1

€

ŠTA SVE MOŽEŠ U SRBIJI KADA GRADIŠ MINI HIDROELEKTRANU?Mirko Popović i Jovan Rajić

3

Ova studija slučaja je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost iodgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske

promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovoj studiji slučaja isključivo su stavovi autora i ne odražavaju

stavove USAID-a.

3

Od 2009. godine kada je usvojena prva Ured-ba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status

povlašćenog proizvođača električne energije, proiz-vođača koji dobija državne podsticaje za proizvodn-ju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova pos-trojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta za proiz-vodnju električne energije u 2019. godini.2

Izgradnju malih hidroelektrana (MHE) od samog početka pratile su brojne kontroverze koje su vezane za nedostatak pouzdanih informacija o lokacijama, propuste organa javnih vlasti prilikom izdavanja odobrenja za izgradnju, negativne uticaje na životnu sredinu i zaštićena prirodna dobra. Izgradnja MHE neretko je izazivala, a i dalje izaziva, negativne reakcije javnosti koje eskaliraju kroz proteste i otpor građana, civilnog društva i lokalnih za-jednica i sukobe između investitora i lokalnog stanovništa. Protesti su kulminirali u 2017. i

1 Ne postoji jedinstvena i opšte prihvaćena klasifikacija malih hidroelektrana. Ova klasifikacija je, pre svega važna prili-kom određivanja statusa povlašćenih proizvođača el. energije iz obnovljivih izvora. U pojedinim državama, kao što je npr. Austrija, ključna odrednica je količina proizvedene energije, dok se u Nemačkoj malim hidroelektranama smatraju one čiji je instalisani kapacitet manji od 5 MW. u Brazilu, Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama kapacitet malih hidroelektrana je ograničen na 30 MW. Čini se da je i u Srbiji prihvaćeno poslednje tumačenje jer važeći Zakon o energetici (čl. 70) utvrđuje da status povlašćenog proizvođača električne energije može steći proizvođač el. energije u hidroelektrani do 30 MW, iako je do 2012. godine gornja grani-ca je bila 10 MW. Procena uticaja na životnu sredinu, kao ključni preventivni instrument zaštite životne sredine može se sprovoditi za hidroelektrane instalisane snage veće od 2 MW. O klasifikaciji malih hidroelektrana pogledati u: Renewable and Sustainable Energy Reviews, Small hydropower plants in Serbia: Hydropower potential, current state and perspectives, Milena Panić, Marko Urošev, Ana Milanović Pešić, Jovana Brankov, Željko Bjeljac, March 2013. 2 Odluka o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2019. godinu (Službeni glasnik RS br. 105. od 29. decem-bra 2018. godine). Energetski bilans predstavlja procenu energetskih potreba i proizvodnih kapaciteta na godišnjem nivou. U tom smislu doprinos malih hidroelektrana može biti nešto veći imajući u vidu da svi navedeni proizvodni kapaciteti još uvek nisu pušteni u pogon.

2018. godini kada je i stručna javnost počela otvoreno da ukazuje na negativne ekološke i društvene uticaje izgradnje MHE, a problem je zavredeo pažnju institucija Evropske unije i Energetske zajednice. Ministar zaštite životne sre-dine je najavio zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima ali promene pravnog okvira koje bi omo-gućile ovu zabranu još uvek nisu formulisane.

Posebno kompleksan problem predstavlja degrad-acija životne sredine, fizičko oštećenje korita, oba-la i priobalja, narušavanje biodiverziteta i ugroža-vanje zaštićenih područja kao dobara od opšteg interesa. Terenska istraživanja koja su sproveli stručnjaci sa Šumarskog fakuleta u Beogradu i Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca pokazala su da MHE negativno utiču na prirod-no okruženje i biljni i životinjski svet u rekama. U odsustvu adekvante primene zakona u oblasti zaštite životne sredine, i neretko, koliziji propisa iz oblasti životne sredine, energetike i planiranja i izgradnje nastaju okolnosti za nesmetano i kon-tinuirano ugrožavanje životne sredine i prava na razvoj lokalnih zajednica. Primena propisa delim-

UVOD

54

ično bi otklonila ovaj problem ali je i horizontalno usklađivanje propisa neophodno.

Od samog početka planiranje i izgradnja MHE se sprovodila uz minimalno učešće javnosti ili se javnost uključivala tek kada buldožeri oglase početak radova. Odgovornost za to snose pre svega javne vlasti čija je obaveza da javnost informišu i uključe je u proces donošenja odluka koje utiču na životnu sredinu. Ova obaveza je konkretizovana ratifikacijom Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, 2009. godine (u daljem tekstu Arhuska kon-vencija), te usvajanjem Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (2009.) i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004. i izmene 2010). Ar-huskom konvencijiom postavljene su osnove za prav-no regulisanje pristupa informacijama o životnoj sre-dini, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu, odnosno pristup pravdi. Zakonom o planiranju i izgradnji je još 2003. godine obez-beđeno učešće javnosti u postupku donošenja planskih dokumenata. Međutim sve do današ-njeg dana odredbe zakona koje obezbeđuju učešće javnosti pretežno se primenjuju tako da se zadovolji forma dok istinsko učešće javno-sti u donošenju odluka i dalje izostaje. Primera radi Nacionalni akcioni plan za korišćenje ob-noljivih izvora energije iz 2013. godine usvojen je bez javne rasprave.

Odgovornost za takvu situaciju pored javnih vlas-ti snose i nevladine organizacije pa i sami građani. Nažalost, nepoznavanje prava škodi, pa dobrovljno odri-canje od zakonom garantovanog prava na učešće u donošenju odluka i danas za posledicu ima usvajanje propisa i realizaciju projekata koji nanose štetu jav-nom interesu. Nezainteresvanost javnosti za javne st-vari posledica je i stanja političke kulture i konstanta javnog života, čak i doba kada su informacije značajno dostupnije nego što je to bilo pre desetak godina.3 Ovo prebacivanje odgovornosti na građane i nevladine organizacije može da zvuči prestrogo ali u društvu u kojem demokratske institucije ne funkcionišu iluzor-no je očekivati da će građani ostvariti svoja prava tako što sede kod kuće i čekaju da javne vlasti urade svoj

3 Istraživanje CRTE o učešću građana u demokratskim procesima pokazuje da je u poslednjih 5 godina tek oko 10% građana aktivno učestvovalo u bilo kakvoj akciji ili inicijativi vezanoj za rešavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici. Međutim, oko 30% građana želi da učestvuju u odlučivanju na lokalnom nivou dok je oko 25% građana zainteresovano za učešće u donošenju odluka na nacionalnom nivou. Istraživanje CRTE je dostupno preko sledećeg linka: https://crta.rs/wp-content/uplo-ads/2019/03/U%C4%8De%C5%A1%C4%87e-gra%C4%91ana-u-demokratskim-procesima-u-Srbiji-2018..pdf 4 Kada su u pitanju MHE posebno vredi istaći ulogu i doprinos Centra za istraživačko novinarstvo i Insajdera.

posao. Ostvarenje građanskih prava, a posebno prava na zdravu i očuvanu životnu sredinu u Srbiji direktno zavisi od stepena angažovanja samih građana.

Građanski aktivizam u vezi sa izgradnjom MHE ohrabruje i upravo su građanski protesti učinili da negativni uticaji MHE postanu interesantni medijima, stručnoj javnosti i međunarodnoj zajednici. Protesti koji su u 2017. i 2018. pokrenuti od strane pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“ skrenuli su pažnju šire javnosti i medija na problem izgradnje MHE, iako je protesta protiv MHE bilo i ranije. Posebno je značajan angažman medija koji se bave is-traživačkim novinarstvom4 jer su njihove istraživačke priče doprinele većoj vidljivosti problema ali i omo-gućile dostupnost podataka i informacija koje su od presudnog značaja za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. Pokazalo se da saradnja između civilnog društ-va, medija i građana daje rezultate, uprkos okruženju koje nije podsticajno za građanski aktivizam.

Nakon deset godina jasno je da rešavanje nagomi-lanih problema u vezi sa izgradnjom MHE zahte-va sistemski pristup, odgovorno ponašanje orga-na javnih vlasti i uključivanje javnosti u proces donošenja odluka. Upravo odgovornost javnih vlasti i problem nezadovoljavajućeg uključivanja javnosti predstavljaju osnovne predmete ove analize.

Načelo odgovornosti u dobrom upravljanju implici-ra da svi donosioci odluka, kako individualno tako i kolektivno, snose odgovornost za odluke koje donose.

U tom smislu u ovoj analizi načelo odgovornosti je utvrđeno kao:

Odgovornost u smislu etike upravljanja, odgo-varanje javnih vlasti za postupke, i očekivanje da se građanima položi račun i garantuje pravo građana da vlast pozovu na odgovornost;

Odgovornost prema ciljevima i očekivanim is-hodima javnih politika. Svaki nivo vlasti treba da bude odgovoran za pravilno ostvarivanje ciljeva koji su utvrđeni strateškim i planskim dokumen-tima, kao i zakonima;

5

Odgovornost prema zakonu, pravna odgovor-nost u užem smilsu, što podrazumeva postojanje i praksu zakonski utemeljenog praćenja i nad-zora organa koji sprovode mere, kao i postoja-nje zakonom definisane odgovornosti državnih službenika u slučajevima kršenja zakona;

Odgovornost podrazumeva i postojanje zakon-ski definisanih i jasno podeljenih nadležnosti iz-među različitih organa i nivoa javne vlasti.5

Ovako široko shvaćeno i primenjeno načelo odgov-ornosti obezbeđuje otklanjanje, ili svođenje na najmanju meru, zloupotreba javnih ovlašćenja, smanjenje rizika korupcije i ugrožavanja prava jav-nosti na pristup informacijama, učešće u donošen-ju odluka i pristup pravdi u slučajevima kada su prava povređena ili uskraćena.

Analiza je zasnovana na izabranim slučajevima koju ukazuju na propuste javnih vlasti, slučajne ili namerne, u planiranju i izdavanju građevinskih dozvola, na kršenje zakona od strane investitora i odsustvo reakcije odgovornih institucija. Neki od opisanih slučajeva su izabrani upravo zbog toga što javnost o njima malo zna i na ovaj način se podstiče vidljivost lokalnih problema, solidarnost i razmena informacija i stečenih iskustava. Problemi koji su poznati malom broju građana u lokalnoj zajednici najčešće ostaju na nivou nelagodne uspomene na kršenje zakona koje je ostalo nekažnjeno.

Svrha ove analize je da promoviše odgovornost javnih vlasti i zaštitu i očuvanje životne sredine kao suštinska načela u upravljanju javnim politikama, a da zainteresovanoj javnosti ponudi objektivan i na činjenicama zasnovan pregled problema izgradnje MHE u Srbiji. Kroz predstavljanje indikativnih sluča-jeva kršenja propisa u izgradnji MHE ova analiza nudi aktivistima i organizacijama civilnog društva resurse znanja i informacije koje im mogu biti od koristi za sprovođenje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredi-ne i građanskih prava. Takođe, ova analiza predstavlja i poziv na dijalog suprotstavljenih strana jer u ovom trenutku čitavo društvo snosi posledice a korist od proizvodnje el. energije iz MHE izvlače malobrojni investitori, među kojima je i JP Elektroprivreda Srbije.

5 O načelu odgovornosti u politici životne sredine pogledati u: Vertikalna dimenzija dobrog upravljanja: Principi i pristupi u saradnji države i lokalnih samouprava u oblasti zaštite životne sredine, Marko Vujačić, Mirko Popović, Aleksandra Saša Solujić, Ana Nedeljković Belja, Beograd, mart 2018.

