enske studije i istraivanja i Futura publikacije

ROD I JEZIKPriredile

Svenka Savi, Marijana anak, Veronika Mitro, Gordana tasni

Novi Sad, 2009

ROD i JEZIKPriredile: Svenka Savi, Marijana anak, Veronika Mitro, Gordana tasni

Izdavai: Futura publikacije i enske studije i istraivanjaZa izdavae: prof. dr Svenka SaviRecenzije: dr Stana Risti i dr Vera VasiLektura: mr Mirjana JociDizajn korica i prelom: Relja DraiNovi Sad, 2009.Tira: 1000 primeraka

Finansijska podrka: Friedrich Ebert Stiftung (FES)

Zahvaljujemo svim studentkinjama i studentima koji su saraivali na projektu ili uestvovali na raznim seminarima i tako doprineli da se pokrenu mnoga pi-tanja o normiranju srpskog jezika, a naroito upotrebe rodno osetljivog jezika u institucionalnim uslovima: Svetlani Berisavljevi, Maji Brankovi, Maji Bruk-ner, Marijani anak, Anici Dugali, Mariji urovi, Dragani Graovac, Tatjani Igi, Dragani Joksimovi, Zorani Kokotovi, Maji Milovi, Veroniki Mitro, Bi-ljani Novkovi, Olgi Trifkovi, Natai Trifunovi.

Zahvaljujemo koleginicama Mirjani Joci, Stani Risti i Veri Vasi i kolegi Mi-lanu Ajdanoviu na korisnim savetima i prijateljskim usmeravanjima tokom finalizacije knjige.

Posebno zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert i Ani Manojlovi, na podrci projektu o rodno osetljivom jeziku u periodu 2004-2008. godine u Udruenju graana enske studije i istraivanja u Novom Sadu.

1. deo

Predgovor Prema Deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik

diskriminacije u drutvu, a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje drutva da otkloni oblike diskriminacije ( prema rasnoj, etnikoj, polnoj, starosnoj, rodnoj ili seksualnoj i svakoj drugoj pripadnosti). Tokom pedeset godina postojanja Deklaracije donete su raziite preporuke za pojedinane oblike diskriminacije, pa je ovaj dokument danas delatan u razliitim oblicima u svetu, to se vidi i kod nas u zakonodavnoj praksi: nedavno je usvojen Zakon protiv diskrimina-cije (dok je Zakon o ravnopravnosti polova jo uvek u skuptinskoj proceduri). Zahtevi su iz Deklaracije u znatnoj meri ve utkani u mnoge naune discipline, pa tako u domenu istraivanja jezika postoji posebna disciplina koja se bavi pitanjima jezikih ljudskih prava (iji su predstavnici: Tove Skutabb Kangas iz Finske/Danske, Miklo Kontra iz Maarske, Robert Filipson iz Danske, da po-menem samo najistaknutije) i rodno osetljivim jezikom (gender sensitiv langu-age) u tom domenu je najpoznatija predstavnica Debora Kameron (Cameron Deborah, 1999/2).

Kad je re o jeziku sa osloncem na Deklaraciju, vana su dva termina: lin-gvicizam kojim se obeleava pojava u drutvu da je pojedincima, ili itavoj za-jednici, zakinuto pravo da se koriste maternjim jezikom u govorenom ili pisa-nom obliku u javnoj ili slubenoj upotrebi i seksizam kojim se obeleava diskri-minacija prema polu, koja moe imati razliite oblike i manifestacije, a najee je prisutna u jeziku. U drugim jezicima (na primer, u engleskom, nemakom ili norvekom) ve su ustanovljena normativna pravila kojima se ureuje rodno osetljiva upotreba jezika, dok u srpskom jeziku takav put predstoji u javnoj i slubenoj upotrebi, posebno u medijima.

Tokom poslednje dve decenije znatno se pojaala graanska aktivnost na ovom poslu pojedinki i pojedinaca zajedno sa udruenjima graana, pa je ova publikacija suma iskustva i istraivake prakse za primenu u obliku preporuka za konkretnu javnu i slubenu upotrebu. Ona je proistekla kao rezultat rada na

projektu o rodno osetljivom jeziku, koji je u Udruenju graana enske studije i istraivanja u Novom Sadu finansirala Fridrih Ebert fondacija (2005-2008), a kojim je rukovodila prof. dr Svenke Savi.

U knjizi su tri osnovne celine. U prvoj Svenka Savi izlae teorijski okvir u kojem predlae uputstva za rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika, i na taj nain poziva na iri dijalog u drutvu o buduim normativnim fazama srpskog jezika u javnoj upotrebi U drugoj celini Gordana tasni i Veronika Mitro po-kazuju na osnovu prikupljenih empirijskih podataka na koji nain se dogaa smena upotrebe rei za imenovanja ena, posebno za njihove titule i profesije, tokom dva veka srpsko(hrvatskog) jezika. U treoj celini Marijana anak ilus-truje na koji nain bi se materijal prikupljen u Registru mogao koristiti u svrhu promene svesti o rodnoj ulozi ene i mukarca u naem drutvu, a na primeru samo jedne imenice (vraara).

Materijali u dodacima knjige pomau itaocima i itateljkama da bolje razumeju kontekst namere prireivaica da se pojaa diskusija o ovoj, kod nas jo uvek zanemarenoj, interdisciplinarnoj oblasti istraivanja roda i jezika u institucijama u kojima je uvoenje rodno osetljivog jezika jedna od pretpostav-ki demokratskih promena u drutvu. To je ujedno i dobra tema za diskusiju o planiranju razvoja srpskog jezika discipline koja, kao sistematska i kontinu-irana istraivaka aktivnost, nije jo uvek dovoljno snana u Srbiji.

18. maj 2009. Prireivaice

Svenka SaviROD i JEZIK

Saetak

U interdisciplinarnu naunu oblast rodne studije (studije roda) uvedena je terminoloka razlika u znaenju: pol i rod, koja ima dalekosene teorijske i metodoloke konsekvence u istraivanjima (ne samo jezika) danas, podjednako u drutvenim koliko i u prirodnim naukama. Dok se pol, kao bioloka, unapred zadata razlika izmeu ene i mukarca, odnosi na injenicu da je neko roen/a kao muka, odnosno enska osoba, rod se kao socioloka kategorija odnosi na injenicu da, roeni kao mukarci ili ene, u svojim kulturama i drutvi-ma odrastamo shodno obrascima drutva koji su podloni promenama. Ova se razlika moe dobro videti na materijalu nekog jezika, u ovom sluaju srpskog. Rodno osetljiv jezik je termin kojim se pokazuje tenja da jezik pomogne u ostva-rivanju ljudskih prava kad su u pitanju enske ili muke osobe. Ovo je samo deo ukupne problematike koji zovemo politiki korektan govor/jezik, usaglaen sa zahtevima datim u Deklaraciji o ljudskim pravima: niko ne moe biti diskri-minsan pomou jezika.

U ovom radu ukazujem na mogue pravce normiranja rodno osetljivog srp-skog jezika u javnoj i slubenoj sferi kad je fokus na veoj jedinici od reenice na tekstu. Termin se odnosi na injenicu da se zahtevi za obeleje socioloke kategorije roda, u ovom sluaju ena, vidi i u jezikoj formi.

Odabrala sam teoriju govorne delatnosti u okviru koje predstavljam kon-kretna uputstva za normativnu jeziku upotrebu na nivou teksta i reenice u javnoj i slubenoj upotrebi srpskog jezika (dominantnije u medijima).

Pretpostavka je da se osvajanjem rodno osetljive upotrebe jezika moe uti-cati na svest onih koji se tim jezikom koriste u pravcu rodne ravnopravnosti. Pri tom se uvaava injenica da jezik podjednako odraava procese prisutne u prethodnim etapama razvoja drutva (videti podatke o poslovicama u radu arka Trebjeanina, 1985) i anticipira promene u drutvu koje bi mogle biti.

Korpus za rodno osetljiv srpski jezika ovde je razliit i ukljuuje podatke iz istorijske perspektive i sadanjeg stanja. Tu su podaci iz estotomnog Renika srpskohrvatskog knjievnog jezika Matice srpske i sedamnaest knjiga Renika SANU (od slova A do slova O) u kojima je materijal s kraja 19. i prve polovi-ne 20. veka. Zatim su tu tekstovi objavljeni u (pisanim) medijima u poslednjih dvadeset godina. Novina su u ovom korpusu tekstovi iz asopisa i literature koji anrovski pripadaju rodnim studijama, objavljenoj na srpskom jeziku u posled-njoj deceniji, da bi se pokazalo da postoji anr koji nije dovoljno iskorien u istraivanjima kada je re o rodno osetljivom jeziku.

Rezultati se izlau u obliku 12 predloenih uputstava, tanije preporu-ka koje bi valjalo primeniti prilikom oblikovanja tekstova za javnu i slubenu upotrebu na srpskom jeziku, a koja su potkrepljena primerima iz navedenog korpusa podataka.

Kljune rei: javna upotreba jezika, inventar formi, izbori, lingvicizam, namera, jezika norma, patrijarhat, rod, rodna perspektiva, rodno osetljiv je-zik, seksizam, slubena upotreba jezika, teorija delatnosti, upotreba jezika

Uvod

Jezik nije mogue jednoznano definisati pa otuda postoji vie definicija jezika od kojih je svaka delimino tana, budui da zahvata deo kompleksne prirode jezika. Ima preko sto razliitih definicija jezika kojima se najee afir-mie neki teorijski pristup primenjen na nekom empirijskom materijalu nekog jezika. Definicija koja je rasprostranjena kod nas u srbistici pripada struktu-ralnom teorijskom okviru s poetka XX veka prema kojoj je jezik shvaen kao sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom drutvu. Shodno tom teorij-skom opredeljenju predmet nauke o jeziku jeste struktura jezika (Ferdinand de Sosir, Kurs opte lingvistike, izdanje 1996). Druge teorije i definicije preciziraju odnos misli i jezika, pa se kae da jezik izraava misli, ili da jezik oblikuje misao, te shodno tome predmet nauke o jeziku jeste odnos miljenja i jezika. Tree se vie okreu jeziku u odnosu na drutvo i pokazuju da jezik odraava drutvene promene, da je jezik arhaian u odnosu na promene u drutvu, ili pak, da jezik anticipira promene u drutvu. Zakljuujemo da mnoge definicije samo deli-mino blie odreuju kompleksnu prirodu jezika, pa je, shodno tome, svaka definicija delimino fokusirana na neku problematiku i empirijski materijal.

Ovde se bavimo upotrebom srpskog jezika u javnoj i slubenoj sferi, s voenjem rauna o tome da je svaka upotreba jezika vezana za drutveni i po-litiki kontekst, mada su teorijski pristupi toj vezi razliiti. I ovde uvaavamo sud da je pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek i politiko pitanje i da putem sprege naune i politike volje dolazi do normativne prakse. Norma jeste dogovor. Norma je deo naeg teorijskog pogleda na jezike pojedinos-ti, a nije jezik sam. Normirati neki jezik znai intervenisati u njemu u pravcu neke poeljne jezike politike. Jedan pravac poeljne politike jezika moe biti ka homogenizaciji nacije, dok drugi moe biti okrenut uvaavanju svih jezika u dravi podjednako.

Jedan mogui pristup normiranju rodno osetljivog srpskog jezika

Jezik odreujemo kao delatnost, jer nas interesuje ta sa jezikom moemo initi i ta inimo dok govorimo ili piemo. U takvom pristupu imamo u vidu nameru govornika da neto ini jezikom: da ubeuje, da pohvali ili podri, da se naruga drugom ili ga uini (ne)vidljivim. Govorimo o implicitnoj i eksplicit-noj nameri za (ne)vidljivost, kada je jezika upotreba u pitanju. Na primer, u jednom udbeniku matematike nalazimo reenicu: Matematiari su ve oko 1840. godine pisali prve kompjuterske programe. Jezika forma ove reenice nas upuuje na pomisao da se radi o mukarcima, a poznata je injenica da je prvi kompjuterski program napravila matematiarka Ejda Lavelas. Moemo se

0

pitati da li je namera pisca ove reenice bila da umanji doprinos matematiarke ili je reenica formirana kao to je do sada bilo uobiajeno u naunom diskursu u kojem je forma mukog roda tzv. generika ili objektivna bezrodna. To znai da formom jezika autor teksta moe da sakrije pol osobe, tanije podatke da ene doprinose razvoju civilizacije i drutva1.

