SADR AJ:

UVOD .................................................................................................................................................... 3

1. EKSPERTNI SISTEMI ZA DIJAGNOZU STANJA SISTEMA ...................................................... 4 1.1. Ve ta ka inteligencija i predstavljanje znanja .................................................................... 4 1.2. Ekspertni sistemi bazirani na pravilima .............................................................................. 4 1.3. Ekspertni sistemi za odr avanje i dijagnostiku ................................................................... 5 2. MERENJE STANJA KOTRLJAJU IH ELEMENATA LE AJA ..................................................... 7 2.1. Uzroci oscilacija kod defektnih le aja... .............................................................................. 8 2.2. Diskretna ili globalna merenja stanja kotrljaju ih elemenata .......................................... 11 2.3. Dijagnostika kotrljaju ih le ajeva SMP metodom ............................................................ 11

O MERENJU SU REKLI ........................................................................................................................ 19 LITERATURA ....................................................................................................................................... 20

UVOD

Ma ine su deo na eg svakodnevnog ivota i zna ajno uti u na na ivotni standard. Operativni razvoj ma ina postaje sve bli i perfekciji dok u isto vreme ma ine postaju sve kompleksnije. Mi danas od ma ina o ekujemo vi i kvalitet, pouzdano fukncionisanje, odr avanje propisanog nivoa mera za za titu ovekove okoline, visoku bezbednost funkcionisanja, dug radni vek i efikasne performanse. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi potrebno je adekvatno prakti no iskustvo, teorijsko znanje i konstrukcione ve tine. Tako e je potrebno poznavanje dinami kog pona anja i izdr ljivosti ma ina i anga ovanje unapred odredjene strategije odrzavanja sa redovnom inspekcijom stanja i ranim uo avanjem gre aka u slu aju o te enja. Dijagnoza ma ina omogu ava isplatljiv i pouzdan metod merenja, analize i evaluacije stanja ma ine. Procenom mehani kih i akusti nih vibracija, poreme aji u operativnom funkcionisanju i poreme aji koji su u toku mogu se prepoznati u njihovim ranim stadijumima. Onda se mogu locirati uzroci i planirati korektivne mere mnogo pre nego se jave ozbiljna, direktna i zna ajna o te enja i neplanirani kvarovi. Ovaj rad e poku ati da objasni na in kako sti i do tog cilja. Osnovni predmet interesovanja e biti moderne metode i instrumenti za dijagnozu ma ina kao i interpretacija rezultata, a sve u cilju prevencije o te enja i kvarova samih ma ina.

2

1. EKSPERTNI SISTEMI ZA DIJAGNOZU STANJA SISTEMA 1.1. Ve ta ka inteligencija i predstavljanje znanjaVe ta ka inteligencija sve vi e ulazi u sferu odlu ivanja. U ekspertnim sistemima umesto konvencionalne ra unarske obrade podataka nailazi se na obradu injenica ili znanje u najrazli itijim oblicima. Umesto strogih algoritama u ra unar se unose heuristi ka pravila, a ra unaru se prepu taju izvesni oblici rezonovanja. To je omogu ilo stvaranje velikih baza znanja i konstruisanje jednostavnijih mehanizama zaklju ivanjaGlavne oblasti istra ivanja su: y y y y predstavljanje znanja, logi ko zaklju ivanje, prepoznavanje oblika, automatsko programiranje.

O igledno je zna ajan problem na i metode koje se koriste za organizovanje i predstavljanje znanja u ra unarskim programima. Ekspertni sistemi imaju za cilj da obezbede odgovor na probleme koji zahtevaju rezonovanje, prepoznavanje, rasu ivanje, tj. daju odgovor na pitanja koja zahtevaju inteligenciju. Ekspertni sistem se mogu efikasno primenjivati u podru jima gde se mi ljenje o problemu svodi na logi ko rezonovanje, a ne na izra unavanje i gde svaki korak u re avanju problema ima ve i broj alternativnih mogu nosti. Prvi problem sa kojim se se susre emo kod ekspertskih sistema je na in predstavljanja znanja da bi se efikasno iskoristilo u re avanju problema. Drugi, kako koristiti znanje odnosno kako projektovati aparat zaklju ivanja da bi se znanje efikasno koristilo. Tre e, kako znanje izvu i iz glava eksperata i staviti ga u ra unar i dali je mogu e automatizovati ovaj korak i obezbediti direktnu komunikaciju eksperta i ra unara.

