèivanje, izdvojeni „pogled sa strane“. Tako se prema svom narodu odnosivisokoobrazovana Kruševljanka: (Srbi nisu) ni bolji ni lošiji nego ostali narodi, ilièetrdesetdvogodišnji Èaèanin: Isti kao ostali narodi, i dobri i loši, i pravoverni ineverni ili, najsa�etije: Razlièiti, kako ka�e kozmetièarka iz Beograda. Sasvim jesuprotna situacija sa izra�avanjem vrednosno obojenih stavova. Potpunimuopštavanjem i u pluralnom obliku, dakle, ukljuèivanjem „sopstva“ u zajednièko„mi“ ispitanici odgovaraju: Najgori smo narod na svetu ili Najbolji smo narod nasvetu. Nacionalni identitet podrazumeva više od ukljuèivanja – poistoveæivanje,koje u svakodnevnoj konverzaciji ima granice. Svaki pojedinac lièno mo�e da sepoistoveti sa „zbirnim likom srpskog naroda“, ali se srpski narod ne mo�e poisto-vetiti sa pojedinim njegovim predstavnicima. Istorièar iz Novog Sada sasvim jeodreðen u tom smislu: Nikada ne bih da poistoveæujem svoj narod sa Miliæem odMaève, sa Dragošem Kalaiæem i takvim ljudima koji su bili uz vlast, koji su namnaneli najveæe zlo u forsiranju „mi smo nešto iznad“.

Lièna uverenja o srpskoj „posebnosti“ pojedini ispitanici iskazuju sa pome-šanim oseæanjem ponosa i „prokletstva“, tako da sama naracija o pripadnostisrpstvu prerasta u poetski nadahnut diskurs koji karakteriše unutrašnja nape-tost. Èak i u sluèaju navodno negativnog odnosa, oseæanje privr�enosti imaznaèajnu ulogu. Na pitanje intervjuera Ko je on? dvadesetsedmogodišnji Lesko-vèanin, programer, odgovara:


– Ja sam Srbin.

– A na drugom mestu?

– Da sam proklet što sam Srbin!

– Kakvi su Srbi kao narod?

– Najgori, ali i najponosniji. Ponosan sam što sam Srbin. To veæ nije stvarnacionalnosti, veæ stvar mentaliteta; znaèi, trpeti kad ti je najgore i znaèi biti pro-tiv najjaèeg i biti svestan da to neæe doneti ništa dobro… znaèi jedno stvarno ve-liko prokletstvo.

Sasvim drugaèija unutrašnja napetost u prièama o Srbima karakteriše„odbrambene“ stavove, koji se konstituišu kao suprotnost „pripisanim“ negativ-nim stavovima, odnosno negativnim heterostereotipima. Lièno naglašavanjeneslaganja treba da oznaèi „predznanje“ o problemu „kakvoæe Srba“. Ispitanicaiz Šapca svoje „predznanje“ o „ru�nim prièama“ negira liènim odnosom, prematome šta ona „voli“, odnosno „ne voli“ u tim prièama. Srbi su emotivni, emotivni.Ja ne volim kad se prièa ru�no o mom narodu, ja volim svoj narod i kad nekoka�e – svi smo mi Srbi isti, svi smo mi Srbi lopovi, svi smo mi Srbi ovakvi, svismo mi Srbi onakvi… Ja smatram da su Srbi jedan emotivan narod, snala�ljivnarod, gostoljubiv narod. I ja ne volim da se o mom narodu ru�no prièa. Neštostarija Nišlijka s ponosom istièe: Baš volim što sam Srpkinja! Šta su oni (Ameri-kanci, prim. G.Ð.) bolji od nas?! -Evropa æe uvek nas gledati kao neki privezak,nešto što nije va�no, što nije bitno… Jednostavno, postojaæemo za njih i postoji-mo za njih samo toliko da iska�u svoju moæ, bilo politièku, bilo ekonomsku. A štose tièe civilizacije, mi smo ispred njih 100 godina.

Zašto mislite da smo ispred njih 100 godina?

– Pa, zbog naše istorije.

Uopštena odreðenja srpskih vrednosti, poput „istorije“, „kulture“ itd., uklju-èuju aktivan, mada stereotipan, odnos prema savremenoj situaciji. U situacio-nom izra�avanju „visokih kvaliteta“ naroda, kao i u sluèaju njihovogosporavanja, argumentacija se izvodi na osnovu neposrednog „znanja“ o po-krenutom pitanju. Ono na šta se oslanjaju „kognitivno-diskursivna gledišta“, bezobzira na vrednosni pol, jeste zapravo „stvarno stanje“, koje mo�e biti „argu-ment“ opravdavanja uopštenog pozitivnog (pred)stava, („predznanja“) i, na dru-goj strani, prilikom negativnog vrednovanja, „stvarno stanje“ postaje argumentpokazivanja, odnosno uèvršæivanja ispravnosti sopstvenog (negativnog) mišl-jenja. Podrazumevanje „stvarnog stanja“ kao „izvinjenja“ za trenutnu nevidlji-vost naèelno pozitivne argumentacije o srpskim osobinama èitljivo je u stavusudije iz Panèeva: Znate, mislim da smo sposobni, da smo sposoban narod,mislim da smo intelektualno baš negde pri vrhu u svetu, znate, narod koji je vi-spren, koji to mo�e da doka�e u svim poljima – u muzici, glumi, knji�evnosti, sli-karstvu, znaèi da smo talentovan narod. Meðutim, zapušten narod, jednostavnonarod koji više ne razmišlja o tome. Primer koji ilustruje sluèaj potkrepljivanja

182 Gordana Ðeriæ

negativnog stava prema „osobinama“ nacije „stvarnim stanjem“ svodljiv je nareèi jedne Piroæanke: Mi smo poprilièno nekulturan narod, a pritom smo izgubilitoleranciju… U veæini stavova, diskursivne prakse prate trendove savremenogdruštva ili uzimaju u obzir ono što se dešava na aktuelnom politièkom planu.Graðani koji su podr�avali promenu re�ima u svojim iskazima pokušavaju dapomire dve naizgled suprotstavljene tendencije: potrebu za ponovnimuspostavljanjem poverenja i saradnje sa „drugima“ (naglašavajuæi da su Srbi ot-voren narod sa kojim se mo�e �iveti), sa potrebom oèuvanja specifiènog identi-teta, tradicije i sl. èiji je doprinos svetu izrazito pozitivan. Rezultat tog „kontrasta“– neophodnosti promena i neophodnosti zadr�avanja nacionalnih specifiènosti– na narativnom planu ogleda se u tipiènom iskazu: …zato što smo mi doprinelidobru i najviše dobru èoveèanstva. S obzirom na našu velièinu, mislim da smonarod sa identitetom, da mi imamo nešto specifièno i da opet mo�emo da sara-ðujemo sa svetom.

Na pitanje kakvi su Srbi kao narod? kao da postoje unapred spremni odgo-vori: najbolji ili najgori / i najbolji i najgori. Ovakvi odgovori najèešæe nisu plodrazmišljanja i stvarnog uporeðivanja, nego eksklamacije koje zapravo pokazujuprivr�enost i brigu za svoj narod. Dvadesetšestogodišnji taksista sa periferijeBeograda potencira razliku izmeðu sopstvenog naroda i ostalih naroda jedinoprivr�enošæu, odnosno pripadnošæu srpskom narodu.

– Srbi ko Srbi, ne mogu da prièam, da li su bolji ili gori od nekih, bolji susigurno.

U kom smislu?

– Pa zato što su moji, u tom smislu.

Privr�enost naciji nije „nesvesna“, tako da se stav o kakvoæi naroda „kontro-liše“ upravo uva�avanjem ove èinjenice. Ona mo�e biti izra�ena u formi obja-šnjenja naèelno pozitivnom stavu (kao u iskazu prethodnog ispitanika) ili kaounutrašnji korektiv subjektivnosti, koji u „ocenjivanju“ ne bi trebalo zanemarivati.Osamdesetogodišnja Piroæanka bez škole ka�e: Iako smo Srbi, sigurno ima poneko loš.

Sna�an emotivni stav prema svom narodu mo�e biti izra�en na „duhovit“naèin i formalno negativnim sredstvima: Da nismo mi Cigani, vi Srbi bi bili najgorinarod, citira mladi Leskovèanin svog komšiju Roma i daje mu za pravo. Prilikomnegativnog vrednovanja „osobina“ naroda, ocene su skoro po pravilu iz redapoznatih stereotipa: Nezaposlena Beograðanka ka�e da je srpski narod ne-slo�an, da komšiji crkne krava… Nesloga, zavist, tvrdoglavost, eto.... Sudija izKruševca ima slièan stav: Mi smo pomalo nabusit narod, malo inad�ijski narod.U sluèajevima redukovanog, su�enog iskaza, bez obzira na to da li je iznesenistav pozitivan ili negativan, ispitanici pribegavaju odgovorima-klišeima, kao daje preporuèljivo govoriti upravo na takav naèin. Stereotip postaje okvir „isprav-nog“ stava, odnosno jedino „taènog“ odgovora: Ja bih rekao da su Srbi jedan


normalan narod, koji (...) ne bi nekome naudio… Što se ka�e, nebeski narod.Problem nastaje na znaèenjskom planu, kada ista osoba artikuliše potpuno su-protstavljene stavove, što dovodi do zbunjenosti i neke vrste „protivdiskursa“koji se mora uzeti u obzir. Nejasnoæe nastaju i iz neopredeljenosti ispitanika uodnosu na vrednovanje osobina koje smatraju karakteristiènim. SredoveènaKragujevèanka gostoljubivost odreðuje kao pozitivnu srpsku osobinu, a na pi-tanje da li Srbi imaju i neke loše osobine ovako odgovara:

– Uporni su, tvrdoglavi, ne pose�u stranim uticajima, drugih ljudi sa strane,ipak, imaju nešto svoje.

– Mislite da je to dobra ili loša osobina?

– Pa, ja mislim da je dobra.

Za razliku od ovih, „razraðeniji odgovori“ pokazuju ne samo uticaj (kva-zi)akademskih stereotipnih stavova nego i potrebu ispitanika da ih izraze nanaèin kao da je reè o neèemu do èega su sami došli svojim iskustvom, obrazo-vanjem, posveæenošèu. Mladi Kruševljanin visokog vojnog obrazovanja, koji usvom predstavljanju pripadnost naciji istièe na prvo mesto, konstruiše svoj od-nos ka nacionalnom identitetu iz nekoliko razlièitih „pravaca“. Kad ka�em Srbin,podrazumevam ne samo Srbin u nacionalnom smislu veæ u jednom svetosav-sko-filozofskom smislu, moralnom smislu, tako da mislim da bi bilo dovoljno daka�em da sam Srbin, a podrazumeva se da sam tim èovek, patriota, èovek kojipokušava da bude racionalan zahvaljujuèi toj svetosavskoj filozofiji, ali ujedno,znaèi, pragmatièno okrenut Zapadu, a duhovno okrenut Istoku.

Akademski ili kvaziakademski diskurs o identitetu oslonac je laièkim formu-lacijama. On pru�a naèelnu orijentaciju ili, u nekim sluèajevima, proizvodistavove. Mehanizam usvajanja „stavova elite“ u diskursivnim praksama sva-kodnevice funkcioniše na razlièite naèine. Dominantan je mehanizam po komese pamti „suština elitnog stava“, a izvor, odnosno autor stava, lako se zabora-vlja, pripisuje pogrešnoj liènosti ili liènosti èije ime znaèi metaforu pameti, inte-lektualizma, priznatosti... Odnos izmeðu (kvazi)akademskih (elitnih) stavova ilaièkih stavova javlja se kao odnos izmeðu originala i falsifikata. Dvadesetsed-mogodišnji mladiæ osnovnoškolskog obrazovanja o Srbima ovako razmišlja:Neke stvari koje sam proèitao, èuo, [kazuju] da smo mnogo star narod. To doka-zuje i pismo i sve; ne mo�e biti savršeno pismo jednog naroda, a drugih ne.Znaèi da smo stariji od njih. Uèili smo u školi – poklonili smo im viljušku, Teslu,svašta smo dali… Ne, nigde takvog �ivota nema na kugli zemaljskoj, te topline idobrote. Mislim da je Ivo Andriæ tako nešto izjavio – da smo fantastièan narod,bogoboja�ljivi, prijatni, da te ugosti, poèasti, primi u kuæu, a kada se dohvatepuške onda su grozni… Mi smo sposobni, mislim da imamo i neke genetskepredispozicije… Predaka ima dosta u nama.

Grupi stereotipnih, akademski usmerenih stavova, pripadaju i oni kojiznaèenjski predstavljaju suprotnost pozitivnom karakterisanju. Oni proizlaze izokvira intelektualistièkih prièa o neslozi, zavisti, inatu. Niz negativnih karakteristi-

184 Gordana Ðeriæ

ka obogaæuje se prièom o „crkavanju komšijine krave“ ili nekom od varijacija naistu temu. Ova prièa u interpretaciji valjevskog frizera zapravo je cela njegovaprièa o Srbima: Mislim da nismo baš tako dobri ljudi, više �elimo drugom zlo negosebi dobro. U sluèajevima kada se oblikovanje stavova o nacionalnom identitetuprepoznaje kao slaganje sa stavovima odreðenog autora, prièa je zaokru�enaravnote�om pozitivnih i negativnih stereotipa. Novinarka kojoj je „vrlo neprijatnou ko�i Srpkinje“ poziva se na knjigu profesora Jovana Mariæa: Pa, Srbi imaju sko-ro istu kolièinu pozitivnih i istu kolièinu negativnih karakteristika, definitivno. Naj-više mi smeta, meni najviše smeta što su Srbi takvi, što su nekulturni, što suinad�ije, što su muvare, što vole da prevare, što ono ka�u – da komšiji crkne kra-va. Ima jedan naš drugar, aforistièar, baš jedan divan aforizam koji ka�e: „Komšijinikako da crkne krava – ne znam zašto mi to radi!“ Mislim da je to isto tako sliko-vito kakvi smo mi Srbi. Èak je i onaj profesor Mariæ relativno dobro, po meni,obradio tu temu, kakvi smo mi Srbi. Zaista je, ono, ušao u detalje. S druge, straneima nešto interesantno – Srbi imaju dobre osobine: vrlo su gostoljubivi, vole dapomognu kad imaju. E, kad nemaju, onda su veæ zavidljivi, onda �ele da podmet-nu nogu i tako. Iako se uticaj akademskog diskursa èešæe prepoznaje u stavovi-ma ispitanika koji se ne pozivaju direktno na odreðenog autora, gde su istorija ikultura osnovni argumenti pozitivne kvalifikacije, navešæu još stav penzionerkeiz Kragujevca, koja se takoðe oslanja na mišljenje poznatog „karakterologa“, neinterpretirajuæi ga u pojedinostima u „pravom“ znaèenju. Pa, mi smo, ovaj, što re-kao pokojni Jovan Raškoviæ, priglup narod, priblesav malo narod. Srbi vrlo brzozaboravljaju sve, dru�eljubivi su, svakojaki, široke ruke, široke duše, ali mislimda imamo jednu manu – da se suviše dr�imo prošlosti i te istorije. To jeste dobro,ovaj, da se pamti, da se zna, ali u ovim naprednim vremenima, kad tehnika preu-zima primat nad istorijom, mi bi morali da se menjamo.

