Click here to load reader

Sveta Gora

  • View
    308

  • Download
    26

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Sve o Svetoj Gori

Text of Sveta Gora

  • 1

    Uvodna re~ Wegovog Preosve{tenstva Episkopa dalmatinskog g.g. Fotija

    Ideja da novi vanredni broj ~asopisa

    Krka posvetimo Svetoj Gori, wenoj istoriji i zna~aju za Pravoslavqe uop{te, rodila se posle na{e nedavne posete manastiru Hilandaru i Svetoj Gori na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice (04. 12. 2006.).

    Iz svetog Predawa se zna da je sama Presveta Bogorodica, jo{ za vreme svog zemnog `ivota, posetila poluostrvo Atos na Halkidikiju tj. dana{wu Svetu Goru i blagoslovila ovo sveto mesto, da kroz ~itavu istoriju bude mesto mona{kog vrlinskog `ivqewa i evo taj Wen blagoslov po~iva na Atosu do dana dana{weg, donse}i bezbrojne duhovne plodove.

    U svojoj skoro dvehiqadugodi{woj istoriji Sveta Gora je pod upravom i za{titom Presvete Bogorodice, od trudoqubivih monaha Svetogoraca, iznedrila mnogobrojne svetiteqe Crkve Pravoslavne, koji su sleduju}i re~ Hristovu ostavili sve da bi zadobili Hrista i Carstvo Nebesko.

    Otuda slobodno mo`emo re}i da je istorija Svete Gore istorija svetiteqstva, jer su mnogobrojni svetogorski oci svojim podvizima, molitvama, hiqadama i hiqadama metanija, preobra`avaju}i sebe preobrazili i ovo sveto mesto, tako da se ono sa pravom naziva Perivoj ili Vrt Presvete Bogorodice.

    Sveta Gora je duhovni centar sveukupnog Pravoslavqa, jer se na ovom malom poluostrvu nalaze predstavnici svih pomesnih Pravoslavnih Crkava, a za nas Srbe je posebno interesantna, jer su nas za wu vezali sveti Sava i sveti Simeon Miroto~ivi, koji su na Svetoj Gori osnovali manastir Hilandar, predaju}i ga srpskom potomstvu do dana dan{weg.

    Objavquju}i ovaj vanredni broj Krke posve}en Svetoj Gori `eqa nam je da na{e pravoslavne vernike u raspetoj Dalmaciji upoznamo sa istorijom ovog svetog mesta, jer duboko verujemo, da neprestane molitve svetogorskih staraca, koje se prinose za ~itav svet, poma`u i nama da dostojanstveno nosimo svoj krst, kao i krst svoga raspetog naroda. Istovremeno se nadamo da }e ovi kratki tekstvi o istoriji Svete Gore, o istoriji wenih manastira, svetih ikona i svetih mo{tiju te najlep{e svetogorske riznice, kao i pouke prepodobnih otaca Svetogoraca na{eg doba i nama danas otkriti i pribli`iti lepotu Svete Gore, kako bi nas ta lepota umudrila i osna`ila na putu ka Carstvu Nebeskom i ve~nom `ivotu.

  • 2

    UVOD Sveta Gora je carstvo bez krune,

    dr`ava bez vojske, zemqa bez `ena, bogatstvo bez novca, mudrost bez {kole, kuhiwa bez mesa, molitva bez prestanka,

    veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez `aqewa.

    sv. Nikolaj srpski

    Mona{ki `ivot izazivao je oduvek posebnu vrstu pa`we kod nemalog broja qudi. Neki su `eleli da saznawem istine o mona{tvu zadovoqe puku znati`equ, dok su drugi tra`ili i nalazili odgovore o wegovoj su{tini. Susretawe sa mona{tvom, nikoga, me|utim, ne ostavqa ravnodu{nim.

