1. sen simonova koncepcija drustva

sen simon je teoreticar zasluzan za nastanak i osnivanje sociologije, on svojim djelima istrazuje fenomene drustva koji se mogu definisai kao socioloski, on se takodje u svojim djelima bavi pojmovima kao sto su pojam drustva, pojam drustvene strukture, pojam drustvenog razvoja, pojam kalse itd. sen simon smatra da je za napredak drustvenog razvoja jako bitan napredak nauke i njena primjena u industriji. nauka koja bi proucavala drustvo kao djelinu sen simon je nazvao socijalna filoovija, i zadatak bi joj bio istrazivanje drustva kao cjeline i drustvenog razvoja. na celu takvog drustvenog uredjenja bi bili naucnici inzenjeri thnicari, a osnovu tog drustva bi cinili radnici zaposleni u industriji i industrijalci. takvim drustvom bi rukovodioparlament sacinjen os pronalazaca koji ce donositi zakone i istrazivaca koji se provjeravati te zakone. tu se javljaju i problem : slozenost nauke void i njenoj klasifikaciji, gdje bi se javila neka nova politicka nauka.. ova nauka se zasniva na ucenju o razvitku i napretku.. stadijum razvoja kretao bi se od misticnog pozitivnog.. drustveni poredak mora stajati na temeljima nove socijalne nauke… temelj drustvenih promjena treba traziti u novoj industriji itd.

2. ogist kont pozitivizam u sociologijiogist kont je bio francuski filozof i teoreticar koji je zasluzan za osnivanje sociologije kao posebne drustvene nauke. jedno vrijeme je radio sa sen simonom, tako da je poprimio neke ideje od njega jer je bio pod njegovim uticajem. kasnije su se razisli. ogist kont se smatra za oca sociologije zato sto je novoj nauci umjesto imene socijalna fizika dao ime sociologija. on smatra da je drzava jedina prava garancija za jedinstvo drustvenog poretka. bio je fasciniran srednjim vijekom gdje je postojalo razgranicenje crkve i drzave. smatra da je drustvo sastavljeno iz drustvenih odnosa povezanih cinjenicama, a zasniva se na podjeli funkcije i tako upravlja dijelovima. kont je podijelio sociologiju na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. socijalna statika proucava drustveni poredak koji izrazava harmoniju i ravnotezu izmedju politicke organizacije i drustvene structure, dok socijalna dinamika poucava razvoj drustva odnosno promjene koje teze poboljsanju i usavrsavanju drustva. kont smatra da ljudski duh prolazi kroz tri stadijuma razvoja, odnosno kroz teolosku metafiziku i pozitivisticku fazu. u teoloskoj fazi dominira religija, dok u metafizickoj dominiraju filozofi i pravnici. u pozitivistickoj fazi dominiraju naucnici, inzenjeri tehnicari, privrednici…

3. pozitivizam u sociologijipozitivizam u sociologiji je dominirao do kraja II svjetskog rata. nakon toga pod uticajem akademske sociologije u sad i francuskoj javile su se kritike nekih drugih gledista kao sto su dunkcionalizam, strukturalizam i marksizam . ogist kont je bio prvi sociology koji je postavio zahtjev da se napuste sva dotadasnja ucenja, odnosno da se teoloska i metafizicka tumacenja zamjene pozitivistickim tumacenjima koja mogu operalizovati i iskustveno provjeriti. pozitivisti su se zalagali za brzi i samostalniji razvoj sociologije, trudili su se da socijologiju uzdignu na nivou najrazvijenijih prirodnih nauka. oni smatraju da se metod moze primijeniti na proucavanje ljudskog drustva. oni smatraju da se covjek i materija mogu objasniti na osnovu uzorka i posledica: 1. pozitivisticki pristup u sociologiji nudi radikalnu alternative svim dotadasnjim filozofskim misljenjima. 2. kritikuje deudalni poredak. 3. prakticnost svakog pozitivistickog stave ogleda se u operacionalizaciji in a iskustvu. 4. zahvaljujuci

pozitivizmu tehnicka pitanja se lakes rjesavaju. 5. pozitivizam jasno razgranicava naucno od ideoloskog. 6. po uzorku na prirodne nauke koristi preciznu metodu o proucavanju covjeka i drustva i tako dolazi do cinjenica koje su zasnovane na iskustvu. 7. sadrzaji vrijednosnih sudova se ne mogu istovremeno provjeriti i prakticno primijeniti zbog njihove naucne ne valjanosti.

4.mehanisticki pravacpredstavnici mehanistickog pravca u sociologiji objasnjavaju drustvene pojave na osnovu prirodnih nauka kao sto su matematika dizika mehanika i hemija a najvise pomocu mehanickih zakona kao sto su kretanje ravnoteza privlacenje odbijanje itd. najveci predstavnici su lametri, didro, holbah, helvecije, keri, solvej, patero. lametri je tvrdio da se sve drustvene pojave mogu objass=niti na osnovu mehanickog zakona. istog misljenja su bili i francusko predstavnici. keri je mislio das u ljudi molekuli i da je njihovo udruzivanje u drustvene grupe slicne zakonima molekularne gravitacije. solvej smatra da je covjek slican masini koja obezbjedjuje korisnu energiju zahvaljujuci svojim umnim sposobnostima. pareto je ljudsko drustvo smatrao kao system ljudskih molekula, pri cemu socijalni factor lici matematickim funkcijama. na osnovu ovoga primjecujemo da mehanisticki pravac u socijologiji gubi iz vida razliku prirode i drustva i zbog toga on je imao znacajan uticaj samo u period formiranja i razvoja sociologije, dok je uticaj ovog pravca danas u stalnom opadanju.

5. geografski pravac

njegovi predstavnici objasnjavaju drustvo i drustvene pojave na osnovu uticaja geografskih cinilaca, odnosno, svojstva zemljista, geografske sirine i duzine, zime sunca i pojava u njemu. oni smatraju das u geografski cinioci znacajno uticu na formiranje drustvene strukture. medjutim geografske cinioce koji su pod uticajem ljudskog rada pretrpjeli bilo kakve promjene ne ubrajamo u prirodu. predsjednik i osnivac ovog pravca je frederik le. on je uglavnom razradjivao matematicki i statisticki metod u istrazivanju drustvenih poziva, od kojih se najcesce bavio porodicom. frederik plej je smatrao da geografski faktori imaju znacajan uticaj na porodicu kao osnovnu drustvenu zajednicu, koja vrsi vaznu funkciju u svakom drustvu. drugi znacajan predstavnik ovog geografskog pravca je njemacki geograf fridrih racel, koji je smatrao da zemljiske odnosno njegov polozaj i prostranstvo ima znacajan uticaj na zivot ljudi. geografski uslovi omogucavaju razvoj drustva medjutim uticaj ne treba preuvelicavati jer savremeni razvoj tehnike smanjuje zavisnost drustva od prirodnih geografskih faktora.

6. biologisticki pravac

predstavnici ovog pravca u socijologiji objasnjavaju drustvene pojave na osnovu bioloskih zakona. u biologistickom pravcu postoji mnogo varijanti a glavne su tri varijante: organisticka varijanta, darvinisticka varijanta, rasisticka varijanta. glavni predstavnik prve varijnte je Herbert spenser. on smatra da je razvoj i funkcionisanje drustva slicno razvoju organizma. on smatra da zakoni evolucije koji funkcionisu u organizmu vrijede i za drustvo. po njemu drustvo se razvija od jednostavne do slozene strukture. on uporedjuje zivcani system sa drzavom, ustvari, kako zivcani system upravlja

svim dijelovima organizma tako drzava upravlja nad svim dijelovima drustva. spenser je mislio da ljudsko drustvo prolazi kroz 4 faze razvoja : kroz hordu, kroz vojni tip drustva gdje preovladava vojna organizacija, kroz industrijski tip drustva i kroz etnicki tip drustva tj drustvo harmonije i buducnosti covjeka.

predstavnici darvinisticke varijante amon, lapuzh i mnogi drugi smatrali su da drustvo postaje mjesto sukobljavanja pojedinaca i grupa, gdje se vodi neprekidna borba za opstanak i dolazi do podjele drustva na masu i eliti.

predstavnici rasisticke varijante gobino, rozenberg su smatrali das u borba za opstanak i prirodno odabiranje ljudi dovele do nejednakosti rasa. smatrali su da mijesanje rasa dovodi do propadanja civilizacije stoga je ono bilo zabranjeno.

7. individualno psiholoski pravac

predstavnici ovog pravca smatraju da se drustvene pojave mogu objasniti individualnom psihologijom kao i ponasanjem pojedinca. najveci predstavnici cu gabrijel tard, maks veber, Sigmund frojd i drugi. tard smatra da se drustvene pojave kao sto su umjetnost pravo moral sastoje od imitacija i da psihicka struktura pojedinca bitno utice na formiranje drustvenih odnosa. pojedinac koji zivi u drustvu stalno dolazi do otkrivanja novih svatanja, koja imitiraju drugi pojedinci. pored imitacije tard smatra da i drugi psihicki procesi djeluju na drustvo kao sto su suprostavljanje prilagodjavanje id r. Sigmund frojd je osnivac psihoanaliticke teorije, on smatra da se drustvene i psihicke pojave mogu objasniti pomocu polnog nagona. njeovo nezadovoljavanje dovodi do pretvaranja polnog nagona u razne oblike energije koji mogu biti drustveno pozitivni koji se javljaju kao izuzetan uspjeh u nauci umjetnosti ili nekom drugom segment drustvene aktivnosti i drustveno negativni koji se javljaju u vidu neke psihicke bolesti. marks veber objasnjava drustvene pojave na osnovu ponasanja pojedinca. po njemu se drustveno ponasanje pojedinaca ispoljava na cetiri nacina: 1. racionalno u odnosu na cilj, 2. racionalnu u odnosu na neku vrijednost, 3 tradicionalno ponasanje, 4. emocionalno ponasanje izazvano emocijama. smatra da je pojedinac akter vlastitog ponasanja stoga drustveni odnosi zavise od individualnog ponasanja.

8.kolektivno psiholoski pravac

najznacajniji predstavnik je emil dirkem. on smatra da je sociologija pozitivna nauka isto kao ostale prirodne nauke jer izucava drustvene cinjenice kao da ustvari drustvene cinjenice prisiljavaju pojedinca da se ponasa po odredjenim pravilima. drustvene cinjenice i pojave cine posebnu kolektivnu svijest koja nije nastala kao rezultat individualne svijesti ves postoji nezavisno.kolektivna svijest je psiholoski tip drustva ii ma sopstvena svojstava svoje uslove postojanja i svoj nacin razvitka. dirkem smatra da drustveni progress nastaje kao rezultat transformacije mehanickog tipa u organski tip solidarnosti. on smatra da kad unutrasnja solidarnost drustva pocne da slabi dolazi do povecane stope samoubistva i anarhije. dirkem odbacuje geografske bioloske i psiholoske uzroke samoubistva i smatra da je ono proizvod drustvenih sila izvan pojedinca.

9. formalizam u sociologiji

bavi se drustvenom formom odnosno oblikom. socolozi formalizma su bitno razlikovali oblik od sadrzaja u sociologiji.. oni su smatrali da je oblik nepromjenjiv dio drustvene pojave dok je sadrzaj promjenjiv dio. predtavnike mozemo podijeliti na njemacku i ameticku skolu. predstavnici njemacke skole su bili fredinand tenis, georg zemel, Leopold fon vize, a americke edvard roso, rober par pitirim sokorin. Ferdinand tenis je podijelio sociologiju na 3 dijela: na nauku o zajednickom zivotu, na nauku o drustvenoj dusi, na posebnu sociologiju. smatra das u dvije osnovne forme drustvenog zivljenja ljudi zajednica i drustvo id a se bitno razlikuju. 1. zajednica je prirodna skupina koja je nastala spontano doj je drustvo nastalo planski. 2. u zajednici preovladavaju ljubav, tradicija, povjerenje dok u drustvu preovladava razum sebicnost. 3. odnosi izmedju pojedinaca su zajednicki, jedinstveni u zajednici dok su odnosi u drustvu udaljeni. 4. zajednica je nastala na krvnom srodstvu dok osnovu drustva cini trgovina. 5. u zajednici pojedinac nema slobodu, vezan je obicajima dok je pojedinac u drustvu Slobodan. 6. zajednica je primitivna a drustvo je civilizovano. tenis smatra da zakoni drustvenog razvoja imaju tendenciju transformacije zajednice u drustvo. zimel smatra da sociologija ne moze u potpunosti objasniti i drustvenu pojavu pa je neophodno da koristi rezultate do kojih je dosla psihologija. Leopold fon vize je smatrao da je zadatak sociologije da posmatra analizira cinjenice do kojih su dosle posebne drustvene nauke. osnovni nedostatak formalizma u sociologiji je razdvajanje oblika sadrzine i u tome sto se previse oslanjao na psihologiju pri objasnjavanju drustvenih pojava.