U pristupu sa stanovita teorije delatnosti ne govorimo o normi koja bi se odnosila na ispravno/neispravno upotrebljenu re, kako je to najei zahtev u strukturalistikom teorijskom pristupu, nego tragamo za inventarom formi koji-ma se neka namera moe ostvariti u tekstu i njegovim delovima (najee ree-nicama i paragrafima). Inventar ovde znai da postoji vie od jedne mogunosti za neku jeziku upotrebu. Standardizacija, kao proces normiranja, u ovom pri-stupu podrazumeva pravljenje finitnih lista inventara za upotrebu jezika u raz-liitim situacijama. Na primer, za oslovljavanje ili pozdravljanje postoji vie od jedne forme. Ono to je potrebno uiniti u datoj situaciji jeste odabrati jednu od vie moguih u nekoj konkretnoj situaciji. Pri tom treba znati koje od njih nisu poeljne u konkretnoj situaciji. Drugi primer moe biti pozdravljanje, za koje nam stoje na raspolaganju mnoge forme u inventaru, a koje se odnose na: doba dana (dobro jutro, dobar dan, dobro vee), ili na signalizaciju (ne)formalnih odnosa sagovornika (ao, zdravo...), o emu detaljnije pie Bojana Milosavljevi (2007). Ako je namera da nekog oslovimo, tu su forme u inventaru: koleginice, gospoo, prijateljice, ili titule: predsednice, dekanice, direktorice...

Proces pravljenja spiskova inventara je dinamian, to znai da su spis-kovi promenljivi: tokom vremena neke forme ispadaju sa liste, druge se u nju ukljuuju, u zavisnosti od drugih faktora (kao to su poznatost, obrazovanje), ili u zavisnosti od ukupnih demokratskih procesa u drutvu. Na primer, kad je oslovljavanje enske osobe u pitanju danas je uglavnom dominantno u upotrebi gospoa, umesto drugarica (inae dominantna u slubenoj upotrebi u periodu od 1945. do 1990): drugaricu je preko noi zamenila gospoa!

Formiranje rodno osetljivog srpskog jezika nalazi se u procesu u kojem su neke karakteristike ve oformljene, dok su druge u procesu formiranja. Na primer, tek formiramo naviku za nediskriminatornu upotrebu jezika u sva-kodnevnom govoru i u medijima. Jo uvek se u naslovima nekih pisanih medija pojavljuju rei, izrazi i kvalifikacije kojima se vreaju druge osobe, mada postoji kodeks u medijima kojima se ovakvo pisanje osuuje2. Stoga se ovde opisuje i analizira inventar razliitih jezikih mogunosti, s obzirom na uzrast, pozna-tost, pol sagovornika, a ne propisuje se jedna forma kao jedino ispravna i jedino mogua.

Odnos roda i jezika: prostor za jeziku kreativnost

Norma u jeziku je rezultat dogovora strunjaka za jezik o nekom datom pitanju. Svima je poznat dogovor da se evropska valuta na srpskom jeziku nazi-va evro, ali je malo onih koji znaju kako je do dogovora dolo. Od dve ponude: euro i evro, pobedila je forma evro glasanjem u komisiji za pitanja pravopisa Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a mogao je biti normiran oblik euro koji se inae u govoru ee uje od onog koji je komisija Odbora predloila Narodnoj banci Republike Srbije da propie kao ispravnu.

Kada govorimo o odnosu roda, kao socijalnog konstrukta (to znai da se moe menjati) i norme jezika kao dogovornog konstrukta (to znai da se moe menjati), beleimo inventar onih mogunosti kojima se moe pokazati velik stepen vidljivosti ena u jeziku shodno njihovoj izrazitoj prisutnosti u javnom ivotu. Ovo iz uverenja da jezika vidljivost razotkriva ono to je u drutvu stvarnost: prisustvo, negde i dominacija, ena na javnim i drutvenim funkcija-ma i u pojedinim profesijama.

Takav pristup poziva na kreativan odnos prema jeziku jer zahtev uini enu vidljivom u jeziku u javnoj sferi podstie na to da pronalazimo i pravimo forme u jeziku u nastojanju da ostvarimo takav zahtev.

Poto srpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramatikog roda u ne-kim vrstama rei (imenice, zamenice, pridevi, neki brojevi, neki glagolski oblici), nije mogue upotrebiti neku imenicu bez oznake gramatikog roda (mukog, enskog ili srednjeg). Bogata morfoloka sredstva stoje na raspolaganju kad su u pitanju imenice enskog roda, posebno one o kojima ovde vie govorimo: za oznaavanje profesije ili statusa (titula) ene u drutvu. Uglavnom se pominju 13 produktivnih nastavaka za oznaavanje imenica enskog roda u srpskom jeziku (Milan Ajdanovi, 2008) od kojih su neki veoma produktivni: ica (po-slanica), ka (doktorka), kinja (prvakinja), ua (sponzorua). Treba dodati da jedna ista imenica za zanimanje ili titulu moe imati i dve ili vie nastavakih realizacija (doktorka/doktorica, efica/efovica, dekanka/dekanica...) irom geo-grafskog podruja srpskog jezika.

Govorimo o nazivima koji oznaavaju profesije i titule3 ena, ime smo se bavile tokom poslednjih decenija (videti spisak literature na kraju knjige). U najirem smislu profesija je ono ime se neka osoba bavi, a titula je ono to tu osobu ini jasno prepoznatljivom u drutvenoj hijerarhiji, na primer, u ins-titucijama kakve su fakulteti ili sudovi (videti spisak titula i zanimanja na Filo-zofskom fakultetu i u sudu u dodatku). Nije jednostavno podeliti ove dve kate-gorije u konkretnim primerima srpskog jezika, budui da se one prepliu, pa ih za ovu priliku posmatramo kao jedinstvenu kategoriju. U primeru: Profesorka Jelena Jovanovi je odrala ispite vidi se da je u pitanju profesija, ali u primeru oslovljavanja: Profesorka Jovanovi, molim Vas ispitne prijave, u pitanju je titula.

Za oznaavanje profesija i titula ena raznovrstan je inventar formi.Nastavak: Kosmonautkinja Valentina Terekova je prva ena koja je stigla

na Mesec. Izraz ena + profesija/titula: Prva ena kosmonaut Valentina Terekova

je stigla na mesec.Bez nastavka za imenice koje su dvorodne: Ona je foto model u Vogu.Postoji mogunost opisnog kazivanja (na primer, umesto zapisniarka,

moemo rei: zapisnik je vodila). Izbor forme zavisi od nekoliko faktora: od namere govornika, od ve

stvorene navike za upotrebu formi enskog roda, od linog stava prema rodno osetljivom jeziku, od stava osobe kojoj se govori prema rodno osetljivom jezi-ku, od drutvene potpore (kao to su odluke nadlenih tela o pitanjima jezika) itd. Proces izbora je dinamian i o promeni u upotrebi moemo zakljuiti na osnovu frekvencije i inventara upotrebe pojedinih titula i zanimanja ena da-nas u odnosu na prethodne dve decenije. Zakljuujemo da ih je danas mnogo vie. Pre svega zato to je vie ena u javnoj sferi, ali je i osetljivost predstavnika srpskog jezika na tu pojavu porasla. Tome su doprinele i razne aktivnosti stru-njaka za jezik u (medijima pre svega) ali i zalaganja pojedinki i pojedinaca da objasne vanost upotrebe rodno osetljivog jezika u procesima demokratizacije celokupnog drutva u Srbiji.

injenica je da se jeziko ponaanje menja, ali se isto tako menja inventar formi koje jezik poseduje ili koje stvara. Na primer, takve su u medijima vrlo frekventno upotrebljavane titule kancelarka i premijerka:

Pada rejting kancelarke Angele Merkel. Island prva zemlja koja dobija premijerku lezbejku. To se takoe odnosi na maoretkinje, hostese i irlidersice, kao nova zani-

manja kod nas samo za ene, koja su se ve odomaila, i esto se upotrebljavaju u jeziku medija i svakodnevnom govoru, a izostaju u popisu imenica u aktu-elnim renicima srpskog jezika. Zato podaci dati u sledeem poglavlju knjige dokumentovano ukazuju na pojavu smene formi i znaenja imenovanja za pro-fesije i titule ena tokom sada ve skoro dva veka, kao i na pojavu mnogih novih imenica u okviru toga inventara.

Svaka imenica kojom se oznaava titula ili zanimanje ima vie od jedne komponente znaenja. Tokom vremena neke komponente znaenja se gube, druge se nameu kao prioritetne. Na primer, ministarka4 je doskora imala dve komponente: 1. ena ministra, 2. ena na poloaju ministra. Danas se u javnoj i slubenoj upotrebi ne koristi ova titula za znaenje ena ministra, nego samo znaenje ena na poloaju ministra. Tako se na primer naslov teksta Ministarka pravde rodila devojicu odnosi na Sneanu Milovi, aktuelnu ministarku pravde u Vladi Srbije.

Pojava proirivanja ili promene u komponentama znaenja imenice posto-je u svim jezicima, pa i u srpskom jeziku. Uzmimo primer pomeranja znaenja imenice menja. Ako svratite u bilo koju banku, itate obavetenje da je menja duan da obavesti klijente o prodaji valute, kada menja ima znaenje osobe koja prodaje valutu, a ne predmeta (menja brzine u automobilu). Nije bilo javnih reakcija protiv naziva ove profesije u mukom rodu (veina zaposlenih u svim bankama su ene). Za razliku od ovog primera, proliveno je dosta mastila da se dokae kako ne moe biti ministarka upotreljenja u znaenju ena na po-loaju ministra, jer je ova titula rezervisana za njeno znaenje ena ministra . Vidimo da za jednu istu jeziku pojavu postoje dva arina kad se procenjuje ta se moe, odnosno ne moe u jeziku pojaviti kao novina. Oslukujui promene u upotrebi rodno osetljivog jezika kod nas danas, dajemo nekoliko preporuka za javnu i slubenu upotrebu.

PREDLOG UPUTSTAVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG JEZIKA U SFERI JAVNE KOMUNIKACIJE

Ako je u poziciji subjekta imenica enskog roda, onda i predikat koji se uz ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatike oznake: Primer: Poslanica Gordana omi je predsedavala sastankom. Ako je u pitanju mnoina, onda glagol mora imati mnoinski oblik. Primer: Poslanice Ana Drai i Verica Bara su predsedavale sastankom.

U ovoj, prednormativnoj fazi za titule i zanimanja ena koriste se i forme enskog roda i forme mukog roda, pa se dogaa da se forma enskog roda za titule i zanimanja ena koristi (najee u naslovima novinskih teksto-va) za neto to je neoekivano ili neprihvatljivo (detaljnije o ovome u radu Svenke Savi, 2004).

Ponavljaima dvojke, direktorki apartman

Uputstvo 1 Slediti osnovno pravilo za graenje reenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu.

Uputstvo 2 Upotrebljavati dosledno formu enskog roda za imenovanje zanimanja i titule ena svuda gde je to mogue.

Direktorka prozivaKrivina prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju.Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama.Direktorka u papuama.

U reenicama teksta obratiti panju na sintaksiku poziciju titula i zani-manja: u subjekatskoj, apozicijskoj ili predikatskoj.Primer 1 Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagraene sportiste i sportistkinje.Pozicija apozicije: Jelena Jovanovi, predsednica lige ampiona preuzela je dunost.Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanovi.Za svaku sintaksiku poziciju postoji vie izbora, shodno nameri govorni-ka (pisca teksta) u datom kontekstu.