    Zna~ewe re~i monah poti~e od gr~ke re~i monos - sam, samac, koji provodi usamqeni~ki `ivot. Monasi i monahiwe su osobe koje su se zavetovale na odricawe od svetovnog `ivota radi podvizavawa u ~istoti, poslu{nosti i

    siroma{tvu. Istovremeno sa primawem postriga monasi i monahiwe obla~e posebnu ode}u koja ih podse}a na polo`eni zavet i podsti~e na smernost i smirenost. U mona{tvu se prema dostignutom unutarwem podvi`ni{tvu i no ode}i razlikuju tri stepena:

    1. Rasoforni monasi koji nose rizu i kamilavku; ni ne pola`u zavete mona{kog ~ina.

    2. Maloshimnici se ispod rize opasuju ko`nim pojasom koji simvoli{e umrtvqewe telesnih strasti. Na kamilavci nose panakamilavku (klobuk) koja upu}uje na {lem spasewa, dok povrh rize nose mantiju koja pokriva celo telo. Time se simvoli~ki pokazuje da su svi udovi monaha umrtvqeni za ovaj svet.

    3. Velikoshimnici umesto panakamilavke nose kapuqa~u (kukuqicu) koja pokriva glavu i spu{ta se niz le|a. Ukra{ena je znacima ~asnog krsta bele ili crvene boje. U duhovnom smislu kapuqa~a podse}a velikoshimnika da u srcu neguje de~iju ~istotu i nezlobivost.

    Jedinstvena naseobina, poznata kao mona{ka republika nalazi se na Svetoj

    Gori Atonskoj i ~ini je preko 2.000 monaha koji `ive u dvadeset manastira, vi{e skitova i kelija.

    Prema jednom predawu Presveta Bogorodica je u pratwi jevan|eliste Jovana plovila na Kipar da poseti Lazara, kada se iznenada di`e sna`na bura koja wihov brod baci na kamene obale Atosa u blizini sada{weg manastira Ivirona. Iako se tu zadr`ala kratko vreme Bogorodica je bila o~arana lepotom samog mesta. Zato se obrati svom Sinu i zatra`i da joj da ovo mesto. Kao odgovor ~uo se glas: Neka ovo mesto bude tebi u nasle|e, tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e da se spasu. Tako je Majka Bo`ja postala nebeska pokroviteqka i za{titnica Svete Gore.

  • 3

    GEOGRAFSKI [email protected], BIQNI I @IVOTIWSKI SVET

    Nebrojeni nara{taji nadahwivali su se Svetom Gorom kao popri{tem podvi`ni~ke borbe, ali i neopisivom lepotom same prirode.

    Atos, ili Sveta Gora predstavqa najisto~niji od tri kraka Halkidikija (zapadni je Kasandra, a sredwi Sitonija), gr~kog poluostrva koje duboko zalazi u Egejsko more izme|u Singiti~kog i Strumi~kog zaliva. U du`inu Atos se pru`a oko 60 kilometara, dok mu {irina varira izme|u sedam i dvanaest kilometara, tako da zauzima ukupnu povr{inu, od oko 389 kvadratnih kilometara. Poluostrvo po~iwe uskom prevlakom ne {irom od dva i no kilometra.

    Idu}i od zemqouza (Prevlake ka Atosu) tlo se naglo uzdi`e na devedeset metara nadmorske visine i na prvih dvadesetak kilometara zadr`ava nivo od 180 metara, koji je najve}im delom lepo po{umqen. Padine su obrasle stoletnim stablima bora, kestenova, bukvi, jela, hrasta i drugog drve}a, uz puno gustog {ibqa. Ju`no od Kareje, tlo se uzdi`e na preko 600 metara nadmorske visine, da bi se na krajwem jugu preko golih padina planine Atos, uzdiglo i do samog wegovog vrha od 2.033 metara.

    Koli~ine vode na Atosu zavise od godi{weg doba. Mnogobrojni gorski useci i klanci u hladnije doba godine obiluju vodom koja preko leta uglavnom presu{uje. Ukoliko ki{e padaju du`e, potoci se izlivaju iz korita ru{e}i i nose}i sve {to im se na|e na putu. Bujice nisu tako ~este, ali su {tete koje na~ine velike.

    Obalska flora je sastavqena od ni`eg, bujnog uvek zelenog `buwa. Po ba{tama i vinogradima, kojih ima dosta, raje se razli~ite vrste doma}eg povr}a, vo}a i vinove loze, prevashodno za potrebe manastira ~iji ih monasi i obra|uju. Na Svetoj Gori izuzetno dobro uspeva maslina koja se su{i, stavqa u kiselinu ili se iz we cedi uqe, {to je sve veoma zastupqeno u jelovniku svetogorskih monaha. Dobro uspevaju limun, pomoranxa, smokva, a tako|e i lubenica.

