Na osnovu lana 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka i 64/10 - US) i lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

UREDBU

O UTVRIVANJU PROSTORNOG PLANA PODRUJA POSEBNE NAMENE SISTEMA

PRODUKTOVODA KROZ REPUBLIKU SRBIJU

(SOMBOR - NOVI SAD - PANEVO - BEOGRAD - SMEDEREVO - JAGODINA - NI)

(Sl. glasnik RS br. 19/11)

Osnovni tekst na snazi od 26/03/2011 , u primeni od 26/03/2011

lan 1.

Utvruje se Prostorni plan podruja posebne namene sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) (u daljem tekstu: Prostorni plan), koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

lan 2.

Prostornim planom utvruju se osnove organizacije, korienja, ureenja i zatite podruja sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) na delovima teritorije gradova Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Panevo, Beograd, Smederevo, Jagodina i Ni, i optina Kula, Vrbas, Titel, Opovo, Kovin, Temerin, Smederevska Palanka, Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac, uprija, Parain, ievac, Raanj i Aleksinac.

lan 3.

(1) Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafikih prikaza.

(2) Tekstualni deo Prostornog plana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

(3) Grafiki prikazi ine: referalna karta 1. - Posebna namena prostora u razmeri R 1:250.000; referalna karta 2. - Karta sprovoenja i poloaj koridora sistema produktovoda u razmeri R 1:900.000.

(4) Grafike prikaze iz stava 3. ovog lana, izraene u 33 primeraka, overava svojim potpisom ministar nadlean za poslove prostornog planiranja.

lan 4.

Prostorni plan sprovodi se izradom i donoenjem prostornih planova jedinica lokalne samouprave i urbanistikih planova, kao i razvojnim planovima i programima, programima ureenja graevinskog zemljita i programima zatite ivotne sredine i prirode.

lan 5.

(1) Grafiki prikazi iz lana 3. stav 3. ove uredbe, uvaju se trajno u Vladi (jedan komplet), Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja (tri kompleta), Ministarstvu za infrastrukturu (jedan komplet), Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (jedan komplet), gradovima: Sombor (jedan komplet), Novi Sad (jedan komplet), Zrenjanin (jedan

komplet), Panevo (jedan komplet), Beograd (jedan komplet), Smederevo (jedan komplet), Jagodina (jedan komplet) i Ni (jedan komplet), optinama: Kula (jedan komplet), Vrbas (jedan komplet), Titel (jedan komplet), Opovo (jedan komplet), Kovin (jedan komplet),

Temerin (jedan komplet), Smederevska Palanka (jedan komplet), Velika Plana (jedan

komplet), Lapovo (jedan komplet), Batoina (jedan komplet), Svilajnac (jedan komplet), uprija (jedan komplet), Parain (jedan komplet), ievac (jedan komplet), Raanj (jedan komplet) i Aleksinac (jedan komplet) i Republikoj agenciji za prostorno planiranje (tri kompleta).

(2) Dokumentaciona osnova na kojoj se zasniva Prostorni plan uva se u Republikoj agenciji za prostorno planiranje.

lan 6.

Pravo na neposredan uvid u grafike prikaze iz lana 3. stav 3. ove uredbe imaju pravna i fizika lica, pod uslovima i na nain koji blie propisuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja.

lan 7.

(1) Prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistiki planovi i projekti uskladie se sa odredbama ove uredbe na nain utvren Prostornim planom.

(2) Planovi i programi razvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i drugi opti akti uskladie se sa odredbama ove uredbe u roku od godinu dana od dana njenog stupanja na snagu.

(3) Prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistiki planovi i projekti, planovi i programi razvoja doneti do dana stupanja na snagu ove uredbe, primenjuju se u delovima

koji nisu u suprotnosti sa ovom uredbom.

lan 8.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

05 broj 110-1831/2011

U Beogradu, 11. marta 2011. godine

Vlada

Predsednik,

dr Mirko Cvetkovi, s.r.

PROSTORNI PLAN PODRUJA POSEBNE NAMENE SISTEMA PRODUKTOVODA KROZ REPUBLIKU

SRBIJU (SOMBOR - NOVI SAD - PANEVO - BEOGRAD - SMEDEREVO - JAGODINA - NI)

UVODNE NAPOMENE Izradi Prostornog plana podruja posebne namene sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) (u daljem tekstu: Prostorni plan) se pristupilo na osnovu Odluke o izradi Prostornog plana podruja posebne namene sistema produktovoda kroz Srbiju (Sombor - Novi Sad - Panevo - Beograd - Smederevo - Jagodina - Ni) ("Slubeni glasnik RS", broj 15/09).

Ugovor o pripremi Prostornog plana zakljuen je izmeu Javnog preduzea za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima "Transnafta" kao investitora i

Republike agencije za prostorno planiranje kao odgovornog nosioca izrade.

Prostorni plan pripremljen je u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji

("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US), i to:

1) lana 21. - kojim je definisano da se prostorni plan podruja posebne namene donosi za podruje koje zbog prirodnih, kulturno-istorijskih ili ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorienja turistikih potencijala i iskorienja hidropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine, zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom Republike Srbije;

2) lanom 13. Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slubeni glasnik RS", br. 31/10 i 69/10) kojima je definisan sadraj tekstualnog dela Prostornog plana podruja posebne namene za podruje infrastrukturnog koridora (definisanje planskih reenja od uticaja na prirodu, funkcionisanje naselja, odnos prema drugim tehnikim sistemima i upotrebi zemljita) i grafikih priloga Prostornog plana, i lana 18. stav 3. Pravilnika kojim je definisano da se za potrebe racionalnije izrade i definisanje sadraja referalnih karata, referalne karte mogu biti predstavljene na manjem broju karata.

Prilikom izrade Prostornog plana ispotovane su odredbe veeg broja zakona i podzakonskih akata, i to prvenstveno:

1) Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);

2) Zakona o zatiti od poara ("Slubeni glasnik RS", broj 111/09);

3) Zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika ("Slubeni glasnik RS", broj 104/09);

4) Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon);

5) Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 88/10);

6) Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09);

7) Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04);

8) Zakona o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon i 41/09);

9) Zakona o javnim putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 123/07);

10) Zakona o eleznici ("Slubeni glasnik RS", broj 18/05);

11) Zakona o elektronskim komunikacijama ("Slubeni glasnik RS", broj 44/10);

12) Zakona o umama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10);

13) Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10);

14) Zakona o kulturnim dobrima ("Slubeni glasnik RS", broj 71/94);

15) Zakona o zatiti prirode ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka);

16) Pravilnika o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i

gasovodima za meunarodni transport ("Slubeni list SFRJ", broj 26/85);

17) Pravilnika o premeru i katastru vodova ("Slubeni glasnik RS", broj 63/10);

18) Pravilnika o sadrini politike prevencije udesa i sadrini i metodologiji izrade izvetaja o bezbednosti i plana zatite od udesa ("Slubeni glasnik RS", broj 41/10); i dr.

Prostorni plani usklaen je sa Prostornim planom Republike Srbije i stratekim dokumentima za razvoj energetike u Republici Srbiji, i to:

1) Odluka o utvrivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05);

2) Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007 - 2012. godina ("Slubeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10).

Osnovni razlog za izradu i donoenje Prostornog plana je stvaranje uslova za realizaciju republikih interesa na podruju koridora sistema produktovoda. Ovim prostornim planom definisana su naela prostornog ureenja, ciljevi prostornog razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugi elementi znaajni za podruje koridora sistema produktovoda, a naroito elementi za direktnu primenu Prostornog plana.

Grafiki deo Prostornog plana uraen je na osnovu digitalne baze koja sadri kompletan prikaz trase produktovoda na topografskim kartama i orto foto snimcima sa karakteristinim

kotiranim odstojanjima, trasama naftovoda i gasovoda, granicama optina, katastru podzemnih vodova i granicama planiranih terminala na kopiji plana parcela.

POLAZNE OSNOVE

I. OBUHVAT I OPIS GRANICA PODRUJA PROSTORNOG PLANA, SA GRANICAMA ZATITNOG KORIDORA

(GRANICE POJASA NEPOSREDNE ZATITE, GRANICE IREG POJASA ZATITE, GRANICE PROSTORA KOJI JE U FUNKCIONALNOJ VEZI SA LINIJSKIM SISTEMIMA)

Prostorni plan obuhvata podruje koje se nalazi na delovima teritorije gradova Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Panevo, Beograd, Smederevo, Jagodina i Ni, i optina Kula, Vrbas, Titel, Opovo, Kovin, Temerin, Smederevska Palanka, Velika Plana, Lapovo, Batoina, Svilajnac, uprija, Parain, ievac, Raanj i Aleksinac. Ukupna povrina podruja Prostornog plana iznosi 4.093 km.

Plansko podruje se prostire od severozapadnog dela Republike Srbije, preko Podunavlja i Pomoravlja do centralnog dela jugoistone Srbije. Produktovod polazi od glavnog terminala u Panevu u dva osnovna pravca: severni - prema Novom Sadu i Somboru, i juni prema Smederevu, Jagodini i Niu. Uslovno govorei, postoji i trei pravac (u okviru severnog pravca bona grana) prema Beogradu. U perspektivi planirae se nastavak junog pravca od Nia ka Pritini. Obuhvat Prostornog plana predstavlja povrinu pod cevovodnim sistemom produktovoda sa pripadajuim povrinama vorita i mestima ukrtanja sa drugim infrastrukturnim sistemima, terminalima, kao i podrujima koji su u neposrednoj fizikoj i funkcionalnoj vezi sa koridorom (zatitni pojas i objekti i povrine koje je neophodno tititi od negativnih uticaja koridora), odnosno uticajnim zonama. Granice su, saglasno odredbama

lana 11. stav 2. Pravilnika o sadrini i izradi planskih dokumenata ("Slubeni glasnik RS", br. 31/10 i 69/10) odreene granicama katastarskih optina.

Podruje Prostornog plana je preteno poljoprivredno podruje u okviru Velikomoravske doline na junom pravcu i Panonske nizije u severnom pravcu. Planira se prelazak preko reke Dunav na 2 mesta (kod Kovina prema Smederevu i kod Paneva prema Beogradu - Velikom selu), odnosno planira se da trasa produktovoda koristi postojee trase gasovoda i naftovoda, kao i saobraajnica, odnosno da lokacije terminala preteno budu u sklopu postojeih postrojenja za preradu i distribuciju nafte.

Podruje Prostornog plana obuhvata delove teritorije 8 gradova i 16 optina, odnosno 148 katastarskih optina.

Na teritoriji grada Sombora podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine: Sombor 1, Sombor 2 i Stapar, ukupne povrine 371,79 km.

U optini Kula u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Crvenka, Kula i Sivac, ukupne povrine 328,21 km.

Na teritoriji optine Vrbas podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine: Bako Dobro Polje, Vrbas - atar, Vrbas - grad, Zmajevo i Kucura, ukupne povrine 260,03 km.

Na teritoriji optine Temerin podruju Prostornog plana pripada cela katastarska optina Kamendin, ukupne povrine 12,12 km.

Sa teritorije grada Novog Sada u okviru Prostornog plana su cele katastarske optine: Budisava, Ka, Kisa, Kovilj, Novi Sad 1, Novi Sad 3, Novi Sad 4, Rumenka, Stepanovievo i enej, ukupne povrine 452,03 km.

Na teritoriji optine Titel Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Gardinovci, Lok, Titel, Vilovo i ajka, ukupne povrine 194,52 km.

Na teritoriji grada Zrenjanina podruje Prostornog plana zahvata cele katastarske optine: Knianin i enta, ukupne povrine 132,08 km.

U optini Opovo u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Baranda, Opovo i Sefkerin, ukupne povrine 139,31 km.

Na teritoriji grada Paneva podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine: Glogonj, Jabuka, Panevo, Starevo, Banatski Brestovac, Ivanovo, Omoljica, Vojilovica 1 i Vojilovica 2 ukupne povrine 531,46 km.