10. FUNKCIONALIZAM

Osnovna ideja funkcionalizma je da je društvo celina, koja se sastoji od delova,kao što su porodica, religija, kultura, političke indisitucije, koji imaju odredjenufunkciju i tako utiču na očuvanje i stabilnost celine.P reds t avn i c i   ovog  p r avca   su :  B ron i s l av  Ma l inovsk i ,  Redk l i f  B raun ,  Ta lko t P a r s o n s   i   R o b e r t   M e r t o n .   P r e m a   M a l i n o v s k o m   p r i n c i p   f u n k c io n a l i z m a   j e osnovna integriteta društva kao celine, koje je sastavljeno od delova koji imajustandardni karakter funkciju. Malinovski je svoju teoriju razvijao pod snažnimu t i ca j em b i l og i s t i čkog p r avca , j e r j e sma t r ao da po t r ebe l j udskog o rgan i zma uslovljavaju promene društvene strukture.B r a u n   j e   t a k o d j e   s m a t r a o   d a   j e   d r u š t v o   c e l i n a ,   k o j u   č i n e  d e l o v i   o d n o s n o elementi. On je smatrao da su elementi društvene strukture pojedinci povezanid ruš tven im p roce s ima . Tako na s t a j e i n s t i t uc i j a , u ko jo j svak i po j ed inac ima odredjenu ulogu. Vršeći te društvene uloge pojedinci grade sistem.Talkot Parsons smatra da je društvo socijalni sistem koji funkcioniše samo akosu ispunjena 4 uslova:Prvi uslov je prilagodjavanje okolini, što znači zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba (stan i hrana) koje obezbedjuje privreda kao institucija čija je to glavnafunkcija.Drugi uslov je cilj, prema kojem je usmerena društvena akcija.Treći uslov se odnosi na podsticaj članova za obavljanje društvenih uloga.Četvrti uslov je integracija, kontrola delova preko institucija kao što su religija,obrazovanje, sredstva javnog informisanja.On kaže da su dva najvažnija mehanizma, za održavanje ravnoteže društvenogs i s t ema ,   soc i j a l i z ac i j a   i   d ru š tvena  kon t ro l a .  Soc i j a l i z ac i j a  obuhva t a   p roce se obrazovanja i vaspitanja pojedinaca, dok se kontrola odnosi na primenu

pravnih propisa da bi se pojedinci usmerili na ponašanje koje čini red u društvu.Osnovne karakteristike funkcionalizma su:1 )d ruš tvo j e s t ab i l an s i s t em 2)delovi sistema su duboto integrisani3)svaki deo ima odredjenu funkciju što dovodi do jačanja sistema4)društvo se temelji na opštoj saglasnosti o vrednostima5)d ruš tven i r ed   j e   o snovna  p r edspos t avka  u spešnog   funkc ion i s an j a sistema6)svako odstupanje od reda je disfunkcionalno7)čovek je biće koje se prilagodjava sistemu.

11.STRUKTURALIZAMSt ruk tu ra l i z am j e na s t ao u F rancusko j š ezdese t i h god ina , kao r ekac i j a g rupe m l a d i h   i n t e l e k t u a l a c a   n a   S a r t v o r   e g z i s t e n c i j a l i z a m .  S a r t r   j e   u   s r e d i n u i n t e r e s o a n j a   s t a v l j a o   č o v e k a   d o k   s e   u   s t r u k t u r al i z m u   t r ž i š t e   i n t e r e s o v a n j a  pomera od čoveka prema strukturi.Tokom svog razvoja strukturalizam se pružao kro tri faze:1)U prvom fazi se pojavio kao nov naučni metod, kod nego broja društvenihnauka,2)U drugoj fazi istraživanje je usmereno na sistem, a zapostavljen je čovek,gde se koristi radovi iz oblasti e+tnologije, antropologije, lingvistike i psihoanalize.3 ) T r e ć a   f a z a   s e   o d n o s i   n a   k r i t i k u   k o j a   u o č a v a  o d r e 4 d j e n e   n e d o s t a t k e   i  proučava procese koji stvaraju strukturu. Najznačajniji predstavnici strukturalizma su Klod Levi-Stos, Anti Lefevr, MišelFuko...S t r u k t u r a l i s t i   s u   u s m e r e n i   n a   d r u š t v e n u   s t r u k t u r u   i  s m a t r a j u   d a   n e   t r e b a istraživati suštinu društvenih pojava nego odnose koji povezuju pojave i takostvaraju društvenu celinu. Oni smatraju da odnosi, odnosno komunikacije medjuljudima u društvu zavisi od tri bitna principa:1)Princip "razmene reči", odnosno misaono jezička pravila2)Princip "razmene dobara i usluga", odnosno ekonomska pravila3 ) P r i n c i p   " r a z m e n e   ž e n a   i z m e d j u   s o r d n i č k i h   g r u p a "   o d n o s n o  p o r o d i č n a  pravila ili etnologija.Strukturalisti smatraju da je čovek stvaralac mnoštva nepromenljivih formi, aLevi-Stros kaže da je tako konstruisan model nepromenljive strukture društva još u neolitu, a da su sve druge strukture njene varijante.Strukturalisti ističu da je čovek samo jedno biće u svetu drugih bića, bez ikakvih privilegija i smatraju da nauka treba da pristupa čoveku kao i svakom drugom predmetu, jer naučno je samo ono što se može posmatrai, analizirati i iskustveno proveriti.Osnovn i nedos t a t ak s t ruk tu r a l i zma j e u t ome š t o su sma t r a l i da j e s t r uk tu r a nepromenljiva društvena celina iz koje je izbačen pojam istorije, jer je istorija  pasivna pojava na koju delatnost pojedinca ne može da utiče.

12. MARKSIZAM  N a j z n a č a j n i j i   p r e d s t a v n i k   i   t v o r a c   m a r k s i z m a   j e   K a r l  M a r k s .   N j e g o v o mišljenjepredstavlja sintezu raznih teorija. On je preuzeo neke ideje od Hegela ivršio njihovu adaptaciju. Za razliku od Hegela, po kojem je čovek obično orudjeMarks smatra da čovek svojom vlastitom proizvodnom delatnošču proizvodi,kako u s love egz i s t enc i j e , t ako i sve s t odnosno p r eds t avu o d ruš tvu i p r i r od i . Marks posmatra čoveka istovremeno i kao proizvodjača i kao proizvod društva, jer čovek svojim

vlasitim delovanjem stvara društvo i sebe samoga, medjutim on  j e i p ro i zvod d ruš tva . Mar skova t eo r i j a d ru š tva po l az i od s t ava da j e čovek  g l a v n i   f a k t o r   u   s t v a r a n j u   d r u š t v e n e   z a j e d n i c e ,   s t o g a   j e  d r u š t v o   r e z u l t a t medjusobnog odnosa i delatnosti ljudi. Marks smatra da je društvo utemeljenona radu, a istorijski razvoj društva dovodi do usavršavanja podele rada i pojave privatne svojine. Marks smatra da je klasna borba pokretačka snaga društvenograzvoja, jer društvena promena nije glatko napredovanje u društvu, koje su izvor napetosti i postoji izvor otvorenog sukova. Što znači da ljudske ideje nisu glavniizvor promena i razvoja društva.

13. POJAVA SOCIOLOGIJE I NJENO PREDMETNO ODREDJENJEReč soc io log i j a po t i č e od l a t i snke r eč i " soc iu s " š t o znač i p r a t i l a c , uče sn ik i "societas" što znači udruživanje zajednica ili društvo i grčke reči "logos" što začinauka . P r ema t ome soc io log i j a j e nauka o l j udskom d ruš tuv , ko j a i s t r a žu j e društvenu pojavu. Sociologija je ne samo opšta nego i egzaktna nauka o društvui omogućuje nam da društveni stav posmatramo iz više raznih aspekata. Jednomdefinicijom, koliko god ona bila precizna i široka, ne mogu obuhvatiti različita područja društvene stvarnosti. Tako je Ogis Kont smatrao da je sociologija kaoe n c i k l o p e d i j a   s k u p   s v i h   s a z n a n j a   o s t a l i h   d r u š t v e n i h  n a u k a ,   d a   j e   n a u k a   o sveukupnosti ljudskog društva. Predmet sociologije takodje nije ni malo lakood red i t i s obz i rom na s l oženos t i čoveka i l j udskog d ruš tva . Soc io log i j a j e najopširnija nauka o ljudskom društvu, što podrazumeva da proučava ne samodelove nego i ljudsko društvo kao celiu, a uz to koristi rezultate d kojih su došle posebne društvene nauke, i dolazi do saznanja o zavisntosti i povezanosti ljudi udruštvu. Sociologija istražuje društvene odnose i društvene procese, odnosnoi s t r žu j e odnos po j ed inca i po j ed inaca , t ako i odnos po j ed inca i d ru š tva kao celinu. Ona proučava društvenu strukturu u kojoj funkcionišu društvene grupe,i n s t i t u c i j e   i   s i s t e m i   p r o u č a v a   u z r o k e   d r u š t v e n i h   p r o m e n a   i  p r a t i   z a k o n e , društvenog razvoja. Sociologija je prošla kroz više faza u toku svog razvoja kojes u   r e z u l t i r a l e   n j e n i m   n a p r e t k o m   u   p o g l e d u   o s a m o s t a v l j i v a n j a   u  p o s e b n u druš tvenu nauku , u pog l edu od red j i van j a sops t enog p r edme ta i s t r a ž ivan j a , u  pogledu razvoja metoda i tehnika istraživanja itd.

14. POJAM DRUŠTVAR e č   " d r u š t v o "   i m a   m n o g o   z n a č e n j a .   U   s o c i o l o g i j i   j e   n j e n o  n a j o s n o v n i j e značenje kao nešto specifično, kao pojava koja ne postoji i nigde drugde samo uljudskom društuv. Društo treba daznači nešto različito od prirode i od pojedinca,medjutim nee u potpunosti, jer ljudsko društo je deo prirode, a sastavljeno je od pjedinaca. Pored ovog značenja u sociologiji se pod društvom podrazumeva icelo čovečanstvo u --- celokupnoj istoriji, kao i pojedini delovi čovečanstva itd.J ako j e t e ško od red i t i š t a j e z ap ravo značen j e r e č i d ru š tvo , j e r d ru š tvo n i j e nikakva posebna opaziva fizička pojava, odnnosno ono nepostoji kao posebno biće ono što se zapaža nije samo društvo nego pojedini elementi iz kojih se onosa s to j i . Na jp re s e v ide l j ud i odnosno po j ed inc i , a z a t im i zve sn i ma t e r i j a l n i  predmeti. Ovi predmeti delovi fizičkog sveta se razlikuju od

prirodnih predmeta po tome što ih je povek u potpunosti izradio ili preradio, iako je svaka izradaustvari prerada predmeta uzetih iz prirode, tu spadaju: domaće životinje, biljke,zgrade, njive, parkovi, knjige itd.Teći element u društvu su ljuske radnje, postupci i ponašanje. Ove radnje su ilifizičke odosno telesne pokreti, ili psihičke, koje su medjusobno povezane, takonp r l da b i s e mog lo p ro i zvod i t i u neko j f ab r i c i mora pos to j a t i veća i zmed ju ljudskih radnji. U tim radnjama ne ostvaruju se samo materijalni predmeti već postoje i druge ljudsek tvorevine koje nisu materijlane već duhovne prirode kaošto su: jezik, muzika, nauka itd.

15. POJAM METODA U SOCIOLOGIJIReč me tod po t i č e od g r ček r eč i me thodos š t o znač i pu t , nač in s aznavan j a i i z s t r a ž ivan j a i s t i ne o p r eme tu ko j i i zučava neka nauka . On j e nezazdvo jn i sastavni deo neke nauke, jer jedino nauka u kojoj su se prestala postavljati nov  p i t a n j a k o j a v i š e n e n a s t o j i d a u s a v r š i s v o j e z n a n j e b i m o g l a d a b u d e b e z m e t o d a .   N j e g o u   c e l i n u   o b u h v a t a j u   3   e l e m e n t a .   P r v i   e l e m e n t   j e  p o s t u p a k   oodnosno radnja koju treba obaviti prilikom saznanja predmeta, drugi element jeznanje o samom predmet, , a treći se odnosi na sredstva koja se koriste da  bi se predmet saznao.Razvoj metoda pratio je podelu nauka na prirodne i društvene, neki sociolozi suinsistirali na strogom razlikovanju društvenizh i prirodnih nauka, koje se bavem r t v i m s   t v a r i m a   i   ž i v o t i n j a m a ,   d o k   d r u š t v e n e   n a u k e   i s t r a ž u j u  t v o r e v i n e č o v e k o v i h   m i s l i ,   a   p o v e z a n e   s u   n j e g o v i m   i d e j n i m   i n t r e s im a   i   o s e č a n j i m a .