Primer 2:Vera Jovanovi je naa najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji.Vera Jovanovi je naa najpoznatija ena padobranac u poslednjoj deceniji.Vera Jovanovi koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod nas.Poslednji primer pokazuje mogunosti preformulacije. Primer 3:Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Peikan, moemo napisati: Minis-tarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Peikan. Ili: Zapisnik vodila Vera Jovanovi, umesto: Zapisniarka je Vera Jovanovi.Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj enskoj osobi, kreativno se odnositi prema oba prethodna uputstva.Primer 4:Guvernerka Narodne banke Kori Udoviki je sazvala sastanak svoga tima. Kao prva ena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. Ona je smatrala da...Kad je naziv profesije ili titule sintagmatski nakon jednom uvedene profe-sije ili titule moe se u daljem tekstu koristiti kraa forma.Primer 5:1. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanovi otvorila je teniski turnir. Ministarka je tom prilikom naglasila da je vano razvijati sportski duh kod mladih. U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne enske osobe ima vie naziva profesija i titula:

Primer 6:1. Nagradu je dobila naa poznata spisateljica, borac za demokratiju, profe-sorka i ambasadorka Vida Ognjenovi.Mogue je sintaksiki reorganizovati reenicu, bilo da se razbiju u nekoli-ko, bilo da neto bude u poziciji ispred imena, a neto iza imena.Nagradu je dobila naa poznata spisateljica Vida Ognjenovi, borkinja za demokratiju. Bila je ambasadorka u Norvekoj i profesorka je na Akademiji umetnosti u Novom Sad. Postoje podruja javnog delovanja u koje ene tek ulaze. Titule i zanimanja ena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve vie ena oficirki, ge-neralki, pukovnica ili vojnikinja u Vojsci Srbije, ali i u vojskama drugih dr-ava, o kojima se u medijima saoptava, pa e vojne titule u enskom rodu biti normalna stvar, samo ih treba normirati u dokumentima Vojske. S druge strane, jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u dru-tvu uopte pa onda i za titule ena jer se pojavljuju istovremeno sa njiho-vim ulaskom u drutvo i u jezik. Jedno od istovremenih novih zanimanja su poslovi linog obezbeenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-lohraniteljka, ena bodigard.Primer 7 ene u uniformama slue uglavnom kao vezisti ili bolniarke.ene u uniformi je opisno predstavljeno znaenje profesije vojnikinje (vide se na slici uz tekst): forma *vezistkinje, mada je mogua, nije upotrebljena, ali je bolniarka prirodno skliznula u tekst. Ovakvi primeri nam poka-zuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule ve u jezikoj kompetenciji izvornih govornika srpskog jezika, one koju su na tom putu u prvoj fazi. Osoba koja je stvarala tekst u novinama procenila je da vezistkinje nije ula u iroku upotrebu, ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru. Moglo bi se rei da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predlo-enog uputstva za doslednu upotrebu u enskom rodu i da procenjuje da jo nije mogue primeniti ovaj drugi deo saveta svuda gde je to mogue u ovom konkretnom primeru. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu upotrebljavane u formi enskog roda, a mogue ih je upotrebiti u toj for-mi, vidno se pomera, ali jo uvek ne frekventno. Zato nije tana tvrdnja da u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule ena (kao to su borkinja, filozofkinja, i sl), nego da ih jo uvek ne koristimo. Koja e se forma odabrati preputa se intuiciji govornika da sopstveni jeziki potencijal koristi.Jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u drutvu kada u njih is-tovremeno ulaze mukarci i ene. Jedno od istovremenih novih zanimanja

su poslovi linog obezbeenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-lohraniteljka, ena bodigard.

Uputstvo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati vie od jednog sufiksa: doktorka/doktorica, efica/efovica, doktorka/doktorica, pro-fesorka/profesorica...Na geografskom prostoru srpskog jezika ove se forme razliitom frekven-cijom upotrebljavaju. Potujemo naviku govornika to se tie odabira su-fiksa. S druge strane, mada dominira stav da treba potovati jezike navi-ke, vano je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji drutva.

Jezik je jednako navika koliko i odvika. Moramo se odvii od nekih do sada korienih izraza kojima se vreuju neke grupe graana i graanki (na primer, izrazi i vicevi o plavuama), ili koji se odnose na osobe istopolne seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo rei za nekoga da je peder u javnoj ili slubenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima). Na osnovu promene svesti u drutvu o potrebi uvaavanja razlika stvaraju se nove jezike navike pomou izbora one forme koja afirmie preporulji-vu upotrebu. Na primer, danas je ve sasvim izvesno da nije prihvatljivo ponaanje javno nazivati drugu osobu Ciganturo, a to se ipak pojavljuje u grafitima koje prenose mediji.

Uputstvo 4Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vreaju neke grupe graana i graanki.

Uputstvo 3Odabrati iz postojeeg inventara onu jeziku formu koja najbolje odgovara vaoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati vie sufiksa.

Ili u nekom tekstu crne hronike poinioce nekog kriminalnog dela obe-leavati prema etnikoj pripadnosti (Na primer, u tekstu objavljenom u NIN-u (12. 2. 2009. str. 68) ispod fotografije na kojoj su dva mlada Roma pie: Krvoedni maarski Romi: Ivan Stojka i Dee Nemet). Na isti nain treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika. Zato bi bilo poeljno i potrebno da se ta upotreba normira (standardizuje) tamo gde je to mogue.

Primer 1: Kad doe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu. Varijanta A: Kad doe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati kartu.Varijanta B: Svi vozai-ice se moraju pridravati saobraajnih pravila.Mogue je navesti formu u mukom rodu, a oznaku za nastavak u en-skom: sa znaenjem da se odnosi na obe polne populacije: voza/ica:Svi vozai/ice se moraju pridravati saobraajnih pravila.Postoji mogunost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeleje rod-nosti. Ta mogunost je najea u zakonodavnoj praksi jer se koriste rei koje su u jednini i u mnoini neutralne:

lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove nee biti odabranaosoba: Nastavno osoblje kola nee primiti platu na vreme. dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu. rtva: rtve nasilja uputiti na miliciju.

Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim sluajevima. Na primer, umesto telekomunikatorka, to je radno mesto u banci, moe se rei: osoba zaduena za poslove telekomunikacije. Isto moe biti i u mnoini: ljudi, roditelji. Mogunost neutralnog govorenja je i kada se fokus reenice usmeri na instituciju, a ne lice ili osobu. Umesto:Jelena Jovanovi, ministarka za privredu,moe se rei: Jeleni Jovanovi je povereno voenje ministarstva za privredu.Umesto uitelji i uiteljice se staraju o nastavi, moe se rei nastavno osoblje se stara o nastavi.

Uputstvo 5Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na mukarce i na ene.

Kada se oblikuje dui (nauni, struni, zakonski ili neki drugi) tekst u ko-jem se esto pominju i mukarci i ene (kao u primerima za uputstvo 5), onda se moe primeniti praksa da se u prvih nekoliko reenica primeni jedna od mogunosti iz uputstva 5, a onda odabere jedna mogunosti i u napomeni tekstu objasni da e se u daljem tekstu upotrebljavati ili mno-inski oblik ili naizmenino jedan pa drugi ili neka druga odluka. Vano je da itaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od vie moguih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno odreuje prema fenomenu rodno osetljivog jezika. Koju formu jezikog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta. Naroito je vano da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jezi-ko ponaanje i time pokau da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku. injenica je da danas ima mnogo ena u nekim profesijama (novinarstvo, zdravstvo, obrazovanje, a u nekoliko poslednjih godina i u nekim grana-ma nauke dominiraju, kao to su, na primer, farmacija, stomatologija, psi-hologija, lingvistika, informatika), pa se ovim zalaganjem samo pretae stvarnost u jeziki izraz.

Postoje pravopisna pravila za pisanje skraenica u srpskom jeziku, kao to su: prof., dr, dipl., in. i slino. Skraenice su jedan od naina prikrivanja rodno osetljive vidljivosti, ali su dragocene sa stanovita ekonomije novin-skog prostora u pisanim medijima. Ne znamo kakva je mentalna prezen-tacija italaca i itateljki ovih skraenica ako se odnose na ensku osobu. U jednom pilot istraivanju dobili smo podatak da itaoci prelete pogledom titule i panju zadravaju na imenu i prezimenu osobe, a ne njenom statu-su u drutvu. Meutim, ako su u pitanju strana imena, za koja ne moemo lako da odredimo koji je pol u pitanju, pun naziv titule ili zanimanja za ensku osobu nam pomae u tome.Na primeri: Prof. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu.Doc. dr Gru Ekstra predsedava skuptinom.Naroito je ovaj podatak vaan prevodiocima koji ne vide datu osobu kada prevode tekstove.

Uputstvo 6 Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta.

Uputstvo 7Pisati titule i zanimanja ena u punom obliku, a izbegavati pisanje skraenica.

Svedoci smo da je sve vie raznih skraenica u srpskom, ali i u drugim jezicima i da se proces ifara u jeziku poveava. S druge strane, pomenu-te skraenice se odnose na titule koje afirmiu osobu visoko u hijerarhiji univerziteta: redovne ili vanredne profesorke, docentkinje, odnosno da su u samom vrhu nauke i lanstva institucija za nauku, kakve su akademije nauka u zemlji i svetu. Primer 1: Kako prodire enski oblik za pojedinane titule koje su viso-ko u hijerarhiji univerziteta moemo pratiti na primeru prve rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je na dunost 1. oktobra 1996, pa je novosadski Dnevnik objavio vie tekstova o univerzitetu ili aktivnosti rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista, u unutranjoj rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25. 9. 1996, str. 1; 9. 9. 1996, str.7; 15. 10. 1996, str. 12). Informiui, na primer, o novoj garnituri na Univer-zitetu u Novom Sadu, autor teksta je predstavio ekipu u tekstu:Novoizabrani rektor akademik prof. dr Olga Hadi i prorektori prof. dr Lju-bomirka Krklju i prof. dr Stojan Savi... Rektor, akademik profesor Prirodno-matematikog fakulteta dr Olga Hadi, prorektori dr Ljubomirka Krklju, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Sto-jan Savi... Sveanosti su, izmeu ostalih, prisustvovali i rektor Olga Hadi i .. Uz rektorkino ime polako su izostavljene neke od njenih visokih titula od prve do poslednje stranice novina, ali je upotreba mukog roda ostajala, u zavisnosti od mesta objavljenog lanka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicu, izgubila je ono to je od titula hijerarhijski najvie i najvanije da je lanica Akademije nauka (zauvek), a ostala joj je titula za drutvenu mo.Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. U vreme njenog mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao me je koja je forma ispravnija: rektorka ili rektorica jer bi hteo da je oslovi u enskom rodu. Rekla sam rektorka (kao doktorka), on je rekao: Meni je nekako lepe rektorica. I kada pojedinac odlui da za imeno-vanje visoke funkcije upotrebi formu enskog roda, voli da forma njemu samom lepo zvui.Kada je trea (sada aktuelna) rektorka dola na tu poziciju, upotreba forme u enskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopte u javnoj komunikaciji. Primer 2: Posebna vrsta skraenica odnosi se na prvo slovo, inicijal linog imena, uz puno prezime, ako se radi o autoru ili autorki teksta, ili o citiran-

0

ju unutar nekog spiska konsultovane (naune) literature. Taj postupak se naroito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba, koje su, na primer, dobile neku nagradu ili pobedile na nekom sportskom takmienju. Potpuna vidljivost bi bila pisanje linog imena i prezimena svih osoba u spisku. Na primer, u novinskom izvetaju sa jednog takmi-enja umetnika, navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. Su-ji, M Popovi, A. Jovi iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama mukog ili enskog pola. Vano je pokazati koliko ima ena koje su dobijale nagra-de za doprinos u drutvu, pa je preporuka da se puno ime navodi, bilo da se radi o novinskom ili naunom tekstu, a naroito u bibliografijama radova, jer se tako lako moe saznati i o doprinosu ena u nekoj naunoj disciplini.

Suprunici jesu brani par, ali se na njih moe gledati sa stanovita mua ili ene, ili se oboje mogu imati u jednakom fokusu.Primeri:

Doao je Pera Petrovi sa enom.Dola je Mira Markovi sa muem.Doli su Bil i Hilari KlintonDoli su Bil Klinton i Hilari Klinton.

U javnim glasilima seksistike su one fraze kojima se saoptava da je re o paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para ili da je re o pripadanju mukarcu (Doao je Milan Jovanovi sa suprugom). Najee se radi o va-noj politikoj linosti u ijoj pratnji je i njegova supruga. U takvim sluaje-vima je bolje odabrati onaj jeziki izraz kojim se identifikuje identitet svake jedinke u paru ili iz teksta izostaviti informaciju o supruzi. Ne preporuuje se u javnoj i slubenoj upotrebi identifikovanje supruge (ili erke) prema pripadanju mukoj osobi.

Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova, u prevod na srpski jezik (irilinim ili latininim pismom) unosi politiki nekorektan govor, mada

Uputstvo 8Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saoptavate o (branom) paru.

Uputstvo 9Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevoenju s nekog stranog jezika na srpski jezik.

se u izvornom jeziku koristi korektan. Na primer, iz nemakog jezika u kome je enska forma standardna za titule i zanimanja, a u titlovanom prevodu (u televizijskim programima) na srpski jezik neretko u formi mukog roda.

Primetna je vea rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dne-vnim novinama, a manja u naunom tekstu, zatim u zakonodavnoj praksi, ili u raznim formularima, upitnicima i u drugim slinim materijalima za javnu upotrebu u administraciji.Primer 1: Molimo graane i graanke da popune sledee upitnike...Na prvom mestu upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se ob-raamo.Primer 2: Molimo sve vaspitaice i vaspitae da se odazovu pozivu.Prema istraivanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj koli postoje razliiti oblici rodno neosetljivog jezika. Budui da je i to jedan od vidova slubene upotrebe srpskog jezika, sva ovde pomenuta uputstva vae i za taj tip teksta. Poto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku, vano je i kako su vizu-elno postavljene forme za obraanje. Predlog je da budu simetrino napi-sane (u istoj ravni):Primer 1: graani i graanke, studenti i studentkinje, ime se signalizira istovrednost obe populacije, a ne po principu subordi-nacije:Primer 2: graani graankeAko u inventaru postoji vie mogunosti, u okviru ovog predloga moe se varirati. Na primer, u obraanju skupu slualaca, biraa, i sl.Birai i biraice, graani i graanke, studenti i studentkinje, uenici i ueni-ce... Na primer, na roditeljskom sastanku, razredni stareina se moe obratiti sa: majke i oevi (odnosno oevi i majke), ali i roditelji. Isto vai i za druge institucije, na primer u crkvi prilikom propovedi: Primer 3: Brao i sestre!

Sestre i brao! naroito u prilikama kada je vie prisutnih ena od mukaraca u hramu.

Uputstvo 10Predloena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici, ankete, formulari, konkursi i oglasi...).

I u mnogim drugim tipovima tekstova predloeno uputstvo se moe pri-meniti. Na primer, u najavi ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih emisija: rediteljka, scenografkinja, koregorafkinja, stilistkinja, tonska snima-teljka... za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije, treba koristiti te forme: kasting vodila, i sl.U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta otvoriti mogunost za osobe oba pola. Ne preporuuju se oglasi za radna mesta samo mukih ili samo enskih osoba.Primeri 1: Potrebna jedna kafe-kuvarica.

Potrebna prodavaica. Raspisuje se konkurs za direktora ...

Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive konkurse i oglase daju danas samo strane firme ili ambasade, u ijim je zemljama ova vrsta tekstova ve normirana i u kojima funkcioniu pravila politiki korektnog jezika i govora.Lista tekstova u kojima se moe iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik nije finitna. Isto tako, postoji itav niz sugestija ta sve treba izbegavati u delovima novinskih tekstova (naslov, nadnaslov, podnaslov, fotografija i tekst ispod fotografije, interfile tekst i sl.). Kad je re o naslovima tekstova kojima se privlai panja italaca da tekstove proitaju, izbegavati upotre-bu forme enskog roda za zanimanja i titulu kada se eli eni narugati ili je uniziti. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u ita-vom regionu biveg srpskohrvatskog govornog podruja) praksa je da se u naslovima tekstova enska forma pojavi onda kada im se neto u poslu zamera (Svenke Savi, 2004).

Jezik, rod, brakPoznata je injenica da jezik moe posluiti kao sredstvo izraavanja za-visne pozicije ene u odnosu na mukarca5, i obratno, to treba izbegavati u javnoj i slubenoj upotrebi, naroito u naslovima pisanih medija:Primer1: Suprug narodne poslanice pretio novinaruPoznati fudbaler oenie Berluskonijevu erkuDrugi primer povezanosti jezika i braka je promena prezimena ene prilikom udaje (mada je zakonom o porodici predviena mogunost da ena zadri svoje prezime, kao i da mukarac uzme enino prezime, to se u praksi ponekad dogaa). O vezi jezika i braka najee se pominje da

udata ena dobija prezime mua i tako postaje nevidljivo njeno devoja-ko poreklo Negde se jo uvek navode primeri da odreenim nastavkom moemo markirati da li je ena udata ili ne, ako prezimenu dodamo nasta-vak: Petrovi- ka ona koja je udata za mua Petrovia, odnosno Petro-vi-eva ona iji se otac preziva Petrovi. Polazna hipoteza je bila u jed-nom istraivanju da ova distinkcija nije prisutna u svesti mlaih izvornih predstavnika srpskog jezika. Ispitavila sam u 2008. godini ovu pojavu kod srednjokolaca u gradu i dobila podatak da srednjokolici uopte ne znaju za ovaj vid razlikovanja statusa enske osobe. Znai da se ova osobina u srpskom jeziku polako gubi iz upotrebe kod mlaih generacija i da je ve danas treba smatrati arhainom i na njoj ne treba insistirati u javnoj i slu-benoj upotrebi. Podaci, meutim, pokazuju da se u medijima ovakvi oblici (ne)dosledno koriste. Primer u naslov teksta u sportskoj rubrici je:Primer 1: Terzieve devojke ponos nacije. (Politika, 31. 12. 2007, 44).Re je o izuzetnom uspehu odbojkaica na evropskim takmienjima, to je svakako zasluga koarkaica i trenera. Urednik u naslovu pobednice odreuje prema pripadnitvu treneru (pod vostvom Zorana Terzia, kae se u tekstu.) Koji bi drugi naslov mogao biti? Primer 2: Nae odbojkaice ponos nacijePrvu ensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmaila muke. to je deo iz reenice u tekstu. Obe ove mogunosti vie bi odgovarale sadraju informacije od one koja je odabrana za naslov.Poenta je naeg zalaganja iznalaenje inventara mogunosti jezikih obli-ka i fraza za iskazivanje odreenih sadraja, koliko je takav pristup delatan pri oformljavanju teksta u celini moemo videti na sledeim primerima.

Primer 3: ene tue ilerku.Taerova i Bu o istoku Evrope.

U naslovu teksta je u identifikaciji predsednice jedne vlade i obeleje ene (odnosno branog stanja), a za predsednika jedne vlade takvo obeleje nije potrebno. Budui da je sve vie ena u politici u svetu, onda je u medi-jima forma sa nastavkom na prezimenu postala dominanta (Olbrajtova, Renova), kao kraa i ekonominija. Predlog je da se enska osoba imenuje imenom i prezimenom, uz izostavljanje nastavka uz prezime ene za pri-padanje mukoj osobi, pa bi navedeni primer bio:Margaret Taer i Dord Bu o istoku Evrope. Svakako da je sa stanovita ekonomisanja novinskim prostorom bolje

upotrebiti jednu re (Taerova) nego dve (Margaret Taer), ali ekonomija novinskog prostora nije jedini kriterija kada govorimo o rodno osetljivom jeziku.U medijima se esto pojavljuje i mogunost, kojom se ukazuje na poznatu osobu enskog roda, prezime je tada u obliku mukog roda:del Ponte je objavila knjigu ...Jankovi i Dementijeva prve polufinalistkinje.itaoci znaju da je u pitanju Jelena Jankovi. Naslov moe glasiti:Jelena Jankovi i Elena Dementijeva prve finalistkinje.Meutim, ako je osoba o kojoj se pie manje poznata u naoj sredini, ili se tek uvodi u javnu sferu preko (pisanih) medija, onda zanimanje ili titula u enskom rodu pomae da se osoba odredi po polu. (Bilo bi dobro da se uz tekst objavi i fotografija osobe o kojoj je re).Napomena: U jezicima u kojima je standardnojezika forma da se pre-zimena ena obeleavaju nastavkom (u ruskom i slovakom jeziku), isto pravilo se prenosi i u srpski jezik. Uputstvo: U primerima kada su u istoj reenici u pitanju osobe razliitog pola pisati lino ime i prezime da se vidi pol osobe, ili profesiju i titulu, ako je lino ime iz repertoara nama manje poznatih jezika. Na primer, u listu Danas je naslov teksta pisan u povodu obeleavanja jed-nog jubileja i u povodu dodela priznanja Jasni ekari i Marku Panteliu. Naslov teksta je bio:Primer 4: Laureati ekari i Pantovi.U ovakvom naslovu nevidljiva ostaje enska osoba za jedno od najveih priznanja te sportske organizacije. Dakle, jedno naizgled rodno neutralno reenje (izostavljanje nastavka za enski rod ustvari umanjuje vidljivost ene u formi koja je odabrana, te time doprinosi veoj vidljivosti mukar-ca. Zato bi predlog bio da se napie: Laureati Jasna ekari i Marko Pante-li, ili da naslov bude sasvim neto drugo.

Izbegavati gospoica u oslovljavanju ili identifikovanju u javnoj i slubenoj komunikaciji jer znai neudata ena pitanje branog statusa je privatna stvar svake osobe. Do 1990. godine najee etikete za oslovljavanje u jav-

Uputstvo 11 Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje enske osobe prema branom satutsu.

noj sferi bile su drug i drugarica. Drutvene promene devedesetih godi-na uslovile su da ove etikete gotovo nestanu iz upotrebe, a u masovnu upotrebu su ule etikete: gospodin, gospoa, gospoica. Oblik gospoica u srpskom jeziku nema odgovarajueg oblika za (neoenjenog) mukarca (*gospodini). Budui da je brano stanje privatna stvar svake osobe, ona ne moe biti deo javne upotrebe jezika. Naroito je to neprimereno kad je re o javnoj osobi koja je ve afirmisana u drutvu, a nije udata i nije u ivotnom dobu koje se obino podrazumeva za oslovljavanje neudatih (mladih) osoba. Dileme nema pri odbiru rei kojima se identifikuje da je osoba u braku. Pored ustaljenog suprug i supruga (to podrazumeva da su brani drugovi venani graanski ili crkveno), u starijim tekstovima se u istom znaenju pojavljuje i drug i drugarica6 (u smislu brani drug odnosno drugarica), najee u tekstovima iz narodnooslobodilake borbe koji se prenose ili u feljtonima ili na neki drugi nain. U savremenim tekstovima, kao i u govornom jeziku, sintagma brani drug je i dalje u aktivnoj upotrebi. Ono to srpski jezik nema jeste imenovanje suprunika koji nisu venani (u terminologiji iz socijalistikog perioda registrovani), a ostvaruju bra-nu zajednicu, to je jedna od mogunosti u vaeem Zakonu o porodici. Tamo se koristi termin vanbrana zajednica, to upuuje na status za-jednice koja nije registrovana kod matiara. Izraz vanbrana zajednica nije odgovarajui, jer se sutinski ostvaruje brana zajednica. Danas u srp-skom jeziku nema izraza koji bi bio adekvatan, a koji nije diskriminatoran u odnosu na osobe koje ive u takvoj zajednici, ali ima nekoliko razliitih ponuda. Za osobe koje ive u branoj zajednici, a koja nije formalno oza-konjena, registrovana u medijima je u upotrebi itav niz naziva na osnovu kojih moemo videti ne samo ta drutvo misli o ovoj pojavi, nego i kako drutvo vrednuje muku i ensku osobu u toj zajednici. Na primer, koriste se termini partner i partnerka (koji je inae upotrebljavaju u nekim sporto-vima (ah, tenis), ili plesovima i (igrama), kao i termini prijatelj/prijateljica, drubenica, nevenana ena/mu, vanbrana ena, vanbrani mu. Primeri ove vrste pokazuju da jezik ne prati drutvene promene (prema statisti-kim podacima jedna treina mladih ivi u ovakvim zajednicama u Srbiji), pa je potrebno ponuditi inventar, a svako moe sebi pronai adekvatan izbor. Na jeziku upotrebi se moe uticati predlozima koji vie odgovaraju tekuoj drutveno praksi. U tom pogledu u zakonodavnoj terminologiji trebalo bi pronai adekvatne izraze koji e onda prei iz zakonodavne i u svakodnevnu jeziku praksu. Mogli bi se preporuiti termini partner i partnerka (i partnerska zajednica), dok se ne pronau bolji.

