Filmovi i knjige poput Izgubljenog simbola i Anela i

demona Dena Brauna poslednjih godina skrenuli su panju

javnosti na tajna drutva. Koncept male grupe nepoznatih

ljudi koja ima ogromnu mo intrigira i pobuuje matu.

Obino zamiljamo mukarce kako sede u prostoriji s

priguenim osvetljenjem u kojoj nema drugog nametaja osim

kamenih klupa i velikog kamenog kamina. Prava tajna

drutva, koja inspiriu reditelje i pisce, postoje ve vekovima.

Razlikuju se po broju lanova i mestima okupljanja, ali im je

zajedniko da su zatvorena. Ne moete tek tako da banete na

njihov skup, iz vie razloga. ak i da znate gde se sastanak

odrava, ne biste mogli da uete, budui da veina tajnih

drutava ima neku vrstu lozinke, koja zahteva da se rukujete i

kucate na odreeni nain.

1

Ovu radikalnu grupu osnovao je Adam Vajshaupt 1776. godine u

Bavarskoj, koja je zbog toga i dobila naziv Bavarski Iluminati.

Za razliku od drugih tajnih drutava, Iluminati nisu imali legalnu

vlast, ali su njihovo brojno lanstvo inili intelektualci i politiari.

Re je o humanistima koji ne priznaju viu silu. Bavarska vlada je

pokuala da ih zabrani zbog misterioznih metoda i elje da se

suporstave zloupotrebama dravnih vlasti.

Teorije o njihovom uticaju na vlade i drave potiu jo s kraja 18.

veka, kada su ih verski kritiari optuili za pokretanje Francuske

revolucije. Pripisuje im se odgovornost za Bitku kod Vaterloa i

ubistvo predsednika Dona F. Kenedija.

Dananji Iluminati izazivaju kontroverze. Preovladava miljenje

da je tajno drutvo potpuno nestalo pre poetka 19. veka i da se

nisu proirili na druge zemlje. Neki teoretiari zavere, meutim,

veruju da Iluminati i danas postoje i da rade iza kulisa

meunarodnih institucija i vlada. Mala, ali veoma glasna grupa

ljudi, veruje da su poznate linosti poput Deja Zija lanovi ovog

tajnog drutva, iako ne postoje dokazi koji bi to potvrdili.

Za jedno drutvo se svakako moe rei da je ugledno ukoliko je

njegov lan bio bivi predsednik Sjedinjenih Drava. Vilijam

2

Hauard Taft, 27. ameriki predsednik, bio je lan tajnog drutva

Lobanje i kosti, iji je jedan od osnivaa bio njegov otac Alfonso

Taft.

Dvojica bivih lanova ovog drutva kasnije e postati predsednici:

Dord H.V. Bu i njegov sin, Dord V. Bu. Oigledno je da je

ovo tajno drutvo povezano sa veoma uticajnim poloajima.

Nije iznenaujue to je toliko poznatih provodilo vreme u

prostorijama drutva, s obzirom na injenicu da su se od 1832.

nalazile unutar Univerziteta Jejl. Svakog prolea birani su novi

lanovi iz studentskih redova, pri emu su to obino bili

najistaknutiji studenti i uticajne linosti.

injenica je da su veina lanova drutva postali vodee linosti u

svojoj oblasti i birali za saradnike bive lanove drutva. Kada je

Dord V. Bu bio predsednik, izabrao je pet lanova za svoju

vladu. Ubrzo nakon toga, senator Don Keri, takoe bivi lan

drutva, nominovan je za predsednikog kandidata Demokratske

partije.

3

Svako tajno drutvo ima odreenu svrhu, ali je misija Vitezova

templara bila vojnike prirode. Nakon to su krstai zauzeli

Jerusalim 1096. godine, evropski hodoasnici su poeli da pohode

grad. Na putu su ih vrebale opasnosti, pa je u narednih 20 godina

stvoreno tajno drutvo Vitezova templara kako bi zatitili one koji

se zapute u Svetu zemlju.

Templari su igrali toliko vanu ulogu da je ak i Vatikan oslobodio

grupu obaveze potovanja svih zakona, izuzev papinih. Sa novim

privilegijama, poeo je da raste i broj lanova u drutvu. Bili su

veoma dobro obueni za borbu i postali su poznati po pobedama u

borbama s protivnikim armijama.

Meutim, poveava se i broj lanova koji nisu u sastavu vojski.

Poeli su da stiu ogromno novano bogatstvo i uticaj meu

najbogatijim ljudima u Evropi. Prema predanju koje se vekovima

prenosi s generacije na generaciju, nekada su u njihovim rukama

bili ak Zavetni koveg i Sveti gral.

4