Borivoje ivkovi: DOKAZIVANJE PO ZAKONU O PARNINOM POSTUPKU Neka pojmovna razjanjenja

Dokazivanje u znaenju parninih radnji iji je cilj utvrdjivanje istinitosti injeninih navoda parninih stranaka je sada primarno njihov zadatak, a ne kao i do sada i suda. Iskaz injenini navodi stranaka treba razlikovati od pojma injenice .i Ovaj drugi pojam u teoriji se oznaava kao : sva ona konkretna stanja ili zbivanja iz prolosti, ili sadanjosti koja ulaze u sastav premissae minor logikog silogizma iz koga nastaje sudska odlukaii U Zakonu je prihvaen subjektivni teret dokazivanja, poto je dunost stranaka da ponude injenine tvrdnje i predloe dokze kojima se oni potvrdjuju. Sve je to njihov procesni teret koji se izmedju stranaka deli zavisno od njihove uloge u parnici .Tako je pravilo o teretu tvrdnje i dokaza prisutno i u odredbi lana 221a Saveznog zakona sada dobilo na znaaju. Dokazna incjativa moe da potie samo od stranaka, dok je sud sada oslobodjen tereta dokazivanja.Na ovaj nain je raspravno naelo izgubilo jedno od svojih ogranienja-sudsko meanje u formi njegovog ovlaenja da izvede i one dokaze koje stranke nisu predloile .Na to podsea odredba stava 1 lana 300 ZPP prema ijem sadraju :Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga , da ponudi dokaze potrebne za utvrdjivanje svojih predloga kao i da se izjasni o navodima i ponudjenim dokazima protivne stranke. Kljuni iskazi su:injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga i ponudi dokaze za utvrdjivanje svojih predloga .Oba puta je u upotrebi pridevska prisvojna zamenica . Ona ovde ukazuje koje je injenine tvrdnje stranka duna da iznese i koje dokaze da predloi.To su uvek samo one injenine tvrdnje i za njihovu potvrdu potrebni dokazi koji su iskljuivo u funkciji stvaranja potrebne injenine podloge za odluku u odnosu na svoj tubeni zahtev ili, pitanje.Na taj nain smo odredili i na ta je usmerena ova aktivnost stranaka To je ono to slovo zakona oznaava u odredbi lana 7 iskazom svoje zahteve.To moe biti tubeni zahtev, ali i drugo traenje kao naprimer ono koje se tie predloga za prekid postupka iz odredbe lana 215 stav 1 taka 1 ZPP. ili traenje da se rei pitanje blagovremenosti tube, parnine sposobnosti protivne stranke ili neko drugo insidentalno pitanje u znaenju pitanja procesne ili materijalne prirode koje se javlja u toku parnice a ije reenje utie prejudicijelno na reenje glavne stvari.

injenine tvrdnje treba da su vane za primenu prava ali dunost stranke koja ih koristi nije da iznese sve, ve samo one koje njoj idu u prilog sa stanovita injenine podloge od znaaja za njeno pravo.Oponet bi mogao da ovde prigovori da te injenine tvrdnje ako su dokazane postaju injenice od znaaja za pravo, pa i nezavisno od toga to ih je upotrebila stranka kojoj njihovo navodjenje ne ide u prilog. To je u principu tano, ali se ovde radi samo o razjanjenju pojma dunosti stranaka na ovu temu. Pokaimo to na primeru: Tuilac koji tubenim zahtevom trai isplatu odredjenog broja novanih jedinica po osnovu zajma potujui pravilo o raspodeli procesnog tereta,a tome se u sutini radi, bie duan da navede injenne tvrdnje iz kojih se moe izvesti uverljiv zakljuak da je sa tuenim kao zajmoprimcem zakljuio ugovor o zajmu, da mu je u izvrnju svoje obaveze iz njegovog sadraja dao na zajam odredjeni broj novanih jedinica i konano da je dospelo vreme za njegovo vraanje.Tuilac izvan toga nee biti u obavezi da iznosi injenine tvrdnje pa ni na temu neispunjenja obaveze protivne strane.To nije njegov teret tvrdnje i dokazivanja..To je procesni teret protivne stranke.To nije procesna blokada sudu da koristi i one injenine tvrdnje koje stranka navede i dokaze koje predloi pa i nezavisno od toga to joj oni ne koriste. Bitno je da ih je ta stranka ili njoj protivna stranka upotrebila. Tome u prilog to to slovom zakona nije ograniena mogunost njihove uotrebe.Na taj nain dat takodje prilog ogranienju raspravnog naela, jer sud moe da uzme u obzir sve injenice, a ne samo one

koje koriste stranci koja ih je upotrebila. Ratio legis ovog reenja je da svaka stranka koja u parnici ostvaruje zatita svoga subjektivnog prava vodi rauna o svom interesu.U pitanju su njihova prava i obaveze, a ne treba zanemariti i da je parnini postupak uvek dvostranaki. Uloga suda