Pored mehanizma oblikovanja stereotipa koji se prepoznaje u isticanju po-zitivnih osobina uz koje skoro po pravilu stoji „ali“, svojstveno i elitistièkim stavo-vima ( Srbi su bolji od drugih po mnogo èemu, ali nisu cenjeni zahvaljujuæi našojpolitici ili Smatram da smo mi nacija koja ima mozga i talenta, (…) ali da imamodimenziju gde nas nešto koèi), ni mehanizam „oèuðavanja naroda“ nije zane-marljiv u diskursivnim praksama svakodnevice. Stomatolog iz Pirota obrazla�eto „èudno„ u srpskom narodu: Mi smo èudan narod – idemo više ka mazohizmu,da bismo se sutra hvalili kako nam je bilo mnogo teško, ali smo izdr�ali. Student-kinja iz Po�arevca takoðe ka�e da su Srbi èudan narod, umeju da se vesele,jaki, sna�ni i hrabri ljudi koji i u nenormalnim okolnostima ostaju normalni, ali,opet, i tvrdoglavi, teraju po svome i kada nisu u pravu. Bez obrazlo�enja, tipièanizraz „oèuðavanja“ svodi se na atribuciju koja je neprozirna u analizi „razloga“:Mi smo jako komplikovan narod. Kad bi sve reèi i epitete nagurali, baš bi namsve padale, ka�e èetrdesetogodišnja Kikinðanka ili, kratko i zagonetno: Mnogosmo zeznuti kao narod. Pravnica iz Šapca sliènog je mišljenja: Mi smo strašnoèudan narod… Što je sigurno, sigurno je da smo suviše ponosni, da je to ono štoimamo u sebi. Da su Srbi na „èudan naèin posebni“ smatra i medicinski tehnièar


iz Sremske Mitrovice: Mislim da smo mi drukèiji od drugih i da ipak ima nešto unama što nam ne dâ da se damo tek tako. (…) Mislim da to što mi imamo u sebinam je i prednost i mana, pa nam se sve tako dešava. To „èudno“ za penzioner-ku iz Novog Pazara je naèin da izrazi svoj kritièki stav: Lud narod zato što do-zvoljava da ga uvek neko drugi posvadi. (…) Mislim da su Srbi vrlo èudan narod.Srbi mnogo opraštaju, mnogo zaboravljaju, dok drugi narodi na ovom prostorune… Oèuðavanje ide od pozitivnog do negativnog. Mislim da su Srbi specifièannarod po pitanju svega. U svetu nemate ponašanje Srba… Dosta ljudi se pona-ša nekako… furijanski… Ne znam kako da ga opišem. Èini mi se da je, u suštini,obar, OK, ali ispoljavaju se i neke negativne stvari, ali je to nametnuto. Znaèi,neko nas zeza, iskušava nas ðavo, ne znam… U najkraæem, prema mladojŠapèanki, Srbi su izgubili kompas ili poslovièno, prema novosadskom ugostite-lju: Znaš kako ka�u Srbi: spasa nam nema, propasti ne mo�emo.

Diskursivne navike ispitanika koji Srbe izrazito pozitivno opisuju i vrednujuu odnosu na sve ostale, tj. svet, podseæaju na diskursivne navike sportskih navi-jaèa, zbog èega se ne moraju uzimati sasvim „ozbiljno“. Èinjenice pripadnosti iprivr�enosti ovde imaju va�nu ulogu. Više je reè o „sportskoj“ i „navijaèkoj“ eufo-riènosti, odanosti svom „timu“ i „provokaciji“, nego o stavovima utemeljenim nanekakvom „znanju o nepobedivosti“. Navijanje za „naše“ i „svoje“ samorazume-va se iz proste èinjenice što su „naši“. Tako, prema mišljenju studentkinje iz Pa-nèeva, oseæanje nacionalnog identiteta dolazi do izra�aja upravo na sportskimtakmièenjima, prilikom intoniranja himne, dodela medalja i sl. U takvim situacija-ma se krije „nesaznatljivost“ dubokih veza sa kolektivom i snaga privr�enostikoje èovek inaèe nije svestan u tolikoj meri: To se najviše vidi npr. kroz sport, tuse mo�e kolektivni identitet videti, to je nešto što je jaèe od nas i što, što meni liè-no (…) na nekim dodelama medalja zna da natera suze u oèi. Upravo ta ideja onekom kolektivnom identitetu. Putem sporta pojedini ispitanici objašnjavaju„srpsku posebnost“ i diskurs o nacionalnom identitetu „izmeštaju“ u diskurs pri-meren sportskim takmièenjima. Uspesi domaæih sportista u svetu, po ovim ispi-tanicima, legitimni su argument u prilog srpskog talenta i nepobedivosti. Mladiæiz Sremske Mitrovice ka�e: Šaka od 10 miliona razbija majmune kojih ima 30,40, 50, 80 ili 100 miliona.

Biti „bolji“ od drugih nije ugodna pozicija. „Mentalitet“, „prirodna obdare-nost“, dobra geografska pozicioniranost i uopšte, „osobine“ Srba, ne ostaju neo-pa�eno i bez uticaja na odnos meðunarodne zajednice i suseda prema Srbima.Sve to mogu biti „jedini razlozi mr�nje“ i svetskih „zavera“ protiv Srba: Još od na-jezde Turaka, krivi smo samo što �ivimo ovde. Više od toga – pojedini ispitanici„mentalitetske“ i „prirodne“ odlike razumevaju kao jedini uzrok ratova, pa i sa-vremena dešavanja pokušavaju da „racionalizuju“ preko stereotipa o dobroj ipresti�noj geografskoj pozicioniranosti, ali i stereotipa o srpskoj hrabrosti, nepo-bedivosti: ... A opet, i naši roditelji i naši dedovi su nas uèili da smo mi hrabar na-rod, da smo mi nepobedivi, pa se mi onda iz tog nekog smisla nismo ni oseæaliugro�enim. (...) Nije èudo što su se preko nas prelamali svi ratovi. Nešto postoji

186 Gordana Ðeriæ

na ovom prostoru, on je kvalitetan… ili Izgleda da smo malo prgav narod,mnogo smo ratovali, a to je zbog teritorije koju naseljavamo, koja je svima bilainteresantna zbog umerene klime, èetiri godišnja doba ili Mo�da nas mrze zbognašeg mentaliteta ili Što Srbin ima to niko na svetu nema. (…) Mi smo najèistijinarod, i najpošteniji, najbolji narod na svetu, pa nas zbog toga narod (svet, prim.G.Ð.) i mrzi… ili Svetu smeta naš geografski polo�aj i naše prirodno bogatstvo,jer (...) nigde ovakvog �ivota nema, slobode kao što je ovde. Ukratko, iz ovih sta-vova proizlazi da je „prirodno bogatstvo“ istovremeno i „prirodna argumentacijasrpske prednosti“ u odnosu na ostali svet i samorazumljivi razlog „tuðe zavisti“.

I.2. Savremeno srpstvo prema „idealnom liku nacije“

Poreðenja u odnosu na idealni lik nacije nisu ništa reða od poreðenja uodnosu na susede, Evropu ili svet. Parametar, dakle, nije neko u okru�enju, veæse osnova poreðenja bazira na relaciji sadašnje slike i idealne slike nacije. Tošto se kao uzorni parametar uzima zamišljena predstava nacije ili fikcija neumanjuje njenu „stvarnosnost“. Konstrukcija „preegzistentne nacije“ (Bilefeld,1997: 61) u diskursivnim praksama graðana postaje „realna društvena èinjeni-ca“. Penzionerka iz Beograda ka�e: Ja druge narode ne poznajem, ali gledajuæikako je ovo kod nas – nismo mi Srbi – iako smo bili silan nebeski narod. Nastav-nik likovnog takoðe uoèava nesklad izmeðu onoga što su Srbi bili, ili zvaniènepredstave o tome kakvi su bili, i sadašnjeg stanja. Ne sviða mi se to što smo idalje nekulturan narod, ma koliko puta se potezali na onu viljušku sa fresaka,ma koliko puta mi zvali u pomoæ i naše svetitelje koji dr�e epruvete u rukama itd.iz srednjeg veka, mi smo i dalje nepismen narod, jer da smo pismeni ne bi nasmogli ovi majmunisati 13 godina!?

Idealni ili idealizovani lik nacije, preuzet iz srpskog mita, prema ispitanici izNovog Pazara, smetnja je „normalnom �ivotu“ i racionalnom odnosu ka savre-menim zbivanjima. Zapravo, pogrešno razumevanje i politièke interpretacijeovog mita doprinele su „srpskom padu“. Ono što meni u poslednje vreme jakosmeta to je mit o velièini. Što si manji, taj mit neverovatno raste. „Šta smo mi bilinekada!?“ Te, nešto se jelo kašikom i viljuškom kad su Francuzi mogli samo dasanjaju o tome… Ni vredni, ni plemeniti… Ni plemenitosti, kojom smo se dugohvalili, ni nje više nema… Ali, to je �ivot i to su stalne promene. „Mi smo dati i za-dati da uvek budemo takvi i mi smo nebeski Narod“!? E, to je taj mit o nebeskomnarodu… Taj mit o Kosovu jeste tako veliki, i on nas jeste obele�io – izabrati iz-meðu zemaljskog i nebeskog, izabrati veèni �ivot, ali ne pristati na to loše. Srbisu otišli na megdan Turcima … i to je njihova velièina. Mogli su da prihvate tur-sku vlast i mirno da nastave �ivot. Izabrali su ono drugo. A mi smo zadnjih pede-set godina izabrali upravo drugo (tj. drugaèije, ropstvo, prim. G.Ð.). Mirno, bezpobune, prihvatamo sve što nam se servira.

Ovakva situacija zahteva „popravljanje naroda“ ili ponovno konstituisanjenacionalnog identiteta, prema „autentiènom“ razumevanju njegovog sadr�aja i


bez stida što su konstituenti srpskog identiteta upravo takvi a ne drugaèiji. Na„tajno“ i „stidljivo“ ustolièavanje novog/starog/pravog identiteta ukazuju mnogiispitanici, izra�avajuæi potrebu da se o tome jasno govori. Identitet je nekonsti-tuisan, skrajnut, nepravedno zapostavljen – mišljenje je nastavnika likovnog izÈaèka. Mislim da su se Srbi mnogo sklanjali od svog srpstva.(...) Samo smo semi od toga sklanjali i samo smo mi pljuvali našu istoriju, pljuvali smo i na šajkaèu,pljuvali smo i na opanak, na crkvu, na Studenicu, na krst, na ovo, na ono. Mislimda je krajnje vreme da se ka�e – Srbi smo, jesmo.

Put do „idealnog“ (ili „pravog“) „mi“ zahteva popravljanje savremenog „mi“ ito „shvatanjem suštine srpstva“, „uva�avanjem nacionalnih potencijala“, „do-brom organizacijom“, „sazrevanjem“ i „osvešæivanjem“. Prema „savremenomsrpstvu“ mlada Beograðanka odnosi se kao prema nekom ko nema dovoljno sa-mopouzdanja: Mi moramo da shvatimo ko smo, ka�e ona, a visokoobrazovaniKragujevèanin osnovnu prepreku za „napredak srpstva“ identifikuje u nedostat-ku organizacije, jer je fakat da u narodu ima dosta potencijala za razne stvari.Student iz Kruševca odstupanje od idealnog lika nacije odreðuje situaciono, kaorezultat teškog �ivota. Sadašnjoj situaciji on pretpostavlja „ono što Srbi stvarnojesu“: U poslednje vreme, mogu slobodno da ka�em, malo smo se iskvarili. (...)Stièe se utisak da smo na neki naèin kvarni. Ono srpsko – nek komšiji crkne kra-va – i tako… Mislim da to nije nešto uroðeno srpsko, mislim da je to došlo nekomborbom za opstanak u poslednje vreme… Nametnuto. „Kvarenje“ je i premaetnološkinji iz Kikinde uzrokovano nepovoljnom situacijom: Ne mislim da su(Srbi) duhom siromašni, nego su jednostavno zaboravili na svoju duhovnost,duboko su je potisnuli pred nekim drugim problemima, �ivotnijim problemima,mo�da, trenutnim problemima koji veæ dugo traju. Da smo inaèe ovako i milo-srdni i spremni da pomognemo. Ja se prosto plašim da æemo jednog dana izgu-biti, ako nastavimo ovako da se borimo za ono najosnovnije, da æemo jednogdana izgubiti i te neke dobre osobine koje imamo.

