UNIVERZITET U NOVOM SADU™ "PRERODNO-MATEMATICKI FAKULTET

ESSTITUT ZA HEMIJU

DIPLOMSKI RAD

TESTOVI KREATIVNOSTI U NASTAVI HEMIJE

M E N T O R ,Dr Miijana Segedinac

K A N D ID AT,Skoda Sladana

NOVI SAD, septembar 1997.godine

ZAHVALNICA

Zahvaljujem se Katedri za metodiku nastave hemije sto mi je omogucila da se

bavim ovomjos uvek nedovoljno istrazenom problematikom,

Posebno se zahvaljujem Dr Mirjani Segedinac na velikoj pomoci pri teorijskom

i eksperimentalnom radu.

Zahvaljujem se Dr Ruzi Halasi i Dr Dusanu Lazaru na interesovanju za ovaj

rad i sugestijama u toku pisanja.

Zahvaljujem se i nastavnicima: Bandulaja Milici i Stefanovic Gordani iz

osnovnih skola "Bosko Palkovljevic-Pinki" i "Jovan Jovanovic-Zmaj" iz Sremske

Mitrovice koje su mi pruzile pomoc u eksperimentalnom delu istrazivanja.

S A D R Z A J

Strana

I UVOD 1n TEORIJSKI DEO 3

II 1.0. KREATIVNOST KAO LJUDSKI FENOMEN 3n 1.1. Teorije kreativnosti 5II 1.1. Originalnost 7n 1.1. Stvaralacka fantazija 7II 1.1. Otvorenost i zatvorenost iskustva 7II 1.1. Fleksibilnost misljenja 7n 1.1. Fluentnost 811 1.1. Osetljivost za probleme 8n 1.1. Elaboracija 9n 1.2. Proces stvaraiackog misljenja 9II 1.3. Procena kreativnih svojstava licnosti 11

n 2.0. KREATIVNOST U NASTAVI 12El 2.1. Kreativnost u nastavnom procesu 12IT 2.1. Otvorenost 13n 2.1. Fokus 13n 2.1. Disciplina 14D 2.1. Zavrsetak 14II 2.2. Kreativnost nastavnika 15II 2.3. Kreativnost ucenika 16II 2.4. Procene kreativnosti u nastavnom procesu 1811 2.5. Kreativnost u nastavi hemije 19

IH EKSPEREVIENTALNI DEO 23ffl 1.0. METODOLOGIJA ISTRAZJVANJA 23

IH 1.1. Cilj istrazivanja 23HI 1.2. Zadaci istrazivanja 23m 1.3. Uzorak 23in 1.4. Instrument merenja 23BD 1.5. Statisticka obrada rezultata 24

IV DISKUSIJA REZULTATA 27VZAKLJUCAK 37VILITERATURA 38PRILOG

I U V O D

Savremena otkrica, veliki broj sistematskih istrazivackih napora, rezultujuca

akurnulacija znanja o prirodi, merenju i razvoju sposobnosti kreativuog nacina misljenja,

stvorili su medu oriima koji se bave vaspitanjern i obrazovanjem, u svirn oblastima i na

svim nivoima veliki interes za kreativnost Razvijanje kreativnog nacina misljenja pominje

se u savremenim nastavnim prograrnirna pojedinih nastavnih prednieta, izmedu ostalih i

hemije. Neodlozne zahteve vrernena u razvijanju kreativuosti ucenika jos vise pojacavaju

reahii problemi sa kojima se oni koji se bave obrazovanjem vec dugo suocavaju. To su

savremeni obrazovni ciljevi u kojima se istice forrniranje funkcioualno uspesnih mentalno

zdravih, dobro obrazovanih i profesionaluo uspesnih hcuosti.

Sada se cini mogucim da se mnoge stvari mogu ekonomicnije i bolje naucniti na

kreativan nacin nego pomocu siJe autoriteta.

Pokazalo se da se ucenici mogu tako obucavati da se koriste njihove sposobnosti

kreativnog razmisljanja i u situaciji tradicionalnih obrazovnih znanja. Takode je utvrdeno

da su kreativne sposobnosti drugacije od onih koje se mere testovima intelegencije i

testovima sposobnosti ucenja, a da su veoma vazne za mentaluo zdravlje i profesionahii

uspeh ucenika.

Bez obzira sto je danasnja akurnulacija naucnih otkrica koja se ticu prirode.

merenja i razvoja sposobnosti za kreativno razmisljanje,veoma obimna, ah jos uvek

nedovoljna i neprilagodena nastavniku kao neposrednom koiisniku ciji je zadatak da

razvija kreativni talenat ucenika, ona ipak pmza nastavniku odredene infonnacije koje su

dragocene za dalji rad.

Kreativni nastavnik je znacajna pretpostavka za ostvarenje zadataka vaspitanja i

obrazovanja u funkciji potreba savrernenog vrernena. Nastavniku moraju biti jasni ciljevi i

motivi koji pokrecu na stvaralastvo i postupci kojima se moze razviti inicijativa kao bitan

element stvaralastva.

Jedau od zadataka savremene nastave je da kod ucenika razvije stvaralacke

sposobnosti.

n T E O R I J S K I D E O

U 1.0. KREATIVNOST KAO LJUDSKI FENOMEN

U pedagoskoj i psiholoskoj literaturi javlja se niz termina kojima se oznacava

stvaralastvo : kreativnost, stvaralacko rnisljenje, kriticko misljenje, geiiijalnost,

inteligencija, talentovanost, logicko rnisljeuje. Medutim, izmedu svih ovih izraza ne

mozerno staviti znak jednakosti.

Pod iuteligencijom se uajcesce podrazurneva sposobuost licnosti da se suade u

novim situacijama o kojima nema prethodnog iskustva. Zasuovana je na konvergetnom

misljenju koje vodi iznalazenju jednog resenja.