Protest građana Priboja protiv izgradnje MHE „Rekovići“, 17.10.2017. Izvor: Privatna arhiva Ras Srbija, BLIC https://bit.ly/2UARFTW

Protest građana protiv izgradnje MHE na Staroj Planini, Pirot 02.09.2018. Izvor: N1 https://bit.ly/2UNLa4X

Protest na Kumanici protiv izgradnje HE Brodarevo 1 i 2, 22.03.2013. Izvor: Alpe Adria Green https://bit.ly/2GxO7h7

76

Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine usvojilo je 2013. godine Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Re-pubike Srbije.6 Izrada ovog dokumenta predstavlja ispunjavanje međunarodne obaveze koja proističe iz Ugovora o Enegretskoj zajednici iz 2006. godine, odnosno Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivan-ju Energetske zajednice (Službeni glasnik RS, broj 62/06). Nacionalni akcioni plan za korišćenje ob-novljivih izvora je dokument kojim se utvrđuju cil-jevi korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. godine ali je cilj ovog plana i podsticanje investi-ranja u oblasti obnovljivih izvora energije.

Metodologijom koja je utvrđena u okviru Ener-getske zajednice kao bazna godina za izračuna-vanje udela obnovljivih izvora u bruto finalnoj po-trošnji energije (BFPE)7 utvrđena je 2009. godina. Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajed-nice iz oktobra 2012,8 kojom se obezbeđuje prime-na Direktive o obnovljivim izvorima energije iz 2009. godine, za Srbiju je utvrđen veoma ambiciozan obavezujući cilj9 od 27% procenata obnovljivih izvo-

6 Republika Srbija, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Nacionalni akcioni plan za korišćenje ob-novljivih izvora energije Repubike Srbije, Beograd, 2013: 7 Bruto finalna potrošnja energije (BFPE) predstavlja potrošnju energije sa gubicima u prenosu i distribuciji i sa sopst-venom potrošnjom u sektoru električne i toplotne energije, a koja ne uzima u obzir neenergetsku potrošnju, odnosno, BFPE se izračunava kao potrošnja finalne energije (PFE) uvećana za sopstvenu potrošnju u sektoru električne i toplotne energije i gubitke u distribuciji i prenosu.8 Ministerial Council of the Energy Community, Decision on the implementation of Directive 2009/28/ECand amending Article 20 of the Energy Community Treaty (D/2012/04/MC-EnC), 18th October 20129 Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, str. 4. 10 Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, str. 13. 11 Isto, str. 18.

ra energije (OIE) u njenoj bruto finalnoj potrošnji u 2020. godini.

Prema usvojenim podacima Energetske zajednice podaci o učešću OIE za baznu 2009. godinu i za 2020. godinu su sledeći:

2009. godina: BFPE – 9.149,7 ktoe, učešće OIE u BFPE – 21,2 %;

2020. godina: BFPE – 10.330,6 ktoe, učešće OIE u BFPE – 27,0 %, pri čemu učešće biogoriva u sektoru saobraćaja treba da bude 10 %.10

Akcionim planom za obnovljive izvore energije utvrđeni su i nacionalni opšti ciljevi za ispunja-vanje ugovorenih obaveza. Kada su u pitanju MHE u ovom dokumentu navedeno je da se do 2020. očekuje instlairanje postrojenja ukupne instalisane snage 188 MW, što bi trebalo da obezbedi 16,2% proizvodnje el. energije iz MHE.11

Sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za ko-rišćenje obnovljivih izvora energije se prati kroz periodične izveštaje koje nadležno ministarstvo dostavlja Vladi Srbije i Sekretarijatu Energetske za-jednice. Obaveza redovnog izveštavanja utvrđena

ANALITIČKI OKVIR – KONTEKST PROBLEMA

7

je Zakonom o energetici (Sl. glasnik RS, br. 145/2014 i 95/2018 - dr. zakon) i, na osnovu čl. 66. ovog za-kona, nadležno ministarstvo svake druge godine dostavlja izveštaj Vladi. Poslednji izveštaj Minis-tarstva rudarstva i energetike odnosi se na 2016. i 2017. godinu.

Prema podacima iz poslednjeg izveštaja nadležnog ministarstva procenat obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji električne energije iznosio je 29,15% u 2016. i 28,71% u 2017. godini. Udeo obnovljivih izvora energije u BFPE u 2016. iznosio je 20,88% a u 2017. godini

12 The Republic of Serbia, The Ministry of Mining and Energy, 13 Annual Implementation Report 2017/2018, Energy Community Secretariat, 1 September 2018, pg. 166-167.

20,60%.12 Prema nalazima predstavljenim u Godišnjem izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice za 2018. godinu Srbija je u ozbiljnom kašnjenju u primeni Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije. U 2016. godini, prema podacima iz izveštaja Energetske zajednice udeo obnovljivih izvora u BFPE bio je 20,9%, značajno ispod ciljane vrednosti za 2016. godinu (23,8%).13

Iako izveštaj Ministarstva rudarstva i energetike ne protivreči zaključcima Sekretarijata Energetske zajednice tumačenja iz izveštaja o sprovođenju Na-

Udeo OIE u BFPE prema navedenom izveštaju Energetske zajednice:

98

cionalnog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije su nešto drugačija. Ministarstvo rudarstva i energetike ističe da je u periodu koji je obuhvaćen izveštajem (2016-2017.) instalirano 92,3 MW pos-trojenja koja koriste obnovljive izvore energije, od kojih MHE čine 53,58 MW, vetroelektrane 17 MW, solarne elektrane 8,7 8MW i elektrane na biogas oko 12,93 MW. Na taj način instalisani kapaciteti obnovljivih izvora su povećani za 3,2% a najveće povećanje zabeleženo je kod malih hidroelektrana. Značajno povećanje instalisanih kapaciteta vetro-elektrana očekuje se u 2019. i 2020. godini.

Ako se uzmu u obzir dostupni podaci za 2016. i 2017. godinu može se zaključiti da je ostvarenje ciljeva od 27% obnovljive energije u BFPE do 2020. ozbiljno ugroženo i teško dostižno, posebno ako MHE i dal-je budu prioritet Vlade Srbije. Takođe, podaci koji su predstavljeni u izveštaju nadležnog ministarst-va pokazuju da je u prethodnih nekoliko godina na-jveća pažnja posvećena upravo razvoju MHE.

Odgovorno postupanje nadležnih institucija u ovom slučaju, imajući u vidu prikazane podatke, zahtevalo bi preduzimanje mera i sprovođenje ak-tivnosti koje bi zaustavile negativan trend u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije, a, između osta-log, i reviziju akcionog plana za obnovljive izvore energije. Samim akcionim planom je predviđeno njegovo stalno unapređivanje i usaglašavanje sa državnim prioritetima i ekonomskim razvojem zemlje. Međutim, do ovih promena do sada nije došlo. Jedna od mera koju u svom izveštaju pred-laže Sekretarijat Energetske zajednice je uvođen-je sistema aukcija za obnovljive izvore energije i uklanjanje kvota za pojedine tipove tehnologija, posebno imajući u vidu pad troškova tehnologije obnovljivih izvora u poslednjih nekoliko godina.14

Prema projekcijama Međunarodne agencije za ob-novljive izvore energije (International Renewable Energy Agency – IRENA) električna energija iz ob-novljivih izvora će do 2020. godine biti jeftinija od električne energije koja se proizvodi spaljivanjem fosilnih goriva. Poseban pad troškova predviđa se za energiju vetra i solarnu energiju. Prosečna cena električne energije iz vetroelektrana može pasti sa

14 Annual Implementation Report 2017/2018, pg. 167. 15 IRENA (2018), Renewable Power Generation Costs in 2017, International Renewable Energy Agency, Abu Dhabi. 16 EURACTIV: Objavljen poziv za izgradnju 317 mini hidroelektrana: https://www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/5439-objavl-jen-poziv-za-izgradnju-317-mini-hidroelektrana-; Energetski portal: Drugi javni poziv za izgradnju MHE na 142 lokacije: https://www.energetskiportal.rs/drugi-javni-poziv-za-izgradnju-mhe-na-142-lokacije/

0,06USD/kWh u 2017. na 0,05USD/kWh u 2020. godini.15

Jedan od razloga za neuspeh u ostvarenju ciljeva iz Nacionalnog plana leži u tome što precizni podaci o lokacijama na kojima je predviđena izgradnja MHE, kapacitetima vodotokova, činiocima životne sredi-ne i mogućim negativnim uticajima nisu blagov-remeno obezbeđeni a planski dokumenti nisu bili usklađeni sa realnim stanjem na terenu. Pokretanje ambicioznog programa izgradnje MHE, na osnovu Katastra MHE iz 1987, o kome će biti reči i nared-nim redovima, pokrenulo je negativne reakcije jav-nosti, proteste građana ali i dovelo do narušavanja životne sredine i zaštićenih područja.

Postojanje pouzdanih i proverljivih podataka o lo-kacijama za izgradnju MHE predstavlja osnovu za uspešnu i ekološki odgovornu realizaciju projekata. Odlučivanje organa javnih vlasti na osnovu činjen-ica doprinosi njihovom odgovornom postupanju i umanjuje mogućnost da donete odluke ugrožavaju javni interes. Blagovremeno učešće javnosti, koje je zasnovano na dostupnosti informacija, obezbeđuje usvajanje rešenja koja su prihvatljiva za lokalne za-jednice, a pre svega, obezbeđuje pošTovanje prop-isa i prihvaćenih međunarodnih standarda koji su, između ostaLog, integrisani u pravni sistem Re-publike Srbije.

A na početku beše Katastar malih hidroelektrana

Izgradnja malih hidroelektrana zasnovana je na Katastru MHE iz 1987. godine kojim je utvrđeno 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE uku-pne snage 450 MW, sa proizvodnjom od 1.590 GWh/god. Prvi i drugi javni poziv za potencijalne investitore u MHE, koji su upućeni 2013. godine, zasnovani su na ovom katastru i prostornim plano-vima jedinica lokalne samouprave. Na kojim pod-logama i podacima su utemeljeni prostorni planovi jedinica lokalne samouprave nije poznato. U oba poziva investitorima je ponuđeno ukupno 459 lo-kacija.16 Prema rečima resorne ministarke, Zorane Mihajlović, interesovanje investitora već prilikom prvog poziva je bilo izuzetno jer je pristiglo više od

9

1300 prijava.17 Krajnji ishod je obrnuto proporcio-nalan optimističkim očekivanjima pa je Ministarst-vo rudarstva i energetike krajem 2018. izvestilo Energetsku zajednicu o sto izgrađenih MHE koje imaju status povlašćenih proizvođača el. energije i 63 MW instalisane snage.18 Među ove hidroelek-trane spadaju i one u vlasništvu JP Elektropriv-rede Srbije (EPS), Ovčar Banja (3,2 i 5,06 MW) i Međuvršje (3,4 i 5,6 MW) čiji je kapacitet povećan nakon rekonstrukcije19, kao i neke koje su puštene u rad pre 2013. godine.20

U korenu problema stoji činjenica da „u Katastru MHE iz 1987. godine nisu uzeta u obzir ograničenja u pog-ledu upravljanja režimom voda, vodosnabdevanja, kanali-sanja i sanitarne zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti. Zbog navedenih ograničenja i prome-na hidrologije rečnih tokova i korišćenja prostora, u Pro-stornom planu Republike Srbije utvrđeno je da Katastar MHE predstavlja dokumentacionu podlogu, a da se MHE grade na osnovu tehničke dokumentacije, koja je izrađena prema pravilima gradnje prostornih planova područja po-sebne namene i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa vodnim uslovima i uslovima zaštite prirode.“21

Nedostak adekvatnog planskog osnova i detaljnih urbanističkih pravila, kao i nedostatak podata-ka o hidrološkom režimu i biodiverzitetu trebalo je da javnim vlastima ukaže na redosled koraka u planiranju i izgradnji MHE. Jednostavno rečeno, tamo gde nema podataka nije trebalo da dođe ni do izgradnje hidroenergetskih objekata, bar dok se pouzdani i relevanti podaci ne prikupe i provere. Ako država nije u stanju da obezbedi dostupnost relevantnih podataka to znači da nije u stanju ni da realizuje ambiciozni plan izgradnje nekoliko stoti-