Sa teritorije grada Beograda u okviru Prostornog plana su na teritoriji optine Palilula cele katastarske optine Veliko Selo i Besni Fok ukupne povrine 81,65 km, a na teritoriji optine Grocka cele katastarske optine: Bole, Letane, Ritopek i Vina ukupne povrine 56 km.

Na teritoriji optine Kovin Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Bavanite 2, Kovin, Ploica i Skorenovac, ukupne povrine 196,39 km.

Na teritoriji grada Smedereva podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine: Lipe 1, Lipe 2, Lugavina, Mala Krsna, Mihajlovac, Osipaonica, Radinac, Ralja, Saraorci, Skobalj, Smederevo, Vranovo i Vrbovac, ukupne povrine 294,94 km.

Na teritoriji optine Smederevska Palanka podruju Prostornog plana pripada cela katastarska optina Golobok, ukupne povrine 32,27 km.

U optini Velika Plana u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Krnjevo, Lozovik, Markovac, Miloevac, Novo Selo 1, Staro Selo, Velika Plana 1, Velika Plana 2 i Veliko Oraje, ukupne povrine 272,67 km.

Na teritoriji optine Lapovo podruju Prostornog plana pripada cela katastarske optina Lapovo, ukupne povrine 55,00 km.

Sa teritorije optine Batoina u okviru Prostornog plana je cela katastarska optina Brzan, ukupne povrine 28,98 km.

Na teritoriji optine Svilajnac Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Radoin i Vojska, ukupne povrine 29,95 km.

Na teritoriji grada Jagodine podruje Prostornog plana obuhvata cele katastarske optine: Bagrdan - selo, Duboka, Jagodina, Konarevo, Koino Selo, Lanite, Miloevo, Rajkinac, Rakitovo i Ribare, ukupne povrine 124,59 km.

U optini uprija u obuhvatu Prostornog plana su cele katastarske optine: Mijatovac, Ostrikovac, Supska, uprija - grad i uprija van grada, ukupne povrine 84,08 km.

Na teritoriji optine Parain podruju Prostornog plana pripadaju cele katastarske optine: Drenovac, Glavica, Gornje Vidovo 2, Krebinac, Lebina, Parain, Parain grad, Ratare, Sikirica, Stria i Tekija, ukupne povrine 107,34 km.

Sa teritorije optine ievac u okviru Prostornog plana su cele katastarske optine Plonik i Pojate, ukupne povrine 17,66 km.

Na teritoriji optine Raanj Prostornom planu pripadaju cele katastarske optine: Brain, Lipovac, Maere, Poslon, Praskove, Pretrkovac, Raanj, Rujite, Varo, etka i ubura, ukupne povrine 102,14 km.

Na teritoriji optine Aleksinac u okviru podruja Prostornog plana nalaze se cele katastarske optine: itkovac, Aleksinac van varoi, Bobovite, Bradarac, Deligrad, Draevac, Jasenje, Katun, Kraljevo, Luane, Moravac, Moravski Bujmir, Nozrina, Prilovica, Rutevac, Subotinac, Teica, Vukainovac i iina, ukupne povrine 190,75 km.

Sa teritorije grada Nia cele katastarske optine: Berinac, Donja Toponica, Donja Trnava, Donji Komren, Gornja Toponica, Gornja Trnava, Trupale, Vrtite, Ni "Crveni Krst", Popovac i Medoevac i amurlija ukupne povrine 80,38 km.

Pored napred navedenih karakteristika, ovo podruje se izdvaja po naglaenoj umovitosti, bogatstvu flore i faune, kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas, i

ouvanost ivotne sredine.

Na irem podruju Prostornog plana postoje vieznani potencijali za razvoj, tako da planiranje izgradnje produktovoda predstavlja samo jedan od znaajnih potencijala u mrei infrastrukturnih sistema u pogledu obezbeivanja energetskih potreba vie regiona.

II. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE IZ PROSTORNOG

PLANA REPUBLIKE SRBIJE I DRUGIH RAZVOJNIH

DOKUMENATA Prostorni plan predstavlja prvi dokument koji planski tretira celokupan sistem produktovoda

kroz Republiku Srbiju. Meutim, za delove podruja Prostornog plana postoje usvojeni brojni planski dokumenti, koji predstavljaju planski osnov i predviaju izgradnju sistema produktovoda, kako u postojeim koridorima infrastrukture, tako i u graevinskim podrujima Novog Sada, Beograda, Nia i dr., kao to su: Prostorni plan Republike Srbije 1 ; Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75, deonica Beograd - Ni 2 ; Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica - Beograd (Batajnica)

3 ; Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Ni - granica Bugarske

4 ; Prostorni plan podruja posebne namene Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej - Carska Bara"

5 ; Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada Beograda

6 ; Prostorni plan grada Novog Sada; Prostorni plan grada Nia; i dr. Tim planovima je definisano da je mogue izgraditi produktovod za transport derivata nafte.

Tehnika dokumentacija za sistem produktovoda je izraena i verifikovana na nivou Generalnog projekta sa Prethodnom studijom opravdanosti

7 .

Cevovodni sistem u Republici Srbiji zastupljen je (tek) od 1980. godine i to samo u sferi

sirove nafte. Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se za transport naftnih

derivata (produkata) ne koriste "produktovodi", to je termin prihvaen iz zapadne prakse za cevovode kojima se istovremeno, sukcesivno, dakle jedan za drugim, transportuje vie proizvoda. Prednost ovog vida transporta derivata su: visok stepen ekonominosti, efikasnosti, pouzdanosti, zatite ivotne sredine, kao i potpuno i savremeno upravljanje materijalnim tokovima naftnih proizvoda na tritu. Trenutno u Republici Srbiji preovlauje

drumski transport derivata cisternama to ozbiljno optereuje i ugroava bezbednost saobraaja i oteuje putnu infrastrukturu. Sve ovo ukazuje da postoji nuna potreba za uvoenjem i razvojem novih savremenih transportnih sistema za promet naftnih derivata.

Produktovodi su cevovodi kojima se transportuje vie (ne mora biti samo naftnih) produkata istovremeno u svim koliinama i kombinacijama. Proizvodi koji treba da se transportuju ubacuju se u cevovod, na jednom ili vie mesta jedan za drugim, a po obavljenom transportu, prihvataju se na jednom ili vie prijemnih mesta po unapred i precizno odreenoj proceduri. Produktovodi povezuju razliite vrste objekata, rafinerije sa distributivnim centrima, razliite vrste terminala, potroakih centara, itd.

Produktovodi mogu raditi na dva osnovna principa: na bazi ari (svaka ara tretira se kao nedeljiva i nezamenljiva celina i ono to je primljeno u taki A mora se neizmenjeno predati u taki B) i na zamenljivoj - meljivoj bazi (koliine iste osnovne specifikacije imaju isti tretman i mogu se neogranieno zamenjivati). Ovaj drugi nain je mnogo elastiniji. Cevovodi uglavnom, osim retkih izuzetaka transportuju samo u jednom smeru. Nadzemno i

podzemno obeleavanje trase je od izuzetnog znaaja jer je najvei broj oteenja svih podzemnih cevovoda izazvan pokuajem kopanja, neznajui za njegovo postojanje. Pumpne stanice se postavljaju na osnovu fluidno-dinamikih karakteristika produktovoda.

Otpremno - prijemni terminali su nadzemni objekti na trasi produktovoda, koji imaju sledee najvanije funkcije u sistemu: (a) prijem motornih goriva na lokaciju sa merenjem primljenih koliina; (b) skladitenje motornih goriva u nadzemnim stojeim rezervoarima; (v) manipulacija gorivima u okviru terminala i praenje i upravljanje svim ureajima i opremom na terminalu; (g) obezbeenje sigurnosti rada terminala; i (d) otprema goriva uz prethodno merenje koliina ka sledeem terminalu na trasi. 1 Zakon o Prostornom planu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 88/10).

2 Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75

deonica Beograd - Ni ("Slubeni glasnik RS", broj 69/03). 3 Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-75

Subotica - Beograd (Batajnica) ("Slubeni glasnik RS", br. 69/03 i 36/10). 4 Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa E-80

deonica Ni - granica Bugarske ("Slubeni glasnik RS", broj 86/09). 5 Odluka o donoenju Prostornog plana podruja posebne namene Specijalnog rezervata

prirode "Stari Begej - Carska Bara ("Slubeni list APV", broj 8/09). 6 " Regionalni prostorni plan administrativnog podruja grada Beograda ", "Slubeni list

grada Beograda", broj 10/04. 7 Prethodna studija opravdanosti Sistema produktovoda kroz Srbiju sa Generalnim

projektom Sistema produktovoda kroz Srbiju, Energoprojekt Industrija AD Beograd, 2007.

godine.

III. OCENA POSTOJEEG STANJA (POTENCIJALI I OGRANIENJA, SWOT ANALIZA)

U Prostornom planu polazi se od pretpostavke da su potencijali, ogranienja, kao i problemi koji iz njih proizilaze u prostoru, u veoj meri definisani Programom za izradu Prostornog plana i tehnikom dokumentacijom - Generalnom projektu sistema produktovoda i

Prethodnoj studiji opravdanosti. Planom se potencijali i ogranienja, kao i mogui problemi u prostoru klasifikuju na: (a) prirodna; (b) stvorena (naseljska i ostala stvorena); (v) legislativna

(usled postojanja zatienih prirodnih i kulturnih dobra i uslova zatite ivotne sredine na principima odrivog razvoja).

Plansko podruje u pogledu prirodnih potencijala i ogranienja moe se oceniti kao povoljno za planiranje i izgradnju ovakvog sistema cevovodnog transporta. Za potrebe analize

prirodnih potencijala i ogranienja sistem produktovoda moe se uslovno podeliti na dve celine i niz pripadajuih podcelina.

Polazei od Paneva kao centralnog - "fokalnog" - vorita izdvajaju se dve makroceline - Severna - prema Novom Sadu i Somboru i Juna prema Smederevu, Jagodini i Niu, kao i bona grana prema Beogradu. Deonica Panevo - Novi Sad po pitanju prirodnih potencijala i ogranienja je povoljna. Radi se ve o izgraenom koridoru naftovoda u ravniarskim predelima - poljoprivrednom zemljitu, na kome se nalaze izgraeni objekti na severozapadu Paneva, kao i objekti na prilazu Novom Sadu. Od prirodnih ogranienja, radi se o relativno ugroenom poplavnom podruju. U tom smislu, primenjuju se redovne i vanredne mere odbrane od poplava. Na deonici od Novog Sada do Sombora situacija je slina.

Na Junom pravcu relativno ozbiljno ogranienje predstavlja prelazak preko reke Dunav, i to na dva mesta: prema Beogradu (kod Vine) i kod Smedereva (Smederevska Ada). U samom Smederevu postoje ogranienja zbog izgraenosti prostora i uklapanje koridora produktovoda u okviru industrijske zone (US Steel). Na deonici Smederevo - Jagodina,

postoje prirodna ogranienja: (a) geotektonske prirode - zona poviene seizminosti u blizini Svilajnca, i (b) geomorfoloke prirode kod naselja Bagrdan (tzv. Bagrdanski tesnac). Donicu Jagodina - Ni karakteriu geofizika i geomorfoloka ogranienja - pojava lokalnih klizita, kao i brdoviti teren juno od Paraina (prevoj Meka).

Legislativna ogranienja ogledaju se u tome da su razliitim zakonima i propisima definisani uslovi za izgradnju cevovodnih sistema, tako da je neophodno ispuniti uslove za definisanje

koridora/trase i zatitnog pojasa (ukupne irine od 200 m, obostrano mereno od osi cevi).

