Ljubomir Tadi6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 101.3:82.085Originalni nauEni rad

SOKRATIKA I SOFISTIKARetorika u ogledalu Platonove filozofije

I. Prethodne napomene

Pojmovi ,,sokratika" i ,,sofistika" su vei odavno u filozofskojterminologiji. U njima se ogleda prastari spor Sokrata sa sofistima-retorima o demu nam prvenstveno svedode Platonovi dijalozi,,Gorgija" i ,,Fedar". (InaEe rivalstvo izmedu filozofa i retora trajaloje od 430. do 330. godine.) Prema tim dijalozima, dinilo bi se, daje jedna strana predstavnik istine, a draga privida, ili da je jednabraniteljica filozofije (i to za sva vremena), a druga zastupnicaantiftLozofije. Ipak, ova razdeoba ma koliko bila na prvi pogled(6ak i terminolo5ki) tadna i ispravna, nije bez zamerki i nije prih-vatljiva bez ozbiljne i relativno opseZne rasprave; potrebna su,zapravo, briZljiva pojmovna i istorijska razja5njenja budu6i da jespor imao dalekometne posledice koje seZu sve do na5eg vremena.

Pre vi5e od osam decenija nemadki filozof H. Gomperc',uvodeii termine ,,sokratika" i ,,sofistika" u filozofski jezik, smatraoje za potrebno da podvude ,,da rel sophistds u svojem ... uZemznaEenju, prema terminologiji onoga vremena, oznaLava svakogpla6enog uditelja omladine i da se otuda kao svim sofistima zaje-dnidki moZe smatrati upravo samo spolja5nji momenat ove zajed-nidke delatnosti zaradivanja i zanimanja pa se, zato,o nekom sa-drZajno jedinstvenom i odredenom pravcu mi5ljenja uop5te ne bismelo govoriti... S druge strane, ne moZe se prenebreii da su Grcine samo u Eetvrtom nego vei i u petom veku oseiali sofiste kaojedinstvenu grupu, naime jedinsWenu ne nipo5to samo u smislujedne spolja5nje profesionalne zajednice, vei i po zajednidkompredstavljanju odredenog nadina miSljenja i nazora na Zivot". Naovom mestu 6emo navesti samo jo5 jednu njegovu ocenu o razlici

Fop&

N

Jtr

F'oD

NoJ

.L)

F

a

:

izmedu sokratovaca i sofista. On kaZe da je Platon postavio Sokrata,,u strmu (schrofr) suprotnost prema sofistima te se ne bi smeloiskljuditi da se pritom ni na Sta drugo nije pomiSljalo nego na spo-ljaSnje suprotnosti izmedu Sokratovog nastanjenog nadina Zivota iputuju6eg Livota sofista kao i izmedu nepladenog uticaja njihovog(tj. sokratovaca) uditelja na njegovu omladinu i pla6ene nastavenjegovih savremenika". ,,S jedne strane posmatrano", zakljudujeovo razmaffanje Gomperc, ,javlja nam se dakle, ,sofistika' kao je-dna puka profesionalna zajednica, a s druge ona se ipak predstavljai kao zajednica nazora".'

Odigledno.je da nisu samo pla6eni rad sofista i Sokratovobesplatno poudavanje omladine, niti njegov ,,nastanjeni", nasuprot,,putujuiem" nadinu Zivota sofista (pre sofista putovali su i ,,rap-sodi", homerovski pevadi Sirom Helade) bili presudni u razlikovanjupojmova ,,sokratike" i ,,sofistike", pogotovo Sto nisu spolja5njiznaci razlikovanja, bili odluduju6i u njihovim sporovima. Ali i,,sokratika" i,,sofistika" imaju neSto zajednidko. Obe su svoj pogledokrenule od ,,prirode" (kojoj su bili usmereni ,,presoktatovci") kadoveku i ,,ljudskim stvarima", pre svega etici i politici. No i u tomzajednidkom postojale su razlike. Usled problematidnog odnosakoji javni govor ima prema istini, on je sa stanoviSta ,,sokratike"bio stalno potcenjivan, nisko vrednovan. Platonov dijalog ,,Gorgija"predstavlja paradigmatidan primer ovog stanovi5ta,,sokratike". AliSta su zaista bili sofisti osim toga Sto su bili putujfidi propovednicii Sto su naplaiivali svoje usluge i svoj rad? F.e( ,,sophistris" jedobila negativno znadenje u Periklovo doba ne samo zato Sto susofisti putovali i bili pladeni za svoj trud nego i zato Sto su ih(prvenstveno,,sokratovci") diskvalifikovali kao opsenare. Izvornored ,,sophist6s" oznadava prosvetitelja ili uditelja praktidnog nadinalivota, pripadnika onog prosvetiteliskog pokreta koji je zahtevaoda se mit, obeleZje arhajske kulture, zameni,,logosom". Sofistikaje bila panhelenski pokret koji se Sirio od Male Azije do juZneItalije. Sebe su sofisti shvatali kao vaspitade koji stvaraju novoobrazovanje udenjem dijalektike kao veStine koja posle sporenjavodi saglasnosti.I u na5e vreme se pravi jedno zanimljivo poredenje:sofistika prethodi sokratici (i filozofiji) na slidan nadin kao Stoevropsko prosvetitelj s tv o p r e tho di evrop skoj filozofij i . I sofistikai prosvetiteljstvo svojim metodama omogudavaiu nastajanje i raz-

vitak filozofile. Mnenje (,,doxa") i iskustvo (,,empeiria") su dovolj-na doveku da u najve6em broju sludajeva pogodi ono Sto je ispravno.Iz mnoStva pravila koja urecluju ljudski Zivot nije moguie da samoodredena pravila vaZe kao bezuslovno obavezna. Po uverenju sofistisu bili subjektivisti i skeptiiki relativisti. Protagorin buveni stav:,,Covek je mera svih stvari koje jesu da jesu i koje nisu da nisu"ogledalo je relativizma. Sofistika nije podnosila suZeni pojam istinekoji se svodi na naudnu izvesnost. U pravu je H.-G. Gadamer kadakaZe: ,,Retorika ne stoji samo pod Platonovim verdiktom nego istotako i pod verdiktom antiretorskog metodologizma novoga doba."3

Sofistika i retorika su tesno pripadale jedna drugoj. Prvi ineizostavni zadatak koji je svaki sofist morao da ispuni bio jeretoridko obrazovanje njegovih udenika. Jer onaj koji je hteo dadeluje u Zivotu morao je, pre svega, da potpuno vlada jezikom. Udijalogu ,,Gorgija" Sokrat se obraia Kaliklu: ,,Prijatelju moj, ni-kakve razlike nema izmedu sofiste i retora, ili su bar veoma srodni...A ti u svom neznanju smatra5 da je retorika ne5to vrlo lepo, a onudrugu, sofistiku prezireS. U stvari, sofistika je lep5a od retorikeukoliko je zakonodavstvo lep5e od pravosuda, a gimnastika lep5aod lekarstva" (5 I 8E). Platonov Sokrat dopu\ta s r o dno s t kao najve6urazliku izmedu sofista i retora. U svakom sludaju one nisu principi-jelno razlidite, svejedno Sto postoji nebitna razlika kao i ona izmeduzakonodavstva i pravosuda."

Prokazivanje sofistike i retorike kao opsenarstva imalo je zacilj da se dovede u pitanje samo njihovo postojanje. Ali iskrsavaproblem: otkuda onda napor Platonovog Sokrata u ,,Fedru" da re-toriku stavi u sluZbu filozofije i da je, na neki nadin, ipak, rehabili-tuje?

Izgleda nam da se spor ,,sokratike" i ,,sofistike" koji je davaopedat grdkom duhovnom Zivotu u detvrtom i petom veku pre n. e.moZe najbolje razumeti ako se razmotre vrednosni kriteriji koje usebi sadrZe (,,epistdme") i mnjenje (,ddxa").Uvid u osnovni sadrZajSokratovog, odnosno Platonovog udenja predstavlja prvi korak utom pravcu.

'Upor. Hans-Georg Gadamer, Gesammelte Werke,l, Tiibingen 1986,str. 25.

a F.i"d.i"h Nietzsche, Geschichte cler griechischen Beredsamkeit , t: Ge-sammelte Werke, finfter Band, Mtinchen, 1922, str. Z3Z, sm^tra da je retorika, a nefilozofija, zastupnica starogrdke duhovne bastine i da samu sebe naziva novom ilidrugom sofistikom.

t2 l 3

2 lbid.,str.40

F'oD

NoJ

.L)

F

a

:

izmedu sokratovaca i sofista. On kaZe da je Platon postavio Sokrata,,u strmu (schrofr) suprotnost prema sofistima te se ne bi smeloiskljuditi da se pritom ni na Sta drugo nije pomiSljalo nego na spo-ljaSnje suprotnosti izmedu Sokratovog nastanjenog nadina Zivota iputuju6eg Livota sofista kao i izmedu nepladenog uticaja njihovog(tj. sokratovaca) uditelja na njegovu omladinu i pla6ene nastavenjegovih savremenika". ,,S jedne strane posmatrano", zakljudujeovo razmaffanje Gomperc, ,javlja nam se dakle, ,sofistika' kao je-dna puka profesionalna zajednica, a s druge ona se ipak predstavljai kao zajednica nazora".'

Odigledno.je da nisu samo pla6eni rad sofista i Sokratovobesplatno poudavanje omladine, niti njegov ,,nastanjeni", nasuprot,,putujuiem" nadinu Zivota sofista (pre sofista putovali su i ,,rap-sodi", homerovski pevadi Sirom Helade) bili presudni u razlikovanjupojmova ,,sokratike" i ,,sofistike", pogotovo Sto nisu spolja5njiznaci razlikovanja, bili odluduju6i u njihovim sporovima. Ali i,,sokratika" i,,sofistika" imaju neSto zajednidko. Obe su svoj pogledokrenule od ,,prirode" (kojoj su bili usmereni ,,presoktatovci") kadoveku i ,,ljudskim stvarima", pre svega etici i politici. No i u tomzajednidkom postojale su razlike. Usled problematidnog odnosakoji javni govor ima prema istini, on je sa stanoviSta ,,sokratike"bio stalno potcenjivan, nisko vrednovan. Platonov dijalog ,,Gorgija"predstavlja paradigmatidan primer ovog stanovi5ta,,sokratike". AliSta su zaista bili sofisti osim toga Sto su bili putujfidi propovednicii Sto su naplaiivali svoje usluge i svoj rad? F.e( ,,sophistris" jedobila negativno znadenje u Periklovo doba ne samo zato Sto susofisti putovali i bili pladeni za svoj trud nego i zato Sto su ih(prvenstveno,,sokratovci") diskvalifikovali kao opsenare. Izvornored ,,sophist6s" oznadava prosvetitelja ili uditelja praktidnog nadinalivota, pripadnika onog prosvetiteliskog pokreta koji je zahtevaoda se mit, obeleZje arhajske kulture, zameni,,logosom". Sofistikaje bila panhelenski pokret koji se Sirio od Male Azije do juZneItalije. Sebe su sofisti shvatali kao vaspitade koji stvaraju novoobrazovanje udenjem dijalektike kao veStine koja posle sporenjavodi saglasnosti.I u na5e vreme se pravi jedno zanimljivo poredenje:sofistika prethodi sokratici (i filozofiji) na slidan nadin kao Stoevropsko prosvetitelj s tv o p r e tho di evrop skoj filozofij i . I sofistikai prosvetiteljstvo svojim metodama omogudavaiu nastajanje i raz-

vitak filozofile. Mnenje (,,doxa") i iskustvo (,,empeiria") su dovolj-na doveku da u najve6em broju sludajeva pogodi ono Sto je ispravno.Iz mnoStva pravila koja urecluju ljudski Zivot nije moguie da samoodredena pravila vaZe kao bezuslovno obavezna. Po uverenju sofistisu bili subjektivisti i skeptiiki relativisti. Protagorin buveni stav:,,Covek je mera svih stvari koje jesu da jesu i koje nisu da nisu"ogledalo je relativizma. Sofistika nije podnosila suZeni pojam istinekoji se svodi na naudnu izvesnost. U pravu je H.-G. Gadamer kadakaZe: ,,Retorika ne stoji samo pod Platonovim verdiktom nego istotako i pod verdiktom antiretorskog metodologizma novoga doba."3

Sofistika i retorika su tesno pripadale jedna drugoj. Prvi ineizostavni zadatak koji je svaki sofist morao da ispuni bio jeretoridko obrazovanje njegovih udenika. Jer onaj koji je hteo dadeluje u Zivotu morao je, pre svega, da potpuno vlada jezikom. Udijalogu ,,Gorgija" Sokrat se obraia Kaliklu: ,,Prijatelju moj, ni-kakve razlike nema izmedu sofiste i retora, ili su bar veoma srodni...A ti u svom neznanju smatra5 da je retorika ne5to vrlo lepo, a onudrugu, sofistiku prezireS. U stvari, sofistika je lep5a od retorikeukoliko je zakonodavstvo lep5e od pravosuda, a gimnastika lep5aod lekarstva" (5 I 8E). Platonov Sokrat dopu\ta s r o dno s t kao najve6urazliku izmedu sofista i retora. U svakom sludaju one nisu principi-jelno razlidite, svejedno Sto postoji nebitna razlika kao i ona izmeduzakonodavstva i pravosuda."

Prokazivanje sofistike i retorike kao opsenarstva imalo je zacilj da se dovede u pitanje samo njihovo postojanje. Ali iskrsavaproblem: otkuda onda napor Platonovog Sokrata u ,,Fedru" da re-toriku stavi u sluZbu filozofije i da je, na neki nadin, ipak, rehabili-tuje?

Izgleda nam da se spor ,,sokratike" i ,,sofistike" koji je davaopedat grdkom duhovnom Zivotu u detvrtom i petom veku pre n. e.moZe najbolje razumeti ako se razmotre vrednosni kriteriji koje usebi sadrZe (,,epistdme") i mnjenje (,ddxa").Uvid u osnovni sadrZajSokratovog, odnosno Platonovog udenja predstavlja prvi korak utom pravcu.

