SVAKODNEVNI ORIJENTALIZAM: DO IVLJAJ „BALKANA“/ „EVROPE… · 2008. 7. 20. · Stef Jansen UDK:316.647.8(497):323.14 (497.11+497.13) University of Hull Originalni nauèni rad

Stef Jansen UDK:316.647.8(497):323.14 (497.11+497.13)University of Hull Originalni nauèni radHull, Great Britain

SVAKODNEVNI ORIJENTALIZAM:DO@IVLJAJ „BALKANA“/ „EVROPE“

U BEOGRADU I ZAGREBU

Rezime: U ovom èlanku se, na osnovu intenzivnog etnografskog terenskograda u Beogradu i Zagrebu (decembar 1996 – septembar 1998), razmatra skup ori-

jentalistièkih diskurzivnih praksi u post-jugoslovenskom kontekstu, s posebnim osvr-

tom na njihovo povezivanje sa nacionalistièkim i antinacionalistièkim diskursima

identifikacije. U svojoj analizi graðe autor nastoji da napravi korak dalje od teorij-

skih, knjièvnih i geopolitièkih debata i obrati pa`nju na banalne, svakodnevne dis-

kurzivne prakse obiènih ljudi. Taj svakodnevni orijentalizam razapet je izmeðu dva

opreèna pojma, „Balkana“ i „Evrope“, i pothranjuje proces negativnog samodefini-

sanja. „Balkan“ i „Evropa“ se poimaju kao kolektivno sankcionisani, ali kontro-

verzni kulturni konstrukti koji igraju ulogu u tom procesu. Po mišljenju autora, ti

pojmovi se donekle esencijalizuju i kao takvi dejstvuju ogranièavajuæe, ali istovre-

meno omoguæavaju strateško delovanje, mahom kroz povezivanje sa drugim duali-

zmima, kao što je urbano/ruralno i moderno/tradicionalno.

Mnogi ljudi na teritoriji bivše Jugoslavije pretaèu orijentalizam, kao diskurs

identifikacije, u svoje razumevanje okolnog sveta i sebe samih i na taj naèin sebi pri-

bavljaju izvestan oseæaj fiksiranosti. Pojmovi „Balkana“ i „Evrope“ pruàju im dis-

kurzivnu graðu pomoæu koje oni dovode svoje liène prièe u vezu sa širim prièama o

ratu i nacionalizmu. U tom smislu, orijentalizam ljudima omoguæava da u naracija-

ma o sebi izgrade odreðeni kontinuitet – makar samo paradoksalno, naglašavanjem

diskontinuiteta okolnih dogaðaja. Mnoge post-jugoslovenske naracije o sebi obliko-

vane su jednim delom zahvaljujuæi preklapanju svakodnevnih ìvotnih iskustava lju-

di i moguænih varijacija na orijentalistièku temu.

Kljuène reèi: orijentalizam, Balkan, Evropa, Srbija, Hrvatska, identitet,diskurzivne prakse, nacionalizam, antinacionalizam, svakodnevni ìvot.

U svojoj poznatoj knjizi, Edvard Said (1978) analizira „ori-jentalizam“ kao evropski diskurs koji konstruiše i esencijalizuje„Orijent“, èime se omoguæava da se ovaj potèini i da se njime upra-vlja. Nekoliko autora je veæ skrenulo pa`nju na relevantnost Saidoveanalize za post-jugoslovenski kontekst; oni nude zanimljivu analizuorijentalistièkih tendencija u nauènom i knjièvnom diskursu o

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

ovom regionu, dopunjujuæi graðu sveìjim politièkim formulacija-ma (Bakiæ-Hayden 1992; Bakiæ-Hayden & Hayden 1995; Norris1999; Todorova 1994, 1997). Ovaj tekst predstavlja analizu materi-jala koji sam prikupio tokom etnografskog istraìvanja na terenu i unjemu æu nastojati da napravim korak dalje: da prouèim kako je ori-jentalizam funkcionisao kao diskurzivna praksa na nivou svako-dnevnog ìvota u samom post-jugoslovenskom kontekstu. Naroèitome zanima na koji naèin je on figurirao u nacionalistièkim i antinaci-onalistièkim diskursima identifikacije. Cilj ovoga teksta je, dakle, dapokaè kako kulturni konstrukti „Balkana“ i „Evrope“, kao i meha-nizmi njihovog meðusobnog povezivanja i uzajamnog konstituisa-nja, nisu relevantni samo u oblasti teorijskih ideja, politièke debateili kulturne kritike na „visokom“ nivou.

Kako bismo razumeli ovaj slojeviti obrazac negativnog samo-definisanja, predlaèm da razloìmo svakodnevne post-jugosloven-ske diskurzivne prakse koje okruùju pojmove „Balkana“ i„Evrope“. Poenta nije samo u tome da su ljudi te pojmove u izvesnojmeri esencijalizovali; èlim, naime, da ispitam kako su ti esencijali-zmi funkcionisali, kako su delovali – u smislu postavljanja ogranièe-nja praksi, ali i u smislu omoguæavanja razlièitih strategija. Naravno,u svemu ovome presudan znaèaj ima sama napetost izmeðu „Balka-na“ i „Evrope“; otud neæu pokušavati da izluèim nekakvo „pravo“znaèenje ovih koncepata. Njihova moæ je poèivala upravo u njihovojneuhvatljivosti, u nemoguænosti da ih preciziramo u bogatom uni-verzumu znaèenja koja su evocirali. Relevantnost balkanistièkogdiskursa sastoji se, dakle, upravo u ulozi koju je on igrao u razlièitimpraksama, kod razlièitih ljudi i sa razlièitim rezultatima. Kada kori-stimo termin „orijentalizam“, moramo biti naèisto da je taj diskursnepostojan, da nije fiksiran. No ipak, prema mojim nalazima, on je,kao diskurs identifikacije, proizvodio izvestan oseæaj fiksiranostikod post-Jugoslovena, koji su ga uklapali u svoje razumevanje okol-nog sveta i sebe samih. Mnogim ljudima pojmovi „Balkana“ i„Evrope“ pruàli su diskurzivnu graðu pomoæu koje su svoje lièneprièe mogli da dovedu u vezu sa opštijim prièama o ratu i nacionali-zmu. U tom smislu, ti pojmovi su im pomogli da konstruišu odreðenikontinuitet u prièama o sebi samima – makar samo paradoksalno,naglašavanjem diskontinuiteta u okolnim dogaðajima.

34

ST

EF

JA

NS

EN

U ovom radu, „Balkan“ i „Evropa“ se poimaju kao kolektivnosankcionisani, ali i osporavani kulturni konstrukti koji su se mogliukljuèiti u taj proces. Moja je teza da su mnoge post-jugoslovenskeprièe o sebi oblikovane jednim delom na osnovu izvesne uskladlji-vosti izmeðu svakodnevnih iskustava ljudi i raznih varijacija na ori-jentalistièku temu. Poimanje orijentalizma kao diskurzivne prakseujedno nam omoguæava da analiziramo kako se on uklopio u niz dru-gih diskursa. Na primer, postojale su jake veze sa idejama nacionali-zma i kosmopolitizma, tradicije i modernosti, iracionalnog iracionalnog, te urbanog i ruralnog. Kroz ova preklapanja sa drugimdiskursima ljudi su bili u stanju da poveù orijentalizam sa najrazli-èitijim praksama, od politièkog odluèivanja do najbanalnijih iskusta-va svakodnevnog ìvota.

1. Kulturna geografija pripisanog primitivizma

Todorova (1994, 1997) i Norris (1999: 5 i dalje) pišu o dugojtradiciji esencijalizovanja i pretvaranja jugoistoène Evrope u Dru-gog kroz putopise, akademska i novinarska dela, diplomatiju i knji-èvnost. Post-jugoslovenski ratovi dali su upotrebi termina „Balkan“nov podstrek, i on se našao u nesigurnom središtu pristupa koji te ra-tove objašnjava kao izraz atavistièkih kulturnih odlika i drevnih mr-`nji. Termin „Balkan“ tu, dakle, oznaèava skup stvarnih ili zamišlje-nih društvenih praksi, koje se vrte oko primitivizma, raznolikosti,strasti, a iznad svega nasilja.

Za razumevanje upotrebe termina „Balkan“ na post-jugoslo-venskom prostoru veoma je va`no imati na umu da su mnogi njegovistanovnici usvojili predstavu o civilizacijsko-razvojnoj hijerarhiji uokviru bivše dràve po kojoj, grubo uzev, kako se ide sve dalje na jugi istok, tako status sve više opada. Baš kao što kaè izreka „Što ju`ni-je, to tu`nije“, koju su mi mnogi ljudi iz raznih republika reproduko-vali kroz prozaiène primere. Neke razlike su se reprodukovale iunutar republika – uglavnom, mada ne i iskljuèivo, du` linija podeleurbano/ruralno (van de Port 1994, 1999: 9). U ovim reprezentacijama„Balkana“ nije posredi geografsko odreðenje, koliko skup znaèenjakoja se izraàvaju geografskom metaforom. To nije bez znaèaja zanaš pristup ideji „Balkana“. Šta sve moè da znaèi ovaj kulturnikonstrukt i kako se sve koristi u post-jugoslovenskom kontekstu

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

razumeæemo samo ako ga sagledamo u odnosu prema drugom, jedna-ko višeznaènom terminu – „Evropi“. Obe ove predstave imale su, umojoj graði, izuzetno širok raspon znaèenja i u prièama razlièitih lju-di javljale su se na razlièite naèine. Meðutim, iz tog bogatog polja vi-šeznaènosti izronio je obrazac po kojem je odnos „Balkan“/ „Evropa“funkcionisao kao diskurs razapet izmeðu dva pola i, uprkos nesagla-sju u tumaèenjima, ova je dihotomija bezmalo uvek zadobijala te-meljno moralni ton. Postojao je jedan nesumnjivo pozitivni pol(naravno, „Evropa“) i jedan nesumnjivo negativni („Balkan“).

2. „Balkan“ / „Evropa“ i orijentalizam u Beogradu

2.1. Srpskonacionalistièki diskursi o „Balkanu“ / „Evropi“

Unutar dominantnih nacionalistièkih diskursa u Srbiji sredi-nom i u drugoj polovini devedesetih godina pojam „Balkana“ nijeigrao neku naroèitu ulogu. Za veæinu ljudi, reklo bi se, samo se po se-bi razumevalo da Srbija u geografskom smislu pripada Balkanu.Znaèenje „balkanskog“ aspekta njihovog nacionalnog identiteta,meðutim, bilo je krajnje neodreðeno i predstavljalo je predmet mno-gih sporenja. S jedne strane, taj je aspekt bio u vezi sa izvesnim ose-æajem kulturnog ponosa, u kojem je pravoslavlje bilo bitno, i sapredstavom o duboko uvreènoj sklonosti odupiranju tuðinskomugnjetavanju, što je potkrepljivano oèuvanjem srpstva pod turskomvlašæu. S druge pak strane, pojam „Balkana“, èak i meðu onima kojinisu oseæali nikakav naroèiti animozitet prema njemu, nosio je nega-tivne konotacije ekonomske nerazvijenosti, lenjosti, neefikasnosti,primitivizma i zaostalosti.

Druga dvosmislenost tièe se napetosti izmeðu pojma „Balka-na“ i njemu suprotnog pola, „Evrope“. Iako su mnogi graðani Srbijebili spremni da priznaju – nerado ili gordo – da u sebi nose nešto„balkansko“, ipak su uvek takoðe naglašavali svoje evropejstvo.Zapravo, pojam „Evrope“ je u javnosti bio mnogo prisutniji negoideja „Balkana“; kada je o politici reè, mnogi Beograðani su izraà-vali èlju i potrebu da Srbija postane „evropskija“. To je znaèilo:bolji ìvot, više slobode, ukratko – jednu manje balkansku situaciju.