Studentkinja iz Niša nezadovoljstvo „zbirnim likom naroda“ takoðe odre-ðuje situaciono i vezuje samo za poslednje vreme. Dešavalo nam se, u po-slednje vreme, da se stidimo kad ka�emo da smo Srbi ili Ne znam, sada bihmorao da krijem u stvari da sam Srbin, ka�e srednjoškolac iz Panèeva. Razoèa-ranje zbog iskrivljenja pozitivnih predstava koje je imao u odnosu na svoj narodprogramer iz Beograda izra�ava ovako: Prosto naprosto, nisam mogao da vidimmoj narod da se nalazi u ulozi agresora, ili u ulozi osvetnika, u ulozi egzekutoranekoga – tako ru�nih stvari, da nisam mogao da zamislim. Eto, na�alost, i to sedesilo. Razoèaranje u humanost koja se podrazumevala nagoni na preispiti-vanje ranijih, naèelno pozitivnih stavova o srpskom kolektivitetu. Pravnica izŠapca ka�e: Kako sazrevam, uviðam neke nedostatke ovog naroda… Mislilasam da smo mi narod koji se istièe nekom humanošæu. Znaèi tako, vreme nosisvoje, neka razoèarenja, mislim…

„Inventar“ pozitivnih kolektivnih znanja o sopstvenoj naciji neretko se dovodiu pitanje iz perspektive „projektovanih stereotipa“ (Rot, 2000: 269). U najkraæem,

188 Gordana Ðeriæ

projektovanim stereotipima oznaèava se pojava usvajanja „stranih negativnihmišljenja“ o sopstvenoj naciji kao sopstvenih. Negativne „definicije“ koje su dali„drugi“ postaju polazna osnova ovakve argumentacije ili, taènije, kao „objektivnastvarnost“ usvaja se „pripisani stereotip“, tako da repertoar negativne propa-gande figurira kao „stvarno stanje“. Ja, na�alost, moram da ka�em da su Srbi,eto, barabe, reèi su panèevaèke novinarke. Uva�avajuæi spoljašnju negativnupredstavu, graðevinski tehnièar iz Šapca pokušava da relativizuje nametnute ne-gativne stavove, govoreæi: Pa, mislim da, onako, u biti, [Srbi] nisu loši... Nekakosu nas, onako, neki loši ljudi i loša vremena, ovaj, bacili više akcenta na nekenaše loše osobine, ali mislim da generalno onako nismo loši.

Deo ispitanika „kvarenje Srba“ do�ivljava kao pasivno stanje, u kome Srbinemaju „ni zasluga ni krivice“, jer zloèin nije u srpskom duhu. Za ru�nu sliku krivje „neko sa strane“. Ponizili su nas, unakazili, odgovor je na ljudske nedoumice,nastale krahom fantazija o kolektivnoj superiornosti. Zapravo, u vreme „kolek-tivne moæi“, koja u vremenskom smislu znaèi rani srednji vek ili, samo za retkeispitanike, dobar deo vladavine Slobodana Miloševiæa (Srbin jeste uvek bio veli-ki, ali u njegovo vreme još sna�niji), bili smo bolji, ponosniji, jaèi… Prema veæiniispitanika, upravo je u poslednjem periodu razbijena kolektivna identifikacija sa„predstavom srpstva“ kroz istoriju. Mislim da je svet poslednjih godina stekaomalo krivu sliku o Srbiji. Mi smo bili i u Bosni i u Hrvatskoj i sad na Kosovu pre-dstavljeni kao neki divljaci i da ljudi u svetu u stvari imaju pogrešnu sliku o nama,o ljudima koji �ive ovde ili Ipak smo mi debelo �igosani ili Evropa i Amerika sudemonizovale Srbiju. Mnogo puta se stidim što sam Srpkinja, zbog tuðih mišlje-nja o Srbima, ali ja previše cenim Srbiju i sve ono što ona ima, njeno nacionalnobogatstvo, njenu prirodu, njenu prošlost,njenu istoriju, na kraju njen narod, hra-brost naroda ili glupost, ja ka�em hrabrost da pre�ivi zdravo-pametan.

Potreba za boljom „spoljašnjom predstavom“ Srba ukazuje na neke od ra-zloga nu�nosti ponovnog konstruisanja „pravog identiteta“. Za nekolicinu ispita-nika „spoljašnja predstava“ prvenstveno zahteva reviziju, jer je ona u suprotnostine toliko sa onim što Srbi sada jesu, nego sa srpskom tradicijom i istorijom: Kakosu nas predstavili, jedemo malu decu, ali mislim da nije baš tako… ProceèanSrbin izgleda tako što ima bradu, kokardu, no� u zubima, onako prljave kose, nijese kupao jedno šest meseci do godinu dana…Verujem da smo narod sa tradici-jom, istorijom, ali mislim da su ovih zadnjih deset godina totalno upropastile celusliku o nama i ostavile trag koji æe trajati, ono, iha-ha, ka�e poštar iz Beograda.Medicinska sestra iz Šapca, kao da nastavlja prièu: Oni su nas do�ivljavali kaoneke varvare, kao neke ljude koji ne znaju da pišu, da èitaju, da jedu viljuškom ino�em, mislim, smatram da su nas videli kao, tako, neke divljake, ali mislim da nezaslu�ujemo takav neki njihov stav prema nama. Frizerka iz Po�arevca spolja-šnju predstavu o Srbima naziva omalova�avanjem: Mi smo toliko omalova�enazemlja i nacija, pogotovo Srbija – to ti je strašno. A zašto je tako došlo do toga ne-mam pojma. Sad se više ceni i Hrvat i Musliman, bar na stranu.


U razumevanju dela graðana „osobine“ srpstva mogu se situaciono menja-ti, u zavisnosti od politièkih promena i onoga što nude „medijske slike“. Uticaj jetakav da se zbirno „mi“ menja sledeæi dominantnu retoriku: onakvi smo kakvimnas predstavljaju u domaæim medijima. Medicinska sestra u penziji iz Novog Pa-zara ka�e: Bili smo dostojanstveni. Bili smo poznati kao pravedan i hrabar na-rod. Onda se 5. oktobra srušilo sve. Onda smo postali svi ti ratni zloèinci.Kragujevèanka bez posla lièni ponos zbog pripadnosti srpstvu vezuje za teški,„ponosni“ period, iz èega se nasluæuje da je reè o vezivanju za politiku bivšegre�ima ili, preciznije, za retoriku toga re�ima koja je putem medija propagiralaupravo „osobine“ dostojanstva, ponosa... Ponosim se što sam èista Srpkinja iponosim se, do ove situacije, u kom sam vremenu �ivela, u jednom ponosnomvremenu, dok nije nastupio pad.

Diskurs o „osobinama“ Srba u stalnom je variranju izmeðu „slika“ („predsta-va“) i „stvarnosti“ koja se izmešta u drugo vreme ili èak na drugo mesto. Mi smoocrnjeni, predstavljeni smo kao afrièko pleme, a oni ne znaju ni pribli�no ko smoi šta smo, smatra tridesettrogodišnja Nišlijka bez zaposlenja. Procenjujuæi Srbeu odnosu na okolnosti i situaciju, ona ukazuje na negativne uèinke „Zapada“,koji se ogledaju u gubljenju „naših vrednosti“. Još više, slika „pravog Srbina“ jeuzor, odnosno parametar, prema kome se procenjuju i oni Srbi koji su privreme-no boravili u inostranstvu: …Poèinjemo i mi da primamo mnoge karakterne oso-bine Zapada koje ne pripadaju našem mentalitetu, nisu ono što mi hoæemo.Ljudi koji odu tamo, pa kada se vrate ovde – prepoznajete ih, vidite ih – to su višeljudi koji su pretrpeli obrt, od kojih je kapital stvorio nešto drugo. Nije to više praviSrbin. Uticaj Zapada je vidljiv i ovde, i pored toga što znaèi „slabljenje nacional-nog identiteta“, on je i neminovan, mišljenje je studentkinje iz Panèeva. Ja mi-slim da smo mi pod jednim jako velikim zapadnjaèkim uticajem. Ne mislim ni daje to pozitivno ni negativno.(…) Nama je pogled na svet u vrlo velikoj meri odre-ðen tim zapadnjaèkim kolektivnim identitetom, znaèi, šarenilom, velikom ponu-dom reklama, marketingom, advertajzingom. Znaèi, to su sve one reèi koje suse uvukle u naš reènik, ali su se uvukle kao kategorije u naš �ivot, tako da smomi pod velikim uticajem toga. Ja lièno, ja lièno to do�ivljavam kao loše. Iz stereo-tipa o idealnom liku nacije razvijaju se novi stereotipi: Srbi su izgubili ili zaboravilisvoje vrednosti i istovremeno nekritièki prihvatili sve tuðe. Slika koju nudi stvar-nost ne odgovara „tradiconalnoj“ slici, odnosno „onome što narod jeste“: Kolikonaše dece ne zna da odigra srpsko kolo, stidi se toga, a igra onu „zmiju“, a zasrpsko kolo ka�u „seljaèka stvar“!?

Kao što je elitistièkim stavovima svojstveno da velièaju „zdrav razum naro-da“, posebno srpskog seljaka naspram „odroðenih intelektualaca“, tako je i pre-ma razmišljanjima „obiènih“ graðana, odstupanje od „idealnog srpskog lika“najizrazitije kod ljudi iz javnog �ivota, „inteligencije“ i uopšte „zvaniènih pred-stavnika“. U pitanju je uporeðivanje „stvarne“ ali ipak zamišljene predstavesrpstva, koja je po samorazumevanju pozitivna, i slike o Srbima koju ostavljajupredstavnici aktuelne vlasti. Sekretarica iz Beograda u ovim ljudima ne vidi

190 Gordana Ðeriæ

srpske predstavnike: Ne znam, ja ne prepoznajem ove današnje Srbe, koji sedanas, u javnom �ivotu bar, eksponiraju, kao pripadnike Srba. Mi još uvek sebetra�imo ili se „pogrešno“ predstavljamo. Za ove ispitanike, „pogrešne“ predstavepotièu iz Beograda, kao administrativnog centra: Mislim da je s jedne strane po-grešno što su u Beogradu Srbi za pogrešno srpstvo, jer je srpstvo stvarnodrugaèije, smatra uèenica iz Paraæina.

Socijalna argumentacija upotrebljiva je u opravdavanju „trenutno lošihsrpskih osobina“. „Negativna slika“, koja nije „istinska“, postaje razumljiva uzi-manjem u obzir društvenih okolnosti. U ovom trenutku mogu da ka�em da jemalo poštenih Srba. Znaèi, nisu pošteni, znaèi, trebalo bi da se poprave i mislimda bi mogli da se poprave… Mislim, to je stvar zakona, onog ko je na vlasti:samo treba da budu oštriji zakoni, u smislu da nema kraðe, da nema korupcije,da nema nameštaljki, mišljenje je radnika RTS-a. Argumenti iz sfere „društvenihokolnosti“ èesto nisu dovoljni za opravdanje „nezadovoljavajuæeg stanjasrpstva“. Priznanje da „ljudski faktor“ (treba mnogo menjati u samim ljudima)ima uticaja na „te okolnosti“, zapravo je znak gubljenja preðašnjih iluzija. Upore-ðujuæi prednosti naèina �ivota i standard osamdesetih godina sa sadašnjimstanjem, sredoveèni Šapèanin pokušava da se suoèi sa svojim zabludama: Bilismo osamdesetih godina na više koraka … èak ispred onih nekih Zapadnih ze-malja. Imali smo usklaðenu, na neki naèin, onu malu privredu što smo imali i nanaš naèin �ivota, neposrednost, vickastost, neobaveznost itd. Bili smo nekoidealno podneblje. (…)Pošto sam pripadnik tog naroda, jako sam se ponosio timšto sam Srbin, èini se više nego što treba. (…) Meðutim, svi ovi silni dogaðaji po-nukali su me, što ka�u Hrvati, da negde u sebi ka�em da smo jako glup narod.Šta smo sebi dopustili, ko da nas vodi, šta da do�ivimo, gde da dospemo, pa tone mo�e pametan narod. Mi smo narod kao neki ostareli motor, zreo za remont.I to ispoèetka. To smo mi. Bilo to nekom prijatno ili neprijatno, mo�e da misli štahoæe, ali to je jedna neminovnost. Otuðeni smo, volimo tuðe zlo nego svojedobro, iako to ne govorimo. Negde smo u toj fazi gde smo zreli za baš generalnurekonstrukciju. Glava, pa sve ostalo.

Uprkos zamišljanju „idealnog lika nacije“ i zahvaljujuæi upravo njemu, slika„sadašnjeg srpstva“ za veæinu ispitanika, bez obzira na evidentne razlike u obra-zovanju, poreklu i statusu, jeste „neprijatna èinjenica“. Takva je zato što je dugotakvom „pravljena“, ponekad i iz „dobrih namera“. Otuda tendencije ka „rekon-strukciji“ na svim nivoima, koje ne zaobilaze ni sferu simbolièkog predstavljanjaidentiteta. U svetu „obiènog graðanstva“, ovi zahtevi imaju nedvosmislenu argu-mentaciju. Pored toga što bi redefinisanje simbola srpskog identiteta, poputhimne npr., predstavljalo korak ka ukupnom redefinisanju identiteta, ovaj zahtevse postavlja i kao „logièan odgovor“ na promenjenu društvenu situaciju. Na pi-tanje: Da li Vam smeta kada se na utakmici zvi�di jugoslovenskoj himni?, ispita-nik koji se zala�e za „remont srpstva“ ovako odgovara: Ne, i ja zvi�dim. Dokle æeSrbi da stoje pod himnom pod kojom su stajali ustaše, Šiptari, mud�ahedini? Svioni imaju svoje himne i dr�ave, samo mi nemamo.


I.3. „Jesu li Srbi slo�ni?“

O ovom „pitanju“ u svakodnevnim diskursivnim praksama razvila se cela„nauka“. Imenovaæu je „neslogologija“. Uva�avajuæi uèestalost ponavljanja ste-reotipa nesloge u diskursivnim praksama, mo�e se reæi da je ovo “osobina“ kojaupravo „ujedinjuje“ Srbe. Zašto se veæina ispitanika sla�e da su Srbi neslo�ni?Razlozi jedinstva u pitanjima „nejedinstva“ i, uopšte, razlozi uspostavljanja „ver-balne tradicije“ o srpskoj neslozi nisu sasvim „prozirni“. Naèin upotrebe i razu-mevanja „nesloge“ u objašnjenjima srpskih specifiènosti varira. Ono što semo�e zakljuèiti uporeðivanjem iskaza ispitanika jeste proizvoðenje objašnjava-juæih strategija, kojima se pravdaju neuspesi u prošlom ili sadašnjem vremenu.Prema prvoj strategiji, nesloga je trajno, nepromenjivo stanje, „srpski usud“, izkojeg proizlaze neuspesi. Druga strategija, takoðe objašnjavajuæa, uva�avasporadiènost javljanja ove „osobine“ u zavisnosti od društvenih okolnosti.