SWOT analizom akcenat je dat na analizi i oceni efekata ekonomskog kompleksa, kao

najznaajnijih za procenu razvojnih efekata realizacijom ovog projekta, dok su problemi zatite ivotne sredine i socijalnog razvoja kvalitativno ocenjeni.

Tabela 1. SWOT analiza

PREDNOSTI SLABOSTI

Ekonomski razvoj

- Optimalan tehno-ekonomski vek projekta

- Ostvaruje se pozitivan rezultat u celom tehno-

ekonomskom veku trajanja projekta.

- Projekat je likvidan u svim godinama poslovanja

- Optimalan period povraaja investicionog ulaganja.

- Visoka vrednost procenjenih ukupnih

investicionih ulaganja (173 miliona evra).

- Visok udeo fiksnih trokova u strukturi ukupnih trokova.

- Optimalan nivo procenjene diskontne stope

- Prihvatljiva drutvena interna stopa rentabilnosti - Smanjeni gubici u transportu derivata nafte.

- Uteda u sopstvenoj potronji prilikom transporta konvencionalnim sredstvima transporta.

Zatita ivotne sredine

- Efikasnost/Ekonominost - mogunost preusmeravanja odreenih sredstava u fondove za zatitu ivotne sredine - Olakan putni saobraaj - manja zaguenja - Bezbednost i ekoloka pouzdanost - Smanjena emisija ugljovodoninih isparenja kao posledica pretakanja/istakanja i kao posledica

incidenata tokom transporta motornih goriva

konvencionalnim transportnim sredstvima.

- Smanjena emisija izduvnih gasova (koji stvaraju

"efekat staklene bate") iz konvencionalnih transportnih sredstava.

- Manji broj saobraajnih nesrea, manji broj poginulih i povreenih osoba, manja materijalna teta. - Manje ugroavanje poljoprivredne proizvodnje i ekosistema usled smanjene emisije tetnih gasova. - Smanjen nivo buke kao posledica manjeg broja

konvencionalnih transportnih sredstava.

- Mogunost pojave akcidenta (zagaenje zemljita i vazduha u sluaju nekontrolisanog izlivanja i poara) ukoliko se ne primenjuju mere zatite i mere pravilnog upravljanja sistemom. Zagaenje je lokalnog, privremenog karaktera.

Socijalni razvoj

- Savremeno upravljanje tokovima naftnih proizvoda -

bezbedni transport i moderni sistemi nadzora.

- Smanjeni trokovi odravanja putne i druge infrastrukture - (trenutno 2/3 naftnih derivata

transportuje se drumskim saobraajem, 1/4 renim, dok se manje od 1/10 transportuje eleznicom) - Konkurentnost preraivaa i prometnika - mogui efekti u formiranju maloprodajnih cena

- Bezbedno snabdevanje maloprodajnog trita - u terminalima u rezervoarima predviene petnaestodnevne rezerve

- Usled velike isparljivosti derivata nafte, postoji

mogunost izbijanja poara to moe ugroziti ljudske ivote i izazvati materijalnu tetu. Potrebno je pridravati se uputstava za rad.

ANSE PRETNJE

Ekonomski razvoj

- Efikasnost transporta, nii trokovi transporta i nia cena energije.

- Projekat je osetljiv na obim transporta i promenu

cene transporta.

Zatita ivotne sredine

- Uvoenje savremenog transporta derivata - Vii stepen ekoloke bezbednosti uz veu efikasnost i pouzdanost transporta sistemom produktovoda.

- Nemarno upravljanje sistemom - mogua lokalna zagaivanja zemljita i vazduha. - Sabotae, diverzije, teroristiki napadi na sistem - mogua zagaenja zemljita, vazduha, podzemnih i povrinskih voda - mogui negativni uticaji na zdravlje ljudi.

- Zloupotreba - pokuaji nelegalnog prikljuivanja na sistem

Socijalni razvoj

- Poveanje zaposlenosti - Uvoenje savremenog naina upravljanja robnim tokovima, vea efikasnost transporta i nia cena energije.

- ansa da se pored snabdevanja domaeg trita, u perspektivi (kada se stvore uslovi), snabdevaju

granina podruja susednih zemalja. - Druga faza je kasnije spajanje produktovoda sa

produktovodima u okolnim tritima to u uslovima optih trendova koncentracije trita i integracionih procesa (energetska zajednica) izgleda sasvim realno.

- Nedostatak investicionog potencijala za

realizaciju ovog projekta.

- Ekonomska i energetska kriza

- Poveanje cene naftnih derivata - Slabija potronja i tranja za naftnim derivatima zbog ekonomske krize

Izvori: Prethodna studija izvodljivosti Sistema produktovoda kroz Srbiju - EP -

Industrija, 2007. god.

Prema SWOT analizi sveukupan potencijal posmatranog podruja, sa aspekta drutveno-ekonomske opravdanosti realizacije projekta izgradnje sistema produktovoda u Republici

Srbiji, pripada tzv. konkurentskom profilu. Konkurentskom profilu je svojstvena strategija

povezivanja slabosti i ansi u pravcu identifikovanja, ublaavanja i eliminisanja slabosti kako bi se iskoristile potencijalne mogunosti.

Sa ekolokog aspekta efekti realizacije ovog projekta su viestruki. Smanjuje se rizik od ekolokih akcidenata primenom savremene opreme za manipulaciju naftnim derivatima, smanjuje se i rizik od ekolokih akcidenata koji su svojstveni postojeim vidovima transporta (reni, elezniki i drumski) i smanjuje se rizik od zagaenja ivotne sredine.

Grafikon 1. Ekonomski model SWOT analize

Sa isto ekonomskog aspekta izgradnja sistema produktovoda doprinee smanjenju cena usluga transporta naftnih derivata, smanjenju trokova odravanja putne mree i u manjoj meri e uticati na poveanje zaposlenosti, jer su predviena savremena reenja sa daljinskim upravljanjem i kontrolom koja zahtevaju relativno mali broj strunjaka. Efikasnost realizacije projekta koji se ne moe okarakterisati kao zadovoljavajue profitabilan, je maksimalno u funkciji podrke drave koja treba da obezbedi odgovarajue regulatorne preduslove i najkvalitetnije izvore finansiranja (bespovratna sredstva, povoljne dugorone kredite, saulaganja buduih korisnika i slino).

PRINCIPI, CILJEVI I KONCEPCIJA IZGRADNJE

SISTEMA

I. VIZIJA I PRINCIPI IZGRADNJE SISTEMA Vizija prostornog razvoja infrastrukturnog koridora sistema produktovoda je da sa aspekta

ekonomske opravdanosti, ekoloke pouzdanosti, socijalne prihvatljivosti u okviru najbolje dostupnih tehniko - tehnolokih mogunosti, obezbedi efikasno, ekonomino, pouzdano, bezbedno funkcionisanje sistema i time omogui adekvatno snabdevanje domaeg (i u perspektivi stranog) trita naftnim derivatima. Time se obezbeuje konkurentnost snabdevaa naftnim derivatima i podstie efikasnije, ekonominije, bezbednije i kvalitetnije snabdevanje potroaa.

Vizija se dostie u planskom horizontu primenom principa, realizacijom ciljeva, definisanjem realne koncepcije i racionalnih planskih reenja, etapnih prioriteta za realizaciju sa

razraenim merama i instrumentima za sprovoenje i praenja implementacije, s time da se perspektivno irenje i razvoj sistema oekuje van planskog horizonta.

Prostornim planom stvaraju se planske pretpostavke za izgradnju i pribavljanja

odgovarajuih dozvola za izgradnju sistema produktovoda. Izrada Prostornog plana zasniva se na principima prostornog razvoja, koji se mogu definisati na osnovu modifikovanih i

prilagoenih vodeih principa odrivog prostornog razvoja 8 . Za korienje, ureenje i zatitu sistema produktovoda vani su sledei principi:

1) Pozicioniranja znaaja ureenja, izgradnje i korienja sistema produktovoda u infrastrukturnom koridoru i jaanja njegove uloge:

(1) definisanjem znaaja sistema produktovoda u koridoru magistralne infrastrukture i shodno utvrenom stratekom konceptu njegova afirmacija i uveanje uticaja i znaaja;

(2) za jaanje veza i meusobnih uticaja kako na planskom podruju, tako i sa susednim i irim prostorima i intraregionalno povezivanje i umreavanje (saobraaj, infrastruktura, gradovi, zajedniki projekti) sa susednim i irim okruenjem (u smislu regionalnog povezivanja koje bi imalo pozitivne implikacije po pitanju energetske stabilnosti i pouzdanosti);

(3) otvaranje investicionih linija i ciklusa za koje se oekuje finansijska asistencija i realizacija, a na osnovu stvaranja uslova energetske pouzdanosti

i povoljnog okruenja za investiranje;

2) Uveanja teritorijalne kohezije uticajnog podruja koridora u smislu multiplikatorskih pozitivnih efekata na uticajno podruje koridora na osnovu pouzdanog snabdevanja konzumnog podruja naftnim derivatima;

3) Jaanja teritorijalnog kapitala na regionalnom nivou celina, odnosno svega onog ime objektivno i subjektivno raspolae podruje infrastrukturnog koridora, a to se na odreeni nain koristi i doprinosi njenom razvoju, pre svega kao pozitivni efekti razvoja i koncentracije novih aktivnosti u koridoru infrastrukture na osnovu novih

energetskih potencijala;

4) Jaanja konkurentnosti regiona u cilju podizanja ukupne ekonomske moi, energetske pouzdanosti i efekata na teritorijalnu koheziju. Uloga postojeih gradova (regionalnih centara), shvaenih u kontekstu generatora razvoja na koridoru je u ovom procesu dominantna imajui u vidu njihovu pokretaku ulogu.

Ovi principi posmatrani sa stanovita prostora/teritorije/infrastrukturnog koridora, Prostornim planom se optimiziraju i definiu kroz planska naela, kriterijume i pojedinana reenja za efikasnije i odrivo korienje prostora, pre svega sa stanovita prostornog razvoja infrastrukturnog koridora.

8 Prema: "Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European

Continent", 12th Session of the European Conference of Ministers responsible for Regional

Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.

II. OPTI I POSEBNI CILJEVI Za potrebe Prostornog plana definiu se osnovni ciljevi dugoronog razvoja, korienja i ureenja planskog podruja:

1) obezbeivanje uslova za ekoloki odrivi drutveno-ekonomski razvoj ireg podruja koridora, kroz racionalno korienje zemljita, energije, voda i drugih resursa uz sprovoenje mera zatite ivotne sredine;

2) valorizacija uticaja koridora na ivotnu sredinu i na pojedine delatnosti i strukture u zoni koridora uz integralno reavanje potencijalnih ekolokih konflikata izmeu postojeeg koridora autoputa, drugih saobraajnica, kao i ostalih izgraenih infrastrukturnih sistema i prateih objekata;

3) definisanje mera za zatitu i unapreenje ivotne sredine kroz ekoloki odrivo planiranje novih sadraja, posebno za spreavanje ili smanjivanje negativnih uticaja tokom izgradnje i eksploatacije planiranih sistema (zagaivanje voda, zemljita, vazduha, negativni uticaji buke, prikupljanja i odlaganja otpadnih materija i zatite od udesa.

Osnovni ciljevi se operacionalizuju posebnim ciljevima i zadacima.

Posebni ciljevi su:

1) obezbeenje prostornih uslova za izgradnju i infrastrukturno opremanje lokacija za sistem produktovoda (cevovodi i terminali), njegovo pouzdano i nesmetano

funkcionisanje sistema u sklopu magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru;

2) utvrivanje optimalnog razmetaja aktivnosti i fizikih struktura sistema produktovoda sa aspekta uticaja na stanovnitvo u uticajnom podruju Prostornog plana, uz uvaavanje ekonomskih, tehniko-tehnolokih, ekolokih, socijalnih i prostorno-funkcionalnih kriterijuma;

3) obezbeenje uslova za bolje funkcionisanje postojeih proizvodnih pogona, naselja i magistralnih saobraajnih objekata koji se nalaze u infrastrukturnom koridoru i uticajnom podruju, obezbeivanjem energetske stabilnosti i efikasnog sistema snabdevanja.