17 BLIC: Mihajlović: Za male hidroelektrane 1.380 zainteresovanih: https://www.blic.rs/biznis/mihajlovic-za-male-hidro-elektrane-1380-zainteresovanih/zsrs5h5 18 The Republic of Serbia, The Ministry of Mining and Energy, Progress Report on the Implementation of the National Renewable Energy Action Plan of the Republic of Serbia for 2016 and 2017, pg. 6. 19 JP EPS, Ogranak Drinsko-Limske hidroelektrane: http://dlhe.rs/latinica/o-he-danas-hidroelektrane-elektromorava. u 2018. Na račun JP EPS – DRINSKO LIMSKE ELEKTRANE DOO Bajina Bašta u 2018. godini isplaćeno je oko 4,5 miliona evra kao podsticaj povlašćenim prizvođačima el. energije što ovaj ogranak EPS-a čini najvećim pojedinačnim korisnikom podsticaja. Drinsko Limske elektrane u svom vlasništvu imaju i MHE Radaljska banja snage oko 160 kW koja je takođe korisnik podsticajnih sredstava ali u daleko manjem iznosu (JP EPS - Ogranak EPS Snabdevanje - Garantovani snabdevač, Izveštaj o prikupljenim i isplaćenim novčanim sredstvima za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije za 2018. godinu. 20 Pre 2013. godine u Srbiji je u funkciji bilo oko 30 malih hidroelektrana, ukupne instalisane snage oko 32 MW, od kojih je većina u vlasništvu JP EPS. Nisu sve MHE dobile status povlašćenih proizvođača. O MHE koje su izgrađene pre 2013 pogledati u: Renewable and Sustainable Energy Reviews, Small hydropower plants in Serbia: Hydropower potential, current state and per-spectives, pg. 343. U registar povlašćenih proizvođača električne energije upisano je 124 povlašćenih i privremeno povlašćenih proizvođača proiz-vođača el. energije: http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/registar-290618.html 21 Srbijavode, Male hidroelektrane (MHE): http://www.srbijavode.rs/sr-latin/home/Aktuelno/mhe.html 22 Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr. zakon), čl. 81.

na malih hidroelektrana.

Biološki minimum ili ekološki održiv protok – ili ništa od toga

Izgradnja MHE može dovesti do degradacije životne sredine, uništavanja prirodnih resursa i ograničavanja pristupa vodi lokalnom stanov-ništvu. Takvom stanju posebno doprinose kumu-lativni efekti izgradnje više MHE na jednoj reci ili slivu. Degradacija reka kao važnog činioca planins-kih ekosistema posledično dovodi do ugrožavanja flore i faune, erozije i isušivanja zemljišta. Deriva-cione MHE koje koriste cevovode za dovod vode do mašinske zgrade predstavljaju posebnu opas-nost po planinske ekosisteme. Kako bi se obezbe-dia dovoljna količina vode za rad MHE voda se od vodozahvata izvodi iz rečnog korita i zatim, neko-liko kilometara dugim cevima vodi do mašinske zgrade. Cevovodi su dugi između 1 i 3 kilometra i uvođenje vode u cevi može dovesti do prekida vo-dotoka ili njegovog isušivanja u mesecima kada je proticaj nizak.

Zakonom o vodama utvrđeno je da se „prilikom zahvatanja voda iz vodotoka, odnosno akumulaci-ja, mora nizvodno od vodozahvata obezbediti mi-nimalni održivi protok, uzimajući u obzir, naročito: hidrološki režim vodotoka i karakteristike vodoto-ka sa aspekta korišćenja voda i zaštite voda, stanje akvatičnog i priobalnog ekosistema.“22 Ova mera naziva se obezbeđivanje minimalnog održivog pro-toka. Sama činjenica da je održiv protok definisan kao minimalan govori o opredeljenju zakonodavca u pogledu zaštite vodotokova. Nasuprot minimal-nom održivom protoku u EU je prihvaćen pojam

1110

„ekološki prihvatljiv protok“ koji koji se odnosi na količinu vode koja je neophodna da bi se očuvao postojeći status akvatičkog ekosistema i obezbedilo nesmetnao korišćenje vode nizvodno od vodozah-vata za potrebe ljudi i prirodnog okruženja. Iako je Zakonom o vodama utvrđeno da će posebnim podzakonskim aktom biti bliže propisana merila za određivanje minimalnog održivog protoka to se još uvek nije dogodilo.

U nedostatku propisa koji uređuje pravila za utvrđivanje minimalnog održivog proticaja to se isti utvrđuje na osnovu primene računa verovatnoće, empirijskih ili statističkih metoda. Međutim, reprezen-tativan „biološki minimum“, moguće je odrediti tek posle definisanja hidrobioloških karakteristika vodotoka, na osnovu detaljnog monitoringa živog sveta, simultanim radom stručnih lica iz oblasti hidrobiologije i hidrome-trije, posle čega sledi uspostavljanje funkcionalne veze između neophodnih uslova za opstanak živog sveta u vodotoku i odgovarajućih nivoa vode (proticaja). Tek posle toga može se determinisati „biološki minimum“, odnosno, „ekološki održiv protok“. Prema istraživan-jima stručnjaka sa Šumarskog fakulteta detaljan monitoring akvatičnih ekosistema, pre izrade projektne dokumentacije, nije obavljen ni za jednu MHE u Srbiji, tako da se postavlja pitanje reprezentativnosti usvojenih vrednosti „biološkog minimuma“, odnosno, nema dokaza da tako određeni proticaji obezbeđuju uslove za opstanak živog sveta u rečnom toku.23 Istraživanjem Šumarskog fakulteta obuhvaćeno je 46 MHE u jugozapadnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Uticaji MHE na životnu sredinu razmatrani su u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Nacionalne strategije upravljanja vodama. Ovaj dokument skreće pažnju da se u izgradnji ma-lih hidroelektrana koriste dugi cevovodi što dovodi do trajnog uništavanja čitavog vodotoka.

„Zahtevi za poštovanjem obaveznog minimalnog održivog protoka se često ignorišu, jer se ne mogu kontrolisati, što treba uzeti u obzir prilikom definisanja

23 Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, Beograd 2018, str. 10. 24 The Republic of Serbia, the Ministry of Agriculture and Environmental protection, The Republic Water Directorate, Re-port on Strategic Environmental Assessment of the Water Management Strategy in the Republic of Serbia, Institue of Architecture and Urban and Spatial Planning of Serbia, Belgrade, October 2015, pg. 93. 25 Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet, Izveštaj o proceni uticaja MHE na biodiverzitet mak-robeskičmenjaka i riba reka Vlasine, Jošanice, Prištavice i Gračanice, Kragujevac, oktobar 2018.

odgovarajucih smernica za izgradnju malih hidroelektrana. S obzirom da su mali vodotokovi najbolji „kapilari“ svih ekosistema, njihova devastacija dovodi do „domino“ efekta razaranja svih većih ekosistema koji su s njima povezani. Procena nekih već izgrađenih malih hidroelektrana pokazuje ekološko razaranje vrlo vrednog malog vodotoka zbog niskih energetskih rezultata. Osim toga, ne postoji jedinstvena lista mogućih lokacija a planski dokumenti koji se odnose na mini hidroelektrane nisu usklađeni. Imajući sve ovo u vidu, kao i mogućnost kumulativnog efekta nekoliko malih hidroelektrana na istom vodotoku, potrebno je posvetiti posebnu pažnju aspektu odgovornog planiranja broja i prostornog reda malih hidroelektrana.24

Terenskim ispitivanjem koje su sproveli stručnjaci sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzite-ta u Kragujevcu analiziran je uticaj MHE na bio-diverzitet u rekama Vlasini, Jošanici, Prištavici i Gračanici.25 Ovim ispitivanjem nedvosmisleno je utvrđeno značajno opadanje produkcije i broja je-dinki zaštićenih vrsta riba ispod vodozahvata u od-nosu na brojnost populacije i produkciju iznad vo-dozahvata. Zaključak ovog ispitivanj je bio da MHE izgrađene duž tokova reka Vlasine, Jošanice, Prišta-vice i Gračanice negativno utiču na biodiverzitet.

Razmatranja razvoja tržišta obnovljivih izvora energije u Srbiji

Radi boljeg razumevanja problema potrebno je pomenuti nekoliko činjenica i okolnosti vezanih za razvoj tržišta obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Obavezujući ciljevi za korišćenje obnovljivih izvora energije nastali su kroz prihvatanja obaveza u okvi-ru Energetske zajednice, odnosno, šire gledano, u procesu usvajanja pravnih tekovina Evropske unije (EU). Imajući to u vidu neophodno je osvrnuti se i

11

na ključne pokretačke mehanizme razvoja tržišta obnovljivih izvora energije u EU.

Jedan od ključnih pokretačkih mehanizama je do-prinos smanjenju emisije gasova sa efektom stak-lene bašte, a te emisije i u Srbiji i u celom svetu pretežno potiču iz energetskog sektora, odnosno spaljivanja uglja u termoelektranama. Cilj Evrops-ke unije do 2050. godine je da obezbedi sigurnost snabdevanja energijom, kompetitivno energets-ko tržište i da dekarbonizuje energetski sektor. Ključni cilj je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 80 do 95% u odnosu na emisije iz 1990. godine.26

Kao zemlja koja je duboko zabrazdila u proces pris-tupanja EU Srbija bi ove ciljeve trebalo da ima na umu i da ih ugradi u sve javne politike, ali i da obez-bedi širok društveni konsenzus oko ovih ciljeva.

Sigurnost snabdevanja je veoma važna za EU pre svega zbog zavisnosti od uvoza energenata. Obnov-ljivi izvori energije su lokalno dostupni i podstiču tehnološki razvoj, inventivnost i održivi razvoj lokalnih zajednica. U zemljama koje su postig-le značajne rezultate u oblasti obnovljivih izvora energije veliki procenat proizvodnih kapaciteta nalaz se u vlasništvu građana, energetksih zadru-ga i lokalnih zajednica. U tom smislu razvoj tržišta obnovljivih izvora energije u direktnoj je vezi sa građanskom participacijom i uključivanjem jav-nosti u kreiranje i sprovođenje politika.

Kada govorimo o malim hidorelektranama one svoj pun doprinos daju kada obezbeđuju snabdevanje korisnika u udaljenim mestima, tako što doprionose smanjenju troškova za razvoj distributivne mreže i smanjenju gubi-taka u prenosu. U Srbiji ne možemo da govo-rimo o ovoj vrsti doprinosa jer je priključe-nje malih hidroelektrana na mrežu neretko zahtevalo dodatne investicije u razvoj mreže, što je povećavalo troškove investicija i stva-ralo dodatne pritiske na životno okruženje i resurse lokalnih zajednica.

Dekarbonizacija energetskog sektora predstav-lja suštinsku društvenu promenu. Ona se postiže

26 European Commission, Energy Roadmap 2050, (COM(2011) 885 final, December 2011 27 U ovoj analizi, radi lakšeg razumevanja, proizvodni kapaciteti energetskih postrojenja prikazani su kroz ukupnu in-stalisanu snagu i iskazani u megavatima (MW). Proizvodnja el. energije iskazuje se u kilovat časovima (kWh) ali je, za razliku od instalisane snage, proizvodnja je promenljiva kategorija.

sistemskim naporima u oblasti obnovljivih izvora energija, energetske efikasnosti i postepenog ali odlučnog napuštanja proizvodnje električne ener-gije u termoelektranama. Ovaj sistemski pristup nije viđen u Srbiji. Pre možemo da govorimo o ne-povezanim akcijama i održavanju statusa quo.

Obnovljivi izvori energije omogućavaju izrazitu di-versifikaciju proizvodnih resursa i izbor najpovol-jnijih ekonomskih, ekoloških i društveno privatljivih rešenja na lokalnom, regionalnom i državnom nivou.