16. PUT NAUČNOG SAZNANJA U ISTRŽIVANJU DRUŠTVNEIHPOJAVAI s t r a ž i v a n j e d r u š t e n i h p o j a v a v r š i s e n a d v a n a č i n a u z p o m o ć t e o r i s k i h i l i eksperimentalnih pristupa teorijski prisutp u sociološkim istrraživanjima je da sedruštvene pojave objašnavaju logičkim putem uz pomoć teorijskih predpostavki.Empirijski pristup u istraživanju sastoji se od nekoliko zadataka:1)vrši se priprema istraživanja – istraživač treba da polazi od neke ideje ili  p r o b l e m a ,   o n d a   s l e d i   r a z g o v o r   s a   o d r e d j e n i m   l j u d i m a ,  t r a g a   s e   z a literaturom koja obredjuje problem, analiziraju se dosadašnja istraianja utoj oblasti i uredi se idejna skica2 ) o n d a   s e   v r š i   p l a n   i s t r a ž i v a n j a ,   o d n o s n o   p r e c i z n o   s e   d e f i n i š e  p r o b l e m i s t r a ž i v a n j a   u z   p o m o ć   l i t e r a t u r e .   B i r j u   m e t o d e   p o m o ć u   k o j ih   ć e   s e   p r i kup l j a t i t r a žen i podac i i t ehn ika ko j a ć e s e ko r i s t i t i u i s t r a ž ivan ju . Tehnika koja se najčešće koristi u sociologiji je upitnik (anketa) u okviruk o j e   t r e b a   i z a b r a t i   i s p i t a n i k e   i   o b u č i t i   i s p i t i v a č e .   U  o k v o r u   p l a n a istraživanja donosi se i finansijski predračun troškova, koji se odnosi naukupnu sumu troškova neophodnu za realizaciju istraživanja.3)Treći zadatake je izvodjenje istraživaja4 )Če tv r t i   z ada t ak  odnos i s e   na   s t a t i s t i čku ob radu p r i kup l j en ih  poda t aka i grafičko prikazivanje tu spada izrada tabele, grafikoni itd.5)Na kraju poslednja faza u istraživanju je analiza interpretacije, objašnjenje dobijenih rezultata.

17. EKSPERIMENTU d r u š t v e n e n a u k e e k s p e r i m e t j e d o š a o i z p r i r o d n i h n a u k a , m e d j u t i m i m a ograničenu mogućnost upotrebe, jer se ljudi ne mogu tretirati kao druga živa b i ća . Ekspe r imen t j e poseban ob l i k posma t r an j a t e s e zove ekep r imen t a lno  posmatranje, to je tehnika prikupljanja podataka koja se odvija u uslovima koji su strogo precizno kontrolisani. Eksperiment se sprovodi tako što se odaberu i  p r a t e   2 . g r u p e   l j u d i :   e k s p e r i m e n t a l n a   i   k o n t r o l n a ,   k o j e   m o r a j u   b i t i  u   s v i m u s l o v i m a   m e d j u s o b n o   i z j e n d č e n e .   M e d j u t i m ,   t ok o m   i s t r a ž i v a n j a ekspe r imen t a lno j g rup i s e doda i l i oduzne nek i č i n i l a c , č i j i u t i c a j ž e l i da s e i s p i t a ,   d o k   s u   č i n i o c i   k o n t r o l n e   g r u p e   o s t a l i   n e p r o m e n j e n i .   O b e  g r u p e   s u  podvrgnute istraživanju od početka do kaja istraživanja. Eksperiment može bitil abo ra to r i j sk i gde su s t vo ren i ve š t ačku u s l i v i i p r i don i ekepe r ime tn , kada s e o d v i j a   u   s t v a r n i m   u s l o v i m a   k o j i   i m a   i   v e ć u   p r a k t i č n u  v r e d n o s t   z b o g neformiranog ponašanja ispitanika.Prve ekperimente u empirijskim istraživanjima u sociologiji obavio je američki psiholog Elton Mej.O s n o v n i n e d o s t a t a k e k s p e r i m e n t a u s o c i o l o g i j i j e u t o m e š t o m o ž e d a s e  primenjuje na vrlo mali broj društvenih pojava

18. POSMATRANJET o   j e   m e t o d   k o j a   s e   k o r i s t i   n e p o s r e d n i m   č u l n i m   o p a ć a n j e m .   T u  s p a d a j u zapaanje, konstatovanje, zapisivanje rezultta psomatranja.Anučno posmatranje mora da bude precizno i sistemtično, da služi otkrivanjudruštvene stvarnosti i da se može konstiusati da bi se proverila istinitost. Postojiviše vrsta naučnog posmatranja, dve koje se najčešće korise du: posmatranje bezučestvovanja u kojem israživač usmerava svoju pažnju na ponašanje, rekcije iodnose u grupi koji istražuje, s tim što on u njoj ne zauzima aktivno učešće. I  posmatranje sa učestovanjem je uključivanje istraživača kao učesnika u životu iradu onih kojima se bavi. Da bi istraživanje bilo uspešnije posmatrani nesmejuznati da je posmatrač u grupi, jer istraćivač želi posmatrti njihovo delovanje unjihovim normalnim i prirodnim uslovima.Ovu istraživačku tehniku najviše je koristil tzv. Čikaška škola ubacujući svoje saradnike medju ulične prostitutke, lopove itd. Da bi posmatrali njihovo aktivno pošanšanje i radnje iz svkodnevnog života.

19.INTERVJU (RAZGOVOR)Intervju je intenzivna anketna tehnika, kojomse od najmanjeg broja ispitanika može dobiti veći broj podataka koji se kasnije upotreljavaju u veći broj podatakako j i s e ka sn i j e upo t r eb l ava ju u naučne sv rhe . Sp rovod i s e u smeno , d i ek tn im kontaktom ispitivača i ispitanika, čime se uštedjuju vrme i materijalna ulaganja.Intervju se uglavnom bavi podacima o stavovima, verzovanjima, interesima i  potrebama intervsjuisanih ljudi.Intervjui mogu biti strukturirani i nestrukturirani. U strukturiranom intervjuuunapred je sastavljen tekst pitanj, koja su ista za sve ispitanike. Strukturirani intervju se obično koristi za dobijanje odgovora na pitanje kao što su:

starost, bračno stnje, pol, posao itd. Jer se smatraju pouzdanim.U nestrukturiranom intervjuju karakteristično je to što ispitivač postavlja pitanja po vlastitoj želji, tj. Pitanja nisu unpred utvrdjena, što omogućava ispitaniku da proširi odgovore na području koja ga zanimaju.

20. UPITNIK (ANKETA)Upitnik (anketa) je način odbijanja odgovora na postavljena pitanja. Istraživačik o j i   k o r i s t i   a n k e t u ,   s m a t r a j u   d a   j e   n a k e t a  n j a p o g o d n i j a   z a   p r o u č a v a n j e društvenih pojava, koje se teže posmatraju spolja i zato što se naketom, možeobuhvaiti ne samo aktuelno, nego i prošlost i budućnost.Pri izradi ankete vodi se računa d se postave takva pitaja kojima će se prikupitić e l j en i podac i i i sp i t an i c i pods t aknu t i n s a rdn ju . I z r ada anke t e o s tva ru j e s e  pomoću nekoliko zadataka:1)u prvom zadatku problem postavljamo na potprobleme, ove na varijable, avarijable na idikatore, koji čine osnovu za postavljanje pitanja.2)Drugi zadatak je izbor tipa ankete i tipa pitanja odnosno treba odlučiti da l i ć e anke t a b i t i vod j ena , kad anke t i r an i i spun j av ju anke tu uz pomoćanke t a r a i l i n evodena , kad anke t i r an i i spun j ava ju anke tu bez pomoć i anketara. I treba odlučiti da li će pitanja biti otvorena ili zatvorena kodo t v o r e n i h   p t i a n j a   o d g o v o r e   s a m o s t a n o   f o r m u l i š u  i s p i t a n i k .   A   k o d zatvorenih itanja, odgovigi su već onudjeni, tako da ispitanik bira samoone odgovore za koje smatra da su tačni.3)Treći zadatak je rasporeddjivanje pitanja i oblikovnje ankete4 ) Č e t v r t i   z a d a t a k   j e   p r o v e r a   n a   t e r e n u ,   š t o   p o d r a z u m e v a  p o d e l u   a n k e t e o d r d j e n o m   b r o j u   i s p i t a n i k a ,   k o j i   o d g o v a r a j u   d e l u   p o pu l a c i j e   k o j i   s e  proučava, jer na osnovu tela zaključuje se i o celini.

21. STATISTIČKA METODA I SOCIOMETRIJAStatistička metoda je počela da se koristi već u 18. veku utemeljivač ove metode bio je Ketle. Najveći protivnik statističke metode u sociologiji bio je Ogist Kont,koji je u "sociojalnoj fizici" koristio posmatranje eksperiment i uporedni metod.S t a t i s t i č k a m e t o d a j e p r o š l a m u k o t t r p a n p r o c e s u k o j e m s u j e n a p o č e t k u osporavali idealistički filoovi, a i danas napadaju kvalitativni metodolozi.Statistička metoa je razvila niz analitičkih i sintetičkih multivarijantnih metodakod kojih je predpostavka upravo jedinstveno različitosti koje ne proizilaze izonoga što je mnogima zajedničko ili slično, nego iz onoga što ih razlikuje.P o m o ć u s t a t i s t i č k e m e t o d e p o j a v e s e k l a s i f i k u z u u t i p o v e , v r š i s e n j i h o v a specifikacija i meri varijacija i tako utvdjuje odstupanje pojava od obredjenogtipa. Pri istraživanju može se koristiti ova metoda, ali po istraćiačima, ona se16

 shvata kao univerzalni skup postupak, odnosno osnovni istraživački instrumentu društvenim naukama. Zato statistički postupci i statistički podaci sami po sebinisu sociologija.Sociometrija. Ova tehnika ili postupak korsti se u istraživanju malih socijalnihgrupa i pripada socijalnoj psihologiji i sociologiji. Njen osnivač je bio psihijatar J akob Moreno . G lavn i z ada t ak soc iome t r i j e j e da na p r i nc ipu t e s t a p r ec i znoo tk r i va i n t e r akc i j e , kao od raz med jusobn ih odnosa i ponašan j a

po j ed inaca u  porodičnoj školskoj, profesionalnoj i sličnoj grupi. Pomoću sociometrije možes e   j e d n o s t a v o ,   v e r b a l n o ,   g r a f i č k i   i   b r o j č a n o   o p i s a t i  u k u p n a   s t r u k t u r a med jusobn ih odnosa ko j a u j ednom momen tu pos to j i med ju č l anov ima nekekon t r e tne g rupe . Soc iome t r i j u i n t e r e su j e s amo s t rk tu r a gupe i ž e l i i s t r a ć iva t i odnosno prikupiti podatke koji su značajni za sadašnje i moguće grupne odnose ig r u p n u   d i n a m i k u .   S o c i o m e t r i j s k a   i s t r a ž i v a n j a   n a j č e š ć e  k o r i s t a   t e s t   a soc iome t r i j ska   s t ruk tu r a   g rupe  na j j ednos t avn i j e   s e  može  p r i kaza t i   pomoću sociograma. Drugi način je prikazivanje biranja pomoću brojeva u tabelama, amoguća j e i kvan t i t a t i vna ob rada poda t aka o mes j sobn im i zbo r ima č l anova grupe.

22. ANALIZA SADRŽAJA I UPOREDNI METODAnalizu sadržaja razvio je Maks Veber, koji se zalagao za trajnu i sistematičnuanalizu sadržaja časopisa. Analiza sadrćaja se koristi u istraživanjima bilo kogteksta pisanog slobodnim stilom, pomoću nje se na sistematičan i objektivannačin dolazi do podataka o karakteristikama i sadržaju pojave onako kako su jev i d e l i   l j u d i   u   n e k o m   v r e m e n s k o m   p e r i o d u   i   n a  o d r e d j e n o m   d r u š t v e n o m   p o l o ć a j u .   B i t n o   j e   d a   s e   a n a l i z a   s a d r ž a j a u s m e r i   n a   o d r e d j e n u   p o p u l a c i j u odnosno na odredjeni uzrok ispitanika, koji posredno ili neposredno odgovara na postavljena pitanja.U p o r e d n i   m e t o d   j e   r a z v i o   E m i l   D i r k e m ,   k o j i   j e   u p o r e d n i  m e t o d   s m a t r a o zamenom za eksperiment uporedni metod se primenjuje prilikom uporedjivanja pojava koje su medjusobno uporedive ali se i razlikuju po nekim obeležjima.Pomoću nje se utvrdjuju sličnosti i rzalike društvenih pojava u istom i različitimdruštvima i različitim periodima.Karakteristika i sadržaj poajave Max Veber V.M. Emil. DirkemZamena za experiment prilikom uporedjivanja pojava koje su uporedive ali se po nekim obeležjima razlikuju.