1.2. Ekspertni sistemi bazirani na pravilimaS obzirom na postavljeni cilj logi kog rezonovanja, odnosno cilj konsultacije koja se o ekuje od ekspertnog sistema, mogu a su dva pristupa: y y direktno rezonovanje i inverzno rezonovanje.

Direktno zaklju ivanje koje jo zovemo zaklju ivanje unapred , bazira se na ideji da se svako pravilo ispituje po ev od uslova. Akcija se ne izvr ava sve dok odgovaraju i uslov ne postane ta an. Ukoliko naslov datog pravila nije ta an prelazi se na ispitivanje slede eg pravila, a napu teno pravilo se ispituje ponovo u slede em prolazu kroz pravila. Izvr enjem akcije jednog pravila se fakti ki menja stanje uslova nekog drugog pravila na taj na in to taj uslov mo e postati ta an.

3

Inverzno rezonovanje koje se naziva zaklju ivanje unazad , bazira se na ideji da se pravila razmatraju po ev od akcije odnosno zaklju ka, ime se zna ajno su ava prostor pretra ivanja i u kra em vremenu dolazi do cilja zaklju ivanja. Mogu e je nai i na uslov za koji je nemogu e odrediti njegovu logi ku vrednost. Tada, obi no, aparat postavlja pitanje korisniku nude i mu kao mogu nost skup raspolo ivih odgovora ili poziva druge programe koji e izra unati vrednosti zahtevanih fakata. Sastav za odlu ivanje se sastoji od modula za postavljanje hipoteza i modula za proveru hipoteza. Na osnovu pretrage po bankama podataka i postupaka stvaraju se verovatne hipoteze, pa ako hipoteza postoji u bazi znanja uporedjuju se injenice i postupci vezani za nju sa ulaznim podacima. Ako ne postoji, poku ava se simulacijom, na osnovu koje se prihvata ili odbacuje. U slu aju prihvatanja hipoteze, rezultati njene provere u stvarnosti unose se u bazu znanja. Ovaj deo ekspertnog sistema je danas standardan, tj. Svi ekspertni sistemi koriste iste algoritme.

1.3. Ekspertni sistemi za odr avanje i dijagnostikuEkspertni sistem za odr avanje je ra unarski sistem sa bazama znanja i koriste se u dijagnostici ma ina. Veoma brzo na osnovu softverskog paketa ispituju, uporede, odaberu, provere veliki broj podataka, i postave dijagnozu stanja ma ine ili sistema. Ako elimo da doznamo na osnovu ega je data dijagnoza ekspertni sistem da na in na koji je to zaklju io. Ekspertni sistem za odr avanje mo e da ima nekoliko modula i to: y y y projektovanje tehni kog sistema za odr avanje, projektovanje tehnologije odr avanja, upravljanje odr avanjem pomo u ra unara.

Osnovni principi i uslovi za uspe nu primenu ekspertskog ocenjivanja su nezavisnost u radu, postojanje formalizovane metodologije ocenjivanja i raspolaganje ekspertima iz date oblasti. Najop tiji cilj ekspertskog ocenjivanja je doprinos vi em kvalitetu odluke. Osnovni kriterijumi za ekspertsko ocenjivanje su: y y ekonomska i proizvodna opravdanost, raspolo ivost resursa i izvodljivost programa.

Ekspertni sistemi za dijagnostiku tehni kih sistema predstavljaju novu generaciju softvera za savremene automatizovane fabrike. Razlozi za njihovu primenu u odr avanju mogu se iskazati slede om injenicom: y y y povi eni nivo intelektualnih poslova, klase ekspertiza, kompleksne odluke na bazi velikog broja alternativa, kompleksne on-line informacije u fabrici bez papira ,4

y

visok nivo koordinacije u svim fazama proizvodnog procesa i tehni kog odr avanja.

Izgradnja ekspertnog sistema za dijagnostiku obavlja se na liniji komunikacije: ekspert za odr avanje in enjer znanja ra unar. Osnove za izgradnju ekspertnog sistema za dijagnostiku su: y y y ste ena iskustva u izgradnji prethodne generacije ekspertnih sistema, razvoj teorije projektovanja i izgradnje ES za dijagnostiku, primena novih principa i in enjerstva znanja za izradu ES.

Osnovne etape razvoja ekspertnog sistema za dijagnostiku su: Prva faza izgradnje je identifikacija: ko su u esnici i njihova uloga u razvoju ES, karakteristike problema koji se analizira, resursi i ciljevi.