Uticaj različitih tehnologija za proizvodnju el. ener-gije na životno okruženje nije isti. Uticaji na činioce životne sredine i lokalne zajednice različiti su kod vetroelektrana, solarnih elektrana, biogasnih elek-trana i hidroelektrana. U svakom slučaju neophod-no je da se uticaji na životnu sredinu procenjuju u odnosu na konkretan projekat i konkretnu lokaciju, a da javnost od samog početka bude upoznata sa pla-niranjem i realizacijom projekta. Uticaje malih hi-droelektrana potrebno je posebno analizirati zbog toga što se ovi projekti često realizuju u zaštićenim prirodnim dobrima, na rekama koje su pre potoci nego prave reke, a ipak imaju veliki značaj za eko-sisteme i lokalno stanovništvo. Kumulativni uticaji više hidroenergetksih objekata na jednom vodoto-ku ili slivu zahtevaju posebnu pažnju a upravo je kumulativni uticaj u izgradnje MHE prilično zane-maren. O negativnim uticajima MHE na prirodno okruženje napisane su brojne analize i studije u poslednjih 20 godina i pogled stručne javnosti na izgradnju MHE značajno se promenio.

Potrebno je ukazati na još par kontroverznih okol-nosti u vezi sa MHE koje se mogu okarakterisati kao zamena teza. Neretko se u javnosti može čuti konsta-tacija da MHE predstavljaju zamenu za proizvodnju el. energije iz termoelektrana i na taj način doprino-se smanjenju emisije ugljen dioksida, te doprinose dostizanju obavezujućeg cilja od 27% obnovljivih izvora u BFPE. Takvi zaključci jednostavno ne pro-laze ni elementarnu kritiku. Kao što je prethodno navedeno trenutni kapaciteti MHE iznose manje od 2% ukupnih instalisanih kapaciteta za proizvodnju el. energije u Srbiji (manje od 100 MW27), dok je uku-pna instalisana snaga termoenergetskih postrojenja oko 4000 MW. Ni u najoptimističkijem scenariju,

1312

kada bi ukupna instalisana snaga svih MHE u Srbiji bila oko 500 MW28 to ne bi ni u kom slučaju moglo da zameni postojeću termoenergetsku flotu, poseb-no ako se ima na umu da Srbija ne pokazuje ozbiljne namere da u narednih deset godina značajno smanji proizvodnju u termoelektranama. Naprotiv, MHE ne mogu biti alternativa termoelektranama.

Takođe, o doprinosu MHE ostvarenju obavezujućih ciljeva u okviru Energetske zajednice dovoljno go-vori podatak da je udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji u 2016. i 2017. go-dini bio manji nego u baznoj 2009. godini. Dakle, cilj nije ostvaren, uprkos ulaganju značajnih mate-rijalnih i administrativnih resursa.

Slučajevi fizičkog sukoba aktivista i investi-tora nisu brojni i, srećom, se ne mogu oka-rakterisati kao redovna pojava, što ne znači da takvi slučajevi nisu zabrinjavajući i da ne ukazuju na obim problema. Međutim, lokal-ni aktivisti se suočavaju i sa drugim vrstama pritisaka kao što su ugrožavanje ugleda, za-strašivanje, ugrožavanje radnih mesta oso-bama koje rade u javnom sektoru. Da bi ovi problemi postali vidljivi i zavredeli adekvan-tu reakciju nadležnih organa potrebno je do-kumentovati slučajeve pritisaka na aktivi-ste, a građane upoznati sa njihovim pravima i obavezama javnih vlasti i investitora. Zbog toga je saradnja sa pravnom strukom neizo-stavni element borbe za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu ljudskih i građanskih prava. Površna analiza pokazuje da ovaj način naplate nije ispravan. Pre svega, proizvodnja električne energi-je iz obnovljivih izvora ni na koji način ne može biti vezana za potrošnju u domaćinstvima, ni praktično ni teorijski. Proizvodnja el. energije iz obnovljivih izvora nije konstantna. Proticaj u rekama je izrazi-to promenljiva kategorija, kao što je i broj sunčanih sati ili potencijal vetroenergije. Zbog toga mesečna proizvodnja el. energije iz obnovljivih izvora nije konstantna a udeo obnovljive energije varira iz meseca u mesec, bez obzira na potrošnju krajnjih korisnika.

28 Prema procenama koje su sadržane u Zakonu o prostornom planu Republike Srbije (Služebeni glasnik RS BR. 88 od 23. novembra 2010.) iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji. Procenjeni tehnički potencijal malih hidroelektrana (≤ 10 MW) u Srbiji iznosi 500 MW, prema proceni Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA, Joanneum Research and University of Ljubljana (2017), Cost-Competitive Renewable Power Generation: Potential across South East Europe, International Renewable Energy Agency (IRENA), Abu Dhabi; pg. 70). Prema procenama IRENA-e tehnički potencijal vetra i sunca, kao i velikih hidroelek-trana daleko prevazilazi potencijale MHE.

13

Analiza procesa izgradnje pojedinih MHE, izra-de tehničke dokumentacije i postupka izdavan-ja odobrenja koja su neophodna za pribavljanje građevinskih dozvola, izrade planske dokumenta-cije i procene uticaja na životnu sredinu ukazuje na propuste javnih vlasti, slučajne ili namerne, te kršenje propisa i zakonom utvrđenih procedura. Kako je odgovornost javnih vlasti osnovna ravan ove analize pažnja je pre svega posvećena njiho-vom postupanju ili nepostupanju.

Iskustva slučajeva koji su predstavljeni u ovoj analizi se ne mogu doslovno preslikati na sve ost-ale lokacije gde su izgrađene ili se grade MHE i sve aktere koji su u tome učestvovali. Međutim, imajući u vidu broj slučajeva i stepen kršenja pro-pisa, ovi slučajevi predstavljaju indikaciju nesa-vesnog postupanja organa zaduženih za izdavanje odgovarajućih dozvola, zanemarivanja kriterijuma zaštite životne sredine, nedovoljnog interesovanja javnosti kao i formalnih i faktičkih ograničenja jav-nog učešća u procesu donošenja odluka.

Da bi se problem sagledao u potpunosti neophod-no je podrobno analizirati svaku lokaciju i svaki pojedinačni projekat, uzimajući u obzir tačne i na metodološki ispravan način prikupljene podatke. Takav pristup je, pre svega, trebalo primeniti u ra-noj fazi, pre nego što su otvoreni pozivi za izgrad-nju MHE i pre nego što je izdata prva građevinska dozvola. Tako bi postupila odgovorna vlast i tako se odgovorno upravlja prirodnim resursima.

Bez podataka o činiocima životne sredine, tačnih podataka o proticaju, statusu vodotoka i stanju bil-jnog i životinjskog sveta, nije moguće proceniti uti-

caj planiranog projekta na životno okruženje, od-nosno, bez ovih podataka početak izgradnje ne bi bio nije moguć, u okolnostima gde se organi javnih vlasti i investitori ponašaju odgovorno.

Izgradnja obekata bez građevinske dozvole, ili bez neophodnih uslova organa zaduženih za zaštitu životne sredine jeste, u suštini je posledica propusta u prethodnom koraku koji se odnosi na prikupljan-je podataka i pripremu lokacije. Kršenjem zakona u fazi odobravanje izgradnje organi javnih vlasti i investitori pokrivaju nedostatak podataka ili skri-vaju činjenicu da su rizici gradnje na predmetnoj lokaciji neprihvatljivi po javni interes. Uništavanje rečnih tokova, degradacija životne sredine i kršen-je prava lokalnog stanovništva logična je posledica nepoštovanja propisa u prethodnim koracima.

Na taj način zatvara se krug zarobljavanja prirod-nih resursa u koji su uključeni svi akteri. Međutim, indikativno je da organi javnih vlasti nastoje da se izmaknu u fazi kada su posledice očigledne i rezul-tiraju sukobom između lokalne zajednice i inves-titora. U najgorem scenariju država se stavlja na stranu investitora, a protiv sopstevnih građana, kojima upravo državni organi nisu ostavli drugu mogućnost do da se pobune i suprotstave izgradnji MHE.

Pojedni investitori iz regiona skreću pažnju da su pravilna procena uticaja na životnu sredinu i sarad-nja sa lokalnom zajednicom ključni za razvoj pro-jekte OIE.

Proaktivnim pristupom prema

ANALIZA SLUČAJEVA - ŠTA SVE MOŽEŠ U SRBIJI KADA GRADIŠ MALU HIDROELEKTRANU

1514

zainteresovanoj javnosti se može postići da se na javne rasprave dođe s projektom koji je usuglašen sa svim relevantnim propisima i bez otpora, a eventualne argumentovane primedbe mogu doprineti uspešnoj realizaciji. Ako negde lokalna zajednica izrazito ne želi projekt, a kroz edukaciju i pojašnjenje koristi se ne postiže veća podrška, bolje je potražiti drugu lokaciju nego na silu ulaziti s projektom u napetost koja će trajati koliko i projekt – decenijama.29

Slučajevi koji su ovde predstavljeni dovoljni su da ukažu na narastajući problem čije rešavanje zahteva sistemski pristup, angažovanje inspek-cijskih organa i primenu odgovarajućih sankcija u slučajevima kada je kršenje zakona očigledno. Odsustvo adekvante reakcije državnih organa posledično dovodi do reakcije građana, civilnog društva i ekspertske zajednice ali i do nedvosmisle-nog zaključka da okolnosti u kojima se u Srbiji gra-de male hidroelektrane vode daljem kršenju načela vladavine prava, ugrožavanju prirodnih vrednosti i održivog razvoja lokalnih zajednica.

Slučajevi koji su ovde predstavljeni izabrani su pre svega jer omogućavaju da se problemi u izgradnji MHE sagledaju u široj perspektivi (ugrožavanje vla-davine prava, uticaji na životnu sredinu, društveni uticaji), zatim zbog dostupnosti dokumentacije, što omogućava analizu zasnovanu na činjenicama, i in-teresovanja civilnog društva i medija što je olakšalo prikupljanje podataka.

Copy-Paste: kako se preuzimanjem podataka o drugim lokacijama nadležni organi dovode u zabludu

Analiza postupka izrade dokumentacije za dve izabrane MHE ukazuje na slučajeve prepisivanja podataka koji se odnose na lokacije koje nemaju nikakve veze sa lokacijama koje su predmet post-upka već se odnose na druge lokacije i druge vodo-tokove. Zbog toga je pažljiva analiza dokumentacije koja se izlaže na uvid javnosti veoma važan aspekt

29 Balkan Green Energy News: Pravilna procena uticaja na životnu sredinu i saradnja sa lokalnom zajednicom ključni za projekte OIE: https://balkangreenenergynews.com/rs/pravilna-procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu-i-saradnja-sa-loka-lnom-zajednicom-kljucni-za-projekte-oie/, 12. februar .2019. 30 Zahtev dostupan na veb sajtu Ministarstva zaštite životne sredine (http://www.ekologija.gov.rs/zahtev-za-odlucivanje-o-potrebi-procene-uticaja-na-zivotnu-sredinu-za-izgradnju-mini-hidroelektrane-mhe-zaskovci-na-vodotoku-zivadinov-dol-mesna-zajednica-zaskovci-so-pirot/

rada udruženja koja se bave zaštitom životne sredi-ne. Pokazalo se da je ovakvo angažovanje lokalnih udruženja neophodno, jer je adekvatna rekacija nadležnih organa izostala.

MHE Zaskovci ili MHE Selište ili Copy-Paste?