Dejan je lekar, a Mara je domaica.Ona je uspena poslovna ena, majka troje dece. Retko se isti sud moe nai i za oeve. Predlog: ako se ovakav sud eli dati o osobi o kojoj se govori onda to initi podjednako za oba pola:On je uspean poslovan ovek, otac troje dece.

Naveli smo samo 12 predloenih uputstava da pokaemo na koji nain normiranje upotrebe moe izgledati u srpskom jeziku. Ostaje mnogo po-sla da se uradi za svaki tip diskursa ili teksta u javnoj i slubenoj upotrebi.

Uputstvo 12Izbegavati primere (naroito u udbenikoj literaturi) u kojima su mukarac i ena u stereotipnim ulogama. (Veoma esto se pribegava stereotipnim ulogama ene i mukarca. Na primer,

ZakljuakJezik zaostaje za promenama u drutvu. Da bi stvarnost i jezik bili u har-

moniji potrebno je svesno upotrebljavati jezik i doprinositi promenama. Pred-loili smo normiranje upotrebe jezika u obliku 12 uputstava potkrepljena mno-gobrojnim primerima iz odabranog korpusa empirijskih podataka, a za nepo-srednu praksu u institucijama sistema i u nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost7.

Rodno osetljiv jezik je potrebno uvesti u ukupnu jeziku produkciju: izra-du renika i gramatika, zatim udbeniku praksu i uopte u diskurs u obrazov-nim institucijama, podjednako koliko i u zakonodavnu i novinarsku praksu.

Predlog je da se, ne samo u tekstovima u medijima, nego i u tekstove za-kona i drugih propisa, kao i u javnoj administraciji i obrazovanju uvede termi-nologija koja je u skladu sa principima ravnopravnosti polova, sa upotrebom naziva zanimanja i titula u enskom rodu za osobe enskog pola.

1. Slediti osnovno pravilo za graenje reenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju se slagati u rodu, broju i licu.

2. Upotrebljavati dosledno formu enskog roda za zanimanja i titule ena svu-da gde je to mogue.

3. Odabrati iz postojeeg inventara onu jeziku formu koja najbolje odgovara vaoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati vie sufiksa.

4. Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vreaju neke grupe graana i graanki.

5. Koristiti paralelne forme u ako se preporuka odnosi i na mukarce i na ene. 6. Koristi kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja

teksta. 7. Pisati titule i zanimanja ena u punom obliku, a izbegavati pisanje skraeni-

ca. 8. Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saoptavate o

(branom) paru.9. Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevoenju s nekog stranog

jezika na srpski jezik.10. Predloena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici, ankete,

formulari, konkursi, oglasi...).11. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje enske oso-

be prema branom statusu.12. Izbegavati primere (naroito u udbenikoj literaturi) u kojima su muka-

rac i ena u stereotipnim ulogama (na primer, za suprotne reenice u gra-matici: Dejan je lekar, a Mara je domaica).

Napomene1 U Reniku srpskog jezika Matice srpke (2007, 368), pod odrednicom ena stoji: 1.

ljudsko bie koje ima sposobnost raanja, polno suprotno mukarcu. 2. osoba koja je udata, supruga. 3.a. odrasla osoba enskog pola. b. enska osoba koja radi u kui, slu-avka. 4. fig. pej. slabi, kukavica (o mukarcu), laka ena, ena labava morala u odnosu prema mukarcu.

2 Na primer, u vreme kada je u toku izglasavanje Zakona protiv diskriminacije u srpskom parlamentu na naslovnoj stranici Kurira (mart 2009) je velik naslov Podrali pedere.

3 U Velikom reniku stranih rei i izrazra (Ivana Klajna i Milana ipke, 2006, str.1003) stoji da je profesija glavno zanimanje sa odgovarajuom strunom spremom kojim neko zarauje za ivot, dok je titula formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga (ser u Velikoj Britaniji), poloaja (ekselencija za ambasadora) ili staleke pripadnosti (grof, baron i sl). To je formali dodatak imenu osobe na osnovu steenog zvanja (mr ili dr za magistre ili doktore nauka, in. za inenjere i sl.). Moe biti i prvo mesto sportiste ili sportskog kluba u takmienju (str. 1241-1242).

4 U Velikom reniku stranih rei (Ivan Klajn i Milan ipka, 2006, str. 774), za titulu mi-nistarka stoji: 1. ena na poloaju ministra. 2. ministrova supruga. gospoa (ministarka) (prema istoimenoj komediji B. Nuia) supruga ministra koja izaziva podsmeh skoroje-vikim i razmetljivim ponaanjem.

5 Vesna Cidilko (2004) analizira primere u novijoj hrvatskoj i srpskoj knjievnosti i kons-tatuje ponavljanje osnovnog patrijarhanog koncepta kada je re o drutveno-politikoj ulozi ene u romanima poznatih hrvatskih i srpskih pisaca: ona je najpre i pre svega majka i supruga, onda ostalo: dilerka, bankarka, proroica... Njeni podaci potvruju da su stoeri postojeeg stanja u kojem se ena nalazi u srpskom i hrvatskom drutvu dobro potkrepljeni glavnim tokovima u nacionalnoj literaturi. Ta literatura zakrepljuje posto-jei poloaj ene u drutvu. Alternativna literatura nije dovoljno snana da bude jedna od komponeti promena.

6 Drugarica u znaenju supruga imamo primer u Dnevniku Vladimira Dedijera (preneto u listu Zora, br. 39, Beograd, 1949): izvetaj koji je drug Mihajo poslao Glavnom ta-bu: herojski su se drali od drugova koje poznajete uro Strugar, Vukica Mitrovi Sunja, Janko Lisjak i njegova drugarica omladinka Desanka Trajko Stamenkovic i Ficina druga-rica.... (italik S.S.). Supruga ovde nema svoje ime nego je odreena prema mukarcu ija je supruga (drugarica).

7 Nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su dravne institucije na razliitim ni-voima i sa specifinim oblaenjima formirane u cilju uspostavljanja, promocije i zatite principa rodne ravnopravnosti. To mogu da budu parlamentarni odbori, saveti, slube u okviru ministarstava, zatitnici prava ena, lokalni saveti, zakon o ravnopravnosti polova, strategije i nacionalni planovi.

U Republici Srbiji postoji:- Sekretarijat za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike- Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije- Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine Republike Srbije- Institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova AP Vojvodine (Pokrajinski sekretari-

jat za rad, zapoljavanje i rodnu ravnopravnost)- Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova

Dodatak 1

KORPUS EMPIRIJSKIH PODATAKA KORIEN U RADOVIMA U KNJIZI

ReniciNikoli, Miroslav (2000), Obratni renik srpskoga jezika, Matica srpska,

Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU, Beograd Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika, 1959 2006, knj. 1 17,

SANU, Institut za srpski jezik, Beograd Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, u est tomova, 1967 1976, Mati-

ca srpska, Novi Sad

Dnevne novineDanas 2004; 01.- 03. 2005; 01. 03. 2005. Dnevnik 12.2.2004, 18.2.2004, 23.2.2004; 24.2 9.3.2004; 5.11.2004

4.12.2004; 01-02 2005; 01-02. 2005.Graanski list 2021.11.2004; 26.11.2004; 30.11.2004; 5.11.2004;

4.12.2004; 01-02. 2005. Politika 6.2.2003, 21.3.2003, 23.3.2003, 2004, 01-02. 2005; 01-03. 2005. Pojedinani novinski lanci iz dnevnih novina u 1988. (Bazar, Politika

ekspres, Veernji list, Danas i NIN ( 5.2.2004. i 11.3.2004 ) i Vreme (15.3.1997 i 21.3.1998).

asopisiGenero (2005-2008); enske studije (1993-2000), Glorija br. 89, 90, 91

2006; ene na delu Informator, jul avgust 2004.

Razgovorni jezikSveske empirijske grae sa projekta Psiholingvistika istraivanja: 1980-

2000.Razgovor vaspitaa i dece, 34 str ( sv.3); Razgovor uitelj dete u prvom

razredu osnovne kole, 132 str.(sv-4); Razgovor doktor pacijent, 30 str. (sv. 6); Razgovori u sudu, 92 str. (sv. 8); Diskurs u predkolskoj ustanovi, 52 str. (sv. 17); Vicevi koje priaju odrasli, 173 str. (sv. 22); Intervjui, 237 str. (sv.12b)

Upitnika graaGraa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima u banci, a odgovore:

0

bankarski slubenici /ukupno 31/ 1984; novinari /15/ (2005); studen-ti /32/ (2005)

Graa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanja u sudu, a odgovore:profesori /21/ 1986); studenti /23+17/ 1986); novinari /14/ (2005); studenti /32/ (2005); zaposleni u sudu u Beoinu /20/ ( 2005); stu-denti /30/ (2005)

Graa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima i zvanjima na uni-verzitetu:novinari /14/ (2005); studenti /32/ (2005).

Dodatak 2

POJMOVNIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuivanje ili ograniavanje koje se ini na osnovu pola, a kao efekat ili svrhu moe imati da ene sprei ili im ne prizna pravo da uivaju ili ostvaruju svoja ljudska prava (OUN, Konvencija o eliminaciji svih oblika nasilja nad enama).

Jednake mogunosti svako ljudsko bie bez obzira na svoje line karakteris-tike ima jednaka prava i mogunosti da ostvari i razvija svoje sposobnosti uz uvaavanje razlika.

Mizoginija govor i jezik mrnje (verbalni i neverbalni) uperen protiv ena.Predrasude uglavnom negativni stavovi, esto praeni negativnim oseanji-

ma, koje pripadnici jedne grupe imaju u odnosu na neku drugu grupu.Pol podrazumeva bioloke, unapred zadate razlike izmeu ena i mukara-

ca.Rod podrazumeva razlike u drutvenim ulogama ena i mukaraca koje se

ue usvajanjem kulturnih obrazaca drutva i podlone su promenama.Rodna ravnopravnost jednaka zastupljenost, mo i uee oba pola u svim

sferama javnog i privatnog ivota.Rodna analiza metod analize koji se koristi u cilju utvrivanja razlika u po-

loaju ena i mukaraca u odreenim drutvenim okolnostima. Analiza treba da prui odgovore na tri pitanja: ko radi koje poslove, ko ima pristup sredstvima, dobiti i mogunostima i ko kontrolie sredstva, dobiti i mo-gunosti.

Rodno osetljiva statistika statistiki podaci razdvojeni po polu koji pruaju kvantitativne informacije o poloaju ena i mukaraca.

Rodno osetljiv jezik ponaanje u pisanoj i govornoj jezikoj praksi tako da se pomou jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u drutvu.

Stereotipi pojednostavljene slike o pojedinim grupama koje ne potiu iz li-nog iskustva ve se nekritiki usvajaju.

Ukljuivanje rodnog aspekta (gender mainstreaming) proces sistematskog ukljuivanja perspektive rodnosti i razliitih potreba i prioriteta ena i mukaraca u kreiranje i realizaciju razvojnih politika, strategija i inter-vencija.

enska ljudska prava sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dosto-janstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sveu i treba jedna prema drugima da postupaju u duhu bratstva (OUN, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima).

2. deo

Gordana tasni i Veronika Mitro

REGISTAR IMENOVANJA ENA

U gramatikama, renicima i pravopisu srpskog jezika na koje se obino pozivamo kad govorimo o standardnojezikom imenovanju ena, ne normiraju se upotrebe imenica enskog roda za zanimanja i titule ena, nego se registruju. To je dobar povod da ih ovde skupimo na jednom mestu u Registar imenovanja ena (u daljem tekstu Registar) i pokaemo razliite procese koji su u toku i pri-sustvo vie formi za isto imenovanje: preofesorka, profesorica, psiholokinja, psihologinja, psihologica...

Registar sadri primere imenovanja ena u enskom rodu zabeleene iz razliitih tipova izvora: renika graa, struna i feministika literatura, tam-pani i elektronski mediji, govorni jezik, upitnika graa (vidi popis izvora). Re-gistar ukljuuje imenice kojima se oznaavaju ene prema profesiji, zanimanju ili aktivnosti (menaderka, arhitektkinja, hostesa) prema zvanju, zanimanju, titu-li supruga ili oca (aginica); prema tituli, drutvenom poloaju, poasti koju ena nosi (dekanka, rektorka, guvernerka); prema ideji koju slede (feministkinja), prema pripadnosti grupi ili pokretu (antifaistkinja, omladinka, uenica); prema nainu ivota, hobiju, bolesti ili psihofizikom svojstvu (dijabetiarka, alkoho-liarka), a izostaju one imenice kojima se imenuje ena prema rasnoj, etnikoj, nacionalnoj ili srodnikojim pripadnosti.

