UNIVERZITET U BEOGRADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET
TEHNOLOGIJA EERA I SKROBA TEMA: PROIZVODNJA SKROBA IZ
TAPIOKE
Studenti: Aleksandra Profesor: Jovanka Popov-RaljiMarkovi
TR11/261Tijana Liinar TR11/399
I BILJKA TAPIOKETapioka je biljka iji je latinski naziv Manihot
esculenta, koja raste u Junoj Americi i Zapadnoj Indiji i u nekim
drugim tropskim krajevima sveta( Indonezija, Australija). Osim to
slui domorodakom stanovnitvu u prehrani, kao glavni izvor ugljenih
hidrata, koristi se kao industrijska sirovina u proizvodnji skroba
za pripremu pudinga, supa, sosova itd. Botanika klasifikacija
tapioke:Carstvo : PlantaeRazdeo: MagnoliophytaRazred:
MagnoliopsidaRed: MalpighialesFamilija: EuphorbiaceaePodfamilija:
KrotonoideaeRod: ManihoteaeTip: Manihot Vrsta: M. Esculenta Ova
biljka se u razliitim krajevima sveta naziva razliitim imenima. U
Srbiji je najvie poznata pod imenom Manioka.
1.1. Graa tapioke
Tapioka je drvenasta viegodinja biljka sa uobiajenim anatomskim
delovima za ove vrste biljaka. Svake godine cveta i daje plod, ali
se kao hrana ili za industrijsku preradu koriste samo krtole
(tuberi) korena. KORENKoren tapioke je dug i uzan, sa vrstim
homogenim telom obloenim odvojivom korom, debljine oko 1mm, grubom
i smedjom spolja, poput krompira. Komercijalne vrste mogu biti od 5
do 10 cm u preniku pri vrhu, a 50 do 80 cm duine. Boja moe biti
beliasta ili ukasta. Koreni tapioke su vrlo bogati skrobom, a sadre
znaajne koliine kalcijuma, fosfora i vitamina C. Meutim, oni su
siromani proteinima i drugim hranljivim materijama.STABLO Stablo
moe da dostigne visinu 170-210 cm. Ima glatku belu koru. LISTOblik
lista je linearan, kopljast, zailjen, duina lista se kree izmeu 7,5
i 15 cm. Na povrini je tamnozelenkaste boje, ispod povrine je
svetlozelene boje i detaljno je prekriven pahuljastim vlasima.
Postoje mnoge varijacije zavisno od naina gajenja biljke. CVET Cvet
je uto-zelene boje. Duina cveta je manja od 1,2 cm i ureen je u
obliku grozda. PLODPlod je u obliku kapsule, loptastog oblika, oko
0,5 cm u preniku.Svaka kapsula sadri 3 semenke.
1.2. Gajenje biljke tapioke
ubrenje zemljita tlu se dodaju organska ubriva, ne bi li se
poboljala struktura i hranljivost zemlje, kao i poveana sposobnost
vezivanja vode. Pogodna mesta za gajenje biljke mogu biti brdski
predeli sa strmim padinama. Zatita biljke pomou lia - zahteva
veliku koliinu lia razliitih biljaka. Plodno tlo najee je tamne
boje, tamno crvene ili tamno smee. Tamne boje pokazuju da je
zemljite puno organske materije. Ako je zemljite suvo ili sadri
zelene ili plave mrlje znai da je loe za proces navodnjavanja.
