Tesarski radovi - vggs.rs

TESARSKI RADOVIOPLATE

4. Predavanje – Tehnologija građenja

Predmetni nastavnik Mr Jasmina Todorović, d.g.i

Tesarski radovi

Tesarski radovi – izrada konstrukcija, delova konstrukcija i proizvoda od drveta koji se ugrađuju u objekte ili se koriste tokom ostalih vrsta radova.

Tesarski radovi obuhvataju:

Izrada i primena oplate za izradu betonskih elemenata

Izrada lakih i teških građevinskih skela

Izrada drvenih krovnih konstrukcija

Priprema i obrada drvne građe

Izrada podgrada za zaštitu temeljnih jama

Izrada obloga od letvica, dasaka i sl.

Izrada stolarskih elemenata i drvenih podova i dr

TESARSKI RADOVI - OPLATE

Oplate

Oplate – pomoćne konstrukcije u kojima se formiraju projektovani oblici betonskih elemenata; = kalupi u koje se ugrađuje svež beton i u kojima se neguje.

Osnovni delovi oplate:

Opšivke – delovi oplate u neposrednom kontaktu sa betonom; table od čeličnog lima ili materijala na bazi drveta.

Noseća konstrukcija – prihvata sva opeterećenja; roštilj od horizontalnih i vertikalnih metalnih ili drvenih profila (noseću konstrukciju čine ramovi, roštilji, ukrućenja, podupirači i dr.).

Delovi oplate su montažni elementi standardnih (poželno je modularnih) dimenzija, koji su sistemom podupirača, razupirača i privremenih veza spojeni u stabilnu i relativno krutu celinu.

Oplate

Osnovni tehnički uslovi za oplatu:

Očuvanje krutosti nakon unosa betona – naspramne strane oplate moraju biti čvrsto povezane.

Hermetičnost spojeva – nije dozvoljeno curenje cementne paste kroz spojnice između elemenata opšivke, pa se mora sprovesti pažljivo zaptivanje spojeva.

Jednostavna demontaža, bez oštećenja betona – primenjene opšivke moraju biti dovoljno ravne i glatke, uz primenu tzv. hidrofobnih materijala na kontaktu sa betonom, a konstruktivni detalji tako rešeni da se omogući laka demontaža oplate.

Glavni zahtev koji tehničke specifikacije postavljaju je da nakon skidanja oplate površine moraju biti potpuno ravne i sposobne da bez dodatnih radova (malterisanja) prime završnu obradu (molersku, farbarsku, keramičarsku).

Oplate

Klasifikacija oplate prema dozvoljenim tolerancijama za geometrijska odstupanja izvedenog od projektovanog stanja:

Klasifikacija oplateDozvoljena odstupanja dimenzija

poprečnog preseka

Dozvoljena visina

lokalnih neravnina

Gruba ravna oplata –

za pokrivene površine+ 12mm - 6mm ± 12mm

Obična ravna oplata –

za vidljive površine+ 6mm - 3mm ± 3mm

Specijalna ravna oplata –

za kvašene površine+ 4mm - 3mm ± 2mm

Oplate

Prijanjanje između oplate i betona je posledica hrapavosti oplate, njene poroznosti i prisustva izbočina na površini, ali i adhezije koja se uvek javlja na kontaktu dva različita materijala (zbog međumolekularnih sila i površinskog napona na kontaktu).

Hidrofobni materijali – materijali za koje beton teže prijanja (karakteriše ih veći ugao kvašenja) – polimeri i plastične mase, pa se teži da unutrašnja površina oplate bude obložena takvim materijalima bilo upotrebom posebnih materijala za oblaganje ili sredstava za premazivanje unutrašnje površine.

Prijanjanje zavisi i od starosti betona u trenutku skidanja oplate – što je beton stariji u trenutku skidanja oplate, slepljivanje je veće (prijanjanje je 2.5-3 puta veće nakon tri dana očvršćavanja u oplati nego nakon pola dana u oplati).

Oplate – Materijali za izradu oplata

Drvene opšivke

Daske od čamove rezane građe – daske su elementi debljine 12-38mm (talpe su debljine 48-96mm), male

širine (10-30cm) u odnosu na dužinu (3-6m); čamovina su laki četinari (jela, omorika, smreka), jela u užem

smislu; rezana građa se dobija podužnim struganjem oblica u pilanama. Čamove daske se široko primenjuju

zbog dobre nosivosti, lake obradivosti i niske cene.

Table od čamove rezane građe – industrijski proizvedene, većih širina od dasaka.