'Upor. Hans-Georg Gadamer, Gesammelte Werke,l, Tiibingen 1986,str. 25.

a F.i"d.i"h Nietzsche, Geschichte cler griechischen Beredsamkeit , t: Ge-sammelte Werke, finfter Band, Mtinchen, 1922, str. Z3Z, sm^tra da je retorika, a nefilozofija, zastupnica starogrdke duhovne bastine i da samu sebe naziva novom ilidrugom sofistikom.

t2 l 3

2 lbid.,str.40

Fqp

Na')J

()F

pf,

IL Filozofski principi sokratike

Kao Sto smo vei napomenuli, Sokratu i sofistici je, spoljaposmatrano, bio zajednidki zaokret od filozofije prirode ka,,ljud-skim stvarima", problemima doveka. Ali dok su sofisti smatrali daje dovek mera svih stvari, Sokrat se oslanja na starogrdku mud-rost koja se iskazuje u imperativu ,,upoznaj sst" (,gnothi seautonl")i stavu: ,,Ne zaboravi da si samo dovek!". Tome valja dodati duve-ni Sokratov filozofski ,,credo" koji glasi ,,znafir da ni5ta ne znam".Suprobro skeptidkom relativizmu sofistike on tvrdi da istina postojii kada se ne zna, amoLe se otkriti pomo6u uma (,40s").Istina jesakrivena u samom doveku te je treba samo osloboditi.

Na intelektualnoj ravni, za razlikl od agonalnog, parni-dnog duha sofistike (retorike), Sokrat pokazuje svoju spremnostda se povija pred boljim argumentom, da se u interesu napre-tka razgovora, sprernno ogradi od vlastitih predrasuda i da razgo-voru podari opu5tenost i kooperativnost. Sokratova metoda naz-vana je majeutikn, babidka ve5tina, po zanimanju njegove majkekoja je bila porodilja. Smatra se da je Sokratova ve5tina u vodenjurazgovora izraLena u spretnom pozivu na komunikaciju i sara-dnju. I dok su sofisti prosve6ivali gradane u besedni5tvu, Sokratje smatrao da dobro ,,polisa" zavisi od pravog obtazovania (,,pai-deid') gradana. On je bio uditelj politidke vrline koja pedago5kiteZi unutra5nj em preob r aLaju, s amoupozn avanj li, . s amosav ladi-vanju i pripremanju duSe za dobro. To dobro (,,agathos") ravno jeZivotu posvedenom istini i pravdi. Biti sebi veran, stajati iza svo-jih re6i i ubedenja, najve6a je mu5ka vrlina (,,andreia"). Trpetinepravdu je bolje nego je diniti. Sokratove filozofske maksimesu: ispravno misliti, ispravno poudavati i ispravno delati. U mora-lnom pogledu, za raZliku od sofista zakoje se tvrdilo da su ate-isti ili agnostici, Sokrat se rukovodio dubokim osedanjem reli-gioznosti i pravednosti kao politidke vrline kojaje pretpostavkavrline uop5te. U krajnjem rezultatu Sokrat je povezao vrlinu(,,aret|") sa saznanjem (,,epistdme") i ukinuo sofistima svojstvenosuprotstavljanje izmedu ptav a (,dike" ) i zakona (,,nomo s").

U Platonovim dijalozima Sokrat se desto poziva na unutra-Snji glas ,daimonion". Sta je to ,,daimonion"? Po svoj prilici re6 jeo glasu savesti, jednoj instanci interiorizovanog moralnog i reli-gioznog iskustva koja je Sokrata uvek vodila u svim njegovimmislima. Okrenutost doveku znalila je, kako pokazuje Sokratova

Zivotna sudbina, svesno samoopredeljenje za sudbinu polisa, slo-bodno pokoravanje njegovim zakonima.

Takva je preovlaclujuia predstava o Sokratu u istoriji filo-zoflje.

Branilac, nastavljad i tumad Sokratovog dela - Platon usvojim dijalozima ostavio je svedodanstvo o odnosu sokratike pre-ma sofistici. Od ukupno trideset detiri dijaloga ,,Protagora" je bioposve6en raspravljanju sa sofistikom, posebno o poimanju vrli-ne, dok su ,,Gorgija" i ,,Fedar" dijalozi u kojima Sokrat pobijaretoriku kao sofistidku ve5tinu, ili je, dak, osporava kao ve5tinu.Dijalog ,,Teetet" je neka vrsta saznajno-teorijske rasprave o su5tiniznanja.

U izgraclivanju svoje filozofije Platon se sluZio dijalektidkomve5tinom (,dialektikd tdchne") koju je nazivao Prometejevomvatrom i darom bogova (,,Fileb", l6d). Dijalektika je, u stvari,dij alo g il

Fqp

Na')J

()F

pf,

IL Filozofski principi sokratike

Kao Sto smo vei napomenuli, Sokratu i sofistici je, spoljaposmatrano, bio zajednidki zaokret od filozofije prirode ka,,ljud-skim stvarima", problemima doveka. Ali dok su sofisti smatrali daje dovek mera svih stvari, Sokrat se oslanja na starogrdku mud-rost koja se iskazuje u imperativu ,,upoznaj sst" (,gnothi seautonl")i stavu: ,,Ne zaboravi da si samo dovek!". Tome valja dodati duve-ni Sokratov filozofski ,,credo" koji glasi ,,znafir da ni5ta ne znam".Suprobro skeptidkom relativizmu sofistike on tvrdi da istina postojii kada se ne zna, amoLe se otkriti pomo6u uma (,40s").Istina jesakrivena u samom doveku te je treba samo osloboditi.

Na intelektualnoj ravni, za razlikl od agonalnog, parni-dnog duha sofistike (retorike), Sokrat pokazuje svoju spremnostda se povija pred boljim argumentom, da se u interesu napre-tka razgovora, sprernno ogradi od vlastitih predrasuda i da razgo-voru podari opu5tenost i kooperativnost. Sokratova metoda naz-vana je majeutikn, babidka ve5tina, po zanimanju njegove majkekoja je bila porodilja. Smatra se da je Sokratova ve5tina u vodenjurazgovora izraLena u spretnom pozivu na komunikaciju i sara-dnju. I dok su sofisti prosve6ivali gradane u besedni5tvu, Sokratje smatrao da dobro ,,polisa" zavisi od pravog obtazovania (,,pai-deid') gradana. On je bio uditelj politidke vrline koja pedago5kiteZi unutra5nj em preob r aLaju, s amoupozn avanj li, . s amosav ladi-vanju i pripremanju duSe za dobro. To dobro (,,agathos") ravno jeZivotu posvedenom istini i pravdi. Biti sebi veran, stajati iza svo-jih re6i i ubedenja, najve6a je mu5ka vrlina (,,andreia"). Trpetinepravdu je bolje nego je diniti. Sokratove filozofske maksimesu: ispravno misliti, ispravno poudavati i ispravno delati. U mora-lnom pogledu, za raZliku od sofista zakoje se tvrdilo da su ate-isti ili agnostici, Sokrat se rukovodio dubokim osedanjem reli-gioznosti i pravednosti kao politidke vrline kojaje pretpostavkavrline uop5te. U krajnjem rezultatu Sokrat je povezao vrlinu(,,aret|") sa saznanjem (,,epistdme") i ukinuo sofistima svojstvenosuprotstavljanje izmedu ptav a (,dike" ) i zakona (,,nomo s").

U Platonovim dijalozima Sokrat se desto poziva na unutra-Snji glas ,daimonion". Sta je to ,,daimonion"? Po svoj prilici re6 jeo glasu savesti, jednoj instanci interiorizovanog moralnog i reli-gioznog iskustva koja je Sokrata uvek vodila u svim njegovimmislima. Okrenutost doveku znalila je, kako pokazuje Sokratova

Zivotna sudbina, svesno samoopredeljenje za sudbinu polisa, slo-bodno pokoravanje njegovim zakonima.

Takva je preovlaclujuia predstava o Sokratu u istoriji filo-zoflje.

Branilac, nastavljad i tumad Sokratovog dela - Platon usvojim dijalozima ostavio je svedodanstvo o odnosu sokratike pre-ma sofistici. Od ukupno trideset detiri dijaloga ,,Protagora" je bioposve6en raspravljanju sa sofistikom, posebno o poimanju vrli-ne, dok su ,,Gorgija" i ,,Fedar" dijalozi u kojima Sokrat pobijaretoriku kao sofistidku ve5tinu, ili je, dak, osporava kao ve5tinu.Dijalog ,,Teetet" je neka vrsta saznajno-teorijske rasprave o su5tiniznanja.

U izgraclivanju svoje filozofije Platon se sluZio dijalektidkomve5tinom (,dialektikd tdchne") koju je nazivao Prometejevomvatrom i darom bogova (,,Fileb", l6d). Dijalektika je, u stvari,dij alo g il

(.)F

J

viSta. Izvorno,,,aret0" dolazi od ,,ardskein" Sto znadi dopasti se.,,Aret6" je ne samo vrlina nego i vrsnoia, destitost, savr5enost,prikladnost. Samo s/obodan (ovek moZe posedovati svojstva,,aretO". Rob nipo5to. U starogrdkoj filozofiji \z ,,atet6" su destoimala druga odredenj a, na pr .,,p hr 6 ne s i s", razboritost, uvidavno st,pamet.

U ,,Protagori",5to je bitno za na5u temu, Platon samo znanje(,,epistdme") smatra vrlinom. Po5to je vrlina jednaka znanju onase moZe i nauditi. Ako je ,,aret6" i ,,phr6nesis", koja ima svojeistaknuto mesto u etiEko-politidkim odnosima, onda je kroz,,aretO"postignut spoj znanja i uvidavnosti, razboritosti.'U dijalogu ,,Me-non" Platon uvodi pojam ,,alethds doxa" ,istinsko, neskriveno mne-nje kao odliku vrline. Ovo istinsko, neskriveno mnenje, pravilnapredstava, nije, prema Platonovom Sokratu, manje korisna od zna-nja. Do istine, do koje je Platonu bilo najvi5e stalo, dolazi sestalnim zapitkivanjem, a pitanja dijalektidara pomaZu u budenjuse6anja i oslobatlanju znanja koje podiva u doveku.

Znanje, odnosno istinsko mnenje ili pravilna predstava suvrline. A sofistidka retorika ne postupa prema nadelima vrline.Besedama se narod ne poudava, jer se delatnost retora sastoji upridobijanju neznnlica. Redima,,,iskrivljenim prividom istine",stvara se kod neznalica opet privid, tako da ,,privid privida" stupana mesto istine. Na taj nadin je verovatno samo prividno, opsenar-sko. U dijalogu Gorgija diskreditovao je Platonov Sokrat retorikukao laskanjelti utagivani e (,,kotakeii') (4$'6). Ali u ,,Fedru"poku5ava da naslika idealnog besednika! To je onaj koji primenjujernetode dijalektike, gde se ,,rhetorike tdchne" poklapa sa ,,dialektikitdchne" .

III. Softstidka retorika - veitina ili iskusno?

U dijalogu ,,Gorgija" Platonov Sokrat izazivarctora Gorgijuda uzme ude5ia u razgovoru, uz ironidnu opasku da se drugi sago-

5 Veliki Sokratov kritidar Nide kaZe na jednom mestu: ,,Ja se trudim dashvatim iz kojih delimidnih i idiosinkatidnih stanja se moZe izvesti problem sokrata:njegovo izjednadenje razuma, vrline i sreie. Ovim apsurdnim udenjem o njihovojistovetnosti on je uspeo da o[ara svet: antidka filozofija nije se vise mogla togaosloboditi ...* (Volja za mot,Beograd, 1972,str.314. O Nideovim pogledima nasofistiku i sokatiku upor. takode nav. delo,str. 28 1, 283' 304-305.)

vornik Pol (Polos)'vi5e bavi retorikom nego dijalektikom. Nijepitanje, istide Sokrat, o tome kakva je ve5tina kojom se Gorgijabavi nego ita je ona i iime se bavi. Sokrat zahteva za dijalogpoZeljan kratak odgovor (,,brachilogia") na postavljeno pitanje,lto izaziva samohvalisavu Gorgijinu izjavu da ,,nema ni jednogdoveka na svetu koji bi bio u stanju da sa manje redi neku stvarobjasni". Na direktno Sokratovo pitanje odgovara: ,,Retorika sebavi govorima" (4498).Dijalog je mogao otpodeti.

Sokratova pitanja su tako formulisana da iziskuju kratke iprecizne odgovore, a svojom prirodom kao da vode zaplitanju uprotivrednosti partnera u dijalogu. Sokrat, naime, pita: da li seretorika bavi svim vrstama govora, jer, primera radi, i medicina igimnastika imaju posla sa govorima. Iza negativnog Gorgijinogodgovora sledi i njegovo obja5njenje: zarazllku odretorike svakadruga veltina je primenjena nauka, dok retorika ,,nema nikakveveze sa radom ruke" ve6 se ,,celokupna njena praksa i delovanjesastoji samo u reEima" (450C).Iz Gorgijinog odgovora bi se moglozakljuditi da retorska praxis nlje poiesis, da se delovanje redimarazlikuje od delovanja rukama ili drugim orudima. Redi su jedinosredstvo delovanja, a pomo6u redi je, dodaje Gorgija, ,,dovek sposo-ban da ubedi sudije na sudu i ve6nike u gradskom veiu i narod uskup5tini kao i na svakom drugom skupu koji se sastoji od gradana"(4528). Sta viSe, kaZe Gorgija, ovom sposobno56u mo6i ie5 i lekarai uditelja gimnastike udiniti robom... Iz Gorgijinog objaSnjenja Staje retorika Sokrat je taj koji zakljuduje da je retorika veitinaubedivanja, a Gorgija izjavljuje da je takva odredba retorike sasvimtadna. Sada se retoridki ,,agon" tbrzavaizagrejava. Sokrat nastavljada zapitkuje svoga sagovornika: da li je retorika ijedina veitinakoja stvara ubettenje i, dalje, da li je i pouiavanje ubedivanje: napr. da li i aritmetika stvara ubeclivanje? Gorgijin odgovor je potvr-dan. Ali ako je i poudavanje ubedivanje, ako to dini i aritmetika,kako onda retorika moZe polagati pravo na svoju posebnost ve5ti-ne? Zato Sokrat ponovo postavlja pitanje: kakvu vrstu ubedivanjastvara retorika i Yta je njen predmer? Gorgija odgovara da je red oonoj vrsti ubedivanja koja se javlja na sudovima i na ostalim sk-upovima a njen je predmet utvrdivanje ita je pravedno.i ita jenepravedno. U interesu medusobnog potpunog razjalnjenja Sokratupomo vodi dijalog svome cilju preftesajuii pitanje o ruzlici izmedu,,znanja" kao udenja (,7ndthesis") i ,,verovanja" (,,pistis").Uz Gorgi-1rn pnstanak, posle niza sugestivnih pitanla, Sokrat zakljuduje da

F'q-

ll

N

JR.