23. O SUŠTINI RADARad je društveno organizovana svesna ljudska delatnost u kojoj čovek menja  prirodu, koja ga okrućuje i nastoji da njome zagospodari da bi obezbedio vlastituegz i s t enc i j u . P r ema t ome r ad n i j e n i š t a d rugo nego boba čoveka s a p r i rodom odnosno proces humanizacije prirode i naturalizacija čoveka.Čovek koristeći svoj um menja prirodu sa planom i namerom, dok životinja ne planira, ne projekture proizvode, već ona obavlja aktivnosti na osnovu instikta.Životinje i biljke ne obavljaju rad, već uzimaju gotove proizvode iz prirode.Rad je ljudska delatnost, kojom se menja prirodno stanje predmeta, povećava senjihova korisnost i potreba, uz pomoć sredstava za rad, koji čine odnos izmedjučoveka i prirode.Danas savremeno društvo neprestano usavršava tehnička svojstva za rad. Postojegrane industrije u kojima je proizvodnja tokoko automatizovana da radnik nijeizloćen nikakvom fizičkom naporu. Takva moderna sredstva zamenjuju i fizičkii i n t e l ek tua ln i r ad čoveka , a men j a ju po loća j e i odnose med ju l j ud ima , kao

i uloge čoveka u radnom prodesu. Prema tome rad je svesna, svrsishodna ljudskadelatnost kojom rukovodi razum.24. LJUDSKE POTREBEL j u d s k e   p o t r e b e   s u   p r o i z v o d i   m o t i v a c i o n o g   s i s t e m a   m o t i v a c i j a   j e  a k t i v n a  pokretačka sila koja teži uspehu, radi zadovoljenaja neke potrebe, uz trošenjeenergije.Raz l i ku j emo 2 . v r s t e t i h s i l a : poz i t i vne i nega t i vne . Pod poz i t i vn im s i l ama  podrazumevamo želje, potrebe, koje čoveka guraju prema objektima, uslovima.A pod negativnim silama podrazumevamo strah, odbojnost, koje čovek odbijajuod objekata uslova. Te objekte zovemo ciljevima. Ne postoji potreba bez cilja, n i t i c i l j b e z p o t r e b e , j e r s v a k a č o v e k o v a a k t i v n o s t j e o d r a z k a k o n j e g o v i h  potreba, tako i njegovih ciljeva. Potrebe su proizvod fiziloškog stanja čoveka, povezanog sa centralnim nervnim sistemom.Potrebe životinja se bitno razlikuju od ljudskih potreba, jer se ljudse potrebe posmatraju kao potrebe viših vrednosti.Čovek stalno pokušava da, na različite načine popuni nepotpuno zadovoljenjel j udske  po t r ebe ,   odnosno  nedos t a tke .  Ako   čovek   zadovo l j i   i  v eć inu   svo j i h  potreba, onda dolazi do opadanja njihove jačine i postavljanja novih potreba.Prema tome potrebe su raznovrsne kao i individue kod kojih se javljaju. Čak ikada su po t r ebe zadovo l j ene , uvek s e r a zv i j a novo nezadovo l j s t vo , odnosno težnja čoveka da proširi vlastito biće, što čini osnovu samopoštovanja, a samim tim čovek može saznati koliko je cenjen i poštovan samo, kroz mišljenje drugih ljudi.

25. RAZLIČITA TUMAČENJA LJUDSKIH POTREBAProučavanje ljudskih potreba je u principu jako složeno.Tolmin smatra da postoje 3 vrste potreba:1)Primarne – glad, žeđ, izbegavanje bola, itd.2)Sekundarne – zavisnost čoveka od drugih ljudi,3)Tercijalne – potrebe za bogatstvom, uspehom, obrazovanjem.Marfi smatra da postoje 4 vrste potreba:1)vitalne – hrana, voda, vazduh, temperatura, itd,2)potrebne aktivnosti  – služe da se proučavaju i  koriste stvari3)senzorne – za bojem, tonom, orjentacijom, itd.4 ) P o t r e b e   s i g u r n o s t i   –   i z b e g a v a n j e   o p a s n o s t i   k o j a   p r e t i   č o v e k u -n a p a d ,  pretnja, razni šokovi itd.Maslov trvrda da se potrebe dele na niže i više potrebe, odnoso da niža potrebamora biti zadovoljena pre više:1)fiziloške potrebe – za vodom, hranom,.2 )Po t r ebe za s i gu rnošću – bezbednos t 3 ) P o t r e b e   z a   p r i p a d a n j e m   u   l j u b a v l j u   –   p r i p a d a n j e   s v o j o j  g r u p i   d a   v o l i   i  bude voljen4)Potrebe za afirmacijom – želja za samoostvarivanjem.Maslov pravi razliku izmedju potreba nedostajanja, a i potreba zasićenja. Npr.Potrebe za vodom, hranom stanovanjem su bitnije nego potrebe za sigurnošću, prijateljstvom. Stoga prve moraju biti prisutne kod individue dok druge mogu inedostajati.Mogli bismo reći da su potrebe odredjene i vremenom koje ima ne samo svojeljude već i njihove potrebe.Markuz smatra da postoje 2 vrste potreba:1)lažne – mukotrpan rad, agresija, nepravda itd.2 )P rave –  k r eac i j a , s l oboda , au tonomi j a , ko j e da ju čooveku da   s e o s lobod i zavisnosti nametnutih od društva.Mnoge naše potrebe u savremenom dobu, u sustemu masovne potrošnje uticalesu na razvoj nauke i tehike, čije postojanje i zavisi od zadovoljenja potreba.

26. RAD KAO POTREBARad mora čoveku da postoji kao potreba, jer kroz rad vidimo suštinu čoveka,osnov njegovih uspona i padova.Rad je u istoriji društva izazvivao pažnju mnogih naučnika u društvu, tako jenpr. Niče u radu video ne samo izvor čovekove egzistencije nego i potrebu začovekovom odbranom od dosade. Niče je uočio razliku u ljudskim opredeljenjima za različite delatnosti, odnosno pravio je razliku izmedju rada kao spoljašnje prinude i rada, u kojem se čovek slobodno predaje.J edan deo r ada odva j a s e z a i zd ržavan j e r adno ne sposobn ih (dece , s t r a r i j i h osoba, invalida, bolesnika), kao i za izdržavanje onih delatnosti koje utiču nastvaranje materijalnih dobara.Drugi deo ogleda se u zakidanju radnikove svojine u vidu rada i u odredjivanjukvaliteta rada onih koji rade od strane onih koji odlučuju o tudjem radu. Zbogtoga s e r adnedož iv l j ava kao k r eac i j a i l i s av r šenos tvo l j udske v r s t e već kao  prinuda, odnosno nužnost za potrebe drugih.Današnja savremena proizvodnja je u značajnoj meri skratila rdno vreme, skoroskroz istisla fizički rad povećala cenu rada, medjutim za čoveka koji proizvodi predmeta moglo bi se rećid a obvlja proces rada bez svoje volje i živi život bezs v o g s a m o i z a b r a n o g n a č i n a . B e z o b z i r a š t o č o v e k u s a v r e m e n o m d r u š t v u neoskudeva u materijalnim dobrima on nije u stanju da organizuje žovot poslerada, tako da se smatra da je rad mučenje odnosno teret.

27. VREDNOSTIP r i   r a z v i j a n j u   l j u d s k i h   b i ć a   o d v i j a j u   s e   s l o ž e n i   r o c e s i   u   v i d u  p o ž e l j n o g   i n e p o ž e l j n o g   p o n a š a n j a .   D a   b i   č o v e k   b i o   u   s t a n j u   d a   v r š i i z b o g   m o g u ć i h alternativa, on mora da izgradi koncepciju o svom mestu u svetu u kojem živi, os v o j o j   u l o z i .   P r e m a   t o m e   v r e d n o s t   s l u ž i   k a o   k r i t e r i j u m   z a   i z b o g  m o g u ć i h alternativa, u konkretnim okolnostima.Čoveka razlikujemo od ostalih živih bića ne samo po izgledu i ponašanju, nego iljudskim tvorevinama, stvorenih u vidu naučne, tehničke, umetničke ili nekedruge vrednosti, prema tome vrednosti su ludske tvorevine, tekovine.Razlikujemo spoljašnji i unutrašnji aspekt vrednosti ljjudske tvorevine, odnosnov rednos t i ima ju spo l j a šn j i odnosno š i r i sm i sao , ko j e su vezane za d ru š tvene  pojave i grupe.A u u n u t r a š n j i o d n o s n o u ž i s m i s a o s p a d a j u v r e d n o s t i , k o j e s u v e z a n e , z a  pojedinca.Z. Golubović je podelila vrednosti na pozitivne i negativne. Pozitivne vrednostikao š t o su i s t i na , dob ro , l epo i t d . Po j av l j u ju s e u v idu na jv i š i h opš t e l j u sk ih vrednosti usmerenih na razvoj i zadovljenje ljuskih potrebe. Njihova suprotnostsu negativne vrednosti, odnosno, tu spadaju laž, zlo, ružno itd.Vrednosti se javljaju kao elemenat motivacionog sistema ličnosti u vidu ciljeva inormi, i u vidu ideja, ideala i vizija. Ova dva sistema vrednosti nisu medjusobno podeljena već izdiru jedan iz drugog. Individua i jedan i drugi sistem razvija  putem učenja, razlikujući poželjno od nepoželjnog, a društvo pravi tu razliku   p u t e m n a g r a d a i k a z n i . V r e d n o s t i s u u v e k u b l i s k o j v e z i s a p o t r e b a m a , t a  bliskost potiče od samog čoveka, koji nastoji da svoje potrebe uobličava pomoću vrednosti.

28. POJM DRUŠTVENE STRUKTUREDruštvenu stukturu možemo posmatrati, samo kad odnosi, odnosno medjusobno povezivanje i grupisanje ljudi, postanu manje ili više trajni, jer ljudi nemoguživeti izolovano. Prema tome društvena struktura se može odrediti kao manje iliv i š e s t a b i l a n i t r a j a n s i s t e m d r u š t v e n i h e l e m e n a t a i o d n o s a u k o j e s e l j u d i uključuju obavljajući razne delatnosti.Sva dosadašn j a d ru š tva np r . Robov l a sn i š t vo , f euda l i z am i t d , bez obz i r a na njihove istorijske razlike su imala zajedničku opštost društvene strukture, s timšto su na osnovu starih nastalinovi društveni elementi i odnosi.Društvena struktura zavisi od:1)elemenata iz kojih se sastoji i njenih karakteristika2)od odnosa,  kojima su elementi povezani3)od relativno stabilne celine ovih odnosa – sistema.

29.RAZLIČITA TUMEČENJA DRUŠTVENE STRUKTURE

Pojam društvene strukture kod Redklif-Brauna, pojavljuje se kao sredstvo zas v o d j e n j e   d r u š t v e n e   s t v a r n o s t i   n a   m n o g o b r o j n e   s i t n e   d r u š t v e n e  o d n o s e   i l i komun ic i r an j e , b i l o pak na skup v i š e i l i man j e nepovezan ih u loga s t a t u sa ,ob razaca pos tupan j a i v r ednos t i , a da p r i t om ne o tk r i va na čemu se t eme l j i njihova prava vrednost, niti po kom se osnovu oni uključuju u stvarnu društvenustrukturu.Malinovski smatra da mnoge društvene pojave nemogu egzistirati same od sebeveć mogu biti izvedene iz društvene strukture.P o   V e b e r t u   t r i   b i t n a   e l e m e n t a   z a   d r u š t v e n u   s t r u k t u r u  e k o n o m s k i   p o l o ž a j ,  posedovanje političke moći i ugleda.Klod-Levi Stros ima mišljenje o indentičnosti strukture sa tipom i obrascem. Onodbacuje totalne društvene fenomene i zadržava se na objašnjenju individualnogi s k u s t v a ,   i z v o d e ć i   z a k l j u č a k   d a   s e   p r i b l i ž a v a n j e   r a z l i č i t h  a s p e k a t a   m o ž e ostvariti samo kod pojedinaca. Džordž Merdok u odredjivanju pojma društvene struktura polazi od postupkamerenja koje ima pretežno statistički karakter.T . P a r s o n s j e r a z v i o u č e n j e -s i s t e m s t r u k t u r a l n e f u n k c i o n a l n e a n a l i z e , č i j i j e g l a v n i s t a v d a j e d r u š t v e n a s t r u k t u r a s k u p i n a i n s t i t u c i j a . S t r o g o j e o d v o j i o socijalni sistem od socijalne strukture. Socijalni sistem je dinamičan, a strukturastatična.Momenti društvene strukture po Gurčevu su:1 ) m n o g o b r o j n e h i j e r a r h i j e 2)njihova divno izražena, a ujedno i nestabilna ravnoteža,3)jasna kolektivna svest o tim hijerarhijama i njihovoj nestalnoj ravnoteži,4)okosnica koja učvršćuje tu ravnotežu,5 ) p r o c e s s t r u k t u r i r a n j a , d e s t r u k t u r i r a n j a , i l i r a s p a d a n j a k o j i s t r u k t u r u povezuju s društvom u delovanju gorvičova definicija društvene strukture.Svaka društvena struktura je mobilna ravnoteža koja uvek ponovnim naporommora d se obavlja, ravnoteža izmedju mnogobrojnih hijerarhija u krulu totalnogsocijalnog fenomena markosociološkog kataktera u kojem ona predstavlja jedans e k t o r i l i j e d a n v i d , t a r a v n o t e ž a m n o g o s t r u k i h h i j e r a r h i j a u č v r š ć e n a j e u z r o c i m a , s i m b o l i k a m a , r e d o v n i m i uo b i č a j e n i m d r u š t v e n i m u l o g a m a , vrednostima i idejama, ukratnko-delima civilizacije svojstvenih tim struktrama iako su strukture globalne ravnoteža je učvršćena

čitavnim civilizacijom koja p r e v a l i z a l z i t a d e l a i u k o j o j o n a u č e s t v u j e i k a o s t v a r a l a č k a s n a g a i k a o korisnici.