Tapioka ne raste na zemljitu koje je preplavljeno vodom. Sorte koje
imaju dobru branjavost, imaju dobru funkcionalnu sposobnost tapioke
i omoguavaju skladitenje korena bez prethodne obrade. Branjave
sorte se obino nazivaju slatkim, a sorte koje nisu branjave se
nazivaju gorkim. Gorka tapioka zahteva obradu pre konzumacije; ovo
se odnosi na ukupni sadraj cijanida. Zdrave biljke tapioke imaju
razgranato stablo i grane sa bujnim liem i minimalnim oteenjima
prouzorkovanim napadima tetoina i raznim bolestima. Zdravu biljku
biramo vizuelnom metodom. Najprikladniji datum za saenje biljke je
poetak vlane sezone. To obezbeuje dobru klijavost koja pospeuje
dobar usev, koji pospeuje izdrljivost u toku suve sezone. Kasno
saenje pri kraju vlane sezone izaziva teka oteenja na usevu, koju
prouzrokuje sua. Koren se nakon vaenja iz zemlje dalje transportuje
na skladitenje. U nekim delovima sveta uslovi skladitenja tapioke
nisu pogodni za due uvanje jer su prisutni brojni mikroorganizmi i
razliiti hemijski agensi u atmosferi koja nije kontrolisana.
Tradicionalno, kod nekih populacija koren se nakon sazrevanja
ostavlja u zemlji.
1.3. Hemijski sastav tapioke
Koren tapioke je veoma bogat ugljenim hidratima; uglavnom je
prisutan skrob, koji je glavni izvor energije. Meutim, proteini i
masti se nalaze u manjoj koliini zajedno sa vitaminima i
mineralima. Ove supstance imaju manju nutritivnu vrednost nego kod
itarica, mahunastih biljaka i nekih drugih korenasto krtolastih
biljaka. List tapioke se koristi za ljudsku ishranu i proizvodnju
stone hrane, jer je bogat aminokiselinama. Ukupni hemijski sastav
tapioke varira u razliitim delovima biljke, prema lokaciji,
raznolikosti, starosti, metodama analize i ekolokim uslovima. Suva
materija korena tapioke sadri ukupno od 64-72 ugljenih hidrata,
koje se sastoje iz skroba, uglavnom u obliku amiloze i
amilopektina.
1.4. Upotreba tapioke
Tapioka se koristi u: Ishrani Medicini i farmaciji Industriji.U
ishrani se koristi kao kulinarski dodatak raznim jelima. Moe se
koristiti i koren biljke, spremljen na razliite naine, kao ips ili
kao meko kuvana tapioka koja ima specifian miris i moe da zameni
kuvani krompir, njoke, dodaje se supi i koristi se kao pratnja
mesu.Zbog posebnih tehnolokih svojstava najea upotreba tapioke je u
svrhu proizvodnje pudinga, tj. praka koji je zaslaen i
aromatizovan.Puding na bazi tapioke moe se razlikovati od ostalih
po sitnim zrncima nalik na kavijar. Tapioka je bez ukusa i mirisa
pa se dodavanjem odgovarajuih boja , aroma, jaja, mleka i eera
sjajno moe preraditi u razliite proizvode posebno u obliku
poslastica. Crveni koren tapioke sadri manje toksinog glikozida, pa
je manje opasan i moe se direktno koristiti u ishrani, dok je
zelena varijanta opasnija i pre konzumiranja se mora termiki
obraditi ili posebno ekstrahovati.Stoga se zeleni oblik tapioke
uglavnom koristi za industrijsku preradu. Tapioka brano dobijeno
industrijskim putem moe se dalje koristiti za proizvodnju hleba,
takoe moe da se koristi kao zgunjiva. U savremenim okolnostima, od
korena tapioke pravi se praak slian branu, koji se vlai i oblikuje
kao kuglice, koje nose naziv biser. Ti biseri postoje u nekoliko
veliina, u rasponu od 1,5mm. Biser mora biti pripremljen pre
upotrebe. Preko noi biseri se ostavljaju u vodi, gde hidratiu
odnosno upijaju dovoljnu koliinu vode, gde se dalje koriste u
proizvodnji pudinga. U medicini se koristi kao lagana hrana za
bolesnike. Delovanje na deiji stomak je blago zbog manjeg udela
kiseline u sastavu. Koristi se kao dijetalna hrana za pacijente u
toku leenja. Gorki koren tapioke koristi se za leenje dijareje i
malarije. A moe se koristiti za leenje hipertenzije, glavobolje i
bolova. Kubanci najee koriste tapioku za leenje razdraljivosti
stomaka, a testo se jede ve i tokom leenja.Osim pomenutiih namena,
tapioka se koristi u farmaceutskoj industriji kao vezivno sredstvo
( binder), to znai da je prisutna u svakoj tableti.U industriji se
najvie koristi u Kini kao osuena tapioka, i to kao sirovina za
proizvodnju alkohola i skroba, koji se u specifini sistem enzima
razlae do glukoze koja alkoholnim vrenjem daje etanol, to je oblik
obnovljenih izvora energije koji moe biti ak i zamena za benzin.