    Fauna je na Svetoj Gori relativno siroma{na. Ima {akala, lisica, kuna, jazavaca, divqih sviwa, srna. Ptica, tako|e, nema mnogo vrsta.

    Od reptila treba pomenuti `abe, korwa~e, gu{tere i zmije. Retko, ili gotovo nikako se ne de{ava da je nekoga ujela zmija otrovnica.

    P~ela je najzastupqeniji inksekt i u manastirima se ona jo{ uvek gaji na starinski na~in. More oko Svete Gore ne obiluje ribom.

    Klima na poluostrvu je veoma povoqna. U martu po~iwe prole}e, koje predstavqa najprijatniji deo godine. Leto ~esto pro|e bez i jedne ki{e, na i sa vrlo visokim temperaturama, koje su karakteristi~ne za juli i avgust mesec. S jeseni, ~este su magle i ki{e. Zima zna da bude dosta hladna, sa jutarwim mrazevima, a de{ava se da padne i sneg, koji se, me|utim, brzo otopi, izuzev na Atosu, no wegovim visovima i jarugama, gde zna da do~eka i prve letwe mesece. Zimi su ~esti jaki vetrovi koji i vi{e nedeqa duvaju stvaraju}i neprijatno visoke talase.

    PRETHRI[]ANSKA ISTORIJA ATOSA

    U anti~ko doba naziv Atosa (planine i poluostrva) povezuje se sa jednim od mitova o postawu. Prema tom mitu u sukobu bogova sa Olimpa i giganata vo|a prvih bio je Posejdon, a drugih Atos. On je iz Trakije bacio na Posejdona ogromnu stenu

  • 4

    koja je pala u more, te je tako nastala planina koja je dobila gigantovo ime - Atos. Druga verzija istog mita kazuje da je stenu bacio Posejdon, ali i da je wome smrvio Atosa.

    Na Svetoj Gori je iz prethri{}anskog perioda prona|eno tek ne{to malo tragova. Uglavnom su to plo~ice sa raznim natpisima, urne i posu|e.

    Istorija bele`i da se Atonsko poluostrvo pomiwe u vezi sa propa{}u prvog persijskog pohoda protiv Gr~ke. To se zbilo 492. godine.

    Od 3. veka n.e. nalazi se u sastavu Vizantije. Otprilike u to vreme u ~itavom tom podru~ju preovladalo je hri{}anstvo. U vekovima koji slede dolazi do neobja{wivog raseqavawa stanovni{tava, tako da je poluostrvo bilo veoma retko naseqeno.

    Dolaskom u makedonske nizije Sloveni nailaze na to malobrojno stanovni{tvo koje vr{i wihovu postepenu jelinizaciju i hristijanizaciju. Ima dosta izvora koji potvr|uju prisustvo Slovena na Halkidici, a posebno o tome govore brojni slovenski toponimi. U potrazi za pa{wacima Sloveni su stupali i na Atos, ali nisu formirali stalna naseqa. Prema jednom spisu sa po~etka X veka to neprekidno dola`ewe i odla`ewe pastira uznemiravalo je svetogorske monahe. Jedan drugi izvor, pak, potvr|uje da u unutra{wosti poluostrva nije uop{te bilo mirjana, bili oni Grci, Sloveni ili Rumuni.

    SVETOGORSKO MONA[TVO KROZ VEKOVE

    Mona{tvo, kao i monoteizam vodi poreklo iz tri poznata izvora: Indije, Egipta i Judeje. Geografska udaqenost nije, me|utim, uticala na to da kod prvih monaha uo~imo gotovo iste ciqeve, pravila, na~in `ivota. @ive u krajwem siroma{tvu, celomudreno, pojedina~no ili grupno povla~e se u pe}ine ili pustiwu, i glavno delawe im je molitva.

    Dobar poznavalac porekla mona{tva Dom @ermen Morin, tvrdi da mona{ki `ivot s kraja 3. i po~etka 4

Search related