1716

(.)F

J

viSta. Izvorno,,,aret0" dolazi od ,,ardskein" Sto znadi dopasti se.,,Aret6" je ne samo vrlina nego i vrsnoia, destitost, savr5enost,prikladnost. Samo s/obodan (ovek moZe posedovati svojstva,,aretO". Rob nipo5to. U starogrdkoj filozofiji \z ,,atet6" su destoimala druga odredenj a, na pr .,,p hr 6 ne s i s", razboritost, uvidavno st,pamet.

U ,,Protagori",5to je bitno za na5u temu, Platon samo znanje(,,epistdme") smatra vrlinom. Po5to je vrlina jednaka znanju onase moZe i nauditi. Ako je ,,aret6" i ,,phr6nesis", koja ima svojeistaknuto mesto u etiEko-politidkim odnosima, onda je kroz,,aretO"postignut spoj znanja i uvidavnosti, razboritosti.'U dijalogu ,,Me-non" Platon uvodi pojam ,,alethds doxa" ,istinsko, neskriveno mne-nje kao odliku vrline. Ovo istinsko, neskriveno mnenje, pravilnapredstava, nije, prema Platonovom Sokratu, manje korisna od zna-nja. Do istine, do koje je Platonu bilo najvi5e stalo, dolazi sestalnim zapitkivanjem, a pitanja dijalektidara pomaZu u budenjuse6anja i oslobatlanju znanja koje podiva u doveku.

Znanje, odnosno istinsko mnenje ili pravilna predstava suvrline. A sofistidka retorika ne postupa prema nadelima vrline.Besedama se narod ne poudava, jer se delatnost retora sastoji upridobijanju neznnlica. Redima,,,iskrivljenim prividom istine",stvara se kod neznalica opet privid, tako da ,,privid privida" stupana mesto istine. Na taj nadin je verovatno samo prividno, opsenar-sko. U dijalogu Gorgija diskreditovao je Platonov Sokrat retorikukao laskanjelti utagivani e (,,kotakeii') (4$'6). Ali u ,,Fedru"poku5ava da naslika idealnog besednika! To je onaj koji primenjujernetode dijalektike, gde se ,,rhetorike tdchne" poklapa sa ,,dialektikitdchne" .

III. Softstidka retorika - veitina ili iskusno?

U dijalogu ,,Gorgija" Platonov Sokrat izazivarctora Gorgijuda uzme ude5ia u razgovoru, uz ironidnu opasku da se drugi sago-

5 Veliki Sokratov kritidar Nide kaZe na jednom mestu: ,,Ja se trudim dashvatim iz kojih delimidnih i idiosinkatidnih stanja se moZe izvesti problem sokrata:njegovo izjednadenje razuma, vrline i sreie. Ovim apsurdnim udenjem o njihovojistovetnosti on je uspeo da o[ara svet: antidka filozofija nije se vise mogla togaosloboditi ...* (Volja za mot,Beograd, 1972,str.314. O Nideovim pogledima nasofistiku i sokatiku upor. takode nav. delo,str. 28 1, 283' 304-305.)

vornik Pol (Polos)'vi5e bavi retorikom nego dijalektikom. Nijepitanje, istide Sokrat, o tome kakva je ve5tina kojom se Gorgijabavi nego ita je ona i iime se bavi. Sokrat zahteva za dijalogpoZeljan kratak odgovor (,,brachilogia") na postavljeno pitanje,lto izaziva samohvalisavu Gorgijinu izjavu da ,,nema ni jednogdoveka na svetu koji bi bio u stanju da sa manje redi neku stvarobjasni". Na direktno Sokratovo pitanje odgovara: ,,Retorika sebavi govorima" (4498).Dijalog je mogao otpodeti.

Sokratova pitanja su tako formulisana da iziskuju kratke iprecizne odgovore, a svojom prirodom kao da vode zaplitanju uprotivrednosti partnera u dijalogu. Sokrat, naime, pita: da li seretorika bavi svim vrstama govora, jer, primera radi, i medicina igimnastika imaju posla sa govorima. Iza negativnog Gorgijinogodgovora sledi i njegovo obja5njenje: zarazllku odretorike svakadruga veltina je primenjena nauka, dok retorika ,,nema nikakveveze sa radom ruke" ve6 se ,,celokupna njena praksa i delovanjesastoji samo u reEima" (450C).Iz Gorgijinog odgovora bi se moglozakljuditi da retorska praxis nlje poiesis, da se delovanje redimarazlikuje od delovanja rukama ili drugim orudima. Redi su jedinosredstvo delovanja, a pomo6u redi je, dodaje Gorgija, ,,dovek sposo-ban da ubedi sudije na sudu i ve6nike u gradskom veiu i narod uskup5tini kao i na svakom drugom skupu koji se sastoji od gradana"(4528). Sta viSe, kaZe Gorgija, ovom sposobno56u mo6i ie5 i lekarai uditelja gimnastike udiniti robom... Iz Gorgijinog objaSnjenja Staje retorika Sokrat je taj koji zakljuduje da je retorika veitinaubedivanja, a Gorgija izjavljuje da je takva odredba retorike sasvimtadna. Sada se retoridki ,,agon" tbrzavaizagrejava. Sokrat nastavljada zapitkuje svoga sagovornika: da li je retorika ijedina veitinakoja stvara ubettenje i, dalje, da li je i pouiavanje ubedivanje: napr. da li i aritmetika stvara ubeclivanje? Gorgijin odgovor je potvr-dan. Ali ako je i poudavanje ubedivanje, ako to dini i aritmetika,kako onda retorika moZe polagati pravo na svoju posebnost ve5ti-ne? Zato Sokrat ponovo postavlja pitanje: kakvu vrstu ubedivanjastvara retorika i Yta je njen predmer? Gorgija odgovara da je red oonoj vrsti ubedivanja koja se javlja na sudovima i na ostalim sk-upovima a njen je predmet utvrdivanje ita je pravedno.i ita jenepravedno. U interesu medusobnog potpunog razjalnjenja Sokratupomo vodi dijalog svome cilju preftesajuii pitanje o ruzlici izmedu,,znanja" kao udenja (,7ndthesis") i ,,verovanja" (,,pistis").Uz Gorgi-1rn pnstanak, posle niza sugestivnih pitanla, Sokrat zakljuduje da

F'q-

ll

N

JR.

1716

()F

=

D3

retorika stvara ubedenje koje dovodi do verovanja u odnosu naono Sto je pravedno ili nepravedno, a ne ono koje dovodi do znanja.To dini i govornik na sudu i na ostalim skupov.ima. On ne uiipravdu nego samo stvara verovanja o njoj.

Ovde treba podsetiti na istorijsku okolnost da je retorikanastala na Siciliji sredinom petoga veka pre n. e. zbog brojnihsporova oko svojine koji su iskrsavali posle ruSenja Hijeronovetiranije. Tgda su ponikle velike narodne porote pred kojima jesvaki sporni sludaj morao biti javno raspravljan, a svaki zainte-resovani u sporu morao je svoju stvar lidno braniti ubedljivim ngu-mentima. Bila je velika ve5tina da se svoja stvar pred sudskomporotom predstavi u najboljem i najleplem svetlu. Ko tu ve5tinunije posedovao rizikovao je da izgubi sudski spor. po5to su advokatiu dana5njem smislu bili zabranjeni, svaki gradanin je smeo tuZiti isvako se liEno morao braniti. Pravno zastupanje je bilo utolikodopuiteno Sto su Skolovani govornici, za stanku u sporu, moglipripremiti govor, a ona ga je morala napamet izgovoriti pred sudom.Na taj nadin se obrazovao zanat retoridara koji su se zvali ,,logogra-phoi" .I Platon je u dijalogu ,,Teetet" (201 a7 -8) nazivao sofistegovomicima i pravoznalc ima (,, dil

()F

=

D3

retorika stvara ubedenje koje dovodi do verovanja u odnosu naono Sto je pravedno ili nepravedno, a ne ono koje dovodi do znanja.To dini i govornik na sudu i na ostalim skupov.ima. On ne uiipravdu nego samo stvara verovanja o njoj.

Ovde treba podsetiti na istorijsku okolnost da je retorikanastala na Siciliji sredinom petoga veka pre n. e. zbog brojnihsporova oko svojine koji su iskrsavali posle ruSenja Hijeronovetiranije. Tgda su ponikle velike narodne porote pred kojima jesvaki sporni sludaj morao biti javno raspravljan, a svaki zainte-resovani u sporu morao je svoju stvar lidno braniti ubedljivim ngu-mentima. Bila je velika ve5tina da se svoja stvar pred sudskomporotom predstavi u najboljem i najleplem svetlu. Ko tu ve5tinunije posedovao rizikovao je da izgubi sudski spor. po5to su advokatiu dana5njem smislu bili zabranjeni, svaki gradanin je smeo tuZiti isvako se liEno morao braniti. Pravno zastupanje je bilo utolikodopuiteno Sto su Skolovani govornici, za stanku u sporu, moglipripremiti govor, a ona ga je morala napamet izgovoriti pred sudom.Na taj nadin se obrazovao zanat retoridara koji su se zvali ,,logogra-phoi" .I Platon je u dijalogu ,,Teetet" (201 a7 -8) nazivao sofistegovomicima i pravoznalc ima (,, dil

Fv)

N

..1

Q

F

J

Videli smo da je u grdkoj antici, azatim i u republikanskomRimu, retorika bila ukotvljena najpre u pravu (sudstvu), a zatimpoglavito u politici, vaspitanju i obrazovanju. Sokrat svoju kritikuprimene retorike u pravu iskazuje na primeru laZnog svedodenja,tj. dokazivanja istine na sudu. On je smatrao da je takav nadindokazivanja bez ikakve vrednosti (,,moZe se dogoditi da neki EovekmoZe izgubiti parnicu zbog krivog svedodenja mnogih koji uZivajuizvestan ugled u svetu"). Sam Sokrat je, uostalom, postao Zrtvajednog sudskog procesa. U sukobu Sokrata sa retorikom ogleda seizvesno istorijsko iskustvo. Retorika je ,,agonia" redi su sredstvasporenja, parnidenja, a retorikaje veitina u tom parnidenju, posebnou sudskom procesu izmedu tuZioca i tuZenoga sa ciljem da se nasvoju stranu pridobije zakleti sudija. To isto vaZilo je i za govore uskup5tini i na drugim skupovima. U parnidenju odluduje besednidkaspretnost i ubedljivost, a ne toliko istinitost i poznavanje stvari. Uborbi redima, kao takmidenju, osvaja se i pobeda. ,,Phil6nikos" jeonaj koji teZi pobedi i prvenstvu.o U ,,Sofistima" (225 al-4) Platonje ove borbe redima oznadio kao sofistibki rod eristidke ve5tine,eristika je bila ve5tina kontrole u vodenju razgovora koja ne doz-voljava pobedu protivnika i koja ume da ga ismeje. Tamo gde selaska dubi i teZi njenom zadovoljstvu varljivi su izgledi pravde. U,,agonu" sa Kaliklom o odnosu prirode (,,physis") i zakona (,,no-mos"),omiljene teme sofistike, Kalikle hvali prirodu i pravo jadega,dok je (pozitivni) zakon napravljen za slaboga dirbi jemdio njegovuslabost protiv mo6i onih j?rkih. Naovo Kaliklovo razmi5ljanje Sokratodgovara tezom o dva Zivota i mogu6noSiu izbora izmetlu njih.Jedan se ispunjava u polisu, sredstvima politidke mo6i u koja spadai retorika. Drugi je potpuno posve6en filozofiji i povuden iz politi-ke. Prvi Zivot nije mogui bez laskanja, drugi (filozofski) je nezavi-san i posveien je istini i du5evnom dobru. U poslednjim delovima,,Gorgije" Sokrat sam sebi postavlja pitanja i daje odgovore. Ukolikoje istinsko dobro posvedeno pravdi i umerenosti, sve snage i polisai pojedinca treba da teZe sticanju ovih vrlina. Poku5aj odredivanjaretorike je potdinjen raspravi o odreclivanju vrednosti filozofije iretorike. Najvi5a vrednost Livota nije u tome da se Zivi Sto duZe

6 V"liki protivnik retorike i retora kao ,,autora pobune" T. Hobbes ukazujena manu elokvencije diji cilj nije istina nego pobeda: ,,Neque esthoc hominis , sedipsius Eloquentiaevitium, cuius finis... non veritas est (nisi per accidens) sedvictoria; & minus, non docere, sed suadere." (T. Hobbes, Works (lat.version),Oxford at the Clarendon press, cap. I l)

(retor Gorgija je Ziveo 107 godina) nego da se Zivi prema nadelimapravde. Za Sokrata je laskanje odvratna demagogija, a sramota jeuzimati novac za obrazovanje slu5alaca.