Table od lesonita, iverice – iverica i lesonit se dobijaju industrijskim lepljenjem (sintetičkim smolama ili

mineralnim vezivima) i presovanjem strugotine (otpad prilikom rezanja građe); lesonit je presovan pod većim

pritiskom (pa je tvrđi i otporniji) i ima homogeniju, finiju strukturu.

Table od šper-ploče – šperploča se dobija lepljenjem i presovanjem neparnog broja slojeva furnira; furnir

(tanki listovi) za šperploče se dobija ljuštenjem oblica od lakih listara (javor, bukva, breza, topola, lipa) u

pilanama (dekorativni furnir za oblaganje se dobija sečenjem oblica spec. furnirskim nožem); debljine šper-

ploče su 8-25mm, širine tabli 120-150cm; spoljna površina može biti bez zaštite od vlage ili sa zaštitom od

vlage u vidu premaza sintetičkim filmovima ili folijama. Blažujka je vodootporna šper-ploča u širokoj upotrebi

zbog dobre nosivosti, lake obradivosti i niske cene.

Table od panel-ploča – panel ploče se prave od slepljenih letvica obloženih furnirom; letvice su linijski

elementi rezane građe, debljina 6-28mm, širina 24-48mm.


Metalne opšivke

Table od čeličnog lima – od čeličih limova (debljine 3-5mm). Čelik je bezbedan za upotrebu u betonu, ali aluminijum

korodira u betonu i dovodi do razaranja betona ako je u kontaktu sa armaturom ili ako je sredina pojačano bazna.

Materijali za oblaganje unutrašnjih površina oplate

Antiadhezione opšivke omogućavaju da se oplate koriste 30-40 puta bez remonta. Opšivanje se može koristiti i za

dobijanje posebnih efekata na vidnim površinama betonskih elemenata (glatke površine, različite teksture, reljefi i sl.).

Oplate od dasaka se sa unutrašnje strane oblažu: lakim čeličnim limovima, lesonit pločama, trakama i folijama od

plastičnih masa (polivinil hlorida – PVC, polivinil acetata – PVA, polietilena), gumenim folijama / gumiranim platnima.

Obloge se za opšivku pričvršćuju lepkovima otpornim na vlagu ili mehaničkim spojnim sredstvima (ekseri, zavrtnji).

Oplate od šper-ploče se sa unutrašnje strane oblažu: premazima na bazi sintetičkih smola, trakama i folijama od

plastičnih masa (fenolformaldehida, PVC, polietilena i dr. vrste polimera), koje su često armirane hartijom, staklenom

tkaninom i dr. Obloge (osim premaza) se za opšivku pričvršćuju toplim presovanjem, lepkovima otpornim na vlagu ili

mehaničkim spojnim sredstvima.

Sintetički – polimerni materijali za oblaganje opšivki, posebno oni koji se nanose prskanjem, mogu se primenjivati za

zaštitu unutrašnjih površina oplate izrađenih i od ostalih materijala na bazi drveta, ali i za metalne opšivke. U tu svrhu

se najčešće koriste premazi na bazi epoksi smola i nitroemajli.


Drvene noseće konstrukcije oplate

Rezana drvna građa – letve, gredice, grede – Letve su linijski elementi sa dimenzijama preseka 6-

48mm, gredice 38-100mm, a grede s dimenzijama >10cm.

Metalne noseće konstrukcije oplate

Metalni profili, rešetke i cevi, od čelika ili aluminijuma

Mehanička spojna sredstva

Ekseri

Zavrtnji za drvo

Metalni moždanici

Metalne klanfe (pijavice)

Hemijska spojna sredstva – lepkovi

Tutkalo, kazein i sl. sredstva na bazi sintetičkih smola

Mehanička i hemijska spojna sredstva nisu kompatibilna!!! – ne smeju se primenjivati zajedno u istom

spoju (mehanička sredstva imaju mnogo veća dozvoljena pomeranja u spoju od lepkova, preraspodela

unutrašnjih sila bi bila na štetu lepkova i mogla bi da dovede do razaranja spoja).

Oplate – Pomoćna sredstva za primenu oplata

Sredstva za premazivanje unutrašnjih površina oplate

Vodene suspenzije – rastvaranjem u vodi hidratisanog kreča i gipsa, kamenog brašna, bentonita, gline i dr.

Emulzije za hidrofobizaciju – emulgovanjem u vodi mineralnih ulja, masnih kiselina, tehničkog vazelina i sl.

Premazi za usporavanje vezivanja cementa – na bazi melase, tanina i sl.