Stvaralacko rnisljenje se odlikuje divergencijorn. uocavanjern uovih relacija rnedu

cinjeuicarna i izualazeujern razlicitih puteva za resavanje. Stvaralacko rnisljenje ne

mozerno izjeduacavati ui sa geuijalnoscu. Geuije je licuost uajvisih umnih sposobnosti koja

se istice rnnogostranoscu, sirokim zahvatiina, snagorn i dubiuom uticanja (1) i nju

poseduju retki pojedinci - stvaralacko misljenje je svojstvo svake licnosti.

Talenat je takode privilegija pojedinaca. To je sposobnost koja je vec razvijena.

Logicko misljeuje je zasuovano na logjckkn zakonima i strogo ih sledi. a

stvaralacko misljenje podrazumeva slobodu.

Kriticko rnisljenje oznacava orijentaciju u misaonom procesu koje se odnosi na

procenu verovatnoce ispravnosti nacina na koji je forrnulisau problem, utvrdeue

relevantue cinjenice od znacaja za njegovo resavanje, utvrdeue bitne pretpostavke i

izabrane metode za postizanje postavljeuog cilja (2).

Kreativnost, kreativno misljenje, stvaralastvo su sinonimi za stvaralacko misljenje.

Prema K. Berhardtu (3) kreativno misljenje je proces rekombinovanja cinjenica.

ideja, zapazanja ua takav uaciu da se dolazi do neceg sto prevazilazi staro znauje; ah

pronalaznje i stvaralacko misljenje su zasnovani ua starim osnovama; "nema niceg novog

pod suncem osirn novih kombinacija".

M. Cudina i J. Obradovic (4) kreativnost odreduju kao obhk misljenja za koji je

karakteristicno zakljucivanje o povezanosti pojava na uov originalan nacin koji

oinogucava predvidanje i primenu razlicitih zakonitosti. U toku kreativuog rnisljenja

pojedinac sagledava elernente ranijeg iskustva u novim odnosima.

P. ToiTance (5) objasnjava kreativnost kao postupak ideja i hipoteza, testiranje tih

ideja i saopstavanje rezultata. Ovaj proces ciji produkt irnplicira nesto novo i do tada

nepoznato, ukljucuje radoznalost, imaginaciju, eksperimentisanje.

Stvaranje neceg novog i originaluog sadrzano je u gotovo svim definicijama pojma

kreativnosti. Kreativnost se stavlja uasuprot konforrnizrnu i definise se kao davanje

originalnih ideja, kao nov nacin sagledavanja problema, dok se koufonnizam definise kao

ponasanje koje se prirodno ocekuje, kao ustaljeni put. Kreativuost je uspesan korak u

uepoznato, otvorenost prema iskustvu, dopustanje da nas jedna stvar vodi u dmgu.

kombinovanje ideja i uocavanje novih odnosa.

E. Landau (6) istice da se kreativnost moze shvatiti kao mogucnost koja je na

raspolagauju iudividui da se razvije, da se samopotvrduje, da aktivno ucestvuje u stvaranju

svoje okoliue i da ucestvuje u preobrazaju svoje okoliue.

Kreativnost po R. Supeku (7) je opsta crta ljudske licnosti i najvise zavisi od toga

u kojoj rneri pojedinac uspeva da u odnosu ua okoliuu izrazi svoju licuost.

E. Frornm (8) stavlja teziste ua sposobnost iznenadeuja - deca jos uvek imaju

sposobuost da se mogu iznenaditi. Sav njihov napor se sastoji u pokusavauju da se

orijentisu u jednom novorn svetu, da se domognu uovih stvari koje treba iskusiti. Ona se

rnogu iznenaditi, zapitati, cuditi i upravo to cini njihovu reakciju kreativnom; odrasli su

stalno zauzeti, ali bez koncentracije. Osecanje svog licnog "Ja" oznacava da sa iskustvom

osecam sebe istinskim centrom svog sveta, istinskim stvaraocern svojih postupaka. To je

ono sto predstavlja originalnost. Biti kreativau znaci smatrati ceo zivot procesom radanja i

ne smatrati bilo koju zivotnu etapu zavrsnom fazom.

II 1.1. Teorije kreativnosti

Razlicite teorije o kreativnosti su se razvijale u okviru razhcitih psiholoskih skola i

pravaca.

Problem koji je zaokupljao vecinu istrazivaca je odnos izmedu kreativnosti i

intehgeucije. Na pocetku su pomeuute, osnovne razhke ova dva pojrna, a mozenio jos

reci da se inteligencija svodi na prilagodavanje zuanja i iskustava, a kreativnost se svodi na

koriscenje poteucijahiih rnogucnosti individue.

Prema pslhoanalitickoj teoriji kreativnosti. kreativna Ucnost nalazi zadovoljstvo u

radosti istrazivanja, stvarauja, otkrivanja istine.

Stvaralacki proces se ne odvija u polju svesnog (ega) nego u polju nesvesnog

(ida). Po E. Krisu (9) stvaralastvo je rnoguce zahvaljujuci represiji ega, a to znaci

"napraviti red" medu uekontrolisanim impulskna.

S. Meduick (10) je tvorac asicijativue teorije kreativnosti. Po njemu kreativno

misljeuje je proces preoblikovanja asocijativnih elernenata u uove kornbinacije. Stepeu

kreativuosti se odreduje na osuovu broja asocijacija, posebno onih koje imaju retku

statisticku ucestalost.

Kod gestalt teorije kreativnosti M. Wertheirner ( 1 1 ) smatra da je najbitniji element

kreativnog rnisljenja reorganizacija problerna koja je usmereua na pronalazenje uovih

resenja, novih veza i odnosa. Kreativna licuost koju karakterisu smisao za sklad i

sirnetriju. usmerena je ua celiuu. Popunjavajuci prazuiue u toj celini uspostavlja se

harrnonija. Nova ideja koja nije proizvod logike vec irnagiuacije javlja se uvek iznenada.

