INVESTITOR: PKB KORPORACIJA A.D. BEOGRAD

OBJEKAT: OBJEKTI STAJA ZA KRAVE MUZARE SA CENTRALNIM IZMUZITEM

LOKACIJA: VRBOVSKO

TEHNIKA DOKUMENTACIJA:

GLAVNI MAINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA

EVIDENCIJA: GLP 01 / 11-2012

IZVRILAC: UNIVERZITET U NOVOM SADU, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 8

DEKAN FAKULTETA::

_____________________

Prof. dr Milan POPOVI

RUKOVODILAC PROJEKTA:

Prof. dr Todor JANI, dipl.ing.

ODGOVORNI PROJEKTANT:

_____________________

Ivan BUDAKOV, dipl. ing. ma.

PROJEKTANTI:

Prof. dr Todor JANI, dipl.ing. Jelena VURDELJA, dipl.ing.

DATUM: Novembar 2012. god.

MESTO: NOVI SAD

INVESTITOR SAGLASAN:

__________________

2

S A D R A J I OPTA DOKUMENTACIJA

strana:

1.1. Reenje o registraciji preduzea 41.2. Reenje o odreivanju odgovornog projektanta 141.3. Licenca odgovornog projektanta 15 II OPISNA DOKUMENTACIJA 2.1. Projektni zadatak 172.2. Pogodbeni uslovi 182.3. Tehniki opis elemenata postrojenja 212.4. Tehnoloki opis postrojenja 272.5. Opti i tehniki uslovi 302.6. Tehniki prorauni i izbor opreme 342.7. Predmer i predraun 412.8. Tehnoloke podloge za automatski rad postrojenja 442.9. Mere bezbednosti i zatite na radu 45 III GRAFIKA DOKUMENTACIJA 3.1. Situacioni plan farme 3.2. Tehnoloki dijagram rada 3.3. Osnova prizemlja proizvodnog objekta tale 3.4. Osnova ekalita sa izmuzitem 3.5. Osnova poprenog kanala 3.6. Popreni presek kanala sa bazenom 3.7. Poduni presek kanala sa bazenom

3

I O P T A D O K U M E N T A C I J A

1.1. Reenje o registraciji preduzea 1.2. Reenje o odreivanju odgovornog projektanta 1.3. Licenca odgovornog projektanta

4

1.1. REENJE O REGISTRACIJI PREDUZEA

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

1.2. REENJE O ODREIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

R E E NJ E

Ovim reenjem, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013) za izradu:

GLAVNOG MAINSKOG PROJEKTA SISTEMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA, broj projekta: E GLP 01/11-2012, odreuje se kao glavni i odgovorni projektant: Ivan BUDAKOV, dipl.ing.ma. u Novom Sadu, 28.11.2012. god.

Za "Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu":

____________________________

Prof. dr Milan POPOVI, dekan

I Z J A V A Izjavljujem da je mainski projekat: "GLAVNI MAINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KARAVA KAPACITETA 2.500 GRLA, broj projekta: E GLP 01/11-2012, uraen u saglasnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim zakonskim aktima koji su merodavni za oblast projektovanja.

u Novom Sadu, 28.11.2012. god.

Odgovorni projektant: _____________________

Ivan BUDAKOV, dipl.ing.ma

15

16

II O P I S N A D O K U M E N T A C I J A

2.1. Projektni zadatak 2.2. Pogodbeni uslovi 2.3. Tehniki opis elemenata postrojenja 2.4. Tehnoloki opis postrojenja 2.5. Opti i tehniki uslovi 2.6. Tehniki prorauni i izbor opreme 2.7. Predmer i predraun 2.8. Tehnoloke podloge za automatski rad postrojenja 2.9. Mere bezbednosti i zatite na radu

17

2.1. PROJEKTNI ZADATAK INVESTITOR: PKB KORPORACIJA, a.d. Beograd OBJEKAT: Objekti staja za krave muzare sa centralnim izmuzitem MESTO: Vrbovsko Za potrebe Investitora izraditi projektno-tehniku dokumentaciju:

GLAVNI MAINSKI PROJEKAT SISTEMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA NA FARMI MUZNIH KRAVA KAPACITETA 2.500 GRLA

Projektom treba obuhvatiti sledee: - sistem izubravanja stajnjaka iz objekata broj II/1, II/2, II/3 i II/4 (tale za krave muzare); - transport stajnjaka kroz poprene kanale do sabirnih jama izmeu objekata II/1 i II/2 i objekata II/3 i II/4 i prepumpavanje istog; - prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame iza ekalita do kaskadnog koridora za trasport stajnjaka od kojeg e stajnjak gravitacionim oticanjem biti dopremljen do sabirne jame u centralnom koridoru i - prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame u centralnom koridoru do centralnog sabirnog bazena. U projektu dati reenja da se postupak izubravanja vri na savremen nain i u skladu sa uslovima koji su propisani za ovu vrstu objekata. Tehnoloke operacije treba potpuno mehanizovati i obezbediti mogunost automatskog rada sistema. Izvriti optimizaciju menadmenta stajnjakom tako da se transport obavi kvalitetno i da se pri tom obezbedi to je mogue vea pouzdanost i dui vek eksploatacije sistema. Glavni mainski projekat uraditi u saglasnosti sa graevinskim i tehnolokim podlogama koje e u pripremnoj fazi za projektovanje obezbediti investitor. Pri izradi dokumentacije pridravati se dogovora sa Investitorom i vaeih tehnikih propisa. Za Investitora: ____________________

18

2.2. POGODBENI USLOVI Projektovanje, ugovaranje, izvoenje i prijem radova kod investicionih objekata ove vrste mora da se izvri u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. 1. Nabavci i montai ureaja i opreme moe se pristupiti kada se obezbede

sredstva za finansiranje investicionih radova. 2. Investitor i Izvoa radova zakljuuju ugovor o isporuci i montai svih

neophodnih ureaja i opreme. Ugovor o izvoenju radova smatra se zakljuenim kada su se strane pismeno sporazumele o nainu realizacije investicije i kada su dogovorili cenu i nain plaanja.

3. Osim bitnih odredbi po prirodi posla, ugovor mora da sadri i sledee: rok

poetka i rok zavretka radova, garantni rok za kvalitet izvedenih radova, ugovorenu nadoknadu za neizvrene ili nekvalitetno izvrene radove, nain naplate izvrenih radova, nadzor Investitora nad izvoenjem radova, obaveze Izvoaa da postrojenje izradi prema odobrenom projektu i u skladu sa vaeim standardima, tehnikim uputstvima i normama.

4. Ugovorena cena treba da obuhvati: isporuku i montau pripadajueg

materijala i opreme sa eventualnim transportom do gradilita, istovarom i transportom opreme na gradilitu, obuku posluge korisnika instalacije, dnevnice i druge naknade za montere i drugo osoblje zaposleno na izvoenju ugovorenih radova, izvrenje svih potrebnih ispitivanja i probnog pogona. Ugovorena cena je obavezna za Izvoaa. Nain poveanja cena treba da bude predmet posebnog ugovaranja. Ukoliko bilo ta ostane neobuhvaeno ugovorom, treba se strogo pridravati zakonskih preporuka i normativa.

5. Ponuena suma obavezna je za izvoaa. Poveanje moe nastati samo kao viak radova koje pismeno odobrava i nareuje samo nadzorni organ investitora.

6. Obaveza Izvoaa je da po dobijanju posla, a pre poetka montae, pregleda

investiciono-tehniku dokumentaciju po kojoj ugrauje opremu, kao i da utvrdi stanje graevinskih radova.

7. Ako Izvoa radova, koji izvodi radove, zapazi nedostatke u investiciono tehnikoj dokumentaciji, duan je da na te nedostatke blagovremeno upozori Investitora pismenim putem. Pre montae celokupna oprema i materijal moraju biti na gradilitu do roka koji je utvren ugovorom.

8. Po ustupanju posla izvoa je duan da pregleda gradilite i utvrdi stanje graevinskih radova. Naene nedostatke i primedbe prijavie investitoru, pa e sa nadzornim organom i projektantom postii sporazum o radovima ili eventualnim izmenama. Ukoliko ovo ne uini, izvoa preuzima rizik za naknadne radove nastale usled neslaganja, ako ta neslaganja nisu greka ili propust projekta. Isto tako izvoa je obavezan da usaglasi projekt sa

19

opremom koju ugrauje, ali samo uz saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa. Izvoenju se ne sme pristupiti dok investitor prethodno ne obezbedi graevinsku dozvolu.

9. Ako Investitor ne otkloni nedostatke na koje je upozoren, Izvoa radova je

duan da o tome obavesti organ uprave koji je dao odobrenje za izvoenje radova i da obustavi radove ako ovi nedostaci ugroavaju sigurnost objekta, ivot ili zdravlje ljudi, saobraaj ili susedne objekte.

10. Izvoenju radova ne sme se pristupiti bez graevinske dozvole. zahtev za

izdavanje graevinske dozvole podnosi Investitor nadlenoj instituciji.

11. Za izvoenje radova izvoa mora da postavi struno osoblje i rukovodstvo odgovarajuih kvalifikacija. Nadzorni organ ima pravo da, putem graevinskog dnevnika, naredi izvoau da sa gradilita odstrani osoblje za koje utvrdi da ne raspolae dovoljnom strunom spremom.

12. Izvoa radova duan je da vodi graevinski dnevnik i inspekcijsku knjigu

kako to nalau propisi. Ako se na istom mestu izvode radovi na vie objekata, koji predstavljaju tehniku ili funkcionalnu celinu, moe se voditi jedan graevinski dnevnik i jedna inspekcijska knjiga.

13. Za vreme izvoenja radova Investitor je duan da vri struni nadzor nad izvrenim radovima sa strunim kadrom kako nalau propisi i da pri tome proverava sledee:

da se radovi izvode prema investiciono-tehnikoj dokumentaciji i prema

tehnikim propisima, nornativima i obaveznim standardima, da se u opravdanim sluajevima vri ispitivanje materijala i konstrukcije za

koje, prema vaeim propisima nije potreban atest, odnosno ispitivanje pre isporuke i

da razmatra predloge za izmenu i dopunu investiciono-tehnike dokumentacije u cilju postizanja racionalnih reenja i utede u trokovima izvoenja radova.

14. Za ugraenu opremu vai garancija proizvoaa.

15. Za vreme garantnog roka izvoa je duan da o svom troku otkloni

nedostatke nastale usled slabo izvedenih radova ili neodgovarajueg kvaliteta ugraenog materijala. Ako ovo ne uini u odgovarajuem roku, investitor e ih otkloniti angaujui drugog izvoaa, a nastale trokove naplatie zakonskim putem od izvoaa.

16. Ako se na zahtev izvoaa ne izvri blagovremeno tehniki prijem, garantni rok tee od dana kada je tehniki prijem trebalo da se izvri po zahtevu izvoaa.

17. Izvoa je odgovoran jedino za kvalitet montanih radova i ugraenog

materijala, ako su radovi izvedeni po odobrenom projektu ili po odobrenim izmenama. Ukoliko Izvoa izvri izmene bez saglasnosti projektanta i

20

nadzornog organa, snosi svu odgovornost za funkcionalnost ugraene opreme.

18. Ugraeni materijal i oprema moraju da odgovaraju tehnikim propisima i

standardima. Ako nije drukije dogovoreno, sav materijal za ugradnju mora biti neupotrebljivan (nov).

19. Ako se ugrauje materijal Investitora, Izvoa e ga pregledati, pa ako smatra

da nije kvalitetan, odbie ugradnju pismenom konstatacijom u graevinskom dnevniku. Ako i pored toga nadzorni organ bude naredio da ga ugradi, on e tako i postupiti, ali ne odgovara za njega niti za posledice. Takoe se izuzima garancija za ovaj deo instalacije.

20. Po zavretku radova izvrie se tehniki pregled od strane strune komisije,

koju obrazuje Investitor i organ uprave, a koji je izdao odobrenje za izgradnju. 21. Ako izvoa utvrdi da radovi nee biti zavreni u ugovorenom roku, potrebno

je da blagovremeno o tome obavesti investitora, tako to podnosi zahtev za produenje roka nadzornom organu, i to najkasnije deset dana pre isteka ugovorenog roka. Nadzorni organ konstatuje u graevinskom dnevniku da je primio ovaj zahtev i dostavlja ga investitoru.