Osnovni zadatak Prostornog plana je da se izgradnjom sistema produktovoda obezbedi

stabilno snabdevanje potroaa naftnim derivatima, kao i da Prostorni plan bude okvir za izradu novih i reviziju postojeih prostornih i urbanistikih planova na planskom, kao i za izradu i donoenje drugih planova, programa i tehnike dokumentacije.

III. KONCEPCIJA PROSTORNOG RAZVOJA PODRUJA POSEBNE NAMENE I REGIONALNI ZNAAJ (TRASE,

TERMINALI, ODNOS SA DRUGIM INFRASTRUKTURNIM

SISTEMIMA)

1. Opti podaci o produktovodu i postrojenjima Osnovna razlika izmeu naftovoda i produktovoda je u tome to se naftovodom obavlja cevovodni transport sirove nafte, dok se produktovodom obavlja cevovodni transport naftnih

derivata. Naftovod je elini cevovod kojim se na odreenu razdaljinu transportuje sirova nafta. Prenik cevi, pritisak u cevi i shodno tome, brzina transporta, u funkciji su koliine nafte koju je potrebno transportovati. Debljina cevi je u funkciji potrebnog pritiska. Prosena brzina kretanja nafte u naftovodu je oko 1 - 1,5 m/s (3,6 - 5,4 km/h). Produktovod je cevovod

(najee elini) kojim se transportuju derivati (produkti) sirove nafte. Najee su to motorna goriva - vie vrsta benzina i dizela.

Cevovodni transport naftnih derivata u Republici Srbiji predstavlja novinu, iako je u

zemljama u okruenju prisutan jo iz perioda "blokovske podele". U Rumuniji sistem cevovodnog transporta naftnih derivata je ukupno dugaak 1.429 km, Maarskoj 1.200 km, a u Bugarskoj 525 km.

Cevovodni transport naftnih derivata ima niz prednosti u odnosu na konvencionalni nain transporta kamionskim transportom u cisternama ili eleznikim - vagonima cisternama. Prednost cevovodnog sistema transporta se pre svega ogleda u: (a) efikasnijem i

ekonominijem nainu transporta; (b) bezbednijem i ekoloki prihvatljivijem nainu transporta; (v) smanjenju trokova za gorivo i odravanje putne i eleznike infrastrukture; (g) smanjenje saobraajnih optereenja; (d) podsticanju konkurentnosti proizvoaa i snabdevaa; kao i () uvoenju savremenih tehnologija u upravljanju tokovima naftnih derivata.

Cevovodnim transportom naftnih derivata omoguie se: (a) uvoenje savremenog transporta derivata, (b) smanjenje transportnih tarifa u odnosu na druge vidove transporta, poveanje zaposlenosti (u toku izgradnje i u toku eksploatacije), (v) stvaranja nove drutvene vrednosti i efikasnosti poveanjem drutvene neto sadanje vrednosti i drutvene interne stope rentabilnosti, (g) vii stepen ekoloke bezbednosti uz veu efikasnost i pouzdanost transporta.

Produktovod predstavlja sistem cevovoda za transport tenih derivata nafte - motornih goriva (motornih benzina i dizela). Izgradnja produktovoda kroz Republiku Srbiju koncipira se kao

jednocevni i dvocevni sistem za transport motornih goriva kojim bi bilo povezano sedam

planiranih pripadajuih terminala sa upravljako-distributivnim centrima. Terminali predstavljaju vorna mesta na kojima se vri merna regulacija, skladitenje, distribucija i dr. funkcije neophodne za nesmetan, pouzdan i bezbedan transport naftnih derivata.

Sistem produktovoda kroz Republiku Srbiju imao bi sedam terminala na sledeim lokacijama 9 :

1) Terminal Panevo neposredno uz Rafineriju nafte u Panevu (pored svoje funkcije u dvosmernom prometu motornih goriva predvien je i za razmenu rafinerijskih poluproizvoda);

2) Terminal Smederevo uz skladite NIS - Jugopetrola;

3) Terminal Jagodina u zoni Auto-puta E-75: Beograd - Ni i Nove industrijske zone "Jagodina";

4) Terminal Ni uz postojee skladite NIS - Jugopetrola;

5) Terminal Novi Sad uz Rafineriju nafte u Novom Sadu (pored svoje funkcije u

dvosmernom prometu motornih goriva predvien je i za razmenu rafinerijskih poluproizvoda);

6) Terminal Sombor na lokaciji skladita NIS - Petrol (predvien je za distribuciju derivata auto cisternama);

7) Terminal Beograd.

Izgradnjom i radom sistema produktovoda, planira se da se pre svega opskrbi domae trite naftnih derivata, a u perspektivi i inostrana trita. U Tabeli 2, daje se pregled gravitirajuih podruja terminala.

Tabela 2. Gravitirajua podruja terminala

Okrug Terminal

1 Grad Beograd Beograd

2 Severno-baki okrug Sombor

3 Srednje-banatski okrug Panevo

4 Severno-banatski okrug Sombor

5 Juno-banatski okrug Panevo

6 Zapadno-baki okrug Sombor

7 Juno - baki okrug Novi Sad

8 Sremski okrug Novi Sad

9 Mavanski okrug Novi Sad

10 Kolubarski okrug Novi Sad

11 Podunavski okrug Smederevo

12 Branievski okrug Smederevo

13 umadijski okrug Jagodina

14 Pomoravski okrug Jagodina

15 Borski okrug Jagodina

16 Zajearski okrug Jagodina

17 Zlatiborski okrug Jagodina

18 Moraviki okrug Jagodina

19 Raki okrug Jagodina

20 Rasinski okrug Ni

21 Niavski okrug Ni

22 Topliki okrug Ni

23 Pirotski okrug Ni

24 Jablaniki okrug Ni

25 Pinjski okrug Ni

KARTA KONZUMNIH PODRUJA SISTEMA PRODUKTOVODA

Vizija je da se pored snabdevanja domaeg trita, kada se stvore uslovi, preuzme i snabdevanje pograninih podruja susednih zemalja, a u perspektivi da se razmotri mogunost povezivanja sa sistemima produktovoda u Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama. U tom smislu terminal u Somboru bi bio orijentisan na snabdevanje trita u Hrvatskoj i Maarskoj, terminal u Jagodini za trite u Republici Srpskoj (BiH), dok bi terminal i Niu bio usmeren ka tritima u Bugarskoj i Makedoniji. Do izgradnje terminala u Pritini, u gravitaciji terminala u Niu je podruje AP Kosovo i Metohija.

Sastavne delove produktovoda predstavljaju i pumpne stanice, blok stanice, razvodni

kolektori, merno-regulaciona oprema, sistemi katodne zatite, telekomunikaciona mrea za potrebe sistema daljinskog nadzora i druga odgovarajua postrojenja i ureaji. Cevovodi produktovoda uglavnom transportuju tene naftne derivate u jednom smeru, 333 dana u godini.

Ukupni kapacitet produktovoda kroz Republiku Srbiju planiran je na nivou od cca 4,3

miliona tona motornih goriva godinje (1,6 mil. tona za motorni benzin i 2,7 mil. tona za dizel gorivo), od ega je oko 3,37 mil. tona namenjeno za plasman na domae trite (1,12 mil. tona benzina i 2,25 mil. tona dizel gorivo) a 0.96 mil. tona (po 0,48 mil. tona benzina i

dizel goriva) za plasman zemljama u okruenju.

Realizacija produktovoda predviena je u tri faze:

1) I faza - deonice Panevo - Novi Sad i Panevo - Smederevo;

2) II faza - deonice Smederevo - Jagodina i Jagodina - Ni;

3) III faza - deonice Novi Sad - Sombor i Panevo - Beograd.

Glavni dispeerski centar je Panevo i on je ujedno i glavni komunikacioni vor za kompletan produktovod. Na njemu je predviena glavna komandna soba sa nadzorom na funkcionisanje celog produktovoda. Sve ostale take na produktovodu bie identine po sadraju i prioritetu upravljanja.

Generalna napomena za navedene rezervoarske kapacitete terminala je da su oni

dimenzionisani prema petnaestodnevnoj potronji okruga koji gravitiraju predmetnom terminalu za 2026. godinu. Izuzetak je poetni terminal u Panevu, iji je rezervoarski prostor dimenzionisan za potrebe "dinamikog upravljanja sistemom". Sistem produktovoda e se povezati na postojee skladine instalacije (postojee rezervoare ili novoizgraene rezervoare na mestima rezervoara sruenih u NATO bombardovanju) na svim lokacijama terminala gde se u fazi projektovanja to pokae kao optimalno reenje. 9 Perspektivno, planirae se izgradnja terminala u Pritini.

2. Opis trasa i terminala i odnos prema drugim infrastrukturnim

sistemima i upotreba zemljita

2.1. Opis terminala

U svim terminalima e se vriti sledee funkcije:

1) prijem motornih goriva na lokaciju terminala sa merenjem primljenih koliina;

2) skladitenje motornih goriva u nadzemnim stojeim rezervoarima;

3) manipulacija gorivima u okviru terminala, praenje i upravljanje svim ureajima i opremom na terminalu;

4) obezbeenje sigurnosti rada terminala;

5) otprema goriva uz prethodno merenje koliina ka sledeem terminalu.

Na prostoru terminala planiraju se kao obavezni sadraji sledei objekti, postrojenja i ureaji neophodni za obavljanje gore navedenih funkcija terminala: rezervoari za skladitenje motornih goriva sa tankvanama, pumpna stanica za produktovode, merna stanica za benzine,

dizele i produktovode, upravna zgrada, tehniko-servisni objekat (radionica, vatrogasnica i dr.), trafostanica, postrojenje za tretman zauljenih otpadnih voda, istako mesto, filteri, redukciona stanica, sistem za prikupljanje benzinskih para, portirnica, interne saobraajnice i platoi.

Konana granica lokacije, organizacija, sadraj i kapaciteti objekata terminala definisae se izradom urbanistikog projekta. Kapaciteti i sadraji terminala e u trenutku izdavanja lokacijske dozvole zavisiti od primenjene tehnologije razraene kroz urbanistiki projekat, odnosno idejni projekat sa studijom opravdanosti.

1) Glavni terminal "Panevo": Kao polazni terminal sa glavnim upravljako-dispeerskim centrom kompletnog sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju predvia se terminal "Panevo".

Glavni terminal "Panevo" je lociran u neposrednoj blizini postojee Rafinerije "Panevo" tj. uz sam kompleks rafinerije. Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme terminala "Panevo" je cca R = 12,03 ha.

Terminal "Panevo" - KO Panevo - Cele kat. parcele br.: 2994; 2993; 2992; 2991; 2990/1; 2990/2; 2989/1; 2989/2; 2988/1; 2988/2; 2987/1; 2987/2; 2986/1; 2986/2; 2985/1; 2985/2;

2984; 2983; 2982; 2981; 2980; 2979; 2978; 2977; 2976; 2975; 2974; 2973; 2972; 2971;

2970; 2969; 2968; 2966; 2965; 2961; 2955; 2954; 2951; 2950; 2949; 2946; 2945; 2944 i

3577.

U okviru obuhvata Plana detaljne regulacije terminala sistema produktovoda u Panevu (povrine 11,8 ha) obuhvaena je funkcionalna mikrolokacija povrine od 5,4 ha na parcelama: 2944, 2945, 2946, 2949, 2950, 2951, 2954, 2955, 2961, 2965, 2966, 2968, 2969,

2970, 2971, 2972, 2973, 2974, 2975. Ovim planom detaljne regulacije obuhvaen je pristupni put kao i njegov prikljuak na mreu regionalnih puteva ukljuujui i povezivanje sa mernom stanicom JP "Transnafta" koja se nalazi u neposrednoj blizini.