Teorija investiranja R. Cattella (12) ukazuje da sustinu kreativnog procesa cine:

1. Fluidna i kristalizovana iuteligencija

2. Opsta flueutnost ideja

3. Fleksibilnost rnisljenja

- Fluidna iuteligencija ne zavisi od iskustva i to je osnova intelektualnih

sposobnosti. Manifestuje se u brzorn i kreativuorn resavauju problerna u vidu opazanja i

otkrivanja kornpleksnih, skrivenih ideja. U uajvecoj meri je odredeua uasledem i visoko

korelira sa brzinom ucenja. Fluidna inteligencija obuhvata sposobnost edukcije ideja i

relacija, sposobnost prepoznavanja i parncenja objekata i dogadaja, sposobnost

asocijativnog pamcenja, sposobuost opazanja relacija izmedu apstraktnih figura.

- Kristalizovana inteligencija zavisi od iskustva, obrazovanja i kulturuog nivoa. Sastoji se

od sposobuosti verbalnog shvatanja, socijalue ineb'gencije, sposobuosti silogistickog

rezonovauja. sposobnosti resavanja problerna, numericke sposobnosti i originalnosti.

Fluidna inteligencija je urodena, fizioloski je cvrsto zasnovana i povezana je sa

korom velikog mozga, njeno opadanje pocinje relativno rano. Kristalizovana inteligencija

je vaspitljiva i razvrja se vezbanjem. Fluidna inteh'geucija upotrebljena za ucenje daje

odreden nivo kiistalizovaue inteligencije.

Fluentnost ideja dolazi do izrazaja u procesu proizvodenja novik reci i ideja,

rekonstruisauje ustaljenili uavika i rnisljenja i prezentovanje novih kornbinacija.

J. Guilford (13) je faktorskorn aualizom sposobnosti fonnirao trodimenzioiialni

model strukture intelekta. Diinenzije ovog rnodela su: procesi, sadrzaji i produkti

rnisljenja.

Pi-va dimenzija se sastoji od pet vrsta kognitivnih procesa:

1. koguicija,

2. rnemorija,

3. konvergeutna produkcija,

4. divergeutna produkcija,

5. evaluacija.

U interakciji kognitivnih procesa i sadrzaja koji rnogu biti figuralni, sirnbolicki,

semanticki i bihejvioraliii nastaju sledece vrste produkata: jediiiice, klase. relacije. sistemi,

trausforrnacije i irnplikacije.

J. Guilford je identifikovao 120 posebnih faktora koje ne rnora sve posedovati

pojediiiac. Konvergentna produkcija se oduosi na operacije kojima se rnoze dati samo

jedan odgovor, dok divergentua produkcija vodi innostvu odgovora od kojih su mnogi

tacni. Divergentna produkcija je direktno vezana za kreativuost.

Faktori koji spadaju u ovu kategoriju su:

- fluentnost (sposobnost stvarauja velikog broja ideja u datom vrernenskom

periodu),

- fleksibiluost (sposobnost stvaranja razlicitih ideja koje pripadaju razlicitim

klasaina),

- origiaalnost (sposobnost stvaranja nekonvencionakuh i neobicnih ideja),

- osetljivost na pojedine probleme,

- sposobnost sinteze i analize,

- sposobuost reorganizacije i ponovuog defiuisanja neke ideje,

- sposobnost manipulisanja izvesnirn brojern razlicitih ideja u isto weroe itd.

S. Maksic (14) istice da sve savrernene teorije kreativnosti podrazumevaju:

fleksibilnost, fluentuost, originalnost, iuovativnost, produkciju uovih i brojnih ideja,

davauje retkih odgovora, ueocekivana i neuobicajena resenja, udaljene asocijacije,

povezivauje neuporedivih situacija.

Od domacili autora kreativnoscu se uajvise bavio R. Kvascev. Oil je identifikovao

veliku grupu stvaralackih sposobnosti licnosti. Navescemo neke od njih.

II 1.1. Originalnost

Origiualnost je po Guilfordu sposobnost produkovanja neobicnih retkih, udaljenih i

duhovitili odgovora (15).

Polazeci od Guilfordove definicije R. Kvascev odreduje sadrzinu originalnosti

(15):

A) pronalazenje iti otkrivanje neceg novog i ueobicnog,

B) rnetodoloska originahiost,

C) proualazeuje udaljeiiih reseuja i odgovora koji su rezultat kreativne

geiieralizacije,

D) sposobnost anticipiranja iiovili ideja. resenja, odgovora i ponasanja, i

E) duhovitost odgovora i resenja problema.

II 1.1. Stvaralacka fantazija

Pod stvaralackoin fantazijoin (16) podrazurneva se pronalazeuje neceg uovog u

uauci i urnetuosti, kao i oslobadauje od stvaruosti u pravcu realuo nernoguceg.

II 1.1. Otvorenost i zatvorenost iskustva

Za stvaralacko ucenje je izuzetno vazno da b'cuost bude otvoreua iiovim

saznanjima, idejarna i da bude spremna da krene novim putevirna u resavanju problerna.

II 1.1. Fleksibilnost misljenja

Pojarn fleksibilnosti ima tri razlicita znacenja u kontekstu intelektualnih aktivnosti

(16).

- Prvo znacenje odnosi se na spoutauo ineujanje usrnereuosti rnisljenja u toku

resavanja problema od strane liciiosti, a da to probleinska situacija nuzno ne zahteva

(spontana fleksibilnost).

- Adaptivna fleksibilnost se odnosi ua sposobuost odbacivanja poznate i naviknute

metode resavanja i da se pode u uovorn i neuobicajenorn pravcu u toku resavanja. Ovu

vrstu fleksibilnosti nuzno zahteva data situacija pa odatle i naziv "adaptivua".

- Trece znaceuje pojrna fleksibilnosti se oduosi na sposobnost prilagodavauja i

rnenjanja aktiviiosti na osnovu instmkcije.

Rigidnost misljenja je suprotan pojain od fleksibilnosti i definise se kao

uesposobnost prornene usrnereriosti misljenja u toku resavanja problenia, nesposobnost

piilagodavanja licnosti u izmenjenim i novim situacijama, kao istrajuo ponavljanje

neadekvatnih aktivnosti. Rigjdna licnost ne moze da se oslobodi relacija staiih odgovora

(17).