22. Kao zavretak radova smatra se dan kada izvoa podnese nadzornom organu pismeni izvetaj o zavretku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u graevinskom dnevniku, odnosno zatrai u pismenoj formi od investitora da preduzme aktivnosti za formiranje komisije za vrenje tehnikog prijema.

23. Investitor moe, petnaest dana pre zavretka radova, a u sporazumu sa izvoaem radova, da podnese nadlenoj graevinskoj inspekciji za obrazovanje komisije za tehniki pregled i prijem objekta.

24. U sastavu komisije ne mogu se nalaziti lica koja imaju svojstvo radnika kod

Investitora, kod organizacije koja je izradila investiciono tehniku dokumentaciju ili kod Izvoaa radova, lice koje je vrilo struni nadzor i lice koje vri nadzor nad primenom odredbi Zakona o projektovanju i graenju investicionih objekata.

25. Tehniki pregled kao i konaan obraun izvedenog postrojenja moraju da se sprovedu prema odredbama Pravilnika o tehnikom pregledu investicionih objekata.

Odgovorni projektant:

___________________

21

2.3. TEHNIKI OPIS ELEMENATA POSTROJENJA 2.3.1. Opis objekta Na predmetnoj parceli poljoprivrednog gazdinstva PKB na lokaciji Vrbovsko sagraena je farma muznih krava kapaciteta 2.500 grla koja se sastoji od etiri tale izmeu kojih se nalazi izmuzite sa koridorima za kretanje krava i sabirnim bazenima za prihvat stajnjaka. Objekat u celini mora biti projektovan u saglasnosti sa vaeim propisima, normama i standardima za ovu vrstu objekata. 2.3.2. Skreperi Izubravanje stajnjaka se izvodi savremenim mainama za izubravanje-skreperima. Prednosti ovog sistema su: jednostavna konstrukcija i montaa opreme, mala pogonska snaga, velika pouzdanost sistema i dug period eksploatacije u uslovima redovnog tehnikog odavanja i pravilne upotrebe. U proizvodnim objektima prema usvojenoj tehnologiji rada predvieno je da se u cilju izubravanja stajnjaka u podunim prlljavim hodnicima za krave postave kombi skreperi, a u poprenim kanalima delta skreperi. Kombi skreperi (poz. 1 i 2) iste celu povrinu prljavog hodnika potiskujui stajnjak do poprenog kanala. U svakom proizvodnom objektu nalazi se 8 prljavih podunih hodnika u kojima se stajnjak izubrava sa kombi skreperima koji se pogone sa 4 pogonske jedinice (poz. 5). Svaka pogonska jedinica isti po dva prljava hodnika. Posmatrajui poduno u svakom hodniku se nalaze dve kombi skrepera, koja su voicama skrepera privrena na isti lanac (poz 3). Voica skrepera se kree po uzduno postavljenom "U" profilu, dimenzija 50x40 mm. Prvi skreper isti do sredine objekta, a drugi od sredine do poprenog kanala. U svom povratnom hodu trajektorije skrepera se preklapaju na duini od 5 m. U povratnom hodu kombi skreperi izdiu skrepersku dasku i time je obezbeena manipulacija stajnjakom samo u jednom smeru - ka poprenom sabirnom kanalu za izubravanje. Popreni kanal je namenjen za sakupljanje stajnjaka iz svih osam podunih prljavih hodnika. Imajui u vidu duinu i irinu prostora koji mora da se isti neophodno je ukljuivanje skrepera vie puta u toku dana. Iz tog razloga ovi ureaji su opremljeni sistemom za automatsko ukljuivanje u rad (poz. 6). Pogon skrepera se ostvaruje elektromotorom nominalne snage P = 0,75 kW i reduktorom. Kombi skreper (poz. 1 i 2) je sastavljen od uzdune nosee eline letve i poprenog elinog okvira sa krilcima koja usmeravaju stajnjak ka sredini hodnika. Sa donje strane kombi skrepera postavljene su dve gumene zavese koje obezbeuju kontakt sa povrinom poda i efikasno uklanjanje stajnjaka. U povratnom hodu (hod unazad) skreper se izdie, gumene zavese se odvajaju od poda i tada se ne obavlja ienje. Uzduna letva - voica skrepera je postavljena u ljeb na sredini prljavog dok je lanac za vuu pogonjem elektromotorom sa reduktorom. Brzina kretanja lanca iznosi 4 m/min. Lanac se na uglovima sprovodi kroz ugaone koturae (poz. 4). Delta skreperi (poz. 7) postavljeni su u poprenim kanalima za stajnjak koji spajaju proizvodne objekte. Sam ureej delta skrepera sastoji se od nosee eline letve na

22

kojoj su postavljene dve zglobno povezane poluge. Nosea letva se postavlja u ljeb na sredini kanala, a sa pogonskim jedinicom (poz 10) povezana je elinim lancem (poz. 8). Lanci su postavljeni na uglovima u ugaone koturae (poz. 9). Pri kretanju lanac povlai dvokrake poluge koje se ire u poprenom prljavom kanalu za manipulaciju stajnjakom. Skreperi imaju radni i povratni hod, pri emu su poluge skrepera u radnom hodu rairene i zahvataju itavu irinu kanala za ienje, a u povratnom hodu su skupljene. Prednost ugradnje delta skrepera ogleda se u tome to im se moe menjati radni zahvat, pa se bez ikakvih problema mogu koristiti kod kanala sa promenljivom irinom hodnika za ienje. Oni se lako prilagoavaju irini kanala ne ostavljajui za sobom gomile stajnjaka. Upravljanje radom delta skrepera se izvodi sa dve upravljake jedinice (poz. 11) koje su postavljene u objektima II/1 i II/3. Upravljaka jedinica je opremljena automatskom komandom za sinhronizovani rad skrepera. Najmoderniji sistemi izubravanja predstavljaju kombinaciju pokretnog beskrajnog lanca i skrepera, te je takav sistem izubravanja predvien i na ovoj farmi. Ovakva izvedba je veoma kvalitetna i pouzdana, izraena od kvalitetnih materijala, to obezbeuje dug vek ekspolatacije. Time su ispunjeni uslovi investitora navedeni u projektnom zadatku. 2.3.3. Popreni kanali Popreni kanali se nalaze na kraju svakog objekta staje i slue za prihvat stajnjaka iz prljavih hodnika putem skreperskog sistema. Sastoje se iz dva kanala irine 2,65 m sa ije gornje strane je kombinacija punog i reetkastog poda. Pun betonski pod iznad poprenog kanala nalazi se u produetku prljavih hodnika sve do otvora za propadanje stajnjaka, dok je ostatak kanala pokriven reetkom. Dimenzije otvora su 4 x 0,35 m ili 2,9 x 0,35 m zavisno od irine prljavog hodnika. Ove otvore treba postaviti uz sam zid objekta za prvi popreni kanal, odnosno uz sam pregradni zid za drugi popreni kanal. Proizvodni objekti su takoe povezani sa dva poprena kanala putem kojih se transportuje stajnjak prema sabirnoj jami koja se nalazi izmeu proizvodnih objekata II/1 i II/2. Takoe, isti sistem se nalazi i izmeu objekata II/3 i II/4. U ovim poprenim kanalima e biti postavljeni delta skreperi i to po dva delta skrepera u svakom kanalu. Dubina poprenog kanala i kota po kojoj se kreu delta skreperi iznosi 95 cm, a ispod njih je sabirni kanal dubine 40 cm u koji se sliva stajnjak i preliva u sabirni bazen III. Na kraju kanala prema sabirnom bazenu III potrebno je postaviti prelivnu rampu visine 10 cm, pod uglom od 45 kako bi se omoguilo nesmetano prelivanje stajnjaka. Ukoliko se iz nekog razloga pojavi vea koliina vrste faze (npr. slame) nagib rampe e omoguiti da stajnjak ostvari uzlaznu putanju i tako se prelije u sabirni bazen bez ikakvog zaguenja ovog dela kanala. Da bi se ostvario potreban nagib rampa treba da bude izvedena u obliku pravouglog trougla sa jednakim katetama duine 10 cm, a moe biti napravljena od betona ili elinog lima. 2.3.4. Prijemni bazeni za stajnjak sabirne jame (III) Prijemni bazen za stajnjak su ukopani vodonepropusni graevinski objekti od armiranog betona debljine zida d = 20 cm. Koristi se kao sabirnik i homogenizator

23

izubravanog stajnjaka pre nego to se stajnjak prepumpa u sabirni bazen (IV). To je mesto u koje se svakodnevno prepumpava celokupna koliina stajnjaka. Prijemni bazen je malog kapaciteta u odnosu na ukupnu proizvodnju stajnjaka na farmi. Stajnjak iz poprenog kanala sakuplja se u dve sabirne jame (III) na skici situacije farme) izmeu objekta II/1 i II/2, kao i izmeu objekta II/3 i II/4 koje primaju stajnjak na koti od -1,4 m. Dimenzije jame su 8 x 7,5 x 3 m, pri emu je efektivna dubina jame 1,8 m, a kapacitet 108 m3 stajnjaka. Oekivana proizvodnja stajnjaka je 70 l/kravi dnevno, a maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka iznosi 80 x 2.500 = 200.000 litara. To znai da je kapacitet sabirnih jama je dovoljan za dnevni prihvat stajnjaka iz proizvodnih objekata. Transport stajnjaka obavlja se odvodnim cevovodom od kanalizacionih PVC cevi, a kontrola nivoa stajnjaka u jami vri se putem senzora tako to kada se dostigne odreeni nivo, automatski se ukljuuju pumpe za prepumpavanje stajnjaka iz obe sabirne jame. Dimenzije sabirnih jama izmeu proizvodnih objekata su projektovane tako da njihov kapacitet bude dovoljan za prihvat bar jednodnevne koliine proizvedenog stajnjaka. Razlog za poveanje kapaciteta ogleda se u tome da u sluaju zastoja pumpe (ili nekog drugog kvara na sistemu) ipak postoji odreeni skladini prostor koji e moi da prihvati stajnjak dok se kvar ne otkloni. 2.34.5. Pumpe za stajnjak Manipulacija stajnjakom izvodi se vertikalnim muljnim pumpama (poz. 12, 13, 14 i 15) koje ga transportuju od sabirnih jama (III) izmeu proizvodnih objekata do sabirnog bazena za stajnjak (IV). Od sabirnog bazena za stajnjak (IV) se posebnom pumpom stajnjak transportuje do separatora vrste i tene faze od kojih tena faza odlazi u lagunu za teni stajnjak (VIII), a vrsta faza na plato za vrstu fazu (IX). Pumpe su namenjene za transport i meanje stajnjaka, a pogon dobijaju od elektromotora. Vertikalne muljne pumpe poz. 12, 13, 14 i 15) opremljene su trofaznim asinhronim motorima sa nominalnim brojem obrtaja 1455 do 1465 o/min. Sve pumpe su centrifugalne, stacionarne, sa vazdunim hlaenjem motora i impelerom. Radno kolo pumpe je u potpunosti izraeno od kvalitetnog elika, to je neophodan uslov za rad sa agresivnim fluidima. U oba bazena za prijem stajnjaka (III) izmeu staja II/1 i II/2 postavljena je vertikalna pumpa/mea snage 18,5 kW (poz. 12), a izmeu staja II/3 i II/4 postavljena je vertikalna pumpa/mea snage 18,5 kW (poz. 15). Navedene pumpe prepumpavaju stajnjak u sabirni bazen (IV). U sabirnoj jami ekalita ispred izmuzita nalazi se vertikalna pumpa snage 7,5 kW (poz. 14) koja ima funkciju prepumpavanja stajnjaka u kaskadne kanale koridora, kao i mogunost meanja stajnjaka u sabirnoj jami ekalita, to se regulie zasunima (poz. 17). U sabirnoj jami koridora nalazi se vertikalna pumpa snage 7,5 kW (poz. 13) koja ima funkciju prepumpavanja stajnjaka u sabirni bazen (IV). Pumpe mogu raditi u dva reima rada - runom i automatskom, to se moe izabrati funkcijom runo/automatski na kontrolnoj tabli pumpi. Automatsko pokretanje sistema omoguava automatski rad koji se regulie pomou sistema sondi i promene nivoa