Nesloga se najèešæe razumeva kao svevremenska, „sudbinska osobina“,zbog èega se mišjenja o neslozi iznose više kao „objektivne istine“, „èinjenice“, amanje kao subjektivni stavovi. Nismo slo�ni, smatra penzionerka iz Niša inastavlja: Svima drugima bi pomogli, a same sebe bi odbacili. Kao da nas pro-kletstvo bije ili Najveæi problem srpstva je što je razjedinjeno, ka�e starija Beo-graðanka, ili …Postoji tu dosta nejedinstva. Sve nas je to koèilo kroz istoriju,prema mišljenju visokoobrazovanog Kragujevèanina. Poput znanja, steèenogtalo�enjem iskustava, „istina“ o neslozi u jeziku svakodnevice postaje markant-na èinjenica sa negativnim posledicama: „Drugi“ manipulišu nama upravo stogašto smo razjedinjeni. Etnološkinja iz Valjeva „svoju teoriju“ nesloge bazira na„psihološkom profilu Srba“, otkrivajuæi razloge srpske izmanipulisanosti. Srbiimaju jednu psihièku karakteristiku da ne prihvataju ono hrišæansko – Ljubibli�njeg svog kao sebe samog. Da ljube sebe samog, ljubili bi bli�njeg svog, nebi bilo zlobe, pa ne bi moglo da se manipuliše tom zavišæu – preko te mr�nje ipreko tog da se komšiji �eli nešto loše, jer meni æe biti dobro ako je njemu loše.

Prema drugoj strategiji, „osobina“ nesloge zadobija status povremenogidentifikacionog sadr�aja nacije u negativnom smislu, iz èega proistièe da je slo-ga varljivo stanje: èas je ima, èas je nema. Nastavnik iz Èaèka lièno nezado-voljstvo postrevolucionarnim razvojem situacije u Srbiji objašnjava motivomnesloge. Peti oktobar sam do�iveo kao ispunjenje nada, da æe da se sruši jedandiktatorski re�im, da æe da se konaèno promeni, da su se Srbi slo�ili, i jesu seslo�ili, donekle, da bi se posle toga pojavila stara srpska boljka nejedinstva i te-ranja inata jednih drugima. Slu�benica u penziji iz Sremske Mitrovice slogumeðu Srbima vezuje samo za najte�e situacije i dijasporu: Srbi su jedinstvenisamo kada im je neka muka. Kada im nije muka, onda nisu jedinstveni…Jedin-stveni su po belom svetu, a u svojoj dr�avi nisu, ne mogu da se slo�e, ne verujujedan drugome, ne mogu da se dogovore. To su verovatno vekovne mane Srbi-na kao èoveka, a u suštini, Srbin kao èovek je dobar, ima dobrih kvaliteta i što setièe karaktera i morala. Premda se to negde usput izgubi, ne karakter, nego

192 Gordana Ðeriæ

moral se tu negde izgubio… To mi je uvek najviše smetalo kod Srba, što njihtrojica imaju razlièito mišljenje. Nikada nisu rekli – ajde, nas troje razlièito misli-mo, ali, tu smo, ajde da se dogovorimo. To je mo�da ono što je za Srbe pogubno,što smo uvek „neverne Tome“.

Sam pojam nesloge na znaèenjskom planu ima široku lepezu nepravihsinonima. Nesloga se u diskursivnim praksama graðana oznaèava kao rascep-kanost, razjedinjenost, nejedinstvo, podeljenost, svaðalaèki mentalitet, meðu-sobna zavist, sukob razlièitih mentaliteta itd. Sve su to varijacije u kojimaispitanici razmišljaju i govore o neslozi: ipak, pojmovi „neslogologije“ razumevajuse kao objašnjavajuæi pojmovi „drugog reda“ ili „potpojmovi“ u odnosu na „nadre-ðeni“ pojam, odnosno „stanje“ nesloge. „Srpska nesloga“ je najèešæe „neštoviše“ od svaðalaštva i ljudske zavisti, a nekada upravo proizvod zavisti jer su,prema profesorki engleskog, Srbi jako nezgodni, ne trpe da neko izviri glavicomonako iznad njih, ... seku momentalno ili je vuku za noge dole. Evo još nekolikoprimera koji pokazuju naèin razumevanja „osobina“ srodnih neslozi. Ovi stavovise iskazuju ili uz lièno iskljuèivanje od opšte „osobine“ ili uz lièno ukljuèivanje,kada je lièni primer potvrda generalno iznesenog stava. Frizerka iz Po�arevcaka�e: Nismo slo�ni kao svi ostali. Zavidni smo, pakosni, ne volimo da pomogne-mo jedan drugome ni u èemu – još najpre da odmognemo... Bar ja tako mislim i toje meni nešto zacrtano. Kad poðem samo od svog primera – dok nisam imala zahleb, nikad se nisam pozajmila dinar i nisam umesila hleb, nisam imala to kilobrašna u kuæu – nisam se pozajmila! Iako o sebi ne misli tako, graðevinski radnikiz Šapca smatra da su Srbi svaðalaèki narod: Pa, eto, znaèi da se posvaða bilo-zašto, a kada zagusti, onda se objedini i onda su najbolji. Inad�ije su.

Uspešan razvoj „neslogologija“ ponajviše duguje „mentalitetskoj razlièitostiSrba“. Prema razvijenim „teorijama“, nedostatak sloge posledica je dvajurazloga:

1) „primitivnog mentaliteta“ koji karakteriše vlastoljubivost: Mislim da veæideo našeg naroda (...) ima taj mentalni sklop koga odlikuje primitivizam, a podkojim podrazumevam i jedno èastohleplje i jednu pohlepu za materijalnim dobri-ma i jednu neetiènost u svakom smislu, nemoralnost koja se vidi i kada èovekdoðe na mesto koje mo�e da iskoristi za svoju liènu dobrobit.

2) „mentalitetske neujednaèenosti“, odnosno specifiènih razlika u mentali-tetu koje uslovljavaju neslogu. Predla�uæi „ujednaèavanje mentaliteta“, kao daje reè o „smesi“ koja se lako mo�e oblikovati, visokoobrazovani Vojvodjanin sepita:…Kako mogu da volim Kosovare koji su glasali za Miloševiæa i odr�avali gana vlasti, kako mogu da volim mentalitet iz Ju�ne Srbije!? Treba da se ujednaèi,znaèi, ali sa pozitivne strane. I jednog, i drugog, i treæeg… I Srba iz Vojvodine, iSrba iz Šumadije, i Srba sa juga Srbije (pošto više nema Kosova kao što sam re-kao). Znaèi, da se ujedine, da se napravi jedna prava smesa koja æe da budezdrava. Slièan sistem osnovnih postavki glede specifiènosti „srpskih mentalite-ta“ ima privatnica iz Beograda. Mislim da se mi razlikujemo gde god da smo.


Pod èijim smo uticajem bili, tako i formiramo neki mentalitet. Srbi iz Vojvodine susasvim jedna prièa, ovi iz istoène Srbije su druga prièa, „ju�na pruga“ su treæa,Šumadinci èetvrta… Ovi sa Kosova, na�alost, jako lièe na Šiptare, tako se po-našaju… Srbi iz Bosne dosta imaju muslimanskog mentaliteta. (...) Crnogorcisu, èini mi se, opet za sebe. I kod njih postoje oni koji su sa primorja i ovi koji sumalo gore po brdima … I kod njih su priliène razlike. Ali mislim da mi se najmanjedopada njihov mentalitet zato što je potpuno izvitoperen.

Isticanje razlièitosti meðu Srbima potkrepljuje se i neujednaèenošæu najezièkom planu. Istina je da se etnièki stereotipi inaèe lako prenose na jezièkiplan, kada se negativni popularni sudovi o govornim svojstvima „drugih“ „morajurazumeti upravo kao izraz nevešto prikrivene odbojnosti prema samim govorni-cima“ (Bugarski, 1996: 102). Ovde je, meðutim, manje reè o odbojnosti premanekom delu naroda, a više o unutarjezièkom podvajanju koje slu�i kao obja-šnjenje meðusrpskog nerazumevanja. Na ovaj naèin se „racionalizuje“ kliše oneslozi, tako da mentalitetske, jezièke i sl. razlièitosti postaju „razumljiva“ i„èvrsta argumentacija“ nejedinstva. Razlikuju se Srbi u Subotici i Srbi u Vranju.Mislim da su to dve razlièite kategorije, razlièite vrste, razlièiti mentalni sklopoviljudi i verujem da se ne bi èak mo�da ni razumeli… Jer, ovaj Srbin koji je u Subo-tici – on prièa mo�da malo i maðarski, a ovaj u Vranju prièa veæ neki srpski kojije, ono, samo njemu jasan.

Mentalitetska razlièitost i odstupanje od predstave „pravog srpskog menta-liteta“, prema sagovorniku iz Kruševca, najviše karakteriše Srbe sa Kosova.Razlikuje se to od Srba koji su ovde. Mnoge stvari, zato što su Srbi bili u manjini,poprimili su od Albanaca. U tom smislu što su postali, ovako, mo�da to nije pra-va reè, ali ih je na to naterala situacija samoodbrane od Šiptara, pa su i ovde ne-poverljivi, nekada su malo i nepromišljeno agresivniji za nekakve svoje stavove.Srbi sa Kosova najmanje lièe na „prave“ predstavnike srpstva. Uzroci razjedi-njenosti su za dvadesetèetvorogodišnjeg studenta razumljivi, jer ih on iznalazi umentalitetskoj razlièitosti. Vidite, oni jesu u principu Srbi… Ljudi koji su došli saKosova, to su ljudi, mogu slobodno da ka�em, iskvareni su ljudi, ali prilièno. Jajoš uvek nisam sreo nijednog, nisam upoznao nijednog Srbina sa Kosova, mla-ðeg ili starijeg, koji više vuèe ka nekom srpstvu. Oni su, ja mislim, u tom dugogo-dišnjem �ivljenju sa tim ekstremnim Albancima na Kosovu malo više poprimili tonjihovo. Mislim da im ovde nije mesto.

U odnosu na Crnogorce, prema prièama graðana, postoji dvojna strategija.U prvom sluèaju, zamenicom „mi“ pokriva se zajedništvo Srba i Crnogoraca:„istost“ dvaju naroda se podrazumeva prema principu i Crnogorci su Srbi. U dru-gom sluèaju, zamenica „mi“ va�i samo za Srbe, a Crnogorci postaju „oni“. Sto-matolog iz Pirota mišljenja je da su Crnogorci Srbi: Mislim da neæu povrediti egocrnogorske nacije, koju je izmislio Josip Broz, kad ka�em da su oni najèistiji deosrpske nacije. I genetski, jer su najveæa preplitanja bila na ovim prostorima a onisu bili sami i èisti. Ne mogu da ka�em da Crnogorci i Kragujevèani nisu isto – oni

194 Gordana Ðeriæ

su Srbi, samo što su ovi Crnogorci a ovi Šumadinci. Za mene je Njegoš svetskoèudilo u poeziji i istoriji. Prema penzionerki iz Beograda, Crnogorci nisu Srbi, a„osobine“ srpske „gluposti“ i nesloge ova ispitanica izvodi nasuprot „crnogorskojslozi“. Pa, znaš šta, mi smo malo glup narod.(...) Mi æemo pre da uèinimo nekomdrugom tamo nego svom. Ka�e, oæe Crnogorci da se odvoje. Pa nek se odvoje,ali neka vode sve svoje. Mi ništa ne bi izgubili, po mome, niti bi dobili, još manje.Ako vole, nek idu brate, tolika borba oko toga. Ali njih je više u Beogradu negonas, u tome je stvar. I na rukovodeæim mestima i svuda. Znaš zašto? Zato štooni jedan drugog… to hoæu da ka�em, zato što mi nismo jedan za drugoga. Oni

jedan drugog nameštaju, a mi to ne radimo. Mi hoæemo da mu podmetnemonogu.

Zbog srpske nesloge, koja je u diskursivnim praksama graðana nespornaèinjenica, nastaju predlozi za ujednaèavanje. Ideal je ne primati uticaje „drugih“,suseda, nego iz „domaæih mentalitetskih kapaciteta“ praviti „zdravu smesu“.Izra�avanje potrebe srpskog jedinstva jednako je izra�avanju zahteva za jasnodefinisanje identiteta. To je, prema ispitanicima, va�no, i zbog toga što su unu-trašnje svaðe, nesloga i sl. uzrok loše slike koju Srbi ostavljaju u svetu. Sloga jeva�na upravo zbog te slike, mišljenje je etnološkinje iz Kikinde: Ja mislim dastranac mo�e da ka�e da su Srbi, ovako, kad upozna Peru Periæa, onda mo�eda ka�e da je on i dobar drug, da æe ga ugostiti, meðutim, ovako u globalu, mo�eda ka�e da se Srbi stalno meðu sobom svaðaju i glo�e. Bosanac je Srbin izBosne, a mi ne… Srbijanac, Bosanac… i stalno nekog odvajamo, neæemo dabudemo svi Srbi, nego smo svi rascepkani. Kako onda oèekujemo da nas nekotretira kao zajedno, kao jedan entitet, kao jedan narod. Nas vide tako kao nekeljude koji se svaðaju, glo�e, ne znaju šta æe sa sobom, rascepkane. Ova ispitani-ca, u svetlu savremene situacije i „slike koju stvaramo“ verbalizuje novi nacio-nalni autostereotip: „jeftino se prodajemo“. ...Èinjenica je da mi sami sebe nepoštujemo, onda ne mo�emo tra�iti da nas drugi poštuje. Mi æemo se... za šakudolara smo u stanju da se prodamo, za šaku dinara da se prodamo, da metani-šemo strancu. Ali, sebe najpre malo poštujemo. To je ono što meni jako smeta unašem narodu. I normalno, ne mo�emo da oèekujemo da æe drugi neki narodimati neko lepo mišljenje o nama. Srbin protiv Srbina teške reèi izgovara.