Povaana primena etanola dobijenog iz skroba tapioke i drugih
obnovljivih izvora utedela bi nekoliko miliona tona nafte u kratkom
periodu.
1.5. Gorka i slatka tapioka GORKA TAPIOKA (Manihot esculenta)
Ukus gorke tapioke potie od cijanogen-glukozida ( linemarin), koji
je uzronik sinteze toksine supstance cijanovodonina kiselina.
Cijanovodonina kiselina je iroko rasprostranjena u krtoli; moe biti
unitena tretiranjem visokim temperaturama illi fermentacijom.
Glikozidi mogu biti odstranjeni tokom prerade tapioke u procesima
ekstrakcije, zagrevanja, fermentacije, suenja ili kombinacijom ovim
procesa.Cijanogen-glukozid se nalazi u centralnom delu krtole
odnosno u unutranjisti korena. Lie gorke vrste tapioke je tamno i
stablo je esto crvenkasto. Gorka tapioka se najvie koristi za
proizvodnju skroba, alkohola i acetona. SLATKA TAPIOKA ( Manihot
dulcis) Slatka tapioka sadri nizak procenat toksina koji su
izolovani u korteksu. Lie i stabiljka slatke tapioke su
svetlozelene boje. 1.6. Toksinost tapioke
Lie tapioke se ne moe konzumirati sirovo, jer sadri slobodni i
vezani cijanogen-glikozid koji u prisustvu enzima linameraze, koji
se po prirodi nalazi u sastavu biljke, oslobaa cijanovodoninu
kislenu. Ako je prisutan u dovoljnim koliinama, cijanogen-glikozid
moe izazvati akutno trovanje cijanidom i smrt kod oveka i ivotinja
kada se konzumira. Razliite vrste tapioke se esto kategoriu ili kao
slatke ili kao gorke, to oznaava izostanak ili prisustvo toksinog
nivoa cijanogen-glikozida. Takozvana slatka tapioka moe proizvesti
oko 20mg cijanida po kilogramu sveeg korena, dok gorka tapioka moe
da proizvede i do 5 puta vie. Tapioka koja raste u toku sue ima
visok sadraj toksina.
1.7. Bolesti tapioke
Bolesti tapioke ine uglavnom razliita mikrobioloka oboljenja
koja se mogu razvrstati na: bakterijske bolestia) Plamenjaab)
Ugaone lisne pegec) Mehurii na stablud) Trulena bolest stablae)
Bakterijsko venjenje
gljivine bolestia) Anthracnoseb) Pegavost biljkec) Braon pege na
listud) Fusarium - trule korenae) Bele lisne pege
raznovrsne druge bolesti i poremeajiTrule korena nakon setve se
javlja za vreme skladitenja u nekontrolisanoj atmosferi, kada je
pristuna velika vlanost vazduha i mezofilni optimum temperature.
Javlja se nekoliko dana nakon skladitenja, tako to na odreenim
mestima korena dolazi do truljenja iji su uzronici razni patogeni
mikroorganizmi. virusna i mikroplazmatina oboljenja.
1.8. Vaenje ( etva) tapioke etva tapioke i vaenje njenog korena
obavljaju se mainskim putem. Maina za etvu radi po principu kopaj i
vuci . Naime, koren se izvadi i polae na zemlju gde je i
pripremljen za transport.