Ono to je sudu ostalo u ambijentu dokazivanja to je pravilan izbor izmedju predloenih dokaza -moe izvesti sve ili samo neke dokaze, njihovo izvodjenje, pretresanje rezultata izvedenih dokaza i konano njihova ocena. Tu je i ovlaenje iz odredbe lana 299 ZPP prisutno i u odredbi lana 298 Saveznog zakona to je jo jedno ogranienje raspravnog naela. Na taj nain se ostvaruje u odredjenom vidu sudska dunost propisana odredbom stava 2 lana 7 ZPP.To se postie u formi poziva strankama da: iznesu sve bitne injenice , da dopune nepotpune navode stranaka i oznae, ili dopune dokazne sredstava koje se odnose na njihove navode i uopte. Na to podsea i sadraj ove norme:Sud e postavljanjem pitanja i na drugi celishodan nain starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne injenice , da se dopune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama da se oznae ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopte , da se prue sva razjanjenja potrebna da bi se uvrdilo injenino stanje vano za odluku . Iskazi: pitanjem ili na drugi celishodan nain oznaavaju ex lege propisani dozvoljeni metod koji sud moe da iskljuivo koristi u naznaenom cilju.Tako sud ima procesno ovlaenje da naprimer pita stranku da li ima novih dokaznih predloga, nudili nove injenice, ili ta joj znae odredjeni navodi koje smatra nepotpunim, nejasnim ili neodredjnim, ili da od stranke trai da te te navode dopuni..Ovde sud nebi imao ovlaenje da strankama ukae da e za sluaj da propuste da predloe odgovarajue dokaze ili da navedu odredjene injenice spor reiti primenom pravila o teretu dokazivanja. Nema, jer na to nije slovom zakona ovlaen.To bi podrazumevalo i da je izvrio ocenu dokaza a to primenom pravila iz lana 8 ZPP moe samo na osnovu rezultata celokupnog postupka to znai ne i pre toga. To neiskljuuje mo suda da i u toku postupka vri vrednosnu ocenu ve izvedenih dokaza pa i da na osnovu toga zakljui da se odredjena injenica smatra utvrdjenom.Rezultat toga su i ona negativna reenja suda da se neizvede neki od predloenih dokaza kada je razlog njihovog donoenja zakljuak suda da je odredjena injenica utvrdjena drugim dokaznim sredstvima. Konano tu je i ovlaenje suda da po svom uverenju , na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih zajedno kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka izvede zakljuak o dokazaanosti odredjene injenine tvrdnje-argumenat iz odredbe lan 8 ZPP. .Slobodno sudijsko uverenje nije bez kontrole stranaka ali i suda u postupku po pravnim lekovima.-argumenat iz odredbe lana 360 stav 1 taka 2 i 362 ZPP

Sudska sugestija na temu dokanih predloga je nedozvoljena.Tome se protive ovi razlozi: 1.Sudska pravna nemo da izvede i dokaze koje stranke nisu predloile koja proizilazi iz reenja sadranog u odredbi lana 7 ZPP.Upuujui stranku da predloi odredjeno dokazno sredstvo sud joj namee odredjeni dokaz. 2. Pitanje iz odredbe lana 299 ZPP po svojoj prirodi nemoe da sadri u sebi odgovor ili sugestiju da se oznae odredjena dokazna sredstva. Tako naprimer sud ne moe pitati stranku zato nije predloila odredjeno dokazno sredstvo naprimer vetaenje. : 3. Podsticanje stranke da predloi izvodjenje odredjenog dokaza predstavlja njeno instruiranje u pogledu vrste merodavnog dokaznog sredstva, to nije ovlaenje suda. 4.Stranke imaju pravo na jednaku zatitu svojih prava a to podrazumeva i njihov jednak procesni poloaj pred sudom-argumenat iz odredbe lana 2 ZPP, a na ovaj nain se postie suprotan cilj ; 5.karakter pitanja iz odredbe lana 299 ZPP treba tumaiti i sa stanovita dozvoljenog pitanja ne samo stranaka ve i suda.

6.Iskaz: pravina zatita svojih prava iz odredbe lana 2 ZPP ne treba da bude ostvarena na tetu prava druge strane .Pita se stranka da oznai ili dopuni dokazna sredstva, a ne da sud umesto nje to uini.Za sluaj da postupi suprotno sud izlazi izvan okvira ovlaenja propisanog odredbom lana 299 ZPP. Sud moe odrediti nezavisno od predloga stranaka suoenje poto ono predstavvlja ponovno sasluanje svedoka iji su iskazi kontrarni u pogledu vanih injeninih tvrdnji Tada se ne radi o predlaganju dokaza u znaenju dokaznih sredstava ve o izvodjenju od strane samih stranaka predloenih dokaza.Tome u prilog i to to odredba lana 245 ZPP propisuje svedoci se mogu suoiti, a pri tome ne propisuje da je zato potreban predlog stranaka .

U ovlaenju suda to je izvodjenje predloenih dokaza i s tim u vezi njiovo pribavljanje.U ostvarivanju te svoje dunosti i odredjena pocesna ovlaenja suda kao to su naprimer: -pozivanje stranke da podnese isprave lan 233 ZPP; -naredba treem licu da ponese isprave kada je ono duno da to uini po zakonu-lan 234 ZPP; -ili preduzme mere radi obezbedjenja prisustva svedoka-lan 234 I 235 ZPP Naelo dispozicije i traenje istine

Ve su predhodni razlozi dovoljni za zakljuak da je naelo traenja istine iskazano u poetnom fragmentu Saveznog zakona :sud je duan da potpuno i istinito utvrdi sporne injenice i s tim u vezi njegovo ovlaenje da izvede i dokaze koje stranke nisu predloile, ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje u slovu Zakona ustupilo mesto dispoziciji na ovu temu uz restriktivno ogranienje iz dva alternativno odredjena razloga : -za sluaj iz lana 3 stav 3 ZPPiii -i kada je to posebnim propisima predvidjeno.