30.OSNOVNI ELEMENTI DRUŠTVENE STRUKTUREDruštvena struktura se raščlanjuje na sledeće elemente:1)ljude, kao nosioce brojnih delatnosti, koje oni vrše u društvu i priroda, ačiji je cilj zadovoljenje ljudskih potreba i satvari koje ljudi upotrebljavaju.2)Mnoštvo i raznovrsnost društvenih grupa i institucija.3)Posebne celine koje pripadaju globalnom totalitetu.S v a k a   d r u š t v e n a   p o j a v a   s a s t a v l j e n a   j e   o d   e l e m e n a t a ,   u  s l u č a j u   d a   n j e n i m raščlanjivanjem elementi izgube svoj identite, odnosno da pojava nije više onošto je bila, tada govorimo o osnovnoj strukturi.Ako se nalaizom dodje do elemenata pojave, koji se mogu raščlanjivati, a ciljevianalize to ne treže onda govorimo o sekundarnoj strukturi.A ako s e i z e l emena t a o snovne s t ruk tu r e g r ad i nov s a s t av po j ave , b i l o da s e  postojićei odnosi zadržavaju ili se menjaju, onda govorimo o izvedenoj strukturi.Društvena struktura je sastavljena od više posebnih struktura s tim što njihovof u n k c i o n i s a n j e   z a v i s i   o d   g l o b a l n e   s t r u k t u r e .   T u  s p a d a j u   d e m o g r a f s k a , e k o n o m s k a ,   p o l i t i č k a   i   k u l t u r n a   s t ru k t u r a .   N j i h   n e p o v e z u j e m o   s a m o   s delatnostima i funkcija,a nego i s adekvatnim postojanjem grupacija, kao što su pol, starost bračno stanje, za demografsku strutkru: profesija, fabrika, banka, itd;za ekonomsku stukturu; selo, opštine, gradovi, države itd; za političku stukturu.S t r u k t u r u d r u š t v a m o ž e m o a n a l i z i r a t i i n a o s n o v u d i m e n z i j a , k a o š t o s u v e r t i k a l n a i h o r i z o n t a l n a , n a o s n o v u o b l i k a , k a o š t o s u gr u p e , i n s t i t u c i j e , organizacije i na osnovu pogleda, kao što su statistički, dinamički, društveni, individualni itd.

3 1 .   O S N O V N E   D I M E N Z I J E   D R U Š T V E N E  S T R U K T U R E DRUŠTVENA ULOGA I DRUŠTVENI POLOŽAJOsnovne dimenzije društvene strukture su horizontalna, koja se ispoljava krozdruštvene uloge, dok se vertikalna dimenzija odvija tako što pojedinci i grupezauzimaju odredjene društvene položaje.Druš tvena u loga j e s t r i k tno povezana s a d ru š tven im s t a tu som, po j ed incu j e dodeljen status i on ga zauzima pored mnoštva drugih statusa, ali kad ga stavi udejstvo on vrši društvenu uslogu. Nosilac društvenih uloga je pojedinac, jer suone u neposrednoj zvisnosti kako od društvene podele rada, tako i od tehničkogkulturnog, političkog ili nego drugog razvoja društva. Medjutim one su relativnoi nezavisne od pojedinaca, jer čovekov odnos prema svojoj ulozi u društvu nije  p ro i zvo l j an i l i s l uča j an nego nužnos t , j e r su neke u loge vezane i sk l j uč ivo za obezbedjenje egzistencije.P rema t ome d ruš tvena u s loga j e o rgan i zovan nač in ponašan j a i de lovan j a i l i de l a tnos t i u v idu zada t aka po j ed inaca i pode l a r ada , ko j i od red ju j e n j egov  po loža j u d ru š tvu . Po j ed inac i g r a v i š e naučn ih d ruš tven ih u loga kao š t o su radnik u fabrici, otac u porodici, pripadnik neke političke straneke itd.D r u š t v e n i   p o l o ž a j   j a v l j a   s e   u   o b l i c i m a   p r i   p r e l a s k u   i z  n i ž e g   u   v i š i   s l o j n a p r e d o v a n j e ,   i l i   i z   v i š e g   u   n i ž i   s l o j   –   n a z a d o v an j e .   V r š e n j e m   r a z l i č i t i h društvenih uloga, pojedinac zauzima odredjeno mesto

ili položaj u društvu, anjihova povezanost čini celinu društvene strukture.Z b i r   t i h   p o l o ž a j a   u   d r u š t v u   č i n i   s o c i j a l n i   s t a t u s   p o j e d i n a c a  k o j i   z a v i s i   o d  položaja samo u jednoj oblasti društvene delatnosti. Društveni položaj može biti  p r i p i s a n   l i   s t e č e n i .   P r i p i s a n i   p o l o ž a j i   s u   o n i   p o l o ž a j i ,   k o j i   s e  p r i p i s u j u  pojedincima samo rodjenjem – pol, starost nacionalnna pripadnost, porodično bogatstvo itd. Oni mogu bitno da utiču na izbog i vršenje odredjenih društvenihuloga. Stepčeni poloćaji su oni, kji se stiču tokom života, najčešće su u vzi sasticanjem profesionalnih kvalifikacija, školovanje i razne druge aktivnosti. Na društveni položaj pozitivno ili negativno utiču i promene, koje se odvijaju uekonomskoj i političkoj strukturi.

32. PODELA RADAPostoje 3 oblika podele rada – prirodna, društvene i tehnička podela rada.23

 Prirodna podela se odnosi na prirodne sposobnosti čoveka, prema polu i starosti.Drušptvena podela rada je izraz društvenih razlika izmedju ljudi, koje su nastala  pos r eds tvom l j udskog r ada , ko j i s e obav l j a u d ru š tvu . Ona de l i d ru š tvo po zanimanjima, od kojih svako odgovara odredjenoj grani proizvodnje.Za razliku od ove podele rad postoji i ošta i posebna podela rada. Opšta podelarada postji po granama delatnosti – poljoprvreda, zanatstvo, trgovina, idnsustrijaitd. Posebna podela rada deli ljude i njihov rad po zanimanjima – časovničar,stolar, kovač itd. – čovekov rad ne ide u pravcu jedne grane delatnosti, već jeusmeren na proizvodnju ili popravku jednog predmeta.Postoji još podela rada na fizički i intelektualni rad, kojia pravi razlike izmedjuljudi na materijalnoj osnovi, pojedinačna podela rada itd.I na kraju tehnička podela rada ukinula je za većinu ljudi fizički napor, jer jemaš ina zamen i l a l j udsku snagu , u v idu mi š i ća i mozga , a l i t u s e j av l j a d ruga vrsta napora koja zahteva drugačiju izdržljivost, odnosno ritam rada je brži, as amim t im paćn j a j e nape t a zbog s l oćženos t i komandn ih u r ed j a j a . Mi š l j en j e sociologa o podeli rada mogli bi smo podeliti u 2 grupe: predstavnik jedne grupe  j e Ka r l Marks ko j i j e posma t r ao nega t i vnu s t r anu pode l e r ada , a p r eds t avn ik  druge je Emil Dirkem, koji je posmatrao pozitivnu stranu podele rada. Podelarada je rezultat različitog karaktera rada, koja utiče na razvoj društva i afirmaciju čoveka.

33. PROFESIJAReč profesija potiče od latinske reči "profesio-zanimanje i javlja se kao izraz pode l e r ada u sv im ob l a s t ima d ruš tvenog ž ivo t a , n j en poče t ak pada u v r eme širenja protestantizma u Evropi, kada se na rad počelo gledati i kao na božiji poziv, a ne samo kao delatnost koja obezbedjuje nužna sredstva za egzistenciju.Reč profesija ima više značenja1 ) n a j č e š ć e   j e   k o r i s t i m o   k a d a   s e   n e k a   a k t i v n o s t   n e  o b a v l j a   s a m o   r a d i zadovljstva, već i radi novca.2 )O  p ro fe s iona lno  oba l j enom radu govo r imo ,   kada   j e nek i posao dov r šen , odnosno stručno obavljen, bez obzira na to koliko je plaćen.3 ) R e č   p r o f e s i j a   k o r i s t i m o   u   n a g l a š a v a n j u   u g l e d a   n e k e  

d e l a t n o s t i   i   n p r . Profesionalnom obavljanju posla.Ernest Grinvud smatra da se profesija sastoji od nekoliko elemenata:1)sistemski zaokružena teorija – koja se zasniva na teorijskom znanju2 ) s t ručn i   au to r i t e t –   p ro fe s iona l ac   r e šava p r ak t i ne p rob l eme sa   ko j ima s e dnevno susreće, primenjujući teoriju što kod klijena uliva poverenje3)društvene sankcije, koja sadrže ograničenja, koja se odnose na propisana pravila, po kojima se dopušta pristup odredjenoj delatnosti4 )k r i t i čk i kodeks  obezbed ju j e s amo kon ro lu s t ruka  ko j a   d r ž i po   s eb i   b r an i svoje legitimno pravo od laičkog mišljenja. Postoje 2. grupe – prve su one koje regulišu odnose medju kolegama po zvanju, adruge regulišu odnosizmedju ekspreta i klijenata.5)Specifična struktura simbol legitimiteta i ugleda. Razlike postoje izmedjutradicionalne zanatske i industrijske delatnosti koje se utvrdjuju premanač inu  ko r i š ćen j a   znan j a   u   svakodnevno j   ak t i vnos t i   i   p r ema   s t epenu  

profesionalizacije delatnosti.

34. SOCIJALNA STRATIFIKACIJA I KLASNA STRUKTURAP o d   s o c i j a l n o m   s t r a t i f i k a c i j o m   p o d r a z u k e v a m o   d r u š t v e n u   i  s t r u k t u r a l n u nejednakost izmedju ljudi. U društvu su pojedinci rangirani prema količini moći,o d n o s n o   s t r u p a n j a   d o   k r o g   p o j e d i n j c i   m o g u   n a m e t n u t i   s v o j u  v o l j u ,   p r e m a ugledu, odnosno količini časti ili poštovanja i prema bogatstvu, odnosno količinim a t e r i j a l n e   i m o v i n e   –   z e m l j e ,   s t o k e , n o v c a   i t d . , k o j a   s e   s m a t r a  v r e d n o m   u odredjenim društvima, koja se različito posmatra u različitim civilizacijama. Nataj način pojedinci pripadaju jednom od društvenih slojeva, rasporedjeni od vrhado dna društvene hijerarhije, na osnovu položaja i uloga koje obavljaju u drušvu.Taj sistem regulisanja nejednakosti nazivamo socijalnom stratifikacijom, kojamože imati više oblika može biti:1)društvena, neki sociolozi je smatraju izrazom klasne borbe2)istorijska,  koja se ogleda u njenom klasnom poreklu3)prisutna je u svim aktivnostima ljudi i segmentima društva itd.Socijalna stratifikacija se odvija u dva procesa:1)dodeljivanje različitih uloga pojedincima na osnovu društvene i tehničke  p o d e l e   R a d a   R a d o j č i ć   r a s p o r e d j i v a n j e   p o j e d i n a c a   p r e m a  n j i h o v i m sposobnostima.2)Raspoeredjivanje pojedinaca prema njihovim sposobnostima.U   s a v r e m e n o m   i n d u s t r i j s k o m   d r u š t v u   s o c i j a l n a  s t r a t i f i k a c i j a   u k l j u č u j e   i ho r i zon t a lnu   i   ve r t i ka lnu  pok re t l j i vos t ,   gde  po jed inac   zauz ima  poz i c i j u   na osnovu stečenog položaja, odnosno na osnovu vlastitog zalaganja, sposobnosti,m a r l j i v o s t i   a   n e   n a   o s n o v u   p r i p i s a n i h   p o l o ć a j a   n a s l e d n i m  i   r o d j e n j e m   i t d . Društvena pokretljivost može biti unutar generacijska i mogugeneracijska.