Konceptualizacija je druga faza u okviru koje se defini u koncepti za predstavljanje znanja i daju odgovori na slede a pitanja: koje vrste podataka su na raspolaganju, koje se hipoteze koriste, koji su tokovi informacija znanja koje se koriste za potvr ivanje re enja. Na osnovu definisanih koncepata vr i se projektovanje strukture za organizaciju znanja, kroz fazu formalizacije koja obuhvata: prostor hipoteza, modeliranje procesa i karakteristike podataka. Faza izvr enja podrazumeva izgra en prototip ekspertnog sistema, to zna i da je izgra ena i baza znanja. Poslednja etapa se odnosi na testiranje realnom primeru. opitnu eksploataciju razvijenog sistema na

5

2. MERENJE STANJA KOTRLJAJU IH ELEMENATA LE AJAKotrljaju i elementi le i ta su komponente ma ina sa ograni enim rokom upotrebe za kojima postoji velika tra nja. Du ina njihovog funkcionalnog veka odredjena je brojnim faktorima i eventualnim o te enjima koja se mogu javiti. Lista naj e ih o te enja data je u slede oj tabeli. Tabela 2.1. Faktori koji uti u na radni vek kotrljaju ih elemenata le ajeva

Tokom vremena ovi faktori dovode do o te enja i kona no do otkaza takodje i u slu aju skupih, visokokvalitetnih le ajeva. Uzroci otkaza mogu se podeliti na dve grupe, tzv. normalne i abnormalne.

Tabela 2.2. Uzroci otkaza i njihova relativna u estalost

U op tem slu aju informacija o uzrocima tete ili preostalom veku le aja mo e se dobiti za vreme rada ma ine uz pomo specijalnih mernih procedura. O te enja i kvarovi kotrljaju ih le ajeva su uglavnom iznenadni i neo ekivani. Ako se ne prepoznaju na vreme, mogu dovesti do zna ajnih o te enja kao to su: y blokada le i ta,6

y y y y y y

o te enje sedi ta le i ta, deformacije ili o te enja osovine, lomljave spojnica (osovina) i o te enja kalemova motora, o te enja ku i ta ma ine i drugih zbirnih komponenti, paljenje maziva, po ari na postrojenju.

U svakom slu aju ma ine moraju da se isklju e da bi se rastavile, popravile i ponovo sastavile u zavisnosti od stepena o te enja. Uz pomo raznih metoda dijagnosticiranja vibracija mo e se izmeriti i proceniti stanje kotrljaju ih elemenata le ajeva. Na ovaj na in mogu se vr iti neka predvidjanja o stepenu habanja, o te enjima, neplaniranim kvarovima i na taj na in u velikoj meri izbe i ometanje proizvodnje.

2.1. Uzroci oscilacija kod defektnih le ajeva

O te enja se javljaju kod kotrljaju ih elemenata le ajeva zbog defekata na materijalu, pukotina usled zamora materijala na kontaktnim povr inama le aja, ili kvarova ili pukotina na kotrljaju im elementima. Promene u geometriji le aja uzrokuju impulse kada dolazi do kontakta izmedju o te enih povr ina. Ovi periodi ni impulsi rezultiraju vibracijama i zvu nim impulsima koji zra e kroz ku i te le aja. Ovi impulsi se nekada nazivaju ok impulsima.

7

ok impulsi iz o te enog le i ta odlikuju se veoma brzim javljanjem i izuzetno kratkim periodom impulsa u poredjenju sa tempom impulsa (takodje poznatim pod nazivom frekvencija o te enja ).

Amplituda impulsa je mera snage oka i osim od prostornog stepena tete, zavisi i od brzine i uslova optere enja le aja. Frekvencija o te enja determinisana je geometrijom le aja, stanja sklopa i brzine osovine. Zavisnost izme u ovih vrednosti prikazana je na slici 5.3. U zavisnosti od postoje e tete dobijaju se etiri tipi ne stope impulsa.

8

Ovi kratkoro ni impulsi se nadogra uju na fundamentalni signal, sa korespondiraju om frekvencijom o te enja i njenim gornjim tonovima (uglavnom do 100 kHz i preko). Spektar frekvencija ok impulsa sa slike 5.2. prikazan je na slici 5.4.

Rezonance na le i tu i okolnom sklopu menjaju se u ok impulse i spektar frekvencije. Impulsi kod spoljne ivice le i ta i na omota u le i ta teoretski se javljaju sli no kao kod primera na slici 5.5.