Cilj je ovako klasifikovanih podataka iz korpusa da popiemo imenice iz navedenih znaenjskih skupina, i pokaemo kakvu problematiku treba reavati kad je u pitanju normiranje upotrebe formi enskog roda za imenovanje ena u tekstu, posebno profesij ai titula.

Ukupno je u Registru 2386 imenica enskog roda: 864 osnovnih odredni-ca od kojih su 368 pojedinane, a 496 ukljuuju oblike varijante, najmanje dve, a najvie 22 (kuvarica, vraara).

Odrednice su u registru predstavljene po principu skupova, grafiki uok-virenih u pravougaonik sa podacima predstavljenim u redovima i kolonama.

Primer 1 primer skupa elektriarkaelektriarka 1 L -

Primer 2 primer skupa dadiljaI II III IV V VIdadilja 1 R +

bajla arh. R +bebisiterka R M -bona arh. R +dalja dem. R -didalja dem. R -guvernanta arh. R K +guvernantica arh. R +guvernantka arh. R +zabavilja arh. R +zabavljarka pas. R -

M = mediji; K = spontana komunikacja; F = feministika literatura; U = upitnika graa.

I Nosilac skupa je osnovna odrednica (re, polusloenica, sintagma) i data je u prvom redu prve kolone skupa (u primeru 1 elektriarka, u primeru 2 dadilja).

II Oblike varijante snovne odrednice su rei, polusloenice, sintagme sa istim, slinim ili specifinim znaenjem (u primeru 2 bajla, bebisiterka, bona, dalja, didalja, guvernanta, guvernantica, guvernantka, zabavilja, za-bavljarka), daju se u drugoj koloni.Za svaku osnovnu odrednicu i obliku varijantu navodi se kategorija zna-enja, izvor, potvrenost ili odsustvo u Reniku srpskohrvatskog knjiev-nog jezika Matice srpske i Matice hrvatske (u daljem tekstu Renik ili R).

III Kvalifikatori za odrednice i oblike varijante su u treem redu sledeim skraenicama i simbolima:

arh. (arhaizam) = zastareli oblici (davadinica, fikalk); istor. (istoricizam) = titule i zanimanja koja pripadaju prolim istorijskim

razdobljima (aginica, banica, kmetica);dijal. (dijalektizam) = supstandardni oblik koji se po fonetsko-morfo-

lokim karakteristikama razlikuje od standardnog oblika (kapitanica prema kapetanica, ovicirka prema oficirka);

ijek. (ijekavski) ijekavski varijantni oblici (biljenikovica, cvjearica, mje-raica);

pas. (pasivna leksika) = neodomaeni tvorbeni dubleti standardnog obli-

ka, sa statusom neologizma ili hapaksa (slikarica prema slikarka, gluma-rica prema glumica, igralica prema igraica);

fig. (figurativno) = preneseno znaenje kojim se imenuje ena sa specifi-nim svojstvima: ajduica nije ena (h)ajduk, ve odvana, hrabra, ne-ustraiva ena kao hajduk; boginja je ena sa izuzetnim psihofizikim osobinama (lepa kao boginja);

dem. (deminutiv) = re od milja (doja za dojilja, grofiica za grofica);pej. (pejorativ) = pogrdne rei kojima se obino iznosi i lini stav govorni-

ka (etnikua, fabrikua, pevaljka);egz. (egzotizam) = zanimanja tipina za strane kulture (geja, bajadera); = dubletni oblici zanimanja ili titule (asistentica prema asistentkinja, ke-

miarka prema hemiarka); = rei koje pripadaju profesionalnom argonu (sanitarka, instrumentar-

ka)

IV Kategorija znaenja obeleena je brojevima od 1 do 5: broj dajemo u etvrtoj koloni samo uz osnovnu odrednicu i vai za itav skup. U sluaju kada ima vie znaenja, za svako pojedinano znaenje formirale smo po-seban skup (oblik baronica je u dva skupa: 1. ena sa baronskom titulom; 2. baronova ena).

1 = zanimanje i delatnost ene (lingvistkinja, glumica); pozicija u hijerar-hiji preduzea, ustanove (rektorka, guvernerka, naelnica); sport kojim se ena bavi (teniserka, koarkaica) ili umetnost (slikarka, grafiarka), magijska radnja koju obavlja (vraara);

2 = ena prema zvanju, zanimanju, tituli supruga/oca (aginica, baronesa);3 = titule, zvanja i funkcije ena (ambasadorka docentkinja, sekretarka, po-

slanica);4 = sledbenica nekog pokreta ili uenja (feministkinja, mirovnjakinja),

uesnica i pripadnica grupe, pokreta (omladinka, uenica, antifaistki-nja);

5 = nain ivota (prosjakinja), hobi i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi sa nekom profesijom (golubarka), bolest, psihofiziko svojstvo i sklonost (dijabetiarka, alkoholiarka) i imovinski status (bogataica, vlasnica).

V Izvori su oznaeni u petoj koloni slovima: R = renika graa; L = struna literatura

VI Potvrenost (+), odnosno odsustvo (-) u Reniku srpskohrvatskog knji-evnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske belei se u estoj koloni.

Podaci dati u ovom Registru mogu se analizirati na razliite naine. Ova-ko sakupljen materijal na jednom mestu omoguava uvid u slojeve jezike i

leksike raznovrsnosti, to znai da je u ovom trenutku teko dokazati kakva je frekvencija upotrebe sakupljenih imenica u Registru, naroito titula i zani-manja ena danas, naroito kad se za neke tvrdi da nisu frekventne. Frekven-cija zavisi od anra kojem tekst pripada. U Reniku su zabeleeni primeri iz prethodna dva veka, a materijal koji je aktuelan u XXI veku izostaje. Primera iz svakodnevnog govora i javne komunikacije u elektronskim medijima sasvim je danas malo u raznim korpusima, a to je materijal u kojem se najee nalaze podaci o kojima u ovoj knjizi govorimo. Tako i ovaj Registar, kao i mnogi drugi materijali upuuje na potrebu za irom diskusijom o odnosu korpusa i sudova o stanju u savremenom (standardnom) srpskom jeziku kod nas. Ovaj Registar otvara i to pitanje.

I II III IV V VI

39

Osnovna odrednica Oblika varijantaKvalifika-tori za varijante

Kategor. znaenja Izvori

Potvrda odsutnisti RMS

I II III IV V VIadvokatkinja 1 R M L -

advokatica R L +advokatinja pas. L -advokatovica arh. R +davadinica arh. R -fikalka arh. R +odvetnica pas. R +odvitnica dijal. R -odvjetnica ijek. R L +opunomoenica M -ovlatenica pas. R +punomonica R +zastupnica R L K +zastupiteljica arh. R -

advokatovica arh. 2 R +

adika arh. 2 R -adinica arh. R -

agentkinja 1 R +agentica M -meugovornica pas. R -posrednica R +

aginica istor. 2 R L +

agitatorka 5 R -

agronomka 1 L -

ajduica fig. 5 R +

I II III IV V VI

40

ajnlegerica arh. 1 R +ajnlegerka arh. R +

akademkinja 3 R M -akademikerka pas. R -

akcionarka 5 R -

akrobatkinja 1 R L -trapezistkinja R +ekvilibristkinja R +

aktivistkinja 4 R M K F +

akupunkturistkinja pas. 1 U -akupunkturistica pas. U -

akuerka 1 R L +babica R L +primalja arh. R +

akviziterka 1 R -

alajbegovica istor. 2 R +

alaskinja 1 R -alaska pas. R -ribarka M +ribarica pas. R -ribolovica pas. L -

alkoholiarka 5 R +alkoholikinja pas. R -

altistkinja 1 R L -altistica R -

I II III IV V VI

41

altistka pas. R -

amalka arh. 2 R -

amazonka fig. 5 R +

ambasadorka 3 R L M F +

amerikanistkinja pas. 1 R -

analitiarka 1 U -

anestetiarka 1 R -

anglistkinja 1 R -

anketarka 1 R -

antifaistkinja 4 R +

antikvarka 1 M K -staretinarka arh. R +starearka arh. R +

apostolka pas. 4 R -apostolica pas. R -

apsandika arh. 2 R -

apsolventkinja 4 R L -apsolventica R L -

arambaica fig. 5 R -

arhimandrica pas. 3 R -

I II III IV V VI

42

arhitektkinja 1 K -arhitektica K -projektantkinja R M U +projektantica R U +

arhivarka 1 R U -arhivistkinja R U -arhivarica pas. R -

aristokratkinja 4 R +aristokratica R +aristokratka pas. R -

asistentkinja 3 R L M +asistentica R L -

astrolokinja 1 L +

astronautkinja 1 R +kosmonautkinja R L F +

astronomka 1 R L +zvezdarka pas. R -zvezdiarka pas. R -

ataeica pas. 3 L -

atentatorka 5 R L +

atletiarka 1 R L M +atletkinja pas. R L -

auditorovica istor. 2 R -

automobilistkinja 1 R L M -

I II III IV V VI

43

autorka 1 R L M +utorica R +

avanturistkinja 5 R +

avgustinka 4 R +

avijatiarka 1 R L +letaica pas. R -pilotica pas. L -pilotkinja pas. L -zrakoplovka pas. R -

bacaica 1 R M -bacaica diska R M -bacaica koplja R M -kopljaica R -

bavarica arh. 2 R +bavarka arh. R +kaarica arh. R -kaarka arh. R -

bahantkinja istor. 4 R +bahantica R +

bakalinka arh. 2 R +bakaldika arh. R +bakalka arh. R +

balerina 1 R L M K +baletkinja pas. R -baletska zvezda L M -primabalerina L +

bandistka arh. 2 R -

I II III IV V VI

44

banica istor. 3 R L +

bankarka 1 R -bankerka pas. R -

banovica istor. 2 R +

barjaktarovica istor. 2 R +

baronesa istor. 2 R +baronica R +barunica R +

baronica istor. 3 R +barunica R +

baronovica istor. 2 R +baronica R +barunica R +

batovanka 1 R +baarka arh. R -baovanka arh. R -baovandika arh. R -batovandinica arh. R -vrtarica pas. R +vrtarka pas. R L +vrtlarica R +vrtlarka R L +

begovica istor. 2 R L +beginica R +

belenikovica arh. 2 R +biljenikovica ijek. R +

I II III IV V VI

45

benediktinka 4 R +

beraica 1 R +jagodobera pas. R -ukoberka pas. R -

berberka 1 R +brijaica pas. R -

brijaevica arh. 2 R +

bibliotekarka 1 R L +bibliotekarica R +knjiniarka R +

biciklistkinja 1 R M U +biciklistica U -koturaica pas. R +

bilderka 1 R -bodibilderica U -bodibilderka U -

bioenergetiarka 1 R -

biolokinja 1 L -biologiarka L -biologica L -biologinja pas. L -

biseksualka 5 F -

biskupica 3 F +

biznismenka 5 R -

I II III IV V VI

46

blagajnikovica arh. 2 R +

blagajnica 1 R L M U +brojaica pas. L +brojaica pas. R -inkasantkinja arh. R +kaznaejka arh. R +naplatiteljka arh. R -

bogataica 5 R M +bogataka pas. R -burujka fig. R M +burujkinja pas. R +dukatarka arh. R -milijarderka R M -milijunarka R +milijunaica R +milionarka R +milionerka R +multimilijarderka R -

boginja fig. 5 R M +

bogumilka istor. 4 R -

bojadika arh. 2 R -

borkinja pas. 5 M -

botaniarka 1 R L -

braniteljka 1 R +braniteljica R M +obraniteljica arh. R +

I II III IV V VI

47

bravarica arh. 2 R +

brdarica arh. 2 R -

brigadistkinja 4 R +

brigadirica arh. 2 R +

brodarica 1 R +brodarka pas. R +brodarkinja pas. R +brodarua pas. R -laarka R -

brucokinja 4 M +

bubnjarka 1 R U F +bubnjarica R U +

buljubainica istor. 2 R +buljubaka pas. R -

bunardika arh. 2 R -

burgijaica fig. 5 R -

carica istor. 3 R L M +carevica pas. R +cariica pas. R -cesarica arh. R L +esarica dijal. R +esarka dijal. R +