Sokratova kritika retorike je uvek motivisana nastojanjemda se odredi koji oblik Zivota treba usvojiti. Naspram retorike ipolitike stoji filozofija (znanje, istina) i etika (pravda, dobro) kaonjihovi antipodi. Sokratov udenik i osnivad kinidke Skole Antistento iskazuje na ovaj nadin (fragm . 173):,,Ako Zeli5 da dete Zivi sabogovima, poudavaj ga u filozofiji, a ako Zeli5 da Zivi sa ljudima,poudavaj ga u retorici". Dilema je: Ziveti javno (politi6ki) ilipovudeno (nepolitidki). To je bio dramatidniizazov antiEkom svetuu kojem je delovanje u javnosti ispunjavalo sam Zivot slobodnogdoveka i gradanina. Pitanje se Sokratu postavljalo ovako: Zivetipolitidki, znai;ilo je Ziveti u nepravdi, Ziveti filozofski znaEilo jeZiveti pravedno i dostojno. U takvom iskulenju i izboru zavr5iojesvoj Zivot i sam Sokrat. Dijalog ,,Gorgija" kao da predstavlja an-ticipaciju vlastite njegove sudbine. Vredi sada zabeleLiti nekolikoistorijskih podataka. Izmedu 41I.i399. godine odigrali su se uGrdkoj dramatidni dogailaji. U Atini je 4Il. godine bila oborenademokratija i zamenjena tiranidom ,,eetiri stotine". Demokrati suse vratili na vlast 408. godine, da bi pod strategom Lisandrompobedila Sparta i uspostavljen aristokratski reZim, tiranija ,,Tride-setorice". Ovaj reZim oboren je opet 403. godine, a proces Sokratuusledio je 399. godine, ubrzo posle demokratske obnove.

Filozofska kritika retorike bila je istovremeno i jedna vrstafilozofske kritike politike, a sa njom i demokratije. U ,,Gorgiji"(518E i 5198) Sokrat se obra6a Kaliklu: ,,...i ti, Kalikle,... hvali5one ljude koji su Atinjanima prireclivali gozbe i ispunjavali imsvaku Zelju. Ljudi zanjih pridaju da su oni drZavu udinili velikom,ali to niko ne6e da vidi da je dr1ava bai zbog njih, tih starihdrZavnika, od bolesti podbula i skroz trula. Jer, oni su drZavunapunili lukama i brodogradili5tima i zidinama, i daZbinama islidnim glupostima, a za umerenost i pravednost nije bilo mesta. Akad bolest izbije navidelo, onda 6e savremenici svaliti krivicu nasavremene savetodavce, a prave prouzrokovade zla - Temistokla,Kimona i Perikla - kovaie D, zvezde." Sokrat ovim stavom odnosadrZavnika (politi6ara) i gradana pokazuje Sta znadi laskanje naroduikak-ve posledice, negativne svakako, ono moZe imati po drZavu.Kritika retorike implicira kritiku demokratije, jer su pojmovi,,d6-rnos" (narod) i ,,6chlos" ili ,,pldthos" (gomila, svetina) gotovo

2120

Fv)

N

..1

Q

F

J

Videli smo da je u grdkoj antici, azatim i u republikanskomRimu, retorika bila ukotvljena najpre u pravu (sudstvu), a zatimpoglavito u politici, vaspitanju i obrazovanju. Sokrat svoju kritikuprimene retorike u pravu iskazuje na primeru laZnog svedodenja,tj. dokazivanja istine na sudu. On je smatrao da je takav nadindokazivanja bez ikakve vrednosti (,,moZe se dogoditi da neki EovekmoZe izgubiti parnicu zbog krivog svedodenja mnogih koji uZivajuizvestan ugled u svetu"). Sam Sokrat je, uostalom, postao Zrtvajednog sudskog procesa. U sukobu Sokrata sa retorikom ogleda seizvesno istorijsko iskustvo. Retorika je ,,agonia" redi su sredstvasporenja, parnidenja, a retorikaje veitina u tom parnidenju, posebnou sudskom procesu izmedu tuZioca i tuZenoga sa ciljem da se nasvoju stranu pridobije zakleti sudija. To isto vaZilo je i za govore uskup5tini i na drugim skupovima. U parnidenju odluduje besednidkaspretnost i ubedljivost, a ne toliko istinitost i poznavanje stvari. Uborbi redima, kao takmidenju, osvaja se i pobeda. ,,Phil6nikos" jeonaj koji teZi pobedi i prvenstvu.o U ,,Sofistima" (225 al-4) Platonje ove borbe redima oznadio kao sofistibki rod eristidke ve5tine,eristika je bila ve5tina kontrole u vodenju razgovora koja ne doz-voljava pobedu protivnika i koja ume da ga ismeje. Tamo gde selaska dubi i teZi njenom zadovoljstvu varljivi su izgledi pravde. U,,agonu" sa Kaliklom o odnosu prirode (,,physis") i zakona (,,no-mos"),omiljene teme sofistike, Kalikle hvali prirodu i pravo jadega,dok je (pozitivni) zakon napravljen za slaboga dirbi jemdio njegovuslabost protiv mo6i onih j?rkih. Naovo Kaliklovo razmi5ljanje Sokratodgovara tezom o dva Zivota i mogu6noSiu izbora izmetlu njih.Jedan se ispunjava u polisu, sredstvima politidke mo6i u koja spadai retorika. Drugi je potpuno posve6en filozofiji i povuden iz politi-ke. Prvi Zivot nije mogui bez laskanja, drugi (filozofski) je nezavi-san i posveien je istini i du5evnom dobru. U poslednjim delovima,,Gorgije" Sokrat sam sebi postavlja pitanja i daje odgovore. Ukolikoje istinsko dobro posvedeno pravdi i umerenosti, sve snage i polisai pojedinca treba da teZe sticanju ovih vrlina. Poku5aj odredivanjaretorike je potdinjen raspravi o odreclivanju vrednosti filozofije iretorike. Najvi5a vrednost Livota nije u tome da se Zivi Sto duZe

6 V"liki protivnik retorike i retora kao ,,autora pobune" T. Hobbes ukazujena manu elokvencije diji cilj nije istina nego pobeda: ,,Neque esthoc hominis , sedipsius Eloquentiaevitium, cuius finis... non veritas est (nisi per accidens) sedvictoria; & minus, non docere, sed suadere." (T. Hobbes, Works (lat.version),Oxford at the Clarendon press, cap. I l)

(retor Gorgija je Ziveo 107 godina) nego da se Zivi prema nadelimapravde. Za Sokrata je laskanje odvratna demagogija, a sramota jeuzimati novac za obrazovanje slu5alaca.

Sokratova kritika retorike je uvek motivisana nastojanjemda se odredi koji oblik Zivota treba usvojiti. Naspram retorike ipolitike stoji filozofija (znanje, istina) i etika (pravda, dobro) kaonjihovi antipodi. Sokratov udenik i osnivad kinidke Skole Antistento iskazuje na ovaj nadin (fragm . 173):,,Ako Zeli5 da dete Zivi sabogovima, poudavaj ga u filozofiji, a ako Zeli5 da Zivi sa ljudima,poudavaj ga u retorici". Dilema je: Ziveti javno (politi6ki) ilipovudeno (nepolitidki). To je bio dramatidniizazov antiEkom svetuu kojem je delovanje u javnosti ispunjavalo sam Zivot slobodnogdoveka i gradanina. Pitanje se Sokratu postavljalo ovako: Zivetipolitidki, znai;ilo je Ziveti u nepravdi, Ziveti filozofski znaEilo jeZiveti pravedno i dostojno. U takvom iskulenju i izboru zavr5iojesvoj Zivot i sam Sokrat. Dijalog ,,Gorgija" kao da predstavlja an-ticipaciju vlastite njegove sudbine. Vredi sada zabeleLiti nekolikoistorijskih podataka. Izmedu 41I.i399. godine odigrali su se uGrdkoj dramatidni dogailaji. U Atini je 4Il. godine bila oborenademokratija i zamenjena tiranidom ,,eetiri stotine". Demokrati suse vratili na vlast 408. godine, da bi pod strategom Lisandrompobedila Sparta i uspostavljen aristokratski reZim, tiranija ,,Tride-setorice". Ovaj reZim oboren je opet 403. godine, a proces Sokratuusledio je 399. godine, ubrzo posle demokratske obnove.

Filozofska kritika retorike bila je istovremeno i jedna vrstafilozofske kritike politike, a sa njom i demokratije. U ,,Gorgiji"(518E i 5198) Sokrat se obra6a Kaliklu: ,,...i ti, Kalikle,... hvali5one ljude koji su Atinjanima prireclivali gozbe i ispunjavali imsvaku Zelju. Ljudi zanjih pridaju da su oni drZavu udinili velikom,ali to niko ne6e da vidi da je dr1ava bai zbog njih, tih starihdrZavnika, od bolesti podbula i skroz trula. Jer, oni su drZavunapunili lukama i brodogradili5tima i zidinama, i daZbinama islidnim glupostima, a za umerenost i pravednost nije bilo mesta. Akad bolest izbije navidelo, onda 6e savremenici svaliti krivicu nasavremene savetodavce, a prave prouzrokovade zla - Temistokla,Kimona i Perikla - kovaie D, zvezde." Sokrat ovim stavom odnosadrZavnika (politi6ara) i gradana pokazuje Sta znadi laskanje naroduikak-ve posledice, negativne svakako, ono moZe imati po drZavu.Kritika retorike implicira kritiku demokratije, jer su pojmovi,,d6-rnos" (narod) i ,,6chlos" ili ,,pldthos" (gomila, svetina) gotovo

2120

izjednadeni kao vladajuii subjekti politidke pozornice. Retori sutakode objekt kritike kao beskrupulozni propagatori i Siritelji sub-jektivistidkog mnenja (,, doxa" ).

Platonova kritika retorike (i sofistike uopite) pogada i pe-sni5tyo koje kod njegaizuzetno lo5e prolazi. Ako je cilj ljudskogdelovanja sre(a (,,eudaimonia"), utemeljena na istini ideje, ondau tome treba traZiti inzlog za5to Platon odbacuje ude5ie pesnikau idealnoj drLavi. Pesni5tvo ne vodi istinitom saznanju te i samoproizvodi mnenja. Pesnici su ,ynaniiaci", nesvesni svoga delovanjai zavisni od boZjeg nadahnu6a. U razgovoru sa Kaliklom PlatonovSokrat najpre kaLe: ,,Poezija je jedan oblik demagogije, besedenarodu. Ova demagogija bi, dakle, bila i u retorici. Uostalom, ne-mai li utisak da se poete u pozori5tu ponalaju kao govornici kojiidu za svojim privatnim, a ne javnim interesom?" Sokrat dalje pitaKalikla: ,,Ne postupaju li oni sa narodom kao Sto se postupa sadecom, poku5avaju6i samo da im udine zadovoljstvo, a da se posleroga ne zapitaju ho6e li biti bolji ili gori, jer na to oni sami nemisle" (,,Gorgija", 502 c-d,502 d-503 b). Tako je moralni rigorizamsokratike iskazao svoju protivnost umetnosti: i pesni5tvu i retorici.

Odnos sokratike prema politici, ppsebno Platonov stav,iztalen je u poznatim Platonovim dijalozima ,,DfiaYa",,,DrZavnik"i ,,Zakonr", ali i Pismu VII u kojem Platon izraLava svoj kritidkistav prema atinskoj demokratiji i ralmi5ljanje o odnosu filozofi-je prema politici. Platon se zalagao za ponovno f,,omulisanje odno-sa izmedu filozofije i politike tragajuii za izuzetnim pojedincemkoji bi u sebi sjedinjavao politidara i filozofa. Novo politidko ure-denje Platon je nazivao ,,lepa politeia" . U tom uredenju pravdafunkcioni5e uporedo sa poretkom sveta i dobrom kosmosa. Glavnauloga pripada vaspitanju i obrazovanju (,,paideia"). Sukob sasofistikom znatnim delom potide oko koncepcije vaspitanja omla-dine u polisu. Retoridkom vaspitanju je zamereno na pretenziji damoZe ponuditi sredstva zalii;nii politidki uspeh. Ne treba ispustitiiz vida da je najkonzervativnija struja u Atini optuZivala sofistiku

'H za subverzivnu delatnost protiv vrednosti polisa. Sokrat je bio bra-t nilac vaspitanja kao Zivotne discipline i teLio da je utemelji naE filozofiji kao bitnoj ljudskoj vrednosti. On je smatrao da Zivot bez

isku5enja ne vredi da bude Zivljen. Tek mi5ljenle daje smisao Zivotu,5 a ova istinska vrednost moZe biti stedena katkada po cenu rizi-' kovanja samog Livota. Tu vaZi maksima: ,,propter vitam vivendi

perdere causas" .

22

LI ,,agonu" sa retorima Sokrat nastoji da sagovornike nesamo pobije nego i da ih okrene nekom cilju, u ovom sludajufilozofiji. To okretanje ili obra6anje Grci su nazivali protreptika(,,protreptik6s", onaj koji opominje). Nju su najpre praktikovaliretori i sofisti, pre nego 5to je Platon u ,,Eutidemu" dao njen filozo-fski prikaz. I Sokrat na kraju ,,Gorgije" poziva sabesednike dapo

izjednadeni kao vladajuii subjekti politidke pozornice. Retori sutakode objekt kritike kao beskrupulozni propagatori i Siritelji sub-jektivistidkog mnenja (,, doxa" ).