24

stajnjaka u jamama, dok se u runom reimu rada pumpe ukljuuju/iskljuuju prema protokolu za korienje pumpi. 2.3.6. Meai stajnjaka Da bi se odrala homogenost mase, potrebno je povremeno meati stajnjak. Meai slue za homogenizaciju tenog stajnjaka kojim se postie ujednaavanje mase i spreavanje razdvajanja na faze, to je naroito izraeno kod goveeg stajnjaka. Postupak meanja izvodi se periodino u toku dana, neposredno pre prepumpavanja, a po usvojenim protokolima. U ovom sluaju meanje se izvodi vertikalnim pumpama/meaima. Pumpa/mea radi na principu samomeanja stajnjaka tako to se odgovarajuim zasunima na pumpi preusmeri protok stajnjaka ka otvoru za meanje, a pumpa svojim radom obezbeuje cirkulaciju stajnjaka u sabirnom bazenu. Na taj nain dolazi do homogenizacije smee. Proces meanja je bitan posebno u zimskom periodu radi spreavanja smrzavanja stajnjaka, a i u letnjem periodu kako bi se spreilo taloenje vrste faze usled velikih isparavanja. Ovaj postupak je potrebno ponoviti 2 puta u toku dana. 2.3.7. Tehniki opis ostale opreme Pogonske jedinice skrepera (poz. 5 i 10) Slue za pogon lanca skrepera (poz. 3 i 8). Sastoji se od nosee konzole na koju je montirano kuite pogonskog motora i reduktora. Nominalna snaga elektromotora 0,75 kW. Broj obrtaja elektromotora redukuje se sistemom zupanika u reduktoru koji treba da obezbedi male brzine obrtanja lananika. Na izlaznom vratilu reduktora postavljen je pogonski lananik koji obezbeuje pokretanje transportnog lanca skrepera. Frekventni regulatori su elektronski ureaji za upravljanje brzinom i smerom rada elektromotora. Slue za kontrolu i podeavanje broja obrtaja elektromotora, ime se postie maksimalan stepen korisnosti tj. motor ne radi uvek punom snagom ve se prilagoava optereenju. Na taj nain ostvaruje se uteda energije, omoguava mekan rad maine i znatno poboljava kontrola radnog procesa. Razvodni ormani elektrinih instalacija Na svakoj tali sa unutranje strane objekta postavljen je po jedan kablovski prikljuni orman KPO iznad koga je smeten glavni razvodni orman tale RO. RO se napaja iz odgovarajueg KPO preko napojnog kabla poloenog u zidu. Iz svakog RO tale u svakoj od etiri tale napaja se razvodni orman za tehnoloke potroae (4 kombi skrepera sa pripadajuim frekventnim i kontrolnim jedinicama). Napajanje delta skrepera (sa pripadajuim frekventnim i kontrolnim jedinicama i vertikalna pumpa/mea snage 18,5 kW ) vri se iz RO na smetenog na zidu bazena za prijem stajnjaka izmeu tala. Napajanje vertikalne pumpe/meaa snage 7,5 kW i vertikalne pumpe snage 7,5 kW na koridoru ekalita ka izmuzitu obavlja se preko sopstvenih uklopnih ormana koje dobijaju napajanje iz glavnog razvodnog ormana izmuzita. Ormani sadre prikljune stezaljke, ine za nulti i zatitni vod, ZUDS, instalacione automatske prekidae, glavnu grebenastu sklopku, monofaznu i trofaznu prikljunicu na bonoj strani ormana sa spoljne strane.

25

Transportni lanci upotrebljavljaju se za povlaenje tj. pogon skrepera. Velike su gipkosti, otporni na koroziju i troenje delova, ali su osetljivi na udarna optereenja. Izraeni su od odabranih materijala koji termikom obradom dostiu veoma visoku povrinsku tvrdou i izuzetnu otpornost na habanje, a pri tom zadravaju unutranju zateznu vrstou koja osigurava visoka optereenja. Elekromotori slue za pogon skrepera, pumpi, separatora i ostale opreme na elektro pogon. Imaju iroku primenu zbog svoje ekonominosti, sigurnosti, veeg stepena iskorienja i lake prilagodljivosti estoj promeni smera obrtanja. Motoreduktori slue za redukciju broja obrtaja elektromotora jer su za pogon lanca skrepera potrebne male brzine obrtanja. Montiraju se na izlaznom vratilu elektromotora i zajedno ine jednu celinu pogonsku jedinicu skrepera. Od spoljanjih uticaja (praine, vlage, neistoa i agresivnih materija) zatieni su kuitem. Redukcija broja obrtaja vri se sistemom zupanika. Konzole sa zatezaem za lanac predstavlja konstrukciju za voenje i zatezanje skreperskih lanaca (poz. 3 i 8). Na konzoli su montirane koturae za zatezanje transpotrnih lanaca i profilisane voice u kojima se oni kreu. Voice su ujedno i zatvoreno kuite za zatitu radnika od pokretnih elemenata. Pritisne i ugaone koturae slue za zatezanje i promenu pravca kretanja transportnog lanca skrepera. Montiraju se u leite betonskog poda na mestima gde je potrebno izvriti promenu pravca kretanja transportnog lanca. Ukoliko ne postoji opasnost od zamrzavanja, voice lanaca u leitu poda mogu biti PVC cevi 75. Lanac mora biti pravilno zategnut preko koturae (poz. 4 i 9). Kuite koturae, ije su dimenzije 362 x 362 x 92 mm, mora biti zatvoreno sa svih strana kako ne bi dolo do nakupljanja neistoa (namotavanja kanapa, slame i sl.) ili eventualne povrede radnika. Kompleti koturaa postavljeni su na krajevima prljavih hodnika za ienje gde se menja pravac kretanja lanca za 90. Elektronska komandna tabla - upravljaka jedinica (poz. 6 i 11) - predstavlja deo sitema automatike na kojoj se mogu oitavati vrednosti i zadavati parametri potrebni za funkcionisanje i kontrolu rada skrepera. Na komandnoj tabli se osim displeja, prekidaa i komandne dugmadi nalazi i tajmer za podeavanje vremena ukljuenja/iskluenja skrepera. Takoe, postoji opcija za izbor automatskog ili runog reima rada. Obe upravljake jedinice su opremljene senzorima za spreavanje zamrzavanja i regulisanje rada skreperima u uslovima rada kada se temperatura sputa ispod 0oC. MSC automatska relejna komanda za sinhronizovani rad skrepera - MSC kontroleri su namenjeni za sinhronizaciju rada kombi i delta skrepera (poz. 1, 2 i 7) u sistemu za izubravanje stoarskih objekata i nalaze se u upravljanim jedinicama za izubravanje poprenih kanala (poz. 11). Njen zadatak je da blokira rad skrepera u tali ukoliko iz nekog razloga doe do blokade skrepera u poprenom kanalu. To znai da treba prekinuti izubravanje objekata ukoliko doe do zaguenja ili nekog kvara kod delta skrepera u poprenom kanalu. Napomena: Uvek prvo ukljuiti frekventni regulator a zatim kontrolnu jedinicu, da bi se izbegli problemi u komunikaciji! Zasuni - su zatvarajui propusni elementi instalacije za manipulaciju stajnjakom. Slue za zaustavljanje protoka stajnjaka u sluaju popravki, meanja ili ako imaju ispust onda mogu da iskljue pojedine delove mree u sluaju potrebe.

26

etvoroktaki ventil je element instalacije za transport stajnjaka koji treba da obezbedi usmeravanje cirkulacije stajnjaka prema kaskadama izmeu koridora ekalita i tala. Ovim se omoguava ispiranje kaskadnih ravni kako ne bi dolo do taloenja vrste faze i zaguenja usled loeg oticanja stajnjaka ili zamrzavanja u hladnom periodu. Nosai za pumpe Nosai za pumpe spadaju u standardnu opremu maine. Montaa pumpe se izvodi na konstrukciju nosaa, a prema tehnikom uputsvu proizvoaa opreme. Prikljuci za pumpu su deo standardne opreme pumpe za prikljuenje na potisni cevovod, sa impelerom za potiskivanje fluida. Nastavci za pumpe slue za produenje osnove pumpe ukoliko je ona previe kratka u odnosu na dubinu jame. Maksimalno produenje moe biti 25 cm. Senzori nivoa slue za detekciju nivoa stajnjaka u sabirnim jamama. Kada se dostigne maksimalni nivo automatski se ukljuuje pumpa za prepumpavanje stajnjaka. Pri minimalnom nivou stajnjaka u jamama pumpa se automatski iskljuuje iz rada. Odgovorni projektant: ____________________

27

2.4. TEHNOLOKI OPIS POSTROJENJA Na farmi muznih krava poljoprivrednog gazdinstva PKB Beograd, primenjen je najefikasniji sistem izubravanja tzv. scraping sistem. Mehaniki scraping sistem postie najbolje rezultate, jer se stajnjak ee uklanja, ime se obezbeuje visok stepen istoe i spreava smrzavanje stajnjaka u vreme jakih hladnoa, a manja je i emisija amonijaka. Menadment stajnjaka, kao to je ve reeno, ini sistem automatizovanih skrepera-istaa u prljavom hodniku koji se nalazi iza krava gde one vre fizioloke potrebe. Na svaka 4 sata skreper se ukljuuje i vri mehaniko struganje. ubrivo se prenosi do poprenog sabirnog kanala na kraju objekta, a zatim transportuje u skladini bazen. Sistem za izubravanje staja sastoji se iz sledeih tehnolokih elemenata:

1. Sistem za uklanjanje stajnjaka sa prljavih hodnika i kanala (kombi i delta skreperi)

2. Oprema za manipulaciju i transport stajnjaka (pumpe/meai, cevovodi, separatori, cisterne)

3. Skladite za stajnjak laguna, u kome se stajnjak prikuplja i dri u periodu fermentacije do pranjenja i njegove dalje upotrebe (odvoenje na njivu ili korienje u biogas postrojenju)

2.4.1. MANIPULACIJA STAJNJAKOM U OBJEKTU STAJE 2.4.1.1. Skreperski sistem Sistem je dizajniran za runi, poluautomatski i automatski rad. U svakom od etiri proizvodna objekta nalazi se 8 prljavih hodnika u kojima su postavljena po dva kombi skrepera (poz. 1 i 2). Navedene skrepere pogone 4 pogonske jedinice snage 0,75 kW (poz. 6). Svaka pogonska jedinica pokriva 2 prljava hodnika, poto su skreperi privreni na lanac (poz 3). Zbog velike duine i irine prljavih hodnika u svakom od njih se nalaze po dva skrepera. Sistem je dizajniran tako da prvi skreper doprema stajnjak do sredine objekta a drugi preuzima tu koliinu i transportuje je do poprenog kanala na kraju objekta. U radu skrepera dolazi do njihovog preklapanja, da bi se obezbedilo dobro "preuzimanje" stajnjaka na sredini hodnika. ienje dva prljava hodnika obavlja se skreperima privrenim na jednom zajednikom beskrajnom lancu (poz. 3) koga pogodni jedna pogonska jedinica (poz. 6). S toga, dok su skreperi u jednom hodniku u radnom hodu, u drugom hodniku su u povratnom hodu. Kombi skreperi (poz. 1 i 2) imaju sa donje strane postavljene nosae sa gumom koja dodiruje betonski pod. U radnom hodu gumena zavesa je sputena i pri kretanju skrepera ona strue po betonskom podu sakupljajui stajnjak. U povratnom hodu, skreper se izdie od povrine poda i kreui se u nazad klizi po metalnim klizaima,