Prièe o neslozi izra�avaju se uz vidno emocionalizovanje, kao propalete�nje ka uspostavljanju jedinstva, pomirenja, formiranju identiteta, ali i kao„opasnost po druge“, ukoliko bi se „Srbi slo�ili“. Nesloga je u ovim prièama na-jèešæi uzrok sadašnje teške situacije. Srbi su sve sami krivi. Srbi su sami sebeuništili svojom neslogom ili Mislim da smo mi najgori za sebe, da se mi meðu-sobno nešto šuškamo. Moguænost srpske slo�nosti, meðutim, javlja se kaokljuèna „nedostajuæa osobina“ na putu uspeha. Mladi Kruševljanin o Srbimaovako razmišlja: Velike inad�ije – kada se zainatimo. Ne ka�e se d�abe: Ne daj,Bo�e, da se Srbi slo�e! Znaèi, veoma ih je teško slo�iti, ali kada se slo�e, moguda budu veoma, veoma efikasni.


Iz jednog stereotipa izvodi se drugi. Stereotip srpske nesloge razvija se ustereotip da „srpska nesloga koristi neprijateljima srpstva“, èime su uslovi za ši-renje vrednosnih paralela uspostavljeni: naime, „osobina nesloge“ u prièamagraðana postaje parametar na osnovu kojeg se prave uporeðenja sa susednimnarodima. Izdvajaju se dva modela u uspostavljanju paralela izmeðu narodaprema parametru (ne)sloge. Prvi model, koji prete�e u ovim prièama, jeste Našanesloga nasuprot Njihovoj slozi. Njega ilustruju prièe koje se uglavnom vezujuza Hrvate. Penzionerka iz Valjeva razliku izmeðu dvaju naroda posmatra izperspektive „slo�nosti“: Srbin hoæe Srbina da napadne, a Hrvat neæe Hrvata.Privatnica iz Beograda nešto je opširnija: Mi Srbi ne mo�emo nigde da seslo�imo. Oni (Hrvati) koliko god se ne slagali, u jednom se sla�u: kad god trebada da se udru�e protiv Srba i pravoslavaca – tu su jedinstveni. (…) Mislim daSrbi nisu neki narod koji baš ima neku jaku veru. To je dosta doprinelo da dosvega ovog i doðe. Izmeðu ostalog, zašto su Hrvati tako kompaktni? Zato što suimali jaèu veru. Oni su to umeli da odr�e. Kod nas je sve to na neki naèin bilo pro-raèunato. To je uvek opasnost da se desi nešto što bi ujedinilo ovaj narod. Zatose to toliko gušilo baš kod Srba, a kod svih ostalih je pušteno na volju. Drugi mo-del, dosta reði, svodljiv je na pravljenje paralela izmeðu Naše nesloge premaNjihovoj neslozi. Švercer iz Leskovca nalazi sliènosti izmeðu Albanaca i Srba,uzimajuæi neslogu kao osnovni parametar: (Albanci su) veoma ratoboran narod,oni pripadaju veri koja dr�i do svoje reèi, osvete. Mozda bi bili i najjaèi na svetu,ali – isto kao naše voðe – i njihove voðe imaju nesuglasice i trvenja izmeðusebe, što im ne da da se ujedine.

Nesloga je „trajno stanje“, „otvoreno pitanje“ i „bolna èinjenica“ koja se pro-jektuje i na buduæe vreme. Buduænost se u diskursivnim praksama graðana i naindividualnom i na kolektivnom planu odreðuje iz perspektive stereotipa ne-sloge. Individualno: Pre æe ti bilo ko pomoæi nego Srbin Srbinu, kolektivno:Nama treba rad i treba Srbi meðusobno da se izmire, jer Srbi se još nisu slo�ili.U najkraæem, „gotova istina“ o neslozi slu�i razumevanju i odgonetanju novo-nastale društvene situacije. (Ne)zadovoljstvo politièkim promenama graðani ob-jašnjavaju simbolikom jezièki okoštalih kalupa, potkrepljujuæi svoje stavoveprimerima iz dnevne politike. U pozadini „kritièkih“ stavova, kao opravdanje ilikao „narodna racionalizacija“ problema stoji neki od stereotipa. Najopštiji inajèešæi stavovi o identitetu (da komšiji crkne krava, nesloga, zavist, inat) pri-menjuju se u svetlu nove situacije, preko sukoba Ðinðiæa i Koštunice, „nesloge“na relaciji crnogorske i srpske vlasti itd. Stari komunikativni modeli ispunjavajuse novim akterima, ali pri tom ostaju isti. Stereotip nesloge kao „racionalizacijanovih problema“ jeste lakši put pojašnjenja i razumevanja savremene situacije.Iz ove perspektive, promena re�ima i znaèi i ne znaèi promene u mišljenju. Najednoj strani, izra�avajuæi preðašnje mišljenje i poredeæi ga sa novim, graðanizapravo priznaju prinudnu snagu promenjene situacije i potrebu za participaci-jom; na drugoj strani, ukljuèivanjem i snala�enjem na najkomforniji naèin, što

196 Gordana Ðeriæ

znaèi aktivranjem uvre�enih „istina“ o neslozi, proklamovana spremnost za pro-mene, suèeljavanje mišljenja, uva�avanje razlièitosti itd. dovodi se u sumnju.9

Ipak, „druga strana“ prièa o neslozi ili njen „predtekst“ reflektuje va�nostnacionalnog identiteta i neophodnost uspostavljanja nacionalnih vrednosti. Ustavovima graðana koji o Srbima govore kritièki, potcrtavajuæi „neslogu“, nagla-šavanje va�nosti nacionalnog identiteta je najizrazitije. „Granicu“ izmeðu„neidentiteta“ i identiteta za njih predstavlja (ili je trebalo da predstavlja) 5. okto-bar. Promena re�ima bila je za ove ispitanike više od buðenja nade da æe se„povratiti“ i institucionalizovati nacionalne vrednosti – 5. oktobar je bio realnaosnova da se to zaista ostvari. Otuda je i njihovo razoèaranje u aktuelno „stanjestvari“ razumljivije. Na neophodnost „buðenja svesti“ o nesumnjivoj va�nostinacionalnog identiteta pored izrazito kritièkih stavova upuæuju i oni stavovi kojinegiraju vrednost etnièkih stereotipa.10 Iz zakljuèivanja na silogistièki naèinproizlazi da se pored razvejanih nadanja u istinske promene i petooktobarsko„ujedinjenje nacije“ brzo „potrošilo“.

I.4. „Jesu li Srbi zreo narod?“

U diskursima dela graðana stavovi prema „stvarnom stanju“ i „zvaniènimdr�avnim predstavnicima“ ne formulišu se kao nedvosmislena kritika ili liènaprotivljenja konkretnim „potezima vlasti“ nego kao fatalistièka uverenja o „nepo-pravljivosti srpskog karaktera“. Nezrelost Srba je, poput nesloge, nepromenjiva,skoro „sudbinska osobina“. U iskazivanju srpske „nezrelosti“ izdvajaju se dvapristupa. Ovim pristupima je zajednièko da se izra�avaju pokroviteljski, s tim štoje prvi pristup „stro�i“ i odnosi se na „nepopravljivost koja se mora kazniti“, a dru-gi pristup, dosta „bla�i“, nezrelost tretira kao „deèju osobinu“, ostavljajuæiotvorenu moguænost „popravljanja“, „sazrevanja“, „osvešæivanja“.

1. pristup: Dvadesetpetogodišnji mladiæ bez zaposlenja, pozivajuæi se napoznati srpski mentalitet, izra�ava skepsu u odnosu na „zrelost naroda“, koja jeneophodna da bi Srbija napredovala. Znajuæi kakav smo narod, jedino neko sastrane treba da doðe i kontroliše sve… Za Srbina samo batina i strogoæapoma�u. Vlasnica veterinarske apoteke na slièan naèin govori o ovim pitanjima.Zrelost pokazana 5. oktobra posle nepunih godinu dana permutuje se premanjenom mišljenju u nezrelost. Mislim da narod u Srbiji nije zreo za demokratijubaš. To je jednostavno narod koji je navikao na èizmu, na èvrstu ruku i tako to.Jednostavno, to je takva priroda èoveka na ovom podneblju. Penzioner izNovog Sada smatra da su Srbi nepopravljivi, dosta glupavi i naivni, obrazla�uæisvoj stav iz istorijske perspektive. ...Zbog istorijskih stvari, nikad ne pogodimopravu stvar, uvek smo negde na pogrešnom. Slièno razmišlja i penzionerka iz


9 Nameæe se, meðutim, pitanje, da li bi se neki od ovih stavova mogli smatrati stereotipnim(ili upravo izrazitim kritièkim stavovima) ukoliko bi bili izra�eni „modernijim jezikom“.10 Videti u delu teksta: Novi stereotipi i negiranje stereotipa.

Kragujevca: Pa, ja ne znam, mi va�imo za neki promuæuran narod, ali intere-santno je da nikad ne reagujemo na vreme (...) i da nikad ono što saznamo otome, ne razmišljamo, da bi sebe zaštitili nekako. Mislim da smo suviše naivni.Nezrelost se, izmeðu ostalog, manifestuje u sklonosti ka mitomaniji, stalnom po-navljanju istog – upadanjem u neke glomazne prièe, mitove, kosovski mit,levièarski mit ili pravoslavni mit.

2.pristup: Da nezrelost mo�e biti simpatièna i „popravljiva osobina“ pokazu-ju stavovi jedne studentkinje germanistike. Ona se prema sopstvenom naroduodnosi kao prema nedorasloj, razma�enoj i bezobraznoj osobi, koja je „suštinskidobra“. Kao narod, Srbi su malo napaæen, malo bezobrazan (narod)… Ja ne-mam utisak da je, ono, bezobrazan u onom pravom smislu, nego bezobraznorazma�en, ja bih rekla, ali da je to u principu jedan dobar narod, da je jak, da jehrabar…Pokroviteljski stav izra�ava i pravnik iz Kruševca, istièuæi da su Srbikroz istoriju bili „ometeni“ u razvoju svog identiteta i da im tek predstoji „izra-stanje u samosvestan narod“: Imamo jednu neartikulisanu energiju u sebi, mismo narod krajnosti koji mo�e èoveka da oduševi, da se u nama krije nešto veo-ma dobro, a i nešto pakleno, pakleno zlo. To je samo dokaz da je to narod koji jeu fazi jednog liènog previranja, u fazi tra�enja svog identiteta – i koji je, na�alost,nekoliko puta bio prekinut u toj nekoj vertikali, poèev od turskog ropstva, pa pre-ko balkanskih ratova, oba svetska rata, zatim preko komunizma i tako.

II.1. Inat

Inat, kao „kolektivna srpska osobina“, èesto se pominje u diskursivnim pra-kasama graðana ali se vrlo retko posebno obrazla�e. Graðani je odreðuju dvo-jako: ili kao nezvisnu od drugih, „posebnu osobinu“ ili je vezujuæi upravo saneslogom i nezrelošæu Srba. Izdvojiæu stoga samo verbalno razvijenije stavovegraðana koji inat tretiraju kao potpuno nezavisnu „osobinu“. Ovakav stav ilustru-ju i dva tipa odnosa ka inatu: negativan i (relativno) pozitivan.

Nezaposleni in�enjer iz Valjeva ima negativan stav prema „srpskom inatu“,identifikujuæi u ovoj „osobini“ koènice razvoja i modernizacije: Jedna jedina reèkoja bi mo�da definisala Srbe kao naciju, nešto što najviše odgovara nama, stalabi u jednu reè – inat. Ta sujeta je izuzetno bitna kod nas Srba. … Ne inat sam posebi , nego (…) mi �elimo da se iska�emo, da budemo priznati. Svi mali narodipokušavaju da se na neki naèin nametnu, pa makar bilo i pogrešno. (…) Jošuvek imamo boljke koje su druge dr�ave davno prevazišle, pa u svojoj sredinimogu da prihvate i crnce i Arape. Ekonomista iz Po�arevca smatra da su Srbi iratovali „iz inata“: Srbi su oduvek viteški nastrojeni bili, da ka�em, uvek su imali tosvoje srpsko „za inat“ kada je u pitanju rat bio, da su uvek gledali da poka�u svojuvojsku, to svoje vojevanje, kako smo mi veliki junaci, poèev od cara Dušana, panadalje... To je nešto u nama, i uvek prièamo o svojoj istoriji, kako smo mi bili jaki,kako smo mi ratovali protiv Turaka, mnogo nadmoænijih, protiv Austrougara i

198 Gordana Ðeriæ

protiv Nemaca, i pitaj Bo�e šta sve neæemo da radimo!? Studentkinja iz Panèevaima, meðutim, (relativno) pozitivan, emotivnoopravdavajuæi stav prema „osobiniinaæenja“, upravo zbog privr�enosti sopstvenom narodu: Mi naginjemo ka jednojdozi inata, koja je za nas ne baš korisna, koja meni lièno zna da bude simpatiènavrlo, zato što je to moj narod. Znaèi, zna da mi bude simpatièna, ali u tom nekompolitièkom smislu i na nekom globalnijem planu, ona nama nije baš uvek korisna,tj. on, taj inat.

II.2. Prilagodljivost, povodljivost, snala�ljivost

Govoreæi o srpskom narodu ove „osobine“ graðani povezuju na razlièitenaèine, zbog èega æu ih predstaviti zajedno. Meðu generalizovanim opa�anjimasvojstava nacije, nabrojane „osobine“ imaju va�no mesto u objašnjavanju sa-vremene situacije: U vremenima, ono, 1993. mi smo izmislili, šta ja znam, tortubez jaja, sok bez šeæera, i ovo i ono… Mi smo retko prilagodljiv narod koji je,zaista, ono, dobar, kazuje nastavnik likovnog iz Èaèka. Srbi su snala�ljivi i prila-godljivi, mišljenje je studentkinje iz Niša, a direktorka porodiène radnje iz Beo-grada smatra da je ovaj narod dosta vremena �iveo pod nekom ideologijom idosta se dobro prilagodio. (…) Mi smo i sada komunisti, zato nam se ovo i deša-va. Profesorka engleskog „krivicu“ za dugogodišnju vladavinu Slobodana Milo-ševiæa nalazi u „nauèenim osobinama“: Kriv je, naravno, pre svega narod koji sasvim svojim naèinom razmišljanja ili, kako bih rekla, koji je naviknut da trpi.Naviknut da nauèi da trpi.