Platonova kritika retorike (i sofistike uopite) pogada i pe-sni5tyo koje kod njegaizuzetno lo5e prolazi. Ako je cilj ljudskogdelovanja sre(a (,,eudaimonia"), utemeljena na istini ideje, ondau tome treba traZiti inzlog za5to Platon odbacuje ude5ie pesnikau idealnoj drLavi. Pesni5tvo ne vodi istinitom saznanju te i samoproizvodi mnenja. Pesnici su ,ynaniiaci", nesvesni svoga delovanjai zavisni od boZjeg nadahnu6a. U razgovoru sa Kaliklom PlatonovSokrat najpre kaLe: ,,Poezija je jedan oblik demagogije, besedenarodu. Ova demagogija bi, dakle, bila i u retorici. Uostalom, ne-mai li utisak da se poete u pozori5tu ponalaju kao govornici kojiidu za svojim privatnim, a ne javnim interesom?" Sokrat dalje pitaKalikla: ,,Ne postupaju li oni sa narodom kao Sto se postupa sadecom, poku5avaju6i samo da im udine zadovoljstvo, a da se posleroga ne zapitaju ho6e li biti bolji ili gori, jer na to oni sami nemisle" (,,Gorgija", 502 c-d,502 d-503 b). Tako je moralni rigorizamsokratike iskazao svoju protivnost umetnosti: i pesni5tvu i retorici.

Odnos sokratike prema politici, ppsebno Platonov stav,iztalen je u poznatim Platonovim dijalozima ,,DfiaYa",,,DrZavnik"i ,,Zakonr", ali i Pismu VII u kojem Platon izraLava svoj kritidkistav prema atinskoj demokratiji i ralmi5ljanje o odnosu filozofi-je prema politici. Platon se zalagao za ponovno f,,omulisanje odno-sa izmedu filozofije i politike tragajuii za izuzetnim pojedincemkoji bi u sebi sjedinjavao politidara i filozofa. Novo politidko ure-denje Platon je nazivao ,,lepa politeia" . U tom uredenju pravdafunkcioni5e uporedo sa poretkom sveta i dobrom kosmosa. Glavnauloga pripada vaspitanju i obrazovanju (,,paideia"). Sukob sasofistikom znatnim delom potide oko koncepcije vaspitanja omla-dine u polisu. Retoridkom vaspitanju je zamereno na pretenziji damoZe ponuditi sredstva zalii;nii politidki uspeh. Ne treba ispustitiiz vida da je najkonzervativnija struja u Atini optuZivala sofistiku

'H za subverzivnu delatnost protiv vrednosti polisa. Sokrat je bio bra-t nilac vaspitanja kao Zivotne discipline i teLio da je utemelji naE filozofiji kao bitnoj ljudskoj vrednosti. On je smatrao da Zivot bez

isku5enja ne vredi da bude Zivljen. Tek mi5ljenle daje smisao Zivotu,5 a ova istinska vrednost moZe biti stedena katkada po cenu rizi-' kovanja samog Livota. Tu vaZi maksima: ,,propter vitam vivendi

perdere causas" .

22

LI ,,agonu" sa retorima Sokrat nastoji da sagovornike nesamo pobije nego i da ih okrene nekom cilju, u ovom sludajufilozofiji. To okretanje ili obra6anje Grci su nazivali protreptika(,,protreptik6s", onaj koji opominje). Nju su najpre praktikovaliretori i sofisti, pre nego 5to je Platon u ,,Eutidemu" dao njen filozo-fski prikaz. I Sokrat na kraju ,,Gorgije" poziva sabesednike dapo

Fo

il

N

()F

f,

Grdkared ,,peith6" znatii uveravanje i nagovaranje sa ciljemda se postigne saglasnost, poverenje, pa bak i sledbeni5tvo. ,,Pei-thein" znadi biti ubeden, verovati, prepustiti se nekome (ili nedemu),poslu5ati, podati se. Pridevom ,,pithan6s" Aristotel je definisaoretoriku (Retorika,1355 b 25-26). ,,Pithan6s" znadi uverljiv, onajkoji nagovara, pridobija, ali i koji zasluiuie veru (verodostojan),koji je budi.Retorika unosi slu5aocu uverenje (ubeilenje) u du5u,izaziva poverenje, pouzdanje. Spor izmedu sokratike i sofistike(retorike) vodi se u stvari, oko dve vrste uverenja: 1. na osnovuznanja(saznanja), tj. putem epistdme. Ova vrsta uverenja je svoj-stvena sokratici i 2. na osnovu vere, poverenja (,,pistis" ). Ovavrsta j e svoj stvena sofi stici (retorici) . S okratika diskvalifikuje reto-riku (zamereju6i joj da sama ni5ta ne zna osim ,,mechand", ve5tihzahvata,a po5to samo budi veru, obraia se mnoltvu, svetini, nezna-licama i pravi se kao da zna vi5e od onih koji znaia. Tako Siriopsenu, demagogiju, umesto znanja. r

. Ali, valja ponoviti: retor ne pretenduje na istinu u smislusokratovske filozofije, nego se sluZi iskazima koji su verovatni. Sdruge strane, mora da vlada jezikom, redima, kao Sto virtuoznimuzidar vlada muzidkim insftumentima. Zato rfiie sludajno da sebesedni5wo uporeduje sa koncertom. Upravo iulna starta govora,ritam i zvuk, umilnost redi, najznadajnije su odlike dobre besede.Samo redi koje stvaraju mnenja (,,doxai") su relevantne za retoriku.Bez njih nema komunikacije, bitnog cilja retprike. Mnenja suposledica odredenih redi koje su se ,,slegle" u ,,duSu".

,,Iigos" (red) je za Gorgiju ,,veliki mo6nik (,dyndstes md-gas') koji sasvim si6u5nim i nevidljivim telom izvr5ava boZans-tvena dela: moZe i strah zaustaviti, i bol ukloniti, i radost izazvatiisauEe5ie pojadati". PteEi (,,Iogoi") deluju kao i lekovi. Kao $toneki lekovi suzbijaju bolest, a drugi (nesrazmerni) presecaju Zi-vot, tako i neki govori rastuZe, drugi razvesele, treii upla5e, de-tvrti $lu5qocu usade odvaZnost, a peti nekim zlimzavodenjem za-truju i zadaraju du5u. Od Gorgije potidu dva uzorna govora: ,,Jele-na" i ,,Palamed". Prvi predstavlja pohvalu i odbranu lepe Jele-ne, Zene koja je ,,poreklom i rodom prva od prvih", koja ,,dobilepotu kakva je u boginja" i ,,nebrojene i nebrojenima Zudnjeljubavne usadi". Sve su ovo stilske figure jednog pohvalnog (,,epi-deiktidkog") govora. Jelena je napustila svoga muZa i odbegla uTroju, a Gorgija nastoji da u govoru obesnaZi sve prekore njojupuiene. Uvek je reb ili o volji sludaja, odluci bogova, ili prinu-

di sudbine jer: ,,udini Sto ufini, ili silom ugrabljena, ili redimanagovorena, ili ljubavlju osvojena". Te sile, jade od lepe Jele-ne, krive su pa je zato treba osloboditi rdava glasa. Jer red imaveliku moi. Ona je mogla Jelenunagovoriti i zaiaratf njenu du5u.Ako je ljubav bila (ona) koja je to uradila, Jelena Ce izbeli optuZbuzbog krivice za koju se kaZe daje podinila. U svakom sludaju, biloda je obuzeta ljubavlju, bilo da je boZanskom silom prinudena,ona izmide optuZbi, nije kriva. Na kraju pohvale Jeleni Gorgijaizjavljuje da mu se prohtelo da taj govor napi5e i kao igrarijusvoje ma5te.'

Gorgijina odbrana Jelene je prikaz svega onoga Sto red no-ie izazvati. Slikoviti govor kazuje kako su se oko Jelene, ZeneboZanskog porekla i lepote, nadmetali plemeniti, valjani i bogatimu5karci. Jelena je, kako je vei dobro zapaLeno, dulna slika lju-dske situacije, u kojoj patetiini element dolazi do punog izralaja.U isti mah Gorgijina odbrana (pohvala) predstavlja obradun sacelom jednom tradicijom. Gorlija ukazuje na su5tinu nesvesnog istrastvenog, na veliki znalaj erosa \ ljudskom Zivotu. Retorikakao umetnost zasniva se na patetidnom, emocionalnom elementuLivota. Ovi uticaji se ne mogu unapred predvidati. Gorgija je u,,Pohvali Jeleni" otkrio dubinu patetidno-erotidkog uticaja i njego-vt zavodniikumot kojoj se te5ko odupreti.

Iz odbrane Palameda treba posebno izdvojiti onaj stav gdese kaZe da se jedan Helen ne moZe sastati sa jednim varvarinom izjednostavno g razloga Sto ,jedan drugom n.Z"-o razumeti redi...Heleni ne razgovaraju sa varvarima jer varvarima ne priznajumo6govora. Oni sa njima samo ,,polemiSu", rat vode. To je osnovniargument u Gorgijinoj odbrani za izdajstvo optuZenog palameda.

Y . Retorika -,,ljubavni dijalog"Slikoviti govor pribliZava besedni5tvo umetnosti. Rolan Bart

(Roland Barthes) ukazuje na postanak epideiktidkog govora kaoukrasne, spektakularne proze. U prolazu od stiha u prozu gube semetrika i muzika. Gorgija, tvrdi Bart, ho6e da ih zameni kodeksomkoji je imanentan prozi: redima istoga sklada, simetrijom redeni-ca, jadanjem antiteza, zvudnom slidno56u, metaforama i aliteraci-

' Upor. Gorgija, ,,Fragmenti" , rt.. Predsokratovci (Diels), Zagreb, 1983,str. 271. i dalje.

2524

Fv)

l!NI

F

pJ

Grdka red,, p e ith5 " zna(i i uveravanje i nagovaranje sa ciljemda se postigne saglasnost, poverenje, pa dak i sledbeni5tvo. ,,Pei-thein" znadi biti ubeden, verovati, prepustiti se nekome (ili nedemu),poslu5ati, podati se. Pridevom ,,pithands" Aristotel je definisaoretoriku (Retorikn,l355 b 25-26). ,,Pithan6s" znadi uverljiv, onajkoji nagovara, pridobija, ali i koji zasluiuje veru (verodostojan),koji je budi.Retorika unosi slu5aocu uverenje (ubeclenje) u du5u,izaziva poverenje, pouzdanje. Spor izmedu sokratike i sofistike(retorike) vodi se u stvari, oko dve vrste uverenja: l. *a osnovuznanja (saznanja), tj. putem epistdme. Ova vrsta uverenja je svoj-stvena sokratici i 2. na osnovu vere, poverenja (,,pistis" ). Ovavrsta je svojstvena sofistici (retorici). Sokratika diskvalifikuje reto-riku (zamereju6i joj da sama ni5ta ne zna osim ,,mechan6" ,vestihzahvata, a po5to samo budi veru, obra6a se mno5tvu, svetini, nezna-licama i pravi sekao da zna viSe od onih koji znaju. Tako Siriopsenu, demagogiju, umesto znanja. \

. Ali, valja ponoviti: retor ne pretenduj e na istinu u smislusokratovske filozofije, nego se sluZi iskazima koji su verovatni. Sdruge strane, mora da vlada jezikom, redima, kao Sto virtuoznimuzidar vlada muzidkim instrumentima. Zato rfije sluEajno da sebesedni5wo uporecluje sa koncertom. Upravo iulna stranagovora,ritam i zvuk, umilnost redi, najznadajnije su odlike dobre besede.Samo redi koje stvaraju mnenja (,,doxai") su relevantne za retoriku.Bez njih nema komunikacije, bitnog cilja retorike. Mnenja suposledica odredenih redi koje su se ,,slegle" u ,,du5u".

,,Iigos" (red) je za Gorgiju ,,veliki mo6nik (,dyruistes m6-gas') koji sasvim siiu5nim i nevidljivim telom izvr5ava boZans-tvena dela: moZe i strah zaustaviti, i bol ukloniti, i radost izazvatiisaudeSie pojadati". Re(,i (,,logoi") deluju.kao i lekovi. Kao $toneki lekovi suzbijaju bolest, a drugi (nesrazmerni) presecaju Zi-vot, tako i neki govori rastuZe, drugi razvesele, treii upla5e, de-tvrti $luSryu usade odvaZnost, a peti nekim zlim zavodenjem za-truju i zadaraju duSu. Od Gorgije potidu dva uzorna govora: ,,Jele-na" i ,,Palamed". Prvi predstavlja pohvalu i odbranu lepe Jele-ne, Lene koja je ,,poreklom i rodom prva od prvih", koja ,,dobilepotu kakva je u boginja" i ,,nebrojene i nebrojenima Zudnjeljubavne usadi". Sve su ovo stilske figure jednog pohvalnog (,,epi-deiktidkog") govora. Jelena je napustila svoga muZa i odbegla uTroju, a Gorgija nastoji da u govoru obesnaZi sve prekore njojupu6ene. Uvek je red ili o volji sludaja, odluci bogova, ili prinu-

di sudbine jer: ,,udini Sto udini, ili silom ugrabljena, ili redimanagovorena, ili ljubavlju osvojena". Te sile, jade od lepe Jele-ne, krive su pa je zato treba osloboditi rilava glasa. Jer red imaveliku mo6. Ona je mogla Jelenu nagovoriti i zaiarati njenu du5u.Ako je ljubav bila (ona) koja je to uradila, Jelena ee izbeli optuZbuzbog krivice za koju se kaZe daje podinila. U svakom sludaju, biloda je obuzeta ljubavlju, bilo da je boZanskom silom prinudena,ona izmide optuZbi, nije kriva. Na kraju pohvale Jeleni Gorgijaizjavljuje da mu se prohtelo da taj govor napi5e i kao igrariiusvoje ma5te.'

Gorgijina odbrana Jelene je prikaz svega onoga Sto red no-i.e izazvati. Slikoviti govor kazuje kako su se oko Jelene, ZeneboZanskog porekla i lepote, nadmetali plemeniti, valjani i bogatimu5karci. Jelena je, kako je ve6 dobro zapaleno, dulna slika lju-dske situacije, u kojoj patetiini element dolazi do punog izraLaja.U isti mah Gorgijina odbrana (pohvala) predstavlja obradun sacelom jednom tradicijom. Gorlija ukazuje na suStinu nesvesnog istrastvenog, na veliki znadaj erosa tr ljudskom Zivotu. Retorikakao umetnost zasniva se na patetidnom, emocionalnom elementuLivota. Ovi uticaji se ne mogu unapred predviclati. Gorgija je u,,Pohvali Jeleni" otkrio dubinu patetidno-erotidkog uticaja i njego-vtzavodni|kumo kojoj se te5ko odupreti.