Faktorskorn analizom R. Cattell (17) je identifikovao sledece faktore rigiduosti:

1. Dispoziciona rigidnost - pojacavanje uticaja naviknute aktivuosti na uovu

aktivnost

2. Primarna rigidnost - nesposobuost menjauja usnaereuosti misljeuja, treuutua

inercija rneutalnog procesa

3. Stmkturalna rigidnost - otpomost uavika ili osobiua licnosti u odnosu na

promene koje su uzrokovaue uceujeni.

D 1.1. Fluentnost

- Pod flueutuoscu ideja se podrazumeva sposobuost da se za odredeuo weme

proizvede sto veci broj ideja koje ispunjavaju odredene srnisaone zahteve.

- Izi'azajna fluentnost se definise kao sposobnost uoblicavauja i razvijanja ideja

recinia.

- Flueutuost reci je sposobnost stvaranja uovih reci.

- Asocijativna fluentnost se definise kao sposobnost proizvodenja mnogjli

sinonima i reci odredenog, slicnog znacenja.

Sniatra se da su svi oblici fluentnosti veoma znacajni, posebuo u umetnickorn

izrazavanju (knjizevnost na piimer).

n 1.1. Osetljivost za probleme - sposobnost otkrivanja. fonnulisauja i razvijanja

problema u nedozivljenim situacijama.

IT 1.1. Elaboracija - sposobnost razrade rada i razvijauje originabog rada u

celini, a na osuovu otkrivenih, novih ideja.

Stvaralacko misljenje je bez obzira na ovo rasclanjivanje jedinstven proces, a

njegove kornponente su cvrsto povezane, prelivaju se jedna u drugu i dopunjuju jedna

drugu.

II 1.2. Proces stvaralackog misljenja

Izmedu kreativnog misljenja i resavanja problema mnogi autori stavljaju znak

jednakosti.

J. Guilford (18) sraatra da problem predstavlja iiepoznatu situaciju za cije

ueposredno savladavanje iudividua ue poseduje odrnah raspolozive strategije. Svako

resavanje problema je kreativiii proces koji se zasniva ua koriscenju uovih postupaka ili

postupaka koji su vec poznati, ali ranije nisu koiisceui.

Po J. Haefellu (34) redosled u toku stvaralackog procesa je sledeci:

interes -> frustracija —> anksioznost —> odusevnjenje —> groznicava

aktivnost

B. Bloom (19) istice sledecu razliku izmedu piimeue i shvatauja: "Dok resavanje

problema ua uivou shvatauja zahteva znauje koje ucenik rnoze da upotrebi kada se to od

njega neposredno zahteva (ucenik se sluzi zadatom apstrakcijom), primeua znanja znaci

resavanje problema koriscenjem apstrakcije bez izrazitog spoljasnjeg uticaja - bez

ukazivanja ua konkretuu apstrakciju i uacin ujene primeue".

Resavanje problema B. Bloom rasclanjuje u sest operacija. Prve cetiri odgovaraju

katogoriji piimene, dok su peta i sesta zajednicke za primenu i za shvatauje.

1. Operacija

2. Operacija

5. Operacija

4. Operacija

5. Operacija

6. Operacija

Postavljanjeproblema

Percipiranjeproblema

Problem uceaikunepoznatUcenik trazipozoate elemente

VUcenik upotrebljavapoznate elementeza prestruktuiraujeproblema i dovodeujeu poznati kontekst

Ucenik odmahualazi pozuateelemente u problemui prema tome se usmerava

WUceuik donekleprestmktuira problemda bi ga priblizionekorn poznatomrnodelu

KksifLkcija problemakao poznatog po svojoj vrsti

\Izbor apstrakcije (teorijeprincipa, metode) piikladueza resavanje problema takvevrste

\Upotreba apstrakcije zaresavanje problema

\RESAVANJE PROBLEMA

SI. 1. Resavanje problema po B. Bloomu

Opste obelezje modela kreativnog procesa je linearan tok, sukcesivni tok faza koje

se odvijaju na putu od uocavauja problema do pronalazenja odgovarajuceg resenja.

Faze kreativne produkcije se nekada preklapaju pa ill je tesko odvojiti jer se lie

rnoze tacno utvrditi gde se jedna zavrsava. a druga pociuje.

10

Pornenucu jos dva rnodela kreativnog procesa:

Stadijumi pronalazenje resenja po B.Rossrnanu: (9)

Uoceiia potrebaili teskoca

Fonnulisanjeproblema -^̂

Ispitivanjeraspolozivihinformacija

Fonnulisaujeresenja

Kritickopreispitivanjereseuja

Forrnulisanjenove ideje

Proveravaujenove ideje

Model kreativne produkcije po Wallasu: (9)

~^f Verifikacija

1. Preparacija obnhvata ispitivauje problema, prikupljanje informacija i

interpretaciju iskustva

2. Inkubacija predstavlja podsvesno odraeravanje problema, sazrevanje, prividno

mirovanje

3. Duminacija predstavlja iznenadnu pojavu resenja

4. Verifikacija je testiranje resenja i njegova izrada

Kreativni proces, posle pojave ideje. ukljucuje intenzivnu rnisaonu aktivnost.

Nekreativua individua, koja razrnislja u stereotipima uije u rnogucnosti da dosegue fazu

iluminacije. Kreativnost odlikuje sposobnost brzog prelaska iz faze inkubacije u fazu

iluminacije.

n 1.3. Procena kreativnih svojstava licnosti

Za procenu kreativnih sposobnosti licnosti koriste se testovi. Tradicioualni

standardizovani testovi iskazuju staticne pokazatelje ucenickog uspeha u resavanju

problema ne ulazeci u to koji su mentalni procesi doveli do toga. U tim testovima od

ucenika se trazi znanje odredenih informacija ili osposobljenost da resi odredene vrste

11

zadataka. Dobijeni rezultati pokazuju stepeu ucenicke koinpetencije u resavanju zadatih

problema.