Isticanje prilagodljivosti, povodljivosti,11 snala�ljivosti, poslušnosti itd. jesustereotipi „prvog reda“, koji se prenose kao „prièe iz kafane“, odnosno kao laièkaobrazlo�enja politièke situacije. Ove prièe su uopštena lièna i kolektivna isku-stva. Iako ima izuzetaka (kada se narodnim poslovicama i izrekama objašnjavapodaništvo i uopšte „istoriènost“ ovih osobina: …Srbin je od svih taj komunizamnajviše prihvatio. (… ) Nije sluèajno „ve�i konja gde ti gazda ka�e“, „sablja nezahvata“, „strpljen spasen“, i to… Ima tu nešto, „umilno jagnje dve ovce sisa“,itd. Mislim, ima tu nešto što govori o jednoj strašnoj podlo�nosti, poltronsttvu i ja-losti), ove prièe nemaju dugu istoriju kao prièe o neslozi npr., nego se kazuju kaopro�ivljeno iskustvo koje se projektuje i na buduæe vreme. … Najgore je što suSrbi podlo�ni uticajima, politièkim. Kad su komunisti na vlasti svi su komunisti,kad bude došla monarhija svi æe biti monarhisti. Privatnik iz Beograda smatra daje povodljivost trajna osobina „srpskog postupanja“: Što bi Raškoviæ rekao, mismo narod lud, obo�ava lidere. Samo da ima nekog lidera, pa uz njega da ide…Prvo dru�e Tito, sada Slobodane, ti si rosno cveæe, sad æe nekog novog da


11 Zanimljivo je da ispitanici nisu prihvatili termin autoritaran, kada je reè o osobinama sleðen-ja autoriteta i pokoravanja autoritetu, koji je u akademskim tekstovima i javnom diskursu deve-desetih godina dosta rabljen u ovakvom znaèenju. Pored toga, ni u Reèniku SANU ni uVujaklijinom Leksikonu stranih reèi i izraza ovaj termin ne postoji u znaèenju koje mu, izmeðuostalih, daju Jovan Mariæ (1998) ili Bora Kuzmanoviæ (1995).

izmisle ponovo… Njegov sugraðanin, takoðe privatnik, smatra da su Srbi narodkoji æe uvek tra�iti voðu, kao što sada vidim i u Koštunici i u Ðinðiæu, i to je stra-šno za narod, to je pora�avajuæe. (…) Kao ovce, koje vodi jedan èovek, koji sunavikli na to, a za to je kriv najviše Tito, koji je to radio, Miloševiæ posle, to je na-rod koji æe tra�iti opet svog voðu. Radnica iz Pirota ka�e da je osnovna „mana“srpskog naroda što ne mo�e bez vo�da. To nam je najveæa greška, ali takavsmo narod, volimo da se ve�emo za pojedinca.

Stereotipi povodljivosti ili nekritièkog vezivanja za voðu javljaju se u prièa-ma graðana u dva vida: prvi je iskustveni, �ivotni, a drugi delimièno mistifikovan,„uroðen“, sudbinski. U prvom sluèaju, takvo ponašanje se odreðuje kao „nauèe-no“ i iz tog razloga prihvata kao „realno“: Automehanièar iz Kragujevca ka�e: E,mogu ovo da navedem kao lošu osobinu za Srbe, povodljivi su. Ili:…Greška jeSrbina (što) su nauèili da imaju svog lidera, u kralju, pa posle kralja došli su nekinovi lideri, ti novi lideri nisu bili kao kralj, oni su zloupotrebili to što je Srbin po-vodljiv, jer èim Srbin hoæe lidera – znaèi, povodljiv je… Svi koji su bili na vlasti suto zloupotrebljavali, poèevši od Josipa Broza, pa dalje, koji su dolazili, ka�e pen-zionerka iz Sremske Mitrovice. U drugom sluèaju graðani ovim osobinama pripi-suju epitete uroðenosti, neèega što je prirodno dato i izvan ljudske kontrole, patek onda ih povezuju sa konkretnim situacijama. Ne znam, mo�da se raðmo sanekim genom koji ne dozvoljava da se na vreme probudimo i da reagujemo naneke stvari koje vidimo da ne valjaju, ili Da narod nije bio takav ne bi izronio Milo-ševiæ. Sve sam više sklona da mislim o tome. Ne mo�ete nešto nametnuti ne-kome ako taj neko to ne nosi u sebi. Etnološkinja iz Kikinde izra�ava potrebutematizacije ovih osobina, pre svih nekritièkog podr�avanja voðe, kao društveneopasnosti koju bi trebalo kontrolisati: Èinjenica je da je nama to jako va�no. Paveæ ako smo takvi, moramo da se nosimo s tim. Ne bi trebalo… Mada je to jakoopasno… Mi smo skloni, u �elji da takvog jednog èoveka naðemo, u stanju smosvašta da sledimo.

U navoðenu prilagodljivosti, kao va�nog svojstva „opšteg nacionalnoglika“ situacioni razlozi postaju dominantne perspektive posmatranja. Prilago-dljivost je, prema mišljenjima graðana, iako negativna, „nu�na odlika“ kojaSrbe karakteriše i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. O tome se govori sa„odreðenim iskustvom“, savremenim ili iskustvom iz bliske prošlosti. Poštar izBeograda je kritièan: Mi smo bili najprilagodljiviji, ali najprilagodljiviji u onomnegativnom smislu, kako vetar duva da se okreæemo u tom pravcu, dok sredo-veèna Novosaðanka pokušava da racionalizuje „nu�nost prilagoðavanja“ upromenjenoj situaciji, buduæi da više nije moguæe sasvim „samostalno Mi“ i dase „moramo naviæi na mešanje drugih u naše stvari“. Pitanje je, meðutim,èemu se i u kojoj meri treba prilagoditi: Ne volim, nekako, prevelika mi je kolièi-na dodvoravanja i podvlaèenja znaèaja meðunarodne zajednice za nas, malomi smeta ta neka naša nesamostalnost, ali okolnosti su takve da to ne mo�edrugaèije da funkcioniše.

200 Gordana Ðeriæ

II.3. Gostoljubivost i dru�eljubivost

Rezultati istra�ivanju Dragana Popadiæa i Mikloša Biroa (1999) „Autostereo-tipi i heterostereotipi Srba u Srbiji“ pokazuju da je meðu ispitanicima najveæe sla-ganje oko toga da su Srbi gostoljubiv narod (90%). S obzirom na èinjenicu da semetod istra�ivanja pomenutih autora bazirao na upitniku sa unapred datomlistom bipolarnih atributa, rezultati prema kojim gostoljubivost neprikosnovenovlada u odnosu na sve ostale „osobine“ ne iznenaðuje. U intervjuima, meðutim,kada ispitanici nemaju unapred date moguænosti odgovora, situacija je sasvimdrugaèija. Ukoliko se izuzmu odgovori u kojima se pod pojmom dobrote, toplinenaroda i sl. podrazumeva i gostoljubivost, kao u primerima Jako dobar i jako pra-vièan narod, znaèi, on æe sve da vam da ili Nigde u Srbiji vi neæete da naiðete davas ne pozovu da sednete s njim, da vam ne pomognu, da vas ne upute tamogde hoæete… nisu hladni, temperamentni su i èoveèni su, ili Narod kome pripa-dam je divan, miroljubiv narod, koji je, zaista, pored svojih liènih problema primaoi druge, stavovi u kojima se eksplicitno navodi gostoljubivost nisu tako èesti.

Kada se gostoljubivost navodi kao primarna srpska vrednost, onda seuglavnom vezuje za seosku sredinu. Pomalo poetski, profesor iz Novog Sada, unizu pozitivnih srpskih osobina posebno izdvaja tradicionalnu gostoljubivost.…Srbija, šljive, gostoprimstvo… Jednostavno, toplota naroda, onog seljaka,ako smem da ka�em, ne primitivnog, ali èoveka needukovanog, koji æe ti datisve, primiti te uvek. Gostoljubivost se u pojedinim intervjuima javlja kao nespor-na „osobina“, navodno, sa èinjenicom srpske gostoljubivosti svi se sla�u. Iska-zana kao „školsko znanje“ (Mi baš imamo razvijenu instituciju gostoprimstva)„osobina“ gostoljubivosti mo�e biti na prvom mestu u iskazu ili u nizu sa drugimpozitivnim „osobinama“. U tom smislu je reprezentativno mišljenje jedne Kragu-jevèanke: Srbi su prostodušni, gostoljubivi, dru�eljubivi, �ele svakom da pomo-gnu. Generalno smo dru�eljubivi, domaæinski nastrojeni, smatra programer izcentra Beograda. Hemijski tehnièar iz Paraæina sliènim atributima opisuje srpskinarod: Mislim da smo dru�eljubivi, (ljudi) koji mogu i hoæe da �ive sa svakim.Imao sam više puta da se uverim kada je u pitanju susret sa strancima. Svakood onih sa kojima sam se sretao je govorio o našem narodu najbolje. Zbog togašto je naš narod gostoprimljiv, sve pru�a onome ko mu je prijatelj.

II.4. Dobrota kao „loša osobina“: zavedenost, lakovernost,naivnost...

Najveæa srpska mana je u tome što veruju drugima. Tako misli penzionerkaiz Novog Pazara.

Stavovi o lakovernosti, naivnosti, zavedenosti i sl. izvode su iz „dobrote“, kao„baziène srpske osobine“. Policajac iz Beograda, poreklom sa Kosova, uopštavalièno iskustvo i izvodi jednoznaène zakljuèke: Srbi, pak, ja znam i po sebi, miuopšte nismo narod koji mrzi, ne samo njih (Albance), nego, ja ne znam, iz ove


prethodne Jugoslavije, meni su svi na neki naèin bili dragi, niko nije bio nešto višeili manje neprijatelj… Jedino sam ih oseæao neprijateljima po tim njihovim delima,kad su hteli da nam na neki naèin zlom vraæaju naše dobro. (…) Srbin nigde nijezagovarao da druge otera, nego je on sve ovo okupljao oko sebe.

Ovakvi iskazi treba da znaèe da se dobrota „ne isplati“. Dobar i glup narod,jer mnogo verujemo... Nama treba malo da steknemo poverenje u nekog, a treba-lo bi da idemo sa mnogo veæom dozom opreza i podozrenja prema svima, ka�etredesetogodišnja medicinska sestra. „Neisplativost“ srpske dobrote iznosi sekao sublimirano istorijsko saznanje, nastalo nakon iskustva �ivljenja sa „drugi-ma“. Reè je o svojevrsnoj „retorici uveravanja“: Mi smo plemeniti prema drugimnarodima, jedno je od „spremnih objašnjenja“ raspada bivše dr�ave. Predteksttakvih objašnjenja podrazumeva „grešku“, koja je upravo u „dobroti“, poverenju u„druge“. Bli�a istorija slu�i kao „dokaz“ takvim stavovima: …Koliko puta smo rato-vali i imali sukobe sa nekim narodima iz okru�enja, pa ponovo ne oseæam mr�njuprema tim ljudima. A mo�da je to i mana. Zašto mi veèito nekom da praštamo, danekog volimo, a taj neko da nas mrška tamo!? – reèi su jednog Novopazarca.

Diskurs o lakovernosti, zavedenosti, ukljuèuje ulogu „drugih“, pre svih su-sednih naroda, i pravljenje „istorijskih grešaka“. Sudija iz Kruševca ka�e: Srbinje èovek koji je prostodušan, lako ti poveruje, lako ga zavedeš, a kad se opeèe,ume da ti vrati istom merom. „Naknadnim saznanjem“ potenciraju se greške na-pravljene iz dobrodušnosti, lakovernosti i zavedenosti. Ukratko, prema ovimispitanicima, Srbi su �rtve svojih „dobrih osobina“. To „saznanje“ uslovljava si-gurnost prilikom definisanja aksiomatskih iskaza: …Uvek smo dobri prema oni-ma koji dolaze sa strane. Znaèi, èak smo i prema neprijateljima našim dobri, a,ovaj, loši smo sami za sebe, manje se poštujemo izmeðu nas samih. Mi smo do-brodušni, da Vam ka�em iskreno. Mi svakog, ma šta da nam u �ivotu uèini, uvekbi pomogli i… mnogo brzo zaboravljamo – to je ono što nam najviše smeta,smatra postdiplomka ekonomije iz Kruševca. I slu�benica u penziji misli da su„dobre srpske osobine“ zapravo „loše“: Srbi imaju jako puno dobrih osobina, aimaju i puno loših osobina. Prvo, Srbi su kratke pameti, a mo�da je to i dobro…nekad je dobro nekada nije. Mnoge stvari zaboravljaju šta su im drugi èinili, štasu im drugi radili, lako opraštaju, dok drugi narodi ne opraštaju.

Srpska dobrota je aksiom. To je „objektivna istina“, iako se ne mo�e i nemora dokazati, jer je sama sobom oèigledna. Dobri smo, samo što nas svi mrze,zakljuèuje domaæica iz Leskovca.

II.5. Èoveènost, duhovnost, miroljubivost...

Ovim i njima srodnim stereotipima u diskursivnim praksama svakodneviceobezbeðuje se „argumentacija“ da su Srbi „bolja vrsta ljudi“. Da bih pokazalasuštinu retorike kojom se izra�ava „duhovna nadmoæ“ sopstvenog naroda, svekarakteristiène iskaze ispitanika spojiæu u „jedan tekst“, bez komentara i navo-ðenja kome pripadaju. Polazište ovih stavova jeste da je srpska nadmoæ, u

202 Gordana Ðeriæ

odnosu na „ostali svet“, u specifiènom duhu. Izdvajaju se dva naèina iskazivanjaovakvih stavova: a) potvrdni (aksiomatski) i b) odrièni, koji se konstruiše kaosuprotnost „pripisanim negativnim predstavama“, poput „agresivnosti“, „geno-cidnosti“, „osvetoljubivosti“ itd.

a) – Sve ono što bi trebalo da bude karakteristika za jedno ljudsko biæe kodnas ima.

– Mislim da smo narod koji zna šta je ljubav.