28

dok je gumena zavesa izdignuta i ne vri se ienje. Za efektivnu upotrebu, vano je da se skreper koristi na pravilan nain. Uestalost rada zavisi od duine tale, naina ishrane, razliitih kategorija goveda, ali proseno skreper treba koristiti jednom na svaka 2 do 3 sata. Sistem ima mogunost programiranja automatskog rada preko kontrolne jedinice, sa mogunou automatskog zaustavljanja usled leanja krave, perioda ekanja, kao i mogunou programiranja automatskog rada 24h. Takoe, postoji anti-frost sistem za ukljuenje u sluaju mraza, te se ve na -5C sistem automatski pokree da ne bi dolo do smrzavanja. Skrepere pogoni lanac te je sistem dugovean i pouzdan za rad. Na krilcima skrepera postoji i zabrana za rep krave tako da kod leanja u liga boksu rep ne moe da bude zahvaen skreperom. Postoji mogunost runog i automatskog rada skrepera gde se u odnosu na programirano vreme skreperi automatski ukljuuju. Osim toga, postoji mogunost programiranja postepenog izubravanja da ne bi dola odjednom velika koliina stajnjaka u popreni kanal. 2.4.1.2. Transport stajnjaka poprenim kanalom Za sagledavanje tehniko-tehnolokih mogunosti reavanja postupka prikupljanja, obrade, lagerovanja i aplikacije stajnjaka, najvanija karakteristika u pogledu sastava je sadraj suve materije. S obzirom da je sistem dranja krava na farmi slobodan i bez prostirke (ili sa vrlo malo prostirke), najvei deo stajnjaka ini tena faza koja se odvodi iz staja i prebacuje u lagere za smetaj. Na kraju svake staje nalazi se sabirni popreni kanal za sakupljanje stajnjaka iz prljavih hodnika. Sastavljen je od dva kanala irine 2,65 m pokrivenih reetkom kroz koju propada tena faza stajnjaka. Za propadanje vrste faze stajnjaka i prostirke koja se nakuplja, sa gornje strane kanala predviaju se otvori irine 35 cm. Duina ovih otvora treba da bude jednaka irini prljavih hodnika (2,9 m ili 4 m). Otvore treba postaviti uz sam zid objekta za prvi kanal, odnosno uz sam pregradni zid za drugi kanal. Proizvodni objekti su povezani sa dva poprena kanala putem kojih se transportuje stajnjak prema sabirnoj jami koja se nalazi izmeu II/1 i II/2 proizvodnog objekta. Takoe, isti sistem se nalazi i izmeu objekata II/3 i II/4. U ovim poprenim kanalima e biti postavljeni delta skreperi i to po dva delta skrepera u svakom kanalu. Sistem se upravlja sa po dve kontrolne jedinice za svaki popreni kanal u automatskom reimu rada. Kontrolne jedinice su signalnim kablovima povezane sa kontrolnim jedinicama kombi skrepera, tako da ukoliko doe do preoptereenja ili zastoja u poprenim kanalima, automatski se zaustavlja ceo sistem izubravanja u objektima. Struktura stajnjaka koji se doprema do poprenog kanala zavisi od kategorije goveda. Poto se na ovoj farmi predviaju gumene podloge onda je korienje sitno seckane slame u minimalnim koliinama imperativ za pouzdan rad sistema. Oekivani sadraj suve materije u ovim uslovima je do 9% tj. u uslovima ishrane TMR obrokom koji se primenjuje na ovoj farmi. Stajnjak iz poprenog kanala koji se sakuplja u dve sabirne jame izmeu objekta II/1 i II/2 kao i izmeu objekta II/3 i II/4 primaju stajnjak na koti od -1,4 m. Zbog malog kapaciteta ovih sabirnih jama stajnjak se mora dva puta dnevno prepumpavati u sabirni tank, a iz njega u lagunu za stajnjak. Kontrola nivoa stajnjaka je putem senzora, a prepumpavanje je automatsko.

29

2.4.2. MEANJE I PREPUMPAVANJE STAJNJAKA 2.4.2.1. Meanje i prepumpavanje stajnjaka u sabirnim jamama itav proces manipulacije stajnjakom je automatizovan, od prikupljanja, pa do transporta u lagunu. Transport stajnjaka obavlja se vertikalnim muljnim pumpama/meaima sa elektrinim pogonom. Na njima se opciono mogu montirati noevi za usitnjavanje vrstih frakcija ime bi se olakao rad pumpe i spreilo preoptereenje usled zaguenja. U obe sabirne jame izmeu staja postavljena je po jedna vertikalna pumpa/mea snage 18,5 kW (poz. 12 i 15). One e raditi u reimu prethodnog meanja stajnjaka i prepumpavanja u lagunu ili jamu za pripremu smee za digestor i ispiranja poprenih kanala. Trea pumpa e biti rezervna. U sabirnim jamama dolazi do konstantnog priliva sveeg stajnjaka iz poprenih kanala. vrsti deo stajnjaka ostaje u povrinskom sloju debljine nekoliko cm, dok je teni deo ispod. Radi to bolje homogenizacije stajnjaka pre prepumpavanja potrebno je 2 puta dnevno (proveriti kad sistem profunkcionie i uskladiti) izvriti meanje stajnjaka hidraulinim putem tj. postojeom pumpom/meaem. Preporuuje se da se homogenizacija izvri pre dostizanja maksimalnog nivoa. Homogenizacija se radi runim prebacivanjem na fazu samomeanja na samoj pumpi, te okretanjem pumpe, odnosno promenama smera kao i ugla bacanja lule. Za pumpe ove snage, dovoljan vremenski period za homogenizaciju stajnjaka je oko 15 min, a istovremeno se vri i dodatno usitnjavanje vrste faze (ostataka slame, kabastog dela hrane, itd.). Pumpe mogu raditi u dva reima rada - runom i automatskom, to se moe izabrati funkcijom runo/automatski na kontrolnoj tabli. Automatsko pokretanje sistema omoguava automatski rad koji se regulie pomou sistema sondi i promene nivoa pumpanja. Osnovni ciklus poinje kada je nivo stajnjaka iznad maksimuma u sabirnoj jami izmeu proizvodnih objekata. Tada se pumpa automatski ukljuuje aktivacijom preko signalne sonde. Kada se nivo spusti na minimalni (oko 15 cm) dubine, donja sonda preko signala automatski iskljuuje pumpu. Kapacitet pumpe je od 2.000 - 4.000 l/min. Ukoliko je kapacitet farme pun, posle pranjenja oekuje se ponovni maksimum u roku od 10-12 sati u zavisnosti od doba dana i godinjeg doba. 2.4.2.2. Sakupljanje i prepumpavanje stajnjaka u koridoru prema izmuzitu Muzne krave iz objekata staje koridorima odlaze na muu dva do tri puta dnevno. Stajnjak koji se sakuplja iza ekalita, kao i u koridorima izmeu objekata II/2 i II/3 sakuplja se kaskadnim putem. Iz sabirne jame iza ekalita stajnjak se prebacuje u kaskadni sistem pumpom jaine 7,5 kW (poz. 14) i sakuplja u voritu koridora u koridornu sabirnu jamu. Odatle se kombinovanom pumpom/meaem snage 7,5 kW (poz. 13) prepumpava u sabirnu jamu ispred digestora za biogas ili preko separatora u veliku sabirnu lagunu. Obe ove pumpe se automatski ukljuuju na principu senzora nivoa i vre prepumpavanje u koridor i dalje prema lagunama. Odgovorni projektant: ____________________

30

2.5. OPTI I TEHNIKI USLOVI 2.5.1. OPTI USLOVI U interesu je kako Investitora, tako i Izvoaa, da se ugovaranje, isporuka opreme, izvoenje radova, plaanje i drugo, obavlja na osnovu vaeih propisa, zakona i standarda. To su pre svega:

Zakon o planiranju i izgradnji; Posebne uzanse o graenju; SRPS i ostali standardi; Zakon o zatiti na radu; Zakon o zatiti ivotne sredine; Zakon o zatiti od poara; Zakon o inspekcijama.

Na osnovu ovog projekta Investitor moe nabaviti i ugraditi opremu predvienu ovim projektom. Postrojenje za ienje i transport stajnjaka mora se izvesti tako da u svemu odgovara ovom projektu i uslovima proizvoaa opreme, kao i vaeim standardima i propisima. Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je uz saglasnost projektanta, a sve izmene moraju se uneti u graevinski dnevnik. Ukoliko Izvoa odstupi od projekta bez pismene saglasnosti projektanta, tada snosi odgovornost za nepravilno funkcionisanje postrojenja. Izvoa je u obavezi da ukoliko u toku izvoenja radova primeti da je predloeno reenje tehniki loe ili neusaglaeno sa graevinskim objektima ili drugim instalacijama, da o tome obavesti Investitora i trai izmenu projekta. Izvoa je obavezan: da izradi postrojenje po odobrenom projektu, da izradi postrojenje saglasno propisima, uputstvima i standardima i da preduzme sve mere za osiguranje radnika. Investitor je duan da u toku izvoenja obezbedi struni nadzor nad izvoenjem radova. Pri nabavci opreme Izvoa je duan da pribavi i prateu dokumentaciju za opremu: ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju. O svim radovima propisanim ovim projektom izvoa je duan da vodi propisana dokumenta dnevnik, u koji e pored overe nazornog organa i projektanta u sklopu direktnog nadzora staviti svoje eventualne primedbe, odnosno potvrditi ispravnost izvoenja po projektu i odobrenim izmenama. Izvoa je odgovoran Investitoru i nadzornom organu za kvalitet izvedenih radova. Nakon zavretka radova, celokupno postrojenje se mora ispitati u skladu sa propisima. Ispitivanje mora da vri Izvoa uz obavezno prisustvo nadzornog organa. O izvrenom ispitivanju moraju se sainiti zapisnici.

31

Kao zavretak radova smatra se dan kada Izvoa podnese nadzornom organu pismeni izvetaj o zavretku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u graevinskom dnevniku, odnosno pismeno zatrai od Investitora da se obrazuje komisija za tehniki prijem. 2.5.2. TEHNIKI USLOVI ELEMENATA POSTROJENJA 2.5.2.1. Skreperi

1. Za efikasnu primenu vana je pravilna i redovna upotreba skrepera prema uputstvima proizvoaa opreme. Interval ukljuivanja zavisi od duine objekta, ali u proseku treba ga ukljuivati na svaka 2-3 sata.

2. Ugaone koturae i konzole pogonskih jedinica skrepera ugraditi u za to pripremljeno leite u betonu na krajevima prljavih hodnika.

3. Ugaone koturae lanca treba redovno podmazivati, a preporuka je na svakih 14 dana ili svakih 30 sati rada.

4. Lanac mora biti pravilno zategnut. Zatezanje se vri na vertiklanoj jedinici skrepera i to samo u sluaju dok oprema nije u pokretu! Lanac je dobro zategnut kada se ne moe pomerati vie od 6 cm od podunog hoda skrepera.

5. Povremeno izvriti pritezanje lanca. 6. U sluaju smrzavanja, odmrzavanje se vri periodino. Kada je temperatura

ispod -5 C, podesiti da se sistem ukljuuje na svakih 20 minuta. U sluaju niih temperatura ovo vreme e biti krae, a podeavanje vremena ukljuenja regulisati prema preporuci proizvoaa opreme.

2.5.2.2. Popreni kanali

1. U proizvodnim objektima na kraju svakog prljavog hodnika postaviti pun pod celom irinim prljavog hodnika i ostaviti otvore irine 35 cm.

2. Otvore postaviti naizmenino, uz sam zid staje za prvi, odnosno uz pregradni zid za drugi popreni kanal.

3. Na kraju poprenog kanala u prelivnom delu prema sabirnom bazenu, postaviti prelivnu rampu pod uglom od 45 za nesmetano prelivanje stajnjaka. Rampa moe biti betonska ili od izraena od elinog lima.

4. Visina rampe treba da bude 10 cm. 2.5.2.3. Sabirni bazeni za stajnjak osone jame

1. Osone jame locirati na sredini izmeu objekata iz kojih prihvataju stajnjak. 2. Zbog injenice da su sabirne jame otvorenog tipa potrebno ih je ograditi

metalnom ogradom ili zatvoriti betonskom ploom iz bezbedonosnih razloga. 3. Ogradu formirati sa noseim metalnim stubovima u visini do 1,5 m.