U praksi ok impulsi se uvek nadogra uju na signal oscilacija koji ima znatno ve u amplitudu. Ove oscilacije izazivaju npr. neravnote a rotacione osovine, elektro-magnetske oscilacije iz elektri nog motora, mehani ki okovi i udari i drugi uticaji. Signal meren pri povr ini ma ine bi tada imao izgled sli an prikazanom na slici 5.6.

9

2.2. Diskretna ili globalna merenja stanja kotrljaju ih elemenataApsolutne vibracije le i ta reflektuju stanje ma ine i njenih individualnih komponenti tako da ok impulsi sadr e sve va ne informacije o stanju kompletnog le i ta i svih njegovih komponenti: y y y y spoljne ivice, unutra nje ivice, kotrljaju ih elemenata i kaveza.

U zavisnosti od toga da li se meri stanje le i ta ili njegovih komponenti, mogu se koristiti uski (diskretni) ili iroki (globalni) metod merenja. Standardi ili smernice koje propisuju metode merenja i limiti evaluacije za stanje le i ta jo uvek nisu medjunarodno prihva eni. Iz ovog razloga koristi se ve i broj metoda merenja i vrednosti koje su trenutno u upotrebi i svi na neki na in koriste merenje, obradu i evaluaciju ok impulsa.

2.3. Dijagnostika kotrljaju ih le ajeva SPM metodomUvod. Detekcijom po etnih faza kvarova rotacione opreme mogu e je znatno pove ati pouzdanost i raspolo ivost tehni kih sistema i znatno olak ati i pojeftiniti procedure odr avanja. Me utim odluka o sprovo enju sistematskih kontrolnih merenja uglavnom je rezultat dugotrajnih analiza. Dve osnovne dileme koje se postavljaju su: y na in primene i izbor opreme, y ekonomska opravdanost kori enja opreme.

10

Izbor opreme. Prilikom odabira merne opreme potrebno je osnovno tehni ko znanje o ma inskim sistemima nad kojima e se vr iti nadzor, kako bi se stvorili temelji za konstruktivne analize. Kod rotacionih ma ina naj e e se sprovode dva osnovna tipa merenja: y y merenja stanja kotrljaju ih le ajeva, merenja intenziteta vibracija i eventualna spektralna analiza.

Razlozi i na ini merenja stanja kotrljaju ih le ajeva. Uni tenje kotrljaju ih le ajeva glavni je uzrok havarija rotacionih ma ina. Me utim, esto je potrebno ista i da je le aj bio uzrok ve ih havarija. Npr. kada polomljeni rotacioni elementi le aja padnu u zup anike reduktora redovno se daju komentari o havariji reduktora i spominju tro kovi i mogu e komplikacije prilikom popravke. Glavni uzrok (otkaz le aja) ponekad se ne spominje kao ni na ini merenja stanja njegove istro enosti. Zbog neodgovaraju eg tehni kog obrazovanja i zbog mno tva opreme koja se nalazi na tr i tu merenja stanja le ajeva esto se sprovode merenjem vibracija, iako postupak ima niz nedostataka. Glavni nedostaci kori enja postupka merenja vibracija kod merenja stanja le ajeva su: y y y nije mogu e otkriti neodgovaraju e podmazivanje, nije mogu e otkriti neodgovaraju u monta u, nije mogu e otkriti po etne faze otkazivanja.

Kori enjem nadzora vibracija kod merenja stanja le ajeva mogu e je otkriti po etak raspadanja le aja ( to je dakako bolje nego ekanje havarije), me utim njegovu zamenu potrebno je obaviti relativno brzo, a pove ane vibracije znatno e pove ati zamor materijala osovine, a time dovesti verovatno i do njenog loma.

Na in merenja stanja kotrljaju ih le ajeva kod proizvo a a rotacionih ma ina vrhunskog kvaliteta. Pouzdanost i raspolo ivost rotacione opreme u znatnoj meri ima uticaj na sigurnost i raspolo ivost tehni kih sistema u koji su integrisani. Prestanak funkcionisanja sistema izazvan raspadom kotrljaju eg le aja mo e izazvati havariju koja znatno nadma uje tro kove popravke ili znatno degradira pouzdanost celog sistema. Zbog navedenih razloga mnogi proizvo a i rotacionih ma ina posvetili su znatnu pa nju na inu nadzora kotrljaju ih le ajeva u eksploataciji opreme kako bi korisnicima omogu ili pouzdan i siguran rad. Osnovne karakteristike odabranih postupaka trebalo bi biti: y y y pouzdan merni princip, jednostavnost mernih procedura, jednostavnost upotrebe dijagnosti ke opreme.