carinikovica arh. 2 R, L +umrugdika arh. R +umrugdijka arh. R -

I II III IV V VI

48

caristkinja 4 R +

cehmajstorovica istor. 2 R +

ceribainica istor. 2 R -

ciglarka arh. 2 R +

cirkusantkinja 1 R +cirkusantica R +

crtaica 1 R +

cvearka 1 R +cvearica R +cvjearica ijek. R +

cvjearka ijek. R +

evabdika arh. 2 R +

ilimarka 1 R +ilimua pas. R +

urevica arh. 2 R -

araparka pas. 1 R +

asna sestra 4 M K F -duhovnica R +redovnica R F +

asovniarka 1 R +urarica R +urarka R +

I II III IV V VI

49

asovniarka arh. 2 R +urarica R +urarka R +

elistkinja 1 R +elistica R +

embalistkinja 1 R -

ergarka 5 R +ergaica pas. R +

etnikua pej. 4 R -

ipkarka 1 R +ipkarica R +

istaica 1 R L K +brisaica pas. R +

ubretarka pas. R +gotvulja pas. R -higijeniarka R +nametalja arh. R -namjetalja ijek. R -spremaica R L K +smetlarica arh. R +spremalja pas. R +uspremaica pas. R +

izmarica arh. 2 R +izmarka arh. R +postolarica arh. R L +postolarka arh. R L +

lanica 4 M +

I II III IV V VI

50

orbadinica istor. 2 R +

dadilja 1 R +bajla arh. R +bebisiterka R M -bona arh. R +dalja dem. R -didalja dem. R -guvernanta arh. R K +guvernantica arh. R +guvernantka arh. R +zabavilja arh. R +zabavljarka pas. R -

dairdijka arh. 1 R -dahirdika arh. R -

daktilografkinja 1 R L K U +daktilografica pas. U -daktilografka pas. U -tipkaica R +

dama 3 R M +

defektolokinja 1 K -defektologinja pas. L -

dekadentkinja 4 M -

dekanica 3 L K -dekanka L M K F -

dekoraterka 1 L K +

delibainica istor. 2 R -

I II III IV V VI

51

despotovica istor. 2 R +despotica istor. R +

detektivka 1 R L +

dijabetiarka 5 F -

dilerka 1 L K -

dimniarka 1 K -dimnjaarka R -odaarka K -

diplomatkinja 1 R L +diplomantkinja pas. R -diplomatka pas. R -diplomatica R -diplomarka pas. R -

direktorka 1 R L M K U +direktorica R L M K U +direktrisa pas. R -principalovica pas. R +

dirigentkinja 1 K -

diskriminatorka 5 F -

diskutantkinja 5 U +diskutantica U -diskutantka pas. U -

disidentkinja 4 K F -

diva 5 R M +

I II III IV V VI

52

dizaica tegova 1 L -

dizajnerka 1 R M F -dizajnerica L -

dizdarevica istor. 3 R +dizdarka istor. R +dizdarovica istor. R +

dobavljaica 1 R +dobavnica pas. R -

dobitnica 5 F +

doboarevica arh. 2 R +doboarovica arh. R +

docentkinja 3 L K -docentica L -

dodola arh. 4 R +dodolarka arh. R -

dojilja 5 R +doja dem. R +dojilica pas. R +dojiljka pas. R -dojkinja arh. R +zadojka arh. R -zadojkinja arh. R -

doktorka 3 R L M +doktorica R L +

domaica 1 R L M K +domainka pas. R -

I II III IV V VI

53

domainica pas. R -domaa pas. R -domadarica pas. R -domadarka pas. R +domostrojiteljica arh. R -domostrojiteljka arh. R -domoustrojiteljka arh. R +kuanica pas. R +kuanka pas. R -kuarica pas. R -kuenica pas. R +kuedomaica pas. R +kuevnica pas. R -navara arh. R -pokuarka pas. R +

domarka 1 R L +domoupraviteljica R +domoupraviteljka pas. R -domovoditeljka pas. R -hauzmajstorka pas. R +kuepaziteljica R +kuepaziteljka R +

donaelnikovica 1 R +

donatorka 5 K F -donatorica R -darodavka arh. R +dobrotvorka R M +ktitorka R +ktitorica arh. R -mecenatkinja arh. R -pokroviteljica R +pokroviteljka +

I II III IV V VI

54

dopisnica 1 R L M +dopisateljka arh. R -

dreserka 1 R -

drugarica 4 R M K +drubenica arh. R +druevnica arh. R +kompanjonka pas. R +konkolarka arh. R -

dravnica 1 R +

dravljanka 4 M +

duandijka arh. 2 R +duandika arh. R -duandinica arh. R -

dugmetarka 1 R -gombarka R +

duhandika arh. 2 R +duhandijka arh. R +duvandika arh. R +duvandijka arh. R +duvandinka arh. R -

dudevica istor. 2 R +dudevkinja istor. R -dudevna istor. R -dudinica istor. R -

dvorkinja istor. 1 R +dvoranica pas. R +dvoranka pas. R +

I II III IV V VI

55

dvorjanica pas. R +dvorjankinja pas. R -dvorosluiteljica pas. R -dvorska dama R -dvorska slubenica pas. R -

nadvornica pas. R -pridvornica pas. R +

akonica 3 R +akonisa R +akonisinja pas. R -

akonovica 2 R +

delatovica istor. 2 R L +ekutovica istor. R -

dudistkinja 1 R M -

efendinica arh. 2 R +efendijinica arh. R -

ekonomka 1 R L +ekonomica pas. U -ekonomkinja pas. R L U -

ekonomistkinja 1 R L M U +komercijalistkinja R -komercijalka pas. R -

ekspeditorka pas. 1 U -ekspeditorica pas. U -ekspeditorkinja pas. U -

ekspertkinja 5 F -strunjakinja pas. F -

I II III IV V VI

56

znalica pas. R -

elektormehaniarka 1 L -

elektriarka 1 L -

enciklopedistkinja 4 R M -

endokrinolokinja 1 L -

episkopa pas. 3 F -

esejistkinja 1 R -

esperantistkinja 1 R +

estetiarka 1 R -

etiarka 1 R -

etnografkinja 1 R -etnolokinja R L M F -

fabrikantkinja 1 R +fabrikantica R +fabrikua pas. R +

fabrikua pej. 2 R +

facilitatorka pas. 1 F -

farbarka 1 R +bojilja pas. R -bojadika arh. R -mastilja arh. R +modrilja arh. R -

I II III IV V VI

57

morilja arh. R -morilica arh. R -utilja arh. R +

farmaceutkinja 1 R +apotekarica R K +apotekarka R M +

feministkinja 4 M K -

fenomenolokinja 4 M -

feudalka istor. 4 R +

filatelistkinja 5 R +

filolokinja 1 K -filologinja pas. L -

filozofkinja 1 R L +filosofkinja arh. M -filozofiarka pas. L -mudroznanica fig. R -

fiziarka 1 M U -atomska fiziarka U -nuklearka pas. K -

fizijatarka 1 K -fizijatrica K -

fizioterapeutkinja 1 M U -fizioterapeutica U -fizioterapeutka pas. U -

flautistkinja 1 R M F +

I II III IV V VI

58

flautistica R L -

forenziarka 1 F -

fotografkinja 1 R L M +fotografistkinja pas. L -retuerka R +

franjevka 4 F -treeretka F -treoretka dijal. F -

frizerka 1 R L M +frizerica R +

frulaica 1 R -

fudbalerka 1 R L M F -nogometaica R L -

funkcionerka 1 F -

galeristkinja 1 R -

garderoberka 1 R M F +garderobarka pas. R +garderobijerka pas. R +

gastarbajterka pej. 4 R -

gavanka arh. 2 R +gazdaica arh. R -gospodarevica arh. R -

gazdarica 5 R K +gazdinica pas. R +

I II III IV V VI

59

gazdinka pas. R +kuegazdarica pas. R +kuevlasnica pas. R +

geja egz. 5 R L +

generalica arh. 2 R L +generalka pas. R +eneralica arh. R -eneralovica arh. R -

genetiarka 1 L M +

geografkinja 1 L -geografiarka R +geografka pas. L -

geometarka 1 K -meraica arh. R +mjeraica ijek. R +

gerilka pas. 4 R -

germanistkinja 1 R L +germanistica R L +

gerontodomaica 1 M K -

gimnastiarka 1 R L M +

gimnazijalka 4 R M K +gimnazistkinja pas. R +

ginekolokinja pas. 1 L K -ginekologinja pas. L -

I II III IV V VI

60

gitaristkinja 1 R M +basistkinja R M -

globarka istor. 1 R -

glumica 1 L M K +glumarica pas. L -akterka R +dramatiarka R +dramska umetnica M -

epizodistkinja R -protagonistkinja R L M +tragiarka R +

gljivarka 1 R +gljivarica R +

gnjuraica 1 R +

golubarka 5 R +golubarica R -

goniteljka 5 R +goniteljica R +gonilica pas. R +

gospoa 3 R M K +kaduna arh. R +matrona arh. R +

gospodarica 5 R +gospodarka arh. R +gosinica arh. R +domina arh. R -

gospoica 3 R K +

I II III IV V VI

61

gospoinka pas. R -gospojica dijal. R +

govornica 1 F +besednica arh. R -besjednica ijek. R -

grabljaica 1 R +grabljarica R -

gradonaelnica 3 R L M K -

gradonaelnikovica arh. 2 R L -

graanka 4 M F +

grafiarka 1 R -

graniarka 1 R +

grnarka arh. 1 R L +grnarica arh. R L +

grobarka 1 R +grobarica R +grobljarka R +mogilka arh. R -

grofica 3 R L +grofiica dem. R +grofinjica dem. R +

gudaica 1 R -

guslarka arh. 1 R -guslarica arh. R -

I II III IV V VI

62

guslaica arh. R +

guvernerka 3 M -gubernatorka arh. M +

guvernerovica arh. 2 R +gubernatorka arh. R +gubernatorica arh. R +gubernatorovica arh. R +

gvoarka 1 R -

hadinica arh. 2 R +hadika arh. R +hadijinica arh. R +

harfistkinja 1 R M F +harfistica R +harfonistkinja R +

harmonikaica 1 R +

hauzmajstorka arh. 2 R +

hemiarka 1 R +kemiarka R +

herceginja istor. 3 R +

heteroseksualka 5 F -

hirurkinja pas. 1 L -hirurica pas. L -

hodoasnica 4 R +

I II III IV V VI

63

hodinica arh. 2 R L +

hokejaica 1 R M -

homoseksualka 5 F -lezbejka F -lezbijka pas. R F +

horistkinja 1 R +horistica R +horjatka pas. R +horjatkinja pas. R +koristica R +koristkinja R +zboristica R +zboristkinja R +

hraniteljka 1 M +hraniteljica K +roditeljka F +

hostesa 1 R L M F -

iglarica 1 R +

igraica 1 R L M K +bajadera egz. R +oekinja R +igralica pas. R +igraorka pas. R -igroorka pas. R -kabaretkinja R -plesaica R L M +tancarica dijal. R L +tencerka dijal. R L +varijetkinja R +