32

4. Ukoliko se jama pokrije betonskom ploom, prostor iznad nje se moe koristiti za manipulaciju stajnjakom.

2.5.2.4. Muljne pumpe

1. Prilikom ugradnje treba osigurati optimalno vertikalno poravnanje, a pumpa mora u potpunosti da stoji na dnu jame, jer ukoliko centrifugalna komora ili baza pumpe ne stoje na tlu, dolazi do vibracija koje oteuju pumpu.

2. Samo ako duina pumpe odgovara duini jame bie mogue da montani delovi izdre teinu motora ili zupanog prenosa.

3. Pre poetka montiranja, proveriti nivo ulja u kuitu maine. 4. Montau pumpi mogu vriti samo profesionalno obuena lica! 5. Ukoliko pumpa radi u koritu koje je previe malo, protok do pumpe moe biti

otean (npr: krupne neistoe se mogu zaglaviti u prostoru izmeu ivice tla i centrifugalne komore). Rad otean kavitacijom moe rezultirati oteenjem pumpe. Prenik cevi, debljina izolacije i materijal treba da budu preporueni od strane proizvoaa.

6. Pre poetka rada potrebno je vizuelno pregledati kontejner. Rukovaoc i korisnik moraju osigurati da nikakvi vrsti materijali (drvo, gvoe, beton, uad, mree, materijali koji se mogu zaplesti, veliki i otri materijali), ne smeju biti u kontejneru. Svi takvi predmeti mogu zapeti oko rotora i ozbiljno otetiti mainu udarom ili izazivajui neravnoteu.

7. Preporueni postupak za stavljanje u rad:

Proveriti nivo ulja u kuitu pumpe i (ako je izvodljivo) zupanom mehanizmu.

Proveriti da rotor moe slobodno da se kree. Osigurati da je pumpa uronjena u tenost koju ispumpava. Ukljuiti pumpu i proveriti da li se javljaju neke nepravilnosti u toku rada,

kao to je prekomerna jaina buke ili vibracije. Ako je jaina buke neuobiajena ili se pumpa koi, iskljuiti je odmah. Ne ukljuivati pumpu ponovo dok se ne utvrdi razlog problema i dok se problem ne rei.

Kod elektrinih pumpi: Posle pokretanja, pumpa mora doi to je blie mogue do nominalne operativne take (meriti tekuu potronju) da bi bilo mogue proveriti da li su neophodni radni parametri odrani.

Da bi proverili smer rotacije, pumpa moe biti ukljuena na kratko bez uvlaenja tenosti.

Vazduh ne sme biti uvuen! To bi uzrokovalo da maina pone da vibrira jako brzo, to moe dovesti do oteenja. Uvek osigurati da je pumpa potpuno uronjena u tenost dok radi. Osigurati da postoji adekvatno bezbednosno uzemljenje na dno i zidove kontejnera.

Posle 20 sati rada, pritegnuti sve vijke i navrtke. Posle svake upotrebe potrebno je oprati pumpu (u suprotnom e se estice zalepiti za nju).

33

2.5.2.5. Meai

1. Meanje se izvodi kombinovanim vertikalnim pumpama/meaima. 2. Posebnom polugom na pumpi ukljuuje se funkcija meanja tj. pokretanje

dizne za meanje okretne za 270 i vertikalno podesive za 30. 3. Tehniki uslovi dati su u uputstvu za upotrebu pumpi. 4. Postupak meanja potrebno je ponoviti bar 2 puta u toku dana.

2.5.2.6. Laguna za skladitenje stajnjaka

1. Pri izgradnji lagune za smetaj stajnjaka moraju se potovati vaei zakonski propisi, naroito u pogledu zatite ivotne sredine.

2. Postor za odlaganje i zbrinjavanje stajnjaka iz objekata mora biti smeten, odnosno izgraen tako da se sprei zagaivanje okoline i irenje uzronika zaraznih bolesti ivotinja i ljudi, nasuprot pravca glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 m od objekta za ivotinje.

3. U cilju zatite od prodiranja tenosti iz lagune u zemljite, laguna se oblae folijom (zidovi i dno) a ispod folije se postavljaju drenane cevi spojene sa kontrolnim ahtom, preko koga se kontrolie ispravnost (nepropustnost) lagune. Zapremina objekta za lagerovanje treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadravanja stajnjaka u njemu (6 meseci) i da su propisno udaljene od naseljenog mesta.

4. Ovi objekti moraju ispunjavati sledee uslove: svaki lager (bazen, laguna) bilo nadzemni ili ukopani, mora biti od

vodonepropusnog materijala i pod sigurnom kontrolom u pogledu zaptivenosti,

kapacitet lagera projektovati za prihvat stajnjaka u periodu od najmanje 6 meseci,

obezbediti laku manipulaciju stajnjakom, obezbediti prihvatanje tehnikih voda i obezbediti prihvat atmosferskih padavina.

5. Posebnim projektom predviena je obrada tenog stajnjaka u postrojenju za proizvodnju biogasa snage 1 MW.

2.5.2.7. Ostali tehniki uslovi

- Pre poetka rukovanja ureajem rukovalac mora da se upozna sa svim aspektima rukovanja i odravanja, posebno sa sigurnosnim informacijama datim u priruniku proizvoaa opreme.

- Za odravanje, podeavanje ili drugi rad na ureaju, svi izvori napajanja moraju uvek biti unapred iskljueni iz ureaja. Isto tako, svi sistemi pod pritiskom moraju, pre svega, biti osloboeni pritiska. Nenamerno pokretanje

34

maine treba izbegavati putem odgovarajuih sigurnosnih mera predostronosti.

- Transportni lanci su osetljivi na udarna optereenja pa je s toga potrebno voditi rauna pri putanju skrepera u pogon.

- Lanci se ne smeju vezivati u vor a preko otrih ivica se moraju postaviti tako da prelaze preko zaobljenog klizaa.

- Podmazivanje se vri na mestima ugaonih koturaa. - Trajno podmazani reduktori ne zahtevaju nikakve periodine zamene ulja, dok

se kod ostalih tipova reduktora prva zamena vri posle 300 radnih asova. - Nikako ne meati mineralna i sintetika ulja! - Redovno proveravati koliinu ulja i obaviti zamenu prema preporuci

proizvoaa. - Pre pokretanja ureaja proveriti da li je nivo ulja prikladan za poloaj u kome

se koristi. - Osigurati da pogonska jedinica skrepera bude dobro privrena za podlogu

kako bi se izbegle vibracije u radu. - Ako se oekuju udari ili preoptereenja, upotrebiti elemente za njihovo

ublaavanje (hidrauline spojnice, elastine spojnice, delove za ograniavanje momenta...).

- Svi elektrini i hidraulini delovi i delovi za vazduni pritisak, kao i mehanizmi za mehaniko zatvaranje, moraju biti proveravani redovno da bi se videlo da li rade ispravno. U sluaju kvara, ureaj treba biti povuen iz upotrebe dok uzrok kvara ne bude uklonjen. Samo obueno osoblje moe izvriti inspekciju i odravanje ureaja.

- Sva oprema mora biti propisno obeleena nalepnicama za upozorenje na uoljivim mestima radi bezbednosti radnika.

NAPOMENA:

- Voditi rauna o pravilnom skladitenju ureaja i opreme u svemu prema uputstvima proizvoaa.

- Obezbediti da montau opreme i izvoenje radova obavljaju struna lica! - Korisnik je duan da vodi zapise o odravanju maina u skladu sa uputstvom

za korienje. Odgovorni projektant: ___________________

35

2.6. TEHNIKI PRORAUNI I IZBOR OPREME 2.6.1. Skreperi Skreperski sistem transporta stajnjaka predstavlja specijalnu vrstu lanastog transportera konvejerskog tipa kod koga se pogonski lanac kree po dnu kanala. 2.6.1.1. Debljina lanaca skrepera Lanci su optereeni na istezanje, a savijanje se uzima u obzir umanjivanjem dozvoljenog naprezanja na istezanje. Radno naprezanje na istezanje dobija se prema obrascu:

dozSAF 2

, N/cm2

1500doz N/cm2 za eline otvrdnute lance, pri emu je: A popreni presek; A = d2/4 d prenik ice za izradu lanca F sila u lancu (F = 64000 N) S stepen sigurnosti

Zbog veoma agresivne sredine i uslova eksploatacije usvaja se veliki stepen sigurnosti S=20, ime se produava radni vek lanca.

Ukoliko je poznato naprezanje moe se izraunati prenik ice:

Na osnovu prorauna usvaja se lanac prenika d=13 mm. 2.6.1.2. Kapacitet skrepera Uinak se moe odrediti kao:

3213600 kkkhvbQ t/h

gde je:

k1 koeficijent zaostajanja tereta za brzinom vunog lanca (k1 = 0,7 za sitno komadaste terete i horizontalni transport)

mmcmS

Fddoz

66.11166.120150014.3

6400022

36

k2 koeficijent smanjenja povrine preseka usled lanca (k2 = 0,95) k3 koeficijent sabijanja tereta prilikom kretanja lanca (k3 = 1,05) b irina kanala m h visina sloja tereta (stajnjaka) na transpotrnom lancu m, (h = 0,01 0,02 m) v brzina kretanja lanca m/s (v = 4 m/min=0,067 m/s) gustina tereta (stajnjaka) t/m3

Zapreminska masa stajnjaka je veoma promenljiva veliina koja zavisi od mnogo faktora: vrste i kategorije ivotinja, sistema dranja (sa ili bez prostirke), procentualnog udela vrste materije itd. Zbog toga je jako teko precizno definisati njenu vrednost. Prema ekperimentalnim i literaturnim podacima, stajnjak muznih krava se svrstava u kategoriju polutenih kod sistema uzgoja bez prostirke odnosno sa vrlo malo prostirke (do 2 kg/kravi/dan). Sadraj vrste materije u tom sluaju iznosi 10 - 20%, a gustina 200 - 600 kg/m3. Poto su na farmi predviene gumene podloge onda e korienje sitno seckane slame biti u minimalnim koliinama, pa je oekivani sadraj suve materije do 9%. Iz tog razloga, za proraun se usvaja vrednost gustine = 200 kg/m3, te kapacitet skrepera u zavisnosti od irine kanala iznosi:

35.105.195.07.02.001.0067.0436001 Q t/h - za hodnik irine 4 m

98.005.195.07.02.001.0067.09.236002 Q t/h - za hodnik irine 2.9 m

89.005.195.07.02.001.0067.065.236003 Q t/h - za kanal irine 2.65 m

2.6.1.3. Snaga za pogon skrepera Snaga za pogon skrepera moe se odrediti na sledei nain:

vqQwLP Lm

2.7

3890

, pri emu je:

L - duina transportovanja stajnjaka (m) wo - ukupan koeficijent otpora (wo = 0,3 - 0,6) m - koeficijent prenosnog mehanizma (m = 0,9) qL - specifina teina lanca (qL = 30 N/m) Q - uinak skrepera (t/h)

Potrebna snaga za pogon skrepera u kanalima razliitih irina iznosi:

kWP 74.047.1435.1047.0067.0302.735.19.03893.055

1

kWP 67.047.1498.0047.0067.0302.798.09.03893.055

2

37

kWP 25.047.1489.0016.0067.0302.789.09.03894.075.18

3

2.6.1.4. Izbor skrepera Zbog velike duine prljavih hodnika odnosno proizvodnog objekta, tehnikih karakteristika skrepera (kapacitet, brzina kretanja, snaga pogonske jedinice, debljina lanca...), kao i preporuke proizvoaa opreme, za izubravanje stajnjaka u proizvodnim objektima usvajaju se kombi skreperi tip UNP40 holandskog proizvoaa JOZ i to:

1. UNP40 za irinu hodnika 4m i 2. UNP40 za irinu hodnika 2,9m.

Jo jedan od razloga za primenu kombi skrepera u objektima staja je taj to oni ne zahtevaju veliki manipulativni prostor pri izubravanju na kraju prljavog hodnika. U svakom hodniku potrebno je ugraditi po 2 kombi skrepera zbog velike duine kanala za ienje L = 120 m. Na osnovu tehnikih karakteristika i duine poprenog kanala, za njegovo ienje izabrani su delta skreperi tip UNP40, takoe holandskog proizvoaa JOZ. Da bi kvalitetno izvrili ienje na kraju kanala delta skreperi zahtevaju vei manipulativni prostor. Iz tog razloga kanali su produeni za 3 m sa obe strane. 2.6.1.5. Izbor pogonske jedinice Na osnovu tehnikog prorauna snage za pogon skrepera, a uzimajui u obzir duinu prljavih hodnika, odnosno duinu pogonskog lanca, usvaja se pogonska jedinica snage 0,75 kW sa motoreduktorom G 440 holandske firme JOZ. Provera usvojene pogonske jedinice: Snaga pogonske jedinice od 0,75 kW odgovara i preporuci proizvoaa opreme da se za duinu pogonskog lanca do 250 m koristi pogonska jedinica ove snage. 2.6.2. Proraun hidraulikog transporta Sakupljanje stajnjaka vri se u dve sabirne jame izmeu proizvodnih objekta koje primaju stajnjak na koti od -1,4 m te ga sakupljaju u bazenu dimenzija 6 x 6,5 m i efektivne dubine 1,6 m, odnosno kapaciteta 52 m3 stajnjaka. Oekivana kalkulativna proizvodnja stajnjaka je 70, a maksimalna 80 l/kravi dnevno. Odatle sledi da je maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka po proizvodnom objektu:

5000080625 qnQ l/dan, gde je:

n = 625 broj krava po proizvodnom objektu q = 80 l/dan maksimalna dnevna proizvodnja stajnjaka po kravi

odnosno:

38

danmdmQ /5050000 33 Kako se u sabirnu jamu izmeu objekata sakuplja stajnjak iz dve tale onda ukupna koliina stajnjaka koju treba pumpa da prepumpa iznosi:

danmQ /100502 3 tj.

hmQ /17.4 3 Dimenzionisanje cevovoda: Prenici cevovoda dobijeni su kao podloga iz glavnog graevinskog projekta i iznose:

1. D1 = 200 mm za cevovode kojima se transportuje stajnjak od sabirnih jama izmeu objekata i iz koridorne sabirne jame do sabirnog bazena (IV na skici situacije farme) i

2. D2 = 160 mm za cevovod kojim se transpotruje stajnjak iz sabirne jame ekalita u kaskadni sistem koridora.

ss vQ

vGD

3600

43600

4

D unutranji prenik cevi m G maseni protik fluida kg/h - gustina stajnjaka kg/m3

Pad pritiska u cevovodu:

gv

DLp s

211.0

2

bar

L duina cevovoda m koeficijent otpora strujanja kroz cev ( = 0,0400,045) vs brzina strujanja stajnjaka vs =2,6 m/s

Duine cevovoda su:

1. L1 = 150 m cevovod od sabirne jame (III) do sabirnog bazena (IV) 2. L2 = 25 m cevovod od sabirne jame ekalita do koridora 3. L3 = 20 m cevovod od koridorne sabirne jame do sabirnog bazena (IV)

067.181.92

6.22.004.015011.0

2

1

p bar - za cevovod duine L1

39

207.081.92

6.216.004.02511.0

2

2

p bar - za cevovod duine L2

249.081.92

6.22.004.02011.0

2

3

p bar - za cevovod duine L3 Interval prepumpavanja:

hQVt 47,12

17.452

To znai da se na svakih 12 h pumpa ukljuuje kako bi prepumpala sadraj iz sabirne jame (III) u sabirni bazen (IV). 2.6.2.1. Izbor muljnih pumpi Na osnovu hidraulikog prorauna i tehnikih dijagrama muljnih pumpi usvajaju se sledee pumpe holandske firme JOZ:

1. Vertikalna pumpa/mea tip ER2-E (poz. 12 i 15), nominalne snage elektromotora 18,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirnih jama izmeu proizvodnih objekata do bazena za prijem stajnjaka (III),

2. Vertikalna pumpa/mea tip ER2-E (poz. 13), nominalne snage elektromotora 7,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame na sredini koridora do sabirnog bazena (IV),

3. Vertikalna pumpa tip ER3-E (poz. 14), nominalne snage elektromotora 7,5 kW, za prepumpavanje stajnjaka iz sabirne jame ispred ekalita izmuzita do sabirnog bazena.

JOZ pumpe serija ER2 i ER3 su sa impelerom od elika i visokim stepenom kvaliteta, a namenjene su za ispumpavanje i homogenizaciju estica niskog i visokog viskoziteta u poljoprivrednom sektoru (npr: mulj, substrat biogasa) i industrijskom sektoru (npr: kao pumpa za ispumpavanje mulja u fabrici za preiavanje odvodnih voda ili za ispumpavanje otpada u agroindustriji, npr. proizvodnji hrane, kao to je otpad od krompira). Opremljene su etvoropolnim trofaznim asinhronim motorom sa nominalnim brojem obrtaja motora 1455 o/min kod ER2-E i 1465 o/min kod ER3-E serije pumpi. Sve pumpe su vertikalne, centrifugalne, stacionarne i sa vazdunim hlaenjem motora. 2.6.2.2. Izbor ventila Sastavni deo cevovoda za prepumpavanje stajnjaka ine ventili. Potrebno je ugraditi dva tipa ventila:

1. Zaporni ventil zasun koji se montira u zid jame i slui da otvori vod za prepumpavanje/meanje u jami iza ekalita izmuzita. Izraen od prokrona sa mehanikom klapnom koja se otvara/zatvara kroz reetku.

40

2. etvorokraki ventil standardni sa gusanim kuitem i mehanikim otvaranjem/promenom smera koji slui za prepumpavanje/ispiranje kanala. Njegova ugradnja se predvia u koridornoj jami za ispiranje kaskadnih koridora izmeu objekata II/2 i II/3.

Na osnovu prenika cevovoda i radnog pritiska usvajaju se prokronski ventili holandske firme JOZ koji su namenjeni za rad sa agresivnim fluidima. Odgovorni projektant: ___________________

41

2.7. PREDMER I PREDRAUN Svaka taka predmera i predrauna obuhvata isporuku i montau navedenih ureaja i opreme sa svim potrebnim radovima za njihovo ispravno funkcionisanje. Taan poloaj opreme definisati u saradnji sa nadzornim organom. Predmer nije obavezujui koliinski, stvarne koliine proveriti na licu mesta, uneti u graevinski dnevnik i overiti od strane odgovornog izvoaa radova i nadzornog organa.

POZ. OPIS RADOVA J.M. KOL J.C C R I M

2.7.1. OPREMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA U PROIZVODNIM OBJEKTIMA

2.7.1.1. Isporuka i montaa pogonske jedinice skrepera 0.75 kW za betonski pod.

(kom.) 16 312.480 4.999.680 2.7.1.2. Isporuka i montaa pritisnih koturaa za montau na

betonski pod. (komplet) 16 47.670 762.720

2.7.1.3. Isporuka i montaa ugaonih koturaa sa kuitem, za montau na betonski pod.

(kom.) 64 23.940 1.532.160 2.7.1.4. Elektronska komandna tabla sa tajmerom za 2 kpt.

(kom.) 8 189.525 1.516.200 2.7.1.5. Zatita od smrzavanja za kontrolnu tablu

(kom.) 8 23.205 185.640 2.7.1.6. Isporuka i montaa kombi skrepera sa gumeno-

elinim dodacima. Tip UNP40, za irinu hodnika 4 m (kom.) 32 136.500 4.368.000

2.7.1.7. Isporuka i montaa kombi skrepera sa gumeno-elinim dodacima. Tip UNP40, za irinu hodnika 2,9 m (kom.) 32 115.500 3.696.000

2.7.1.8. Isporuka i montaa elinog lanca za pogon skrepera. Lanac je otvrdnut (sandblasted), debljine 13 mm.

(m) 4.200 1.890 7.938.000 UKUPNO: 24.998.400

2.7.2. OPREMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA U POPRENOM KANALU

2.7.2.1. Isporuka i montaa pogonske jedinice skrepera 0.75 kW za betonski pod.

(kom.) 4 312.480 1.249.920 2.7.2.2. Isporuka i montaa pritisnih koturaa za montau na

betonski pod. (komplet) 4 47.670 190.680

2.7.2.3. Isporuka i montaa ugaonih koturaa sa kuitem, za montau na betonski pod.

(kom.) 16 23.940 383.040 2.7.2.4. Elektronska komandna tabla sa tajmerom za 2 kpt.

(kom.) 2 189.525 379.050 2.7.2.5. Zatita od smrzavanja za kontrolnu tablu

(kom.) 2 23.205 46.410

42

2.7.2.6. Isporuka i montaa delta skrepera Tip UNP40, za irinu kanala 2,65 m

(kom.) 16 96.600 1.545.600 2.7.2.7. Isporuka i montaa elinog lanca za pogon

skrepera. Lanac je otvrdnut, ispeskaren, debljine 13 mm.

(m) 660 1.890 1.247.400 2.7.2.8. MSC automatska relejna komanda za

sinhronizovani rad skrepera (kom.) 2 157.500 315.000

UKUPNO: 5.357.100

2.7.3. OPREMA U SABIRNIM JAMAMA

2.7.3.1. Isporuka i montaa vertikalne pumpe/meaa za manipulaciju stajnjakom, proizvoaa JOZ Holandija Tip ER2-E 18,5 kW (kom.) 3 682.500 2.047.500

2.7.3.2. Isporuka i montaa nosaa za pumpe (kom.) 2 19.005 57.015

2.7.3.3. Isporuka i montaa impeler prikljuaka za pumpe (kom.) 3 68.880 206.640

2.7.3.4. Isporuka i montaa nastavaka za pumpe duine 25 cm (kom.) 9 8.925 80.325

2.7.3.5. Isporuka i montaa swich delta upravljake sklopke sa automatikom i senzorima nivoa

(kom.) 2 252.000 504.000

UKUPNO: 2.895.480

2.7.4. OPREMA U SABIRNOJ JAMI EKALITA

2.7.4.1. Isporuka i montaa vertikalne pumpe za manipulaciju stajnjakom, proizvoaa JOZ Holandija Tip ER3-E 7,5 kW (kom.) 1 567.000 567.000

2.7.4.2. Isporuka i montaa vertikalne pumpe/meaa za manipulaciju stajnjakom, proizvoaa JOZ Holandija Tip ER2-E 7,5 kW (kom.) 1 661.500 661.500

2.7.4.3. Isporuka i montaa nosaa za pumpe (kom.) 2 19.005 38.010

2.7.4.4. Isporuka i montaa impeler prikljuaka za pumpe (kom.) 2 68.880 137.760

2.7.4.5. Isporuka i montaa swich delta upravljake sklopke sa automatikom i senzorima nivoa

(kom.) 2 252.000 504.000 2.7.4.6. Isporuka i montaa propusnih ventila - zasuna

DN 200 (kom.) 7 23.100 161.700 2.7.4.7. Isporuka i montaa etvorokrakog menog ventila

za ispiranje kaskadnih koridora DN 200 (kom.) 1 126.000 126.000

UKUPNO: 2.195.970

43

Investitor: PKB Korporacija A.D. Beograd Objekat: Farma muznih krava kapaciteta 2500 grla Mesto: Vrbovsko

R E K A P I T U L A C I J A:

2.7.1. OPREMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA U PROIZVODNIM OBJEKTIMA 24.998.400

2.7.2. OPREMA ZA IZUBRAVANJE STAJNJAKA U POPRENOM KANALU 5.357.100 2.7.3. OPREMA U SABIRNIM LAGUNAMA 2.895.480

2.7.4. OPREMA U SABIRNOJ JAMI EKALITA 2.195.970

UKUPNO: 35.446.950 Odgovorni projektant: _____________________

44

2.8. TEHNOLOKE PODLOGE ZA AUTOMATSKI RAD POSTROJENJA Po izvrenoj montai opreme i putanja u rad pristupa se prilagoavanju sistema radu u praksi te e dve osobe delegirane za upravljanje i kontrolu sistema proi detaljne teoretske i praktine obuke za upravljanje i kontrolu sistema, gde e se precizne pisane procedure za svaku kljunu operaciju generisati iz uputstava za rad svakog pojedinanog dela sistema. 2.8.1. Skreperski sistem Automatski rad skreperskog sistema odreuje se zadavanjem komande na elektronskoj komandnoj tabli upravljake jedinice skrepera. U meniju za podeavanje moe se pomou odgovarajuih tastera izvriti ukljuivanje/iskljuivanje automatskog rada skreperskog sistema. Pritiskom na taster skreper e se automatski ukljuiti u programiranim vremenima. Automatsko ukljuivanje skrepera je mogue jedino ako opcija elektrinog gonia nije ukljuena ili ako nema kvara na skreperu. Sistem ima mogunost programiranja automatskog rada preko kontrolne jedinice, sa mogunou automatskog zaustavljanja usled leanja krave, perioda ekanja kao i mogunou programiranja automatskog rada 24h. U sluaju preoptereenja usled nagomilavanja stajnjaka ili nepredvienih udarnih optereenja, postoji opcija automatskog iskljuenja skrepera. Kada iz nekog razloga broj obrtaja elektromotora padne ispod zadate vrednosti automatski se iskljuuje rad skrepera. Na taj nain se sistem titi od preoptereenja. Takoe, ako doe do kvara delta skrepera i zaguenja u poprenom kanalu automatski se prekida rad skrepera u objektu staje da ne bi dolo do nagomilavanja jo vee koliine stajnjaka. Kada se kvar otkloni sve se vraa u prvobitno stanje. Potreba za automatskim ukljuivanjem skreperskog sistema javlja se i u sluaju niskih spoljanjih temperatura kada postoji opasnost od zamrzavanja. Anti-frost sistem obezbeuje automatsko ukljuivanje skrepera u zadatim vremenskim intervalima ve na -5C, ime se spreava smrzavanje stajnjaka. 2.8.2. Prepumpavanje stajnjaka Pumpe mogu raditi u dva reima rada - runom i automatskom, to se moe izabrati funkcijom runo/automatski na kontrolnoj tabli. Automatsko pokretanje sistema prepumpavanja stajnjaka omoguava automatski rad koji se regulie pomou sistema sondi i promene nivoa pumpanja. Sonde sa senzorima nivoa postavljene su u sabirnim bazenima. Kada je nivo stajnjaka iznad maksimuma, pumpa dobija signal od sonde i automatski se ukljuuje. Kada se nivo spusti na minimalni (oko 15cm) dubine, donja sonda preko signala automatski iskljuuje pumpu. Na taj nain vri se automatsko prepumpavanje stajnjaka iz sabirnih jama izmeu proizvodnih objekata do velikih laguna. Ukoliko je kapacitet farme pun, posle pranjenja oekuje se ponovni maksimum u roku od 10-12 sati u zavisnosti od doba dana i godinjeg doba. Odgovorni projektant:

___________________

45

2.9. MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE NA RADU 2.9.1. OPASNOSTI I TETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI U TOKU RADA Opasnosti koje se mogu javiti pri korienju projektovanog postrojenja mogu nastati usled:

- nepravilnog izbora opreme i njene loe funkcionalnosti, - nekontrolisane popravke ureaja i maina, - nestrunog i nekontrolisanog rukovanja, - opasnog dejstva elektrine struje, - poara i eksplozije, - nedovoljne zatite pokretnih i obrtnih delova maina, - nedovoljne zaptivenosti skladita za stajnjak i - nepostavljanja zatitne ograde oko prijemnih bazena za stajnjak.

2.9.2. PREDVIENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I TETNOSTI Mere predviene za otklanjanje opasnosti i tetnosti:

- projektom je predviena odgovarajua oprema (po kvalitetu i kapacitetu), - maine, ureaji za rad i sva ostala oprema moe se koristiti samo u ispravnom stanju, - projektom su predviene sve mere sigurnosti u pogledu rukovanja i upravljanja mainama, kao to je npr. zatitna oplata, vidljiva svetlosna signalizacija itd. - zatita od korozije predviena je pravilno odabranim kvalitetom materijala, - predviena je zatita pokretnih i obrtnih delova maina i ureaja zatitnim oplatama, - zatita od nekontrolisane popravke ureaja i maina predviena je zatvorenim interventnim otvorima, - mesta potencijalnih opasnosti na mainama i ureajima obeleena su uoljivim utim nalepnicama sa odgovarajuim upozorenjima, - da bi se smanjio rizik od nestrunog rukovanja i upravljanja predviena je obuka radnika, - montau opreme treba da izvode samo struna lica, - na svim mainama i ureajima za rad mora da se sprovodi zatita od udara elektrine struje, - lica koja rade u blizini pogonskih maina moraju nositi uz telo pritegnuto odelo, - strogo je zabranjeno skidanje zatitnih naprava sa maina i ureaja!

46

2.9.3. BEZBEDONOSNI ZAHTEVI Sistem za izubravanje stajnjaka je dizajniran za optimalno korienje uz optimalnu bezbednost za ljude i ivotinje.Osnovni bezbednosni preduslovi su: uraditi metalnu ogradu oko oba bazena - prijemne jame za stajnjak spreiti pojavu stranih tela u prljavim hodnicima, poprenom kanalu i prijemnim

jamama (irete, kanap, ica, plastine cevi, kamenje, itd.) ne dozvoliti rukovanje sistemom neovlaenim osobama drati decu ili neovlaene osobe dalje od skrepera! Mogu na primer staviti prste

ili druge delove tela izmedju lanca i ugaone koturae. Za bezbednosne zahteve u vezi kontrolne jedinice, videti korisniko uputstvo na

KONTROLNOJ JEDINICI. U sluaju hitnosti smesta pritisnuti dugme za hitno zaustavljanje i ostaviti u

blokiranoj OFF/ iskljuenoj poziciji tokom popravke sistema. Upravljanje sistemom MORA da bude od strane obuenih i autorizovanih

izvrioca UVEK ISKLJUITI RADNI PREKIDA (i blokirati ga) tokom popravke sistema

skrepera. Uveriti se (iskljuenjem glavnog napona) da se sistem ne moe ukljuiti bez zatitnog sistema.

Nikad ne otvarati kontrolnu jedinicu ili kutije sa spojevima. Time se moe ugroziti ivot ukoliko se dodirne spoj pod naponom.

Popraviti ili zameniti oteene sklopove to je pre mogue.

Dobro obratiti panju na obeleene nalepnice sa uto/crnim natpisom upozorenja. Imati na umu da su to potencijalno opasne zone u sluaju nepanje ili nesmotrenosti. Bezbednosni zahtevi sadre 3 osnovna koraka:

1. Iskljuivanje sistema sa zatitinim uredjajem. 2. Prolanaenje uzroka kvara, uz maksimalnu predostronost. 3. Uklonjanje uzroka kvara, ukoliko je neophodno uz pomo tehnikog osoblja -

servisera. Uprkos zalaganju JOZ ininjera, ipak postoje rizici u korienju JOZ skreper sistema. Ostali rizici ne mogu se predvideti jer zavise od naina rada i upravljanja sistemom. Ovakvi rizici opasnosti se javljaju naroito kod ulaznog mesta lanca u uglove tokova valjka, u montirajui okvir, i takoe kod ubacivanja u zatitni okvir lananika motora, i u saonice upravljaa za vuu skrepera. NAPOMENA: - Dobro voditi rauna da se nikad ne bi nali u neprilici! - Drati decu i stoku dalje od ovih rizinih mesta!

47

2.9.4. POSEBAN PRILOG O PREVENTIVNIM MERAMA U OSTVARIVANJU BEZBEDNOSTI NA RADU OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRINE STRUJE

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik br. 101/2005) ureene su obaveze u cilju unapreivanja bezbednosti i zdravlja na radu lica koja uestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Prema lanu 7, taka 1 i taka 2 pomenutog zakona, preventivne mere se obezbeuju u postupku projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata i tehnolokih procesa rada. Ovim prilogom definiu se opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti u toku montae i ekspolatacije opreme opasno dejstvo elektrine struje. 2.9.4.1. Ostvarivanje bezbednosti i zdravlja prilikom izvoenja Radnici koji rade na ovom projektu moraju biti upoznati sa potrebnim merama koje moraju preduzeti radi ostvarivanja bezbednosti u zdravlja u toku montae kao i u toku eksploatacije ugraene opreme. Za primenu mera odgovoran je poslodavac i obaveza je zaposlenog da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti, da se osposobljava za njihovo sprovoenje i kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta. Ako na gradilitu, odnosno radilitu, ili u procesu rada, vie preduzea istovremeno izvodi radove na tom prostoru, svako preduzee je duno da organizuje rad na nain i sredstvima kojima se obezbeuje zatita zdravlja svih radnika. Neposredno na gradilitu, za primenu mera zatite, odgovorni su rukovodilac radova i sam radnik. Radnik mora biti snabdeven odgovarajuim sredstvima line zatite i linom zatitnom opremom. Orua, ureaji i druga sredstva za rad, moraju biti snabdevena zatitnim ureajima i propisanim javnim ispravama o njihovoj sposobnosti za bezbedan rad. Kod izgradnje instalacija mogu se pojaviti sledee opasnosti:

- pad sa lestvi ili skele koji moe izazvati tee telesne povrede - povrede delova tela alatima za rad - udar elektrine struje zbog neispravnosti orua za rad - pad usled prepreka na putu ili klizavog terena - pad sa visine ili pad nekog predmeta sa visine

Prilikom izrade instalacija radnik mora da se pridrava sledeeg:

- da koristi sredstva line zatite na radu - orua za rad moraju biti u ispravnom stanju - radnik mora koristiti ispravne lestve koje moraju biti tako postavljene da se

onemogui njihovo klizanje

48

2.9.4.2. Opasno dejstvo elektrine struje Tokom izvoenja radova, kao i prilikom redovnog pogona, pregleda opreme, merenja, remonta i rekonstrukcije, ovek moe da bude izloen sledeim opasnostima:

- opasnost od elektrinog udara - opasnost od kratkog spoja - opasnost od preoptereenja - opasnost od poara i eksplozije - opasnost od uticaja vlage, vode i praine - opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom - opasnost od nedozvoljenog pada napona - opasnost od atmosferskog pranjenja

Izvori napred navedenih opasnosti su elektrini ureaji, vodovi pod naponom, ureaji i aparati sa uljem, kablovi i visokoprovodne konstrukcije. 2.9.4.3. Predviene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti Prema moguim opasnostima i tetnostima koje se mogu javiti pri korienju elektrinih instalacija, predviene su i odgovarajue mere za njihovo otklanjanje.

1. Zatita od struje kratkog spoja i preoptereenja reena je upotrebom odgovarajuih i pravilno zatienih ureaja u vodovima visokog napona, trafostanicama, vodovima niskog napona, u svakom strujnom kolu instalacije, kao i pravilnim dimenzionisanjem adekvatno odabrane elektrine opreme.

2. Zatita od opasnog napona dodira predviena je primenom automatskog iskljuenja napajanja putem zatitnih ureaja prekomerne struje (osiguraa).

3. Zatita od izbijanja poara i eksplozije reena je izborom odgovarajue elektrine opreme, koja pri pravilnom izvoenju i propisnom odravanju u toku eksploatacije ne moe biti uzronik poara i eksplozija.

4. Zatita od uticaja vlage, vode i praine izvedena je pravilnim izborom odgovarajue elektrine opreme prema uslovima koji vladaju na mestu ugradnje.

5. Zatita od sluajnog dodira delova pod naponom obezbeena je pravilnim odabirom odgovarajue elektrine opreme i primenom odgovarajuih zatitnih mera.

6. Pravilnim izborom i rasporedom svetiljki izbegnuta je opasnost od nedovoljne osvetljenosti.

7. Zatita potroaa od nedozvoljenog pada napona obezbeena je pravilnim dimenzionisanjem vodova prema stvarnom optereenju, a u skladu sa glavnim projektom elektrinih instalacija.

8. Zatita od atmosferskog pranjenja predviena je u svemu prema zahtevima SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1 i pravilniku o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl. List SRJ br. 11/96).