O tome govori odredba lana 7 stav 1 3 Zakona koja glasi:Sud je duan da utvrdi sve injenice od kojih zavisi odluka o onovanosti zahteva Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se te injenice utvrdjuju.

Sud je ovlaen da utvrdi injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati (lan 3 stav 3 ) ili kad je to posebnim propisima predvidjeno.

Tako je obrazovano pravilo o dispoziciji stranaka koja je izraena i dopunjena pravilom da stranka, osim ex lege izuzetka iskljuivo treba da dokazuje .Sud sudi,a strnke predlau dokaze.U toj funkciji je i njihova dunost propisana odredbom lana 220 ZPP. Nedokazuju se sve ve samo one injenice koje su vane za postojanje odnosno nepostojanje odredjenog prava ili pravnog odnosa. U tom znanju su naprimer i iskazi:iz odredbe lana 22 stav 1 i 2 Zakona:sve injenice koje su vane za donoenje odluke ,i utvrdjivanje bitnih injenica. Pravilno odredjivanje pravnog osnova tubenog zahteva ili drugog pitanja o kome sud mora da odluiti definie pojam potrebne injenice.Sadraj pravne norme koju treba primeniti pokazuje injenice koje su sadrane u pretpostavci dispozicije i ije onda prisustvo, odnosno odsustvo odredjuje i odluku suda na ovu temu i predhodno ono to stranke treba da ponude na temu injenica i dokaza Naznaena odlika i s tim u vezi naelo kontradiktornosti spreava jednostran pristup i vodi obrazovanju injenine gradje koja treba da bude dovoljna za primenu prava. Stranke treba da uvere sud u istinitost onoga to tvrde.

Pravilo da stranke moraju izneti injenice i predloiti dokaze znai da slovo zakona trai njihovo aktivno a ne pasivno ponaanje u parninom postupku.Ova dunost je propisana radi njih sami, a ne radi suda. Zakonodavac se je osim ex lege izuzetaka opredelilo za neopredeljeni stav prema pasivnom dranju stranke.Tome u prilog i to to se za sluaj pasivizma stranke njenog proputanja da se izjasni o navodima protivne stranke reenje po pravilu ne trai u pravoj volji neaktivne stranke :da pasivno dranje znai priznaje istinitosti navoda protivne stranke (afirmativna litiskontestacija), odnosno da nepriznaje njihovu istinitost(negativna liiskontestacija). Od toga postoji izuzetak kod presude zbog proputanja-argumenat iz odredbe lana 338 ZPP i presude zbog izostanka u sporovima male vrednosti na osnovu njegove odredbe lana 476 ZPP(afimativna litiskontestacija).Naznaeno utanje stranke osim ex lege izuzetaka samo po sebi nemoe ni da joj teti niti da koristi.Moe da joj teti samo onda ako je injenini navod protivne stranke dokazan ili kada ona sama nije dokazala svoje tvrdnje.

Sporne injenice su predmet dokazivanja, a u odnosu na razgranienje spornog od nespornog po pravilu vai dispozitivno naelo.

Od spornih treba one razlikovati injenice koje se ne dokazujuju.To su : -Priznate injenice pod uslovom da kasnije nisu osporene jer tada vai pravilo iz odredbe stava 2 lana 222 ZPP; - Optepoznate injenice gde se svrstavaju i one injenice za koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije ukoliko ih je saoptio na raspravi strankama-stav 3 ove norme. Ovo u vrenju sudske funkcije znai da je sudija do saznanja o tim injenicama doao vrei sudijsku dunost u nekoj drugoj parnici a ne i pregledom rezultata izvedenih dokaza po predmetima u kojima kao sudija nije uestvovao. injenice koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije nemaju istu snagu kao i ostale optepoznate injenice Slovo zakona za njih upotrebljava predpostavku :smatraju se optepoznate i one injenice.To su pretpostavljene opte poznate injenice Ova pretpostavka se moe obarati tvrdnjom da to nisu notorne injenice, kao to se moe trvditi da odredjena injenica nema svojstvo optepoznate injenice.Cilj tog obaranja je da odredjena injenina tvdnja izgubi svojstvo optepoznate injenice i da se zato podvrgne dokazivanju.Ako se utvrdi da odredjena injenina tvrdnja nema naznaeno svojstvo to onda vie nee biti notorna injenica i u sadraj premissae minor logikog silogizma sudske odluke ui e sa stanovita primene prava samo onda ako je sa sigurnou utvrdjena, ili kada o njenom postojanju sud izvede zakljuak primenom pravila o teretu dokzivanja. Dunost dokazivanja Reenjem iz odredbe lana 222 stav 1 i 3 ZPP odredjuje vrednost injenica koje su stranke u postupku iznele sa stanovita pravila o dokazivanjuiv.