II INDUSTRIJSKI POSTUPAK PROIZVODNJE SKROBA IZ TAPIOKE
2.1. Nabavka tapioka korena Veina fabrika koje proizvode skrob
kupuju korene tapioke od metana i seljaka, direktno ili preko
posrednika. Neke fabrike meutim imaju sopstvena polja na kojima se
gaji tapioka. Danas postoje odreena postrojenja koja se bave samo
ugovorima sa uzgajivaima koji poseduju biljku. Za objektivno
odeivanje sadraja skroba, potrebna je dobra laboratorija i
kvalifikovani tehniari, odnosno kvalitetni laboratorijski uslovi za
rad. U veini sluajeva teina korena se procenjuje na plantai,
jednostavnim sredstvima koja nisu u potpunosti tana, pa zbog toga
ne pokazuju taan prinos. U preradi skroba iz tapioke, najbitnije je
da se proces izvede u najkraem moguem roku, jer im se koren iskopa,
kao i u toku svake naredne faze proizvodnje, enzimski procesi se
razvijaju i pogoravaju kvalitet krajnjeg proizvoda. Iako se ova
proizvodnja ini jednostavnom, zahteva veliku panju. Koreni se posle
etve moraju to pre ukljuiti u proces proizvodnje , jer ne mogu biti
skladiteni vie od dva dana. Prisustvo drvenastih materija i kamenja
moe ozbiljno otetiti struga, odnosno ometati proces struganja i to
lomljenjem seiva, zbog toga se pre procesa proizvdnje otrijim noeva
seku drvenasti delovi korena.
2.2. Standardi skroba iz tapioke lan 1. Definicija 1. Tapiokin
skrob pod ovim se podrazmeva skrob dobijen iz korena i modifikovani
skrob.2. Tapiokin skrob podrazumeva da se skrob, kao preradjeni
proizvod tapioka korena pojavljuje u beloj i bledo-utoj boji.3.
Tapiokin modifikovani skrob podrazumeva da se skrob koji je dobijen
iz korena kroz modifikaciju svojih hemijsko-fizikih karakteristika,
odnosno primenom toplote, dejstvom enzima ili drugim hemijskim
supstancama, kako bi se dobio skrob za odgovarajuu upotrebu.4.
Druge supstance podrazumevaju materije ili jedinjenja koja nisu
prirodne komponente korena, odnosno materije ili supstance koje se
mogu pojaviti u toku proizvodnog procesa tapiokinog skroba.
lan 2. Standardi tapiokinog skroba su podeljni u tri klase:1.
Tapioka skrob premium klase(premium grade) 2. Tapioka skroba prve
klase (first grade)3. Tapioka skroba druge klase(second grade)
Tabela 1. lan 3. Granini pokazatelji za kvalitet tapioke razliitih
klasa Po teini korenaPremium klasaPrva klasaDruga klasa
Ne sme da sadri manje skroba od85%83%80%
Vlanost ne prelazi13%14%14%
Pepeo ne prelazi0,20%0,30%0,50%
Vlakna ne prelaze cm3 /g skroba0,2/500,5/501,0/50
Ph vrednosti izmedju 4,5-7,04,5-7,04,5-7,0
Propad skroba kroz sito sa otvorima od 150m95%95%95%
lan 4. Standard modifikovanog skrobaProizvodnja modifikovanog
skroba se obavlja u fabrikama koje poseduju odgovarajue ureaje za
modifikaciju skroba, sertifikovani sistem meunarodnih standarda u
proizvodnom procesu, gde trpi fizike i hemijske promene sa
karakteristinim tapioka skrobnim modifikacijama.lan 5. Kvalitet
gotovog proizvoda Tapiokin skrob u svim klasama ne sme biti uegao,
pokvaren, plesniv, ne sme imati nekarakteristian miris ili boju
niti da sadri insekte ili bilo koje druge materije koje se mogu
pojaviti u toku proizvodnog procesa tapiokinog skroba. lan 6.
