Света Блажена Матрона Московска

Љубав, божанска и узвишена, када уплови у душу праведника, пројављује у пуноћи небеску истину да се сила Божија у немоћи пројављује и такве душе, већ овде на земљи, постају заштита и утеха васцелом роду људском.

Блажена Матрона, од рођења, постаде сасуд Божанске благодати и кроз свој овоземаљски живот показа да и у данашње време, као и у прошлости, ко поверује у Христа, има живот вечни.

Роди се света Матрона 1881. године у Русији, у селу Себино, од веома побожних родитеља Димитрија и Наталије. Њена мати, пред порођај усни сан у коме јој се на руку спусти бела птица са људским ликом, затворених очију. Као што сан најављиваше, роди се Матрона слепа. Име је добила у част преподобне Матроне Цариградске, подвижнице из V века и када је свештеник крстио појавио се миомирисни дим и остало је забележено да је свештеник Василије изјавио: '' да је многу децу крстио али ће ово дете бити у Богу свето''. Матрона је имала и спољашње обележје. На прсима је имала испупчење у облику крста. Кад јој је мајка замерила што је скинула са себе крстић, Матрона јој је рекла: '' Па ја имам свој ''. Деца су је од ране младости задиркивала и ругала се тако да је веома брзо престала да се дружи са децом и све време проводила у кући. Већ са седам година код Матроне се открио дар прозорљивости и

исцељивања. Она је предвиђала несреће и упозоравала људе, од њене молитве људи су постајали здрави и добијали утеху у невољама. Посетиоци, у знак захвалности, остављали су намирнице и поклоне тако да је убрзо постала хранитељ породице. Благочестива Лидија Јањкова повела ју је на ходочашће у Кијево Печерску лавру, Тројице Сергијеву лавру, Петроград и у Кронштат. По завршетку свете литургије, свети Јован Кронштатски је замолио вернике да ослободе пролаз до амвона и рекао: '' Матронушка, дођи к мени. Ево ми долази смена, осми стуб Русије''. У седамнестој години су јој се изненада одузеле ноге. Како је касније сама причала, после причешћа знала је да ће јој прићи жена која ће јој одузети моћ ходања али није желела да то избегне јер је то била воља Божија. До краја живота је остала одузетих ногу али никада није роптала на Бога него је покорно носила тај тешки крст. Још је у младости предсказала револуцију. ''Пљачкаће, рушиће храмове, све од реда''.

За Цркву Успења Пресвете Богородице, њеним залагањем насликана је икона Мајке Божије ''Помоћ несрећницима'', која постаде чудотворна и пред којом од тада почеше многа исцељења. Сама је рекла мајци да се обрати свештенику јер он у библиотеци у том и том реду на полици има књигу са том иконом, по којој иконописац из Епифаније наслика икону.

Многобројни беху сведоци исцељења и молитвеног заступништа свете Матроне и

иако немоћна и крха, беше силна и велика у вери и својим животом, показа целом свету да се заиста сила Божија у немоћи пројављује.

1925. године била је приморана да се пресели у Москву у '' свети град и срце Русије'' како је волела да каже и од тада стална сељења, немаштина а касније и уклањања од безбожничке власти била су саставни део Матрониног живота. Кроз читав живот Матрона је несебично пружала помоћ невољнима, поучавала, помагала а да је у исто време сама веома страдала. Само су Богу, Богородици и светима познати сви подвизи блажене Матроне а у више наврата сама Богородица је својим посетама тешила и осењивала Својом благодаћу.

Упокојила се мирно у Господу 2. маја 1952. године и по својој жељи сахрањена је на Даниловском гробљу, крај цркве да би могла да слуша службе Божије.

Још је пред смрт рекла: Обраћајте ми се и долазите к мени и причајте ми као да сам жива, а ја ћу Бога молити да ваше молбе буду услишене. Све вас, који ми се обраћате тражећи помоћ, ја ћу после ваше смрти горе дочекивати''.