Preduzeće Poseidon Energy d.o.o. iz Beograda pod-nelo je, u aprilu 2017. godine, nadležnom ministarst-vu zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju MHE „Zaskovci“ na reci Živadinov Dol, na Staroj Planini. Područje na kome je planirana izgradnja MHE „Zaskovci“ se nalazi u režimu zaštite III stepena Parka prirode Stara Planina, kao i u okviru ekološki značajnog područja Republike Srbije „Stara Planina“, zbog čega je odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu neophodan deo procedure izda-vanja građevinske dozvole.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sre-dine je Rešenjem od 20. juna 2017. (broj 353-02-01013/2017/16) utvrdilo da za predmetni projekat nije potrebno izraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Imajući u vidu da se lokacija za izgradnju MHE „Zaskovci“ nalazi u režimu zaštite III stepena, gde izgradnja hidroenergetskih objekata nije zabran-jena, moglo bi se zaključiti da je Ministarstvo pos-tupilo u skladu sa propisima. Međutim, uvidom u zahtev koji je dostavilo preduzeće Poseidon Ener-gy d.o.o. može se zaključiti da podnosilac zahteva nije dostavio tačne informacije koje se odnose na opis lokacije, pa samim tim ni tačan opis činilaca životne sredine i mogućih negativnih uticaja. Svi navedeni podaci su obavezni elementi zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu koji su propisani zakonom.

Analizom zahteva koji je preduzeće Poseidon Energy d.o.o. dostavilo nadležnom ministarstvu30 uočeno je da su pojedine informacije identične onima iz zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja za MHE „Selište“ koji je preduzeće „Gorn-jak“ d.o.o. podnelo nadležnom ministarstvu 6.

15

oktobra 2015. godine. Pored činjenice da se u oba zahteva nalaze identične rečenice koje se odnose na ugrožavanje životne sredine u fazi rada objek-ta preduzeće Poseidon Energy d.o.o dostavilo je i identične podatke o količni otpadnih materija, čvrstog otpada – peska, kako ih je svojevremeno dostavilo i preduzeće „Goranjak“ d.o.o. ali za drugu lokaciju i za hidroenergetski objekat čija je instali-sana snaga za 300kW veća od predviđene instalisa-ne snage MHE „Zaskovci“ (200Kw). Nije potrebno zavidno stručno znanje da bi se zaključilo da dva različita postrojenja, na različitim lokacijama, pro-izvode drugačije uticaje na životnu sreidnu.

Na kraju, u opisu činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju Poseidon Energy d.o.o. eksplicitno navodi da se analizirani uticaji odnose na hidroelektranu „Selište“ a ne na objekat koji je u ovom slučaju bio predmet odlučivanja.

Pošto je u opisima činilaca životne sredine jas-no navedeno da se govori o MHE „Selište“, a ne o MHE „Zaskovci“ nadležno ministarstvo je imalo mogućnost, i obavezu, da zahtev odbaci kao neure-dan, jer je sadržao nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, odnosno sadržao je podatke koji se odnose na drugu lokaciju i drugi projekat. To se nije dogodilo i ministarstvo je donelo navedeno rešenje po predmetnom zahtevu.31

U rešenju ministarstva je navedeno da u zakonom predviđenom roku nisu dostavljena mišljenja zain-teresovanih organa i organizacija niti javnosti.

Predolska reka ali u Arilju

Prepisivanje podataka koji se odnose na druge lo-kacije je okolnost na koju bi trebalo obratiti poseb-nu pažnju prilikom izrade planskih dokumenata i izdavanja odgovarajućih odobrenja i dozvola. Pre svih ove podatke bi trebalo da proveravaju organi nadležni za izdavanje dozvola, jer je to njihova za-konska obaveza, ali i aktivisti koji se bave praćen-jem izgradnje MHE.

31 Uvidom u Registar povlašćenih proizvođača električne energije, privremenih povlašćenih proizvođača električne energije i proizvođača iz obnovljivih izvora energije koji vodi Minstarstvo rudarstva i energetike, kao i uvidom u Izveštaj o prik-upljenim i isplaćenim novčanim sredstvima za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije za 2017. godinu, koji vodi JP EPS, ogranak EPS „Snabdevanje“ nije utvrđeno da se preduzeće Poseidon Energy d.o.o. nalazi na listi povlašćenih proizvođača električne energije. 32 Nacrt urbanističkog projekta za MHE “Lazine”, izložen na javni uvid 19. oktobra 2014, str. 18. (dokument u posedu autora). 33 Opština Arilje, Opštinska uprava, Lokacijski uslovi br. 01 br. LU-2/18 od 10. aprila 2018. (dokument u posedu autora)

Prilikom javnog uvida u urbanistički projekat za MHE „Lazine“ na Malom Rzavu (oktobar 2014.) ak-tivisti zaštite životne sredine su ukazali na netačne podatke, odnosno na podatke koji su prepisani iz drugog dokumenta koji se odnosi na Predolsku reku u slivu reke Ibar. U Urbanističkom projektu koji je izradilo preduzeće “Balkan gradnja” iz Uži-ca, u delu Tehničko rešenje MHE ‘’Lazine, u opisu tehničkog rešenja brane za MHE „Lazine“, navode se sledeći podaci:

‘’Ovakav tip vodozahvata (odnosi se na MHE Lazine, prim. aut.) je projektovan da odgovara karakteristikama Predolske reke, kao i okolnoj geografiji terena’’.32

Uvidom u realizovane projekte preduzeća „Bal-kan gradnja“, udruženje za zaštitu životne sredi-ne iz Arilja, učesnik u javnom uvidu, zaključilo je da su podaci iz urbanističkog projekta prepisani iz projekta koji je izrađen za MHE planiranu na Predolskoj Reci, pritoci Ibra, koja se nalazi na sas-vim drugoj lokaciji koja nije ni bila predmet urban-ističkog projekta za MHE „Lazine“. Bez obzira da li se radi o slučajnom propustu izrađivača urban-stičkog projekta nesumnjiva je činjenica da teh-ničko rešenje koje odgovara brani na Predolskoj Reci ne može biti preslikano na tehničko rešenje za MHE „Lazine“ zbog proste činjenice da se radi o drugom vodotoku, na drugoj lokaciji, u drugoj jedinci lokalne samouprave i drugačijem geograf-skom okruženju.

Prema dostupnim podacima urbanistički projekat nije odbačen već je prihvaćen kao osnova za razma-tranje lokacijskih uslova za izgradnju MHE „La-zine“.33 Međutim, projekat MHE „Lazine“ nije real-izovan zbog negativnih lokacijskih uslova. Između ostalih razloga za odbacivanje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova Opštinska uprava opštine Arilje navele je da je Zavod za zaštitu prirode odbio izda-vanje uslova zaštite prirode (Predmet br. 03 br. 020-468/2) jer je procenjeno da bi se planiranim aktiv-nostima „trajno narušile ekološke odlike ribolovne vode, da bi došlo do degradacije prirodnih vrednosti i izmene staništa, što bi ugrozilo i riblji fond, a promena hidrološk-

1716

og režima bi uticala na životni ciklus, posebno mrest ri-bljih vrsta.“ U rešenju Zavoda za zaštitu prirode na-vedeno je da je Programom upravljanja ribarskim područjem „Zapadna Morava“ ceo tok reke Mali Rzav proglašen je za posebno stanište riba.34

Mišljenje Zavoda za zaštitu prirode u ovom slučaju pokazuje da se prepisivanje podataka iz planskih ili urbanstičkih akata koji se odnose na drugu lokaci-ju ne može smatrati manjim propustom izrađivača već da tehničko rešenje za svaki pojedinačni pro-jekat mora odgovarati konkretnim uslovima na lo-kaciji za koji se izrađuju planski i urbanistički do-kumenti.

Izgradnja MHE bez planskog osnova i bez građevinske dozvole

„Ja sam napravio grešku što sam počeo da radim bez građevinske dozvole...“

Ovim rečima opravdao je investitor nelegalnu gradnju MHE „Jovanovići“ u selu Dobrača, na reci Panjici, u opštini Arilje. Izgradnja MHE „Jo-vanovići“ započeta je bez građevinske dozvole. Moglo bi se zaključiti da je ovaj slučaj jednos-tavan i da nema nikakve dileme da je gradnja ob-jekta bez građevinske dozvole zaustavljena. Pre-duzimanje građevinskih radova bez građevinske dozvole ne samo da predstavlja prekršaj, već se radi i o ozbiljnom krivičnom delu za koje je predviđena i kazna zatvora. Međutim, investor i izvođač neleganih radova je dobio dozvolu za izgradnju objekta koji je nelegalno gradio pre očima javne uprave opštine Arilje.

Radovi na izgradnji MHE „Panjica“ započeti su 2018. godine. Investitoru VSP Energy d.o.o. dva puta je odbijen zahtev za izdavanje građevniske dozvole u 2018. godini35 ali su radovi i dalje nastavl-jeni o čemu svedoče snimci i reportaža Insajdera iz novembra 2018.36 Na kraju, potvrdu zaključka da se radi o gradnji bez građevniske dozvole dao je i sam investitor, kao i opštinski građevinski inspektor, u usmenoj izjavi Insajderu.

Objašnjenje građevinskog inspektora iz Arilja

34 Isto, str. 7-8. 35 Opštinska uprava opštine Arilje, Zaključak br. ROP – ARI – 3755– CPI -1/2018 od 26.2.2018. i Zaključak br. ROP – ARI – 25748– CPIH -2/2018 od 29.10.2018.36 Za potrebe analize korišćeni su video materijali Insajdera (https://insajder.net/sr/sajt/tema/12529/) i javno dostupni podaci iz registra građevinskih dozvola koji vode Opština Arilje i Agencija za privredne registre.

svakako zaslužuje da dobije prostor u ovoj analizi jer predstavlja specifičan slučaj originalnog tu-mačenja propisa od strane opštinskih organa:

„Kažem, malo smo blagonaklono delovali i pustili smo ga (investitora, prim. aut) da dobije dozvolu. Jer, on nije čovek koji ne može da dobije dozvolu. Znači, nije problem kažnjavati, lako ćemo kažnjavati. Prvo smo delovali preventivno, nije problem čoveka kazniti...Nije u tome poenta. Poenta je preventivno delovati, upozoriti ga da radi nešto nezakonito, zatim ga naterati da uđe u tokove, a potom, ako ne sluša to... onda kaznena politika.“

Ova izjava koju je odgovorno lice dalo Insajde-ru poučna je i slikovita. Da ovakvo razumevanje uloge organa javnih vlasti ne proizvodi posledice po životno okruženje i pravni poredak izjava bi se mogla smatrati duhovitom.

Međutim, prilikom nelegalne gradnje na reci Pan-jici oštećeno je rečno korito, biljna vegetacija u okolini gradilišta, narušeno stanište divlje faune i ugrožene životinjske vrste kojima je reka prirod-no staniše. A uloga organa javnih vlasti je, pre sve-ga, da ove prirodne resurse zaštite, zbog čega je, između ostalog, i ustanovljena procedura izdavan-ja građevinske dozvole. Upravo su u postupku izda-vanja građevinske dozvole predviđeni preventivni mehanizmi koji bi trebalo da obezbede da izgradnja

Radovi na izgradnji MHE „Jovanovići“, izvor Insajder, novembar 2018: https://insajder.net/sr/sajt/tema/12529/

17

objekta ne uzrokuje štetu u prirodnom okruženju. U ovom slučaju gradnje bez građevinske dozvole preventivne mere su već iscrpljene jer je svojim činjenjem izvođač radova svesno odlučio da krši propise. Takvim postupanjem investitor je onemo-gućio bilo kakav „ulazak u tokove“ jer je zakonom predviđeno da se nelegalno izgrađeni objekti ruše a odgovorna lica kažnjavaju. Drugih tokova nema i ne bi trebalo u uređenom društvu da ih bude.

Nakon što je građevinska inspekcija ipak izdala rešenje o zabrani radova investitor je nastavio da gradi a inspekcija je najavila da će slučaj proslediti policiji. Radovi su, ipak, nastavljeni.