S druge strane, konstruisani su testovi diiiamickog procenjivanja stvaralackih

sposobnosti ucenika. (20). Konstruktori dinamickih postupaka procene sposobnosti sluze

se sa nekoliko tehnika u kojkna je uvek osiguraua saradiiicka atrnosfera za ucenje, sto

ornogucava da se otkrije najveci domet deteta u odredenom treuutku. Jedua od

uajpoznatijih metoda dinamicke proceue je ona koju je forrnirao R. Feuersteiu (21). Ona

ima za cilj da da sto bogatiju sliku mogucnosti svakog deteta. Druge rnetode takve

procene usmerene su na brizljivo kalibrisauje i mereuje vrste i kolicine pornoci potrebne

pojedinorn uceniku za ovladavauje gradivom. Ono sto se procenjuje je kako ucenik uci

unutar podmcja, a ne njegovo raiiije steceuo ziiauje kao kod tradicionahiih

standardizovanili testova.

Staudardizovaui testovi rangiraju ucenike prerna globaluim razultatirna, a slabo

infonnisu nastavnike o slabostinia u ucenju. pogresuirn shvatanjirna. teskocama i

prazninarna u zuanju pojedinih uceiiika, kao i o kreativnirn sposobnostiina.

Za razvoj dijagnostickog testirauja postoji vise srnetnji (22). Prvo, uema cvrste

teorije prerna kojoj bi se bkali sadrzaji za testo\iie zadatke i prema kojoj bi se odredivali

postupci poducavanja za ispravljanje uedostataka. Zatirn, postojeca psihornetrijska teorija

iiije pogodua za izradu dijaguostickih testova. Dijagrioza zahteva i detaljnu iiifonnisanost

nastavuika, a oni za to nemaju dovoljuo vrernena. Zbog ovih razlika potrebiia je uova

konceptualizacija, prestrukturiraiije konvencionalnih testova i njihovo pretvarauje u

ronogostrane kognitiviie zadatke koji ce dati pravu sliku kreativnosti.

II 2.0. KREATIVNOST U NASTAVI

n 2.1. Kreativnost u nastavnom procesu

Nastava iina zadatak da ucenicima prenese sistern temeljnili znanja i da razvije

njihove sposobiiosti misljenja. J. Bruner smatra da je cilj vaspitanja forrniranje nacina

misljenja kako bi se upoznali svet i ujegovi zakoni. (28)

12

U osposobljavauju ucenika da budu istrazivaci, oduosuo da razviju stvaralacko

misljenje, koriste se probleinski zadaci. Pri resavanju problema nastava iina zadatak da

prati kreativm proces ucenika i utice ria njega.

Postoje cetiri glaviia vida procesa koja uzeta zajedno izgleda da razjasnjavaju

kreathiiost: (23)

- otvorenost prema vlastitom dozivljaju,

- stavljanje u fokus tog dozivljaja,

- disciplina u radu, i

- za\Tsetak rada.

II 2.1. Otvorenost

Prvi zahtev kreativnosti je da covek prornisljeno otvori svoje "Ja" za nova

iskustva. a prvi problem je prirniti podatke tako da se mogu razviti stvaralacki oblici.

Trazi se da covek gleda otvoreno. nestmkturisauo ua podatke koji su mu pristupacui.

Otvoreuost znaci obuzdati douoseuje suda jer suditi znaci strukturisati. Covek rnora

obuzdati uobicajena prosudivanja, uobicajeua tumaceuja.

Da bi deca bila kreativua mora im se dozvoliti da sarna sebe izloze liziku.

Nastavnik niora u dovoljuoj men pruziti podrsku, tako da decu u najmanju mku uece

ometati uastavuikova iiesiguruost dok se hvataju u kostac sa svojom. Oua rnoraju biti

otvoreua svojirn iskustvima. Ovakvo ponasanje nije uobicajeuo u trenutku kada dete pode

u skolu. Desile su se mnoge stvari koje su ga naucile da je sigumi pravac najbolji pravac, i

da ce biti uajsigurnije kada irnitira. a najizlozeuije opasuosti kad pokusa da uradi nesto na

svoju ruku. Nastavnik mora obezbediti uslove pogodue za preuzimanje rizika. Medutim.

potrebua je i disciplinovanost da bi se preuzeli rizici. Jedan od nacina da se pokrene

stvaralacki proces je da se od dece zahteva da razlikuju postavljauje pitanja od davanja

odgovora. Najvaznije je nauciti postavljati pitanja.

n 2.1. Fokus

Primivsi cinjenice one se moraju strukturisati. Kretanje od otvoreuosti ka fokusu

se moze shvatiti kao reciprocuost u kojoj covek prima neke podatke, isprobava na njima

strukturu. prima uove podatke da bi proverio strukturu, zatim ponovo prima nove

podatke, to je proces koji traje izvesno vrerne. Period otvoreuosti je kod mnogih kratak.

13

fragmiran i povratan. Srnenjivauje otvoreuosti i fokusa nastavlja se sukcesivno kracim

periodima otvorenosti i duzim periodima fokusiranja, sve dok se rie postigiie

zadovoljavajuci fokus. Fokus je neposredno proveravanje onog sto iieki podaci mogu

znaciti. Da bi deca uesto zuala o rnogucim fokusima potrebna je informacija. Covek ne

postize kreativuost sarno znanjem. Dati samo infonnaciju znaci ue uciniti uista da bi se

razvilo stvaralastvo. Potrebno je obratiti posebnu paznju na ciu stavljanja iskustva u

fokus. Predlaze se da se iskustvo stavi u fokus trazenjem informacije o iskustvu bilo

usmeno ili pisrneuo. Potrebuo je da ucirno "bavljeuje uaukorn" i da obezbedimo

iivformacije sto bi imalo za posledicu otkrice, a ne samo pasivno ucenje.