Pored i ranije prisutnog pravila da sud ne moe ispitivati injenice koje medju strankama nisu sporne,osim izuzetka iz odredbe lana 7 stav 4 Saveznog zakona, sud je izgubio ovlaenje prisutno u njegovoj odredbi lana 7 stav 3 da izvede i dokaze koje stranke nisu predloile, ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje. Tako je napravljena razlika izmedju dokazivanja kao dunosti stranaka da podnesu dokaze i izvodjenja i ocene dokaza kao dunosti suda, osim naznaenog izuzetka. O dokaznoj dunosti stranaka govori i ova i sada aktuelna sudska odluka: Tuilac je duan da dokae svoje potraivanje i izjasni se o prigovorima tuenog o ispunjenju obaveze kao i predloenim dokazima.U protivnom sud moe odbiti tubeni zahtev kao neosnovan prihvatajui dokaze tuenog .v Ovu dunost stranaka slovo zakona istie i u odredbma: -lana 187 stav 1 ZPP-sadrina tube.Prema njegovom sadraju tuba mora da sadri odredjeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev , dokaze kojima se utvrdjuju ove injenice, vrednost predmeta spora kao I

druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 100).Medjutim, zakonodavac nije bio dosledan jer je dozvolio tuiocu da koristi mogunost iznoenja injenica i predlaganja dokaza do zakljuenja glavne rasprave, bez posledica prekluzije ; -lanu 220 ZPP-dunost da se iznesu injenice i predloe dokazi na kojima stranka zasniva svoj zahtev ilikoji osporava navode i dokaze protivnika.; -lanu 284 stv 2 ZPP-odgovor na tubu mora sadrati i injenice na kojima tueni zasniva svoje navode I dokaze kojima se utvrdjuju te injenice; -lanu 300 ZPP-oznaavanje i dopuna dokaznih sredstava koje se odnose na navode stranaka i uopte na glavnoj raspravi. Ovo je opte pravilo osim naznaenih izuzetaka i one koji mogu biti propisani drugim zakonom-kada je to posebnim propisima predvidjeno.. O nekim od tih izuzetaka kada vai obaveza ispitivanja i nespornih injenica govore naprimer: -odredba lana 361 stav 1 Zakona o braku i porodinim odnosima sud moe u branim spoovima utvrdjivati injenice i kad te injenice nisu medju strankma spornevi; -odredba lana 362 stav 2 istog zakona sud moe ispitivati injenice i sprovoditi dokazni postupak o delu predloga branih drugova koji se odnosi na uvanje , vaspitanje i izdravanje dece. -odredba lana 374 stav 1 u sporovima iz porodinih odnosa izmedju roditelja i dece i u sporovima radi osporavanja i utvrdjivanja oinstva i kad su deca punoletna sud moe da utvrdjuje i injenice koje medju strankama nisu sporne. Pro et contra

Ovde se moe lege ferenda osnovano prigovoriti da je reenje iz stava 2 lana 7 Zakona o dunosti suda da utvrdi sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva u kontrarnoj opoziciji sa reenjima iz stava 3 iste norme koje govori o ovlaenju suda da utvrdi injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile kao izuzetku u ex lege odredjenim sluajevima, a da u suprotnom vai opte pravilo o dispoziciji stranaka na ovu temu. Iskaz:sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva znai injenice u celini , sve potrebne injenice za prtavilnu primenu materijalnog prava merodavnog za odluku u sporu .U tom znaenju i upotreba rei: sve u funkciji priloga u znaenju potpuno, u celini. Medjutim, ako se odredba lana 7 Zakona tumai u celini ova dunost suda kako je ve obrazloeno nee biti prisutna uvek ve samo kao izuzetak. Zakon je usvojen pa se mora primeniti a onda se reenje iz stava 2 lana 7 ne moe tumaiti nezavisno od reenja iz odredbe stava 1, 3i 4 iste norme. Ovde se ipak mora ukazati lege ferenda i na ove primedbe:

-Ako je sud osim ex lege izuzetaka vezan dispozicijom stranaka kako u pogledu injenica na kojima stranke osnivaju svoje zahteve tako i u pogledu dokazivanja onda je pravilo o dunosti iz stava 2 ove norme bilo suvino. Medjutim, kada je ve prisutno ono ne moe biti tumaeno bez limita na naznaenu temu. -Ne moe se govoriti o dunosti utvrdjivanja svih injenica , kada sud nema pravni kapacitet da dira u nesporne injenice ili da izvede dokaze koje stranke nisu predloile, osim izuzetka iz stava 3 lana 7 Zakona. Sud je po pravilu ovlaen da utvrdjuje samo sporne injenice medju strankama i da izvede predloene dokaze, ali ne i da ex offo izvede i druge dokaze koje stranke nisu predloile , kakvo je reenje bilo prisutno u odredbi lanu 7 ranijeg zakona . Sada se njegova dunost u ovom delu ograniena samo na medju strankama sporne injenice i na predloene dokaze i nita vie od toga.