Kombinovani premazi – sa hidrofobizatorima i usporivačima vezivanja cementa; tzv. obrnute emulzije, na bazi motornog ulja (novog / iskorišćenog) i organskih rastvarača (benzin, nafta, kerozin i sl.)

Služe za smanjivanje prijanjanja između oplate i betona. Primenjuju se jednokratno, odnosno moraju se nanositi pre svake upotrebe oplate. Premazi koji se koriste ne smeju biti štetni ni na materijal oplate, ni na beton, služe kako za dobijanje neoštećene vidne površine betona, tako i za maksimiziranje upotrebe oplate, a treba da su takvi da se lako nanose, da su vremenski stabilni (zadržavaju svojstva makar nekoliko sati nakon nanošenja), da omogućavaju površinsku obradu betona i da su bezopasni za radnike.

Nanošenje premaza: ručno – četkom ili valjkom, mašinski – prskanjem raspršivačima, a u fabrikama montažnih elemenata – u uređajima za premazivanje (sa valjcima ili prskalicama). Premaz treba da bude nanet ravnomerno u tankom sloju (debljine 0.5mm), a opšivka oplate mora biti adekvatno pripremljena, odnosno potpuno čista, a oplata od rezane drvne građe i nakvašena vodom. Neadekvatno pripremljena opšivka upija premaze i ostavlja mrlje na površini betona, ili ih ne apsorbuje u dovoljnoj meri, pa se slivaju niz vertikalne i kose površine montirane oplate.

Oplate – Pomoćna sredstva za primenu oplata

Oprema za čišćenje opšivke oplate

Nakon demontaže oplate, opšivke se moraju očistiti od eventualno slepljenih komada betona i cementnog mleka, kao i od ostataka premaza za jednokratnu upotrebu, a oštećenja na opšivki se moraju popraviti.

Veći komadi slepljenog betona – uklanjaju se mehanički zidarskim alatom (dleta i čekići), a u novije vreme – vodom pod visokim pritiskom.

Drvene opšivke se čiste mehanički – čeličnim ili plastičnim četkama montiranim na rotacione diskove, brusnim diskovima, inercionim frezama (grebanjem i struganjem).

Metalne opšivke se čiste hemijski – rastvorima jakih kiselina (npr. 7-15% rastvor sone kiseline) – ti rastvori nagrizaju i materijal opšivke, pa se ovaj postupak ne primenjuje češće nego par puta godišnje.

Oplate – Pomoćna sredstva za primenu oplata – Pribor oplate

Pribor oplate – elementi kojima se obezbeđuje izvođenje betonskog elementa u skladu s

postavljenim zahtevima.

Distanceri za armaturu – dovode armaturu u projektovani položaj, obezbeđuju projektovanu debljinu

zaštitnog sloja betona do armature.

Cevi za otvore za prolaz instalacija kroz betonske elemente – fleksibilne plastične cevi (juvidur cevi) koje

se tankom paljenom žicom vezuju za armaturni sklop na predviđenom mestu; krajevi cevi se zatvaraju pre

početka betoniranja, da bi se sprečilo prodiranje cementne paste u njih.

Oplatne kutije za otvore vrata i prozora u betonskim zidovima – postavljaju se na projektovanom mestu unutar oplate, za oplatu se pričvršćuju zavrtnjima, a spojevi se zaptivaju trakama.

Anker-spone – izrađuju se od čelika i služe za povezivanje i držanje ravnomernog rastojanja između 2 strane oplate, čime obezbeđuju ravnomernu debljinu betona unutar oplate, kao i krutost same oplate. Anker-spone mogu ostati ubetonirane u elementu, a mogu biti višekratno upotrebljive i tada su u oplati zaštićene od slepljivanja s betonom plastičnim cevima koje ostaju ubetonirane u elementu, i zaptivaju se nakon demontaže oplate.


Umeci za spojeve tabli oplate – za sprečavanje procurivanja cementnog mleka – primenom zaptivnih traka male debljine, koje mogu biti elastične (PVC) i koje se lepe po celoj dužini spoja tabli, ili kartonske, pričvršćene za table heftanjem ili ekserima sa širokom glavom, ili se spojnice mogu zatvoriti gitom (npr. stolarskim).

Umeci za uglove oplata – uglovi oplate stubova i zidova se mogu zaobliti da omoguće lakšu demontažu oplate – u uglove oplate se postavljaju profilisani trougaoni umeci od PVC ili gumenih traka, ili polukružni umeci od čeličnog lima.

Radne platforme – montiraju se na oplatu i obezbeđuju radni prostor za kretanje radnika i odlaganje pomoćnog materijala.