Iz odbrane Palameda treba posebno izdvojiti onaj stav gdese kaZe da se jedan Helen ne moZe sastati sa jednim varvarinom izjednostavnog razloga Sto ,jedan drugom neiemo razumeti redi".Heleni ne razgovaraju sa varvarima jer varvarimane piznaju mo6govora. Oni sa njima samo ,,polemi5u", rat vode. To je osnovniargument u Gorgijinoj odbrani za izdajstvo optuZenog Palameda.

Y . Retorika -,,ljubavni dijalog"Slikoviti govor pribliZava besedni5tvo umetnosti. Rolan Bart

(Roland Barthes) ukazuje na postanak epideiktidkog govora kaoukrasne, spektakularne proze. U prolazu od stiha u prozu gube semetrika i muzika. Gorgija, tvrdi Bart, hoie da ih zameni kodeksomkoji je imanentan prozi: redima istoga sklada, simetrijom redeni-ca, jaianjem antiteza, zvudnom slidno5iu, metaforama i aliteraci-

' Upor. Gorgija, ,,Fragmenti" , u'. Predsokratovci (Diels), Zagteb, 1983,sn. 271. i dalje.

24 25

(J

F

J

jama.8 A Nide istide da u Atini novost podinje sa Gorgijom, no-vost u nadinu govora. On je, kaZe Nide, nastupao svedano, kao iEmpedokle lepo odeven u purpurnom ogrtabu, sa svetskim glasom,drZe6i epideiktidki govor. To se, podvladi Nide, razlikovalo od Pe-riklovih govora kome je ,,sasvim nedostajala strastveno slobodna iodvaZna vrsta izlaganja". Nide dalje tvrdi da je sa Gorgijom u svetstupila umetnidka prozai to odmah - pobednidki i zanosno.'

Treba uvaZiti gledi5te da Gorgijini iskazi imaju dubokoy'/o-zofsko znaienje i ne mogu se prosto ukloniti kao puka sofisterija.Retorika kao i umetnost deluje svojom neposridnoi1u koja, presvega, sadrli patetiini momenat. Kazano je ,/ialeclica docet, rhe-torica movet" (dijalektika poudava, retorika pokre6.e^)' A ono Stopokreie je upravo ,,pathos", strasni sadrZaj besede.'u To je taEkavezivanja retorike sa pesni5tvom i umetno56u uop5te. Moi retorike,tadnije elokvencije kao njenog Livogizraza' sastoji se u tome Stokretanjem, tonovima, znacima svih vrsta i boja teZi da svoja tu-madenja udini vidljivim i slu5anim. U ,,Gorgiji" Platon odbacujemnenja i slikoviti, umetnidki dar govorniStva i pesni5tva. On is-tovremeno hvali i brani,,znanje" (,, e p i s t 6 me " ) i znnlc e (,, e pi s tatai" )koji umeju da govore taino i istinito' Tamo je Platon odbacivao

'

svaki patetidni element. Na taj nadin znanje postaje netrpeljivoprema mnenju koje u samom znanju nije ukinuto. Ali u Platono-vom dijalogu ,,Fedar" sokratika ne istraiava do E1aja na toj isklju-divoj polarizacijiznanjai mnenja. .w

Da se podsetimo ambijenta u kojemu se dijalog vodi i lica udijalogu.

Sokrat i Fedar, udenik duvenog besednika Lisije, susreli suse pri povratku Fedra od njegovog uditelja. Fedar izjavljuje dajenameran i6i u Setnju izvan gradskih zidina i to putevima koji ma-nje umaraju nego Setnje drumovima. Sokratu se probudila rado-znalost da duje Lisijin razgovor sa Fedrom. Razgovor u dokolicizapodeo je u hladu platana pored potoka Ilis (Ilisos) gde su sesmestili prethodno kvaseii noge u potoku i sklanjajuii se od letnje

o Upor. Roland Barthes, ,,L'ancienne rh6torique", n: Communications,16 , l970 ,Seu l l , s t r . 176.

9 Upo.. Fiedrich Nietzsche, Geschichte der griechischen Beredsamkeit,str. 7*8.

10 O tom" daje odlidna obave5tenja Klaus Dockhorn , Macht und Wirkungder R hetorik. Berlin-Ziirich, I 968.

Lege.ZabeleZeno je da se ovaj dijalog vodio u poslednjoj decenijiPeloponeskog rata. Fedar je bio mu5karac od 35 godina starosti.

Dijalog otpodinje Fedrovim obave5tenjem o sadrZaju Lisiji-ne besede posve6ene ljubavi i atmosferi letnje pripeke u hladovinikoju donosi lisnati platan i hladan potodidIlis. U Lisijinoj besedistoji da je neko iziskivao ljubay jednoga dedaka mada u dedakanije bio zaljubljen, dokazujuii da je za dedaka bolje da voli nekogako u njega nije zaljubljen nego u onoga koji je u njega zaljubljen.Sokrat, suprotno odekivanju Fedra, nije bio odu5evljen Lisijinombesedom, posebno.njenim oblikom. Na navaljivanje Fedra Sokrat,prizivajudi mtrTe," zapodinje svoju besedu. Na podetku besedeSokrat odreduje pojam ljubavi. Ljubav je svakako neka poZuda(,,epithymia"), a ona je, s jedne strane, urodena i teZi uZivanjima,a s druge strane, stedena kao mnenje koje teZi onome Sto je najbolje.Ko se povodi prema ovoj poslednjoj on je razborit, a ko za onomprvom on je neumeren, ra7vratnik.l2

I za Fedra i za Sokrata na podetku ,,eros" je opasna mo6 iko joj podlegne te5ko se budi iz omamljenosti, kaje se za svojedini i sve Sto je udinio smatra nepojamnim. Sokrat upozorava Fedra,,da se prijateljstvo ljubavnika ne rada iz dobre volje, nego kaojelo zbog zasiiivanja". I dodaje: ,,Kao kurjaci jagnje, i ljubavnikvoli dedaka" (241, d). U jednom trenu Sokrat prekida svoj govorprotiv ,,erosa" po5to ga opominje njegov ,,daimonion'. kao podi-nioca greha. Jer ako je ,,eros" bog ili ne5to boZansko, onda on nemoZe biti nikakvo zlo.Zato Sokrat, zbog ose6anja greha za kleve-tanje boga ljubavi, teZi iskupljenju. U drugoj svojoj besedi Sokratistide da je zanos ne treba odmah osudivati. To je ve6 pohvala,,erosu" i dokaz daje ljubavni zanos izvor najveie sreie.

Posle ode izredene ,,erosu" sledi drugi deo dijaloga 6ija jeosnovna tema su5tina retorike, rasprava o valjanom nadinu go-vorenja i pisanja. Stari spor o besedniStvu koji je voden u dijalogu,,Gorgija" ovde se opet obnavlja. Medutim, stanovi5te kao da jeizmenjeno. ,,Eros" kao voditelj dufe odredtje i ovaj poslednji,prividno trezveni deo dijaloga. Ovde iskrsava pitanje: ako platonov

I I Interesantno je upozoriti da je i Kalikle upozoravao Sokrata u ,,Gorgiji.,:....

prestani cepidladiti i bavi se stvarima koje vile gode muzamakoje ti mogupribaviti glas pametnog doveka"(486C). Tada Sokrat nije prizivao muze. Ovo jebitan njegov preoket.

12 Platon, Fettar,237E,238A. U nalem prevodu (Beograd, 1979),ret,,,doxa" je oma5kom prevedena kao ,,misao", a ne (ispravno) kao ,,mnenje...

F0

IL

N

J

2726

(J

F

J

jama.8 A Nide istide da u Atini novost podinje sa Gorgijom, no-vost u nadinu govora. On je, kaZe Nide, nastupao svedano, kao iEmpedokle lepo odeven u purpurnom ogrtabu, sa svetskim glasom,drZe6i epideiktidki govor. To se, podvladi Nide, razlikovalo od Pe-riklovih govora kome je ,,sasvim nedostajala strastveno slobodna iodvaZna vrsta izlaganja". Nide dalje tvrdi da je sa Gorgijom u svetstupila umetnidka prozai to odmah - pobednidki i zanosno.'

Treba uvaZiti gledi5te da Gorgijini iskazi imaju dubokoy'/o-zofsko znaienje i ne mogu se prosto ukloniti kao puka sofisterija.Retorika kao i umetnost deluje svojom neposridnoi1u koja, presvega, sadrli patetiini momenat. Kazano je ,/ialeclica docet, rhe-torica movet" (dijalektika poudava, retorika pokre6.e^)' A ono Stopokreie je upravo ,,pathos", strasni sadrZaj besede.'u To je taEkavezivanja retorike sa pesni5tvom i umetno56u uop5te. Moi retorike,tadnije elokvencije kao njenog Livogizraza' sastoji se u tome Stokretanjem, tonovima, znacima svih vrsta i boja teZi da svoja tu-madenja udini vidljivim i slu5anim. U ,,Gorgiji" Platon odbacujemnenja i slikoviti, umetnidki dar govorniStva i pesni5tva. On is-tovremeno hvali i brani,,znanje" (,, e p i s t 6 me " ) i znnlc e (,, e pi s tatai" )koji umeju da govore taino i istinito' Tamo je Platon odbacivao

'

svaki patetidni element. Na taj nadin znanje postaje netrpeljivoprema mnenju koje u samom znanju nije ukinuto. Ali u Platono-vom dijalogu ,,Fedar" sokratika ne istraiava do E1aja na toj isklju-divoj polarizacijiznanjai mnenja. .w

Da se podsetimo ambijenta u kojemu se dijalog vodi i lica udijalogu.

Sokrat i Fedar, udenik duvenog besednika Lisije, susreli suse pri povratku Fedra od njegovog uditelja. Fedar izjavljuje dajenameran i6i u Setnju izvan gradskih zidina i to putevima koji ma-nje umaraju nego Setnje drumovima. Sokratu se probudila rado-znalost da duje Lisijin razgovor sa Fedrom. Razgovor u dokolicizapodeo je u hladu platana pored potoka Ilis (Ilisos) gde su sesmestili prethodno kvaseii noge u potoku i sklanjajuii se od letnje

o Upor. Roland Barthes, ,,L'ancienne rh6torique", n: Communications,16 , l970 ,Seu l l , s t r . 176.

9 Upo.. Fiedrich Nietzsche, Geschichte der griechischen Beredsamkeit,str. 7*8.

10 O tom" daje odlidna obave5tenja Klaus Dockhorn , Macht und Wirkungder R hetorik. Berlin-Ziirich, I 968.

Lege.ZabeleZeno je da se ovaj dijalog vodio u poslednjoj decenijiPeloponeskog rata. Fedar je bio mu5karac od 35 godina starosti.

Dijalog otpodinje Fedrovim obave5tenjem o sadrZaju Lisiji-ne besede posve6ene ljubavi i atmosferi letnje pripeke u hladovinikoju donosi lisnati platan i hladan potodidIlis. U Lisijinoj besedistoji da je neko iziskivao ljubay jednoga dedaka mada u dedakanije bio zaljubljen, dokazujuii da je za dedaka bolje da voli nekogako u njega nije zaljubljen nego u onoga koji je u njega zaljubljen.Sokrat, suprotno odekivanju Fedra, nije bio odu5evljen Lisijinombesedom, posebno.njenim oblikom. Na navaljivanje Fedra Sokrat,prizivajudi mtrTe," zapodinje svoju besedu. Na podetku besedeSokrat odreduje pojam ljubavi. Ljubav je svakako neka poZuda(,,epithymia"), a ona je, s jedne strane, urodena i teZi uZivanjima,a s druge strane, stedena kao mnenje koje teZi onome Sto je najbolje.Ko se povodi prema ovoj poslednjoj on je razborit, a ko za onomprvom on je neumeren, ra7vratnik.l2

I za Fedra i za Sokrata na podetku ,,eros" je opasna mo6 iko joj podlegne te5ko se budi iz omamljenosti, kaje se za svojedini i sve Sto je udinio smatra nepojamnim. Sokrat upozorava Fedra,,da se prijateljstvo ljubavnika ne rada iz dobre volje, nego kaojelo zbog zasiiivanja". I dodaje: ,,Kao kurjaci jagnje, i ljubavnikvoli dedaka" (241, d). U jednom trenu Sokrat prekida svoj govorprotiv ,,erosa" po5to ga opominje njegov ,,daimonion'. kao podi-nioca greha. Jer ako je ,,eros" bog ili ne5to boZansko, onda on nemoZe biti nikakvo zlo.Zato Sokrat, zbog ose6anja greha za kleve-tanje boga ljubavi, teZi iskupljenju. U drugoj svojoj besedi Sokratistide da je zanos ne treba odmah osudivati. To je ve6 pohvala,,erosu" i dokaz daje ljubavni zanos izvor najveie sreie.

Posle ode izredene ,,erosu" sledi drugi deo dijaloga 6ija jeosnovna tema su5tina retorike, rasprava o valjanom nadinu go-vorenja i pisanja. Stari spor o besedniStvu koji je voden u dijalogu,,Gorgija" ovde se opet obnavlja. Medutim, stanovi5te kao da jeizmenjeno. ,,Eros" kao voditelj dufe odredtje i ovaj poslednji,prividno trezveni deo dijaloga. Ovde iskrsava pitanje: ako platonov

I I Interesantno je upozoriti da je i Kalikle upozoravao Sokrata u ,,Gorgiji.,:....

prestani cepidladiti i bavi se stvarima koje vile gode muzamakoje ti mogupribaviti glas pametnog doveka"(486C). Tada Sokrat nije prizivao muze. Ovo jebitan njegov preoket.