Procenjuje se da bi za planirani terminal PEOP-a na istoj lokaciji trebalo priblino 7 ha to sa navedenom funkcionalnom mikrolokacijom aproksimativno iznosi oko 12 ha povrine zemljita, tako da se moe oceniti da ova lokacija zadovoljava potrebe rada i odravanja terminala oba transportna sistema.

Izgradnja rezervoara na terminalu Panevo planira se u toku druge faze izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

2) Terminal "Novi Sad": Prijemni terminal u Novom Sadu nalazi se u okviru postojeeg kompleksa terminala "Transnafta" uz rafineriju nafte u Novom Sadu i koristie se postojeim infrastrukturnim objektima.

Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme terminala Novi Sad unutar postojeeg kompleksa "Transnafta" uz rafineriju nafte u Novom Sadu je cca 3,35 ha.

Terminal "Novi Sad" - KO Novi Sad 4 - Cele kat. parcele br.: 2555/6; 2009/1;

3) Terminal "Smederevo": Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme terminala Smederevo je 7,95 ha. Mikrolokacija terminala "Smederevo" je uz skladite NIS "Jugopetrola".

Terminal "Smederevo" - KO Smederevo - Cele kat. parcele br.: 230/2; 230/3;

4) Terminal "Jagodina": Nalazie se u zoni Auto-puta E-75: Beograd - Ni u okviru Nove industrijske zone "Jagodina". Potrebna povrina terminala Jagodina je 18,35 ha.

Terminal "Jagodina" ima ulogu i distributivnog centra regiona koji mu gravitiraju, pa se

planira da ima auto i vagon punilite za otpremu derivata.

Terminal "Jagodina" - KO Koino Selo - Cele kat. parcele: 2090; 2088; 2087; 2086; 2085; 2083; 2081/10; 2081/9; 2081/8; 2081/2; 2081/5; 2081/3; 2081/6; 2081/7; 2081/14: 2081/15;

2081/16; 2081/17; 2081/4; 2081/13; 2081/20; 2081/21; 2081/22; 2081/23; 2016; 2017; 2015;

2014; 2013; 2012 i 2011;

5) Terminal "Ni": Nalazi se u okviru kompleksa postojeeg skladita NIS "Petrola" sa aneksom neposredno uz kompleks ija je ukupna povrina sa aneksom cca 5,03 ha.

Na prostoru kompleksa terminala planiraju se kao obavezni sadraji sledei objekti, postrojenja i ureaji neophodni za obavljanje gore navedenih funkcija terminala: rezervoari za skladitenje motornih goriva sa tankvanama, upravna zgrada, tehniko-servisni objekat (radionica, vatrogasnica i dr.), trafostanica, portirnica, interne saobraajnice i platoi.

U okviru aneksa neposredno uz kompleks terminala potrebno je izgraditi: istako mesto, filtere, redukcionu stanicu, sistem za prikupljanje benzinskih para, pumpnu stanicu za

produktovode, merna stanica za benzine, dizele i produktovode, i postrojenje za tretman

zauljenih otpadnih voda.

Aneks van kompleksa terminala "Ni" se nalazi na KO Gornja Toponica.

Terminal "Ni" - KO Gornja Toponica - Cela kat. parcela br.: 8724; - Delovi kat. parcela br.: 8785/1; - Aneks terminala "Ni": KO Gornja Toponica - Delovi kat. parcela br.: 8779; 8778; 8777; 8776/3 i 8775/8;

6) Terminal "Sombor": Na delu postojeeg kompleksa skladita NIS "Petrol" planira se za izgradnja terminala "Sombor". Potrebna povrina za izgradnju objekata, ureaja i opreme terminala Sombor u okviru postojeeg kompleksa terminala NIS "Petrol"-a je 3,02 ha.

Terminal "Sombor" je predvien i za distribuciju derivata auto-cisternama. S obzirom da se planira izgradnja u okviru postojeeg skladita NIS "Petrol" iji su skladini kapaciteti uniteni u NATO bombardovanju, potrebna je odgovarajua nova instalacija za autopunilite.

Terminal "Sombor" - KO Sombor 1 - Cele kat. parcele br.: 7926/1; 7926/2; 7926/3; 7929/1;

7927/5; 7928/1; 7925/4; 7925/2; 7930/5; 7930/3; 7930/2; 7929/2; 7927/7; 7927/2; 7928/1;

7927/4 i 7927/1; i Delovi kat. parcele br.: 10124/2.

7) Terminal "Beograd": Prva mogua lokacija terminala je u Velikom Selu.

Druga mogua lokacija terminala "Beograd" je u junom delu Beograda na potezu budue beogradske obilaznice na deonici Bubanj Potok - Vina u industrijskoj zoni Letane.

Trea varijanta koja se razmatra je lokacija terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu prema vaeem DUP-u kompleksa uskladitenja i distributivnog sistema naftnih derivata na podruju Gornjeg Zemuna ("Slubeni list grada Beograda", broj 20/81).

2.2. Opis trasa produktovoda

2.2.1. I faza - deonice produktovoda Panevo - Novi Sad i Panevo - Smederevo

Deonica produktovoda: Panevo - Novi Sad - Izgradnja deonice produktovoda Panevo - Novi Sad koncipira se kao dvocevni sistem transporta motornih goriva. Trasa produktovoda

deonice Panevo - Novi Sad polazi od glavnog terminala "Panevo" i vodi se do terminala "Novi Sad" u duini od cca 91,4 km.

Ista je prenika obe cevi 10" (DN250 mm) i prati trasu postojeeg naftovoda Omialj - Panevo (bivi jugoslovenski naftovod - JUNA). Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeeg naftovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni naftovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.

Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:

1) vodotocima (Mali Nadel, Nadel, V. Slatina, reka Tami, kanal Kara, Veliki kanal Dunav - Tisa - Dunav, reka Tisa, Dunavac i dr. manjim vodotocima);

2) putevima (dravni put I reda br. 24: deonica Panevo - Kovin, dravni put I reda br. 1.9: deonica Beograd - Vrac (E-70), dravni put I reda br. 24: deonica Beograd -

Zrenjanin, dravni put II reda br. 124: deonica enta - Opovo, dravni put I reda br. 24.1: deonica enta - Padinska skela, dravni put II reda br. 122: deonica ajka - Kovilj i dr. optinskim putevima);

3) eleznikim prugama (magistralna jednokolosena elektrificirana pruga Beograd Centar - Panevo Varo - Vrac - granica Rumunije i jednokolosena elektrificirana pruga Panevo Varo - Panevo Vojilovica, jednokolosena neelektrificirana pruga Panevo Varo - Rasputnica - Jabuka);

4) naftovodom Novi Sad - Panevo deonica DN - 2, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;

5) gasovodima:

(1) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 323,9 mm, deonica: RG01-10 - Panevo - Smederevo;

(2) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar GR "Panevo" - GMRS "Plinara";

(3) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar GR "Panevo" - GR "HIP Panevo";

(4) gradskim gasovodima pritiska p=612 bar MRS "Glogonj" - GMRS

"Flot", MRS "Jabuka" - GMRS "Flot";

(5) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 508 mm, deonica: RG04-07 GR "Batajnica"- Panevo;

(6) magistralnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 762 mm, deonica: MG04 Gospoinci - Novi Sad - GR "Batajnica".

Oko 900 m juno od raskrsnice Auto-puta E75: deonica Beograd - Novi Sad sa dravnim putem II reda br. 122: deonica ajka - Kovilj, produktovod se vodi paralelno od pomenutog putnog ukrtanja sa Auto-putem Beograd-Novi Sad.

Zavretak ove deonice je posle skretanja i prelaska produktovoda Auto-puta Beograd - Novi Sad u visini raskrsnice sa optinskim putem Ka - industrijska zona Novi Sad i dolaska do terminala "Novi Sad".

Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od objekata, vodotoka, puteva, gasovoda, naftovoda i el. koloseka.

Deonica produktovoda: Panevo - Smederevo - Izgradnja deonice produktovoda Panevo - Smederevo koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa

produktovoda deonice Panevo - Smederevo polazi od terminala "Panevo" i vodi se do terminala "Smederevo" u duini od cca 26,9 km. Ista je prenika 12" (DN350 mm) i prati posle izlaska sa terminala "Panevo" najveim delom trasu postojeeg razvodnog gasovoda RG01-10: deonice Panevo - Smederevo. Odstupanje u odnosu na postojeu trasu gasovoda je prilikom prelaska reke Dunav gde se produktovod vodi podzemno ispod korita reke i

Smederevske Ade da bi najkraim putem bio doveden do terminala "Smederevo".

Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeeg gasovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni gasovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.

Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:

1) vodotocima (Nadel, Slatina, Veliki kanal Sr. Begej, reka Dunav i dr. manjim

vodotocima);

2) putevima (optinskim putevima: deonice Kovin - Banatski Brestovac i Kovin - Ploica);

3) planiranim koridorom autoputa E-70 od Bubanj Potoka do Paneva i planiranom teretnom obilaznom prugom Beli Potok - Vina - Panevo (ije su trase potvrene Generalnim projektom autoputa i teretne obilazne pruge sa drumsko-eleznikim mostom na Dunavu kod Vine usvojenim na Revizionoj komisiji 2007. god.);

4) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 323,9 mm: deonica RG01-10 Panevo - Smederevo.

Zavretak ove deonice je posle prelaska reke Dunav na lokaciji planiranog terminala "Smederevo" do kompleksa NIS "Jugopetrola".

Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od objekata, vodotoka, puteva, gasovoda.

2.2.2. II faza - deonice produktovoda Smederevo - Jagodina i

Jagodina - Ni Deonica produktovoda: Smederevo - Jagodina - Izgradnja deonice produktovoda Smederevo

- Jagodina koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa

produktovoda deonice Smederevo - Jagodina polazi od terminala "Smederevo" i vodi se do

terminala "Jagodina" u duini od cca 92,3 km. Ista je prenika 12" (DN350 mm) i posle izlaska sa terminala "Smederevo" prati dravni put I reda br. 24: deonica Kovin - Auto-put Beograd - Ni.

Zatim se produktovod vodi najveim delom uz trase postojeeg razvodnog gasovoda RG08-01: deonica Smederevo - V. Oraje i magistralnog gasovoda MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, a sve u koridoru Auto-puta E-75: Beograd - Ni.

Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeih gasovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni gasovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.

Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:

1) vodotocima (Bodrika, Jezava, Balava bara, Jezavski kanal, Vinaka bara reka Jasenica, Plavkovo blato, Docan, St. Raa, Gibavica, Raa, St. Lepenica, reka Lepenica, Kijevski potok, reka Velika Morava, St. Belica, Nova bara i dr. manjim

vodotocima);

2) putevima (Auto-put E-75: Beograd - Ni, dravni put I reda br. 24: deonica Kovin - Auto-put Beograd - Ni i deonica Auto-put - Poarevac, dravni put I reda put br. 4: deonica Markovac - Svilajnac, dravni putevi II reda: Auto-put - Osipaonica (br. 214a), Krnjevo - Smederevska Palanka - Trnove (br. 109a), Krnjevo - Velika Plana (br. 214), Velika Plana - abari (br. 107), Jagodina - Glogovac (br. 110), optinski putevi: Lozovik - Golobok, Smed. Palanka - Veliko Oraje, Lapovo - Markovac -

Svilajnac, Bagrdan - Vojska, St. Lanite - Koino selo, Jagodina - Ribare, Jagodina - Rakitovo i dr. optinskim putevima);

3) eleznikim prugama: jednokolosena pruga Smederevo - V. Plana, jednokolosena pruga Smederevo - Mala Krsna i jednokolosena pruga Markovac - Svilajnac - Resavica;

4) gasovodima:

(1) Razvodni gasovod RG08-01: deonica Smederevo - V. Oraje, pritiska p=50 bar i prenika 323,9 mm;

(2) Magistralni gasovod MG07-01: deonica B. Potok - V. Oraje, pritiska p=50 bar i prenika 457,2 mm;

(3) Magistralni gasovod MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, pritiska p=50 bar i prenika 457,2 mm;

(4) Prikljunim gasovodom od MG08 do GMRS "Lapovo", pritiska p=50 bar i prenika 114,3 mm;

(5) Razvodni gasovod RG08-02 od MG08 do GMRS "Kragujevac", pritiska

p=50 bar i prenika 273 mm.

