II PREDAVANJE – 27.10.2011.

Na ovom predavanju će se razmatrati:

• značaj optike (nauke o svetlosti) u

grafičkoj proizvodnji i pripremi za štampu

• osnovni pojmovi o svetlosti

• priroda i ispoljavanje svetlosti

• opažanje boja i hromatičnost

• ponašanje svetlosti pri nailasku na

prepreku

Osnovi optike (nauke o svetlosti)

Zašto se bavimo optikom u pripremi za štampu?

- Grafički (štampani) proizvod predstavlja samo jedan od oblika

vizuelne komunikacije. Za postizanje te vrste komunikacije

potrebni su:

1. predmet posmatranja (npr. grafički proizvod ili otisak),

2. izvor svetlosti i

3. ureĎaj za posmatranje, tj.

posmatrač (npr. ljudsko

oko i mozak koji

interpretira viĎeno)

Elektromagnetni talasi

Vidljiva svetlost (vidljivi spektar): talasne dužine 370-760 nm

Osnovna teorija boja (razlaganje bele svetlosti)

ADITIVNA SINTEZA BOJA

Osnovne boje aditivne sinteze su crvena (Red), zelena (Green) i plava

(Blue), čijim mešanjem u punom intenzitetu nastaje bela

SUPTRAKTIVNA SINTEZA BOJA

Osnovne boje suptraktivne sinteze su Cian, C (plavo-zelena), magenta, M

(purpurno-crvena) i žuta, Y. Mešanjem sve tri boje (C, M, Y) u punom

intenzitetu nastaje crna (po teoriji suptraktivne sinteze boja)

OSNOVNE ŠTAMPARSKE BOJE

SUPTRAKTIVNE SINTEZE

Percepcija (osećaj) boje kod čoveka je subjektivan, jer je kreiran na

osnovu fizičke, fiziološke i psihološke komponente viĎenja:

1. fizička komponenta viĎenja je uslovljena samom pojavom svetlosti i

ogleda se u tome da se svetlost emituje od strane svetlosnog izvora ili

reflektuje sa površine osvetljenog objekta;

2. fiziološka komponenta viĎenja ogleda se u tome što svetlost inicira

reakciju (pobuĎivanje) receptora u ljudskom oku;

3. psihološka komponenta viĎenja ogleda se u samoj interpretaciji

nadražaja u mozgu, gde se kreira konačan osećaj boje.

SVAKI ČOVEK DRUGAČIJE VIDI BOJU!

Izgled fotoosetljivih ćelija u oku: Prolazak svetlosti kroz sočivo do očnog dna

štapići (osetljivi na promenu intenziteta

svetlosti) i čepići (osetljivi na pojedine boje RGB)

GraĎa oka i opažanje boja

Hromatičnost – obojenost (grčki Chroma - boja)

• AHROMATSKE POVRŠINE

ili TELA (nehromatske,

nešarene) – neselektivna

refleksija/adsorpcija/

propuštanje svetlosti

(površina se vidi kao bela,

crna ili siva)

• HROMATSKE POVRŠINE

ili TELA (šarene) –

selektivna refleksija/

adsorpcija/propuštanje

svetlosti (površina se vidi

kao obojena – cijan, magenta i žuta)

Primer: OTISAK

Primer: CRNA površina

Primer: SOČIVA,

PROZRAČNE površine

na grafičkom filmu

Primer: SIVA POVRŠINA

Vrste originala za reprodukciju

(refleksni)

a) Jednotonska crno-bela slika

(bitmap - line art)

b) Višetonska crno-bela slika

(grayscale)

c) Jednotonska kolor slika

(color line art)

d) Višetonska kolor slika

a) b)

c) d)