Materijalna istina ni ranije nije bila shvaena u znaenju uvek tano obezbedjene injenine podloge za presudu, ve samo kao traenje istine na osnovu spornih injenica na koje su stranke ukazale.Svedoenstvo zato su:presuda na osnovu odriacanja, presuda na osnovu priznanja,presuda na osnovu izostanka, ali i ranija nemo suda da dira u nesporne

injenice osim iz razloga odredjenih odredbom lana 3 Saveznog zakona.vii Sada je to dopunjeno i u postupku njihovog utvrdjivanja i to ne samo stavljanjem u dunost stranke da navede dokaze za injenice, ve i u iskljuenju ovlaenja suda da se time bavi .Sud po pravilu nije vie ovlaen da odredi izvodjenje dokaza koji stranke nisu predloile, a ako to ipak uini radie se o nedozvoljenom dokazivanju na ijim rezultatima nemoe biti zasnovana sudska odluka. To bi bila onda bitna povreda odredaba parinog postupka o kojoj sud kontrole moe voditi rauna samo povodom ukazivanja stranke koja je autor odgovarajueg pravnog leka. Ratio legis ovog reenja je interes stranaka da u svome sporu i radi zatite svojih prava sami rade na pronalaenju istine. Ovde bi umesto sintagme istinite injenice zato odgovarajui iskaz bio pravno vane injenice u znaenju onih injenica koje mogu da stvore za konkretnu situaciju potreban stepen uverenja suda za odluku Postoje i drugaija reenja u uporednom pravu sa stanovita ovlaenja suda da po slubenoj dunosti upotrebi svako dokazno sredstvo.U tom smislu bile su date i primedbe i u postupku donoenja Zakona. Tako Pozni u neautorizovanim i neobjavljenim Primedbama, miljenjima i predlozma povodom reforme parninog postupka navodi i ovo: Dodajem da je u francuskom pravu sud takodje ovlaen da po slubenoj dunosti upotrebi svako dokazno sredstvo (art. 10. N.C.P.C.). Ali, pitanje moe li stranka svojom voljom spreiti upotrebu dokaza, ima jo jedan aspekt. Naime, u anglo-amerikom pravu stoji se tradicionalno na stanovitu da stranka ima pravo svojim protivljenjem spreiti upotrebu dokaza koji je protivnik pribavio na protivpravan nain, na primer, potajno je pribavio jednu ispravu koju je protivnik drao u svom posedu, ali je izbegavao da je podnese tvrdnjom da je ne dri .

Zakon je uvojen pa se njegove norme imaju primeniti uz napomenu da kontrarni interesi stranaka u dvostranakom parninom postupku e po pravilu primorati stranke da u iznoenju dokaznih sredstava i s tim u vezi dokaza u znaenju skupa razloga za istinitost jedne injenice koja se u postupku ima utvrditi(Glazer)e po pravilu dovesti u veini sluajeva do materijalne istine.viii Medjutim, ako to propuste za odluku e biti dovoljna i formalna istina, odnosno odgovarajui stepen uverenja suda koji treba da donese odluku.. Zakon naelo materijalne istine nije u potpunosti zaboravio ve je njegov znaaj naglasio u pravilu iz odredbe lana 9 Zakona koje glasi: Stranke umeai i njihovi zastupnici su duni da pred sudom govore istinu, to je novina u odnosu na reenje iz odredbe lana 9 Saveznog zakona-stranke su dune da pred sudom govore istinu.Sve to je jo jedan pro za zakljuak da su istinu dune da pronalaze uesnici u postupku Teret dokazivanja Zakon propisuje da je dunost stranke da dokazuje zato njen pasivizam na tu temu uvek ne moe ostati bez posledica. To su sluajevi kada : - je protivna stranka pruila dokaze za svoje injenine navode a oni sa stanovita primene prava vode njenom uspehu u parnici pa bilo da se radi o tubenom zahtevu ili kod odluke o odredjenom pitanju; -su se stekli uslovi za primenu pravila o teretu dokazivanja ko treba da dokazuje.Odgovor na ovo pitanje u nekim sluajevima daje zakon kroz neposredan govor o dunosti dokazivanja.Takve su naprimer odredbe : -lana 154 stav 1 ZOO-ukoliko(tetnik podvukao B) ne dokae da je teta nastala bez njgove krivice; -lana 167 ZOO-osim ako dokau (druga lica pod ijim je nadzorom bio malolenik tetnik-podvukao B) da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrnju nadzora; -lana 170 ZOO-osim ako dokae (preduzee ili drugo pravno lice iji je zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokovao tetu treem licu podvukao B) da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo;