Zavretak ove deonice je posle prelaska Auto-puta E-75: Beograd - Ni na lokaciji planiranog terminala "Jagodina" u okviru Nove industrijske zone "Jagodina".

Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od objekata, vodotoka, puteva, gasovoda i eleznikih pruga.

Deonica produktovoda: Jagodina - Ni - Izgradnja deonice produktovoda Jagodina - Ni koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa produktovoda

deonice Jagodina - Ni polazi od terminala "Jagodina" i vodi se do terminala "Ni" u duini od cca 102,1 km. Ista je prenika 10" (DN250 mm) i posle izlaska sa terminala "Jagodina" polae se u koridoru Auto-puta E75: deonica Beograd - Ni.

Produktovod se i ovde vodi najveim delom uz energetski koridor tj. trase postojeeg magistralnog gasovoda MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, razvodnog gasovoda RG09-01: deonica Jagodina - Parain, i magistralnog gasovoda MG09: deonica Parain - Pojate.

Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeih gasovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni gasovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.

Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:

1) vodotocima (Lugomir, reka Velika Morava, Ravanica, uprijski potok, Kneselaki potok, Crnica, Loziki potok, Baijski potok, Burdeljski potok, Slatinski potok, Suvajski potok, Planski potok, Drenovaki potok, Jovanovaka reka, Senjski potok, Rujika reka, Beli potok, Suvi potok, Moravica, reka Juna Morava, Rajkov potok, Toponika reka i dr. manjim vodotocima);

2) putevima (Auto-put E-75: Beograd - Ni, dravni put I reda br. 5: deonica Parain - Zajear, dravni put I reda br. 1 - 12: deonica Ni - Pirot, dravni putevi II reda: uprija - Supska (br. 108), uprija - Despotovac (br. 216), uprija - Senje (br. 103), Pojate - Brain (br. 214), Raanj - Deligrad (br. 214), Deligrad - Aleksinaki rudnici (br. 214), Aleksinac - itkovac (br. 121), optinski putevi: uprija - Batinac, uprija

- Bonjane, Parain - Popovac, Stria - Lebina, Sikirica - Krebinac, Novi Brain - etka, Plonik - Novi Brain, Raanj - Varo, Raanj - Lipovac, Rutevac - Mozgovo, Aleksinaki rudnik - Bobovite, Luane - Moravski Bujmir, Draevac - Beli breg, Donja Trnava - Gornja Trnava, Donja Toponica - Gornja Toponica,

Trupale - Gornja Toponica i dr. optinskim putevima);

3) lokalnom eleznikom prugom: Parain - Stari Popovac;

4) gasovodima:

(1) Magistralni gasovod MG08: deonica V. Oraje - Jagodina, pritiska p=50 bar i prenika 457,2 mm;

(2) Razvodni gasovod RG09-01: deonica Jagodina - Parain, pritiska p=50 bar i prenika 457,2 mm;

(3) Magistralni gasovod MG09: deonica Parain - Pojate, pritiska p=50 bar i prenika 355,6 mm;

(4) Razvodnim gasovodom za GMRS "Jagodina", pritiska p=50 bar i

prenika 168,3 mm;

(5) Gradski gasovod od GMRS "uprija" prema potroaima grada uprije, pritiska p=612 bar i prenika 273 mm;

(6) Razvodni gasovod Parain - Bonjane - Popovac, pritiska p=50 bar i prenika 273 mm;

(7) Magistralni gasovod Pojate - Ni, pritiska p=50 bar i prenika 355,6 mm.

Ova deonica se posle prelaska dravnog puta I reda br. 1-12 (E-80): deonica Ni - Pirot trasira do lokacije terminala "Ni" koje je u stvari postojee skladite NIS "Petrola" u Niu.

Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od objekata, vodotoka, puteva, gasovoda i el. pruga.

2.2.3. III faza - deonice produktovoda Novi Sad - Sombor i

Panevo - Beograd Deonica produktovoda: Novi Sad - Sombor - Izgradnja deonice produktovoda Novi Sad -

Sombor koncipira se kao jednocevni sistem za transport motornih goriva. Trasa

produktovoda deonice Novi Sad - Sombor polazi od terminala "Novi Sad" i vodi se do

terminala "Sombor" u duini od cca 92,2 km. Ista je prenika 8" (DN200 mm) i uglavnom prati trasu Auto-puta E75: deonice Beograd - Novi Sad i Novi Sad - Subotica. Produktovod

se jedino udaljava od pomenutog Auto-puta severno od Novog Sada, zaobilazei planirane komercijalne zone definisane usvojenim urbanistikim planovima smeten u planirani energetski koridor, a zatim se vraa uz koridor Auto-puta E75: Novi Sad - Subotica.

Zatim se vodi u pravcu severozapada oko 6 km do prunog pojasa jednokolosene neelektrisane pruge Novi - Sad - Vrbas - Rimski anevi - Senta - Horgo, a onda neposredno uz pomenutu el. prugu u duini od oko 14 km. Juno od Vrbasa pa do terminala "Sombor" produktovod prati trasu postojeeg razvodnog gasovoda: deonica RG04-15 Gospoinci - Sombor.

Produktovod se na pojedinim mestima udaljava od postojeeg gasovoda i naftovoda zbog izgraenih objekata u zatitnoj zoni gasovoda i naftovoda i potovanja minimalnog udaljenja produktovoda od objekata koja iznosi 30 m sa obe strane cevi.

Trasa produktovoda se na ovoj deonici ukrta sa:

1) vodotocima (kanali oko Kaanske Ade, Rumenaki kanal, Duboki kanal, Alparska bara, kanal Jegrika, Veliki i Mali kanal Dunav - Tisa - Dunav, reka Begej i dr. manjim vodotocima);

2) putevima (Auto-put E-75: deonice Beograd - Novi Sad i Novi Sad - Subotica,

dravni put I reda br. 7: deonica Novi Sad - Ka, dravni put II reda br. 120: deonica Novi Sad - Temerin, dravni put I reda br. 22.1: deonica Novi Sad - Sirig, dravni put II reda br. 127: deonica Novi Sad - Vrbas, dravni put II reda br. 104: deonica Zmajevo - Despotovo, dravni put II reda br. 118: deonica Vrbas - Savino selo, dravni put II reda br. 119: deonica Kula - Baka Palanka, dravni put I reda br. 3: deonica Kula - Odaci, optinskim putem Crvenka - Kruii - Ruski Krstur i dr. optinskim putevima);

3) eleznikim prugama (meunarodna magistralna jednokolosena elektrificirana pruga broj 2 Beograd - Stara Pazova - Inija - Subotica - Kelebija, jednokolosene neelektrificirane pruge: Novi Sad - Sajlovo - Rimski anevi - Orlovat Stajalite, Sombor - Stapar - Odaci sa industrijskim kolosekom za industrijsku zonu Sombor, Novi Sad - Vrbas - Rimski anevi - Senta - Horgo, Kula - Baka Palanka i Novi Sad - Sombor);

4) naftovodom:

(1) Dunav (Bako Novo Selo) - Novi Sad deonica DN - 1 prenika 660,4/6.35 mm, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko

Novog Sada;

(2) Novi Sad - Panevo deonica DN - 2, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;

(3) Nadrljan - Novi Sad (NNS) prenika 219,1/7,92 mm, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u delu planiranog energetskog koridora oko Novog Sada;

(4) Elemir - Novi Sad (ENS) prenika 273,1/7,8 mm, s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u delu planiranog energetskog koridora oko Novog Sada;

5) gasovodima:

(1) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar: deonica RG04-15 Gospoinci - Sombor sa gasovodnim krakom za Odake;

(2) planiranim i projektovanim (potvrena projektna dokumentacija sa svim potrebnim dozvolama od strane Vlade AP Vojvodine) razvodnim

gasovodom pritiska p=50 bar: deonica Kula - Odaci, sa odvojkom za Ruski Krstur, GMRS "Odaci" i GMRS "Ruski Krstur";

(3) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 219,1/6,35 mm: deonica GR "Gospoinci" - GR "Futog" (Stari Futoki) RG 04-11 s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;

(4) razvodnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 406,4/8,7: deonica GR "Gospoinci" - GR "Futog" (Novi Futoki) RG 04-11/II s ijom planiranom izmetenom deonicom e se produktovod voditi paralelno u planiranom energetskom koridoru oko Novog Sada;

(5) magistralnim gasovodom pritiska p=50 bar i prenika 219,1/4 mm: deonica GR "Gospoinci" - Novi Sad - Beoin.

Zavretak ove deonice je posle obilaska glavne merno-regulacione stanice (GMRS) "Sombor" na lokaciji postojeeg terminala NIS "Petrol"-a, tj. na lokaciji terminala "Sombor".

Produktovod se uglavnom vodi ispod poljoprivrednog zemljita na propisanom rastojanju od objekata, vodotoka, puteva, gasovoda, naftovoda i eleznikog koloseka.

Deonica produktovoda: Panevo - Beograd - Trasa produktovoda deonice Panevo - Beograd polazi od terminala "Panevo" i u ovom Prostornom planu daje se varijantno:

Prva mogua lokacija terminala je u Velikom Selu. Duina prve varijante deonice do terminala "Beograd" u Velikom selu iznosi cca 7,8 km.

Druga mogua lokacija terminala "Beograd" je u junom delu Beograda na potezu budue beogradske obilaznice na deonici Bubanj Potok - Vina u industrijskoj zoni Letane. Duina druge mogue deonice do terminala "Beograd" u Velikom selu iznosi cca 14,7 km.

Trea varijanta koja se razmatra je lokacija terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu prema vaeem DUP-u kompleksa uskladitenja i distributivnog sistema naftnih derivata na podruju Gornjeg Zemuna ("Slubeni list grada Beograda", broj 20/81). Duina tree mogue deonice od planirane deonice produktovoda Panevo - Novi Sad do terminala "Beograd" u Gornjem Zemunu iznosi cca 22,5 km.

Za sve tri varijante potrebno je obezbediti prelazak podzemno ispod korita Dunava. Druga

varijanta na obilaznici je najpovoljnija zbog saobraajne pristupanosti i neposredne veze sa Koridorom X. Konaan izbor lokacije terminala "Beograd" i prikljunog produktovoda utvrdie se daljom uporednom analizom i u koordinaciji sa nadlenim organima u Republici Srbiji i gradu Beogradu. Za odabrano reenje sistema produktovoda sa terminalom "Beograd" koje pripada teritoriji grada Beograda uradie se Plan detaljne regulacije.

Sve napred navedene deonice produktovoda (u taki 2.2.) se mogu kroz dalju urbanistiku i projektnu razradu (dispozicija i tehnike karakteristike sistema produktovoda po fazama u lokacijskom dozvolama, idejni i glavni projekat po fazama), blie definisati ili korigovati sa analitiko-geodetskim elementima za obeleavanje trase produktovoda.

2.3. Opis trasa naftovoda i gasovoda u koridoru Postojei naftovod DN1, koji je postavljen paralelno uz severnu stranu autoputa E-75, i ulazi u novi energetski koridor i na mestu koje je u blizini stacionae autoputa km 109+500. Naftovod se od ovog mesta vodi po osi koridora na dubini od 1,35 m, paralelno sa

autoputem, u duini od oko 640 m, nakon ega skree prema severoistoku i sa

poluprenikom krivine od 55 m i ide sa zapadne strane trase postojeeg eleznikog koloseka.