No, iza ovog maglovitog semantièkog konsenzusa krile su sebrojne protivreènosti, èak i ako se ogranièimo samo na stranaèkopoli-

36

ST

EF

JA

NS

EN

tièki nivo. Miloševiæev reHim, iako se navodno zalagao za vraæanje uEvropu na velika vrata, nije se nimalo libio da zaigra na kartu balkan-skog buntovništva kad god je izgledalo da to moHe uèvrstiti legitimitetu zemlji i poloHaj u regionu (Jansen 2000: 308-309). U nekim nacio-nalistièkim varijacijama, to je razvijano u diskurs po kojem su Srbi ustvari istinski Evropljani koji su vekovima branili Evropu od „islam-ske najezde“. Navodna neomiljenost Srba u veæini drugih evropskihzemalja doHivljavana je, otud, kao duboka nepravda, kao demonizaci-ja jednog junaèkog naroda koji je toliko puta stajao na bedemima Sta-rog kontinenta (v. Jansen 2000: 300; 2001). Po ovom gledištu, uprkossvojim brojnim Hrtvama i neopisivim patnjama koje je podneo zaEvropu, srpski narod u toj Evropi nailazi samo na nezahvalnost.1

Mnogi srpskonacionalistièki diskursi, naroèito oni koji su seprotivili Slobodanu Miloševiæu, nisu se zadovoljavali time da izrazesvoje negodovanje zbog ovakvog stanja stvari. Mada su u ogromnojveæini oštro osuðivali antisrpska oseæanja – kako su to oni doìvlja-vali – prisutna u bezmalo èitavom svetu, nisu smatrali sasvim nera-zumnim to što evropska vrata ostaju zatvorena, iako srpski narod nanjih tako uporno kuca. Opozicioni nacionalistièki diskursi – ukljuèu-juæi glasove iz crkve – nudili su za to jedan prost razlog: srpski narodje postao plen pogrešnog voðe, diktatora neevropske sorte, jednogkomuniste. Miloševiæ se, tvrdili su oni, la`no prikazuje kao spasilacnaroda. Govori o nacionalnom jedinstvu, a tlaèi sopstveni narod –ukratko, on jeste, i uvek æe biti, komunista. A kao takav, doveo jeSrbe tu gde se sada nalaze: da budu ìgosani, demonizovani narod,bezvoljno prepušten struji koja ga polako odvlaèi sve dalje od njego-vog mesta u Evropi, koje mu s pravom pripada. Tek kad komunistaode, Srbija æe moæi da se vrati na svoj prirodni evropski put.

2.2. Beogradske antinacionalistièke artikulacije „Balkana“ /

„Evrope“

U antinacionalistièkoj diskurzivnoj praksi u Beogradu – što jebio izrazito manjinski fenomen – koncept „Balkana“ igrao je mnogokrupniju ulogu i upotrebljavao se gotovo iskljuèivo u negativnom

37

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

1 Videti npr. Ðukiæ-Dojèinoviæ 2000. Paralelni primeri paradoksalno antie-vropskih proevropskih diskursa mogli su se naæi i kod hrvatske ekstremne desnice.Videti niè.

smislu, naroèito u sluèaju etabliranijih, jasno artikulisanih alternati-va. U tim disidentskim prièama o sebi ljudi su naglašavali evropskikarakter svog identiteta, a „balkanska“ suprotnost sluìla je strogokao kulturna pozadina, koja simbolizuje razne rðave pojave iz proš-losti i sadašnjosti. I ovde je „Balkan“ zraèio èitavim nizom meðupo-vezanih, ali ponekad protivreènih znaèenja i funkcionisao kao nekavrsta praznog oznaèitelja, kao diskurzivni èvor koji se javljao u nizurazlièitih praksi i utkivao ih zajedno u sloèn i nerazmrsiv uzorak.

U svojoj knjizi Okcidentalizam, Chen Xiaomei (1996) piše dasu razlièite grupe u kineskom društvu primenjivale strategije i praksesliène Saidovom orijentalizmu da bi postigle odreðene politièke ci-ljeve. Autor definiše okcidentalizam kao „diskurzivnu praksu kojakonstruiše svog zapadnog Drugog i time omoguæava Orijentu daaktivno i sa domorodaèkom kreativnošæu sudeluje u procesu samo-prisvajanja, iako su ga zapadni Drugi prethodno prisvojili i konstrui-sali“ (Chen Xiaomei 1996: 4-5). Zanimljivo je da se varijacije naokcidentalistièki diskurs javljaju i kao oruða tlaèenja (u sluèaju reì-ma) i kao oruða emancipacije (kod disidenata). Za maoistièku vlast,zapadni Drugi je bio neprijatelj i primer kakve stvari ne treba da bu-du; u disidentskom okcidentalizmu „Zapad“ je postao metafora zaosloboðenje. Smatram da su ovi uvidi va`ni za analizu srpskog slu-èaja, gde je reìm nemilosrdn ratovao protiv „domaæih izdajnika istranih plaæenika“. Tokom deset godina Miloševiæa, pro-„evropski“diskursi su pruàli najveæi deo graðe za otpor i disidentstvo.

Tako su, recimo, meðu onima koji su se zalagali za liberal-no-demokratske alternative, neki ubrajali autoritarna preterivanjaTitovog komunizma meðu „balkanske“ fenomene. Ovo je mišljenjebilo prisutno i u nacionalistièkim diskursima koji su se suprotstavlja-li aktuelnom „komunisti“ na vlasti. Meðutim, dok su zastupnici naci-onalistièke pozicije èesto tvrdili da je Jugoslavija bila jedna u suštiniantisrpska tvorevina, najveæi deo graðanskih protivnika reìma bioje mnogo blaì u oceni nekadašnjeg jugoslovenskog sistema. Stav da„Tito=Balkan“ èesto je neprimetno opstajao u senci ideje da je Jugo-slavija bila, pa... na putu u... da, Evropu. Iako su osuðivale nedemo-kratsku prirodu bivšeg sistema, disidentske perspektive su èestonaglašavale njegove relativne kvalitete, naroèito program multikul-turnog suìvota umesto etnièke iskljuèivosti. Ništa neobièno, poseb-no u svetlu ratova koji su rasturili njihovu nekadašnju zemlju. No,

38

ST

EF

JA

NS

EN

kada su govorili o sadašnjem stanju u post-jugoslovenskom prosto-ru, pojam „Balkana“ je u tim disidentskim objašnjenjima bio kljuènitermin: Miloševiæeva vladavina je prikazivana kao moralno krajnjeodbojan model (ne)civilizovanosti. Meðu sastojcima su se pominjalineobrazovanost, nasilje, primitivizam, patrijarhalnost, sirovost, ne-tolerancija i tako dalje. Sve su to negativni stereotipi koje su mnogiurbani post-Jugosloveni povezivali sa ruralnošæu.

Nešto od sloènih i mnogostrukih veza izmeðu ruralnosti i„Balkana“ nasluæujemo u sledeæem odlomku iz razgovora sa dvoji-com vrlo mladih NVO aktivista iz Beograda: Darkom, izbeglicom izZagreba, i Veljkom, roðenim Beograðaninom. Darko mi je upravogovorio o ogromnim razlikama izmeðu ljudi iz grada i ljudi sa sela, inastavio:

– Darko: „...znaš, zanimljivo je to, kad pomislim na Bosnu nepomislim na Sarajevo ili Tuzlu, nego na neke planinèuge gde ìveljudi koji su... koji su potpuno neobrazovani, zaostali. Civilizacija donjih nije stigla. I definitivno je taèno da je rat bio najgori tamo, uBosni, baš tamo gde takvi ljudi ìve.“

– Veljko: „Ma, na jugu Srbije bi bilo isto... Ju`njaèki mentali-tet – oni koji su ìveli pod Turcima su drugaèiji od onih koji imajuhabsburško nasleðe.“

– Darko: „Saèuvaj boè kako bi bilo na Kosovu, mislim – jošjedan rat! Kad na to pomislim... Neæu da grešim dušu, nemam nika-kve predrasude prema Albancima, ali stvarno mislim da su ljuditamo neverovatno neobrazovani i da tamo vlada strašan primitivi-zam...“

– Veljko: „I kod jednih i kod drugih!“...– Darko: „Tamo još ìve plemenski.“– Veljko: „Krvna osveta i tako to.“

Nijedan od njih nikada nije bio na Kosovu. Vidimo kako se an-tinacionalistièki orijentalizam nerazmrsivo prepleo sa usponom ta-dašnjeg reìma i ratovima.2 Mnoge antinacionalistièke prièe su sekoncentrisale na iskustvo nasilja i netolerancije kao pad u primitivi-zam, kao beg od modernosti. Kao i etiketa „seljak“, pojam „Balkana“

39

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

2 Ovaj obrazac se dodatno zakomplikovao zbog kosovske krize i vazdušnihudara NATO-a (kratku raspravu o tome videti u Jansen 2000a: 300 i dalje).

je èesto sluìo kao svepokrivajuæi termin u opisima i objašnjenjimatih procesa (v. van de Port 1994: 103 i dalje). Po ovom gledištu, „bal-kanski“ obrasci nisu bili do kraja iskorenjeni u Titovoj Jugoslaviji,nego su istrajavali ispod površine modernizacijskog, evropeizujuæegdiskursa. Zato je uàsno nasilje i – po ovom viðenju – slepo prihvata-nje nacionalizma od strane veæine u svim republikama tumaèeno kaokorak nazad: „Balkan“ je uzvratio udarac, uz osvetu.

U „Evropu“ se, s druge strane, gledalo kao u ideal; ona je me-ðu Beograðanima pruàla va`nu diskurzivnu graðu za alternativnuidentifikaciju, vrlo èesto u kombinaciji sa otvoreno „urbanim“ ose-æajem samog sebe.3 „Evropa“ je, tvrdilo se, ono što je u srbijanskomdruštvu izgubljeno tokom poslednje decenije – i sada se mora nano-vo otkopati ispod razvalina balkanskog pakla. Èestim pozivanjem nasvoj evropski identitet mnogi urbani, disidentski orijentisani graðaniSrbije uspevali su da obezbede izvestan kontinuitet u vlastitoj bio-grafiji. Svet oko njih je mo`da „pobalkanio“, ali oni su ostali ono štojesu. Time se moè objasniti i sveprisutna nostalgija za gradom: nijebilo kraja prièama kako je sjajan, rafiniran grad Beograd nekada bio.

U istom duhu, mnoge organizacije civilnog sektora u Beogra-du stavljale su etiketu „evropski“ u svoj naziv, a neizostavno u svojeprograme i publikacije. Ali, kao što smo videli, to je bio sluèaj i sa na-cionalistièkim partijama. Kao i u mnogim drugim postkomunistièkimdràvama, naprosto se moralo biti „za Evropu“ – šta god to znaèilo.

2.3. „Balkan“, narodnjaci i postjugoslovenski tobogan

Na potpuni uàs nekih, a na veselje drugih, novokomponova-na narodna muzika postala je jedan od odreðujuæih èinilaca post-ju-goslovenske pop-kulturne scene devedesetih. Ovaj kontroverznifenomen, poznat pod imenom narodnjaci ili, u svojim brìm varijan-tama, turbofolk, ima za osnovu odreðeni muzièki stil, ali ujedno saèi-njava èitav jedan univerzum znaèenja, tesno povezanih s usponomnacionalizma i ratovima. Najveæa koncentracija mu je u Srbiji. Na-rodnjaci kao fenomen zasluùju zasebnu analizu (v. Vidiæ-Rasmus-sen 1995; Dragiæeviæ-Šešiæ 1994); ovde samo èlim da skrenempa`nju na neke dodirne taèke sa mojom temom.

40

ST

EF

JA

NS

EN

3 Videti u Jansen 1999b podrobniji prikaz spoja evropejstva i urbanosti u anti-reìmskim protestima 1996-1997.

U svakodnevnom ìvotu, mnogi Beograðani su koristili svakupriliku da se što je moguæno više distanciraju od turbofolka. To je na-roèito bio sluèaj meðu urbanim, opoziciono orijentisanim ljudima,koji su ispovedali nenacionalistièke ili antinacionalistièke ideje. Tur-bofolk je bio u toj meri povezan sa zbivanjima u Srbiji devedesetihda je za mnoge kritièare sluìo kao zgusnuta verzija svega što je„krenulo naopako“. Nije prošao ni dan a da mi se neko ne poàli napopularnost turbofolka. Ljudi su gunðali da narodnjaèke zvezde be-stidno zgræu milione dok ostatak Srbije gladuje, da to nisu nikakvimuzièari, da su se producenti poveli za stihijom i istisnuli s trìštadruge vrste muzike, i tako dalje. Va`nije od toga, Beograðani su izra-àvali svoje uàsavanje nad njegovom simbolikom, njegovim od-vratnim tekstovima, njegovim glupavim melodijama, njegovim sek-sistièkim vizuelnim predstavama. Ukratko, rekao bih da je turbofolkbio krajnje nedobrodošao podsetnik na „balkanski“ primitivizam uoblasti popularne muzike, koju su mnogi smatrali „modernom“ i„zapadnom“.

Fenomen narodnjaka, a naroèito uloga koju je igrao u antinaci-onalistièkim i drugim kritièkim prièama, ukazuje na neke obrasce(dis)kontinuiteta i gubitka. Ljudi su se àlili da, zbog izolacije zemlje,veæ godinama nisu u stanju da prate dobru stranu muziku. Tvrdili suda je osamdesetih YU-rock bio jednako dobar kao i bilo koja zapadnamuzika, a sada je muzièki ukus u Srbiji otišao doðavola. Uveravali sume da deset godina ranije nijedan normalan èovek ne bi ni mrtav po-èleo da sluša tu takozvanu muziku, a onda je postala ultra-popular-na; to je, govorili su mi, bio deo ratnohuškaèke politike reìma.