II 2.1. Disciplina

Kada je postignut fokus, uastavlja se rad ua discipliuovau nacin. Prihvatauje naciua

rada koji odgovara fokusu korn smo se podredili kao i odstranjivauje rasejauosti

neophoduo je za zavrsetak rada. Najrazomije ornetauje je uuutar nas sainih - "unutrasuja

buka". Ono sto treba uciniti je da se radi napomo i bez popustanja. Prihvatanje

discipliuovauog rada zahteva prihvatanje fokusa kao ouoga sto odreduje sredstva da se

iskustva srede. Stvaralac je odgovorau saniorn sebi i rnora shvatiti sebe s krajnjom

ozbiljuoscu. Covek radi imajuci ua urnu proizvod. Covek je rnii'au kad stvamo proizvodi.

preziveo je sumnju u samog sebe iz ranijih delova procesa. Ako pretpostavirno da imamo

ucenika koji je izgradio dobar fokus onda je uastavnikova odgovoruost, da se u trenutku

kada ucenik prede na ostvarivanje drzi po strani, izuzev kada je potreban "alat" i da

pripazi da drugi ue smetaju uceniku. Treba obezbediti deci da rade svojim ternpom dok se

proces ue zavrsi.

n 2.1. Zavrsetak

Stvaraoci se zaustavljaju u trenutku kada su zadovoljeui ujibovi kriterijurni.

Stvaralacko pouasanje ukljucuje krajnje unoseuje coveka u rad od pocetka do

kraja, a cin zavrsetka je cin samootkrica.

Nastavnik mora nauciti ucenika da sud pripada samo njemu i kada se njegova

h'cuost zadovoljava tada je zavrsen proces stvaranja.

Sva deca imaju stvaralacke sposobnosti ali se one, kao druge covekove

rnogucuosti nioraju uegovati i razvijati a tu uastava iina veliki znacaj.

14

- Jedan od puteva afirmacije kreativnog inisljenja je tehnika Brainstormiiig (idea

storm). (24)

U recniku prevod glasi: "spontana diskusija, zajednicko traganje za novim idejama

i resenjima".

Websters New Collegiate Dictionary objasujava brainstonning kao "teliniku

grupnog resavanja problerna koja ukljucuje spontani doprinos svih clanova grupe".

Brainstorming se jos definise kao "rnetoda forrnulisanja ideja koje stvara grupa, sve ideje

se okrabraju. analiza i kritika se u pocetku ue provode". To je strategjja slobodnih

asocijacija koje idu u svirn smerovima, a trazi od ucesnika da rnisle o recirna, idejarna i

osecajirna koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa predrnetom razgovora. Da bi doslo do

uovog sazuanja potrebuo je znaiije. iskustvo i kreativuost, kao i hrabrost.

Alex F. Osboru je zacetuik ove rnetode. Najvaznije je da se kritika ne sine izuositi

odmah jer bi sprecila ucesnike da spontano iznesu svoje ideje.

Osbora Sinatra da decu i odrasle iskustvo i obrazovanje uci da radije rnisle kriticki

uego kreativuo. Ovo su osnovue postavke Braiiistorrniiig ruetode:

1. Sve slobodno iziiesene ideje su prihvaceiie. Sto je ideja vise "divlja" to bolje.

Lakse je uki'otiti "divlje" ideje nego resavati problem bez ideja.

2. Trazi se kvantitet. Veci broj ideja predstavlja brojna poteiicijalua resenja

problema. Qvde kvaiititet sigunio daje kvalitet.

3. Na kraju se vrsi kombinovanje i usavrsavanje ideja. Svi mogu ucestvovati u torn

procesu.

n 2.2. Kreativnost nastavnika

Da bi se kod ucenika razvile, odnosno pospesile osobine kreativnosti koje oni vec

poseduju. potrebno je obrazovati plejadu nastavnika koji su i sami kreativni.

Kreativni uastavnik mora inspirisati ucenike svojirn vlastitim primerom i stavovima

prerna zivotu. Centralni zadatak nastavnika se sastoji u vodenju ucenika. Vodenje

pretpostavlja da nastavnik treba da bude osetljiv na personalni razvoj ucenika koji se

desava iz dana u dan u ucionici. Nastavu ne cini saino referisanje o cinjenicarna, uastavu

cini proucavauje svakog deteta, predavanja, vodenje i pornaganje svakom pojedincu da

upozna i da se koristi svojim unutrasujim sposobnostima. da postavlja ciljeve, da planira i

dr. (25) Kreativni nastavnik potpuuo se apsorbuje u svoj rad. uvek je sprernan da prilwati

15

nove ideje i rezultate. Ako je uastavnik u stanju da reaguje u okviru detetovog znacenja

on moze pospesiti detetovu naineru, povecati njegovu percepciju elemenata u situaciji, ili

rnu ukazati na nove mogucnosti.

Nastavnik je taj koji prihvata i aktivno trazi alternative stvarajuci puteve za nove

ideje, uove interpretacije i nove postupke u delovanju. On je odgovoran za organizaciju

razreda i za upravljanje koje vode uzajarnnosti. Uzajarnnost, opet, daje podrsku koja vodi

poverenju i osecanju licne sposobuosti. Nastavuikovo traganje za nacinorn na koji jednu

situaciju shvata svako dete pouaosob jeste ouo sto vodi razvijanju njegove kreativnosti

(26).

Da bi se kvalifikovali kreativni uastavnici potrebuo je omoguciti takvo

obrazovauje buducih uastavnika koje ce obezbediti sirok opseg iskustva. Treba irn

obezbediti rnnoge naciue pornocu kojih rnogu biti neposredno i stalno usrueravani kako u

licnim tako i u strucnim sposobuostima, (27). Studeutirna se mora pornagati da postanu

kreativui nastavnici dozivljavaujein stvaralacke uastave na fakultetu. lako se na studijarna

razvijaju vestine koje doprinose konscenju punog stvaralackog potencijala, uastavnici uce

veciiu deloin i pri sarnom radu sa uceniciina.

n 2.3. Kreativnost ucenika

Ispitivanja koja su se bavila proucavanjem uticaja na razvoj rnisljenja ukazala su na

to da je moguce uticati na razvoj sposobnosti. Takode su znacajni nalazi da je moguce

uticati na razvoj kreativnog misljenja svih kategorija ucenika, posebno kod prosecnih i

ispodprosecnill (28). Medutirn, mora se shvatiti da se vezbanjern stvaralackih sposobnosti

ne mogu ukloniti razlike koje postoje izmedu kategorija ucenika, vec se samo mogu

porneriti granice, razviti i poboljsati neke znacajne komponente stvaralastva. Da bi se to

postiglo potrebno je obezbediti odredeue uslove i mogucnosti za rad sa uceuicima. Medu

te uslove dolaze mogucnosti eksperimeutisanja, unosenje inovacija. fleksibilniji odnos

prema prograrnirua. nastavni kadar koji ce znalacki umeti da organizuje uspesan rad.