49

Zakljuak: Projektom su predviene sve potrebne mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti za bezbednost i zdravlje na radu. 2.10.5. MERE ZATITE OD POARA Zatita od poara obuhvata niz mera koje treba preduzeti u cilju zatite ljudstva i stoke od poara, zatite materijalnih dobara od unitenja i oteenja i stvaranja uslova za siguran i bezbedan rad radnika. Zatita od poara ostvaruje se sprovoenjem propisanih pravila zatite od poara koja naroito dolaze do izraaja pri montai postrojenja, za vreme putanja pogona u rad i u toku eksploatacije postrojenja. Poar se uglavnom izaziva bacanjem opuka cigarete, bruenjem metala, zavarivanjem kada je postrojenje u funkciji itd. Zbog toga treba izriito zabraniti puenje i upotrebu otvorenog plamena u blizini zapaljivih materijala. Ako se radi o bruenju, s obzirom da se varnice razbacuju u smeru okretanja brusne ploe, potrebno je zatititi mesto rada limovima ili slinim mehanikim pregradama, da varnice ne bi nekontrolisano odletele. Ako i pored primene svih ovih mera doe do paljenja, prvo treba iskljuiti glavni prekida pogonskih elemenata, lokalizovati poar suvim aparatom za gaenje, a potom nastaviti gaenje vodom preko postojee hidrantske mree. 2.10.6. MERE ZATITE OD POARA PRI IZVOENJU RADOVA

ZAVARIVANJA, REZANJA I LEMLJENJA OPTE ODREDBE

Ovom delom blie se utvruju zatitne mere od poara i eksplozije prilikom izvoenja radova zavarivanja, rezanja i lepljenja. Radovi zavarivanja, rezanja i lemljenja (u daljem tekstu zavarivanja), mogu se obavljati samo na mestima pripremljenim u skladu sa propisanim normativima tehnike i protivpoarne zatite. Oprema, aparati, ureaji i pratee instalacije za zavarivanje mogu se upotrebiti samo ako su u ispravnom stanju i prilagoeni vaeim tehnikim propisima. Mesta za zavarivanje mogu da budu stalna i privremena. Stalnim mestima za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se, u tehnolokom procesu proizvodnje, zavarivanje obavlja stalno ili sa prekidima. Privremenim merama za zavarivanje smatraju se mesta na kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u vreme odreeno u odobrenju.

50

POSEBNE ODREDBE ZA PRIVREMENA MESTA ZA ZAVARIVANJE

Zavarivanje na privremenim mestima moe se obavljati samo po prethodno dobavljenom odobrenju izdatom od strane ovlaenog radnika preduzea i zajednice kod koje se obavljaju radovi zavarivanja. Odobrenje iz prethodnog stava se izdaje na osnovu pismenog zahteva izvoaa radova zavarivanja. Zahtev za izdavanje odobrenja za zavarivanje sadri naziv podnosioca zahteva, broj i datum podnoenja zahteva, naziv organizacije odnosno zajednice u kojoj se izvodi zavarivanje, pogon, odeljenje, sektor, mesto zavarivanja, opis radova, vreme izvoenja zavarivanja (od - do), ime rukovodioca radova, potpis i peat podnosioca zahteva. Odobrenje za zavarivanje sadri naziv davaoca odobrenja, broj i datum izdavanja odobrenja, naziv organizacije odnosno zajednice u kojoj se izvodi zavarivanje, pogon, odeljenje, sektor, mesto zavarivanja, opis radova, vreme izvoenja zavarivanja (od - do), mere koje treba preduzeti u cilju bezbednog izvoenja zavarivanja, ime rukovodioca slube za zatitu od poara davaoca odobrenja, potpis ovlaenog radnika i peat organizacije odnosno zajednice. U sluajevima kada vanost odobrenja istekne, a zavarivanje nije zavreno, rukovodilac izvoaa zavarivanja (u daljem tekstu rukovodilac radova) duan je da zatrai produenje vanosti odobrenja, u skladu sa prethodnim stavom, a ovlaeni radnik za izdavanje odobrenja duan je da ponovo pregleda mesto zavarivanja i u odobrenju upie odgovarajue primedbe. Odobrenje za zavarivanje ne sme da se izda u sledeim sluajevima: 1. Za zavarivanje na mestima koja nisu pripremljena za zavarivanje. 2. Za zavarivanje u prostorijama sa ureajima za automatsko otkrivanje poara, ako

ovi aparati nisu blokirani ili ako se zavarivanjem mogu otetiti. 3. Za zavarivanje pri kome postoji opasnost od izbijanja eksplozija usled smea

zapalivih gasova ili para zapaljivih tenosti ili praine sa vazduhom, zatim nedovoljno oienih sudova i instalacija u kojima su se nalazile materije koje mogu da stvaraju eksplozivne smee ili su opasne zbog poara i eksplozije.

4. Za zavarivanje koje bi se vrilo u blizini uskladitenih velikih koliina zapaljivih ili

eksplozivnih materija ili drugih zapaljivih materijala. Za bezbedno izvoenje zavarivanja, u pogledu zatite od poara i eksplozija, neposredno odgovarajui izvoa radova, rukovodilac radova i rukovodilac slube za zatitu od poara preduzea i drugih organizacija i zajednica na ijem objektu izvodi zavarivanje (u daljem tekstu rukovodilac slube za zatitu od poara), neposredno su ukljueni u praenje procesa zavarivanja. Zavarivanje mogu da obavljaju radnici koji su struno osposobljeni za rukovanje i upotrebu opreme za zavarivanje i upoznati sa propisanim metodama zatite od poara koje treba preduzeti prilikom zavarivanja.

51

Rukovodilac radova ne sme dozvoliti da zavarivanje obavljaju radnici koji ne ispunjavaju uslove propisane u prethodnom stavu. Zavarivanje se mora obavljati pod nadzorom rukovodioca radova na mestima, na naine i u vremenima koja su u odobrenju za zavarivanje odreena. Rukovodilac radova po dobijanju odobrenja za zavarivanje duan je da proveri stanje mera zatite od poara i eksplozija na mestu predvienom za zavarivanje kao i da utvrdi da li je iskljuena mogunost izazivanja poara u susednim prostorijama, a posebno ispod, iznad ili sa bonih strana mesta zavarivanja. U tom cilju rukovodilac radova treba da preduzme mere za otklanjanje eventualnih nedostataka pre poetka radova: uklanjanje zapaljivog materijala, zatvaranje svih otvora, stavljanje zatitnih elemenata sa svih strana na mestu zavarivanja, postavljanje vatrogasne strae i dr. Po zavretku zavarivanja, rukovodilac radova proverava da li su izvreni radovi eventualno stvorili potencijalnu opasnost za izbijanje poara. Radnici koji obavljaju zavarivanje mogu da obavljaju zavarivanje samo na mestima, na naine i u vremenima kako je to u odobrenju odreeno. Nakon izvedenog zavarivanja vri se primopredaja. U primopredaji uestvuju rukovodilac radova, ovlaeni radnik organizacije odnosno zajednice na ijem, odnosno u ijem objektu je izvoeno zavarivanje i rukovodilac slube za zatitu od poara. Primopredaja iz prethodnog lana vri se zapisniki. Zapisnik se sainjava u dva primerka, s tim to jedan primerak zadrava rukovodilac radova, dok drugi primerak zadrava ovlaeni radnik organizacije odnosno zajednice na ijem objektu je vreno zavarivanje. Ako se konstatuje da nakon izvedenog zavarivanja postoji opasnost od izbijanja poara, rukovodilac slube za zatitu od poara obezbedie vatrogasnu strau na mestu zavarivanja, odnosno u objektu na kome, odnosno u kome je bilo mesto zavarivanja. Na privremenim mestima za zavarivanje mogu da se dre najvie po dve boce sa kiseonikom i acetilenom, po jedna radna i jedna rezervna, sa propisanim koliinama, osigurane od pada. Boce moraju da budu na rastojanju najmanje 5 m od grejnih ureaja, odnosno 10 m od otvorenih izvora vatre. POSEBNE MERE ZATITE OD POARA I EKSPLOZIJA Prilikom zavarivanja na privremenim mestima za zavarivanje, pod, odnosno prostor, mora da bude oien od zapaljivog materijala u polupreniku od 10 m od mesta privremenog zavarivanja. Ako ne moe da ispuni uslov iz prethodnog stava, onda se zapaljivi materijal mora da zatiti impregniranim prekrivaima i metalnim ili azbestnim paravanima ili zavesama i to tako da rubovi prekrivaa i preklopi budu nepropusni za varnice.

52

Ako se prilikom zavarivanja podovi kvase, radnici koji vre elektrozavarivanje moraju da budu zatieni od mogueg udara struje. Prilikom zavarivanja, u zoni zavarivanja, unutar 10 m od mesta rada, svi otvori ili pukotine moraju da se prekriju kako bi se spreio prelaz varnice u susedne prostorije, ili da se postavi zavesa, ili ekran oko mesta rada, ija visina ne sme da bude nia od 1,80 m. Sistemi cevnih vodova, transportnih traka i sl., koji mogu da prenose varnice do udaljenih zapaljivih materijala, moraju da budu protivpoarno zatieni, u skladu sa vaeim propisima ili van pogona. Zavarivanje u blizini zidova, pregrada, tavanica ili krovova, graenih od zapaljivih materijala moe se vriti samo ako su postavljeni vatrostalni titnici ili paravani. Zavarivanje se ne sme obavljati na metalnim pregradama, zidovima, tavanici ili krovu koji imaju gorivu oblogu, niti na zidovima ili pregradama od zapaljivog materijala. Zavarivanje metalnih cevi i drugih metalnih povrina (konstrukcija nosaa i dr.), koji su u dodiru sa zidovima, pregradama, tavanicama ili krovovima od zapaljivog materijala, ne sme se vriti u sluajevima ako se zavarivanjem moe izazvati poar usled toplotne provodljivosti. Prilikom zavarivanja metalnih zidova, tavanica ili krovova, cevovoda i dr., zapaljivi materijali na drugoj strani moraju da se uklone. Ako se zapaljivi materijal ne moe ukloniti, onda se na suprotnu stranu od mesta rada postavlja vatrogasna straa. Na mestima zavarivanja, odgovarajui vatrogasni aparati moraju da se dre u pripravnosti. Ako u objektu gde se vri zavarivanje postoje zidni hidranti, vatrogasna creva sa mlaznicom moraju da budu spojena sa dovodnim cevima i pripravna za upotrebu. Radnici koji obavljaju zavarivanje moraju da budu obueni u rukovanju raspoloivom opremom za gaenje poara na mestu zavarivanja i sistemom za uzbunjivanje u sluaju pojave poara. Prilikom izdavanja odobrenja za zavarivanje, ovlaeni radnik mora da odredi obavezno prisustvo vatrogasne strae pri obavljanju zavarivanja u propisanim sluajevima. Vatrogasna sluba sa odgovarajuom spremom i sredstvima za gaenje poara mora da ostane kod mesta zavaraivanja jo najmanje jedan sat posle zavretka zavarivanja. Radnici koji vre zavarivanje upotrebom boca sa acetilenom i kiseonikom moraju da se pridravaju sledeih pravila: - Pri korienju acetilena iz boce, otvaranje ventila mora da bude lagano i do kraja. - Pri postavljanju reduktora pritiska na bocu sa kiseonikom, zaptiva i navoj, kao i

alat i ruke radnika ne smeju da budu zaprljani masnim materijama.

53

- Boce moraju da budu zatiene od dejstva sunevih zraka. - Boce se ne smeju kotrljati niti skladititi u horizontalnom poloaju.

- Boce moraju da budu zatiene od pada pomou obujmica od lanca. PREVENTIVNE MERE ZATITE Na objektu mora postojati plan protivpoarne zatite, a svi oni koji e rukovati postrojenjem treba da budu obueni za spreavanje i gaenje poara, Mora postojati i plan zatite od elemenatrnih nepogoda (zemljotresa, poplave ...). Odgovorni projektant: _____________________

54

I I I G R A F I K A D O K U M E N T A C I J A

3.1. Situacioni plan farme 3.2. Tehnoloki dijagram rada 3.3. Osnova prizemlja proizvodnog objekta tale 3.4. Osnova ekalita sa izmuzitem 3.5. Osnova poprenog kanala 3.6. Popreni presek kanala sa bazenom 3.7. Poduni presek kanala sa bazenom