– Srbin ima i srce i dušu.

– Naš narod je nešto mnogo staro.

– Pripadnik (sam) jednog naroda koji dugo postoji, koji ima veliku dušu,koji ima veliko srce.

– Ispunjava me to što sam recimo Srbin.

– Mi smo jedan veliki narod. Ne mislim sad na broj i na trenutno našestanje, koliko nas ima, ali ka�em veliki narod samo zbog toga što je narod sa ve-likim srcem, tako bih rekao, znaèi, narod sa jednom velikom istorijskom kultu-rom, sa jednim velikim postojanjem (...)Eto to, to je jedan narod sa velikomdušom, sa velikim srcem, spreman da voli, spreman da prašta i sve to…

– Mislim da smo stvarno hrabri, ali nismo nasilni. Hrabri smo u pravdi i u lju-bavi, u tom smislu… Hrabri u istini, i u trpljenju, viteštvu... Srbi su jako dobar ijako pravièan narod, znaèi, on æe sve da vam da.

– Gde su oni u tim demokratskim zemljama, gde su ljudi sreæni? Gde? Pos-toji više reda, discipline, pravila igre su jasnija, u redu sve to, a jesu li oni sreæni?Jesu li topliji, ljudskiji, jesu li bliski jedni sa drugima ili su otuðeniji nego mi? Pa, mise bar slatko ispièkaramo, onako balkanski, znaš, nešto postoji izmeðu, razu-meš, a oni tamo ne smeju ni da se posvaðaju… Oni su tamo uštrojeni totalno.Jeste, divlji, ne poštujemo nikakav red, niko nama neæe da soli pamet itd.

– Srbi su èestit i ponosan narod, hrišæanski narod koji ne bi ni mrava dazgazi.

2) – Mi nismo agresori, znate. Nikad nismo ni bili.

– Srbi nikad nisu bili kukavice, bar ono što smo uèili, vi nemate Srbinakukavicu.

– Srbi nisu uopšte osvetoljubiv narod, mi smo dobri ljudi u duši, mo�dasmo ovako brzi, ali smo dobri. (…) Postoje prièe koje tvrde da su mnogobrojniSrbi poèinili zloèine, da su Srbi skloni zloèinu, tako ka�u, tako se prièa, i tereteSrbe za mnogobrojne zloèine, ali ja lièno nemam takav utisak.

– …Samo tako prièaju, kao agresivni su, a u suštini su dobri ljudi, jer ko drugiosim Srba mo�e da oprosti ono što smo mi oprostili?! I sada, kada se desilo ovo u


Americi, apsolutno niko nije �eleo te katastrofe, niti je rekao – ako. Oni jesu za-slu�ili, ali im mi to nismo �eleli, niti bilo kom èoveku to �elimo. To je jedna pozitivnaosobina srpskog naroda… To je nešto što su nas roditelji, što su nas bake i dekevaspitavali, jer su oni mo�da imali više kontakta sa tim srpstvom od nas, tako da tosu one osnovne ljudske – ne kradi, ne la�i. To su konkretno ljudske (osobine)…kao Srpkinja koje nosim. Ne znam kako to da definišem, ali postoji baš specifiènooseæanje koje ja ne mogu da opišem, ali oseæam srpstvo intenzivno.

– Ne mogu da verujem da su Srbi tako neki rušilaèki, ubilaèki narod koji.. Neverujem da bi ikad…Srbin bi mo�da ubio Srbina, ali da ubije nekog, ne… Mi ni-smo genocidan narod. Mi bi u afektu ubili, onako komšiju, èas posla, ali da smogenocidan, nismo narod genocidan. Jesmo, kad doðe situacija stani-pani… Mismo veoma saoseæajan narod.

II.6. Lenjost

Na primeru stereotipa lenjosti mo�e se pokazati:

1) kako dolazi do postepenog „pra�njenja“ stereotipa i

2) kako se jedan stereotip zamenjuje drugim.

U svakodnevnoj narativnoj praksi „lenjost naroda“ nije „uroðena“, nepro-menjiva karakteristika, veæ je graðani povezuju sa opštim uslovima za rad,„nagraðivanjem rada“, „društvenim sistemom“ i sl. Ukoliko se kao uslovi (ne)is-poljavanja ove „osobine“ pominju zakonska regulativa, ureðen sistem ili dobraplaæenost, onda zapravo i nije reè o stereotipnom uopštavanju, prema principuili/ili, veæ o negiranju klišea i pokušaju realnog sagledavanja.

„Verbalizovano“ ili „neverbalizovano“, ovaj stereotip ipak postoji i nijeneva�an za celinu prièe o „osobinama“ naroda: Mislim da smo narod koji volipuno da prièa i misli da se bukvalno u sve razume, a pri tom najmanje voli daradi, ka�e penzionerka iz Leskovca. Sredoveèna Beograðanka o srpskom naro-du takoðe govori iz perspektive stereotipa lenjosti – Mislim da ovaj narod nijesklon pre svega da radi mnogo – ka�e ona. Profesorka iz Niša smatra da su ne-gativne srpske osobine lenjost i nekultura, na èemu bi trebalo raditi. Prvo trebada se oslobodimo nerada i mišljenja da se preko noæi stièe bogatstvo, mišljenjeje medicinske sestre iz Valjeva. Sluèajeve „neverbalizovanog“ ali podrazumeva-juæeg uva�avanja „èinjenice da su Srbi lenji“ karakterišu „kontraargumenti“. Po-lazište ovih prièa je u novom stereotipu da su Srbi dobri radnici na Zapadu.Unutrašnja logika objašnjavanja novog stereotipa bazira se na izuzecima, od-nosno izmeštanju fokusa naracije u „bogate“ ili dobro ureðene dr�ave. Selektiv-nim posmatranjem negira se opšte, iako najèešæe neverbalizovano uverenje dasu Srbi lenji. Tridesetogodišnji Kragujevèanin osnovnoškolskog obrazovanja ar-gumente za negiranje rasprostranjenih stavova o srpskoj lenjosti nalazi u pozi-tivnim stereotipima „naše snala�ljivosti“ i uspešnosti u inostranstvu. Ja mislim

204 Gordana Ðeriæ

(da smo) dobar, pošten, radan (narod), sve dobro mislim. Èim ka�u da su Srbi uinostranstvu dobro plaæeni i dobri su radnici, što ne bi bili i ovde. Stomatolog izPirota eksplicira odnos izmeðu sposobnosti i ureðenog sistema: Kada bismo miprimenili to što oni [Zapad, prim. G.Ð.] imaju, sa našim naèinom razmišljanja, mibismo otišli pre njih na Mesec, ali je potrebno mnogo tu da se radi i da se stavepravi ljudi na prava mesta. Treba da promenimo naèin razmišljanja: „Završi ško-lu da ne bi radio“. Iako relativno novi stereotip, stereotip o srpskoj snala�ljivostina Zapadu u diskursivnim praksama svakodnevice ima svoju negaciju: Mislimda je malo iluzorno prièati da su naši ljudi nešto uradili u svetu, to su prièe zamalu decu, ka�e starija Beograðanka.

Negiranje lenjosti kao „srpske osobine“ u nekim sluèajevima zadovoljavafunkciju odbrane vlastite pozicije ispitanika. Ukoliko ovu „osobinu“ izdvajaju kaokarakteristièno ponašanje samo u poslednjih nekoliko godina, ispitanici je ondaodreðuju kao rezultat „iznuðenog ponašanja“. Objašnjenja ispitanika variraju iz-meðu razumnog procenjivanja svrsishodnosti rada za male plate i stereotipa onedostatku „èvrste ruke“. Mislim da Srbima treba dati rad i disciplinu. (…) Vredannarod, ali narod kome treba gazda, ka�e jedna Piroæanka. Prema švercerki izBeograda, novac je regulator ove „osobine“: Sad smo se ulenjili, dosta smo seulenjili. Svi bi preko leba pogaèu. Svi bi da imaju a da ne rade – e pa ne mo�e. Mismo borci veliki što se tièe… trgovine, jer tebi odmah ide sve u d�ep. Na radnimmestima, tu smo veæ klimavi…Za Kragujevèanku bez zaposlenja lenjost je rela-tivna osobina: Malo su lenji, ali kada ih malo pritegneš, znaju da budu i vredni.Srbi su �eljni znanja i napretka, šta ih spreèava u tome da urade, da sami sebenadgrade, ja ne znam… Medicinska sestra iz Šapca te�ište svoje argumentacijestavlja na nedostatak discipline, nepovoljne društvene okolnosti, odnosno stalnovraæanje unazad i poèinjanje ispoèetka: Mislim da su Srbi jako dobri kao ljudi.Samo im treba èvrsta ruka i dobra disciplina – i Srbi bi bili veoma dobri radnici.Ima dobrih ljudi: poslušnih, humanih, dobrih, jako pametnih... Mi smo imali ne-sreæne okolnosti da smo se stalno vraæali unazad, izmuèeni ratovima. A i daljemislim, kada bi sve krenulo u plus, ne znam kako, da bi Srbija procvetala.

Razoblièavanje stereotipa lenjosti odvija se vlastitim procenjivanjem „po-znatih sluèajeva“ i prema „diktatu spoljašnjih faktora“. Upravo je insistiranje naradu, disciplini i ureðenom sistemu obrazac koji odlikuje svakodnevni razgovor-ni milje i pouzdan znak racionalizacije odnosa prema radu. Kako bi pojasnilisvoju argumentaciju, ukoliko je ne baziraju na nekom od novih stereotipa, ispita-nici izlaze iz okvira odgovora-klišea i uvre�ene predstave o „lenjosti“ relativizujuiz perspektive radnih uslova u najširem smislu.

III.1. Novi stereotipi i negiranje stereotipa

Zasiæenost javnog diskursa i diskursa svakodnevice etnièkim stereotipimakod jednog dela ispitanika dovela je do verbalnih „strategija otpora“ i odbojnostiprema „etnièkom diskursu“. Ove strategije rezultiraju:


1) novim stereotipima

2) negiranjem stereotipa

3) odbijanjem da se o identitetu uopšte govori.

Buduæi da je reè o „mozaiku stavova“ u kojima se prepliæu strategije otporauvre�enoj stereotipiji, govoriæu o svima zajedno. Prilikom išèitavanja ovih stavo-va u prvom redu se nameæe utisak da je „srbovanje“ dovelo do „desrbizacije“ iironiziranja nacionalnih vrednosti. Sve tri strategije otpora („kontrastrategije“)odraz su upravo ovog procesa.

Karakteristièna je u tom smislu reakcija novosadskog ugostitelja: Bilo jejedno vreme na TV „Palma“, mislim da se zove prof. Dabetiæ, imao je neku emi-siju o Srbima, i tako – Srbi narod najstariji. Gledajuæi par puta njega, svi, narav-no, svi znaèajniji ljudi u civilizaciji su bili Srbi poreklom, svi oni Srbi, ali svi suSrbi, nema ko nije… I Hitler je bio Srbin, samo toga nije bio svestan tolko, ili jebio svestan, ali, znaš ono, mazohistièki duh, pa udri po Srbima! I onda, ovaj, Srbisu vladali celim svetom, znaèi, sve što se dešavalo u svetu Srbi su uèestvovali,vladali itd... I sad, otprilike, ne da se vraæamo korenima, nego, kolko sam ga jarazumeo, nego, ajde da se osna�i srpski duh, da postanemo svesni svog znaèa-ja, va�nosti, vrednosti itd., i da ponovo krenemo iz korena, ispoèetka s takvimjednim duhom. I onda razmišljam onako blentavo: e, super, što smo sve mi imali,pa, jebote, šta smo sve zasrali!? Posle celim svetom vladali, sve upropastili, sveideologije mi osmislili, sve zajebali, razumeš!? S kim, bre, mi hoæemo? Pa to sevidelo poslednjih deset godina: nit s kime hoæemo, protiv svih smo i ceo svetnam pokazuje u jednom trenutku – pa, svi smo, bre, protiv vas, dosta, bre, vi!Razumeš, i šta sad? Mislim, da se ja oseæam takvim – pa ne oseæam se. BitiSrbin, ne znam, poslednjih par godina, pa to je ludo, bre, pa to je ono, znaš, pa-tološko stanje. Znaš, busaju se, sportske priredbe: majku hrvatsku, ovo-ono,ubiæemo, zaklaæemo… Ne, ja takav nisam! Ja ne mogu da ka�em – ej, to je mojnarod! To nije moj narod! Ja nisam pripadnik toga, ja to ne podr�avam.

Najneposredniji uzrok liènog izdvajanja iz „nacionalne porodice“, odnosnouzrok strategija disocijacije, nalazi se u preterivanju javnog diskursa bilo sa po-zitivnim bilo sa negativnim stereotipima. Poslastièar iz Beograda negira „istini-tost“ i jednih i drugih stereotipa: ...To su gluposti, potpuno isto kao i o stavovimada smo mi primitivni, da smo krvo�edni, da smo… Zato što je to tako prièanozbog politièkih ciljeva ovih na Zapadu, tako da i jedno i drugo nema veze. (…)Ovi ovde što su bili na vlasti prièali su da smo hrabri, da neæemo puzati na kole-nima i šta ja znam, veæ sam zaboravio tu demagogiju. (…) Poenta je u tome štosve te odlike koje pripisuju narodu to su odlike individualnog èoveka i ne mo�ešindividualne odlike da stavljaš na ceo narod, to je glupo, mi smo svi po prirodirazlièiti. Stomatološkinja iz Valjeva, „kosmopolita“ po svom kazivanju, negiranjepripadnosti srpstvu izra�ava kao posledicu „prezasiæenosti“. O liènom izdvaja-nju iz „nacionalne porodice“ govori u muškom rodu: Ne oseæam se da sam

206 Gordana Ðeriæ

Srbin, ja sam kosmopolita. Puna mi je glava tog srpstva. Ipak, ova ispitanica nijebez ikakvog oseæanja za nacionalni identitet. Naprotiv, ona nacionalno zaje-dništvo sagledava kroz formulu porodiène vezanosti: Moramo da uèestvujemo usvemu tome kao u porodici, ali moramo da neðemo neki kompromis, da èuvamosvoj interes i ne izgubimo svoj identitet, da nas ne pojede ta „veæa riba“.