-lana 248 ZOO-poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata, a mutati mutandis vai i za poslednjeg cesionra; lana 270 stav 2 ZOO. O teretu dokazivanja govori i odredba lana 9 stav 1 taka a Konvencije 158 Konvencija o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca prema ijem sadraju teret dokazivanja da postoji valjaan razlog za prestanak radnog odnosa, prema definiciji iz lana 4 ove konvencije snosi poslodavac.ix Kada slovo zakona ne sadri neposredan govor o dunosti dokazivanja odgovor koja od stranaka treba ta da dokazuje treba traiti zavisno od onoga to injenino tvrdi i na osnovu toga trai.Tako naprimer: -Kod raskida ugovora o doivotnom izdravanju svaka ugovornica treba samo da dokae da su medjusobni odnosi ugovornika toliko poremeeni da su postali nepodnoljivi i nita vie od toga-lan 201 Zakona o nasledjivanjux; -U parnici po tubi za raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog promenjenih okolnosti njen autor treba da dokae da je posle zakljuenja ovog ugovora dolo do promene okolosti i da je zbog toga njegovo ispunjenje znatno oteano-argumenat iz lana 202 ZON, pa i nezavisno od toga koj je ugovornica podnela ovaj zahtev. ta koja stranka ovde treba da dokae razlikuje se zavisno od odgovora da li je tuilac primalac ili davalac izdravanja, to je posledica razliite vrste obaveza svake od njih pa tako i tereta tvrdnje i dokaza.Logino je da primaoca izdravanja nee interesovati promene okolnosti na strani davaoca izdravanja ako on svoje ugovorne obaveze uredno izvrava; -Po tubi za ponitaj ugovora o doivotnom izdravanju zakonski naslednici kao tuioci treba da dokau da taj pravni posao nije predstavljao nikakvu neizvesnost za primaoca izdravanja-lan 203 stav 1 ZON. Kod zakonskih pretpostavki sud o postojanju jedne injenice izvodi zakljuak na osnovu postojanja injenice koja je sa njom u uzronoj vezi i po slovu zakona predstavlja baznu injenicu.U toj situaciji ne dokazuje se zakonska pretpostavka ve se teret tvrdnje i dokaza pomera na tu baznu injenicu-presumptivno dokazivanje.O nekim od ovih pretpostavki govore: -Odredba lana 321 ZOO koja nosi naslov:Pretpostavke u vezi sa priznanicom.Prema stavu 3 ove norme:ako je izdata priznanica da je potpuno isplaena glavnica pretpostavlja se da su isplaene i kamate i sudski i drugi trokovi, ako ih je bilo.To znai da dunik koji poseduje priznanicu time dokazuje da je ispunio i sporedna potraivanja.Medjutim, poto je ova pretpostavkao oboriva, to znai da se ona suprotnim dokazima moe oboriti.To onda prevaljuje teret na poverioca kao tuioca da dokae da u konkretnoj materijalno pravnoj situaciji ova pretpostavka ne vai; -Mutatis mutandis vai isto reenje kada je obveznica vraena pretpotavlja se da je obaveza potpuno ispunjena argumenat iz odredbe lana 323 stav 3 ZOO. Teret dokazivanja(lat.onus probabdi) je svedoanstvo o posledicama proputanja dunosti stranaka da predloe potrebne dokaze, kada na osnovu izvedenih dokaznih rezultata ono to su stranke ponudile na tu temu dokazivanja nije dovoljno za zakljuak o postojanju odnosno neopostojanju odredjene pravno vane injenice. Stranka koja tvrdi da joj pripada neko pravo treba da iznese injenice potrebne za njegov nastanak, a protivna stranka injenice koje se tiu njegovog trajanja- da je to pravo prestalo ili da je na njega privremeno preneto . Tako naprimer u parnici u kojoj vlasnik-lice A zahteva povraaj individalno odredjene pokretne stvari od njenog draoca , lice A. treba da dokae injenice iz kojih to pravo svojine izvire i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti lica B.O toj njegovoj dokaznoj dunosti govori odredba stava 2 lana 37 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa koja glasi:Vlasnik mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine kao i da se ta stvar nalazi u faktikoj stvari tuenog. xi Suprotno, protivna stranka lice B.koje dri tu stvar treba da dokae da je je to pravo prestalo.Medjutim, mogua je situacija kada samo pravo

svojine lica A. nije prestalo, ali kada lice B ima osnov korienja individualno odredjene stvari koji za odredjeno vreme liava lice A njenog poseda, naprimer po osnovu prava zakupa.Za sluaj da lice B dokae ovu svoju tvrdnju lice A mora da obara njeno postojanje, ili je njegovo traenje osudjeno na neuspeh