Oplate – Izbor odgovarajuće oplate

Izbor odgovarajuće oplate

Zahtevi za oplate = jednostavne za rukovanje, dovoljno robusne da izdrže desetine radnih ciklusa upotrebe bez većih

popravki, samo uz tekuće održavanje.

Maksimalno smanjiti učešće radne snage na montaži i demontaži oplate zahtevi pri primeni oplate:

Oplate sa strukturnim delovima malih težina

Oplate s jednostavnim i pouzdanim vezama

Oplate sa što je moguće većim radnim površinama.

Primena savremenih oplata = minimiziranje utroška radne snage, kontinualno angažovanje iste oplate duže vreme.

Analiza konstrukcije objekta, potrebnog obima i kvaliteta betonskih radova, očekivane dinamike realizacije posla podela

posla na radne taktove. Optimalna veličina radnog takta = optimum u smislu uposlenosti radnika i ekonomično korišćenje

oplate; dobra podela radnog procesa na taktove omogućava visok stepen paralelizacije radova.

Demontažu oplate uraditi što je moguće pre!!!

Oplate stubova, zidova i bočnih strana greda se skidaju već posle 12h, najviše 2 dana.

Oplata donje strane grede se skida nakon 4-7 dana za grede raspona <3m, nakon 7-14 dana za raspone 3-6m, a

nakon 21 dan za raspone > 6m.

Oplata ploča se skida nakon 3-4 dana za ploče raspona <3m, nakon 4-7 dana za raspone 3-6m, a nakon 7-10 dana za

raspone >6m.

Oplate – Izbor odgovarajuće oplate

Tehničko-ekonomski faktori za izbor odgovarajućeg tipa oplate: Broj upotreba

Fleksibilnost primene oplate (mogućnost prilagođavanja promenama dimenzija elemenata)

Konstruktivni sistem za koji se oplata usvaja

Usvojena tehnologija građenja objekta

Tehnološka rešenja za obradu površina

Načini vođenja instalacija

Način ugradnje stolarije

Očekivana brzina izvođenja betonskih radova

Raspoloživa tehnološka oprema za betonske radove

Zahtevani kvalitet betonskih radova

Vreme potrebno za montažu / demontažu 1m2 oplate

Utrošak materijala za 1m2 oplate

Utrošak norma-sati u jednom radnom ciklusu

Karakteristike sredstava za transport (kranova)

Sigurnost rada angažovane radne snage

Pogodnost za rad u zimskim uslovima

Mogućnost ulaganja u razvoj / nabavku određenog tipa oplate i dr.

Oplate – Postupak projektovanja oplate

Postupak projektovanja oplate:

Izabrati sistem i dimenzije oplate

Predvideti broj uzastopnih upotreba oplate istog tipa

Odrediti optimalnu potrebnu količinu oplate, zavisno od veličine fronta rada i planiranog trajanja ciklusa

Uraditi dnevne taktne planove proizvodnje

Proračunom odrediti najekonomičniju debljinu opšivke oplate, razmaka podupirača za stabilizaciju, način ukrućenja oplate

Uraditi tehničke crteže oplate za pojedine elemente, sa panoima i spojnicama između njih

Odredit mesta nastavaka oplate, načine pričvršćivanja i ukrućivanja nastavaka

Rešiti mesta otvora, žljebova, prolaza za vodove i sanitarije, detalje pričvršćivanja šablona na oplatu

Uskladiti projekat oplate s instalaterskim i zanatskim radovima

Detaljno razraditi tehnologiju i organizaciju izvođenja radova: transport, montažu, demontažu, skladištenje i rukovanje oplatom

Uskladiti faze tehnološkog procesa da bi se izbegla čekanja na frontu rada i dr.

Oplate – Tehnološki postupak rada sa oplatom

Tehnološki postupak tesarskih radova sa oplatom1. Dopremanje oplate / delova oplate s deponije

2. Krojenje (tradicionalne) oplate

3. Priprema oplate za montažu (uz eventualno nanošenje zaštitnih premaza)

4. Montaža oplate (uz eventualno nanošenje zaštitnih premaza)

5. Dopremanje i ugradnja armature

6. Kontrola (vizuelna) oplate i armature

7. Dopremanje i ugradnja betona

8. Očvršćavanje betona

9. Demontaža oplate

10. Kontrola površina betonskih elemenata

11. Razvrstavanje elemenata oplate

12. Čišćenje oplate

13. Kontrola površine oplate

14. Popravka oštećenih elemenata oplate

15. Transport oplate na sledeću lokaciju gradnje, gradilišnu deponiju ili u centralno skladište

Oplate – Tipovi oplata

Tipovi oplata:

1. Tradicionalni sistem oplate (klasičan i unapređen)

2. Izgubljene oplate

3. Prenosne oplate

4. Tunelske oplate

5. Klizne oplate

6. Samopodižuće oplate

7. Posebne vrste oplataa. Oplate ljuski

b. Oplate tunela

c. Oplatni kalupi za prefabrikovane elemente

d. Oplate specijalnih konstrukcija

Oplate – Tradicionalni sistem oplate

Tradicionalni sistem oplate – oplate od rezane drvne građe, krojene na licu mesta, u tesarskom pogonu na gradilištu;

veliku primenu imaju pri izvođenju manjih, jednostavnih objekata, ali i za izvođenje unikatnih elemenata.

Opšivka – table formirane spajanjem paralelno postavljenih dasaka iste debljine (2.5-5cm), pravac pružanja dasaka je

paralelaln pravcu pružanja elementa (horiz. za zidove i grede, vert. za stubove, u pravcu kraće strane za ploče); spajanje je

sa spoljne strane, upravno na pravac pružanja, prečagama od dasaka (širine 10cm, ređe) ili gredica (8/8cm, 10/10cm,

8/10cm, 10/12cm) na rastojanjima 60-100cm.

Noseća konstrukcija oplate – sistem nosećih gredica sa spoljne strane opšivke, postavljenih u pravcu paralelno pružanju

elementa (formiraju ortogonalni roštilj sa prečagama), na razmacima 80-100cm, i poduprt kosnicima (za zidove i stubove)

pod uglom 45-60° od gredica ili oblica (prečnika 7-10cm) u 1-3 reda, zavisno od visine elementa (kosnici moraju imati

osiguran oslonac u vidu kočeva sa klinovima u tlu ili drvenih papuča na gornjim etažama) ili podupiračima (za grede i

ploče) od drvenih oblica ili greda (≥10/10cm) postavljenih na mestima spajanja nosećih gredica i prečaga, a mesta

oslanjanja gredica na podupirače i podupirača na donjem kraju ojačana su podmetačima (podupirači su pomoćna skela za

postavljanje oplate MK).

Razupiranje, utezanje i ukrućivanje naspramnih strana oplate – razupiranje naspramnih strana oplate se vrši

horizontalno postavljenim prečagama od gredica unutar oplate na rastojanjima 50-100cm u oba pravca, koje se uklanjaju

kada se tokom betoniranja stigne do njih; utezanje naspramnih strana oplate (za zidove i grede) se vrši žicom Ø3-4mm,

postavljenom najčešće uz prečage za razupiranje, a oplata stubova se uteže stegama (formiranim oko stuba od 6 dasaka ili

od 2 gredice i 4 daske) na rastojanju od 60-80cm; ukrućivanje naspramnih strana oplate se vrši odozgo, postavljanjem

dasaka, gredica ili klješta (od 2 daske koje opasuju gredicu noseće konstrukcije oplate, a koja nadvisuje opšivku na vrhu);

otvori za vrata i prozore u oplatama zidova se formiraju ugrađivanjem drvenih sanduka.


Oplate zidova


Oplate zidova


Oplate stubova i greda


Oplate lukova


Tradicionalni unapređeni sistem oplate

Unapređenje tradicionalnog sistema oplate primenom:

Opšivke od pločastih materijala na bazi drveta

Metalni elementi za razupiranje, utezanje i ukrućivanje naspramnih strana oplate

Podupirači MK od čeličnih cevnih profila

Oplata međuspratne konstrukcije


Oplata zidova – domaći sistem „SAM“

Oplate – Izgubljene oplate

Izgubljene oplate – oplate koje nakon betoniranja ostaju u betonskom elementu i ne demontiraju se.

Oplate koje postaju delovi konstrukcije

Od opekarskih proizvoda – za međuspratne konstrukcije – TM, KAT, FERT

Od betonskim montažnih elemenata – za međuspratne konstrukcije – OMNIA

Od čelika – za spregnute konstukcije – čelični limovi

Oplate za formiranje otvora i olakšanja u betonskim elementima

Cevi od kartona ili plastike, table stiropora

Polumontažna TM tavanica Polumontažna KAT tavanica

Oplate – Izgubljene oplate

Polumontažna FERT tavanica

Polumontažna OMNIA tavanica

Ošupljene ploče

Oplate – Prenosne oplate

Prenosne oplate – oplate od panela – paneli su table velikih površina, koje su fabrički ojačane

odgovarajućom nosećom konstrukcijom, a rad na gradilištu se svodi na montažu – sklapanje panela u

celinu.