35. TEORIJSKI PRISTUP SOCIJALNE STRATIFIKACIJE

  N a j u t i c a j n i j e   t e o r i j s k e   i n t e r p r e t a c i j e   s o c i j a l n e  s t r a t i f i k a c i j e   n a l a z i m   u funkcionalističkoj, konfliktnoj i fenomenološkoj teoriji.Funkcionalistička teorija polazi od toga da je društvo stratifikacijaneophodna u  p o v e z i v a n j u   d e l o v a   u   d r u š t v e n u   i n t e g r i s a n u   c e l i n u   i   d a   o d r ž a v a  n j e n   r e d , s t ab i l nos t   i   s a r adn ju  u t eme l j en ih  na  konsensusu   za j edn i čk ih  v r ednos t i .  Za P a r s o n s a   j e   s t r a t i f i k a c i j a   v r e d n o v a n j e   i   r a n g i r a n j e   p oj e d i n c a   u   n e k o m d r u š t v e n o m   s i s t e m u   s h o d n o   z a j e d n i č k o m   s i s t e m u  v r e d n o s t i .   F a k t o r i   k o j i odredjuju ---- različitih položaja su:1 )važnos t po loža j a z a d ru š tvo2 )uvežbavan j e   i   t a l ena t stratifikacija je i funkcionalna jer se pojavljuje kao sila koja integriše različitedruštvene grupe. Parsons smatra da je bez društvene nejednakosti teško zamislitikako b i po j ed inc i u d ru š tvu mogu uspešno s a r ad j i va t i i obav l j a t i z a j edn i čku d e l a t n o s t .   Z a   k r i t i č k i   o r j e n t i s a n e   t e o r e t i č a r e  s t r a t i f i k a c i j a   i l i   s t r u k t u r a   j e mehanizam koji deli ljude, a ne integriše ih. Za njih stratifikacioni sistem, a timei   k l a s n a   p o d e l a ,   n a s t a j e   i z   o d n o s a   d r u š t v e n i h   s k u p o v a   p r e m a  p r o i z v o d n i m s reds tv ima . Pos to j e 2 . k l a se : v l a sn i c i kap i t a l a i v l a sn i c i r adne snage . Odnos i zmed ju k l a sa j e eksp loa t a to r skog ka rak t e r a . Druš tvena pode l a r ada u c e l i n i zav i s i od nač ina p ro i zvodn j e ko j a od red ju j e mes to i u s l ogu k l a sa u d ru š tvu . Privatna svojina i gomilanje viška bogatstva čine osnovu za klasnu diferenciju.Tenomenološko shvatanje društvene stratifikacije smatra se bitnim pristupom uobjašnjenju pojma klase i kod Marksa i kod Vebera nailazimo na metodološki postupak povezivanja klase sa objektivnim ekonomskim uslovima, te podelak l a sa na v l a sn ike i nev l a sn ike s r eds t ava za p ro i zvodn ju . Vebe r s e r a z i l a z i s Marksom i razlikovanju četiri a ne dve klase i to:1 )go rn ju  k l a su  posedn ika , 2)klasu "belih okovratnika" bez poseda,3 ) s i t n u b u r ž o a z i j u 4)klasu mauelnih radnika "plavi okovratnici".V e b e r   p r i m e ć u j e   d a   s e   k l a s e   m e d j u s o b n o  r e z l i k u j u   p o   o s n o v i   s l e d e ć i h elemenata:1)zajednički specifični uslovi života2 )za j edn i čk i ekonomsk i i n t e r e s i3 )po loža j na   t r ž i š t u r ada . Glavni uzrok klasne stratifikacije, prema Veberu, je neravnopravna raspodlaekonomskog nagradjivanja. Pored klase, on razlikuje još jedan osnovni aspekt stratifikacije – status. Status se odnosi na nejednaku raspodelu "društvene časti",čineći osnovu za formiranje društvenih grupa.

36. BIROKRATIJAReč birokratija potiče od reči biro, što znači kancelarija i od grče reči kratos .-vladavina, prema tome birokratija je vladavina činovnika.B i r o k r a t i j a   p o d r a z u m e v a   p o s e b a n   o b l i k   o r g a n i z a c i j e ,   k o j a  i m a   n a g l a š e n u tendenciju monopolističkog raspolaganja društvenom moći maks Veber smatrada je za nastanak birokratije potrebno nekoliko uslova:1 ) t ehnn i čko  –   ekonomsk i 2)složenost kulture i modernizacije države 3 )po t r eba za r edom na sv im pod ruč j ima 4)socijalno politički zadaci države.Maks Veber je odredio nekoliko karakteristika

birokratije:1 )H i j e r a rh i s j ka  pos lu šnos t   pos to j i   po t č in j enos t   h i j e r a rh i j skom  au to r i t e t u , tako da birokratija izgleda kao piramida s tim što konadnovanje ide odvrha pa na dole.2 )Fo rma l i z am  –   fo r za lno   funkc ion i s an j e   b i rok ra t ske  o rgan i zac i j e   t ako  da svak i   po j ed inac  mora  p r i zna t i   z akone ,   odnosno  ponašan j e   po j ed inca odredjeno je pisanim pravilima, na svim nivoima birokratije.3 )T ra jnos t   de lovan j a ,   odnosno   s a r adn j e   i zmed ju  po j ed inaca  ko j i  obav l j a j u različite funkcije da bi postigli odredjeni cilj.4 )S lužben i c i   s e   imenu ju  na o snovu znan j a   i   kva l i f i kac i j e ,   ima ju od red j eno radno mesto, puno radno vreme i primaju platu.5)Birokatija odvaja službenu aktivnost od privatnog života6)Karakterizam u birokratskoj organizaciji pojedinci dobijaju unapredjenja na osnovu sposobnosti i godina službe.B i rok ra t i j a s e po j av l j u j e u v idu anon imne o rgan i zac i j e , u ko jo j su po j ed inc i  potčinjeni ili u vidu društvene organizacije ili sloja koji nije uspeo da se formirakao klasa.

37. POLITIČKE PARTIJEReč pa r t i j a po t i č e od l a t i snke r eč i "pa r s " š t o znač i deo i l i "pa r t i t e " š t o znač ide l i t i . Rpema tome pa r t i j a j e deo neke š i r e c e l i ne , konk re tno deo po l i t i čk i aktivnog naroda.U razvoju političkih partija razlikujemo pet faza:1. formiranje berzanskih političkih partijaformiranje radničkih socijalističkih partijaformiranje komunističkih partijaformiranje fašističkih, seljačkih i katoličkih partijaformiranje političkih partija posle II svetskog rada u nerazvijenim zemljama.P o l i t i č k a   p a r t i j a   j e   p o l i t i č k a   o r g a n i z a c i j a ,   k o j a  o b u h v a t a   l j u d e   s a   i s t i m ideologijom, koju oni trže da što više prošire s ciljem potpunog ili delimičnogv r š e n j a   d r ž a v n e   v l a s t i ,   d o   k o j e   o n i   t e ž e   d a   d o d j u  p r v e n s t v e n o   l e g a l n i m demokratskim putem, dobijeanjem većine glasova na izborima. Da bi, tako neštoostvarili partija mora da privuče masu, koja će glasati za odredjenog kandidatai z   t e   g r u p e ,   z a t o   s e   u   s v i m   p a r t i j a m a   i z d a v j a   g r u p a  l j u d i ,   k o j a   s e   b a v i organizacijom izbora, odnosno propagandom.Elementi:1)politička partija je trajno organizovana društvena grupa ljudi2)deo je jedne iliviše klasa i socijalnih slojeva3)obuhvata ljude, koji imaju iste političke interese4)ima svoje ciljeve, koji su usmereni na osvajanje i zadržavanje vlasti.

38. TIPOLOGIJA, STRUKTURA I ORGANIZACIJA POLITIČKIHPARTIJATipologija se vrši prema ideologiji,s trukturi, organizaciji, funkcionisanjuitd.Maks Veber je podelio političke partije na interesne, one koje su usmerene naostvarivanje ciljeva i ideološke, one koje su usmerene ka političkim idealima.On r az l i ku j e j o š pa r t i j e ug l edn ika – imućn ih ob razovan ih l j ud i , ko j i ž i ve za  politiku i masovne partije – službenici, koji žive od politike.Maris Diverže je napravio podelu političkih partija na kadrovske koje insistirajun a   k v a l i t e t u ,   j e r   u k l j u č u j u   o   s v o j e   r e d o v e   u g l e d n e   g r a d j a n e  k o j i   p o s e d u j u  bogatstvo i smanjuju brojnost, i masovne političke partije, koje su

nastale kaorezultat širenja demokratije u drutšvu i masovnog učešća naroda u političkomž i v o t u .   N a   o s n o v u   f u n k c i o n i s a n j a   i   b r o j n o s t i   r a z l i k u j e m o  j e d n o p a r t i j s k e   i višepartijske sisteme.Struktura političkih partija je sastavljena od:1 )č l ans tvo , ko j e s e   de l i   na r egu l a rne č l anove , ko j i i zv r šava ju sve  obaveze  p r ema s t r anc i i s impa t i z e r e , č i j a s e p r i v r ženos t p r ema s t r anc i j av l j a s vremena na vreme.2 )Rukovods tvo , ko j e posedu j e monopo l   nad i n fo rmac i j ama   s t oga  u t i č e   na donošenje odluka u okviru partije.3 )S t ručn i   apa ra t   i   f i nans i j e ,   ko j e   po red  p r i bav l j an j a   f i nans i j sk ih s  r eds t ava , organizuje izbore, propagandu, izdavačku delatnost itd.4)Ostale partijske organizacije – razne vrste socijalnih službi rekacije itd.Svaka partija ima različite organizacione oblike:1 )Osnovn i   o rgan i odbo r i , s ekc i j e , ko j e   ak t i nvo  uče s tuvu ju  u   r a sp ravama o  programu, i statutu, predlaganju kandidata itd. Program i statut su pisanidokumen t i . P rog ram sad rž i i de jne , c i l j eve i s r eds tva , pomoću ko j i h s e dolazi na vlast, dok statut reguliše prava i obaveze članova.2 )Vrhovn i   o rgan i skupš t i ne , kong re s i , ko j i ima ju na jveću moć   i   u t i c a j u donošenju i izvršavanju odluka.3 )Vi š i   o rgan i   ko j i   ima ju   funkc i j ukoo rd inac i j e   i zmed ju   r az l i č i t i h  o snovn ih organa.

39. POJAM I VRSTE DRUŠTVENIH GRUPAPojam:Karakteristike društvenih grupa:1 ) s v a k a   d r u š t v e n a   g r u p a   i m a   s v o j e   g r a n i c e ,   t a k o  n a s t a j e   p o d e l a   n a unutrašnje i spoljašnje grupe.2 )Svaka  d ruš tvena g rupa , de f i n i š e   od red j en i c i l j , d a   b i   o s tva r i l a z a j edn i čk i interes.28

 3 ) N a j v i š i   c i l j   o d n o s i   s e   n a   z a d o v o l j a v a n j e ,   k a k o   g r u p n i h   t a k o   i  p o t r e b a njenih članova.4 )U g rup i s e   o s tva ru ju t r a j n i odnos i i zmed ju č l anova ko j i ž i ve na s l učan način.5)Grupa ima zajedničku delatnost u okviru koje članovi razvijaju saradnju ikonkurenciju. Na osnovu ovih karakteristika, zaključujemo da društvenu grupu čine dve iliviše individue povezanih trajnim emocionalnim i funkcionalnim vezama, ali iz a j e d n i č k o m   d e l a t n o š ć u ,   i n t e r e s i m a ,   p o t r e b a m a ,   n a   o s n o v u   i s t o g  p o r e k l a , sličnog društvenog položaja itd.VrsteDruštvene grupe nastale su na osnovu:1)fizičke blizine – grupe iz susedstva, radne grupe, školski razred,2)vernost i sledbenici iste organizacije3 ) s rods tva  – po rod i ca ,   r od 4)statusa – grupe koje okupljaju ljude sličnih društvenih položaja5)ugovora –  timovi naučnika ili umetnika6)interesa – grupa sa zajedničkim interesom7)situacije – grupe koje nastaju u trenutku.P o s t o j e   d v e   o s n o v n e   v r s t e   d r u š t v e n i h   g r u p a :   s o c i j a l n a  k o j a   p o d r a z u m e v a slučajno okupljanje u grupu anonimnih pojedinaca na istom mestu, u isto vremei d ru š tvena ka t ego r i j a , ko j a s e odnos i na s t a t i s t i čka g rup i s an j a p r ema po lu , starosti, profesiji...Postoje još primarne grupe, koje se temelje na emocijama, što dovodi do veće povezanosti i poštovanja medju članovima, tu spadaju porodica, usedi,kolege sa posla itd.Sekunda rne g rupe , gde s e l j ud i ud ružu ju na o snovu posebnog i n t e r e sa np r . Političke stranke, vojne jedinice

itd.T e r a p i j s k e   g r u p e ,   k o j e   n a s t a j u   u d r u ž e n j e m   l j u d i ,   k o j i   r e š a v a j u  z a j e d n i č k e  probleme, kao što su npr. Lečenje neke zavisnosti droge, alkohola itd.

40. POJAM I FUNKCIJA PORODICEPorodica je posebna, snažna, promenljiva društvena grupa, koja je zasnovana na polnim odnosima, radjanju, emocioalnoj vezanosti, obezbedjenju socijalizacije,razvoj ličnosti, obavljanje ekonomske delatnosti.Postoje 4. funkcije porodice:1)biološka, gde se odvijaju ove vrste odnosa: stalno zadovoljavanje polnognagona i emotivnih potreba njenih članova i radjanje i podizanje dece, što je i kranji cilj svake porodice, jer i porodica nastaje radjanjem dece.2 ) B i o - s o c i j a l n a ,   p o d   k o j o m   p o d r a z u m e v a m o   s r o d s t v o ,   b i l o   d a  j e   k r v n o , tazbinsko, koje se odnosi na bližu ženinu ili muževljenu rodbinu, duhovno odnosno kumstvo, prijateljstvo. Članove porodice smatramo i one koji suto postali usvajanjem.3 )Soc i j a l no p s iho lo ška , pod  ko jom pod razumevamo  p re sudnu  u logu oba rod i t e l j a o pod i zan ju , va sp i t an ju dece i r a zv i j an ju p s ih i čk ih o sob ina ličnosti dece.4 ) E k o n o m s k a   –   t a k o   j e   p o r o d i c a ,   u   t o k u   i s t o r i j e   i z  p r o i z v o d j a č k o -  potrošačke zajednice prerasla u potrošačku zajednicu. Da bi smo boljerazumeli porodicu potrebno je uočiti razliku izmedju porodice i braka,s r o d s t v a ,   d o m a ć i n s t v a .   B r a k   j e   p o l n a   i   d r u š t v e n   v e z a   i z m e d j u  l i c a suprotonih polova, koja nema u sebi ništa srodničko, a najčešće sadrži dvestrane muža i ženu, dok porodecu čine oba roditelja i deca.S rods tvo j e u s t anov l j eno na o snovu pode l e u loga u s amo j po rod i c i i zvan n j e uloga oca, majke, sina, ćerke itd. Gde je zabranjeno vršenje poslnih odnosa čimese obezbedjuje meddjusobno poštovanje.Razlika izmedju domaćinstva i porodice je u tome što nije savko domaćinstvo  porodica – samačko, bračno itd. Dok u suštini porodica jeste domaćinstvo. Udomaćinstvu članovi zajedno stanuju, privrdjuji i troše prihode.