11

Nakon analiziranja fizikalnih pojava koje se doga aju u kotrljaju im le ajevima i nakon analiziranja rada pojedinih mernih procedura mnogi proizvo a i rotacionih ma ina redovno ili po zahtevu kupca ugra uju merne adaptere (posebno dizajnirane vijke) kako bi definisali mesta za nadzor kotrljaju ih le ajeva SPM metodom. Pored mogu nosti pouzdane detekcije po etnih faza otkaza le ajeva, SPM metoda omogu uje detekciju neodgovaraju e monta e te neodgovaraju eg podmazivanja to tako e doprinosi pove anju pouzdanosti radi postrojenja.

SPM nisu vibracije. Pouzdanost SPM metode dokazana je u mnogim prakti nim primenama. Za uspe no kori enje navedenih postupaka potrebno je znati i obratiti pa nju na slede e: y y y y y SPM postupci se temelje na detekciji i analizi udarnih talasa, Piezoelektri ni senzori za prihvatanje SPM signala imaju druga iju mehani ku konstrukciju od piezo senzora za merenje vibracija, Elektronski sklopovi nadziru signal sopstvene rezonancije SPM senzora izazvanih udarnim talasom rotiraju eg le aja, Udarne talase stvaraju svi rotiraju i le ajevi (dobri, lo i, dovoljno i nedovoljno podmazani), SPM ure aji, po potrebi, mogu biti uspe no kori eni od strane priu ene radne snage.

Nastanak i detekcija SPM signala. Rotiraju i le aj u zoni optere enja stvara udarne talase (impulse) koji se poput eksplozije prostiru kroz ku i te le aja.

12

Na slici 5.9. prikazan je nastanak udarnog talasa i pojava vibracija. U trenutku sudara dvaju vrstih tela dolazi do pojave udarnog talasa (impulsa) koji se poput eksplozije prenosi kroz materijal u svim smerovima. Nakon impulsne pobude dolazi do oscilovanja na sopstvenim frekvencijama.

Udarni talas (impuls) rotiraju eg le aja pobu uje SPM senzor koji je prislonjen ili pri vr en na ku i te le aja. Nakon impulsne pobude senzor po ne da osciluje sopstvenom frekvencijom. Elektronski sklop obra uje signal sopstvenih rezonantnih frekvencija. SPM senzor je piezo senzor, ali druga ije mehani ke konstrukcije nego senzor za merenje vibracija.

13

Jedna od karateristika SPM senzora prikazana je na slici 5.10. Senzor ima usku i stabilnu rezonantnu krivu kao i nedefinisanu osetljivost na niskim frekvencijama. Osnovni zadatak mu je da po prihvatanju udarnog impulsa po ne da osciluje definisanim amplitudama i frekvencijama.

Obrada SPM signala. Postupak obrade SPM signala temelji se na tome da udarni impulsi pobu uju SPM senzor (koji pored ostalog ima i posebnu konstrukciju to omogu uje kvalitetno prihvatanje impulsa) koji po inje da osciluje na rezonantnoj frekvenciji.

Dobijeni signal se poja ava, propu ta kroz selektivni filter, ispravlja i amplitudno demodulira (postupak se ponekad naziva enveloping). Navedeni postupak dijagnosticiranja le ajeva ima vrlo veliku osetljivost za dijagnostiku udarnih impulsa i omogu uje vrlo brzu i pouzdanu analizu signala u vremenskom domenu. Na slici 5.12. prikazano je kako blago o te en le aj ima znatan efekat na vremenski signal SPM senzora dok je o te enje le aja te ko za registrovanje u prikazu frekventne analize signala vibracija. SPM metodom mogu e je u roku od nekoliko sekundi, analizom obra enog signala SPM senzora (u vremenskom domenu) dijagnosticirati stanje podmazanosti i istro enosti kotrljaju ih le ajeva. Na taj na in dobar deo rutinskih kontrola mo e se obaviti brzo i to bez potrebe za frekventnim analizama.

14

Do e li do detekcije jakih udarnih impulsa za vreme dijagnosticiranja le ajeva u te kim uslovima rada, npr. klipni kompresori, klipne pumpe, reduktori... Korisno je obaviti frekventnu analizu za verifikaciju izvora signala kako bi se ustanovilo da li signal poti e od neke komponente le aja ili od ostalih delova ma ine. Kako je neophodno analizirati impulsne pojave frekventne analize, to treba obaviti na signalima senzora koji su projektovani za prihvatanje impulsnih pojava (SPM senzori), a ne na signalima vibracionih senzora. Razlog tome je taj, da mehani ka konstrukcija SPM senzora omogu uje kvalitetan i selektivan prihvat impulsa to daje bolji odnos signal/smetnja u krajnjoj obradi signala.