Objašnjenje investitora takođe zaslužuje da se nađe u ovoj analizi jer je poučno i govori u prilog zakl-jučcima ove analize o ozbiljnom i svesnom kršenju propisa prilikom izgradnje malih hidroelektrana:

„Pa eto.. računao sam da tu neće biti nikakvih problema... Ne mislim da sam ja pogrešio, jedina je greška što sam počeo da radim računajući da ću dobiti dozvolu... Ja sam napravio grešku što sam počeo da radim bez građevinske dozvole... Administracija i birokratija su me doveli do ovoga.“

U postupku izrade Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije nadležno ministarstvo je prikupilo mišljenja investitora o preprekama sa koji-ma se suočavaju investitori u dobijanju licenci, dozvo-la i saglasnosti za izgradnju MHE. Među preprekama se navode i nepotrebno dugačke procedura mnogih postupaka i potreban veliki broj saglasnosti.37 U ovom dokumentu Vlade Srbije navodi se da su problemi prepoznati i da će nadležni organi raditi na njihovom otklanjanju, ali i da su procedure jasno deifnisane. Ni u Acionom planu za obnovljive izvore energije, niti u bio kom drugom dokumentu ili propisu organa jav-nih vlasti investitorima se ne preporučuje da problem komplikovanih i dugotrajnih procedura rešavaju tako što će pristupiti građenju objekta bez građevinskke dozvole. Takvo nešto ne bi bilo moguće čak ni u Srbiji.

37 Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, str. 49. 38 Opštinska uprava opštine Arilje, Rešenje br. ROP-ARI-25748-CPIH-5/2018 od 19.12.2019. godine. 39 Uredba o ekološkoj mreži (Sl. glasnik RS, br. 102/2010)40 U ovoj analizi obuhvaćeni su samo problemi vezani za plansku osnovu dok drugi aspekti problema izgradnje MHE Jaru-ga nisu ovde razmatrani. 41 Prostorni plan opštine Bela Crkva: http://belacrkva.rs/strateska-dokumenta-2/

Slučaj MHE „Panjica“ je istraživački interesan-tan samo zbog prethodno navedenih činjenica. Međutim, ovaj slučaj nije okončan zabranom gradnje ili rušenjem nelegalnog objekta, što bi bio logičan rezultat primene propisa. Opštinska uprava opštine Arilje je 29. decembra 2018. godine izdala građevinsku dozvolu za izgradnju prve faze MHE „Jovanovići“ na reci Panjici.38 Građevinska dozvola je izdata, kako je navedeno u rešenju, za izgradnju prve faze MHE „Jovanovići“. U rešenju se navodi, između ostalog, da se dozvola izdaje za izgradnju mašinske zgrade, vodozahvata sa ribljom stazom, taložnice i dovodnog cevovoda, odnosno za delove objekta koji su već izgrađeni bez građevinske dozvole.

Ako nema planskog osnova potrebno ga je izmis-liti – MHE Ravni i MHE Jaruga

U ovom delu analize prikazani su slučajevi izgrad-nje MHE bez odgovarajućeg planskog osnova. MHE Jaruga u Beloj Crkvi, kao i MHE Ravni na reci Prištavici, u Užicu, u odmakloj su fazi izgrad-nje iako dokumentacija koju su izdali organ javnih vlasti jasno ukazuje da planski osnov za izgradnju ne postoji.

Reka Nera je međunarodni vodotok u južnom Ba-natu. Nera pripada zaštićenom području izuzetnih odlika „Karaš-Nera“ a sam vodotok je zaštićen kao ekološki koridor od međunarodnog značaja u ok-viru ekološke mreže.39 Prema Uredbi o ekološkoj mreži na ekološkim koridorima je zabranjena pro-mena morfoloških i hidroloških osobina područja od kojih zavisi funkcionalnost koridora.

Jaruga je derivacioni kanal reke Nere i proteže se duž desne obale Nere, u dužini od 12 km. Od 1990. godine Jaruga je bez vode, tako da su i funkcije od-brane od poplave i odvođenja suvišnih voda svede-ne na najmanju meru. Upravo je na ovom kanalu u toku izgradnja MHE „Jaruga“. Kako je kanal ostao bez vode namera investitora je da vodu potrebnu za funkcionisanje MHE prevede iz Nere.40

U važećem Prostornom planu opštine Bela Crkva (PPO) iz 2008. godine41 predviđena je mogućnost

1918

razvoja hidroenergetskog potencijala na teritoriji opštine, kroz izgradnju malih hidroelektrana kapa-citeta 0,1-10 MW. Grafičkim delom plana (koji čini sastavni deo PPO-a) predviđena je izgradnja uku-pno 5 (pet) MHE na kanalu Jaruga, u katastarskim opštinama Bela Crkva i Vračev Gaj. Međutim, pred-metna MHE koja je u postupku izgradnje, gradi se na potpuno drugoj lokaciji, u katastarskoj opštini Kusić, dakle, van obuhvata predviđenog PPO-om za izgradnju MHE, te kao takva, njena izgradnja nije u skladu sa važećim prostornim planom, a što je neophodni preduslov za odobrenje izgradnje.

Takođe, zemljište na kome se predmetna MHE gra-di, važećim prostornim planom koji predstavlja osn-ov izgradnje (a koji nije izmenjen), određeno je kao poljoprivredno zemljište, na kome je izgradnja doz-voljena samo za određenu grupu objekata, ali ne i za

42 Broj dozvole: 351-47/2015-05 od 22.06.2015. godine, izdata od strane Opštine Bela Crkva, Opštinska uprava – Odeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove.43 Broj dozvole: 353-183/2013-05 od 15.08.2014. godine, izdata od strane Opštine Bela Crkva, Opštinska uprava – Odeljenje za urbanizam, privredu i inspekcijske poslove.

energetske objekte, uključujući ovde i MHE, za koje je bilo neophodno izvršiti prenamenu ovog zemljiš-ta u građevinsko zemljište, pod uslovom naravno, da je ovo u konkretnom slučaju moguće na osnovu pri-menljivih propisa i planske dokumentacije.

Dodatno, pomenuti plan predstavlja samo planski osnov, dok je sam postupak izgradnje neophodno dodatno konkretizovati usvajanjem adekvatnih urbanističkih planova. Rešenje, kojim je investiro-ru „Hidro Sporea Živojin“ iz Bele Crkve, izdata građevinska dozvola na predmetnoj MHE,42 na-vedeno je da se, između ostalog, predmetna doz-vola izdaje na osnovu lokacijske dozvole izdate od strane istog organa.43 Pomenutom lokacijskom doz-volom je, kao planski osnov za izdavanje lokacijske dozvole, a posredno kasnije i građevinske dozvole, naveden upravo PPO Bela Crkva.

19

Članom 19. Zakona o planiranju i izgradnji44 prop-isano je da se Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi „za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delat-nosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave“. Ovim dokumentom se dakle, ne mogu određivati uslovi izgradnje konkretnih ob-jekata na određenom području, jer isti sadrži samo smernice i uslove, rečju - definiše strateški pravac razvoja određenog prostora lokalne zajednice.

Članom 28. Zakon o planirnaju i izgradnji propisa-no je da plan detaljne regulacije, između ostalog sadrži granice plana i obuhvat građevinskog pod-ručja, podelu prostora na posebne celine i zone, de-taljnu namenu zemljišta i kapacitete za saobraća-jnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu.

S tim u vezi, logično je zaključiti da je za izgradnju koja se odvija na pomenutoj lokaciji, bilo neophod-no doneti detaljniji planski dokument, precizni-je, adekvatan urbanistički dokument na osnovu koga bi bili precizirani uslovi izgradnje, ali takođe i izmenjen PPO, koji bi omogućio usvajanje nižih planskih dokumenata koji bi ovo dozvolili.

Iz svega navedenog, može se zaključiti da MHE Jaru-ga nije mogla biti izgrađena na osnovu PPO na osn-ovu koga je izgrađena, i to iz najmanje dva razloga:

izgradnja MHE na mestu na kome je podignuta nije bila predviđena prostornim planom;

izgradnja nije ni mogla biti izvedena na osnovu PPO, već je bilo potrebno doneti detaljniji plan-ski (urbanistički) dokument.

Vrlo slična situacija ovoj u Beloj Crkvi, događa se i sa izgradnjom MHE Ravni, na reci Prištavici, na ter-itoriji grada Užica. Naime, rešenjem kojim je izdata građevinska dozvola45 za izgradnju male hidrocen-trale instalisane snage 470 kW u I fazi, propisano je da je ista izdata u skladu sa lokacijskim uslovima koje je izdao nadležni organa gradske uprave Grada

44 Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/2014, 145/2014 i 83/2018)45 Rešenje o izdavanju građevinske dozvole VI broj 351-209/16-02 ROP – UZI – 33077 – CPI – 1/2016 od 15.12.2016. godine, izdato od strane Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, Odeljenje za sprovođenje planova i izgradn-ju Grada Užica, sa izmenama donetim Rešenjem VI broj 351-209/16-02 ROP – UZI – 33077 – CPI – 2/2016 od 13.07.2017. godine. 46 Lokacijski uslovi VI broj 353-235/17-02 ROP – UZI – 10159 – LOCA – 1/2017 od 18.05.2017. godine, izdato od strane Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, Odeljenje za sprovođenje planova i izgradnju Grada Užica.

Užica.46 Ovim dokumentom propisano je da je planski dokument koji se primenjuje na predmetnu lokaciju Prostorni plan Grada Užica („Službeni list Grada Užica“, br. 22/2010). Shodno ovome, važi sve što je prethodno rečeno za izgradnju MHE na reci Neri, a u vezi sa hijararhijom planskih dokumenata i obaveznom izradom plana detaljne regulacije.

Dodatno, Prostornim planom je predviđena mo-gućnost izgradnje malih hidoelektrana na rekama Đetinji, Bratešini, Konjskoj reci, Sušici, Volujcu, Derventi i Velikom Rzavu, ali ne i na Prištavici.

PP grada Užica na još nekoliko mesta praktično onemogućava izgradnju MHE, osim na lokacijama gore navedenim, pa tako na strani 15. plana, izriči-to se navodi da je „angažovanje ovog vodnog zemljiš-ta u bilo kakve svrhe (izuzev neposredne zaštite samih vodotokova) isključeno“, što isključuje mogućnost ek-sploatacije istog za potrebe funkcionisanja MHE.

Na stranama 88/89 Prostornog plana, koje se bave „novim obnovljivim izvorima energije“ propisuje se „obaveza detaljnih istraživanja konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, njihovih tehničkih karakteris-tika i uslova izgradnje, u skladu sa odgovarajućom studijskom i tehničkom dokumentacijom, predviđenom Zakonom“. Ovo neminovno za sobom povlači zakl-jučak da su nadležni organi bili u obavezi da pre-cizno utvrde uslove izgradnje MHE na navedenoj

MHE „Jaruga“, izvor: Večernje Novosti online: https://bit.ly/2IQB1x1

2120

lokaciji, kroz izradu detaljnijeg urbanističkog akta, do čega nikada nije došlo.

Izgradnja MHE bez uslova zaštite prirode

Među drastične pojave kršenja propisa spada iz-gradnja MHE bez odgovarajućih uslova zaštite prirode ili suprotno izdatim uslovima. Načelo pri-mene mera i uslova zaštite prirode u korišćenju prirodnih resursa i zaštićenih prirodnih dobara i u planiranju i uređenju prostora spada među osnov-na načela zaštite prirode i regulisano je Zakonom.47 Ovim zakonom utvrđeno je da se aktivnosti i pro-jekti u kojima se koriste prirodni resursi postupa u skladu sa merama zaštite prirode utvrđenim u planovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom, na način da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ug-rožavanje i oštećenje prirode. Zakonom o zaštiti prirode (čl. 9.) takođe je utvrđeno da se u postupku izrade planova, osnova, programa i projekata pri-bavljaju uslovi zaštite prirode koje izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode. Izdavanje uslova zaštite prirode predstavlja preventivnu meru zaštite život-ne sredine i izvođači radova i investitori su dužni da se ovih usova pridržavaju tokom izgradnje i rada postrojenja. Logična posledica nepoštovanja odredbi Zakona o zaštiti prirode bila bi zabrana izgradnje ili zabrana rada postrojenja koja sa ovim uslovima nisu usklađena.