41. ISTORIJSKI RAZVOJ I TIPOVI PORODICETokom razvoja porodica prolazi kroz nekoliko faza1 ) p r o m i s k u i t e t ,   k a o   p r v i   o b l i k   b r a č n e   z a j e d n i c e ,   n a s t a o  p r e l a s k o m   i z životinjskog u ljudsko stanje, gde je prisutna sloboda polnih odnosa.2)Porodica krvnog srodstva, gde pripadnici jedne generacije braća i sestre,mogu stupati u polne odnose, dok roditelji i deca ne mogu.3)Porodica ponalna gde se zna ko je otac det3ta, ali se pouzdano znalo ko jema jka de t e t a , j e r s e od red j en i b ro j s e s t a r a b i l e z a j edn i čke žene j ednog  broja muškaraca, dok su polni odnosi braće i sestara zabranjeni.4 ) P o r o d i c a   p a r o v a ,   g d e   s e   k a r a k t e r i s t i č n i   p o l n i   o d n o s i  i z m e d j u   j e d n o g muškarca i jedne žene, s tim što je muškarac mogao imati posle odnose saviše žena, kod je to ženi bilo zabranjeno.5)Monogamska porodica, to je oblik porodice u civilizovanom društvu, gdemuška rac pumin i r a u odnosu na ženu , b r ačna veza j e čv r s t a r egu l i s ana društvenim pavima i može se raskinuti samo voljom muža.6 )Kla sna po rod i ca ,   p r epozna t l j i va   j e po   za j edn i čk im imenu ,   ko j i   nose   sv i članovi klana, nijedan pripadnik klana nema svoje ndividualno ime. Klančini zajednička krv, život, dua

i potomstvo.7 ) P a t r i j a r h a l n a   p o r o d i c a ,   z a s n i v a   s e   n a   p r i v a t n o j  s v o j i n i   g d e   p o s t o j i ne j ednakos t i zmedu po lova , j e r ž ena na ekonomskom p l anu zav i s i od muža. Odnosi u takvoj porodici su utemeljeni na dominaciju muškarcanad ženom i starijih nad mladjima.8)Savremena porodica, nastala je industrijalizacijom i uključivanjem žene u  proces rada. To je individualna porodica, koja se odnosi na bračni par i njihovo potomstvo, gde se vrši slobodan izbor bračnog druga, pravo daraskine brak ima i žena. Žena može posedovati prodičnu imovinu, a ne samo muž.

42. PRIMENE PORODICE U SAVREMENOM DRUŠTVUU sav remenom  d ruš tvu ,   i ndus t r i j a l i z ac i j a   j e   dove l a   do   r azvo j a  po rod i ce tokom života njenih članova. Tako porodica uspostavlja untrašnju strukturu,koja se menja zavisno od broja dece i prilagodjava se spoljašnjim uticajima. Najvažnije promene koje su se odigrale u savremenoj porodici su:1 )da s e v r š i s l obodan i zbo r b r ačnog d ruga , odnosno u  b r ačnu vezu s e s t upa  po ličnom izboru,2 )p rava žena s e   povećava ju  p r i od luč ivan ju  o  b r aku , s amt im t im muška rac gubi ulogu gospodara porodice i postaje njen raznovravni član3)srodnički brakovi se sve manje sklapaju.4)Žena i društvo i ekonomski postaje nezavisna zahvaljujući pravu na rad,a l i j e op t e r ećana dvo jn im obavezama , odnosno obavezom na r adnom mestu i u porodici.5 )P roš i ru ju   s e   p r ava dece . 6)Uspostavlja se kontrola radjanja i biranje sopstvenog stila života.Medjutim ovim promenama došlo je i do pojave negativnih strana u porodici:1 )gub i s e   v r ednos t su seds tva2 )d ruš tven i ž i vo t s e   v i š e ne  odv i j a u po rod i c i već u   j avn im us t anovama  za razonodu3)opada ve l i č i na  po rod i ce , a   povećava   s e   i nd iv idua l i z am, odnosno v l ada nepoverenje u bračnim i porodičnim odnosima što dovodi do povećanja broja razvoda, koji utiče na emocionalni život dece pa i oba roditelja.

43. ETNIČKE GRUPE (ROD, PLEME, NAROD)RodOznačava poče t ak d ruš tvenog ž ivo t a , č i j a j e o snova p ro i zvodn j a , svo j i na j e zajednička, a podela rada je nerazvijena, prema polu i starosti. Zasniva se nakrvnom srodstvu, na grupnom braku. Za rok je karakteristička izolovanost oddrugih rodova i odgornost svih članova roda.PlemeJe v i š i ob l i k rodovnskog u j ed in j en j a na s t a lo r ad i n j egovog l akšeg r azvo j a i opstanka. Svako pleme ima odredjenu teritoriju sa jasno utvrdjenom granicom,od drugih plemena, koja su ratovala upravo zbog teritorije. U plemenu nalazimo p reve   zače tke  po l i t i čke  o rgan i zac i j e ,   z a snovane  na   za j edn i čk im  ve r sk im   i tradicionalnim ritualima, na zajedničkim vrednostima itd. Medju plemenimarazvijaju se medjusobni odnosi komunikacije, ženidbe, darivanja itd. Narod

Je viši oblik plemenskog udruživanja, javlja se  sa nastankom države, na njegovnastanak je uticao razvoj podele rada, stvaranje složene društvene strukture i podela na selo i grad, čime se gradovima omogućuje da postanu centri ekonoskei po l i t i čke  mož i   i s t va r a ju

se   r a z l i ke   i zmed ju  g r ađana   i   s e l j aka .  S tva ra ju   s e teritorijalne, ekonomske i političke veze, a veze na osnovu krvnog srdostva segube.Javlja se politička organizacija sa centralnom vlasti, koja upravlja ekonomskomi političkom delatnošću.  N a r o d i m a i k u l t u r n a o b e l e ž j a u n a č i n u ž i v o t a k a o š t o j e r e c i m o n a r o d n a knjiženost, razne nošnje itd.

44. NACIJAReč nac i j a po t i č e od l a t i n ske r eč i na t i o š t o znač i r od j en . Nac i j a j e s l ožena zajednica ljudi nastala u gradjanskom društvu kao element moderne države. Na nastanak i ravzvoj nacije uticalo je: ukidanje feudalnih privilegija vlastele, razvoj podele rada, industrijalizacije, povećanje stanovništva, jačanje države na političkom, ekonomskom i vojnom planu.U objašnjavanju nacije značajne su dve orjentacije: modernistička, koja negiraetničko, istorijsko i tradicionalno obeležje nacije. A koristi se kao instrumentman ipu l ac i j e po l i t i čke e l i t e , i n emarks i s t i čka ko j a s e j av l j a u soc i j a l i s t i čk im zemljama a negira nacionalni identitet.O razlikovanju jedne nacije od druge postoji nekoliko karakteristika:1)Ime - francuz, englez, rus, srbin itd.2)Istorijsko ukorenjivanje (poreklo)3 ) J e z i k   4 ) K u l t u r a 5)Svest o sopstvenom nacionalnom identitetu6 ) T e o r i j a . Svak i p r i padn ik j edne nac i j e s ebe sma t r a nac iona lno d rugač i j im od o s t a l i h  pripadnika neke druge nacije. Te razlike nisu urodjene već su stečene. Medjutim prenaglašavanjem tih nacionalnih razlika stvaraju se predrasude i dobija se oblik rasizma i šovinizma, koji se ispoljava kroz agresivnost mržnu i nasilje prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Proces u izgradnji nacije podrazumeva:1 ) r azv i j an j e   z a j edn i čk ih  pamćen j a ,   donošen j e  m i tova ,   s imbo la ,  t r ad i c i j e , rituala itd.2 )Razv i j an j e   i   donošen j e z a j edn i čk ih e lmena t a ku l t u r e , kao   š t o su   j e z ik , običaji, religija itd.3)Odredjivanje zajedničkih prava i obaveza za sve članove jedne nacije itd.Izbradnja nacije:1)razvijanje zajedničkog pamćenja mitovi, tradicija, rituali2)razv.i  donošenje kulture, jezika, običaja religija 3 ) za j edn i čka p r ava i obaveze .

45. POJAM NASTANAK I RAZVOJ DRŽAVEAristotel smatra da je čovek "zoon politikon" odnosno društvena životinja, čija je istorija vezana za polis-brad-državu, gde vlada nejednakost izmedju ljudi,  prema tome zadatak države odnosi se na odvijanje dobrog od lošeg uz pomoć  pravdke (teži harmoniji).U srednjem veku nastanak i razvoj države bio je pod velikim uticajem religije,gde s e d r žava shva t a kao za j edn i ca l j ud i na s t a l a na o snovu n j i hove mora lne  povezanosti i božije države što je suprotno ovozemaljskoj državi, koja je rezultatčovekove nesavršene prirode. Nastanak države javlja se kao reultat podele rada, što je doveo do izdvajanja pojedinaca sa specijalnim znanjima u posebnu grupu, a njihovo stalno zanimanjefunkciji vlasti stvorilo je poseban državni sloj - državnu administraciju.Država podrazumeva:1 ) v r š e n e   j a v n e   v l a s t i   n a   o r g a n i z o v a n   n a č i n   u z   k o r i š ć e n j e  o d g o v a r a j u ć i h sredstava kojima raspolaže – vojska, policija, sudovi.2)Organizovanje celokupnog života nekog društva i njegove odbrane3)Sprečavanje unutrašnjih sukova i obezbedjenje stabilnosti4)Skupljanje poreza koje služi za izdržavanje organa vlasti.Prema tome država je zaštita i razvoj društa. Država gde je prisutna borba

zav l a s t i sukob i n t e r e sa , posedu j e d r žavn i apa ra t i z akonodavs tvo , a kon t ro lu uspostavljana uz pomoć vojnih organa.Postoji nekoliko uslov, koji obezbedjuju funkciju države:1)veličina teritorije i broj stanovnika2)nacionalna homogenost ili heterogenost3 ) p o l i t i č k i s i s t e m 4 ) s p o l j a š n j a   f u n k c i j a ,   k o j a   s e   o d n o s i   n a   r e g u l i s a n j e   o d n o s a  s a   d r u g i m državma.

46. TIPOVI I OBLICI DRŽAVNE VLASTITip države zavisi od društvenog ekonomskog, političkog i državnog uredjenja.Razlikujemo 4 tipa države, koji odgovaraju načinu društvenog života:1 ) r o b o v l a s n i č k i 2 ) f e u d a l n i 3 ) k a p i t a l i s t i č k i 4 ) soc i j a l i s t i čk i t i p d r žave .  Na osnovu organizacije i sastavu državnih organa, državu možemo podeliti na autokratsku i demokratsku.

 A u t o k r a t i j a   j e   o b l i k   n e o g r a n i č e n e   v l a s t i   p o j e d i n c a   i l i   u s k e  g r u p e ,   n j e n najizrazitiji oblik je diktatura.Reč demokra t i j a po t i č e od g r če r e č i demos -na rod i r e č i k r a to s – v l adav ina , rpema tome demokratija je poltički sistem u kojem vlada narod.Karakteristike:1 )demokra t i j a j e   z a snovana na   s l obodno i z r aženo j vo l j i   već ine g r ad j ana ,  pomoću glasa, štiti prava manjine i garantuje slobodu i osnovna ljudska prava,2 )u  demokr t i j i j e   i zv r šena  pode l a v l a s t i na   z akonods tnu , sudsku i   i zv r šnu , t e ž i   o s t v a r e n j u u   z a k o n a ,   k o j i   s u   d o n e t i   n a   p o š t o v a n o j  p r o c e d u r i ,   n a osnovu s l obodnog uče šća sv ih g r ad j ana i n j i hovo j s l obodno i z r aženo j volji.3)Upravljanje društvomv rši se javno, rpeko legalnih institucija, na čijem sučelu izabrani predstavnici naroda, koji su odgovorni narodu, samim timmogu biti smenjivani od naroda.4 )Negu j e   s e po l i t i čka ku l t u r a .