Nastavu ne treba usmeravati ka usvajanju i pamcenju ogromnog broja informacija, vec ka

aktivnom odnosu ucenika u procesu prerade informacija, razvijanju misljenja, nastojanju

da se razviju samostalne saznajne aktivnosti i samostalno sticanje znanja. Ucenici moraju

nauciti "kako da uce" da bi i kasnije bez ikakvih uticaja sa strane

bili sposobni da usvajaju nova znanja. U uastavnom radu treba obratiti posebnu paznju na

16

darovitost pojedinih ucenika. Darovitost podrazumeva bistrinu, izuzetnost, superiornost,

sposobnost lakog, brzog i uspesnog ucenja.

Ranzulli (29) pravi razliku izrnedu dve vrste darovitosti. Jedna se odnosi na

izvrsavanje predvidenih zadataka i ucenje lekcija. Ona se moze ideutifikovati standardnirn

sredstvirna. Druga je kreativno-produktivna darovitost koja podrazumeva angazovanje

sposobnosti pojedinca na istrazivanja koja za njega imaju licni znacaj. Ovu darovitost je

tesko meriti.

Vazne karakteristike darovitili su:

- bogatiji recnik od viinjaka,

- vole da diskutuju, postavljaju pitaiija,

- sposobnost za rasudivanje i apstraktno misljenje, povezivanje uzroka i posledica.

sagledavanje probleina, organizovauje i povezivanje iskustva kao i generalizovauje na

osuovu datih podataka,

- dornisljati su, dosetljivi i imaju razvijeu srnisao za irnagiuaciju,

- tolerautni su prema razlicitim pogledirna, shvataujima i misljenjima,

- sposobni su da brzo shvate proces, ali cesto uisu zaiuteresovani da slede cilj dok

potpuno ne shvate odredene osuove,

- pokazuju interesovanje i eutuztjazam za razlicite aktivnosti i zanimauja,

- interesuju se i irnaju naklonosti za razlicita urnetnicka podmcja,

- uporna su i sposobna za uzivljavanje (ernpatiju),

- sposobna su za samostalno misljeuje, resavanje probleina bez uputstva sa straue.

(28).

Daroviti knaju potrebu da budu shvaceni i procenjivani zbog vlastitih interesa i

potreba, imaju zelju za izazovorn.

Rad sa darovitima rnora biti posebno organizovau. To moze da se ostvari

obogacivaujern nastavnih sadrzaja, akceleracijom uastave, fonnii-anjem homogenih grapa

ill posebnih grupa u okviru razceda...

17

n 2.4. Procene kreativnosti u nastavnom procesu

Transform a cij a datih informacija u stvaralackorn procesu je veoma zuacajua u

kreativnom stvaranju.

R. Kvascev iz istog razloga koustmisao testove (17) iz gradiva rnateinatike i fizike

koji od ispitanika traze da trailsforroisu cinjeuice i ideje i da otkrivaju nova znacenja

podatka. Testovi su korisceui u cilju razvijauja stvaralackik sposobuosti ucenika, a nakon

nekog vreineua vezbanja testovi iste vrste su korisceni za procenu kreativnosti.

Test iz gradiva fizike se sastoji od sledecih podtestova:

1. Pisanje uastavka zadatka.

2. Improvizacija,

3. Oslobadanje od stereotipuog i koufoniiistickog resavanja zadataka.

4. Pronalazenje zajednickili veza izruedu razlicitih pojraova.

5. Pronalazeuje novih znaceuja pojmova,

6. Aspiracija.

Ispitanici koji su vezbaui da transfoiinisu date podatke su uspesniji pri resavanju

ovakve vrste testa od ispitauka koji uisu vezbaui. pa prirneua testova traiisfonnacije u

uastavi treba da je cesta, a takode je potrebua piimeua ovih testova i u procenjivanju

kreativnosti ucenika.

K. Spijuuovic (30) se bavi istrazivaujem uticaja takrnicenja iz rnaternatike ua

razvoj stvaralackog inisljenja. Takmiceuje iz rnateniatike je oblik aktivnosti u kom se

ucenici zalazu da u resavanju postavljenih zadataka budu uspesniji od drugili. Organizuju

se sa ciljem podsticanja ucenika ua inteuzivuiji rad u oblasti rnaternatike. Pripremanjem

ucenika za resavauje problernskih zadataka na taknuceujiina razvijaju se stvaralacke

sposobnosti, a sarni testovi koje uceuici resavaju ua taknoicenjirna su indikatori

stvaralackih sposobnosti.

18

n 2.5. Kreativnost u nastavi hemije

Hemija je eksperimentalna nauka i pogodna je za ispitivanje kreativnih sposobnosti

ucenika i nastavnika.

To je nauka koja se stalno razvija, a ono sto zahteva je:

- ljubav prema radu,

- ljubav preraa hemiji i nauci uopste,

- raotiv radoznalosti,

- motiv za postignucem,

- teznja za istrazivanjein,

- afirmacija stvaralackih sposobuosti ucenika (36).

Tokom ispitivanja stvaralastva u hemiji na Katedri za metodiku nastave hemije u

Novom Sadu doslo se do zakljucka da su ovi element! stvaralastva presudni (36):

1. Osetljivost za probleme (stvaranje novih formi, novih kombinacija elemenata,

transformacija ideja i prevazilazenje konvencionalnih ideja),

2. Kreativna generalizacija (istrazivanje zajednickih principa i odnosa izmedu

cinjenica razlicitog znacenja, otkrivanje razlicitih mogucih znacenja i sadrzine datih

cinjenica),

3. Konstrukcija novog uacina resavanja problema,

4. Prednost prema imaginativnom resavanju problema,

5. Stavljanje starih relevantnih sadrzaja u nove kontekste, reintegracija postojeceg

materijala,

6. Otvorenost prema menjanju pocetne strukture, poliprofilno posmatranje

strukture,

7. Oslobadanje od ustaljenih nacina misljenja, i

8. Razvijanje origjnalnih ideja

U procesu kreativnog ucenja hemije moraju biti ukljucene operacije koje se

odnose na mentahie procese.