Opšivka – table od drvnih prerađevina, najčešće od vodootporne šper-ploče (debljine do 25mm), ili metalne,

od čeličnog lima (debljine 3mm), ojačane metalnim (čeličnim ili aluminijumskim) ukrućenjima sa zadnje

strane, čime se formiraju oplatni paneli.

Noseća konstrukcija oplate – metalni (najčešće čelični) valjani ili rešetkasti profili, upravni na ukrućenja na

samom oplatnom panelu; oplate se van svoje ravni ukrućuje elementima za stabilizaciju = podupiračima od

teleskopskih cevi – oplate zidova i stubova kosim, a oplate ploča i greda vertikalnim, oslonjenim na etažu

ispod (= oplatni stolovi).

Oprema oplate – posebni pojasni i ugaoni elementi, elementi za povezivanje panela međusobno i za

podupirače (konektori, razupirači, podvezice, anker-spone i dr.), radne platforme, oprema za formiranje

otvora u betonu i dr.

Oplatni paneli su standardizovanih dimenzija (najčešće sa modulom 30cm) i oplatni sklop nekog elementa se

formira sklapanjem potrebnog broja panela u horiz. i vert. pravcu, eventualno uz primenu dodatnih ugaonih i

pojasnih elemenata. Oplate različitih proizvođača se uglavnom razlikuju po sistemima koji se koriste za međusobno

povezivanje panela (različite vrste spojnica, konektora) i načina na koji se vrši ukrućivanje i stabilizacija celokupne

oplate (različite vrste podupirača).

Oplate – Prenosne oplate – Postupak rada sa oplatom

Postupak rada sa oplatom zidova – Oplatni panoi se sastavljaju u oplatu jednog lica zida na

posebno pripremljenom radnom platou u okviru tesarske radionice na gradilištu. Sastavljanje

obavljaju tesari, prema uputstvima proizvođača oplate, uz primenu odgovarajućih dodatnih pojasnih i

ugaonih elemenata i konektora i postavljanje kosih podupirača i radne platforme. Sastavljena oplata

jednog lica zida se kranom prenosi i spušta u projektovani položaj, a montažu, odnosno postavljanje

na mesto i vezivanje za ankere protiv preturanja, vrše tesari uz pridržavanje oplate kranom. Nakon

postavljanja armature, juvidur cevi za prolaz instalacija i oplatnih kutija za prozore i vrata, na isti način

se montira i oplata drugog lica zida. Dve strane montirane oplate se na potrebnom rastojanju

održavaju razupiračima i utežu anker-sponama, a zatim se ugrađuje beton u oplatu. Nakon završenog

početnog očvršćavanja betona, demontaža oplate se vrši obrnutim redom – otpuštanje anker-spona,

skidanje drugog, pa prvog lica zida (uz odvezivanje ankera). Očišćena oplata jednog lica zida se

kranom prenosi ili na sledeću radnu poziciju, ili na deponiju oplate u okviru tesarske radionice na

gradilištu. Nakon poslednjeg korišćenja na nekom gradilištu, temeljno očišćena oplata se rastavlja na

osnovne delove – panele i podupirače i deponuje.

Postupak rada sa oplatom zidova


Postupak rada sa oplatom zidova



Postupak rada sa oplatom ploča – Oplatni stolovi se formiraju za celu poziciju međuspratne

konstrukcije jedne prostorije, a sastavljaju se na radnom platou tesarske radionice, gde tesari spajaju

oplatne panoe, uz primenu konektora i postavljenje vertikalnih podupirača. Savremeni sistemi oplata

imaju podupirače od teleskopskih cevi (što olakšava podešavanje visine oplate), veza podupirača sa

oplatnim panoima je takva da ih je moguće preklopiti uz donju stranu ploče (što olakšava vertikalni

transport kranom), a podupirači su, sa donje strane na točkovima (što olakšava horizontalni transport

po etaži).

Prenosne oplate linijskih elemenata (stubova i greda) – Prenosne oplate linijskih elemenata se

mogu formirati spajanjem oplatnih panela manjih = odgovarajućih širina. Oplate stubova se utežu

stegama (najčešće ugaonim), slično kao i tradicionalno rađene oplate stubova, a bočna stabilnost se

obezbeđuje primenom kosih podupirača. Oplata greda koje su u sklopu betonskih međuspratnih

konstrukcija se formiraju upuštanjem odgovarajućih oplatnih sanduka iz oplatnih stolova za ploče.