Na ovom mestu se nova trasa naftovoda DN1 ukrta sa novom trasom gasovoda: RG 04-11 i RG 04-11/II. Ukrtanje je predvieno tako da gasovodi prolaze ispod naftovoda na rastojanju od oko 0,5 m (svetlo rastojanje).

Postojei gasovodi RG 04-11 i RG 04-11/II dolaze sa jugozapada, pribliavaju se autoputu i pod uglom od 90 skreu na jugoistok ostajui juno od autoputa.

Nova trasa ovih gasovoda predvia da se postojea trasa produi neposredno pre skretanja na jugoistok i da se gasovodi vode ispod autoputa, pravo u koridor, pri emu bi se gasovodi ukrtali sa naftovodom prilazei ispod naftovoda.

Od ovog mesta se sva tri cevovoda vode kroz koridor, prema severoistoku, paralelno sa

trasom postojeeg eleznikog koloseka i na dubinama od po 1,35 m. Mereno od zapadne ivice koridora na rastojanju od 5 m nalazio bi se gasovod RG 04-11/II, na rastojanju od 15 m

gasovod RG 04-11 i na rastojanju od 25 m naftovod DN1.

Na stacionai koridora st. 2+636.00 cevovodi prolaze ispod puta kroz zatitne cevi, nastavljaju u pravcu severoistok do skretanja koje je predvieno kod stacionae 3+640 pod uglom od 60, i poluprenicima krivina 55 m za naftovod i 45 m za gasovode, skreu u pravcu jugoistoka. Neposredno posle skretanja, na stacionai koridora st. 3+763.83 km, cevovodi prolaze prvo ispod pruge, a odmah zatim i ispod puta. Ukrtanja sa prugom i putem su predviena kroz zatitne cevi.

Na ovom delu koridora, mereno od severne strane koridora, na rastojanju od 15 m nalazi se

gasovod RG 04-11/II, na rastojanju od 25 m gasovod RG 04-11 i na rastojanju od 35 m

naftovod DN1.

Ovaj pravac cevovodi zadravaju do sledeeg skretanja prema jugoistoku, kod stacionae koridora 5+950, pod uglom od 40 i sa poluprenicima krivina 55 m za naftovod i 45 m za gasovode. Neposredno posle skretanja, na stacionai koridora st. 5+960 km cevovodi prolaze prvo ispod kanala, zatieni betonskom oplatom, a zatim i ispod pruge kroz zatitne cevi.

Dalje cevovodi zadravaju jugoistoni pravac i predviena rastojanja, mereno od severozapadne strane koridora, 15 m za gasovod RG 04-11/II, 25 m za gasovod RG 04-11 i

35 m za naftovod DN1. Na stacionai koridora 6+104 km cevovodi se ukrtaju sa lokalnim putem i prolaze ispod njega kroz zatitne cevi.

Kod stacionae koridora 7+200 km cevovodi se sreu sa trasom postojeeg koloseka. Naftovod prolazi pravolinijski ispod pruge kroz zatitnu cev dok gasovodi prolaze ispred pruge kroz zatitnu cev i skreu prema severoistoku pod uglom od 65, sa poluprenikom krivina od 45 m, i povezuje se sa postojeim gasovodima RG 04-11 i RG 04-11/II.

Neposredno posle prolaska ispod pruge naftovod DN1 skree u pravcu jugozapada pod uglom od 60 i sa poluprenikom krivine od 55 m. Na ovom delu koridora naftovod DN1 se vodi, na rastojanju od 5 m od severne strane koridora. Naftovod DN1 najpre prolazi ispod

nadvonjaka kroz zatitnu cev, na stacionai st. 7+380, a zatim ispod lokalnog puta na stacionai st. 7+690, takoe kroz zatitnu cev. Dalje, planirana nova trasa naftovoda DN1 se dva puta ukrta sa kanalima i prolazi ispod kanala, sa zatitom od betonske oplate, na stacionaama st. 8+020 i st. 8+140.

Posle prolaska ispod kanala naftovod DN1 skree prema jugozapadu, pod uglom od oko 100. Nakon ovog skretanja, planirana nova trasa naftovoda se vodi paralelno sa autoputem

na rastojanju od 5 m od jugoistone strane koridora i prolazi ispod dva kanala, sa zatitom od betonske oplate, na stacionaama st. 9+480 i st. 9+690.

Projektant je na ovom delu koridora predvideo prostor, izmeu naftovoda DN1 i autoputa, za eventualno izmetanje naftovoda Nadrljan - Novi Sad, oznaen kao NNS, i naftovoda Elemir - Novi Sad, oznaen kao ENS, i buduih produktovoda.

Posle prolaska ispod kanala, naftovod DN1 skree prema jugoistoku pod uglom od 13 udaljavajui se od autoputa i jo jednom, prema autoputu pod uglom od 10, i dalje zadravajui rastojanje od 5 m od severoistone strane koridora i na stacionai st. 11+030 prolazi ispod lokalnog puta, kroz zatitnu cev.

Naftovod DN1 kod stacionae koridora 11+180, skree prema jugozapadu pod uglom 100, i kod stacionae 11+250 se ukrta sa kanalom, prolazei ispod kanala, zatien betonskom oplatom. Kod stacionae koridora 11+510 naftovod DN1 se ukrta sa autoputem E-75, pod uglom od 90 i prolazi ispod autoputa E-75 zatien zatitnom cevi i uklapa se u postojei energetski koridor.

2.4. Odnos prema drugim infrastrukturnim sistemima Za potrebe definisanja odnosa prema drugim infrastrukturnim sistemima u ovom konceptu,

odreeni su znaajni postojei i planirani infrastrukturni sistemi u okviru koridora magistralne infrastrukture na koridoru X i bonim pravcima (ukrtanjima sa regionalnim sistemima i mreama), koriste se kriterijumi utvreni planskom dokumentacijom za infrastrukturne koridore.

Planskom dokumentacijom za koridor X, definisane su mere zatite od buke od autoputa, vazduha, zemljita, voda, smanjenja negativnih uticaja na ivi svet, spreavanje hemijskih udesa. Negativni uticaji potiu od samog tela saobraajnice, poloaja saobraajnice (saobraajnica u dolini), poloaja trase i izgradnja nasipa i useka, izgradnja nasipa, presecanjem uma, presecanje vlanih stanita, dok su za osetljiva podruja oznaeni: (1) tereni sa visokim nivoom podzemne vode, vlana zemljita i starae; (2) uzane doline reka i potoka; (3) vizuelno atraktivne lokacije i spomen podruja; (4) doline; (5) ume, ivice i iblja; (6) obale sa trskom, potoci, movare i vlane livade. Ovi uticaji nemaju vei znaaj na rad sistema produktovoda u okviru koridora. Takoe, sistem produktovoda, nema vei uticaj na rad ovih sistema, ukljuujui i sam proces izgradnje.

Utvrene su zone uticaja na ivotnu sredinu i irina zatitnih pojaseva, za postojee i planirane magistralne infrastrukturne sisteme u infrastrukturnom koridoru.

Ukrtanja sa drugim sistemima moraju projektnom dokumentacijom biti tako reena da ne ugroavaju redovni rad, to podrazumeva bezbedan i pouzdanost rad sistema produktovoda i drugih infrastrukturnih sistema.

Tabela 3. Tabelarni pregled zona uticaja na ivotnu sredinu i irina zatitnih pojaseva infrastrukturnih sistema

R. br. Infrastrukturni sistem Poremeaj funkcionisanja predela/slike predela irina zatitnog pojasa (m)

1. Autoput

180 + 180 - nivo buke do 65 db (A)

300 + 300 - nivo buke do 60 db (A)

700 + 700 - nivo buke do 50 db (A)

300 + 300

2. eleznika pruga 100 + 100 uz mere zatite 125 + 125

3. Optiki kablovi / 5 + 5

4. Plovni put / 150 + 150

5. Gasovod / 50 + 50

Izvor: Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora autoputa E - 75, deonica Beograd - Ni

Prostornim planom podruja infrastrukturnog koridora autoputa E - 75, deonica Beograd - Ni, utvrene su mere zatite ivotne sredine i predela, koje se primenjuju u daljoj razradi odgovarajuim urbanistikim planovima i aktima utvrenim zakonom na planskom podruju i tehnikoj dokumentaciji za utvrivanje trasa planiranih magistralnih infrastrukturnih sistema i objekata, i to mere: (a) zatite zemljita, podzemnih i povrinskih voda; (b) zatite od buke i vibracija; (v) zatite od zagaenog vazduha; (g) za rukovanje vrstim otpadom; (d) zatite od udesa cisterni sa opasnim i toksinim hemijskim materijama; () dodatne mere zatite ivotne sredine na funkcionalnim i prateim sadrajima autoputa; (e) za kontrolu stanja ivotne sredine u toku eksploatacije autoputa; () za unapreenje postojeeg stanja vegetacije; (z) za realizaciju sadnje planirane vegetacije sa zatitnom funkcijom; (i) estetskog ureenja infrastrukturnog koridora; (j) zatite divljai.

Navedene zone i mere su osnov za definisanje kriterijuma ureenja, zatitnih mera i irina pojaseva sistema produktovoda.

PLANSKA REENJA Prostornim planom, kao i stratekom procenom, obavie se ocena efekata izgradnje sistema produktovoda, na: (a) razvoj lokalnih samouprava i zajednica, (b) razvoj pojedinih delatnosti

koje zahtevaju energetsku pouzdanost (poljoprivreda, industrija i druga privreda); (v)

usklaivanje razvojnih, fizikih (prostornih) i ekolokih zahteva, izmeu sistema produktovoda i neposrednog okruenja; (g) usklaivanje i utvrivanje trase cevovoda sa drugim magistralnim infrastrukturnim sistemima u infrastrukturnom koridoru; (d)

usklaivanje i utvrivanje trasa saobraajne i drugih magistralnih infrastrukturnih sistema, utvrivanje poloaja i uslova izgradnje i ureenja vorita ukrtanja pojedinih trasa, radi ukljuivanja u evropski transportni sistem; () utvrivanje planskih elemenata i kriterijuma za

donoenje investicionih odluka i izbor lokacija za nove privredne objekte. Za potrebe ovog plana prikazani su kljuni faktori prostornog razvoja, i to: (a) demografski razvoj, (b) mrea naselja, (v) ekonomski i privredni razvoj, (g) prirodna dobra, (d) kulturna dobra.

I. UTICAJ NA PRIRODNA, KULTURNA DOBRA, IVOTNU SREDINU I MERE ZATITE

Na samom uticajnom podruju koridora produktovoda nema zatienih prirodnih i kulturnih dobara.

Na iroj teritoriji koridora produktovoda nalazi se 25 zatienih prirodnih dobara (u celini ili delom), zastupljenih u vidu 2 specijalna rezervata prirode (SRP), predeo naroite prirodne lepote (PNPL), 2 zatiene okoline nepokretnog kulturnog dobra (ZONKD) i 20 spomenika prirode (SP).