Ovo pravilo odredjuje odgovor na pitanje koja stranka ta treba da dokazuje.i koje injenice treba utvrditi u konkretnoj parninoj stvari, pa zato ono nee biti u upotrebi kada sud nije izveo neki od predloenih dokaza pod uslovom da bi njegovim upotrebom mogla biti utvrdjena odredjena vana injenica Do upotrebe pravila o teretu dokazivanja moe doi samo onda ako su izvedeni svi predloeni dokazi a vane injenice nisu utvrdjene. Poto sud ne moe da zameni iskljuivo ovlaenje stranaka da predlou dokaze ostaje mu samo da primenom ovog pravila izvri vrednosnu ocenu dokaza i izvede zakljuak o posledicama koje zato padaju na stranku na kojoj lei ovaj dokazni teret . O tome se je izjasnila ova i sada aktuelna sudska odluka: Medju strankama je bilo sporno da li je tueni primio robu po navedenim otpremnicama te zavisno od toga da li je duan da isplati cenu primljene robe tuiocu.Nespornim je u toku postupka uinjeno od strane stranaka da je tueni platio deo fakture za robu isporuenu po otpremnici broj 10/97 nije izmiren te da iznos fakture za robu po otpremnici 11/97 .Sporno je medjutim da li je tueni navedenu robu po obe oznaene otpremnice primio te zavisno od toga da li je tueni pasivno legitimisan po zahtevzu za utvrdjivanje potraivanja u visini cene iste. U pogledu potraivanja cene robe po otpremnici broj 11/97 za koju je prijem robe od strane tuenog takodje bio sporan sud je utvrdio da tuilac nije dostavio dokaze da je po navedenoj otpremnici robu tuenom predao. U naelu sud nije duan da izvede sve dokaze koje su stranke predloile ve ima ovlaenje shodno lanu 220 ZPP da odlui koje e dokaze izvesti.Sud izvodi dokaze koji se odnose na odlune injenice i ijim izvodjenjem se iste mogu utvrditi Sud medjutim nemoe odbiti da izvede predloeni dokaz koji se odnose na odlune injenice, a potom odluku doneti primenom pravila o teretu dokazivanja smatrajui da ta injenica nije dokazana. U pogledu potraivanja cene za robu po otpremnici 11/97 odluka doneta promenom pravila o teretu dokazivanja , a odovor na pitanje o znaaju nedokazanih injenica za ishod spora potie se tumaenjem materijalno pravnih odredaba .Stoga se pravilnost pimene materijalnog prava ne moe ispitati, jer je sud odbio da izvede dokaze koje tuilac predlae radi utvrdjivanja odlunih injenica , a potom odluku doneo kao posledicu svoje ocene da tuilac nije dokazao relevantne injenice. Pravilnost primene materijalnog prava u odnosu na potraivanje po otpremnici 11/97 se ne moe ispitati jer je po odbijanju predloga tuioca na kome je bio teret dokazivanja za izvodjenje odredjenih dokaza odluka doneta primenom pravila o teretu dokazivanja , te se iz navedenih razloga u oznaenom delu stav 3 izreke shodno lanu 369 Zakona o parninom postupku pobijana presuda ukida I predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak, jer je ista doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 354 stav 2 taka 4 Zakona o parninom postupku U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti navedene nepravilnosti tako to e izvesti dokaze koji se odnose na odlune injenice(prijem robe po otpremnici 11/97)-po potrebi i dokaz vetaenjem poslovnih knjiga tuenog pa e potom i zavisno od utvrdjenog doneti novu odluku.xii Takodje ako medju strankama nema spornih injenica ovo pravilo i nije u upotrebi. Ono e takodje izostati i onda kada je svaka od stranka preuzela sve radnje i sva potrebna dokazna sredstva ijim izvodjenjem su utvrdjene sve za primenu prava merodavne injenice. To to stranka ima da oznai dokaze je prilog pravilu o teretu dokazivanja, ali iz toga izvire i zakljuak da propust stranke da tu svoju obavezu ispuni ne ide joj u korist, ve na tetu ako je na osnovu dokaznih rezutata slabija u pravu.Kada uprkos svemu odredjene injenice nisu

dokazane, ili to nisu u potpunosti onda to pogadja stranku koja tvrdi postojanje neke nedokazane injenice i s tim u vezi prava za koje smatra da joj pripada. Ovo prava koje joj pripada navodi na zakljuak da su pravila o teretu dokazivanja u osnovi pravila materijalnog prava koje je merodavno za ocenu osnovanosti istaknutog tubenog zahtjevaxiii Ne osporavajui da se na osnovu pravila materijalnog prava dobija odgovor na pitanje ta koja stranka treba da dokazuje smatramo da se ne moe porei : da je osnov za njihovu upotrebu definisan u procesnom zakonu.To je pravilo koje definie kako sud treba da postupi da bi doao do injeninog zakljuka od koga zavisi primena odredjene pravne norme ako na osnovu izvedenih dokaza sa sigurnou ne moe da utvrdi tu injenicu

Poto je iskljuena mogunost suda da ex offo izvede i dokaze koje stranke nisu predloile radi utvrdjenja postojanja odredjene injenice sudu kod odluivanja ostaje samo uverenje koje nosi atribut izvesnosti o njenom postojanju i sadrini. Stepen izvesnosti ni do sada se nije kretao do istinitosti jednog suda argumenat iz odredbe lana 7 stav 2-4 Saveznog zakona-dovoljno je bilo da se ustanovljenje suda podudara s objektivnom stvarnou. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvrdjuju te injenice-argumenat iz odredbe lana 7 , a izostao je iskaz o dunosti suda da potpuno i istinito utvrdi sporne injenice. od koji zavisi osnovanost zahteva. Uverenje suda o utvrdjenju odredjene injenice zato prati samo odredjeni stepen veovatnoe o njenom postojanju.xiv Ono je dualno ogranieno iznetim spornim injenicama i ponudjenim dokaznim sredstvima.i zato kod konkluzije moe biti u primeni i samo pravilo o teretu dokazivanja kao dopunsko pravilo izvedeno iz proputanja dunosti stranaka da sudu saopte dokazna sredstva pomou kojih sud moe doi do odredjenih vanih injenica za uverenje o odredjenoj tvrdnji. Posledica toga je i sankcija za sluaj ponaanja stranke protivno ovoj dunosti.Njene tvrdnje u parnici nee biti dokazane ako ne vode uverenju suda o postojanju, odnosno nepostojanju odredjene injenice.O tome se izjasnila odredba lana 223 stav 1 3 ZPP gde su u sutini data pravila na temu dokazivanja i onih pravila koje sud treba koristi da bi utvrdio odredjenu injenicu.Potujui ovu pravnu normu do primene pravila o dokaznom teretu doi e samo onda ako se na osnovu izvedenih dokaza sa sigurnou ne moe da utvrdi neka injenica. Na to upuuje poetni fragmnat iz odredbe stava 1 lana 223 Zakona :Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (lan 8) ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu.Ovaj hipotetiki iskaz tipa ako-onda ukazuje da do primene pravila o teretu dokazivanja i nee doi ako zato nije ispunjena procesna pretpostavka: da dokazni rezultati ne daju osnov za pouzdan zakljuak o utvrdjenju neke injenice. To je posledica pravila da sud sa stanovita primene prava nema ovlaenje da poziva stranku o ijem se pravu radi da ponudi nove dokaze, odnosno da joj ukazuje da odredjena injenica nije dokazana do stepena izvesne sigurnosti.