Oplate samostalnih greda (npr. temeljnih greda ili glavnih nosača industrijskih objekata) se formiraju

od oplatnih panela, a bočne strane se ukrućuju najčešće trougaonim ukrućenjima (malim kosim

podupiračima).

Postupak rada sa oplatom ploča


Postupak rada sa oplatom ploča


Prenosne oplate linijskih elemenata


Prenosne oplate linijskih elemenata


Oplate – Tunelske oplate

Tunelska oplata – prostorni sklop za istovremeno betoniranje zidova i ploče MK ( ukrupnjavanje prenosne

oplate).

Prostornu celinu oplate čine parovi poluškoljki koje spajanjem zatvaraju prostor, tj. formiraju oplatni tunel. Svaka

poluškoljka ima po jednu vert. oplatu zida i po polovinu horiz. oplate ploče, panoi poluškoljke su spojeni pod pravim

uglom, a svaka poluškoljka ima sopstveni sistem horiz., vert. i kosih podupirača, kao i sistem za fino podešavanje

visine i točkove za pomeranje po podlozi. Ove oplate su uvek čelične, sa opšivkama od čeličnog lima (debljine

3mm za ploču i 4mm za zid), navarenim HOP profilima (U, L) kao ukrućenjima i cevnim nosačima kao

podupiračima. Panoi polutavanične oplate se mogu povezivati direktno ili preko umetnutog panoa za proširenje.

Fasadni panoi se izvode dodatnom prenosnom oplatom zida.

Tunelske oplate se primenjuju u onim konstrukcijama u kojima su noseći AB zidovi u jednom pravcu, na

rastojanjima 1.5-8m (=širina prostorija), a povezivanjem u nizu se mogu betonirati odjednom sklopovi dužine 2-12m

(=dužina prostorije), uz uobičajene visine prostora u visokogradnji 2-3.5m.

Tunelske oplate omogućavaju visoku produktivnost i visok kvalitet izvedenih radova, ali nameću ograničenja u

pogledu oblikovanja prostora. Veoma su skupe i postaju ekonomičnije od prenosne oplate tek nakon 70-100 radnih

ciklusa upotrebe, a izvođaču isplative tek nakon 3-4 godine intenzivne upotrebe.

Oplate – Tunelske oplate

Tunelska oplata

Oplate – Klizne oplate

Klizne oplate – oplate za kontinualno betoniranje konstrukcija velike visine i pravilne osnove (trougaone, kvadratne, pravougaone,

mnogougaone, kružne) – silosi, dimnjaci, mostovski stubovi, tornjevi, kule i sl.

Postoje različiti sistemi kliznih oplata koji se međusobno razlikuju po načinu oslanjanja oplate na izbetonirane delove, načinu nošenja opreme za

klizanje i načinu podešavanja prostorne geometrije oplate. Svi sistemi kliznih oplata se sastoje iz 3 osnovna dela:

klizna oplata sa radnim platformama na skelama i opremom za klizanje (spec. sistem držača);

penjalice (čelične šipke – vođice) – kleter-štangle, po kojima se podiže klizna oplata;

mehanizam za dizanje – hidraulična dizalica.

Konstrukcija klizne oplate se sastoji od jakih čeličnih nosača opremljenih hidrauličnim dizalicama i oslonjenih na izbetonirani deo preko specijalno

oblikovanih čeličnih šipki – kleter-štangli (štapovi Ø50 od spec. čelika), a nose oplatne ploče (najčešće visine 120-150cm) i spoljašnje i

unutrašnje radne platforme. Radne platforme su postavljene u 3 nivoa: na najvišem nivou se nalazi hidraulična dizalica i sa njega se vrši

montaža armature i ugradnja betona; srednji nivo služi za kretanje radnika, a najniži (s obe strane zida) za obradu izbetoniranog dela. Radnim

platformama se kreću radnici koji postavljaju armatur, ugrađuju svež beton, održavaju oplatu i dizalicu, popravljaju, neguju, štite i oblažu beton i

sl. Armatura i metalni nosači se do platforme dopremaju dizalicama, a beton pumpama i kranovima. Princip rada uređaja za podizanje oplate

podseća na kretanje gusenice: 2 držača se naizmenično podižu uz kleter-štanglu, i dok se jedan podiže, drugi nosi teret – u svakom koraku se

oplata podigne za 1-2cm, a nakon podizanja za 20-30cm u odnosu na predhodni položaj, ugrađuje se beton u sloju te debljine. Čim počne

vezivanje betona u izbetoniranom sloju, oplata se podiže da bi se sprečilo slepljivanje betona i oplate. Na ovaj način se postižu brzine betoniranja

od 3-12m/dan, uz uslov da hidraulični uređaji pouzdano rade i da je obezbeđeno kontinualno dopremanje armature i betona.