12 Platon, Fettar,237E,238A. U nalem prevodu (Beograd, 1979),ret,,,doxa" je oma5kom prevedena kao ,,misao", a ne (ispravno) kao ,,mnenje...

F0

IL

N

J

2726

Sokrat poride ve5tinu retorike za5to sada ulazi u raspravu oljgnojsu5tini i strukturi? I dalje: da li je besedni5tvo prava tema ,,Fedra"i da li su besede o ljubavi samo uzorni primeri da bi se objasnilerazlike izmedu prave i pogredno strukture besede?

Atmosfera u kojoj se vodi dijalog pored Ilisa je proZeta ipojanjem cvrdaka u podnevnoj Lezi.Taj poj cvrdaka vaLan je znak,oni se meclusobno prepiru i motre na ljude koji su dole, tako da separtneri u dijalogu moraju starati da se pona5aju dostojno i budno,da razgovaraju a ne da dremaju kao robovi na odmori5tu ili kaostado ovaca na plandi5tu pored potoka. Cvrdci su, po Sokratovomtumadenju, bili nekada ljudi koji su Ziveli pre nego Sto je nastupilodoba muza. Odu5evljeni pevanjem muza neki od njih su, zaborav-ljaju6i i na hranu, i sami hteli da pevaju i tako su neprimetno po-umituli, te se od njih potom ,,rada rod cvrdaka" (259c) 'Tako Sokratdolazido teme o muzamafilozofi'ie,posebno o najstarijoj Kaliopi injoj najbliZoj Uraniji, koje se ,,od muza najviSe zanimaju nebom iboZanskim i ljudskim govorima" (259d).

Valja podsetiti da nije razja5njeno poreklo imena ,,Muza"'^'

Cini se da je podetak razgovora morao imati svedan oblik, a pozivna muze, gde su redi, tonovi i pokreti harmonidno iztaLeni,muziikiuskladeni, Sokratu je davao moguinost da filozofiji da najlep5i,uzvi5en oblik. Tu je podetak razgovora o Platonovom ,,istinskombesedni5tvu", besedni5tvu pod znamenjem filozofije. A takvobesedni5tvo iziskuje ,,da se du5a onoga koji govori razumeva uistinu onih stvari o kojima Leli da govori" (259e). Ovo mesto kaoda podse6a da ni5ta bitno nije promenilo od zahteva koje je Platonkroz usta Sokrata ve6 ranije postavljao. I dalje se tvrdi u ,,Fedru"da se nagovaranje (ubedivanje) zasniva samo na onome Sto semoZe svideti mnoStvu, a ne na istini. U jednom momentu pitaSokrat Fedra nisu li besednidku ve5tinu naruZili ,,grublje nego Stotreba" (260d). Svejedno, upomo Sokrat isftajava na stavu iz,,Gorgi-je" da retorika nije nikakva umetnost nego neumetnidka zanatskaokretnost (260e). Jer ,,onaj ko ne poznaje istinu nego lovi samomnenja" donede,,nekako sme5nu" ve5tinu besedenj a (262C) . Prematome, bez poznavanja istine nemaprave besednidke ve5tine. A kose ne bavi filozofijom nikada ne6e biti sposoban da govori ma odemu (261).

ZaPlatonovog Sokrata pretpostavka za tadnu primenu retor-skog sredstva je poznavanje su5tine ljudske du5e. Na taj nadinpsihologija se postavlja tadno uz bok retorike. Sokrat pita ne bi li,,besedni5tvo bilo neko vodenje du5e redima (,,psihagogia tis didl6gon"), ne samo u sudili5tima i svim drugim javnim skupovimanego i u privatnim krugovima..." dodav5i da se ve5tina protivredenja(,,antilogikA') ne javlja samo na sirdovima i skup5tinskim govorimanego i u malenim i velikim stvarima (261b,261e). U stavu da jeretorika psihagogija nagove5tava se Platonov poku5aj da defini5etanjem i prevladava haos. Muzidki iovek je mudar (,,sophos") u izvomom smisluredi: mudrost se sastoji u posedovanju neutemeljenih, arhajskih uputstava. U domenuove mudrosti nikada ne mo1e dokaz za vlastito pozivanje uslediti racionalnimobrazloZenjem vei samo realizovanjem vlastitog dela koje stoji kao svedoki primerbezuslovne stvarnosti. U Platonovom ,,Fedru", zavr5ava svoje izlaganje Grasi, uticajmuza je protumaden ovako: ,,Treii oblik zanosa i pomame (,,mania") jeste onaj Stodolazi od muza. Kad on zahvati neZnu i distu du5u, on je podstide i zadahnjujepesmama i drugim vrstama pesni5tva, i ona, slaveii neizbrojna dela predaka, poudavapotomstvo. Ali ko se bez nadahnuia muza pribliZi dverima pesnidkoga stvarala5tva,misleii da 6e moii svojom ve5tinom postati valjan pesnik, taj ostaje Seprtlja, injegovu poeziju, kao razumsku stvar, pomraduje poezija onoga koji peva u zanosu"(245). O muzidkom poreklu filozofskog i patetidkog govora, kako ga vidi Grasi,bi6e docniie redi.

29

()F .

pJ

28

' 13 E-".to Grassi,Macht des Bildes: Ohnmacht der rationakn Sprache 'zur Rettung des Rhetorischen,lgT0, str. l6l . i dalje smatra da znadenje reii ,,Muza"ostaje zatamnjeno. On se poziva na Platonovog ,,Kratila" u kome se kaZe: ,,Alimuze i uopste muzika Apolon je odigledno tako nazvao po razmi1llanltmo6sthai"'.(a06a). U re(i ,,modsthat' je, tumadi Grasi, sadrZano istraZivanie, juriianje iprodiranje . Kod Plutarha je pored izvottenja redi muza od"'fidmoft or?sai" (istovre-menost) postoji i znadenje na osnovu analogije izmedu ,snofisai" t,,mneiaf' , sedanje'prema Homerovoj llijadi mne su Zevsove 6erke, a majka im je boginja Mnemosyne.Grasi postavlja pitanje: da li su razlidite delatnosti i fenomeni u domenu muzasvedeni na zajednidki princip. Tek odgovor na to pitanje omoguiava razumevanjezasto Platon u ,,Fedru" sa mitom o cvrdcima poseZe za muzama. u delatnostimaml;rrza ureitivanje, red, odigledno igra prvorazrednu ulogu: ples je sretlivanje pokreta ,pojanje je sredenost tonoya, a stih je sredenost reii . Red i sredenost su polazistaritma-i harmonije. Muze se javljaju kao bozanstva koja utemeljuju red da bi sestvorio kosmos. Muze, tvrdi Grasi na osnovu antidkog iskustva, predstavljajuvezivanje sa objektivnosiu, izvomi poredak ljudskog sveta nasuprot samovolji,subjektivnosti i promenljivosti. Vezivanje je, saglasno odredbi epistime,vrelo zna-nja. vracanje temelju u kojem je znanje usidreno upu6uje se6anju na ono prvobitno.Nu o.nouu toga objasnjava se i spajanje 'Jnnemosyne" (uspomene) sa slavom:slavom ovendani dovek stupa u savremenost vedno vazeieg. Svi ovi osnovni elementimuzidkog zajedno deluju na stanje koje se naziva ,,manid'stanje izazvano muzama.,,Manid',kao poreklo pesni5tva i umetnosti, moZe lako izazvati neqporazume akose jednostavno poistoveti sa psiholoSki $hvadenim entuzijazmom. Tumadenje ovogpoj*u .o.u uzeti u obzir da je reE o jednom prinicipjelnom dogatlanju u kojem sejavl.ia nesto neizvgdljivo, arhajsko. Muzidki ,,enthousiasm6s" deluje uredenim kre-

F4r)

N

JIL

Sokrat poride ve5tinu retorike za5to sada ulazi u raspravu oljgnojsu5tini i strukturi? I dalje: da li je besedni5tvo prava tema ,,Fedra"i da li su besede o ljubavi samo uzorni primeri da bi se objasnilerazlike izmedu prave i pogredno strukture besede?

Atmosfera u kojoj se vodi dijalog pored Ilisa je proZeta ipojanjem cvrdaka u podnevnoj Lezi.Taj poj cvrdaka vaLan je znak,oni se meclusobno prepiru i motre na ljude koji su dole, tako da separtneri u dijalogu moraju starati da se pona5aju dostojno i budno,da razgovaraju a ne da dremaju kao robovi na odmori5tu ili kaostado ovaca na plandi5tu pored potoka. Cvrdci su, po Sokratovomtumadenju, bili nekada ljudi koji su Ziveli pre nego Sto je nastupilodoba muza. Odu5evljeni pevanjem muza neki od njih su, zaborav-ljaju6i i na hranu, i sami hteli da pevaju i tako su neprimetno po-umituli, te se od njih potom ,,rada rod cvrdaka" (259c) 'Tako Sokratdolazido teme o muzamafilozofi'ie,posebno o najstarijoj Kaliopi injoj najbliZoj Uraniji, koje se ,,od muza najviSe zanimaju nebom iboZanskim i ljudskim govorima" (259d).

Valja podsetiti da nije razja5njeno poreklo imena ,,Muza"'^'

Cini se da je podetak razgovora morao imati svedan oblik, a pozivna muze, gde su redi, tonovi i pokreti harmonidno iztaLeni,muziikiuskladeni, Sokratu je davao moguinost da filozofiji da najlep5i,uzvi5en oblik. Tu je podetak razgovora o Platonovom ,,istinskombesedni5tvu", besedni5tvu pod znamenjem filozofije. A takvobesedni5tvo iziskuje ,,da se du5a onoga koji govori razumeva uistinu onih stvari o kojima Leli da govori" (259e). Ovo mesto kaoda podse6a da ni5ta bitno nije promenilo od zahteva koje je Platonkroz usta Sokrata ve6 ranije postavljao. I dalje se tvrdi u ,,Fedru"da se nagovaranje (ubedivanje) zasniva samo na onome Sto semoZe svideti mnoStvu, a ne na istini. U jednom momentu pitaSokrat Fedra nisu li besednidku ve5tinu naruZili ,,grublje nego Stotreba" (260d). Svejedno, upomo Sokrat isftajava na stavu iz,,Gorgi-je" da retorika nije nikakva umetnost nego neumetnidka zanatskaokretnost (260e). Jer ,,onaj ko ne poznaje istinu nego lovi samomnenja" donede,,nekako sme5nu" ve5tinu besedenj a (262C) . Prematome, bez poznavanja istine nemaprave besednidke ve5tine. A kose ne bavi filozofijom nikada ne6e biti sposoban da govori ma odemu (261).

ZaPlatonovog Sokrata pretpostavka za tadnu primenu retor-skog sredstva je poznavanje su5tine ljudske du5e. Na taj nadinpsihologija se postavlja tadno uz bok retorike. Sokrat pita ne bi li,,besedni5tvo bilo neko vodenje du5e redima (,,psihagogia tis didl6gon"), ne samo u sudili5tima i svim drugim javnim skupovimanego i u privatnim krugovima..." dodav5i da se ve5tina protivredenja(,,antilogikA') ne javlja samo na sirdovima i skup5tinskim govorimanego i u malenim i velikim stvarima (261b,261e). U stavu da jeretorika psihagogija nagove5tava se Platonov poku5aj da defini5etanjem i prevladava haos. Muzidki iovek je mudar (,,sophos") u izvomom smisluredi: mudrost se sastoji u posedovanju neutemeljenih, arhajskih uputstava. U domenuove mudrosti nikada ne mo1e dokaz za vlastito pozivanje uslediti racionalnimobrazloZenjem vei samo realizovanjem vlastitog dela koje stoji kao svedoki primerbezuslovne stvarnosti. U Platonovom ,,Fedru", zavr5ava svoje izlaganje Grasi, uticajmuza je protumaden ovako: ,,Treii oblik zanosa i pomame (,,mania") jeste onaj Stodolazi od muza. Kad on zahvati neZnu i distu du5u, on je podstide i zadahnjujepesmama i drugim vrstama pesni5tva, i ona, slaveii neizbrojna dela predaka, poudavapotomstvo. Ali ko se bez nadahnuia muza pribliZi dverima pesnidkoga stvarala5tva,misleii da 6e moii svojom ve5tinom postati valjan pesnik, taj ostaje Seprtlja, injegovu poeziju, kao razumsku stvar, pomraduje poezija onoga koji peva u zanosu"(245). O muzidkom poreklu filozofskog i patetidkog govora, kako ga vidi Grasi,bi6e docniie redi.

29

()F .

pJ

28

' 13 E-".to Grassi,Macht des Bildes: Ohnmacht der rationakn Sprache 'zur Rettung des Rhetorischen,lgT0, str. l6l . i dalje smatra da znadenje reii ,,Muza"ostaje zatamnjeno. On se poziva na Platonovog ,,Kratila" u kome se kaZe: ,,Alimuze i uopste muzika Apolon je odigledno tako nazvao po razmi1llanltmo6sthai"'.(a06a). U re(i ,,modsthat' je, tumadi Grasi, sadrZano istraZivanie, juriianje iprodiranje . Kod Plutarha je pored izvottenja redi muza od"'fidmoft or?sai" (istovre-menost) postoji i znadenje na osnovu analogije izmedu ,snofisai" t,,mneiaf' , sedanje'prema Homerovoj llijadi mne su Zevsove 6erke, a majka im je boginja Mnemosyne.Grasi postavlja pitanje: da li su razlidite delatnosti i fenomeni u domenu muzasvedeni na zajednidki princip. Tek odgovor na to pitanje omoguiava razumevanjezasto Platon u ,,Fedru" sa mitom o cvrdcima poseZe za muzama. u delatnostimaml;rrza ureitivanje, red, odigledno igra prvorazrednu ulogu: ples je sretlivanje pokreta ,pojanje je sredenost tonoya, a stih je sredenost reii . Red i sredenost su polazistaritma-i harmonije. Muze se javljaju kao bozanstva koja utemeljuju red da bi sestvorio kosmos. Muze, tvrdi Grasi na osnovu antidkog iskustva, predstavljajuvezivanje sa objektivnosiu, izvomi poredak ljudskog sveta nasuprot samovolji,subjektivnosti i promenljivosti. Vezivanje je, saglasno odredbi epistime,vrelo zna-nja. vracanje temelju u kojem je znanje usidreno upu6uje se6anju na ono prvobitno.Nu o.nouu toga objasnjava se i spajanje 'Jnnemosyne" (uspomene) sa slavom:slavom ovendani dovek stupa u savremenost vedno vazeieg. Svi ovi osnovni elementimuzidkog zajedno deluju na stanje koje se naziva ,,manid'stanje izazvano muzama.,,Manid',kao poreklo pesni5tva i umetnosti, moZe lako izazvati neqporazume akose jednostavno poistoveti sa psiholoSki $hvadenim entuzijazmom. Tumadenje ovogpoj*u .o.u uzeti u obzir da je reE o jednom prinicipjelnom dogatlanju u kojem sejavl.ia nesto neizvgdljivo, arhajsko. Muzidki ,,enthousiasm6s" deluje uredenim kre-

F4r)

N

JIL

Fv)

N

Jr!