Pakovanje skrobaTapiokin skrob treba biti sadran u odgovarajuim,
higijenskim i zapeaenim paketom. Ukoliko kupci zele odreene
informacije o proizvodu, oni ih mogu dobiti ukoliko to zatrae od
samog proizvoaa.lan 7. Kupovina i prodaja U sluaju kada je kupovina
ili prodaja tapiokinog skroba po stanju kvaliteta nije u stanju sa
standardima ili kada je modifikovani tapioka skrob iz neproverene
fabrike, takva transakcija mora biti odobrena od strane Kancelarije
za robne standarde ili njenih filijala.
2.3. ema tehnolokog procesa proizvodnje skroba iz tapioke
TAPIOKA SKROBKOREN TAPIOKEPRER.TENOSTPRER.TENOSTEKSTRAKCIJA
IIIPULPA TAPIOKEPULP PRESATOPAO VAZDUH IZ GREJAAPRERAENA TENOST IDE
U MAINU ZA PRANJEOTPADNA VODAH2OH2OH2OH2OH2OH2OH2OZEMLJA I
NEISTOE
2.4. Opis tehnolokog procesa proizvodnje skroba iz tapioke
1. Transport tapioke Krtole tapioke se transportuju iz polja
kamionima gde bivaju izruene u bazen sa vodom iz koga se dalje uz
transportere I elevatore, prebacuju u mainu za pranje gde se iste I
ulaze u dalji proces.
2. Ljutenje i pranje tapiokeU malim I srednjim fabrikama za
uklanjanje kore i korteksa koriste se relativno zastarele maine
koje su ograniene snage, tako da pri obradi korena dolazi do
potekoa u ljutenju I uklanjanju prljavetine, sirovih vlakana I
plutajuih estica. U dalji proizvodni proces ulazi samo sredinji deo
korena, iz razloga sto ima meku teksturu. esto se koren ljuti
runo.U veim fabrikama obrauje se ceo koren. Pranje slui za
uklanjanje spoljenjeg dela korena I sadrzanjih neistoa. Pod uslovom
da je koren dovoljno zreo, kora se moze uklanjati bez upotrebe
etke. Uklanja se samo povrinski sloj korena, to je ekonomski
povoljnije sobzirom na ekstrakciju skroba sadranog u
korteksu.Mehanika maina za pranje je cilindrini rupiasti rezervoar,
koji je uronjem u vodu. Na jednom kraju maine nalazi se
centrifugalna pumpa, koja je povezana za niz mlaznih uredjaja na
kojima se nalaze etke. Otvori mlaznica postavljeni su jedni
nasuprot drugima; kroz zako dobijene mlazove prolaze koreni I na
taj nain se obezbeuje efikasno pranje.Poznata je jo jedna maina za
pranje korena tapioke- rotacioni bubanj sa ugraenom unutranjom
perforiranom cevi sa vodom koja slui za pranje korena. U nekim
bubnjevima postoje I rotirajua vesla koja su uzdno postavljana.
Pranje se obavlja pomou vodenog mlaz, koji uz pomo trenja korena o
koren, kao I trenjem korena od strane cilindra I vesla, zajedno ine
celinu pranja korena u rotacionom bubnju. Koreni koji su na jednom
kraju uli u kontinualni proces pranja, na drugom uzlaze kao isti I
delimino oljuteni. Prljava voda I ljuske se povremeno odstranjuju
kroz mali otvor u betonski tank, odakle se izbacuju na odvajanje
ljuske I preiavanje vode.
3. Rezanje korena tapioke Da bi se oslobodile skrobne granule
potrebno je polomiti sve elijske zidove. To se moze uiniti
mehanikim I biohemijskim delovanjem.Biohemijski metod se zasniva na
fermentaciji korena do odreenog stadijuma. Koreni se lupaju I
pretvaraju u pulpu, a zatim se skrob iz pulpe ispira vodom. Ovom
metodom se ne dobija zadovoljavajui prinos I kvalitet dobijenog
skroba.Mehaniki metod se sprovodi rezanjem I struganjem korena
pomou reetke ili drobilice gde se raskida struktura korena I
prevodi u oblik fine pulpe.Pritiskanjem korena pomou povrine koja
se brzo okree a na sebi ima izboine, elijski zidovi pucaju I ceo
koren se pretvara u masu iji najvei deo ine skrobne granule.