Znaèenje turbofolka u smislu gubitka i diskontinuiteta postaloje naroèito jasno u razgovoru sa mojom nastavnicom Tatjanom, kojaje uoèi rata otišla u Zapadnu Evropu sa muèm i decom – i nikada senije vratila. Tatjana je bila fakultetski obrazovana èna, iz porodicebeogradskih Hrvata. Mu` joj je bio Srbin, ali oboje su tvrdili da supre svega Jugosloveni. Tatjana je bila prva osoba koja mi je prièala oturbofolku; a svaki put kad bismo se sreli izraàvala je svoje gnuša-nje nad narodnjacima i svemu što oni znaèe. Za nju, turbofolk i ka-fanska kultura koju je s njime povezivala pruàli su bolnu metaforuza stvari koje su pošle naopako, i u njenoj biografiji i šire.

Kao samosvesno urbana, obrazovana, ambiciozna, relativnodobrostojeæa, „kulturna“ èna, koja je videla sveta, oseæala se kao da

41

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

ju je zemlja u kojoj je proìvela èitav ìvot naprosto ispljunula. Jugo-slavija je nestala, a Miloševiæeva Srbija više nije mogla da joj budedom. Njen stari svet je naglo išèezao, a turbofolk je bio ikona noveSrbije. Po njenom mišljenju, turbofolk je ksenofobièan i nasilan, ali ijeftin, kièast, buèan, neukusan, vulgaran – nimalo nalik na dom, ona-ko kako je èlela da ga se seæa. Što je najgore, urlao je iz zvuènika nasvakom koraku i od njega se nije moglo pobeæi. To ti je kao zaraza,govorila je Tatjana, koja se širi zemljom i uvlaèi se u najzabaèenijekutke.

3. „Balkan“ / „Evropa“ i orijentalizam u Zagrebu

Za razliku od Srbije, orijentalizam se nalazio u samom središ-tu hrvatskih nacionalistièkih diskursa o identitetu. To ne znaèi da jesmisao tog pojma u Zagrebu bio manje difuzan i protivreèan. Napro-tiv, „Balkan“ i „Evropa“ su bili mo`da najkontroverzniji termini uopštoj borbi za legitimnost imenovanja, koja se vodila na mnogim,meðusobno ukrštenim nivoima. Ovaj slojeviti konflikt oko definisa-nja odvijao se unutar nacionalistièkih diskursa, unutar antinacionali-stièkih diskursa, i izmeðu prvih i drugih.

3.1. Tuðman i HDZ: balkanska paranoja

Tvrdim da se hrvatski nacionalizam devedesetih uopšte nemoè razumeti bez pojma „Balkana“. On je igrao središnju ulogu uskoro svim varijacijama na hrvatsku nacionalistièku temu, a ta jeuloga bila posledica njegove pozicije vrhovnog negativnog Drugog.Prostor „Balkana“ popunjavao se naizmenièno raznim pojedincima,grupama ili pojavama. U pitanju je moglo biti Otomansko carstvo,islam, ili Bošnjaci; mogla je biti narodna muzika, znojavo èelo iliæevapi; mogli su biti crni brkovi, neispeglana košulja ili SlobodanMiloševiæ. Meðutim, u razdoblju mog istraìvanja, daleko najuobi-èajeniji stanovnici ovog prostora u srcu hrvatskog nacionalizma bilisu „Srbi“.

Izraàji orijentalizma u hrvatskom nacionalizmu bili su deošireg diskursa o razilaznim imperijalnim prošlostima, sukobljenimkulturnim nasleðima, obièajima i ideologijama i, u krajnjem ishodu,

42

ST

EF

JA

NS

EN

neusaglašljivim civilizacijama. @eleæi da pravo na nacionalnu neza-visnost utemelje na nepomirljivim kulturnim razlikama, hrvatski na-cionalisti su se oseæali du`nima da ponude drastièno novo tumaèenjeprirode prethodnog sistema. Umesto multinacionalne dràve zasno-vane na bratstvu i jedinstvu, tvrdili su oni, to je bio trapav i promašenpokušaj da se nekoliko opreènih kultura nasilu ujedini u istoj zemlji.No, hrvatski nacionalizam je išao i dalje: sudar je, po njima, bio ne-ravnopravan, buduæi da je (bar) jedna od dotiènih kultura bila nede-mokratska i ugnjetaèka. Jugoslavija je, dakle, prikazivana kaonametnuti reìm, zavera protiv hrvatske nacije kojom su upravljaliSrbi, u kojoj su Srbi i njihovi saveznici uspeli da nametnu tiranijuHrvatima. To im je pošlo za rukom samo zahvaljujuæi tome što subili u dosluhu sa unutrašnjim neprijateljima, Hrvatima koji jedno-stavno nisu bili dovoljno Hrvati, kao recimo sam Tito. To, štaviše,nije bila bilo kakva tiranija, nego „balkanska“ tiranija. Shodnotome, bila je ne-evropska, što po definiciji znaèi da je morala bitine-hrvatska. Iz te samoidentifikacije kao definitivno ne „Balkan“proisticala je dalekose`na nevoljkost hrvatskog reìma da se ukljuèiu bilo kakvu saradnju za koju se smatralo da moè voditi nekom„balkanskom“ zajedništvu. Godine 1997. hrvatski predsednik jepredloìo zakonski amandman koji bi ustavno jamèio da njegovazemlja više nikada neæe uæi ni u kakav oblik udruìvanja sa drugimJu`nim Slovenima (Novi list 4.11. 1997). Zapazimo da je isti taj re-ìm sna`no podràvao ideju ulaska u Evropsku Uniju.

U okviru hrvatskog nacionalizma pojam „Balkana“ odnosiose na mraèna vremena jugoslovenskog komunizma, ali je sluìo kaoetiketa i u drugim podelama (hrišæanstvo nasuprot „balkanskom“islamu, katolièanstvo nasuprot „balkanskom“ pravoslavlju, itd.). Toje, naravno, èesto vodilo u paradoksalne situacije: Srbi-„Balkanci“su, recimo, prikazivani kao ateisti (jugoslovenski komunisti), ali ikao pravoslavci (bizantinski nacionalisti). Kao i u sluèaju mnogihdrugih autoritarnih reìma, legitimnost HDZ-ovske dràve temeljilase bar jednim delom na ideji pretnje i, kao i u Srbiji, ta pretnja jeopravdavala ogranièavanje slobode kod kuæe. Èini se da je u Hrvat-skoj devedesetih „Balkan“ funkcionisao kao trajni podsetnik naèitav niz opaènih pretnji suverenitetu: nacionalne Druge, prven-stveno Srbe, ali i Bošnjake, te domaæe neprijatelje. Posledica je bilabeskonaèna bujica podseæanja na evropski karakter hrvatskog

43

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

naroda, ali i, još uoèljivije, uopšteno prikazivanje „Balkana“ kao„onoga što ne èlimo da budemo“; to je u kondenzovanoj formi iska-zano u vrlo direktnoj predizbornoj paroli HDZ-a „Tuðman, a ne Bal-kan“. Malo ko je tako gorljivo zagovarao tezu da je hrvatski identitetapsolutno èist od „balkanskih“ uticaja kao predsednik lièno.

U tom kontekstu lako je razumeti zašto su septembra 1997. re-ìmska glasila u Hrvatskoj mahom ignorisala predsednièke izbore uSrbiji. Kada su objavljeni rezultati prvog kruga, dobili su tek jedvaprimetno mesto u TV dnevniku i u novinama, uprkos svom znaèajupo Hrvatsku, buduæi da je jedan od dvojice najuspešnijih kandidata,Vojislav Šešelj, redovno javno iznosio svoje mitoistorijske teritori-jalne pretenzije na delove Hrvatske. Indikativno, istovremeno odrà-ni izbori u Poljskoj pomenuti su meðu vestima dana. Eto koliko su sedràvni mediji trudili da dokaù da Hrvatska pripada bivše-komuni-stièkoj, pro-zapadnoj, Srednjoj Evropi, a ne Balkanu.

3.2. Znojavo pazuho i loša frizura: politizacija predstava

o „Balkanu“

Pogledajmo dva primera politizovanih predstava o „Balkanu“u Hrvatskoj: jedan film i jedan predizborni plakat. Prvi primer potièes poèetka 1999, kada je dugo išèekivani film Bogorodica poèeo da seprikazuje u zagrebaèkim kinima. Ovaj film o ratu u Hrvatskoj, sa im-presivnom glumaèkom postavom i istim takvim budètom, ponudioje krajnje dihotomizovanu sliku ratnog sukoba, proètu jakom sim-bolikom, što se vidi veæ u samom naslovu. No, ovde èlim da se po-zabavim samo jednim aspektom simbolièke strukture filma:njegovim poigravanjem „balkanskim“ predstavama. Tokom èitaveprièe, u selu u kojem se radnja odvija postoje dve jasno odreðene, di-jametralno suprotstavljene strane. Na samom poèetku, došlo je dosvaðe izmeðu dvojice Hrvata oko neke devojke, ali to je, naravno,brzo zaboravljeno kada su se suoèili sa srpskom agresijom; od tadapa nadalje nacionalna dihotomija ima u filmu centralni znaèaj. Najednoj strani imamo Hrvate: privlaène, ìvahne, katolike, vredne isimpatiène ljude, koji predstavljaju neobiènu mešavinu idiliène ru-ralnosti (zajedno obraðuju suncem obasjana polja, nasmejani) i mo-derne urbanosti (odeæa, frizura, koka-kola). Na drugoj strani su Srbi:buèni, znojavi, veèito neobrijani, demodirano odeveni, piju rakiju u

44

ST

EF

JA

NS

EN

velikim kolièinama. U jednom trenutku, jasna struktura dobri/loši sepomalo zamuæuje pojavom jednog „dobrog“ Srbina: on je debeo,brkat, znojav i neobrijan, ali i topao, otvoren i duhovit. No, vrlo brzopublika biva opomenuta da su te privlaène „balkanske“ osobinesamo naizgled prihvatljive, i da su takvi Srbi u stvari vuci zaogrnuti ujagnjeæu koù. Taj se èovek, dakle, ispostavlja kao zapravo najgoriod svih Srba: on siluje ènu svog bivšeg najboljeg prijatelja (Hrvata)i ubija je, zajedno sa detetom, u simbolièkoj sceni gde ona predsta-vlja hrvatsku Bogorodicu.

Predstave „Balkana“ su se takoðe èesto preklapale sa utvaromkomunizma. Upeèatljivu ilustraciju pruìo je poster Mladeì HDZ-akoji se mogao videti na bilbordima širom Hrvatske tokom predizbor-ne kampanje 1997. godine. HDZ je shvatio da SDP, socijaldemokra-te-naslednici komunista, postaju najveæa opoziciona snaga i zato je usvojoj kampanji teìšte stavio na to da suparnike prikaè kao veliko-srbe, ubice, nepokajane komuniste itd. Reèeni plakat je prikazivaodvojicu milicionera iz vremena SFRJ kako hapse nekog mladiæa. Uzsliku je išao tekst koji je izvrtao glavnu parolu SDP-a iz 1997: „Rad ipoštovanje? Razmisli, sjeti se“. Nad glavom uhapšenika pretio je po-licijski pendrek. Slika je odjekivala uspomenama na scene sa fudbal-skih utakmica tokom poslednjih godina Jugoslavije, i poruka je bilajasna: SDP-„komunisti“, komunjare, krivi su za policijska hapšenja inasilje u bivšoj dràvi, prema tome za komunizam, i prema tome zaokove kojima je hrvatski narod dràn u ropstvu jednog autoritarnogsistema.

Ali, to nije sve: na plakatu je, rekao bih, bilo i „Balkana“. Presvega, fotografija je bila crno-bela, izuzev crvene zvezde na šapkijednog milicionera. Crvena zvezda je imala zadatak da istakne komu-nistièku opasnost, ali kombinacija boja je ujedno evocirala zaostalosti staromodnost koja se smatrala „tipiènom“ za „istoènoevropske“uslove u kojima su Hrvati bili prisiljeni da ìve u Jugoslaviji. Štaviše,mladiæ kojeg su hapsili imao je na sebi kariranu košulju preko rolke,što je simbolizovalo njegov „moderan“ izgled. Takoðe, imao je mno-go svetliju kosu nego policajci. Sve je to potvrðivalo poruku plakata,koji je pokazivao Hrvata kojeg hapse okrutni milicioneri koji, akoveæ sami i nisu Srbi, svakako imaju srpske gazde.

Osim toga, milicioneri ne samo što su bili obuèeni u uniformejugoslovenske milicije, nego su izgledali nesumnjivo „balkanski“.

45

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

Nijedan se nije potrudio da košulju zakopèa do grla, a njihovim uni-formama peglanje ne bi naškodilo. Obojica su bili loše ošišani. Jedanje podmuklo gledao ustranu i delovao je nezdravo; imao je bujnecrne obrve i debele usne. Njegov kolega nije imao ni šapku na glavi,a kosa, proæelava na temenu, bila mu je masna i u neredu. Obrazi munisu bili baš glatko izbrijani, a lice su mu dobrim delom pokrivali gu-sti tamni brkovi. Gledao je uhapšenog na naèin koji, bojim se, ne mo-gu da opišem drugaèije nego kao tipièni arogantni pogled policajca.Svime time on je savršeno otelovljavao stereotip ruralnog Srbina –jednostavno je bio „Balkan“.