Negiranje stereotipa u diskursu svakodnevice ne odvija se po jedinstvenojshemi. U pojedinim sluèajevima osporavanje pozitivne stereotipije ispoljava seuvoðenjem novih, znaèenjski negativnih stereotipa, odnosno „osobina“ kojimase potiru „velike prièe“. Novi stereotip ili nova „karakterna osobina“ jeste da suSrbi „nacionalisti“ (svi smo mi sa ovih podruèja nekako veliki nacionalisti),„nekultivisani“ (…dok se Srbi ne kultivišu, na�alost, ja o nama imam loše mišlje-nje) i sl. „Velike prièe“ o naciji uticale su i na promenu odnosa ka „bezazlenijimstereotipima“, koji se u svakodnevnoj konverzaciji ne zamenjuju novim stereoti-pima nego im se jednostavno odrièe „istinitost“. Iako navodno autonomna, ovamišljenja su, buduæi negacija pozitivne stereotipije, uslovljena njima: Ne veru-jem sada ni da smo mi najlepše �ene, Beograðanke, ni da smo mi Srbi visoki,plavi i zgodni, ni da su Srbi najbolji ljubavnici, a da smo mi dobre domaæice, dapravimo ajvar...

U okviru naèelno neutralnih mišljenja ispitanika, koji ne koriste vrednosnooptereæene, uopštavajuæe atribute o naciji, identitet se promišlja sa stanovištaznaèaja koji mu se pridaje. Ovi ispitanici najèešæe ne osporavaju va�nost nacio-nalnog identiteta. Razlike u stavovima prema parametru znaèaja identiteta suprvenstveno generacijske.

1) Za mlaði deo populacije nacionalno identifikovanje mo�e biti proizvoljno,stvar konvencije, slobodnog izbora, iako njihovi sudovi nisu uvek osloboðeniuslovljenosti negativnom stereotipijom. To ne znaèi da nacionalni identitet nijeva�an, ali je to za njih nepolitièko pitanje.

2) Pitanje oèuvanja nacionalnog identiteta za ispitanike starije generacije,bez obzira na njihovu „nacionalnu tolerantnost i nerobovanje etnièkim stereotipi-ma“, jeste primarno dr�avno pitanje, koje se tièe svesti, odr�anja i dostojanstvanacije. Obema kategorijama stavova svojstveno je da koreliraju sa savreme-nom situacijom, odnosno da im je polazište u „racionalnoj“ kritici „stvarnogstanja“. Evo karakteristiènih stavova.

1) … Kad me neko danas pita šta sam, Srbin sam, ali isto tako bih mogaoda ka�em da sam, ono, ne znam, Tibetanac. Totalno bi mi bilo lako da se navik-nem, mislim da su to ono, totalno neke niske strasti koje, u principu, mnogo višezla donesu nego dobra. Mnogo nam je zla taj nacionalni identitet svima doneo,mislim da je vreme da postanemo Marsovci...

2) Ja nikada nisam imala nacionalni identitet – to je mo�da i nedostatak – ni-sam se oseæala nekim Srbinom i nešto va�no zato što sam Srpkinja, pa sam ne-što drugaèija. Ja sam Srpkinja po poreklu, a po opredeljenju sam Jugoslovenka.


Negde sam – to mo�da i nije dobro – ali nisam se oseæala nikad tako nekimva�nim èovekom samo zato što sam Srpkinja, ali mi sada smeta gubljenje, teksad, svakog identiteta u odnosima sa svetom. Nismo nigde u svetu, nigde. Mismo oni najni�i koji pu�u, da ne ka�em neki prostiji termin. I toliko se nigdeoseæamo, da je to jedan jad i i èemer. Èak i moje nesrpsko biæe oseæa pad togsrpskog biæa. (...) Kao graðanin Srbije i pripadnik srpskog naroda, zaista se neoseæam kao graðanin sveta, sem što se, onako, negde sa svojim stavovima i usvom ljudskom, politièkom i profesionalnom opredeljenju oseæam graðaninomsveta.

Odbijanje da se se o identitetu govori iz perspektive stereotipa, kao uobièa-jenih retorièkih sredstava kojima se konstituiše odnos ka svojoj ili drugim nacija-ma, takoðe je karakteristièno za predstavnike mlaðe generacije. Student izNovog Sada, na pitanje Kakvi su Srbi kao narod, objašnjava zašto je ovako for-mulisano pitanje „loše“:

– Mislim da je pogrešno sve ih nekako opisivati, bilo kako, mislim da to pi-tanje pomalo lièi na pitanje kakvi su plavooki kao narod.

Ili sve plavuše?

– Da. Ja ne mogu da ka�em da u meni postoji ikakav stereotip prema ijed-nom narodu, ni prema jednoj grupi kao ni prema Srbima, ali racionalno je da surazlog za to sve ove godine slušanja viceva, svega toga. Racionalno, stvarnoverujem da takve generalne stari ne postoje.

Da li ne postoje ili ne valjaju?

– Ne valjaju. Postoje, ali su potpuno pogrešne. Ponekad vode dobrom hu-moru a ponekad vode ratovanju.

Šta (ne) pokazuju diskursivne prakse?

Dobijeni mozaik „kvalitativnih predstava“ o nacionalnom identitetu rezultatje uzajamne korelacije izmeðu „analitièkih predubeðenja“ (koja svoj izraz dobi-jaju u izboru i interpretaciji „izabranog“) i doslovnog prenošenja „izabranog“, od-nosno onoga što su ispitanici rekli. Pored široke skale znaèenja, ovaj „mozaik“pokazuje i motivacije izreèenog, naèine (prakse) misaonog „ekonomisanja“ uzpomoæ „gotovih istina“, prevlast emotivnog u pojedinim sluèajevima, odnos kri-tièkog i nekritièkog. Iz grube skice onoga šta su ispitanici rekli išèitava seprete�nost negativne percepcije identiteta (nesloga, nezrelost, povodljivost,potkupljivost, lakovernost, naivnost, lenjost...) u odnosu na pozitivno percipi-ranje (èoveènost, miroljubivost, dobrota, gostoljubivost...), koja nije samo proi-zvod reakcije na „pripisane stereotipe“ nego i „unutrašnji“ (iskustveni) izraznezadovoljstva, nastao aktivnim promišljanjem „predstava“ nacije i o naciji. Onošto je zanimljivije od „razmera“ upotrebe stereotipnih praksi jeste specifiènapozicija „obiènog èoveka“; birajuæi izmeðu „kompleksa kolektivnih misaonihpredstava“ (Ðordano), na jednoj strani, i projektovanih negativnih stereotipa, s

208 Gordana Ðeriæ

druge strane, njemu neretko ne ostaje ništa drugo do „sistematizovanja opreè-nih znanja“ u „protektivnom“ (zaštitnom) stereotipu. Ovaj vid diskursivnih praksipokriva širok spektar stavova: od naglašavanja pozitivnih autostereotipa kaostvarnih „osobina“ u funkciji „odbrane“, preko naracija kojima se negiraju pripi-sani negativni stereotipi, do „pristajanja“ na negativni stereotip, odnosno njego-vog usvajanja kao „objektivnog suda“ i kritike „zbirnog nacionalnog lika“ upravosa pozicija tog „suda“.

Drugi nivo na kome je deljenje iskaza moguæe odnosi se na verbalizovanjeodnosa ka nacionalnom identitetu aktiviranjem/neaktiviranjem (ili odbacivan-jem) karakternih kvalifikativa. Iako iskazivanje odnosa ka identitetu navoðenjem„osobina naroda“ predstavlja samo deo materijala dobijenog intervjuima, uovom tekstu dominiraju upravo ove narativne prakse zato što su podsticajne zaiznala�enje semantièke, motivacione i/ili „argumentativne“ vrednosti iskazanog.Bilo da su kritièki ili nekritièki intonirane, razvijenost ovih praksi jednako pot-vrðuje individualnu zainteresovanost i privr�enost ispitanika naciji. Èak i kadanije neposredno izreèena, privr�enost sopstvenoj naciji (u smislu veæe zaintere-sovanosti i/ili solidarnosti) ostaje osnovno distinktivno obele�je neujednaèenogodnosa prema svojoj i svim ostalim nacijama.

U jeziku se mnogo toga i ne vidi. Zbog ovakvog pristupa ostala je nedovolj-no osvetljena veza 5. oktobra i odnosa graðana prema nacionalnom identitetu.Ona je u pojedinim iskazima nedvosmislena: smena prethodnog re�ima trebaloje da oznaèi konaèni povratak „izvornom identitetu“, samorazumljivost i institu-cionalizaciju „pravih“ nacionalnih vrednosti koje izlaze iz korpusa ideološkognadmetanja i politièke manipulacije. Iz jezika, odnosno diskursivnih praksi ispi-tanika, samo se posredno i analitièkim uopštavanjem mo�e izvesti zakljuèak daje petooktobarska revolucija istovremeno i tu�na i sreæna „èinjenica“ srpske isto-rije. Tu�na, jer se promene u razvijenim društvima u novijem vremenu odvijajuna drugaèiji naèin, ne revolucijom i „ustajanjem naroda“; sreæna, jer je do pro-mene re�ima ipak došlo. Od diskursivnih praksi o onome što Srbija danas jeste,reèitije govori „tu�na strana“ ove èinjenice i neverica ispitanika da su promene isuštinske, da nacionalni identitet neæe i dalje biti „retorièko sredstvo“ za pravlje-nje (ili gubljenje) politièkih poena.

Pored konstruisanja tematski strukturisane slike diskursivnih praksi o „oso-binama“ i va�nosti nacionalnog identiteta, zanimala me je i „mera“ pomerljivostistatiène (akademske i stereotipne) pretpostavke o bipolarnoj podeli na „nacio-naliste“ i „kosmopolite“,12 „sadr�aj“ stavova u rasponu izmeðu ovako definisanih


12 Ukoliko bi moj pristup bio uslovljen pozicijom ove podele, onda bi bilo izlišno pokazivati for-malne osobine iskaza ispitanika, a posebno iznijansiranost i „�ivotnost“ njihovih stavova. Svrsta-vanjem stavova u jedan od dva „koša“, „nacionalistièki“ ili „kosmopolitski“, imala bih problema savrednosnom klasifikacijom veæine stavova. Na primer, u koji bih „koš“ „metnula“ veæ navedenistav osamdesetogodišnje starice Iako smo Srbi, sigurno ima po neko loš ili stavove tipa Kad meneko danas pita šta sam, Srbin sam, ali isto tako bi mogao da ka�em da sam, ono, ne znam,Tibetanac? Takva analiza bi se zasnivala na „prebrojavanju“ uglavnom neprebrojivog, tj. onih

polova, taènije, nasuprot grubo uspostavljenoj podeli. Pitanja o „drugima“ naposredan naèin daju odgovore suprotnog znaèenja i pokazuju da i samoprokla-movani „mondijalisti“ („kosmopoliti“) na izvestan naèin „rangiraju narode“ i o„drugima“ sude negativno ili uopšte ne sude, jer „to ovi i ne zavreðuju“. Neutral-no govorenje o sopstvenom narodu ne znaèi uvek i neutralan stav; kao što nieksplicitno govorenje u superlativima o srpskom narodu nije pouzdan znakneèijeg „nacionalistièkog“ stava. Buduæi da su podele, poput ove, zapravostereotipne, trudila sam se da izbegnem zamke akademski stereotipnog diskur-sa o stereotipima. Moja namera je bila da analizom pribli�im naèine upotrebestereotipa, njihova znaèenja i funkcionisanje, relativizovanje, zamene jednogstereotipa drugim i specifiènosti njihovog prevazila�enja, a ne da stereotipe o„osobinama“ posmatram kao „osobine identiteta“, „socijalnopsihološke karakte-ristike“, „dispozicije karaktera“, „potvrde nacionalistièke ideologije“.

Na kraju, zanimao me je uticaj javnih, (kvazi)akademskih stereotipnihpredstava o identitetu na mišljenja ispitanika. „Lièno“ opisivanje i „do�ivljavanje“identiteta u takvim sluèajevima nije samo lièno, buduæi da se iskazuje kao sla-ganje sa stavovima nekih „autoriteta“ u ovoj oblasti. No, intencija i nije bila uiznala�enju „liène suštine“ ispitanika, niti „objektivnog zbira“ etnièkih obele�ja.Kako dobijeni „mozaik“ predstava o identitetu u svakodnevnoj narativnoj praksipokazuje dinamiènost i mozaiènost stavova, odnosno nesvodljivost na skup ja-sno odreðenih postavki ili preovlaðujuæih mišljenja, ni u analitièkom uopštavanjuse o „predstavnom planu identiteta“ ne mo�e govoriti drugaèije do kao o verbal-no izra�enim „slikama“ u svakodnevnoj diskursivnoj praksi, koje potvrðuju ili ne-giraju akademske pretpostavke. Takoðe se ne mo�e govoriti samo o prostom„odra�avanju“ javnih naracija u svakodnevnim, niti samo o njihovim „uèincima“koji pokazuju odnos izmeðu deskriptivne i relacione funkcije, izmeðu samo-egzotizovanja i reakcije na pripisani stereotip, niti samo o razmerama upotrebeetnièkih stereotipa u ravni „realnog �ivota“. Svakodnevne diskursivne praksesvakako negiraju rasprostranjeni akademski stereotip o iskljuèivo pozitivnoj slicio svojoj naciji i iskljuèivo negativnoj slici o „drugima“; posebno ga negiraèinjenica prete�nosti negativnih (i/ili kritièkih) autostereotipa.

210 Gordana Ðeriæ

koji se odreðuju na jedan od oèekivanih naèina, etnièki, profesionalno, polno i sl., i onih koji nerazumeju suštinu pitanja ko ste vi? ili se ne izjašnjavaju ni na jedan od oèekivanih naèina, veækao Marsovci, budale i sl. Ipak, takvo „prebrojavanje“ bi u znatnoj meri revidiralo nalaze(izra�ene visokim procentima) ranijih istra�ivanja o nacionalistièkoj orijentaciji graðana Srbije. V.Goluboviæ, Kuzmanoviæ i Vasoviæ, 1995.

Documents

Svakodnevne diskursivne prakse o „osobinama naroda“ i va nosti