3 l

F

3

,,pravu" retoriku nasuprot ,,pogre5ne", sofistidke' S druge strane,tbteUanle oko uloge ,,erosa" u ljudskom Zivotu koje, najzad, vodiPlatonovog Sokrata da o,,erosu" govori pohvalno, pokazuje dajeu poku5aju odredivanja sadrZaja,,proVe" ili ,,istinske" retorike le-gitimisao udeo patetidkog momenta u besedni5tvu. Pripovest omuzama i cvrdcima dopunjava tu sliku.Ispada da je,,prava" retorikaona koja bi se dopala bogovima. A po5to filozofija, po Platonu,obitava u susedstvu bogova, onda bi retorika, kojaje namenjenaljudima, kako je tvrdio Antisten, morala da se preobrazi u filozof-sku retoriku.

,,Svima velikim umetnostima",kaLe Sokrat,,,ffeba o5troum-lja i visoka umovanja o prirodi, jer ono uzvi5eno mi5ljenje i usvemu probojna snaga zacelo odavde ulazi u njih, a to je i Periklebio stekao i dodao svojoj prirodnoj obdarenosti. Jer, kad se name-rio... na Anaksagoru... on je, pun dubokih umovanja i dostigavSisu5tinu uma i bezumlja, o demu je Anaksagora onako op5irnogovorio, odande preneo u besedni5tvo ono 5to mu je bilo korisno"(270a).

Pojmove,,o5troumlje",,,visoko umovanje",,,su5tina uma"Platonov Sokrat vezuje zafilozofa Anaksagoru, Periklovog pri-jatelja, o kome je Hegel jednom pisao da je prvi rekao kako nrzsvlada svetom. Sada je vreme da se kaZe da nije znanie (epistdme)vrelo ,,istinske retorike", kako bi se moglo zakljudivati na osnovuPlatonove polemike sa retoridarima u dijaloguirqorgija", a de-limidno i ,,Fedru". Ono, znanje, to i ne moZe biti usled svogTed-nostrano racionalistiikog karaktera koji ne bi mogao imati nikak-vog upliva na strarti, osnovnu pokretaikusnagu besednidke ve5tine.,,Istinska retorika" je morala da pronacle drugo ishodi5te: da se neoslanja na znanje nego na jednu vi5u instancu miSljenja koja takodeima filozofski karakter. Upravo Anaksagorin ,,nus" je takva in-stanca. Ona je temelj filozofske retorike koju zreli Platon afirmi5eu ,,Fedru". Nije istina koja je izvedena izznanja temelj stvari negoistina uma, o5troumlja, uvida, koja vodi i rukovodi, koja je kadrada se doseti i dokudi ono bitno, da deluje i strasno.

Emesto Grasi (Ernesto Grassi) se potrudio da analizom po-jma ,,nts" i izvedenih pojmova ,,didnoia", odnosno ,,no.ein" ,kaoi njihovih latinskih ekvivalenata ,,ingenium" i, dalje, ,,inventio" ,dovede na trag Platonovom nastojanju u ,,Fedru" da retorici podarifilozofsko dostojanstvo i priznanje. Bogovi i muze swaraju polaznutadku govomibkog o5noumlja. Ono dopu5ta,,muzidke" ili patetidke

uticaje koje pokreiu dusu. Grasi je izdvojio tri vrste govora: r.spoljasnji retoridki govor koji poseZe samo za slikami. ier onedeluju na strasri. Posto te slike ostaju predmet mnenja, bei uvida,onda je red o pogre5nom patetidkom govoru u smislu ptkog za-vodenja. Ovde se strasti ispoljavaju samo y,roz privid,onl ,u L_oynkama s/lta podsticane i vodene;2. govor koji potide iz znanjaje istinit, ima racionalan i objasnjavajuii karaiter, ali ne moieretoridki delovati podto disto racionalni argumenti ne doseZu dostrasti; 3. istinski retoridki govor nije racionalan i potide iz uvida,a deluje pokretadki i usmeravajuie. To je gouo, *udru ca, ,,sophos_1",oTgl koji je sposoban da uvida, vodi i privladi. Otuda prvideo.,,Fedra", koji se bavi problemom erosa istrasti uoplte, sadaotkriva stvarnu povezanost sa drugim delom u kojem se raspravl.la_ju problemi

,,istinske,, retorike. Na taj nadin ,,dianoetiiki,, uvidpredstavlja koren istinitog, a istovremeno i uzbudujuieg gouoruf u!r!: ,,fot" -posraje jemstvo objektivnosti, a ne lnaudnaj ir"todu.'i\ajzad, treba jo5 jedanput podsetiti na izreku; ,,dialec'tica docet,rhetoric a mov et". Uostalom,,, patho s,, predstavlja onuj *o-*uipreko kojega deluje ,,res', ,sadrZaj govoia.

Pesnik, muzidar i besednik prvenstveno bude oseiajnost do_veku koji slu5a (ili dita). Imamoli u vidu platonovog

,"p,"a*iiinjegovu strukturu shvatiiemo Rolana Barta kada gouJti'o

,,eroti-zovanoj retorici" i odrectlje je kao ,,ljubavni dijalog; (,,un dialogued' amour"). IJ,,Fedru" je platon izrekao postiAnlu ."8 o,,.rori,, ipokazao sve stupnjeve ljubavne strasti, n" ,u-o telesne n"go, p*"_nstveno, duhovne.

Naposletku, prema platonovom Sokratu,, rhetorikd t6 chne.mora biti saglasna sa ,,dialektikd t6chne,,. Tek je onda moguierazumevanje retorike kao psihagogije. Dijalektiia iziskuje odre-denu arhitektoniku izgovorenih ili napisanih redi, jer,,svaki besedamora biti sastavljena kao Zivo bi6e, mora imati svoje vlastito telo,tako da nrje ni bez glave ni bez noge, nego da imairup i udove, apisana onako kako dolikuje jedan drugome u celini,.l264c). Di_j alektika obuhvata dva postupka : rastavlj anje, r azlagarye (,, d iiaf r e _sis.") i sastavljanje, sabiranj e (,,synagogi,.). Dijalektiku i n"p."rt*otadno posmatranje daju sposobnost da se du5ama pomoiu rediuspesno kormilari. Treba tadno opisati sustinu duse, znati na staona utide i otkuda prima uticaje. Treba, dalje, znati koja je prava

I a Upor. Ernesto Grassr, nav. de lo, str. | 66 I 167 .30

Fv)

N

Jr!

3 l

F

3

,,pravu" retoriku nasuprot ,,pogre5ne", sofistidke' S druge strane,tbteUanle oko uloge ,,erosa" u ljudskom Zivotu koje, najzad, vodiPlatonovog Sokrata da o,,erosu" govori pohvalno, pokazuje dajeu poku5aju odredivanja sadrZaja,,proVe" ili ,,istinske" retorike le-gitimisao udeo patetidkog momenta u besedni5tvu. Pripovest omuzama i cvrdcima dopunjava tu sliku.Ispada da je,,prava" retorikaona koja bi se dopala bogovima. A po5to filozofija, po Platonu,obitava u susedstvu bogova, onda bi retorika, kojaje namenjenaljudima, kako je tvrdio Antisten, morala da se preobrazi u filozof-sku retoriku.

,,Svima velikim umetnostima",kaLe Sokrat,,,ffeba o5troum-lja i visoka umovanja o prirodi, jer ono uzvi5eno mi5ljenje i usvemu probojna snaga zacelo odavde ulazi u njih, a to je i Periklebio stekao i dodao svojoj prirodnoj obdarenosti. Jer, kad se name-rio... na Anaksagoru... on je, pun dubokih umovanja i dostigavSisu5tinu uma i bezumlja, o demu je Anaksagora onako op5irnogovorio, odande preneo u besedni5tvo ono 5to mu je bilo korisno"(270a).

Pojmove,,o5troumlje",,,visoko umovanje",,,su5tina uma"Platonov Sokrat vezuje zafilozofa Anaksagoru, Periklovog pri-jatelja, o kome je Hegel jednom pisao da je prvi rekao kako nrzsvlada svetom. Sada je vreme da se kaZe da nije znanie (epistdme)vrelo ,,istinske retorike", kako bi se moglo zakljudivati na osnovuPlatonove polemike sa retoridarima u dijaloguirqorgija", a de-limidno i ,,Fedru". Ono, znanje, to i ne moZe biti usled svogTed-nostrano racionalistiikog karaktera koji ne bi mogao imati nikak-vog upliva na strarti, osnovnu pokretaikusnagu besednidke ve5tine.,,Istinska retorika" je morala da pronacle drugo ishodi5te: da se neoslanja na znanje nego na jednu vi5u instancu miSljenja koja takodeima filozofski karakter. Upravo Anaksagorin ,,nus" je takva in-stanca. Ona je temelj filozofske retorike koju zreli Platon afirmi5eu ,,Fedru". Nije istina koja je izvedena izznanja temelj stvari negoistina uma, o5troumlja, uvida, koja vodi i rukovodi, koja je kadrada se doseti i dokudi ono bitno, da deluje i strasno.

Emesto Grasi (Ernesto Grassi) se potrudio da analizom po-jma ,,nts" i izvedenih pojmova ,,didnoia", odnosno ,,no.ein" ,kaoi njihovih latinskih ekvivalenata ,,ingenium" i, dalje, ,,inventio" ,dovede na trag Platonovom nastojanju u ,,Fedru" da retorici podarifilozofsko dostojanstvo i priznanje. Bogovi i muze swaraju polaznutadku govomibkog o5noumlja. Ono dopu5ta,,muzidke" ili patetidke

uticaje koje pokreiu dusu. Grasi je izdvojio tri vrste govora: r.spoljasnji retoridki govor koji poseZe samo za slikami. ier onedeluju na strasri. Posto te slike ostaju predmet mnenja, bei uvida,onda je red o pogre5nom patetidkom govoru u smislu ptkog za-vodenja. Ovde se strasti ispoljavaju samo y,roz privid,onl ,u L_oynkama s/lta podsticane i vodene;2. govor koji potide iz znanjaje istinit, ima racionalan i objasnjavajuii karaiter, ali ne moieretoridki delovati podto disto racionalni argumenti ne doseZu dostrasti; 3. istinski retoridki govor nije racionalan i potide iz uvida,a deluje pokretadki i usmeravajuie. To je gouo, *udru ca, ,,sophos_1",oTgl koji je sposoban da uvida, vodi i privladi. Otuda prvideo.,,Fedra", koji se bavi problemom erosa istrasti uoplte, sadaotkriva stvarnu povezanost sa drugim delom u kojem se raspravl.la_ju problemi

,,istinske,, retorike. Na taj nadin ,,dianoetiiki,, uvidpredstavlja koren istinitog, a istovremeno i uzbudujuieg gouoruf u!r!: ,,fot" -posraje jemstvo objektivnosti, a ne lnaudnaj ir"todu.'i\ajzad, treba jo5 jedanput podsetiti na izreku; ,,dialec'tica docet,rhetoric a mov et". Uostalom,,, patho s,, predstavlja onuj *o-*uipreko kojega deluje ,,res', ,sadrZaj govoia.

Pesnik, muzidar i besednik prvenstveno bude oseiajnost do_veku koji slu5a (ili dita). Imamoli u vidu platonovog

,"p,"a*iiinjegovu strukturu shvatiiemo Rolana Barta kada gouJti'o

,,eroti-zovanoj retorici" i odrectlje je kao ,,ljubavni dijalog; (,,un dialogued' amour"). IJ,,Fedru" je platon izrekao postiAnlu ."8 o,,.rori,, ipokazao sve stupnjeve ljubavne strasti, n" ,u-o telesne n"go, p*"_nstveno, duhovne.

Naposletku, prema platonovom Sokratu,, rhetorikd t6 chne.mora biti saglasna sa ,,dialektikd t6chne,,. Tek je onda moguierazumevanje retorike kao psihagogije. Dijalektiia iziskuje odre-denu arhitektoniku izgovorenih ili napisanih redi, jer,,svaki besedamora biti sastavljena kao Zivo bi6e, mora imati svoje vlastito telo,tako da nrje ni bez glave ni bez noge, nego da imairup i udove, apisana onako kako dolikuje jedan drugome u celini,.l264c). Di_j alektika obuhvata dva postupka : rastavlj anje, r azlagarye (,, d iiaf r e _sis.") i sastavljanje, sabiranj e (,,synagogi,.). Dijalektiku i n"p."rt*otadno posmatranje daju sposobnost da se du5ama pomoiu rediuspesno kormilari. Treba tadno opisati sustinu duse, znati na staona utide i otkuda prima uticaje. Treba, dalje, znati koja je prava

I a Upor. Ernesto Grassr, nav. de lo, str. | 66 I 167 .30

()F

J

prilika (,,kairos") za drLanle govora, a koja da se od