Oslobaanje skroba se naziva efekat struganja. Nakon procesa
struganja oslobaa se izmeu 70-90% prisutnog skroba, to znai da
efikasnost procesa struganja u velikoj meri odreuje ukupan prinos
skroba. Teko je izdvojiti sav skrob u jednoj operaciji, ak iako se
poseduju efikasni strugai. Dakle, pulpa se ponekad ponovo moze
podvrgnuti struganju, nakon procesa prosejavanja. Struganje se
sprovodi na razliite naine sa razliitim stepenima efikasnosti.
4. Drugo rendisanje ili bruenje Prilikom drugog rezanja ukupan
efekat rezanja poveava se I do preko 90%.
5. Prosejavanje Proces koji sledi posle rezanja odnosno
rendisanja tapioke. Poto smea sadrzi veliki udeo pulpe.
Prosejavanjem se ona izdavaja, a slobodni skrob odvodi se na dalju
obradu. Pulpa se izdvaja snanim meanjem I odvojena pulpa se dalje
prenosi, koncentrie presovanjem. Na taj nain se dobija pulpa od
tapioke, koja ima primenu u prehrambenoj industriji.
6. Taloenje I preiavanje skrobaTaloenje podrazumeva itav niz
operacija za odvajanje istog skroba od rastvorenih I suspendovanjih
zagaujuih supstanci. Kvalitet proizvedenog skrobnog brana tapioke u
velikoj meri zavisi od pravilnog izvoenja tih operacija. Krajnji
rezultat je uglavnom manje ili vie koncentrisana suspenzija u istoj
vodi.
7. Uticaj hemikalija na taloenje I karakteristike krajnjeg
proizvodaZapremina taloga I njegova gustina dosta zavise od
prisustva neistoa kao to su vlakna, koja pokazuju tendenciju da
omekaju talog. Osim toga, utvreno je da na taloenje ima vaan uticaj
sastav sredine iz koje se obavlja taloenje. Kisela hemijska
reakcija poveava brzinu taloenja I gustinu taloga, a alkalna
reakcija dovodi do suprotnog efekta.
8. Tehnoloki proces taloenja u industrijiRad separatora se
ostvaruje brzim taloenjem u centrifugalnoj posudi ili u filtru, gde
se prvo nakupi debeli sloj najistijeg skroba na zidove posude. Tzv.
sivi skrob je proizvod meanja skroba I finih vlakana sa sokom I on
sainjava unutranji sloj. Rad starijih tipova filtracionih
centrifuga je takav, da se proces prekida u odreenom momentu da bi
se dobo ispraznio I da bi se dobio sivi skrob. Proieni skrob se
onda podie sa sveom vodom I izvlai, gde se dalje u procesu
dehidratacije otkloni voda ili biva podvrgnut drugom
centrifugisanju.
9. Suenje skroba tapioke-Priprema skroba za suenjeNa viim
nivoima proizvodnje u veim fabrikama, iz tehnikih I ekonomskih
razloga, dolo je do usvajanja sistema rada u kome se obavlja zavrno
koncentrisanje istog skroba, putem centrifugalnih filtara tako da
se dobije pogaa koja pre suenja sadri 35-40% vlage. Ova mehanika
dehidratacija se uglavnom obavlja centrifugisanjem, ali se koriste
kontinualni vacuum filtri, pogotovo u kombinaciji sa modernim
tunelskim suarama.Centrifuge za ovu namenu su nalik korpama.