48. POJAM KULTUREOsnovne karakeristike kulture su:1 )ku l t u r a   j e r e zu l t a t čovekove  de l a tnos t i , ko j a s e   ne može p r i p i s a t i   s amo društvu, ili samo pojedincu, jer uspostavlja ravnotežu izmedju kulture ičoveka i njihovim uzajamnim prožimanjem.2)Kultura je "riznica" prikupljenih materijalnih i nematerijalnih dobara, koja ljudi upotrebljavaju, menjaju i tradicijom prenose i uče.3 )Ku l tu r a   n i j e   s amoma te r i j a l na   t vo rev ina , već   j e   č i ne   s t va r i ,   l j ud i , ž i vo t ,  ponašanje, mišljenje itd. U kulturu nespadaju ratovi, izrabljivanje ljudi isl.Prema tome kultura je sveukupnost materijalnih i nematerijalnih dobaa, koja su,č l a n o v i   o d r e d j e n o g   d r u š t v a   k r o z   i s t o r i j u   s t v o r i l i  s v o j i m   r a d o m   d a   b i ovladaliprirodom, stvarnošću i prilagodili je svojim potrebama i obezbedjivanjuegzistencije.U svim kulturama postoje društveniobičaji i institucije:1)odnos prema sebi - lična imena - ukrašavanje tela, kose - higijena itd.2)Odnos prema drugima: pozdravljanje, darovanje, gostoljubivost, žalost,  pogrebni običaji, porodične slave itd.3 ) O d n o s   p r e m a   p r i r o d i :   p r a v l j e n j e   o g u d j a ,   v a t r e ,   s t a n o v a n j e ,  k o n t r o l a vremena, brojke, medicina itd.4)Društvene institucije: vlada, zakon, jezik, trgovina, folklor itd. D a   b i   s e   b o l j e   o b j a s n i l a   k u l t u r a   p o t r e b n o   j e  n a p r a v i t i   b i t n e   r a z l i k e izmedjukulture i civilizacije:C iv i l i z ac i j e s e

odnos i na : ma t e r i j a l n i r ad , r adn i dan , r ad , nužnos t , p r i r odu , operacionalno mišljenje, a kultura na: duhovni rad, praznik, dokolicu, slobode,duh, ne operacionalno mišljenje.J a v l j a   s e   p o d e l a   k u l t u r e   n a   " e l i t n u " ,   k o j a   s e   o d n o s i   n a  j a u ž e   k r u g o v e . Pov l a šćen ih l j uc i , i "na rodnu" , i l i "masovnu" ku l t u ru , ko j a s e odnos i na t i p društvenog ponašanja, način života i mišljenje zahvaljujući masovnim medijimaradio, TV, časopisi itd.

49. NAUKAČ o v e k   j e d i n o   p o m o ć u   n a u k e   i   n j e n i h   d o s t i g n u ć a   m e n j a   u s l v e ,   k o j i  v o d e njegovom napretku.  N a u k a   p r e d s t a v l j a   s p e c i f i č a n   o b l i k   d r u š t v e n e   s v s t i   i  i s t i n i t o g   s a z n a n j a   o objektivnoj stvarnosti i sistematizovanog na osnovu opštosti i preciznosi, čijirezultati služe zadovljavanju ljudskih potrebe.Bitne karakteristike nauke su:1)objektivnost postizanjem što veće objektivnosti u nauci, podrazumeva seo tvo renos t   p r ema   s t va rnos t i   i  mogućnos t i   i skus tvenog  p rove ravan j a svakog naučnog iskaza.2 )Poudanos t naučnog s aznan j a –   t o znač i da  naučno s aznan j e   po red svo j e  pouzdanosti mora biti obrazloženo i dokazano, a pored proverljivosti onomora biti i potvrdjeno.3 ) P r e c i z n o s   n a u č n o g   s a z n a n j a   –   n a j v i š e   u t i č e   n a  p s o t i z a c n j e   v e ć e o b j e k t i v n o s t i   i   p o u z d a n o s t i ,   z a v i s i   o d   p r i r o d e  p r e d m e t a .   N a j v a ž n i j i  postupak kod ostvarivanjapreciznosti je merenje.4)Opštost naučnog saznanja koja je najprisutnija kod terijskih nauka. Eorija svake nauke polazi od nivoa opštosti saznanja tako d su pojmovi, stavovi,zaključci različitog nivoa opštosi.5)Sistematičnost naučnog saznanja koja podrazumeva logičko povezivanje pojmova, stavova, i zaključaka u jedinstven fond naučnog saznanja. D a n a s   e   n a u č n a   i s t r a ž i v a n j a   v r š e   u   n a u č n i m  i s t i t u c i j m a   k o a   š t o   s u naučniistitutiti, rakulteti, prateći razvoj tehnike i tehnologije. Medjutim nauka sesve če šće ko r i s t i i u de t ruk t i vne sv rhe , kao š t o su vo jne t ehn ike , s r eds t a z a uništavanje ljudi itd.

50. RELIGIJAPod r e l i g i j om pod razumevamo svako ve rovan j e u neku moć od ko j e čovek   zavisi i koja karakteriše njegov život i smrt, ali na koje čovek može uticati ako s e p o n a š a n a s t r o g o o d r e d j e n e n a č i n e . Č o v e k s v o j a i s k u s t v a s a t o m m o ć i izražava kroz učenje, obrede, organizacije.Religija se sastoji od nekoliko elemenata:1)verovanje, koje se ispoljava u posebnim pisanim dokumentima, kao što sustari, novi zavet, kuran itd, na osnovu kojih se potvrdjuju osnovna načelaživota u veri.2 )Osećan j e   s e   z a sn iva  na  unu t r a šn j em  čovekovom re l i g ioznom osećan ju ,ko j e j e i sp i r i s ano s t r ahopoš tovan j em p rema j ednom v rhovnom b i ću –    bogu, alahu, budi itd.3 ) H i j e r a r h i j a   n p r .   K a t o l i c i   i m a j u   p a p u ,   k a r d i n a l e ,   b i s k u p e .  

P r a v o s l a v c i imaju patrijarha, metropolite, episkove, obične svetštenike,4 )S imbo l i j av l j a j u s e   u   v idu  p r edme ta , r e č i , b ro j eva , s l i ka   i s l i čno , pu t em kojih se kod ljudi izazivaju strahopoštovanje. Simboli nose sveta značenjanpr. Krst kod pravoslavaca,katolika i protestanata, davidova zvezda kod  jevreja, polumesec u islamskoj religiji itd.5 )R i tua l i , odnosno ce r emon i j e , kao š t o   su np r . Bo tgos lužen j e u   c rkv i , ko j a se sastoji iz molitve, pričesti, kršenja, prinošenja žrtve itd. A obavljaju seuglavnom u crkvama, hramovima itd.Prema tome religija sadrži skup učenja, verovanja, osećanja i obrede, koji suvezani za neke individualne i društvene potrebe, onih koji veruju u vrhovno biće, odnosno boga.

51. UMETNOSTUmetnos t j e spec i f i č an ob l i k l j udske ak t i vnos t i , ko jom se na poseban nač in  proizvode odredjene tvorevine, koje nisu ni udobne, ni zabavne, ni korisne, većonepružaju veličanstven doživljaj našim čulima.Bitna karakteristika umetnosti nije nužnost, kao kod rada, već mogućnost da sešto potpunije izrazi ili dopuni stvarnost.Postoje tri različita momenta u svakoj umetničkoj tvoreevini:1)estetski, kojim se utiče na oblikovanje ukus ljudi,2)saznajni, koji obogaćuje čovekovo saznanje,3 )d ruš tveno -p reob ražava l ačk i momen t ,   ko j i   s e   odnos i na  ume tnos t , ko j a  podstiče socijalnu akciju, odnosno razvoj ličnosti i npr. Književnosti.U m e t n i č k o   d e l o   ž i v i   i   n a d r a s t a   u s l o v e   s v o g  n a s t a n k a ,   o n o   n e n a s t a j e   p o n a r u d ž b i , k a o   n p r .   U d ž b e n i k ,   n e g o  n a   t a k a v   n a č i n   d a   s e   s t v a r a l a c   o s e ć a slobodnim, maštovitim. Prema tome umetnost, kao duhovno kulturna pojava nijeuvek odraz ekonomskih, političkih i društvenih kretanja.Ume tnos t ko j a j e na s t a l a u t oku p r edhodn ih i spo r i j sk ih r a zdob l j a , o s t av i l a j e d u b o g   t r a g   u   d r u š t v u ,   u s p o s t a v l j a j u ć i   i n t i m n i   o d n o s   s a  s v e t o m ,   d o k   n a savremenu, modernu umetnost utiče razvoj tehnike, tako da ona gubi kvalitetes p o s o b n o s t i ,   č u l n o s t i   i t d .   N p r .   S a v r e m e n a   a r h i t e k t u r a  p r e d s t a v l j a   p o r a z s a v r e m e n e   u m e t n o s t i   g u b i   l i č n i   s t i l   i   m o r a   d a   p o s t i g n e   d v a  m o m e n t a   i komercijalni i funkcionalni.

52. MORALČovek putemmorala vrši procenu vlastitog ponašanja i ponašanja drugih ljudi,  pri čemu dozvoljava ili nedozvoljava odredjeno ponašanje.Moral čine 4 osnovna elementa:1)normalna norma koja se javlja kao nepisano pravilo, a sadrži zahtev da sen e š t o č i n i i l i n e . M o r a l n e n o r m e s e j a v l j a j u k a o r e z u l t a t o d r e d j e n o g s h v a t a n j a   i   z a j e d n i č k o g   d e l o v a n j a   l j u d i   u   g r u p i .  P o j e d i n c i   r a z l i č i t o d o ž i v l j a v a j u   m o r a l n e   n o r m e ,   s t o g a   p r o i z i l a z e   i   ra z l i k e   u   n j i h o v o m  ponašanju.2 ) N o r m a l n i   s u d   j e   p o s t u p a k ,   č i j o m   s e  p r o c e n o m   d o l a z i   d o   s a z n a n j a   o  ponašanju pojedinaca ili grupe, kada je već nešto učinjeno.3 )Mora lna   s ankc i j a   j e pos tupak , ko j im se  neodobrava ponašan j e   po j ed inca ili grupe, ukoliko njihovo ponašanje narušava postojeće moralne norme.Postoji indivudualna sankcija koja se javlja u obliku griže saveti i kajanja,odnosno  o seća j   z adovo l j s t va   i   nezadovo l j s t va ,   kao  po j ed inca ,   kad   j e  postupio ispravno ili ne. A primena sankcije u društvenoj grupi javlja se uvidu prezira i

bojkota.4 ) M o r a l n a   p r a k s a   k o j a   i z r a ž a v a   m o r a l n o   p o n a š a n j e   i  d e l o v a n j e   p u t e m  javnog mnjenja.Žorž Guvič razlikje 8 vrsta moralnog života:1 ) t r a d i c i o n a l n i   m o r a l 2 ) f i n a l i s t i č k i m o r a l 3 ) m o r a l v r l i n a 4 )mora l naknadno done t i h sudova 5 ) i n p e r a t i v n i m o r a l 6)moral idealnih, simoličkih predstava7 ) m o r a l a s p i r a c i j a 8 )mora l de lovan j a i s t ava l a š tva .

5 3 .   T E H N I K A   I   T E H N O L O G I J A   I   N J E N A  P R I M E N A   U INDUSTRIJSKOJ CIVILIZACIJIPod t ehn ikom pod razumevamo ce lokupna s r eds tva , o rud j a i u r ed j a j e , z a r ad o d n o s n o   v e š t i n e   r u k o v a n j a   t i m   s r e d s t v i m a  u k l j u č u j u ć i   z n a j j e ,   a   p o d tehnologijom podrazumevamo sistem naučnih metoda, postupaka neophodnih zaefikasniju primenu tehnike u praksi.P o j a v a   i n d u s t r i j a l i z a c i j e ,   o d n o s n o   p o j a v o m   p r o i z v o d n e j  m a š i n a   i s č e l e   s u traicionalne države. T e h n i k a   i   t e h n o l o g i j a   s u   p r o i z v o d   d u g o g o d i š n j e g   l j u d s k o g   r a d a ,  z n a n j a   i s t va r a l a š tva , ko j e i z aaz iva ju p romene u s ad rža ju i ka r ak t e ru l j udskog r ada ,  promene u položajima, ulogama, a samim tim i promene ljudskih potrebe.Primenom automatizacije čovek je sve manje izložen teškom napornom radu,štetnom po zdravlje, a samim tim rad se podiže na više intelektualni nivo, kojimanje zavisi od čoveka.P o j a v a   i n d u s t r i j a l i z a c i j e ,   o d n o s n o   r a z v o j   t e h n i k e   i  t e h n o l o g i j e   j e   z n a t n o  promenila život ljudi i ljudske potrebe, koja se razvijaju u praktičnom životu i postavljanju nauci, tehnici i tehnologiji nove zahteve.P r imena t ehn ike i t ehno log i j e u i ndus t r i j i n i j e og ran i čena s amo na poz i t i vne  procese u ekonomskom razvoju, jer se savremena proizvodnja koristi i u vojnesvrhe, što je bitno izmenilo način vodjenja rata.