15

Na sl. 5.13. prikazan je rezultat FFT obrade envelopinga (amplitudno demoduliranog) signala akceleracije dobijenog sa piezoelektri kog akcelerometra prilikom merenja na o te enom le aju. Na sl. 5.14. prikazan je rezultat FFT obrade envelopinga (amplitudno demoduliranog) signala SPM senzora dobivenog na istom le aju. O ito je da je primena SPM senzora omogu ila bolji uvid u odnos signal/smetnja kod merenog signala. Mogu nost ure aja LEONOVA da tako e i vidljivo markira frekvencije svojstvene za o te enost pojedine komponente le aja mo e znatno pomo i operateru na terenu. Na amplitudu obra enog signala uti u: y y y y pre nik osovine le aja, brzina rotacije, istro enost le aja, kvalitet podmazivanja.

Poznavaju i pre nik osovine i brzinu obrtanja mogu e je izra unati referentnu vrednost dBi koja se koristi kao polazna ta ka merenja relativnih amplituda signala udarnih impulsa. Prose na vrednost impulsa (dBc) nosi informaciju o podmazanosti, dok maksimalna vrednost impulsa (dBm) nosi informaciju o stanju o te enja kotrljaju eg le aja.

16

Na osnovu vi egodi njeg iskustva SPM metoda daje standardne kriterijume za analizu stanja le ajeva. Signali dobrog le aja su ispod 20 dB relativne skale i na instrumentu se pored numeri kog prikazivanja pokazuje i ZELENI signal. Po etni kvarovi kao i lo a podmazanost stvaraju signale do 35 dB relativne skale i instrument signalizuje CRVENO podru je.

LEONOVA. LEONOVA je komercijalni ure aj koji ima mogu nost FFT analize obra enog signala SPM senzora. Na sl. 5.14. tako e je prikazano da LEONOVA ima mogu nost markiranja frekvencija svojstvenih za o te enja pojedinih komponenti to znatno pojednostavljuje manipulaciju ure ajem. LEONOVA je u osnovi logger sa mogu no u nadogradnje na frekventne analize vibracija i SPM signala, merenja SPM signala kotrljaju ih le ajeva, balansiranja u jednoj ili dve ravni...

17

O MERENJU SU REKLI:

y y y

PAN METRON ARISTON (Sve ima svoju meru) starogr ka OMNIA IN NUMERO ET MENSURA (Sve je u broju i meri) latinska Kakvom mjerom mjerite, onakvom e vam se mjeriti (Isus Hrist, Jevan elje po Mateju, VII.2 Izmeriti sve to se izmeriti mo e i poku ati u initi merljivim ono to jo nije. (G.Galilej) Svaka pojava izvesna je u tom stepenu sa kojom se mo e izmeriti. (T.Kelvin) Nauka po inje kada se po inje sa merenjem, nauka nema smisla bez merenja. (D.I.Mendeljejev) Ve tina merenja je sna no oru e koje je ove iji um sazdao za pronicanje u zakone prirode i njihovo pot injavanje sebi. (B.S.Jakobi) Ako elimo apsolutno postojane jedinice du ine, vremena i mase, onda ih nemojmo tra iti u dimenzijama, u kretanju ili u masi na e planete, ve u du ini talasa, frekvenciji i masi neprolaznih, nerpomenljivih i potpuno istovrsnih atoma. (J.C.Maxwll, 1870)

y

y y

y

y

18

LITERATURA

1. Adamovi 1991.

.: Tehni ka dijagnostika u ma instvu (knjiga), Nau na knjiga, Beograd,

2. Adamovi . Jevti M.: Metode i postupci obnavljanja istro enih delova tehni kih sistema, Beograd, 1995. 3. Stankovi D.: Fizi ko tehni ka merenja merenje neelektri nih veli ina elektri nim putem, Nau na knjiga, Beograd, 1991. 4. Sturm A.: Frster R., Zittau H., Maschinen und Anlagendiagnostik fr die zustandsbezogene Instandhaltung, B.G. Teubner Stuttgart, 1990. 5. SPM Instruction Manual Machine Condition Tester T30

19