Sastoje se od perforiranih doboa obloenih filtracionim platnom,
finom ianom mreom ili sl. Skrob se dovodi kao suspenzija gustine 23
B. Tokom centrifugisanja voda se uklanja kroz filtar a skrob se
zarava u njemu u obliku cilindrine kupe. Fina vlakna I neistoe uvek
se nakupljaju na povrini skroba I oni se pre pranjenja doboa
centrifuge skidaju pomou mlaza vode. Skrob iz tapioke ima svojstvo
da formira vrlo vrst talog, koji je jako teko odstraniti runo, pa
ak I sa mehanikim ureajem. Najkorisniji tipovi centrifuga su oni
koji su opremljeni pokretnim ureajem koji omoguava uklanjanje
skrobne smee nakon centrifugisanja. Uklanjanje je mnogo lake kada
se taj pokretni ureaj nalazi u vertikalnom poloaju.U principu,
pomou centrifuge smanjuje se sadraj vlage na oko 40%, to zavisi od
konstrukcije centrifuge I karakteristika samog skroba. Posle ovog,
mehanikog obezvodnjavanja, skrob se odvodi na dalje suenje uz
korienje toplote.-Suenje skrobaZavrno suenje skroba tapioke se moe
vriti na otvorenom vazduhu ili u posebno konstruisanim suarama. U
savremenim fabrikama, suare su uvek kombinovane sa mehanikim
suenjem. Kao I u svim ostalim procesima, cilj je da se process
izvede u najkraem moguem vremenu.
OpisBeli prah
Vlanost13,5% max
Skrob85% min
Viskozitet600 B.U. min
pH5-7
Beljenje90 min
Pepeo0,25% max
Tabela 2. Sastav skroba tapioke nakon suenja
10. Zavrni procesi I pakovanje-HomogenizacijaSirovi suvi prah
tapioke, najveim delom se sastoji od tvrdih komada skroba. Imajui u
vidu da je skrob u ovom obliku najee neupotrebljiv, mora da bude
podvrgnut procesu drobljenja, praceni procesom suvog prosejavanja.
Poslednje operacije se esto pominju kao homogenizacija. Fabrike
osrednjih kapaciteta nabavljaju jednostavne maine za homogenizaciju
u kojima se suva masa dobijena od tapioke gnjei izmeu
valjaka.Homogenizacija se odvija tako to se sirov suvi skrob ubaci
u levak za punjenje, koji se nalazi iznad dva valjka, koji se obru
istim brzinama jedana nasuprot drugome I drobe smeu. Skrobna masa
se drobi pomou ovih valjaka, ali vlakna I druge otporne granule
ostaju intaktni. Ovakav skrob dalje odlazi u kupasto rotaciono
sito. Ovde se male granule koje su izbegle drobljenje, kao I ostala
vlakna I primese odvajaju od skroba gazom za prosejavanje, koja ima
od 100 do 200 otvora po inu. Odvojena suva masa se vraa jo jednom u
levak za punjenje. Valjak I rotaciono sito su vezani za isti motor,
koji u akcidentnim sluajevima moe biti zamenjen polugom koja se
pokree runo. Homogenizacija valjcima je relativno spor proces, koji
se sve vie zamenjuje uvoenjem homogenizacije pomou dezintegratora.
Prednost ovih valjaka je blago drobljenje a ona je u poslednje
vreme poboljana veom brzinom rada u novim mainama sa sistemom
uljebljenog valjka Homogenizacija dezintegratorima-veina srednjih I
sve vee fabrike su za proces homogenizacije opremljene
dezintegratorima tipa mlinova ekiara.
2.5. uvanje I pakovanje
Gotov skrob treba da se uva na suvom mestu, po mogunosti na
brodu ili u podu rezervoara, gde se moe meati kako bi dobili
odgovarajuu I jedinstvenu masu.Pre pakovanja skrob je potrebno
prosejati kako bi se obezbedilo odstranjivanje svih nepoeljnih
grudvi I obezbedila ujednaenost mase.Skrob se obino pakuje u kese
za transport ali vieslojne papirne vree postaju sve
popularnije.
Literatura
20