I II III IV V VI

64

igumanija 3 R M K +igumanica R -igumenka pas. R -jegumanka pas. R -nastojateljica manastira R -

majka fig. F -

imperatorka 3 R +imperatorica R +imperatrica pas. R -

improvizatorka 5 M -

informatiarka 1 R K -

informatorka 5 R +

inicijatorka 5 R -osnivaica R +rodonaelnica R +utemeljaica pas. R +utemeljivaica R +zaetnica R +

inkvizitorka istor. 4 R -

inokorespondentkinja 1 R -

inovatorka 5 R -izmiljaica pas. R -novotvorka pas. R -

inspektorka 1 R M F +inspektorica R +birka arh. R -

I II III IV V VI

65

inspicijentkinja 1 R -inspicijentica R -

inspiratorka 5 R -nadahniteljica arh. R +

internatkinja 4 R +institutka pas. R +institutkinja pas. R +internatka pas. R -pansionatkinja arh. R +licejistkinja arh. R +licejka arh. R +

internistkinja 1 R M +

instruktorka 1 R M +instruktorica R +repetentkinja arh. R +

intelektualka 5 R +

interpretatorka 1 R L M +

interpretkinja pas. R +izvoaica R +

intrigantkinja 5 R +intrigantica R +

invalitkinja 5 F +

inenjerka 1 R L M -ininirka dijal. R +ininjerica pas. R -ininjerka R L +

I II III IV V VI

66

isceliteljka 5 R +iscjeliteljka ijek. R +iscelivaica pas. R -iscjelivaica ijek. R -nadribabica pas. R -nadrilekarica pas. R -nadrilekarka R -nadriljekarka ijek. R -obajnica arh. R -vidara arh. R -vidarica arh. R +vidarka arh. R +

iskuenica 4 R +

ismevaica 5 R -ismejaica R -ismjevaica ijek. R -

isporuiteljka 1 K -isporunica pas. R -

isposnica 4 R +pustinjakinja R +

ispravljaica 1 R -

istoriarka 1 R M +historiarka R +

istraivaica 1 R L M +istrailica pas. R -iskusiteljka pas. R -ispitivaica pas. R -ispitateljka arh. R -

I II III IV V VI

67

ispitivalica pas. R -

izaslanica 4 R +delegatka pas. R -delegatkinja pas. R M F -interpelantkinja arh. R +intepelantkinja arh. R -odaslanica R -nositeljka arh. R -predstavnica R M +reprezentantkinja pas. R +

izbeglica 4 F +

izlagaica 1 R U +izlagaka pas. U -izlagateljica U -prezentatorka pas. F -prezenterka pas. F -

izraivaica 1 R +

izruiteljka 1 R -izruiteljica R -

izuenica arh. 4 R -

izvetaica 1 R -izvestiteljica R +izvestiteljka arh. R M +izvjestiteljica ijek. R +izvjestiteljka ijek. R +

izviaica 4 R +izvidniarka pas. R -osmatraica pas. R +

I II III IV V VI

68

osmotriteljka arh. R +skautkinja R +

izvoznica 1 R -

izvriteljka 1 R U +izvriteljica R U +izvrilica pas. R -izvrnica pas. R -izvoaica pas. L -obavljaica pas. R -

jagliarka 1 R -

jahaica 1 R +

jataica istor. 4 R -

jedriliarka 1 F -

jevanelistkinja 4 R -

jorgandika arh. 2 R -

junakinja 5 R M +heroina M +herojkinja pas. R +junaica pas. R -junakinja pas. R -

juniorka 4 R L M +

kabaniarka arh. 2 R +

kabinerka 1 R -

I II III IV V VI

69

kaderaica istor. 4 R +

kadetkinja istor. 4 R L M -kadetnica pas. R -

kadinica arh. 2 R +kadijinica arh. R +

kafedijinica arh. 2 R -

kafe-kuvarica 1 R -

kaiarka arh. 1 R -

kajakaica 1 R L M -

kaluerica 4 R K +kaluerka R -kaluerua pej. R +abatisa arh. R +dumna arh. R +inokinja arh. R -

kalvinistkinja 4 R +

kantinerka 1 R +kantinerica pas. R +kantinijerica pas. R -

kamermanka pas. 1 F -

kancelarka pas. 3 F -

kandidatkinja 4 R L M K +kandidatica R +

I II III IV V VI

70

kapetanica arh. 2 R L +kapetanovica arh. R L +kapitanica dijal. R -kapitanka dijal. R +kapitanovica dijal. R -

kapitenka pas. 4 M F -

kapitalistkinja 4 R -kapitalka pas. R -industrijalka R +

kaplarica istor. 2 R +kaplarovica istor. R +

karatistkinja 1 R L M -

karijeristkinja 5 R -

karikaturistkinja 1 R +

karmelianka 4 R F -karmelitanka pas. R -karmelitka pas. R +

kasapovica arh. 2 R -

kasirka 1 R L M +kasirica R L +

kaskaderka 1 R -

kaubojka fig. 5 R -

kazandika arh. 2 R -

I II III IV V VI

71

kazniteljica 5 R -

kaznaejevica arh. 2 R -

keerka pas. 1 R -

keramiarka 1 R +

kestenarka 1 R +kestenarica R +kestenjarica R +kestenjarka R +

kiobranarka arh. 1 U -kiobranarkinja pas. U -kiobrandijka arh. U -kiobrandinica arh. U -

klarinetistkinja 1 R -

klaviristkinja 1 R M +klaviraica pas. R -klaviristica R +klaviraica pas. R -pijanistkinja R M F U +pijanistica R U +

klesarka 1 R K -kamenoreskinja R K -kamenarica pas. R -kamenarka pas. R -

klijentkinja 5 M -klijentica K -

klisarica arh. 2 R -

I II III IV V VI

72

klizaica 1 R L M -

kljuarka 1 R +kljuarica R +

kmetica istor. 4 R +kmetkinja pas. R -

kmetovica istor. 2 R +

kneginja istor. 3 R M +knjaginja arh. R -knjeginja arh. R L +

kneginjica arh. 2 R +knjaginjica arh. R -knjeginjica arh. R -kneevica pas. R +kneica arh. R +kneinica pas. R +knezovica pas. R +

knjigonosnica arh. 1 R -

knjigovezica pas. 1 R -knjigoveica pas. R -

knjigovotkinja pas. 1 L -

knjiarka 1 R +

knjiarka arh. 2 R +

knjievnica 1 R L M K +literatka pas. R -

I II III IV V VI

73

literatkinja pas. R +literatorka pas. R +spisateljka R L +spisateljica R L M K +

kobasiarka 1 R -kobasarica pas. R -

koijaica 1 R -koloterka arh. R +kolarica arh. R -kolarka arh. R -

kolaarka 1 R +kolaarica R +

koleginica 4 R M +kolegica R +

kolekcionarka 5 R M -skupljaica R +

kolhoskinja istor. 4 R -kolhoznica istor. R +

kolporterka 1 R +

komandantovica arh. 2 R -komanderovica arh. R -

komentatorka 1 R L F -

komiarka 1 R L M +komedijaica pas. R +komedijantkinja pas. R +komedijantica pas. R +

I II III IV V VI

74

komedijantka pas. R +

komesarka 1 R M +komesarica R +komisarica dijal. R +

komitkinja 4 R -

komornikovica arh. 2 R -

kompozitorka 1 R L M +komponistkinja pas. R -

komsomolka istor. 4 F +

kominica 4 R M K +komika R +komijka R +kominka R +

komunistkinja 4 R L +

koncertistkinja 1 R -koncertantica R -koncertantkinja pas. R -

kondukterka 1 R +

kongreganistkinja 4 R +kongreganistica R -

kongresmenka pas. 4 R L -kongresistkinja R +kongreskinja pas. R -kongresovka pas. R -

I II III IV V VI

75

konkurentkinja 5 R M +

konobarica 1 R L M K +barmenka pas. R -konobarka pas. R -kelnerica R L K +kelnerka pas. R +bifedika arh. R -birtaica arh. R +birtkinja arh. R -birtkinjica arh. R -mehandijka arh. R -mehandika arh. R +mehandinica arh. R -mejandika arh. R -mejaica arh. R -ankerica R M -

konsultantkinja 1 M -konsultantica K -

kontesa 3 R M +kontesina pas. R -

kontrolorka 1 R L U +kontrolorovica pas. R -

konzervatoristkinja 1 R +konzervatoristica R +

konzulka 3 R -konzulica R M +konziljarica pas. R -konziljaruica pas. R -konzulovica pas. R +

I II III IV V VI

76

konzulovica arh. 2 R +

koordinatorka 1 R L M -

kopaica 1 R L +

koparka arh. 1 R -koparica arh. R -

korektorka 1 R +korektorica R +

koreografkinja 1 R L F +

korespondentkinja 1 R M +korespodentica R +

korisnica 4 F +

koritarka arh. 1 R -koritara arh. R +kopanjarka arh. R -

korparka 1 R +kotarianka arh. R +kronjarica arh. R +kronjarka arh. R +pletikotarica pas. R +

kosaica 1 R L +

kostimografkinja 1 R L -kostimografka pas. R L -kostimerka pas. R +

koarkaica 1 R L M +

I II III IV V VI

77

kotlarica 1 R L +kotlarua pej. R -kotlokrpinica pas. R -kotlokrpovka pas. R -

kovaica arh. 2 R +kovaevica arh. R -

kozakinja istor. 2 R +

kozmetiarka 1 R K +

koarica arh. 2 R +

kradljivica 5 R +kradljivka pas. R +lopovica pas. R -lopovka pas. R -lopovkinja pas. R -

kraljica 3 R L M +kraljevika pas. R +kraljiica dem. R +okrunjenica arh. R -

kramarica arh. 2 R +kramarka arh. R +

kreatorka 1 R L M K -

kretenka fig. 5 F -

krijumarka 5 R +kriomarka R +defraudentica arh. R -

I II III IV V VI

78

defraudentkinja arh. R -

kriminalistkinja pas. 1 R -kriminalistiarka pas. K -

kritiarka 1 R L M K +baletska kritiarka M -knjievna kritiarka M -

likovna kritiarka M -

krivotvorka 5 R +krivotvoriteljka R +

krojaica 1 R L M K +abadika arh. R +abadinica arh. R +kouljarka arh. R -krolja arh. L -odevaica pas. R -odjevaica ijek. R -odearka pas. R -odjearka ijek. R -najderka R L K +najderica R +valja arh. R +velja arh. R L +ilja pas. R L +ivaica pas. R +ivalja pas. R L +terzilja arh. R +

krpaica 1 R +

krvnica 5 R +

krvolonica 5 R +

I II III IV V VI

79

krznarka 1 R -krznarica R +urijinica arh. R L M -urinica arh. R -urinka arh. R -

kuna pomonica 1 L M K F +bedinerka arh. R +bedinerica arh. R +hizmearka arh. R +izmearica arh. R +izmearka arh. R +izmetkinja arh. R -izmiarka arh. R -momkinja arh. R +momkinjica arh. R -momkovica arh. R -odadinica arh. R -pokuarica arh. R +pokuarka arh. R +slukinja R M +sluavka R K +slubenica arh. R +sluiteljka arh. R +sunjica arh. R +

kuglaica 1 R L M -unjaica R -

kujundijinica arh. 2 R +kujundijinka arh. R -kujundijka arh. R +kujundinka arh. R +kulundika arh. R -kulundinica arh. R -

I II III IV V VI

80

kupletistkinja pas. 1 R -

kurirka 1 R L U +aberdika arh. R -glasnica pas. R +navesnica arh. R +navjesnica ijek. R +navestilja arh. R +navjestilja ijek. R +navestiteljica arh. R -navjestiteljica ijek. R -tatarka arh. R -vesnica pas. R +vjesnica ijek. R +

kustoskinja pas. 1 F -

kuvarica 1 R L M K +kuvarka pas. R +kuvaica pas. R +kuvalja pas. R +aika arh. R -ainka arh. R -dovijarica arh. R +dovijarka arh. R +gotvara arh. R -kominaa arh. R +kuhaica R +kuharica R +kuharka R +meajica pas. R +mjeajica ijek. R +meaja pas. R +mealja pas. R -parakuharica R +parakuvarica pas. R +

I II III IV V VI

81

parakuvarka pas. R +

laborantkinja 1 R L +laborantica R L +

lamanka istor. 2 R -lamanovica istor. R -lajtamanica istor. R -lajtamanka istor. R -lajtnantka istor. R -

lanarka 1 R -lanarica R -

latinistkinja 1 R -

lenikovica arh. 2 R +lijenikovica ijek. R +doktorovica arh. R -

legionarka 4 R -

lekarka 1 R L M K +lekarkinja pas. R -lekarica pas. R +lekarua pas. R -doktorica R K +doktorka R K +lenica R +lijenica ijek. R L +ljekarica ijek. R +ljekarka ijek. R +ljekarua ijek. R -

lektorka 1 R L M F -lektorica R +

I II III IV V VI

82

lepotica 5 R M K +mis R +misica M F -pratilja R M +

libretistkinja 1 R +

liderka 5 M F -

lihvarka 5 R +crnoberzijanka R +kamatnica pas. R +zelenaica R +profiterka F -

likvidato