3.3. Klin se klinom izbija: orijentalizam protiv reìma

Iako se sve navedene ilustracije odnose na hrvatski reìm,upotreba termina „Balkan“ nipošto nije bila za nj rezervisana. Na-protiv, taj je termin bio sveprisutan u javnosti, posebno u medijima.Moè se tvrditi da je preteàn deo onih koji su bili kritièni premaHDZ-ovskom reìmu, a to je pri kraju mog boravka bila veæina sta-novništva, na sebe takoðe primenjivao pomenutu anti-„balkansku“identifikaciju. Meðutim, u tom procesu negativnog samodefinisanjaoni su prièi dodavali neke nove obrte. „Balkan“, govorili su oni, neznaèi samo Jugoslaviju, srpsku dominaciju i komunizam, nego tako-ðe ukljuèuje HDZ-ovsku partijsku dràvu (Matiæ 1997: 11; Arkzin14.3.1997: 2-3). Opozicione prièe su pominjale autoritarnog pred-sednika, raširenu korupciju, ceremonijalni kiè i, naroèito, Hercegov-ce-tvrdolinijaše u predsednikovom okruènju. Bizarne paradoksekoji su nastajali kao reakcija na skuèeni reìmski orijentalizam pri-kazaæu kroz dva primera.

U prvom primeru, poznati opozicioni kolumnista Vukov--Coliæ (1998: 2) zalaè se za odluèan postupak protiv Dinka Šakiæa,nekadašnjeg komandanta ustaškog koncentracionog logora u Jase-novcu, kojeg su argentinske vlasti malo pre toga bile izruèile. Autornavodi nekoliko razloga. Svakako, treba zadovoljiti pravdu; ali tonije sve: zauzimanje jasnog stava protiv Šakiæa uzdrmalo bi postoje-æe stereotipe o fašistièkim osobinama Hrvata i oslabilo meðunarodnipritisak na zemlju. Autorov adut je, još jednom, „Evropa“: brzo delo-vanje u sluèaju Šakiæ ubrzalo bi neophodan ulazak Hrvatske u Evro-pu. U tom smislu, piše on, ovaj sluèaj predstavlja presudni test za

46

ST

EF

JA

NS

EN

reìm da napravi izbor izmeðu „Evrope“ i „Balkana“. Ponovo, dakle,imamo varijaciju na orijentalistièku temu: èak i najevropskiji od svihzloèina – fašizam i holokaust – povezuje se sa antievropskim tenden-cijama, dakle sa „Balkanom“.

U drugom primeru, opozicioni glasovi ukazuju na protivreè-nu prirodu Tuðmanove jugoparanoje i balkanoparanoje u praksi.Dok je s jedne strane ulagao veliki trud da spreèi pristupanje Hrvat-ske ma kom vidu regionalne saradnje, HDZ je istovremeno pregova-rao o uspostavljanju „specijalnih odnosa“ sa svojim kolegama uhrvatskom rukovodstvu u Bosni i Hercegovini (Novi list 6.11.1997).Reèima Jelene Lovriæ: „Ako hrvatski predsjednik smatra potrebnimda se Hrvatska od obnavljanja balkanskih poveznica osigura i Usta-vom, kako to da istodobno hrabro maršira u one odnose koji Hrvat-sku vode ravno na Balkan?“ (Lovriæ 1997: 2).

U ovakvim opozicionim diskursima javlja se jedna varijacijana orijentalistièku temu. Da, Srbi se sagledavaju kao „Balkanci“, da,Hrvatska je deo „Evrope“, ali „balkanska“ politika HDZ-a je krivašto spreèava Hrvate da oslobode svoje istinsko evropsko „ja“. Kao iu Srbiji, moramo uzeti u obzir da su gotovo sve politièke stranke idruštvenopolitièke organizacije – i reìmske i opozicione – zvaniènotvrdile da su „za Evropu“.

Negativno definisanje spram stereotipa o Balkanu bila je jed-na od dominantnih diskurzivnih praksi u Hrvatskoj, kroz sistematskoèišæenje javne sfere od svega što se opaà kao „balkansko“ i krozsnaàn pritisak da se isti pristup proširi i na privatni prostor i pojedi-naène biografije. Takvi zahvati sigurno nisu bili ogranièeni na partij-sku politiku i dràvne odluke. „Balkan“ se povezivao sa bivšomJugoslavijom, sa Srbijom, ili naprosto sa bilo èime što je bilone-„evropsko“, ne-„zapadno“, ne-moderno, ne-urbano, ili jedno-stavno nepoèljno. Gotovo suviše etnografski savršeno da bi biloistinito, glavni zagrebaèki bioskop „Balkan“ preimenovan je u„Evropu“ – a ta promena imena znakovita je za mnogo zamašnijiface-lifting kojem je grad podvrgnut posle 1990. godine. Svaki jekafiæ nudio espresso i capuccino, a tursku kafu, koju veæina ljudi pijekod kuæe, postalo je teško dobiti na javnom mestu. Burgeri i pice susa glavnih ulica sve više istiskivali burek, æevape i druge primerke„balkanske“ hrane. Na jednom festivalu koji se u gradu odràvao to-kom mog boravka, ovi su bili èak i zvanièno zabranjeni. Narodnjaci,

47

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

ta vrhunski balkanska muzika, bili su prognani sa radija i iz prodav-nica ploèa, a TV serije i filmovi iz bivše Jugoslavije nisu se mogliprikazivati. Mesecima pošto sam stigao iz Beograda, prijatelji mojihcimera su me u šali nazivali „balkanskim špijunom“, po èuvenomklasiku jugoslovenskog filma.

3.4. Zagrebaèki antinacionalistièki diskursi o „Balkanu“ /

„Evropi“

Kao i nacionalistièki diskursi kojima se protivio, zagrebaèkiantinacionalizam je u velikoj meri bio strukturisan oko alternativnihvarijacija orijentalizma. Naroèito su etabliranije disidentske prièebile sklone da svoje alternativne oblike identifikacije artikulišuusvajajuæi diskurs o „Balkanu“ kao Drugom. Po njihovom viðenju,jugoslovenski komunistièki autoritarizam jeste bio „balkanski“, alibi uz to pomenuli i neke, po njihovom mišljenju, pozitivne elementejugoslovenskog sistema. Kao i kod beogradskog antinacionalizma,ovo alternativno tumaèenje prošlosti oblikovalo se naroèito u kon-trastu prema ratnohuškaèkom, ksenofobiènom i iskljuèivom reìmus kojim su se suoèavali. Ali, èak i kada je nekadašnja multikultural-nost povoljno prolazila u poreðenju sa sadašnjim nacionalizmom,termin „Balkan“ je èesto korišæen da se oznaèe tamnije strane jugo-slovenske epohe: glupost, primitivizam, nasilje i „nekultura“ –ukratko, „seljaèkost“.

Kao i u sluèaju opozicionih nacionalista, opseg „Balkana“ jeproširen da ukljuèi HDZ-ovsku dràvu, predsednika, korupciju i mi-to, hercegovaèke tvrdolinijaše i tome slièno. Meðutim, uza sve to,ove disidentske prièe su kao krajnji izraz „Balkana“ isticale naciona-lizam i ksenofobiju. Prepliæuæi se sa diskursima o urbanom i rural-nom, ovo je opet vezivano za primitivizam, nasilje, patrijarhalnost ineobrazovanost. Svakodnevni ìvot aktera antinacionalistièkih dis-kursa obilovao je naznakama repliciranja reìmskog balkanizma, sdodatkom još jednog sloja – definisanja nacionalizma kao „balkan-skog“. Na primer, urbana, pomodna, opoziciona stanica Radio 101naprosto je uìvala u pravljenju viceva i fazona na tu temu. Borci zaljudska prava, aktivisti NVO i nezavisni novinari izraàvali su svo-jim naèinom odevanja opštu zagrebaèku sklonost ka urbanom šiku, amuzièki ukusi su im bili bezrezervno zapadnjaèki.

48

ST

EF

JA

NS

EN

Na taj naèin, mnoge antinacionalistièke prièe suprotstavljalesu se dominantnom nacionalizmu uz pomoæ varijacija na orijentali-stièku temu, koja je leàla u samom središtu diskursa koji su nastoja-li da obore. Naravno, razlièite diskurzivne prakse nosile su razlièitaznaèenja. Recimo, iako je „Balkan“ znaèajno figurirao u objašnjava-nju nacionalizma (i stoga bio nešto što treba izbegavati), u ovim kru-govima je bilo mnogo manje otpora saradnji u regionalnom,transnacionalnom okviru, koji je ponekad èak nazivan „Balkanom“.Meðutim, svojim radom u balkanskim komitetima, regionalnimograncima meðunarodnih organizacija i grupama predstavnika ze-malja iz bivše Jugoslavije oni su stvorili mreè poznanstava sa poje-dincima iz Srbije i Bosne koji su bili nesumnjivo ne-„Balkanci“ i skojima su delili isti pro-„evropski“ stav. Jer, „Evropa“ je, ponovo, bi-la krajnji pozitivni pol – alternativa koju nije potrebno objašnjavati.U sledeæem obrtu ovog ringišpila redefinisanja, vladajuæi nacionali-zam je antinacionalistièke disidente optuìvao za najsmrtniji od svihsmrtnih grehova u Hrvatskoj: za jugonostalgiju. Ironiji, izgleda,nema kraja, jer je u dominantnim nacionalistièkim diskursima Jugo-slavija, naravno, poistoveæivana sa „Balkanom“.

4. Europa, Europa

4.1. Vitlejemska zvezda – ali, ko je dete?

Sledeæi Carriera (1995: 3) èlim da izbegnem zamku orijenta-lizma u ogledalu i odolim iskušenju pojednostavljene, esencijalizo-vane slike „Zapada“. U post-jugoslovenskom prostoru ljudi jesuèesto pominjali „Zapad“, ali predstave o „zapadnjaštvu“ mnogo suèešæe oznaèavane terminom „Evropa“. O tom drugom polu orijenta-listièkog dualizma mnogo se manje raspravljalo, kao da svi znaju oèemu je reè. „Evropa“ je obièno povezivana sa svojstvima kao što suracionalno, zapadno, moderno, organizovano, urbano, razvijeno, de-mokratsko, obrazovano, miroljubivo, individualistièko, civilizova-no, tolerantno itd. Èesto su se pominjali „svetski standardi“ ili„razvijene zapadne demokratije“. Kao što smo videli poredeæi upo-trebu termina „Evropa“ u nacionalistièkim i antinacionalistièkimdiskursima, i ovaj je termin (više implicitno) bio predmet sporenja ipoprimao je razlièita znaèenja u razlièitim trenucima. U disident-

49

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

skim, antinacionalistièkim diskursima „Evropa“ je bila središnji po-jam i vladala je široka saglasnost oko njenog statusa metafore zapolitièki i civilizacijski ideal. Kao i u sluèaju pojma „Balkana“, nadelu je bilo razdvajanje kulture od geografskog mesta: „Evropa“ jebila kulturni konstrukt koji je asocirao na brojna poHeljna svojstva,veèna vitlejemska zvezda koja osvetljava put ka štali dobrog Hivota.

Naravno, ne moè se reæi da nije uspostavljana nikakva vezasa stvarnim geopolitièkim kontekstom. „Evropa“ je èesto znaèila Za-padnu Evropu, ili EU, koja kao mesto svakako igra va`nu ulogu, bu-duæi da mnogi post-Jugosloveni tamo ìve i rade kao gastarbajteri.To je dovodilo do brojnih napetosti i protivreèja: „Evropa“ je bila du-boko proèta atributima kao što su Razum i Organizacija, ali se isto-vremeno smatralo da se stvarne evropske vlade ponašaju sasvimnerazumno prema našoj naciji. I u Srbiji i u Hrvatskoj bio je veomaprimetan nacionalistièki diskurs razoèaranja: evropski voði, po nji-ma, favorizuju nacionalnog Drugog, ignorišuæi neporecivu èinjenicuda je „naša“ nacija kroz istoriju dala neizmeran doprinos istoj toj„Evropi“ i time bez ikakve sumnje zasluìla svoje mesto u njoj(Jansen 2000: 300).

„Evropa“ je upotrebljavana i ironièno. To je bilo posebno ja-sno u diskurzivnoj nièijoj zemlji humora i ruganja izmeðu Srbije iHrvatske. Prvo treba reæi da je najveæi broj Srba spreman da priznada je Hrvatska „evropskija“ od Srbije, objašnjavajuæi to razlikama upovesti tuðinske vladavine i fizièkom udaljenošæu. Meðutim, odmahposle tog priznanja nastupa nemilosrdno ismevanje tog njihovogevropejstva. Vicevi su prikazivali Zagrepèane kao kukavne „štrebe-re“ koji se iz petnih ìla upinju da budu veæi Evropljani od Evrope.O Zagrebu se govorilo kao o snobovskoj provincijskoj rupi kojanikad nije uspela da prevaziðe svoje precenjeno malograðansko hab-zburško nasleðe. Prièati takve viceve o Hrvatskoj, naroèito o njenojprestonici, bilo je u Srbiji (u doba mog studijskog boravka, baš kao ipre) vrlo raširen hobi.