Primena klizne oplate zahteva kontinualni rad, bez prekida betoniranja do završetka čitave konstrukcije – tehnološki proces izuzetno osetljiv na

neželjene, a neizbežne prekide u radu (npr. iznenadne vremenske nepogode) i posebna pažnja se mora posvetiti obradi radnih spojnica

Oplate – Klizne oplate

Klizne oplate

Oplate – Samopodižuće oplate

Samopodižuće oplate – oplate koje objedinjuju karakteristike prenosnih i kliznih oplata.

Konstrukcija oplate podseća na konstrukciju uobičajene prenosne oplate za zidove, ali je opremljena uređajima za lako horizontalno pomeranje i bezbedno vertikalno premeštanje malim brzinama. Oplatni paneli su veliki, oplata je konstrukcijski povezana s radnom skelom, veoma prilagodljiva i laka za montažu/demontažu, a savremeni sistemi anker-veza daju potrebnu stabilnost i pouzdanost.

Samopodižuće oplate se s pozicije na poziciju mogu premeštati kranom, ili imati ugrađen sistem sa hidrauličnom dizalicom koji omogućava podizanje oplate slično kao što se podiže klizna oplata, ali sa korakom 2m.

Ova oplata ima veću prostornu krutost od klizne jer se oslanja na čvrst beton, a tehnološki proces nije osetljiv na prekide betoniranja, odnosno dozvoljava formiranje radnih spojnica.

Oplate – Samopodižuće oplate

Samopodižuće oplate a

Oplate – Posebne vrste oplata

Oplate ljuski – Pneumatske oplate

Oplate od sintetičkim materijala ili gumiranog platna, čija se unutrašnjost ispunjava tečnošću ili komprimovanim vazduhom

da bi formirale potreban oblik zakrivljene površi ljuske, a nakon očvršćavanja betona se tečnost ili vazduh ispumpaju iz

konstrukcije oplate. Betoniranje ljuske se vrši u tankim slojevima prskanjem betona, sa čekanjem da predhodni sloj očvrsne.


Oplate ljuski – Pneumatske oplate


Oplate tunela – Pokretne oplate

Oplate za betoniranje obloge tunela – glomazne prostorne strukture, formirane od teških segmenata sa jakom nosećom

konstrukcijom (skelom) koja je horizontalno pomerljiva (točkovi na šinama ili pneumaticima), radnim platformama i

pomoćnim pristupnim konstrukcijama. Betoniranje obloge se može raditi ili u punom profilu tunela ili na predhodno

izbetoniranim temeljima.


Oplatni kalupi za prefabrikovane elemente

Oplatni sistemi koji se primenjuju u fabrikama montažnih betonskih elemenata, a sastoje od čeličnih elemenata opšivke i noseće konstrukcije oplate, opremljenih komorama za zaparivanje betona (radi bržeg očvršćavanja) i oplatnim vibratorima (radi efikasnije ugradnje).


Oplate specijalnih konstrukcija

Oplate za orebrene MK – od sintetičkih materijala

Šabloni za struktur-beton – reljefni šabloni od poliuretana, za oblaganje opšivke, koji vidljivoj površini betona daju željenu teksturu

TEHNOLOGIJA GRAĐENJA – Pitanja po oblastima – DEO 2

TESARSKI RADOVI

OPLATE

1. Navesti vrste tesarskih radova (1 poen)

2. Navesti definiciju oplate (1 poen)

3. Navesti osnovne tehničke uslove za oplatu (1 poen)

4. Navesti tipove oplata (1 poen)

5. Dati definicije sledećih tipova oplata (3 poena)

Tradicionalna oplata

Izgubljena oplata

Prenosna oplata

6. Tradicionalni unapređeni sistem oplate – navesti unapređenja u odnosu na tradicionalni sistem (1 poen)

7. Navesti sličnosti i razlike između klizne oplate i samopodižuće oplate (1 poen)

8. Navesti od čega mogu biti izrađene opšivke oplate (1 poen)

9. Čemu služe sredstva za premazivanje unutrašnjih površina oplate i šta sve spada u pribor oplate? (2 poena)

10. Navesti aktivnosti tehnološkog postupka rada sa oplatom (3 poena)

Documents

Tesarski radovi - vggs.rs