Pri realizaciji planiranih radova, investitor i izvoa radova se moraju pridravati sledeih mera zatite prirodnih dobara:

1) ukoliko se u toku zemljanih radova na pripremi lokacije naie na geoloko-paleontoloko ili mineraloko-petrografske pojave za koje se pretpostavlja da imaju svojstvo prirodnog dobra, izvoa radova je duan da o tome obavesti nadleni zavod za zatitu prirode i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi otetilo do dolaska ovlaenog lica;

2) pri svim aktivnostima na izgradnji produktovoda i preciznijem definisanju

njegove trase izvoa radova mora se striktno pridravati mera zatite koje su definisane aktom o zatiti pojedinanih prirodnih dobara, kao i optih mera i uslova zatite definisanih Zakonom o zatiti ivotne sredine ;

3) konani izbor trase treba da bude rezultat detaljne lokacione analize u kojoj e se prioritet dati i zatiti prirodnih dobara, zatiti zelenih i drugih javnih povrina (ovo se naroito odnosi za oekivane/mogue akcidentne situacije kod objekata kao to je predmetni produktovod);

4) na delovima gde trasa eventualno prolazi kroz zelene povrine, razmotriti nain realizacije radova u cilju to manjeg degradiranja prostora;

5) ukoliko se na trasi i u koridoru produktovoda nau vrednija stabla drvea ili primerci biljnih vrsta za koje se pretpostavlja da predstavljaju zatiene prirodne retkosti, o tome obavestiti nadleni zavod za zatitu prirode radi obavljanja strunog nadzora i preduzimanja odgovarajuih mera;

6) ukoliko se du dela trase produktovoda koji se polae u zaseban rov nalazi drvored ili pojedinana stabla, iskop zemlje se mora obaviti runo, a ne mainski, da bi se to vie sauvao korenov sistem stabla;

7) ako trasa prolazi kroz umu, trasa se mora voditi tako da se ukloni to manji broj stabala, bez obzira na njihovu pojedinanu vrednost; u ovom sluaju zatitni pojas i irinu rova treba smanjiti na neophodni minimum;

8) stabla u blizini trase obezbediti od oteenja usled manipulacije graevinskih maina i transportnih sredstava ili skladitenja opreme, instalacija, graevinskog materijala i dr.;

9) kako trasa na vie mesta prolazi preko ili uz vodotoke, kanale i druge hidroloke objekte, neophodno je obratiti panju na priobalnu vegetaciju i sauvati je maksimalno ili je nakon zavretka radova vratiti u prvobitno stanje;

10) deponovanje vika zemlje i opreme, makar i privremeno, nije dozvoljeno u zatienim prirodnim dobrima i zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara;

11) nakon okonanja radova moraju se sve povrine dovesti u prvobitno stanje.

U cilju integrativne zatite, kulturno naslee planskog podruja posmatra se kao neobnovljiv resurs jednak po znaaju drugim resursima, izvor identifikacije i kulturni kapital koji se moe koristiti za razne vrste obnove i razvoja.

Na podruju Prostornog plana utvruju se sledee mere zatite za utvrena i dobra pod prethodnom zatitom, kao i zatiene okoline kulturnih dobara:

1) na utvrenim kulturnim dobrima i dobrima pod prethodnom zatitom ne moe se vriti raskopavanje, ruenje, prepravljanje ili bilo kakvi radovi koji mogu da narue svojstva kulturnog dobra bez prethodno utvrenih uslova i saglasnosti nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture;

2) ako se u toku iskopa zemlje naie na arheoloka nalazita ili ostatke ranijih kultura, izvoa radova je duan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti nadleni zavod za zatitu spomenika kulture i preduzme mere da se nalaz ne uniti i ne oteti i da se sauva na mestu i u poloaju u kome je otkriven;

3) dobra koja uivaju prethodnu zatitu ne smeju se otetiti, unititi, niti moe da se menja njihov izgled, svojstvo ili namena;

4) na utvrenim kulturnim dobrima i dobrima pod prethodnom zatitom, kao i u zatienoj okolini nepokretnih kulturnih dobara, nije dozvoljeno deponovanje vika zemlje i opreme, makar i privremeno;

5) pristupni putevi mogu se otvarati samo van zatienih podruja nepokretnih kulturnih dobara;

6) du planirane trase produktovoda izvriti arheoloko rekognosciranje terena;

7) obezbediti arheoloki nadzor uzimajui u obzir da trasa produktovoda moe obuhvatiti i nove do sada neevidentirane arheoloke lokalitete;

8) zabranjuje se neovlaeno kopanje, odnoenje kamena i zemlje sa arheolokih nalazita;

9) podnosilac zahteva, odnosno investitor je duan da se u postupku izrade urbanistikih planova obrati teritorijalno nadlenom zavodu za zatitu spomenika kulture radi izdavanja uslova i saglasnosti i omogui da u okviru granica plana struna sluba obavi prospekciju i evidenciju dobara pod prethodnom zatitom.

1. Mere zatite ivotne sredine ivotna sredina je na podruju Prostornog plana u veoj meri ouvana, ali s obzirom na namenu samih objekata (transport produkata nafte), nosi odreeni stepen rizika sa aspekta negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Prema indikatoru koji prikazuje pritisak na ivotnu sredinu od urbanizacije, transportne mree i intenzivne poljoprivredne proizvodnje za prirodne vrednosti, podruje Prostornog plana je nisko osetljivo do srednje osetljivo podruje.

Deo trase produktovoda koji prolazi kroz podruje Vojvodine karakterie se relativno malom osetljivou, dok se region centralne Srbije, zbog kompleksnog i heterogenog sastava, karakterie kao region niske do srednje osetljivosti. Ipak najosetljivije delove trase predstavljaju prostrane aluvijalne ravni reke Dunava (u podruju Dunava, Paneva i Kovina), Tise, Velike i June Morave.

Sa aspekta zatite ivotne sredine na planskom podruju se izdvajaju sledee celine:

1) podruja pod poljoprivrednim zemljitem (ratarsko-stoarska proizvodnja) - predstavljaju podruja kroz koje predloena trasa produktovoda najveim delom prolazi;

2) podruja pod vodnim zemljitem (aluvijalne ravni reka Dunava (u podruju Dunava, Paneva i Kovina), Tise, Velike i June Morave) - mogu biti od posebnog znaaja zbog postojanja uslova visoke vodopropusnosti i postojanja izvorita za vodosnabdevanje na bazi podzemnih voda. Vei deo trase produktovoda kroz centralnu Srbiju prati obodne delove aluvijalne ravni Velike Morave i June Morave. U zonama neposredne zatite izvorita vodosnabdevanja bie potrebno posebnim projektima obezbediti rad sa viim nivoom monitoringa i primene preventivnih mera zatite;

3) podruja geoloki i hidroloki osetljivih formacija (opasnost od zagaenja zemljita i podzemnih voda) - objekat cevovoda za transport naftnih produkata karakterie nizak rizik od zagaenja u uslovima redovnog rada, a visok u uslovima havarija (akcidentnih izliva). Trasa produktovoda moe prolaziti kroz podruja poviene ranjivosti (npr. izvorita za vodosnabdevanje na bazi podzemnih voda formirana u plitkim kvartarnim naslagama visoke vodopropusnosti), ali zbog

nepostojanja znaajno zagaujueg optereenja u uslovima redovnog rada rizik zagaenja moe se oceniti kao srednji do nizak;

4) podruja zatienih prirodnih i kulturnih dobara na kojima je neophodna primena utvrenih mera zatite, kao i podruja uzanih dolina reka i potoka, ivice i iblja, obale sa trskom, potoci, movare i vlane livade (Titelski breg i uzana dolina Bagrdanske klisure).

Uticaj produktovoda na ivotnu sredinu moe se posmatrati tokom tri faze - faze izgradnje produktovoda, period redovnog rada produktovoda i faze akcidenta, dok uticaj rada terminala

na ivotnu sredinu predstavlja zasebnu celinu. U toku izgradnje produktovoda potencijalni problem se moe javiti pri uticaju na povrinske vode, dok u periodu eksploatacije produktovoda potencijalni rizici vezani su za akcidentne situacije koje mogu dovesti do

curenja produkata nafte.

Vazduh - Na planskom podruju je vazduh u celini zadovoljavajueg kvaliteta, izuzev u gradskim podrujima kao to su Novi Sad (rafinerija nafte), Panevo (hemijska i petrohemijska industrija), Beograd (industrija, saobraaj, deponije), Smederevo (elezara, deponija sirovina), Aleksinac (rudnik uglja) i Ni, gde zagaivanje vazduha potie od termoenergetskih i industrijskih postrojenja, saobraaja, posebno tranzitnog saobraaja, individualnih loita i drugih, kao i Veliki Baki kanal (na delu Crvenka - Kula - Vrbas).

U fazi izgradnje produktovoda, u obliku difuznih izvora emisije u vazduh javie se produkti sagorevanja goriva iz vozila i mehanizacije, emisije tokom procesa zavarivanja, praenje usled iskopavanja i drugih zemljanih i graevinskih radova. U periodu eksploatacije

produktovoda, nee biti znaajnijih izvora emisije u vazduh. Uticaj rada terminala na ivotnu sredinu ogleda se u emisijama lako isparljivih jedinjenja (VOC). Usled isparavanja goriva,

tokom skladitenja, pretakanja, meanja goriva sa aditivima, utovara/istovara transportnih alata, creva, prikljuaka nastaju tzv. "skladini gubici" i "radni gubici" i tom prilikom javlja se emisija VOC.

Povrinske vode - Kvalitet Dunava i pored velikog zagaenja, ostaje unutar klase II-III, uglavnom zahvaljujui velikom kapacitetu razblaivanja. Toksine zagaujue materije, isputene iz velikih industrijskih centara (Novog Sada, Paneva, Smedereva, Beograda) i otpadne vode iz zemalja koje se nalaze uzvodno, optereene kako organskim zagaenjem tako i tekim metalima, zadravaju se u akumulacionom erdapskom jezeru. Reka Tisa ulazi u Republiku Srbiju kao reka III klase, a karakteristino za prekogranine reke je da su zagaene nutrijentima, naftom, tekim metalima i organskim materijama. Kanal Dunav - Tisa - Dunav i sekundarni irigacioni i transportni kanali u Vojvodini su veoma zagaeni, usled isputanja nepreienih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenanih voda iz poljoprivrede. Kvalitet Velike i June Morave, nije na zadovoljavajuem nivou, jer su vode optereene organskim zagaenjem. Kvalitet povrinskih voda prikazan je u Tabeli 4.

Tabela 4. Stanje kvaliteta reka Dunava, DTD, Tise, Velike i June Morave, 2008. godina

Reka Dunav DTD Tisa Velika Morava Juna

Morava

Merna stanica Bezdan Panevo Smederevo Sombor Novi

Sad Titel Parain Svilajnac Aleksinac

Zahtevana

klasa II II II IIA IIA II IIA III IIA

Stvarna klasa III III III III/IV IV III/IV III/IV III/IV III/IV

Izvor: Republiki hidrometeroloki zavod Srbije

Trasa budueg produktovoda presecae razliite prirodne povrinske tokove i vetake drenane i irigacione kanale: 2 prelaza Dunava, 1 prelaz Velike Morave, 1 prelaz Tamia, 1 prelaz Tise i 1 prelaz Kanala Dunav - Tisa - Dunav, kao i vie prelaza preko manjih povrinskih tokova.

Tokom izvoenja zemljanih i graevinskih radova kvalitet prirodnih recipijenata bi potencijalno mogao biti naruen, posebno u pogledu pojave otpadnih voda sa znatno povienim sadrajem suspendovanih materija. Posebno zahtevnu operaciju predstavlja postavljanje cevovoda u zoni prelaska preko povrinskih vodenih tokova. Savremene tehnologije prelaska reke podrazumevaju upotrebu nekoliko osnovnih tehnika od kojih je

najefikasnija tehnika podbuivanja ispod vodnog tela, odnosno instalacija cevovoda primenom metode usmerenog buenja u podini renih korita. Usmereno buenje ispod vodnih tokova danas predstavlja rutinski primenjivano reenje i kao najznaajnije prednosti ove metode ubrajaju se upravo niski direktni uticaji na ivotnu sredinu kao i relativno nizak rizik pojave zagaenja. Glavni rizici ove metode vezuju se za upravljanje fluidom za buenje, obzirom na injenicu da se postavljanje garniture za usmereno buenje sa svom prateom infrastrukturom (bazeni za cirkulaciju fluida za buenje, kompresori, itd.) nalaze u priobalnoj zoni koja u litolokom sastavu najee odgovara aluvijalnim naslagama sastavljenim od