Kao primer izrugivanja tog navodnog snobizma pomenuæuprièicu koju su mi isprièali neki beogradski prijatelji. Kada je, kra-jem osamdesetih, McDonalds otvorio svoj prvi restoran u Jugoslavi-ji, Zagrepèanima nije bilo drago što je za to odabran Beograd.Zagrepèani su, navodno, smatrali da bi McDonalds trebalo da seotvori prvo u njihovom gradu, a obrazloènje je sledilo orijentalistiè-

50

ST

EF

JA

NS

EN

ku logiku: „Zagreb je mnogo evropskiji grad, i zato ima pravo naMcDonalds pre ‘balkanskog’ Beograda“. Malo potom, znak poredautoputa u hrvatskoj prestonici aùriran je tako da se podsmehneskuèenom evropejstvu Zagreba: umesto „Beograd 400 km“ sada jepisalo „McDonalds 400 km“. Znak nisam video, i ako ga je bilo, neznam kako su Zagrepèani na njega reagovali.4 Za mene je ovdeva`no kako se ova epizoda uklapa u orijentalizam. Osim toga, onaukazuje na jedan paradoks pri korišæenju termina „Evropa“: McDo-nalds, oèito, nije evropska firma. Dosad bi trebalo da je jasno da nijeni „Evropa“ u post-jugoslovenskom balkanizmu. „Evropa“ je uvekbila nešto drugo.

4.2. Nauèiæemo mi Evropu evropejstvu: takmièenje za najveæeg

Evropljanina

@elim ukratko da osvetlim debatu o „Evropi“ izmeðu dve gru-pe ljudi u Hrvatskoj tokom devedesetih. Uz krajnje pojednostavlji-vanje, mogli bismo reæi da su, u odnosu prema „Evropi“, u Hrvatskojpostojale dve velike struje nacionalistièkih intelektualaca. Jednagrupa se sastojala od eksplicitno „zapadnjaèki“ ili „evropski“ orijen-tisanih ljudi koji su uspešno stvaranje hrvatske nacionalne dràvesmatrali završenim poslom, posle kojeg je na redu preobraàj zemljeu liberalnu demokratiju. Drugi su bili takozvani „dràvotvorni“ kon-zervativci, otvoreni desnièari iz „moralne veæine“ (Salecl 1994:20-37), èiji su argumenti bili èstoko nacionalistièki. Obe grupe sa-stojale su se od intelektualaca koji su zauzimali odreðene segmentejavnosti. Va`no je, meðutim, da je ova druga grupa bila tokom deve-desetih mnogo uticajnija, jer su njeni pripadnici èesto bili veoma bli-ski centrima moæi (i obièno èlanovi HDZ-a).

Zanimljivo, obe grupe su pridavale „Evropi“ izuzetno velikiznaèaj i obe su naglašavale evropejstvo Hrvatske nasuprot ne-hrvat-skom „Balkanu“. Obe su smatrale da Hrvatska nailazi na nerazume-vanje u meðunarodnoj zajednici i da je nepravedno okrivljuju zagrehove „balkanskih“ Drugih. No, dok su „liberalno-demokratski“nacionalisti tvrdili da bi Evropu trebalo ubediti u ne-balkanski

51

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

4 Moè se pretpostaviti da su znak „aùrirali“ navijaèi beogradskih fudbals-kih klubova prilikom neke od svojih „prijateljskih poseta“ Zagrebu. – Prim. prev.

identitet Hrvatske daljim razvojem zapadnoevropskog tipa demo-kratije, „konzervativci“ su mnogo èešæe potezali moralna pitanja,hrišæanstvo, a naroèito katolièanstvo. Predstavnici hrvatske tvrdedesnice smatrali su da njihova nacija uopšte nema šta da nauèi od„Zapada“, a sukob su predstavljali u kategorijama uopštenog diskur-sa o „civilizaciji“ nasuprot „varvarstvu“.

Veæ smo uoèili da mnogi post-Jugosloveni, na razne naèine,vide sebe kao pomalo „nesavršene“ Evropljane (Herzfeld 1995:219), ali u sluèaju hrvatske konzervativne desnice imamo primerdrastiènog preokretanja takvog diskursa. Naroèito posle post-jugo-slovenskih ratova, u kojima, po njihovom mišljenju, Zapad nije po-mogao svom, po pretpostavci, prirodnom savezniku – Hrvatskoj –treba preduzeti odluènije mere. Hrvatskoj, tvrdili su oni, nije potreb-na Evropa, veæ je Evropi potrebna njena najevropskija nacija (Buden1996: 184-185). Ima štošta da se nauèi iz hrvatskog primera junaèkeoslobodilaèke borbe, moralne èistote, nacionalnog ponosa, pobo-`nosti itd. Sliènom argumentacijom kao njen srpski parnjak, nacio-nalistièka desnica je tvrdila da su se Hrvati veæ dovoljno dugo `trvo-vali za „Evropu“ i da je došlo vreme da se to naplati. Neki su èak –opet kao u Srbiji – tvrdili da je demokratija u njihovoj zemlji postoja-la pre nego što je uvedena u Zapadnoj Evropi (Lovriæ 1998). Hrvat-ska je Evropa u èistom vidu – Evropa kakva treba da bude – i stogadaleko ispred civilizacijskog dometa sadašnje EU, koju more deka-dencija, sekularizacija, rokenrol, droge i, naravno, multikulturnomešanje. „Sve u svemu Hrvatska je europskija od mnogih drugih za-padnoeuropskih zemalja, sa njihovim multikulturnim Ali Babama imirisom šiš-kebaba“ (Suniæ 1998: 47).

5. Delimièno izokrenuti orijentalizam: „balkanski“

protivdiskursi

Moje izlaganje se dosad bavilo pitanjem kako je orijentalizamljudima sa razlièitim vrednostima i mišljenjima, iz razlièitih per-spektiva, u razlièitim kontekstima, i u Beogradu i u Zagrebu, omogu-æavao da artikulišu diskurzivne prakse identifikacije. Zato smo sestalno susretali sa time da se „Balkan“ postulira kao negativni Drugi,a „Evropa“, s druge strane, uvek evocira pozitivni pol istog diskursa.Naravno, kroz meðusobno sukobljene prakse znaèenja tih pojmova

52

ST

EF

JA

NS

EN

neprestano su se osporavala i prevrednovala, ali konaèni moralni sudostajao je neupitan. No, da li je moguæno da nije bilo alternativnihgledišta? Zar nije bilo primera da se ljudi prepuštaju, Herzfeldovimreèima reèeno, „praktiènom orijentalizmu“, koji oscilira izmeðuonoga što je „pogrešno“, ali blisko, i onoga što je „ispravno“, ali namizaziva nelagodu (1995: 220, 1996: 96)?

Da, bilo ih je, i ovaj odeljak je posveæen sluèajevima gde suljudi posezali za orijentalizmom na alternativne naèine. Razmatram imoguænost da se „balkanska“ tema upregne u manje-više subverziv-ne pokušaje da se destabilizuje diskurs koji „Evropu“ velièa kaoideal. Postoje jasne naznake da je u više post-jugoslovenskih zemalja„Balkan“, koliko god povlaèio neodobravanje i odbacivanje u korist„pribli`avanja Evropi“, istovremeno èinio jednu dvosmislenu pod-zemnu struju (Bakiæ-Hayden & Hayden 1992: 13; van de Port 1994,1996, 1999).

5.1. „Balkan“ kao univerzalni kljuè

Prvi primer korišæenja teme „Balkana“ u delimièno izokrenu-tom znaèenju nalazimo u njenoj uobièajenoj funkciji odgovora-pre-èice. U mnogim objašnjenjima, „balkanski“ èinilac je figurirao kaouniverzalni kljuè, kljuè koji odgovara brojnim razlièitim i potencijal-no opasnim vratima. Iznad svega, upotrebljavan je da se ta vratazatvore a ne otvore, èime se izbegavalo suoèavanje s onim što se izanjih krije. „Balkan“ kao univerzalni kljuè bio je mnogo manjeuoèljiv u Zagrebu, buduæi da su tim terminom prvenstveno oznaèa-vani Srbi, ali je ipak bio prisutan. Tako je na pitanje novinara kolikaje proseèna plata u Hrvatskoj jedan funkcioner HDZ-a kratko odgo-vorio: „To je balkansko pitanje. Nigdje u kulturnom svijetu se ljudine pitaju koliko im je plaæa i koliki im je prosjek plaæe“ (SlobodnaDalmacija 11.7.1998).

Èešæe se, meðutim, dogaðalo u svakodnevnim razgovorima, iu Beogradu i u Zagrebu, da se „Balkan“ ubaci u konverzaciju da bi sestranci iskljuèili iz rasprave, a još više iz donošenja suda o zbivanji-ma u post-jugoslovenskim dr`avama (van de Port 1999). Polaga-njem prava na osoben identitet, razlièit od „Evrope“, „normalni“standardi su automatski stavljani van snage i stoga se smatralo da ni-kakva dalja objašnjenja nisu potrebna: „To je Balkan, ne razumeš ti

53

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

to“. Isti argument je korišæen da se neki dogaðaj ili ponašanje objasnibez spuštanja na individualni nivo („na kraju krajeva, svi smo miBalkanci“). Ova je tehnika najèešæe primenjivana u razgovorima natemu iracionalnosti i stava prema radu; ona je takoðe omoguæavalada se o dogaðajima prièa bez analiziranja. „Ovde je oduvek tako“,govorili su mi, „naši ljudi su takvi“. Na taj naèin se izraàvao veomarasprostranjeni cinizam u pogledu ratova i u pogledu celokupnepost-jugoslovenske situacije. U brojnim prilikama slušao sam kakoljudi temeljno prekrajaju istoriju, objašnjavajuæi mi da su Srbi i Hr-vati oduvek ratovali meðu sobom, èime su uèvršæivali zapadnu pred-rasudu o ovom regionu kao evropskom buretu baruta.

Na taj naèin „balkanski“ element je pomagao da se otklone pi-tanja krivice i odgovornosti, što je u antinacionalistièkim pristupimaizazivalo mnogo teskobe. Za veæinu, meðutim, stvari nisu bile takojednostavne. Napetost izmeðu „evropskog“ identiteta i „balkanske“slike o sebi preovlaðivala je još u bivšoj Jugoslaviji. Auto-stereotipi-ziranje je bilo uobièajeno, a orijentalizam je sadràvao spoj koji Her-zfeld naziva „skrušenim samoprepoznavanjem, punim nelagode“,koje se ne izraàva samo individualno nego i kao „kolektivna repre-zentacija intimnosti“ (Herzfeld 1996: 6). Sloìo bih se sa Herzfel-dom da nacionalna nelagoda moè postati ironièna osnovaintimnosti i privrènosti, drugarstvo manjkavih, u privatnom prosto-ru nacionalne kulture. (Herzfeld 1996: 28)

Veæina graðana Jugoslavije se, s jedne strane, veoma trudilada istakne razlike izmeðu sebe, kao moderne zemlje, i istoènog blo-ka. Istovremeno su, meðutim, imali percepciju da Jugoslavija u stva-ri ne pripada istinski „Evropi“ (Herzfeld 1996: 89-108). Èini se dazajednièka nit u ovom polju suprotstavljenih obrazaca identifikacijeleì upravo u dvosmislenosti, u sveprisutnim napetostima. Evo kakoje Nataša, nauèna radnica iz Beograda, objašnjavala zašto joj se do-padaju filmovi odreðenog reditelja. Napravila je kontrast izmeðunjega i Kusturice:

– Ovaj nas bar ne prikazuje kao budale, kao divlje Cigane,kao što radi Kusturica. Kusturica daje Zapadu ono što traì. Zapadhoæe da nas vidi kao divlje, sumanute Balkance.

Zanimljivo je da sam manje od sata pre toga gledao tu istu Na-tašu kako peva, igra i zabavlja se na nekoj proslavi. Svirala je ìva

54

ST

EF

JA

NS

EN

muzika, a repertoar se sastojao od narodnih pesama iz cele bivše Ju-goslavije, ukljuèujuæi mnoge ciganske melodije; u ovom sluèaju svi-raèi nisu bili Cigani, mada je to uobièajeno za takve prilike. Mnogisu mi u Srbiji govorili da njihov narod, za razliku od mnogih zapad-noevropskih naroda, uopšte nije rasistièki. Ovaj pomalo neobièaniskaz – ako imamo u vidu nacionalistièke okrutnosti – èesto je pot-krepljivan ulogom Cigana u njihovom društvu. Nigde Cigani nisutako dobrodošli, govorili su mi, i nigde nisu tako prihvaæeni kao sa-stavni deo jedne zemlje kao što je to sluèaj u Srbiji.