Prikaz slučajeva koji slede utemeljen je na doku-mentaciji Zavoda za zaštitu prirode i Ministarst-va zaštite životne sredine i istraživanjima koja su obavile relevantne naučne institucije. Javnost je sa ovim slučajevima upoznata i zahvaljujući istraživačkom radu novinara Centra za istraživačko novinarstvo i Insajdera kao i zalaganjima lokalnih aktivista iz Jošaničke Banje iz Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje.

Na reci Jošanici i u slivu Jošanice izgrađeno je oko 15 MHE od kojih se neke nalaze u Nacionalnom parku „Kopaonik“. U derivacione cevi stavljeno je oko 27 km rečnih tokova. Na reci Jošanici, čiji glavni tok ima

47 Zakon o zaštiti prirode (Sl. glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016 i 95/2018 - dr. zakon)48 Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, Beo-grad 2018, str. 226. 49 Smernice, str. 227. 50 Centar za istraživačko novinarstvo, Male hidroelektrane: Država i firme povezane sa Vučićevim kumom najviše prof-itiraju: https://www.cins.rs/srpski/news/article/male-hidroelektrane-drzava-i-firme-povezane-sa-vucicevim-kumom-na-jvise-profitiraju

dužinu od 48 km, u cevi je stavljeno oko 13 km vo-dotoka.48 Samo na reci Jošanici izgrađeno je 5 MHE.

Izgradnja MHE na Jošanici i njenim pritokama predstavlja ilustrativan primer negativnih kumula-tivnih efekata izgradnje MHE.

Negativan kumulativni efekat ovde je posebno izražen, jer nekoliko objekata nema vodozahvatne građevine, već se voda samo sprovodi cevovodom od jedne do druge mašinske zgrade (mašinska zgrada MHE „Kašići“ prima vodu iz mašinske zgrade MHE „Belci“; mašinska zgrada MHE „Marići“prima vodu iz mašinske zgrade MHE „Vladići“; mašinska zgrada „Velež 1“ prima vodu cevovodom iz mašinske zgrade

MHE „Velež“; mašinska zgrada MHE „Velež“ dobi-ja vodu cevovodom direktno iz mašinske zgrade MHE „Samokovka 1“; mašinska zgrada MHE „Sa-mokovka 1“ prima vodu cevovodom dužine gotovo 5 kilometara).49

Na zahtev Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Ban-je Zavod za zaštitu prirode je januara 2014. godine izvršio stručni nadzor na delu vodotoka reke Jošan-ice i došao do sledećih zaključaka:

Za MHE „Drenje“, „Velež“ i „Belci“ izdate su građevinske dozvole bez odgovarajućih uslova Zavoda za zaštitu prirode, do je MHE „Županj“ izgrađena uprkos činjenici da su izdati negativni uslovi Zavoda za zaštitu prirode. Samo MHE „Ma-rići“ i „Kneževići“ imaju izdate uslove Zavoda.

Izvršenim radovima na navedenim MHE došlo je do ugrožavanja i oštećenja ekosistema Joša-ničke reke u veoj meri i na širem prostoru.50

Otpor građana kao posledica neodgovornog postupanja javnih vlasti

21

Reakcija lokalnih zajednica i građanski otpor izgrad-nji MHE logična je posledica propusta nadležnih organa, odsustva primene zakona i nesavesne i pro-tivzakonite izgradnje MHE od strane investitora. Su-protstavljanje lokalnih zajednica i aktivista civilnog društva izgradnji MHE nisu izolovani slučajevi već je i ovu pojavu potrebno razmatrati u širem društ-venom konteksu a u korenu problema nalazi se neodgovornost javnih vlasti i neuspeh javne politike u oblasti obnovljivih izvora energije.

Prvi organizovani protesti o kojim je šira javnost obaveštena javili su se u jugozapadnoj Srbiji, u vezi sa izgradnjom hidroelektrana Brodarevo 1 i 2 na Limu, u mestu Brodarevu pored Prijepolja. Sukob lokalnih aktivista i investitora kulminirao je u av-gustu 2013. godine kada su aktivisti brutalno pre-tučeni na javnoj raspravi o studiji procene uticaja na životnu sredinu hidroelektrana Brodarevo 1 i 2. Kulminaciji sukoba doprinelo je koninuirano propuštanje organa javnih vlasti da postupak pro-cene uticaja sprovedu u skladu sa zakonom. Borba lokalnih aktivista, kojim su podršku pružile brojne nevladine organizacije iz Srbije i regiona trajala je gotovo celu deceniju i završena je tao što nadlež-no ministarstvo nije izdalo saglasnost na studiju o proceni uticaja, zbog čega je investitor odustao od realizacije projekta. Fizički napad na aktiviste nije bio jedini vid pritiska na lokalne aktiviste. Investi-tor je nekoliko puta podnosio krivičnu prijavu pro-tiv lokalnih aktivista zbog izazivanja rasne, verske i nacionalne mrženje. Ni u jednom slučaju nije došlo do osuđujuće presude.

Na ishod ovog slučaja značajno je uticala činjenica da su lokalni aktivisti obezbedili podršku ad-vokata i vodili borbu na više frontova – učešćem u procesu donošenja odluka, protestima i javnim angažovanjem i korišćenjem raspložiih pravnih instrumenata za zaštitu svojih prava.

Do sukoba lokalnih aktivista i investitora došlo je i u selu Rakita, u opštini Babušnica. Krajem 2018. godine kada su se meštani i aktivisti inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ sukobili sa obez-beđenjem gradilišta za MHE.51

Slučajevi fizičkog sukoba aktivista i investi-tora nisu brojni i, srećom, se ne mogu oka-

51 Južne Vesti, Tuča aktivista i meštana Rakite sa obezbeđenjem gradilišta mini-hidroelektrane: https://www.juznevesti.com/Hronika/Tuca-aktivista-i-mestana-Rakite-sa-obezbedjenjem-gradilista-mini-hidroelektrane.sr.html

rakterisati kao redovna pojava, što ne znači da takvi slučajevi nisu zabrinjavajući i da ne ukazuju na obim problema. Međutim, lokal-ni aktivisti se suočavaju i sa drugim vrstama pritisaka kao što su ugrožavanje ugleda, za-strašivanje, ugrožavanje radnih mesta oso-bama koje rade u javnom sektoru. Da bi ovi problemi postali vidljivi i zavredeli adekvan-tu reakciju nadležnih organa potrebno je do-kumentovati slučajeve pritisaka na aktivi-ste, a građane upoznati sa njihovim pravima i obavezama javnih vlasti i investitora. Zbog toga je saradnja sa pravnom strukom neizo-stavni element borbe za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu ljudskih i građanskih prava.

Sukob interesa investitora i lokalnih aktivista i građana zapravo se dešava u senci nečinjenja države i neodgovornosti javnih vlasti i predstavl-ja kulminaciju simptoma neodgovorne države. U nemogućnosti da obezbede poštovanje zakona i mera zaštite životne sredine, i na taj način otklone narastajuće društvene antagonizme, javne vlasti se izmiču i dopuštaju da sukobi kulmniraju kroz pro-teste i nasilje. Gubitnici u tom začaranom krugu be-zakonja su građani, država ali i investitori koji nas-toje da svoje poslove vode u skladu sa propisima.

2322

Porast broja MHE, njihov potencijalni negativni uticaj na životnu sredinu i delotvornost ove mere u energetskoj politici je predmet rasprave i u zem-ljama u regionu. Porast potrošnje energije, uz is-tovremenu obavezu povećanja proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, usmerava zemlje u regionu ka povećanoj eksploataciji rečnih tokova. Ugroža-vanje prirodnih resursa, a posebno izgradnja hi-dorelektrana u zaštićenim područijima, dovodi do sukoba između državne politike, aktivista i građa-na. Građanski protesti i intervencije nevladinih organizacija su delimično uspešni ali ukazuju da zahtevi za odgovornim upravljanjem prirodnim re-surisma ne ostaju bez rezultata.

U novembru 2018. godine Sekretarijat Energetske zajednice je objavio stav o razvoju projekata malih hidroelektrana.52 Reakcija Sekretarijata Energetske zajednice direktna je posledica narastajućeg neza-dovoljstva lokalnog stanovništa i nevladinih orga-nizacija ali, nesumnjivo, i shvatanja da ekspanzija MHE nije značajno doprinela unapređenju upotre-be obnovljivih izvora energije među članicama En-ergetske zajednice. Sekretarijat u svom mišljenju ističe podršku investicijama u obnovljive izvore en-ergije, ali posebno naglašava upotrebu energije ve-tra, sunca i biomase, kao i unapređenje energetske efikasnosti kao ključnih oblasti u kojima nisu isko-rišćeni svi raspoloživi potencijali.

Sekretarijat je istakao da korišćenje prirodnih re-sursa mora biti u skladu sa EU propisima, a pre svega u skladu sa opštim principima transparent-

52 Statement of the Energy Community Secretariat on small hydropower development, November 13th: https://www.ener-gy-community.org/news/Energy-Community-News/2018/011/13.html 53 Albania rethinking hydro policy on environmental concerns, Reuters, 24. januar 2019: https://www.reuters.com/arti-cle/us-albania-energy-hydropower/albania-rethinking-hydro-policy-on-environmental-concerns-idUSKCN1PI2R7

nosti, pravne sigurnosti i odgovornosti. Procena uticaja projekata na životnu sredinu, prema mišl-jenju Sekretarijata, predstavlja ključni instrument zaštite životne sredine i interesa lokalnih zajedni-ca i garantuje da su svi potencijlani negativni uti-caji razmotreni pre realizacije projekta. Projekat se može realizovati samo ako su mere za izbega-vanje, otklanjanje ili smanjenje negativnih uticaja razmotrene u fazi procene uticaja. Sekretarijat je posebno istakao da je neophodno analizirati ku-mulativne uticaje projekata na određenoj teritoriji kao i obavezno sprovođenje procedure konsultaci-ja sa javnošću. Izostanak javnih konsultacija, prema mišljenju Sekretarijata, može biti razlog za preispi-tivanje dozvola za realizaciju projekata.

Kako bi doprineo održivom korišćenju hidropo-tencijala Sekretarijat je najavio izradu posebnog vodiča za članice Energetske zajednice za spro-vođenje procene uticaja za male hidroelektrane.

Albanija preispituje svoju politiku izgradnje MHE

Prema medijskim navodima nova ministarka ener-getike i infrastrukture Albanije, Belinda Baluku, najavila je zaustavljanje izgradnje novih hidroe-lektrana i pokretanje istrage postojećih projekata i izdatih dozvola, posebno u pogledu usaglašenos-ti sa propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine.53 Ovom intervencijom ministarstva biće obuhvaćene 182 dozvole za 440 lokacija za izgrad-nju hidroenergetskih objekata na jugu Albanije. Zbog porasta potrošnje električne energije Alba-

PROBLEM MHE U REGIONALNOM KONTEKSTU

23

nija je u poslednjih 20 godina posebnu pažnju pos-vetila izgradnji mini hidroelektrana ali je, do sada, izgrađeno svega 96 objekata.54

Građanski protesti su nesumnjivo doprineli ovoj odluci ministarstva.

Zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima u Rumuniji

Pokretanjem sudskih postupaka nevladine orga-nizacije u Rumuniji su uspele da zaustave izgrad-nju nekoliko mini hidroelektrana u zaštićenim područjia u Rumuniji. Ovim postupcima su pretho-dili protesti građana i potpisivanje peticije protiv izgradnje hidroelektrana.