Kada je naznaena po karakteru hipoteika pretpostavka ostvarena vae ex lege odredjena pravila koja se ispoljavaju u : - dunosti stranke koja tvrdi da ima neko pravo da snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drugaije odredjeno; - dunosti protivne stranke koja osporava postojanje nekog prava da snosi teret dokaivanja injenice ije postojanje bi spreilo nastanak ili ostvarivanje prava. Iz tih pravila koja pokazuju ta koja stranka treba da radi u parnici na temu dokazivanja izvodi se zakljuak za sluaj pasivizma ili dokaznog neuspeha neke od njih ija je logina posledica i neuspeh te stranke u parnici. Sve to pravno vredi ako zakonom nije drugaije odredjeno.Ovo ako zakonom nije drugaije odredjeno je svedoanstvo o izuzetku koji moe biti propisan svakim zakonom, jer je ta re napisana malim slovima .To je na svaki a ne samo neki zakon.

Zakljuak Bez ambicije da se iscrpu sva pitanja na ovu temu, to i nije bio cilj ovog lanka

smatramo da je predhodna normativna analiza pokazala da iako je ostalo i dalje ogranieno raspravno naelo neki od njegovih limita po Zakonu vie ne postoje.Iskljuivo stranke iznose injenine tvrdnje i predlau dokaze .Predmet dokazivanja su injenini navodi vani za donoenje odluke a cilj je sigurno utvrdjivanje neke od tih injenica.To onda poveava znaaj tereta dokazivanja .Ratio legis ovih reenja je da stranke sam svojom aktivnou doprinesu zaiti svojih prava .Uloga suda je na taj nain u ambijentu dokazivanja u bitnom umanjena, ali ne i potpuno eliminisanaTome u prilog i to to sud ima : -fakultativno ovlaenje da izvri vri dokaznu selekciju i -znaajnu ulogu u pretresanju i izvodjenju dokaza i s tim u vezi procesna ovlaenja definisana odredbom lana 299 ZPP; - vrednosna ocena dokaza je njegovo ovlaenje. i Videti odredbu lana 7 Zakona o parninom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004 .Udaljem tekstu ZPP) i uporediti sa odredbom lana 7 Zakona o parninom postupku(Sl.list SFRJ br. 4/77,36/77,6/80,36/80,43/82,69/82,58/84,74/87,57/89,20/90,27/90 i Sl.list SRJ br.27/92,,16/93,31/93,41/93,50/93,24/94,12/98 i 15/98-ispr i 3/2002 .U daljem tekstu Savezni zakon) ii Prof.dr.Sinia Triva Rjenik gradjanskog procesnog prava Novinsko izdavaki , tamparski i birotehniki zavod, Zagreb 1968.str. 42 iii Videti odredbu lana 3 ZPP iv Skoro istovrsno reenje postoji i u odredbi lana 222 Saveznog zakona.O Saveznom zakonu ne govorimo kao ranije vaeem zakonu s obzirom da je on ostao u primeni ako je pre stupanj na snagu ZPP doneta prvostepena presuda ili reenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okonava dalji postupk sprovee se po dosadanjim propisima-argumenat iz odredbe lana 491 ZPP v Odluka Vrhovnog suda Srbije Prev.52/94 objavljena u knjizi Radoslava osia:Aktuelna sudska praksa iz gradjanskog procesnog prava , Autorska izdavaka zadruga Poslovni biro Beograd 1966 prvo izdanje str.79 vi Zakon o brakui porodinim odnosima (Sl.glasnik SRS br.22/80 i 11/88 i Sl.glasnik RS br.22/93,25/93,35/94,46/95 i 29/2001).Porodini zakon je u skuptinskoj proceduri vii Videti naprimer odredbu lana 7,331,331a,332 Saveznog zakona i uporediti sa odredbama lana 7,336,337,338 ZPP viii Citirano prema Komentaru gradjanskog parninog postupka od Dr.Georga Nojmana Druga knjiga Beograd 1935 str.889 ix Videti odredbu lana 4 i 9 konvencije 158 Konvencija o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca usvojena od strane Konferencije Medjunarodne organizacije rada na njenom 68. zasedanju eneva 22.juni 1982 godine.Ovu Konvenciju Jugoslavija je ratifikovala 1980 .Radi toga ima znaaj potvrdjene konvencije u smislu odredbe lana 1 Zakona o radu x Zakon o nasledjivanju (Sl.glasnik RS br.46/95-stupio nasnagu 5.5.1996 godine) xi Videti odredbu lana 37 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa((Sl.list SFRJ broj 6/80,36/90, Sl.listt SRJ broj 29/96) xii Presuda Vieg trgovinskog suda P.6450/04 od 13.9.2004 godine objavljena u asopisu za privredno pravo Sudska praksa tgovinskih sudova broj 4/2004 str.36 xiii Videti potpunije u knjizi Gradjansko parnino procesno pravo autora Dr.Sinia Trive Narodne novine Zagreb 1978 str.395 xiv ibid. str.379-382