5.2. Orijentalizam i „balkanski“ protivdiskursi u Beogradu

U Beogradu, „balkanski“ protivdiskursi su bili oèigledno pri-sutni, i poèeli su da izbijaju u prvi plan tokom vazdušnih udaraNATO-a 1999. godine. Prizivali su sliku Srba kao buntovnika, `rta-va, onih koji uvek izvuku deblji kraj (Jansen 2000). „Balkan“ se tuodnosio na tradiciju prkošenja svakoj dominaciji spolja. Ova se idejanegovala u svim vidovima srpskog nacionalizma i predstavljala jebitnu sastavnicu nacionalistièke identifikacije u mnogim slojevimasrpskog društva. Meðunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije i ras-prostranjeno uverenje da je èitav svet protiv Srba samo su ojaèali ovusamopercepciju „prkosnih Balkanaca“. Teško da bi se mogao naæiprecizniji izraàj ovoga stava od komentara koji sam èuo od mnogihljudi u Srbiji, u kojem se psovka svojstvena veæem delu prostora biv-še Jugoslavije prilagoðavala novim okolnostima: „Jebemo im majkumeðunarodnu“. Davanje sebi oduška kroz ovakvu reakciju izraàva-lo je i oseæaj relativne bespomoænosti u sadašnjem trenutku, ali iprkošenje svakom nametnutom autoritetu, koje je po pretpostavcikarakterièno za Srbe. A šta je „balkanskije“ od toga?

To se izraàvalo i kroz razlièit odnos srpskih i hrvatskih naci-onalista prema strahotnom nasilju tokom rata. U srpskim nacionali-stièkim diskursima, nasilje, krv i ratništvo èesto su bili glorifikovani(Velikiæ 1992: 18). Na primer, Miloševiæ se 1991. godine u jednomobraæanju masi posluìo raširenom predstavom o Srbima kao lenjimBalkancima i dodao: „Ako ne znamo da radimo, bar znamo da se bi-jemo“ (Silber & Little 1995: 129). Iz ove slike o sebi izvlaèena je ne-ka buntovnièka satisfakcija, iako se istovremeno tvrdilo da se Srbimogu pohvaliti istorijom civilizacije koja zasenjuje sve druge naro-

55

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

de. U Hrvatskoj, situacija je bila drugaèija: nacionalisti su tamo He-stoko poricali umešanost Hrvata u bilo koju vrstu „varvarskog“nasilja. Nasilje spada u Balkan, tvrdili su oni; a taj stav je bio uklo-pljen u snaHno moralistièki pro-evropski civilizacijski diskurs.

Ipak, èak i u Srbiji, to „balkansko“ samooznaèavanje nosilo jejaku dvosmislenost: iako su ga u nekim kontekstima uzdizali, èešæese èinilo da ljudi prema njemu imaju otpor, bar u prisustvu strancakao što sam ja. Kad sam stigao u Srbiju, mnogi ljudi, Srbi, smatralisu svojom du`nošæu da me obaveste o veoma rðavom mentalitetu„Srba“. Komentarišuæi scenario društvenoekonomske katastrofekoji je bio na delu, Stevo, student iz Beograda, prilikom jednog odnaših brojnih kafenisanja cinièno je primetio:

– Mi Srbi smo drugaèiji od Hrvata i Slovenaca. Dugo smo ì-veli pod Turcima – zato imamo mnogo više turskog nego oni. Mi usebi imamo mnogo turskog, prijatelju. [samonipodaštavajuæi smeh]Sto-posto turskog!

„Turskost“ Srba je pominjana i kad je trebalo objasniti navod-no loš odnos prema radu, koji se èesto priznavao. „Ne moèš od Tu-raka napraviti Nemce“, govorili su mi (Magid 1991: 337). Meðutim,samo nekoliko dana posle Stevinog komentara doìveo sam ìvopodseæanje na njegov dvosmisleni status. Razgledao sam Sabornucrkvu, kad mi je priskoèio jedan meni nepoznat mlad èovek, koji jeopazio da sam stranac, i rekao, na engleskom:

– Vidiš li ti ovo, èoveèe? Otvori oèi, pa æeš shvatiti da mi Srbiimamo kulturu. Da nismo onakvi varvari kao što kaù na CNN-u.

U svemu je najzanimljivije to što su ova dva iskaza lako mo-gla poteæi od iste osobe. Kasnije, kad je moj terenski rad veæ bio od-makao, otkrio sam da meðu mnogim Beograðanima – zasigurno nesamo u antinacionalistièkim naracijama – postoji prièa, rezervisanasamo za odreðene prilike, koja duboko protivslovi dominantnommodernizacijskom diskursu urbanog/civilizovanog/obrazovanog(van de Port 1996, 1999). Ta podzemna struja je obièno izbijala u ša-ljivom tonu, kao relativizacija drugih diskursa, ali èini se da je sluìlakao znaèajan dopunski naèin razumevanja i unošenja reda u situaci-ju. Ovaj diskurs je opisivao sredinu u kojoj ìve kao neku vrstudùngle, kao opasnu, haotiènu, nasilnu, nepredvidljivu zemlju kojunastanjuju divlji ljudi. Prièe u ovom stilu su èesto iskrsavale kada je

56

ST

EF

JA

NS

EN

reè bila o nekim komunalnim pitanjima, kao što je gradski prevoz, aliponekad i u odnosu na odreðene tradicije. Mnogi su mi, recimo,govorili, s osmehom, da Srbi trenutno obznanjuju svoju pravoslavnupobo`nost, ali da su kao vernici zapravo liberteri, èak antiautoritarni.Èešæe sam, meðutim, slušao o tome da Srbi, za razliku od Hrvata injihovog katolièanstva, misle svojom glavom, da ne vole da koraèa-ju u stroju, èak ni u sluèaju sopstvene nacionalne religije. I sam ko-sovski vladika Artemije tvrdio je da „nema naroda na svetu koji osvojoj veri zna manje od Srba“ (Republika 1.-31.8.1997: 2).

Teško da se u Beogradu moglo videti da se ljudi smeju slaðenego u prilikama kad su samonipodaštavajuæe uìvali u „balkan-skim“ naracijama. Goran mi je, recimo, prièao da za vreme va`nihfudbalskih utakmica autobusi, trolejbusi i tramvaji voze po drugaèi-jem voznom redu, jer svi vozaèi hoæe da gledaju utakmicu. U polu-vremenu jure od poèetne do krajnje stanice da bi se smestili ispredsledeæeg televizora za drugo poluvreme. Na drugom mestu sam de-taljnije prikazao ulogu samonipodaštavajuæeg humora u procesimaidentifikacije kod Srba, naroèito u erupcijama otpora 1996-97. i1999. godine (Jansen 2000, 2001).

Uz samoidentifikaciju po kojoj su Srbi divlji, strastveni, iracio-nalni, neodgovorni, pomalo opasni i ne mnogo ozbiljni ide i to da sebedoìvljavaju kao tople, širokogrude, gostoljubive – dakle simpatiène.Tako su ovi protivdiskursi konstruisali srpski „balkanski“ identitetkao na neki naèin manje veštaèki, autentièniji, realniji od „evropej-stva“ i, što je najva`nije, otud realniji od hrvatstva. U ranijim fazamapost-jugoslovenskog sukoba, to je Srbe još više udaljilo od Slovena-ca, koji su po stereotipu naj“evropskiji“ meðu bivšim Jugoslovenima:marljivi, štedljivi, organizovani, dosadni. Sve je to, naravno, sušta su-protnost stereotipnoj srpskoj samopercepciji: lenji (prevedeno u pozi-tivno: „promuæurni“), skloni rasipništvu („davanju“), neorganizovani(„opušteni“), uzbudljivi (na ùrkama i u tuèama). U nekoliko prilikakada sam, namerno ili nehotice, ispoljio iracionalnost, s odobrava-njem mi je reèeno da je „Balkan“ uticao na mene.

Ipak, uprkos delimiènom oslanjanju na predstave o „Balka-nu“ u raznim diskurzivnim praksama identifikacije u Srbiji, naišaosam na vrlo mali broj primera gde su balkanske teme korišæene kaopozitivno subverzivno oruðe u antinacionalistièkim naracijama. Taè-nije, protivdiskursi o „Balkanu“ su uglavnom bili odsutni iz nastoja-

57

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

nja da se destabilizuju tadašnji reHim i srpski nacionalizam. Dva surazloga za to, koji stoje u meðusobnoj vezi: prvo, time bi se potenci-jalno protivreèilo pro-evropskom diskursu koji je igrao tako krupnuulogu u kritikama nacionalizma i rata, a drugo, „Balkan“ je bio tekogranièen izvor municije, jer naprosto nije predstavljao naroèito ose-tljivo pitanje za srpski nacionalizam.

5.3. Orijentalizam i „balkanski“ protivdiskursi u Zagrebu

Videli smo kako se u Zagrebu dominantna nacionalistièkadiskurzivna praksa bavila sistematskim èišæenjem javnog prostoraod svega što je opaàno kao „Balkan“. Takoðe se smatralo poèljnimobaviti sliènu èistku u privatnoj sferi. Najveæi deo opozicionih dis-kursa sledio je slièan orijentalistièki pravac, i bilo je malo naznakada tu postoji neki ozbiljan ekvivalent „balkanskim“ protivdiskursi-ma u Srbiji. Pokazalo se, meðutim, da su neke „balkanske“ stvarijednostavno neodoljive za mnoge Zagrepèane, i u tom smislu jesamuoèio mreù dvosmislenih podzemnih struja i u Zagrebu. Mnogimau Hrvatskoj – ukljuèujuæi, verujem, mnoge od onih koji su sebe iden-tifikovali u skladu sa dominantnim nacionalistièkim diskursom –„Balkan“ je pomalo nedostajao. To se delom moè objasniti efektom„zabranjenog voæa“: što su ekstremnije bile reìmske anti-„balkan-ske“ tirade, to je iskušenje bilo veæe.

Ovi „balkanski“ obrasci retko su se kad mogli videti golimokom. U javnosti, ljudi su pijuckali espreso i glasno objavljivali svo-je evropske preferencije, ali u vlastitoj kuhinji veæina se dràla svojeturske kafe. Hrana koja se smatrala „balkanskom“, poput bureka iliæevapa, i dalje se naširoko konzumirala, a jugoslovenske ili novijesrpske ploèe i video-kasete cirkulisale su ispod tezgi inaèe „nacio-nalno korektnih“ prodavnica. Iako su neki od tih proizvoda, naroèitopojedini srpski filmovi, nosili poruke koje su eksplicitno podrivalehrvatsku nacionalistièku doxu, sve te prakse ne treba nu`no tumaèitikao znakove otpora. Èesto, posredi je naprosto bio kontinuitet: ljudisu nastavljali da ìve svoj ìvot i, naroèito na svakodnevnom planu,nastavljali su, uprkos svemu, da rade ono što su radili pre.

Elementi „Balkana“ koji su uspevali da se provuku kroz mreèevropeizacije javljali su se naroèito èesto u pop-kulturi. Reèit primerdaje najpopularnija pesma i istoimeni album tokom mog boravka:

58

ST

EF

JA

NS

EN

Apokalipso Darka Rundeka. Rundek je bio ikona YU-rock scene to-kom osamdesetih, razdoblja koje za mnoge ljude, naroèito one koji susada u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama ìvota, pred-stavlja „zlatne godine“. U martu 1998. bio sam na jednom njegovomkoncertu, i publika se uglavnom sastojala od ove generacije. Veæinaprisutnih je zajedno s njim pevala sve pesme – i starije i novije. Run-dek, eksplicitni kritièar nacionalizma, zaèinjavao je svoje pesme ci-niènim crnim humorom i saopštavao masi svoje suptilno subverzivneporuke. Njegov singl Apokalipso, bestseler ploèa u to vreme, ukljuèi-vao je neporecive „balkanske“ elemente, što je za Zagreb bilo krajnjeneobièno. „Balkanski“ ìvot je evociran i muzièki, kroz ritmove, vio-line i trube, i tekstualno, kroz golicanje „balkanske“ uobrazilje sluša-laca spominjanjem Cigana, znoja, alkohola i buke.

Godine 1998. bio sam na jednom pank festivalu u okolini Pu-le, na alternativnoj proslavi Prvog maja. Scena je bila veoma nalik nabilo koji drugi mali muzièki festival: na sve strane improvizovaniroštilji, deca koja se igraju, òngleri, glasna muzika i mnogo alkoho-la. Neobièno je bilo samo prisustvo jednog benda iz Novog Sada. Je-dan zagrebaèki panker je ovako komentarisao:

– Ti srpski hard core pank bendovi se mnogo bolje ufuraju utaj fazon, znaš, u tu energiju. Neki èak koriste trube. Mislim... super!Oni stvarno znaju naæi tu pravu energiju. Mi u Hrvatskoj uvek hoæe-mo da budemo više evropski. I naravno, uvek završimo negde izme-ðu: ni u Evropi ni na Balkanu. A oni prosto uzmu te stvari i rade! Miuvek završimo sa preèišæenom verzijom. Uvek suviše fino. Nikadprava stvar.