Sudskim putem zaustavljena je izgradnja malih hi-dorelektrana na rekama Sucu-Olteana i Bistra Ma-rului, na planini Tarku koja pripada karpatskom planinskom masivu.

Natura 2000, koalicija nevladinih organizacija iz Rumunije se u avgustu 2014. godine obratila sudu zbog negativnog uticaja izgradnje malih hidroe-lektrana na živi svet u rekama i zaštićena staništa na planini Tarku.55 Nakon prvostepene presude, kojom su potvrđeni navodi koalicije Natura 2000, usledila je žalba investitora apelacionm sudu koji je potvrdio prvostepenu presudu i poništio dozvole za izgradnju četiri mini hidorelektrane na planini Tarku, na prostoru koji, između ostalog pripada zaštićenom području Natura 2000.

Krajem 2016. godine organizacije Bankwatch i Neu-erweg su pokrenule sudski postupak protiv državne kompanije „Hidroelektrika“ zbog realizacije hidroe-nergetskog projekta u nacionalnom parku Jiu Gorge, na Karpatima.56 Prema mišljenju ovih organizacija ovim projektom su prekršeni propisi EU jer bi rea-lizacija projekta ostavila živi svet u nacionalnom parku bez dovoljne količine vode koja je potrebna za njihov opstanak. Hidroelektrika je dobila spor pred prvostepenim sudom ali je Apelacioni su u Buku-reštu svojo presudom poništio dozvole za izgradnju, čime je projekat u nacionalnom parku Jiu Gorge for-

54 Hidroenergija apsolutno dominira u energetskom miksu Albanije i u 2016. 7782GWh je proizvedeno iz hidroelektrana (IEA, Electricity generation from renewables by source, Albania 1990 – 2016: https://bit.ly/2ILgueV; 55 A pristine habitat in Romania saved from destruction by harmful small hydropower projects, WWF: http://wwf.panda.org/?256675, November 19th 2015 56 Romanian Activists Halt Energy Construction in National Park, BalkanInsight, March 7th 2018: https://balkaninsight.com/2018/03/07/romanian-activists-stop-energy-project-in-national-park-03-06-2018/

malno zaustavljen. Ipak, na ovaj način projekat nije u potpunosti odbačen, jer je Hidroelektrika najavila da će pokrenuti proceduru za izdavanje novih doz-vola za nastavak realizacije projekta.

Pored toga što ovo rumunsko iskustvo ukazuje na značaj ispravne primene pravnih instrumenata za zaštitu životne sredine potrebno je obratiti pažnju na još neke aspekte ovih slučajeva. Projekat u zaštićenom dobru Jiu Gorge je bio u odmakloj fazi i veliki deo radova je već završen. U takvoj situaciji mogućnost nastavka projekta je veoma verovatna i Hidroelektrika je najavila da će preduzeti korake kako bi obezbedila potrebne dozvole za nastavak projekta. Sudski procesi u Rumuniji takođe poka-zuju delotvornost zaštite koju obezbeđuju propisi EU, zbog čega su organizacije iz EU u velikoj pred-nosti u odnosu na one koje deluju u zemljama kan-didatima gde se zainteresovane organizacije mogu pozvati isključivo na domaće zakonodavstvo.

Upotreba pravnih instrumenata zaštite se pokazu-je kao delotvorna ali su sudski postupci dugotrajni, zahtevaju ozbiljnu pripremu i kvalitetno izvođenje dokaza.

2524

Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisa-ti kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne po-litike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.

Odgovornost u ovom slučaju predstavlja složen odnos brojnih uticaja i aktera. Problem dodatno čini složenost i nedovršenost propisa te nedosta-tak horizontalne i vertikalne koordinacije organa javnih vlasti.

Ipak, ključni problem nije nastao u procesu izgrad-nje MHE već u procesu planiranja i pripreme javne politike. Tačnije, nedostatak odgovornosti u pro-cesu planiranja doveo je do problema u procesu realizacije. Žrtve ove neodgovornosti su građani i lokalne zajednice, organi javnih vlasti koji izdaju dozvole u neprihvatljivo lošim uslovima, kao i in-vestitori. Najveću žtrvu ipak podnose reke i prirod-ni resursi čija degradacija počinje da poprima obri-se nepovratnog procesa.

Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno. Ako investicije postavite ispred zaštite život-ne rezultat je bespoštedni juriš na nezaštićene pri-rodne resurse, njihovo zarobljavanje i isključivanje loklane zajednice iz procesa odlučivanja. U tom začaranom krugu protesti građana predstavlja-ju posledicu loše politike. Međutim, do promene politike ne dolazi i izgradnja MHE se nastavlja u neodrživim pravnim i društvenim okolnostima.

Ovakav zaključak potvrđuju i ishodi javne politike unapređenja upotrebe obnovljivih izvora energije i posledice tih javno-političkih ishoda:

57 Ovaj podatak je preuzet iz Izveštaja Sekretarijatu Enegetske zajednce za 2017. godinu.

U Srbiji nije došlo do energetske tranzicije koja bi omogućila približavanje ciljevima Evropske unije za smanjenje emisija gasova sa efektom stalene bašte do 2030. i 2050. Energetska tran-zicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama.

Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.

Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektra-na snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jed-na dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW57, odnosno 3% ukupne pro-izvodnje električne energije iz hidropotencijala.

ZAKLJUČAK - ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI

25

Imajući u vidu postojeći planski i pravni okvri, praksu organa javnih vlasti i utvrđene činjenice o negativnom uticaju MHE na prirodne resur-se, životnu sredinu i lokalne zajednice, održivo korišćenje hidropotencijala malih vodotokova, bez izmene propisa i praksi, nije moguće.

Na kraju ove analize ponuđene su sistemske prepo-ruke koje bi omogućile primenu načela odgovornos-ti, načela zaštite životne sredine i poštovanje prava građana, a posebno prava lokalnih zajednica na održivi razvoj. Među preporukama nije navedeno obavezno poštovanje zakona jer to ne bi trebalo da bude preporuka već podrazumevajuća karakteritika društva koje se smatra demokratskim i uređenim.

Lokacija i pre svega lokacija – uticaj sva-kog pojedinačnog projekta MHE potrebno je utvrđivati na osnovu pouzdanih i metodološki ispravno prikuljenih podataka na konkretnoj lokaciji, pre svega kroz terenska istraživan-ja. Tamo gde podataka nema ne bi trebalo omogućiti izgradnju MHE. Na taj način bi se u postupku koji prethodi izdavanju građevinskih dozvola omogućila adekvanta primena preven-tivne mere rocene uticaja na životnu sredinu a svi akteri bi blagovremeno bili obavešteni o mogućim negativnim uticajima i merama za nji-hovo otklanjanje i smanjenje.

Zaštita vrednih prirodnih resursa i vodoto-kova – kroz širok i otvoren javni dijalog, u koji je pre svega uključena stručna javnost, potreb-no je utvrditi vodotokove, slivove i zone u ko-jim izgradnja MHE nije dozvoljena, zbog zaštite prirodnih resursa kao dobra od opšteg interesa.

Takva odluka bi trebalo da bude potvrđena ade-kvatnim propisima.

Izmena Nacionalnog plana za korišćenje ob-novljivih izvora energije – kroz javnu raspra-vu i uključivanje svih zainteresovanih aktera potrebno je izmeniti planski i strateški okvir za unapređenje upotrebe obnovljivih izvora ener-gije, preispitati postojeće instrumente i društve-nih konsenzusom utvrditi pravce razvoj tržišta obnovljivih izvora energije, pre svega imajući u vidu ubrzane promene na globalnom tržištu, međunarodne zahteve u pogledu smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Izmena propisa u oblasti zaštite životne sredine, energetike i planiranja i izgradnje – izmena propisa i njihovo horizontalno usagla-šavanje je neophodno za održivu upotrebu ob-novljivih izvora energije i očuvanje prirodnih resursa. Pre svega potrebno je uskladiti Zakon o planiranji i izgradnji sa Zakonom o proceni uti-caja na životnu sredinu na taj način da se obez-bedi procena negativnih uticaja u fazi koja pret-hodi izdavanju građevinske dozvole. Potrebno je utvrditi obaveznu ocenu potrebe procene uti-caja sa projekte izgradnje svih hidroenergetskih objekata, u skladu sa rešnjima koja su usvojena na nivou EU.

Obezbediti transformaciju sistema podsti-caja za proizvodnju el. energije iz obnovlji-vih izvora – potrebno je ubrzati transformaciju sistema podsticaja na takav način da se obezbedi konkurentnost na tržišu obnovljivih izvora i po-većanje proizvodnje iz onih izvora koji su tržiš-

PREPORUKE

2726

no konkurentni, i čiji uticaji na životnu sredinu su ekološki, društveno i ekonomski prihvatljivi.

Izrada planske dokumentacije na nivou lo-kalnih samouprava - izraditi detaljne planske dokumente (prostorne i urbanističke planove) na nivou jedinica lokalne samouprave sa detaljnim opisom lokacija na kojima je moguća izgradnja mini hidroelektrana i uslovima koje je neophod-no ispuniti u postupku planiranja i izgradnje.

Sprovođenje nadzora i kontrole – potrebno je obezbediti kontiuran i unapred jasno plani-ran inspekcijski nadzor nad izgradnjom MHE i njihovim radom, kontrolu poštovanja uslova za-štite životne sredine i mera koje su predviđene i odobrene u fazi izrade tehničke dokumentacije i odobravanja izgradnje.

Učešće i informisanje javnosti – obezbediti de-lotvorno informisanje javnosti o procesu donoše-nja planskih dokumenata i sprovođenja projekata u fazi kada su sve opcije još uvek otvorene, kada primedbe i sugestije javnosti mogu da unaprede kvalitet ishoda. Obezbediti potpuno informisanje lokalnog stanovništa o realizaciji projekata, kori-šćenjem dostupnih kanala komunikacije, eduka-cijom i poštovanjem prava građana koja su garan-tovana ustavom i zakonima.

Pravovremena reakcija civilnog društva – ci-vilno društvo bi trebalo da se u praćenje usvajanja planova i propisa uključuje u fazi planiranja, izra-de tehničke dokumentacije i ishodovanja dozvola za izgradnju objekata i da se blagovremeno infor-miše o potencijlano negativnim uticajima na život-nu sredinu i lokalne zajednice. Ovo se postiže kroz saradnju i solidarnost, blagovremenu razmenu informacija i konstantna rad na razvoju kapaciteta civilnog društva. Nedostatak specifičnih znanja se nadomešćuje saradnjom, posebno kroz saradnju sa stručnjacima i pravnicima koji mogu da obez-bede pristup pravdi u slučajevnima kada su prava građana ugrožena.

Učešće u kreiranju javnih politika – civilno društvo, ukoliko želi da se odgovorno bavi zašti-tom životne sredine nije u prilici da se povlači iz učešća u donošenju odluka na lokalnom i na-cionalnom nivou. Potrebno je iskoristi sve ras-položive institucionalne mehanizme kako bi se

u ranoj fazi uticalo na usvajanje odluka koje su društveno, ekološki i ekonomski prihvatljive.

Solidarnost u lokalnoj zajednici – lokalna za-jednica je izvor resursa znanja, u svakom mestu u Srbiji postoje ljudi koji poseduju znanje i infor-macije i koje mogu kompetentno da doprinesu razvoju javnih politika. Civilno društvo bi tre-balo da razvija odnose poverenja sa lokalnom zajednicom i omogući ukjučivanje građana u aktivnosti udruženja.

Saradnja i komunikacija sa javnom upravom – u javnoj upravi, na lokalnom i nacionalnom nivou, rade ljudi koji posvećeno i odgovorno obavljaju svoj posao. Potrebno je osloboditi ove resurse i obezbediti podršku, i zaštitu kada je to potrebno, službenicima javne uprave koji ukazu-ju na neodgovrno postupanje ili propuste organa javnih vlasti. Ključni izvori informacija se nalaze u javnoj upravi.

27

2828