Sledeæeg dana sam ga ponovo sreo, i evo kako mi je opisaoprethodnu noæ:

– Svuda su bubnjali i bilo je na tone piæa i svega. Plesali smocelu noæ, razumeš, skroz smo poludeli. Nikad kraja. Buka! Èoveèe,to je stvarno bio Balkan!

– Kad sam Ivanu, Srpkinju iz Zagreba, pitao šta za nju znaèi„Balkan“, prvo se nasmejala, i pogledala me kao da u mom pitanjuima neka kvaka. Onda je rekla:

– Za mene je Balkan... jedna velika zajebancija. Kad pomi-slim na Balkan, mislim na dobru hranu, mnogo hrane. Mislim na

59

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

mnogo piæa, ludog plesa i takve stvari. To je za mene Balkan. To jesuper zabava. Jedan veliki vic. Nešto fenomenalno.

U nekim sluèajevima, upravo zbog reìmske paranoje prema„ne-evropskim“ elementima u zemlji, te evokacije „Balkana“ dobija-le su eksplicitno subverzivnu ulogu. To je bila manjinska pojava, kojaje postojala samo na alternativnim rubovima hrvatskog društva, kaošto je recimo èasopis Arkzin (Buden 1996: 21, 46-51, 148).

5.4. „Balkan“ i estetika distanciranja

Iz raznih razloga, pojam „Balkana“ je retko kad korišæen ueksplicitno subverzivne svrhe, kao antinacionalistièki resurs. „Evro-pa“ je bila etiketa za sve što je poèljno, te koketiranju sa „Balkanom“obièno nije bilo mesta u antinacionalistièkim naracijama, jednostav-no zato što bi to bilo neuskladljivo sa kritièkim i graðanskim stavom.Bilo je ljudi koji su u svoje antinacionalistièke diskurse ukljuèivali„Balkan“ na pozitivniji naèin: oni su hvalili njegovu raznolikost, nje-govu interkulturnu mešavinu, njegovu šarolikost. Kod nekih, to je za-ista bio odraz njihovih ìvota, razapetih izmeðu dvosmislenosti„Balkana“ i „Evrope“. Tu se, rekao bih, uspostavio jedan odnos i lju-bavi-i-mr`nje koji se kolebao izmeðu topline, strasti i intenziteta„Balkana“ i racionalnosti, organizacije i mira „Evrope“ (kao što po-kazuje van de Port 1996, 1999). No, nasuprot zakljuècima kojima jesklon navedeni autor, ja ne smatram – nadam se da sam to dovoljnojasno iskazao – da je to nešto tipièno za „Balkan“. Napetost izmeðu„Balkana“ i „Evrope“ nije deo nekog esencijalnog karaktera „balkan-skih naroda“; naprotiv, ona u diskurzivnoj praksi obavlja najrazlièiti-je funkcije, meðu kojima su neke oèigledno sraèunate i promišljene.

Naravno, sliène napetosti postoje u mnogim drugim krajevi-ma sveta, i nipošto ne èlim da tvrdim kako se mogu javiti iskljuèivou ovde razmatranom modalitetu, kao „Balkan“ / „Evropa“. Na umuimam nešto drugo: palo mi je u oèi da je kod onog malog broja ljudi,aktivnih antinacionalistièkih disidenata, koji su izrièito imenovali„Balkan“ dajuæi mu pozitivan predznak, u pozadini tog stava vrlo èe-sto leào izrazit oseæaj distance. Oni su najveæim delom bili urbaniintelektualci koji su dosta proputovali; bezmalo niko od njih nijestvarno ìveo u toj „balkanskoj“ dimenziji. Umesto toga, oni su

60

ST

EF

JA

NS

EN

sraèunato utkivali protivdiskurse o „Balkanu“ u kritiku nacionali-zma i na taj naèin prisvajali nešto od njegove moæi, ostajuæi istovre-meno neokaljani njegovom negativnošæu.

Mislim da je razumljivo što su ovu poziciju èešæe zauzimalipost-Jugosloveni u egzilu i stranci (Ugrešiæ 1995: 166-196; Rasza1997a, 1997b). U izvesnom smislu, lako je bilo njima (ili bi mo`datrebalo da kaèm nama?!) da posegnu za pozitivnim „balkanskim“elementima – nije bilo nikakvog rizika da æe i sami biti u to uvuèeni.Ironija nije ogranièena iskljuèivo na nosioce dominantnih poloàja(Rapport 1999), ali se ipak èesto javlja kao luksuz onih koji mogu dase distanciraju po èlji.

Ilustraciju ove napetosti dobio sam u leto 1997, kad sam odlu-èio da idem na sabor u Guèi. Na ovoj manifestaciji, koja se odràvasvake godine, najbolji trubaèi iz cele Srbije okupljaju se na tri dana...pa, „Balkana“. Guèa je èuvena po svojoj buènoj i ludoj limenoj mu-zici, izdašno potpomognutoj masnom hranom i bujicom alkohola.Ona je takoðe pruàla priliku za godišnji izliv srpske nacionalistièkeeuforije i pozornicu za neke od posledica ratne ekonomije, kao što supolitièari, ratni profiteri i mafijaši (èik pronaðite razliku) koji su nao-èigled svih rasipali prava bogatstva na piæe i muziku. Sve u svemu,èinilo se, slaba vajda za nekog ko piše disertaciju o antinacinalizmu.Ali, tu je bilo još nešto: Guèa je, prièali su mi, odlièan provod. Jedanizvod iz mojih terenskih beleški smešta moj plan da odem u Guèu uurbano-graðanski kontekst.

Kad kaèm da idem na festival u Guèu neki ljudi reaguju vrlonegativno – kao što sam i oèekivao. Ali šokira me èstina njihovihreakcija. Sneàna je zvala da me pozove na ùrku za vikend. Rekaosam da ne mogu jer idem u Guèu. Vrisnula je: „Ne...! Ne ideš valjdana onaj sabor? To je nešto grozno!“, a potom: „Pa, dobro onda... lepose provedi, iako sam sigurna da neæeš...“

Aleksandar je reagovao sa sliènom nevericom: „U Guèu?Ozbiljno?“ Rekao sam da Guèa zvuèi kao odlièna zabava. „Hm,pretpostavljam da mora biti zanimljivo za stranca“, skeptièno je od-govorio, „i naravno, to je sjajan primer za antropologa. Egzotika.Moram da priznam da bih se ja teško odluèio na tako nešto...“

...

Poslednje veèe pred Guèu! Išao na piæe sa Aleksandrom,Natašom, Tanjom i Markom. Oni su se stalno vraæali na temu mog

61

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

odlaska na sabor. Svi su se smejali, odmahujuæi glavom u neverici.Tanja mi je rekla da bi Šešelj bio sreæan kad bi èuo da idem tamo;kaè da sam ja jedini pravi Srbin meðu njima. Opet naglašavaju dasam antropolog [inaèe su me obièno nazivali sociologom]. Nije vre-delo da ponavljam da idem zbog provoda – uopšte ne iz profesional-nih razloga – Aleksandar je tvrdio da mi je antropologija postalaìvotna preokupacija. Kako bilo da bilo, hoæu da idem. Jedva èekam.

Sve što sam èuo o Guèi bilo je istina, i više od toga. Moguæ-nost koja se strancima ili drugim relativnim autsajderima pruàla danakratko urone u „balkanske“ fenomene, a da se ne kontaminiraju,dovela je do zanimljivog obrasca, kojim su po samorazumevanju ur-bani ljudi, koji su bri`ljivo negovali svoje moderno evropejstvo, do-zvoljavali da „Balkan“ uðe u njihovu svakodnevicu. To je u ovimkrugovima bilo dosta neobièno, i u svemu tome presudnu uloguigrao je proces filtriranja. Pošto bi se pretvorile u Drugo, u daleku,egzotiènu „balkansku“ kategoriju, neke stvari bi se onda upakovale uzapadno pakovanje i, da tako kaèm, ponovo uvezle (osobeni sluèajHerzfeldovog „praktiènog okcidentalizma“, 1995: 22). Tako se de-šavalo da ljudi iz urbane kulturne elite slušaju neke vrste muzike ko-je su bez sumnje smatrane „balkanskima“, kao što su makedonskenarodne pesme ili ciganski napevi. Meðutim, meðu takvim albumi-ma koji bi prokrèili put do njihove dnevne sobe veæina je bila proiz-vedena i distribuirana pod zapadnim „world music“ etiketama.Posledica su bile paradoksalne situacije da se ljudima odreðene vrstemuzike gade ako ih èuju u svom komšiluku, ali ako ih preuzme, reci-mo, Peter Gabriel, i objavi pod nekom poznatom markom na Zapa-du, oni bi ih ponovo uvezli kroz glavna vrata.

Ekstreman primer pruà Dora, Beograðanka, umetnica, istokao njen mu`, i po samorazumevanju urbana Evropljanka. Dora jedugo ìvela u Zapadnoj Evropi i sa oduševljenjem prièa o tamošnjemmultikulturalizmu. Kada sam stigao kod nje u posetu, pohvalila jemoju „etnièku“ košulju, za koju je smesta pogodila da je iz Gvatema-le (iako nije imala pojma da sam je kupio u jednoj antverpenskoj pro-davnici restlova, jer nije imala svu dugmad). U njenoj bogatojkolekciji ploèa bilo je dosta „world music“-a; iako su se mnogi od tihalbuma mogli naæi na kioscima s piratskim CD-ima u Beogradu poceni od tri marke za komad, Dora je na svakom pa`ljivo ostavila na-lepnicu sa cenom – u nekoj od zapadnoevropskih valuta. Dopustite

62

ST

EF

JA

NS

EN

mi da taj paradoks jasno artikulišem: Dora je na svojoj polici saCD-ima imala albume sa muzikom koju bi prezirala da je èuje na ne-koj svadbi u ju`noj Srbiji – što je, meðutim, vrlo malo verovatno, jerona na takvo mesto nikad ne bi ni otišla. Poenta nije u tome da sualbumi bili tu, nego da su oni, preko svoje zapadne nalepnice, postaliizraz upravo njenog evropejstva!

6. Orijentalizam, blisko i tuðe

6.1. Tuðinac u nama

U skladu sa Saidovim shvatanjem orijentalizma, jasno je daovde posredi konstruisanje „balkanskog“ drugog koji omoguæavanegativno samodefinisanje. Kroz diskurs o „Balkanu“ / „Evropi“koji, kao u Saidovoj knjizi, treba razumeti kao u osnovi moralni dis-kurs, konstruišu se i esencijalizuju dve pozicije. Situacija se, meðu-tim, komplikuje ako uzmemo u obzir to da pozicija iz koje seorijentalistièki diskurs objavljuje nije jednaka stvarnoj postojeæoj„Evropi“. Svaki post-Jugosloven kojeg sam susreo shvatao je sebevelikim delom kao Evropljanina, i to vaì i za one koji su sebe doì-vljavali ujedno i kao Balkance. Dakle, u sluèaju post-jugosloven-skog orijentalizma „Evropa“ i „Balkan“ su neraskidivo prepleteni iprelivaju se jedno u drugo (v. Herzfeld 1985; 1995: 220).

Otud, dok su u nekim prilikama sebe izrazito konstruisali kaorazlièite od „Balkana“, mnogi post-Jugosloveni oseæali su se u izve-snoj, ne uvek istoj meri kao deo tog Drugog (Kristeva 1988: 11,150-151, 268). Mo`da se zato što je Drugi bio više „unutra“ balkani-zam ponekad iskazivao tako silovito i izrièito, upravo zato što se nijemoglo podrazumevati da govornik ne pripada „Balkanu“. Time setakoðe delimièno objašnjava zašto je bio najrazvijeniji u Hrvatskoj, asamo delimièno u Srbiji, a i to uglavnom kao deo antinacionalistiè-kih diskursa.

Ako je balkanski Drugi delimièno bio smešten unutra, to namtakoðe pomaè da razumemo zašto je „Evropa“ uvek konstruisanabar jednim delom izvan sopstvenog ja. I u Zagrebu i u Beogradunailazio sam na situacije da se „Evropa“ locira istovremeno unutra inapolju. Jedan beogradski student je, na primer, prvo optuìo Zapad,pa prema tome, pretpostavljam, i „mene“ – hteo-ne hteo najblièg

63

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

predstavnika svega „zapadnog“ – da Srbima nameæe balkanske ste-reotipe i ignorišu oèitu istinu da su Srbi deo Evrope. Trenutak kasni-je, pak, rekao je da æe kupiti tu-i-tu knjigu sledeæi put kad ode „uEvropu“. Ne samo da je „Evropa“ bila delom konstruisana unutra, adelom napolju, nego je èesto bila i „oèišæena“. Kao što smo videli,nastala je idealizovana slika koja nije uvek podrazumevala pohvalekonkretnim evropskim dràvama, za koje se èesto govorilo da su ne-pravedne i nerazumne – nerazumne! Kako ne-evropski! Oèito, stvar-no postojeæa Evropa nije bila dorasla svojoj slici. Ovo, još jednom,stoji u vezi sa ranije pomenutom superiornošæu koju mnogi post-Ju-gosloveni oseæaju prema graðanima bivših èlanica Varšavskog pak-ta. „Nas ne mogu da zalude reklamama da poènemo da oboàvamo‘Zapad’“, govorili su mi, „jer, za razliku od njih, mi znamo i oduveksmo znali šta je stvarno Evropa“. Meðutim, u orijentalistièkom dis-kursu, „Evropa“ je bila izjednaèena sa nizom poèljnih društvenihsvojstava i individualnih osobina i time izmeštena iz svoje planetar-ne lokacije i uvedena u svet metafora. „Evropa“ je tako postajala onadimenzija sopstvenog ja, sopstvene zemlje, sopstvene kulture, èije jeglavno obele`je razlièitost u odnosu na „Balkan“.

6.2. „Balkan“ i „Evropa“ s obe strane normalnosti

Nisam psihoanalitièar, i sigurno ne èlim da iznosim bilokakve tvrdnje o neèemu što bi bilo „postjugoslovenski mentalitet“.5

Samo èlim da relativizujem neke od uvida do kojih smo dosad sti-gli. Uprkos onome što bi se mo`da dalo zakljuèiti iz dosadašnjeg iz-laganja, veæina ljudi u Srbiji i Hrvatskoj nije imala problem sadualizmom „Balkan“ / „Evropa, a kamoli da se oseæala njime optere-æena. Za najveæi broj njih, to je bilo nešto èega su svesni, jedan deomesta i vremena u kojem ìve, manje-više nevaàn element njihovebiografije. Dozvolite mi da ovo stavim u kontekst uz pomoæ dva neo-bièna obrasca.

Prvi se odnosi na ultranacionalistièke diskurse, one koji suoptirali protiv Evrope. Tu se glorifikovao militarizam, ratno junaštvoi tradicionalizam, sve unutar okvira nacionalne kulture. Obièno je u

64

ST

EF

JA

NS

EN

5 Kao ni balkanski mentalitet, kako ga opisuje Kitromilides u svojoj istorijs-koj studiji zajednièkog balkanskog mentaliteta meðu pravoslavcima u evropskomdelu Otomanskog carstva (Kitromilides 1996).

pitanju bila srpska nacionalna kultura, pošto su, kao što smo videli,ekstremni nacionalisti u Hrvatskoj teìli da za sebe konstruišu po-ziciju veæih Evropljana od Evrope. No, Vojislav Šešelj, recimo,postigao je svoje politièke uspehe slavljenjem iracionalnosti i bun-tovnièke Drugosti.6 Stalno je iznosio svoje velikosrpske pledoajee uraznim varijantama („Srbija i Nemaèka æe se opet granièiti“), pre-puštao se ratnom huškanju najgore vrste („Vadiæemo Hrvatima oèizarðalim kašikama“) i uìvao u podsmešljivom preziru prema Zapa-du („Neæe me odvesti u Hag, jer bih rasturio taj sud na komade“)(Nedeljni telegraf 14.7.1998). Mattijs van de Port je razvio ovu po-entu u svom provokativnom radu o „tvrdoglavoj drugosti“ (1996;1999). „Da bi skrenuli pa`nju na srpsku stvar“, piše on, „oni su mo-rali da otelove idée reçu o Srbima kao nekultivisanim divljacima. Dabi bili priznati kao Evropljani, oni su morali da igraju ulogu varvara“(1996: 35). To je ljudima poput Šešelja omoguæilo da u svemu tomesteknu i izvestan oseæaj superiornosti: „Grubi balkanski varvarinrazoblièava Evropljanina kao izopaèenog i izmo`denog slabiæa“(van de Port 1996: 38; v. isto tako 1994: 308-316). Naravno, u oèimamnogih drugih, naroèito onih koji su radili na stvaranju antinaciona-listièkih alternativa, ti primeri su ovaploæivali upravo najgora „bal-kanska“ preterivanja.

Drugi neobièni obrazac javio se meðu onim ljudima u post-ju-goslovenskim dràvama koji su se eksplicitno ukljuèivali u antinacio-nalizam, a da nisu replicirali moralni dualizam izmeðu „Balkana“ i„Evrope“. Umesto toga, oni su uoèavali napetosti unutar „Evrope“,povezujuæi ih sa nizom potkultura otpora, kao što su potkulture mla-dih, zeleni pokret, mirovni pokret i feminizam – podzemnim strujamaevropske modernosti. Svojim alternativnim stavom ovi ljudi su odba-civali konstitutivni dualizam „Evrope“/ „Balkana“ kao ekvivalentdualizma „dobro“ / „loše“. Konkretno, èini se da su dovodili u pitanjeautomatsko izjednaèavanje „racionalizma“ sa „dobrim“, te su u nji-hovom iskustvu neki aspekti „iracionalnosti“, dakle „Balkana“, bili

65

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

6 Slièan ovome, ali sa neposrednijim odjekom „balkanskog“ protivdiskursa,bio je Arkanov intervju na BK TV u vezi sa njegovim moguænim izruèenjem Haš-kom tribunalu. Na pitanje da li je ikada èinio nasilje u Bosni, paravojni voða o kojemje vladalo opšte mišljenje da je odgovoran za najgore ekscese etnièkog èišæenja us-tvrdio je da, ako je ikada ikoga udario, udario sopstvene vojnike, jer „teško je Srbinadovesti u red“ (Republika 16-30. 6. 1997: 2 – v. Jansen 2000a: 306).

sasvim u redu (muzika, zanos, emocionalnost, toplina...). Stoga, iakosu donekle prihvatali asociranje „Evrope“ sa „racionalnim“ i „Balka-na“ sa „iracionalnim“, to nije poprimalo vid moralnog suda u korist„Evrope“. Kritièni prema modernistièkim idejama Progresa i Razu-ma, oni su dovodili u pitanje i post-jugoslovensku „Evropu“ i stvarnopostojeæu Evropu. Zanimljivo je da su oni to èinili uglavnom du` istihlinija kao njihove potkulturne kolege u drugim evropskim zemljama,sa kojima su èesto bili u dodiru.

To su, dakle, dva primera koja destabilizuju ono što je mo`dadosad izronilo kao jedna suviše fiksirana slika. Meðutim, iakoeksplicitno politizovana i veoma prisutna u svakodnevnim konver-zacijama, tema „Evropa“ / „Balkan“ takoðe je proìmala mnoge pre-æutne aspekte post-jugoslovenskog ìvota. Mnogi su, èini se, prema„Balkanu“ gajili nekakav nedovršeni, „volim/ne volim“ odnos.@eleli su da neguju „dobre strane“ (tu bi spomenuli gostoljubivost,toplinu, dobru zabavu, muziku) i da to prihvate kao deo sebe samih,ali ih je ujedno uàsavala mr`nja, nasilje, maèizam i tako dalje (Her-zfeld 1995: 220; @ièk 1990: 55-56). Pogledajmo sledeæi navod:

– Pa, ne znam, mnogi ovde kaù da nismo Balkanci. Ali kadbolje pogledam, sudeæi po ponašanju, naroèito poslednjih godina,mislim da jesmo! [smeh] Ne, stvarno, kad neko kaè „Balkan“, kaoideja – za mene to je neka taèka susreta civilizacija... Odavde je kre-nula grèka civilizacija, i makedonska... I sve je to nekako pomeša-no... i malo èudno. Pametni smo, ali emotivni, ili tako nekako.Mislim, nemam uopšte ništa protiv „Balkana“. Za mene to nije ništaru`no, ništa loše. Za mene to je nešto bogato, u smislu civilizacije.Ali onda, naravno, ponašanje... ti izlivi emocija i ratobornosti i...Ne znam. Meni nije ništa loše kad mi neko kaè da sam Balkanka.Mislim da je to nešto bogato, jedan bogati prostor sa bogatom istori-jom. Zato mi ne smeta.

Tamara je Srpkinja iz Zagreba – a biti Srbin u Zagrebu znaèiloje veliku verovatnoæu da èovek doðe u sukob sa napetostima „Balka-na“ /“Evrope“. Tamara je stalno pravila skokove, èas je isticala nasi-lje „tipièno“ za „Balkance“, èas je hvalila „Balkan“ kao mesto kojevri od civilizacije i istorije – a onda bi odmah prešla na prièu o ratovi-ma. Na taj sam fenomen èesto nailazio: ljudi su napetost otelovljenudualizmom „Evrope“ i „Balkana“ uèinili delom sebe samih. Na taj

66

ST

EF

JA

NS

EN

naèin, moja rasprava o orijentalizmu je u saglasju sa Herzfeldovomstudijom o grèkoj „kulturnoj intimnosti“, koju on definiše kao: „Pri-znanje onih aspekata kulturnog identiteta koji su izvor nelagode uodnosu na okruènje, ali koji insajderima ipak pruàju utehu zajed-nièke društvenosti, bliskosti sa osnovom moæi, koja u jednom trenut-ku moè obezvlašæenima omoguæiti izvesnu meru stvaralaèkognepoštovanja, a u sledeæem trenutku ojaèati efikasnost zastrašiva-nja“ (Herzfeld 1996: 3).

Dakle, odreðeni aspekti „Balkana“ bili su meðu insajderimaprihvaæeni i negovani kao bliski i dragi, ali su u prisustvu autsajderaodluèno odbacivani. Sledeæi Herzfelda, rekao bih da ovaj manevar,doduše, predstavlja pre kolektivno samoizrugivanje nego izraz kul-turne otuðenosti, i mogao bi se protumaèiti kao ironièni otpor, ali jenjegovo pozitivno, osnaùjuæe dejstvo ipak uvek ogranièeno, jer onzapravo ne dovodi u pitanje podreðeni poloàj iz kojeg se preduzima(1996: 53-54, 157).

Dozvolite mi, napokon, da sve reèeno smestim u širi kontekst.Ovaj orijentalizam „Balkana“ i „Evrope“ ne bi se mogao razumeti iz-van post-jugoslovenskog konteksta rata, nacionalizma, haosa i bede.Naravno, napetost izmeðu, recimo, racionalnosti i iracionalnosti nijeiskljuèivo postjugoslovenska stvar – moglo bi se tvrditi da veæina lju-di mora s njome da se nosi u sopstvenom ìvotu. Ovde sam pokušaoda analiziram kako su se mnogi post-Jugosloveni delimièno oslanjalina diskurzivni dualizam izmeðu „Balkana“ i „Evrope“ kako bi se po-zicionirali u odnosu na ovo pitanje. To ne znaèi da je takvo pozicioni-ranje neophodno, a kamoli univerzalno – u veæini situacija ljudinaprosto nastavljaju da ìve. Duboko sam uveren da se situacija upost-jugoslovenskim zemljama krajem devedesetih – uprkos onomešto su mi govorili mnogi njihovi stanovnici – ne moè objasniti jed-nostavnim pozivanjem na „Balkan“. Moraju, stoga, postojati nekidrugi razlozi iz kojih je ta napetost na ovim prostorima postala takova`na. Moja je teza da su mnogi post-Jugosloveni, upravo zato da bise izborili sa teškoæama, zato da bi nastavili da ìve svoj ìvot, oseæalipotrebu da se pozicioniraju spram ovih tema, koje su umnogome do-minirale politièkom scenom.

U situaciji kao što je post-jugoslovenska, gde parametre posta-vljaju rat, postsocijalistièki haos i nabujali nacionalizam, èini se da inije bilo izbora. (Re)pozicioniranje je bilo nešto što se nije moglo

67

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XV

III

izbeæi. Ako još tome dodamo koliko je orijentalizam bio prepleten sanacionalnom identifikacijom, postaje jasno da je to bilo pitanje kojese samo od sebe nametalo, i u Beogradu i u Zagrebu. U mnogim dru-gim sluèajevima, teme „Balkana“ i „Evrope“ su se jednostavnomogle potpuno ignorisati; ali na ovom konkretnom mestu, i u ovomkonkretnom vremenu, one su postale pitanje prvoga reda.

Prevod sa engleskog rukopisa: Ivana Spasiæ

Literatura

Arkzin 86, 14. 03.1997, 2-3. ‘Zadnja rupa na svirali’.Bakiæ-Hayden M. 1995. ‘Nesting orientalisms: the case of Former Yugosla-

via’ Slavic Review 54:4, 917-931. (Srpskohrvatski prevod: „Repro-dukcija orijentalizma: primer bivše Jugoslavije“, Filozofija idruštvo, Beograd, br. XIV, 1998: 101-118.)

Bakiæ-Hayden M. & Hayden R.M. 1992. ‘Orientalist variations on the the-me “Balkans”: symbolic geography in recent Yugoslav cultural poli-tics’ Slavic Review 51:1, 1-15.

Buden B. 1996. Barikade. Zagreb: Bastard/Arkzin.Carrier J.G. (ed) 1995. Occidentalism: images of the West. Oxford: Claren-

don

Documents

SVAKODNEVNI ORIJENTALIZAM: DO IVLJAJ „BALKANA“/ „EVROPE… · 2008. 7. 20. · Stef Jansen UDK:316.647.8(497):323.14 (497.11+497.13) University of Hull Originalni nauèni rad