Po J. Guilfordu(18)tosu:

1. Kognicija (C) - svesnost, neposredno otkrivanje, pronalazenje ili prepoznavanje

informacija u razlicitim obhcima, shvatanje ih' razumevanje,

19

2. Mernorija (M) - zadrzavanje, deponovanje informacija,

3. Divergentna produkcija (K) - stvaranje vise informacija iz datih podataka,

raznovrsnost, razne ideje koje poticu iz istog izvora,

4. Konvergentna produkcija (N) - pronalazenje jednog odgovora koji ce

zadovoljiti dati uslov, i

5. Evaluacija (E) - uporedivanje proizvedenih podataka sa poznatom

inforrnacijorn.

Za kreativuo ucenje hemije je narocito vazna divergeutna produkcija.

Faktori divergeiitue produkcije vazui za izucavauje heraije su:

- originalnost (sposobnost davauja ueobicuih odgovora)

- spontana fleksibilnost (sposobnost proizvodeuja razlicitih ideja u sirokorn

opsegu, savitljivost, razlicitost ideja)

- adaptivna fleksibilnost (sposobuost da se vrse izrnene u toku resavanja

problema, otkiivauje uovih strategija ili nacina za resavauje problema, inenjauje

inteipretacije zadatka)

- asocijativna fluentnost (koinpletiraiije relacija, proizvodeuje relacija)

- ekspresivna fluentnost (organizovauje ideja u celiue i sisterue)

- figuralna elaboracija (proualazeuje detalja plana i razrada plana istrazivauja u

celini).

D. Taylor (31) istice da je inventivna kreativuost, kreativnost istrazivaca,

najznacajnija komponenta kreativnog ucenja prirodnih i tehnickih nauka. Za nju je

karakteristicna dosetljivost u rukovanju infonnacijarna i materijaHnia, tehnikarna i

rnetodama. Inventivua kreativuost ukljucuje fleksibiluost u opazanju novih i neobicnih

relacija izniedu odvojenib delova i na taj naciii utice na nove upotrebe staiili znanja.

Inventivna fleksibilnost polazi od razumevanja osuovnih principa i vodi

rnodifikaciji (zuanja) i mada moze retko prerasti u visi nivo - emergeutnu kreativnost.

Inveutivna kreativnost. ocigledno, je izuzetno vazua u ucenju hemije.

U nastavi hemije kao primarni, a cesto i jedini zadatak se istice sticanje osnovnih

znanja o hemijskim pojmovima i zakonitostima, dok se na razvoj kreativnosti kroz

nastavu hemije ne obraca dovoljna paznja. Pasivna pozicija ucenika, preopterecenost

uastavnih programa dovodi do stresnih situacija i negativnog stava prema ucenju hemije.

Hemija se retko uci kao igra, ona predstavlja jos jedan tezak predmet. Da bi se ostvarilo

20

stvaralacko uceuje nastava hemije se rnora reorganizovati. Stvaralacko ucenje se sastoji

od sticanja znanja, njegove trausformacije i kriticke procene vrednosti usvojenog znanja.

Stvaralacko uceuje predstavlja vodenje i osposobljavanje ucenika da uce otkrivanjem

novih i skrivenih znacenja cinjenica, da razdvajaju nove pojmove. fonnulisu nove

problerne i da ih ua razlicite nacine resavaju. Svrha stvaralackog ucenja hemije je da

maksinialno razvije istrazivacki kognitivni stil.

Kljucna faza u kreativnom ucenju je transformacija znanja. Smatra se da je

resavanje problema jedan od najvisih oblika ucenja. Tu se u prvi plan stavlja istrazivacka

rnetoda: ucenik razmislja o postavljenom problemu, mobilise sve svoje umne sposobnosti

da bi nesto otkrio i resio. Problemsko uceuje povecava efikasuost rada, razvija psihicke

funkcije, izgraduje kriticki stav, doprinosi individualizaciji ucenja. utice ua trajnost.

prirneuljivost zuauja. Resavauje problema osvezava uastavu, angazuje ucenike, stvara

osecaj igi'e, dovodi do zadovoljstva zbog povoljnog resenja.

Ki'eativuo ucenje namece potrebu izrade kritenjuma ki^eatixTiosti.

K. Yamamoto (32) aualizira kao kriterijume kreativnosti produkte i procese

ki-eativuosti. Istice da paznju treba usrneriti na imaginativrje i origiualne ideje.

R. Kvascev (26) smatra da je proualazenje kiiterijuma za procenu kreativnosti

tesko i to pre svega zbog uticaja drugih karakteiistika. kao sto je na primer iuteligeucija.

Jedan od kritenjuma kreativnosti su testovi stvaralackog misljeuja. Cesto se

ispituje veza izrnedu uspeha ispitanika u resavauju testova stvaralackog misljenja i

razlicitih spoljasnjih kritenjuma. Kao kiiterijurn kreativnosti se uglavnom uzirna produkt

rada. Neki autori smatraju da su kreativna sarno ona ostvarenja koja su izrazena kao

opipljiva (u umemosti nauci, tehnici).

J. Guilford istice postojauje kj-eativno psiholoskog produkta. naglasavajuci

postojanje stvaralacke fantazije (18). Neki autori smatraju da je osnovna karakteiistika i

kriterijum stvaralastva stvaranje proizvoda i iznalazeuje reseuja koja nisu prethodno

poznata, dok dmgi stoje na stauo\TStu da su osuovui kiiterijumi stvaralastva produkti koji

su novi za ouoga ko stvara, a da pri torn ue rnoraju biti novi za druge.

Proizvodi visoke wednosti, apsolutno novi i neponovljhd se retko javljaju u

nastavi, a posebno u osuovnoj skoli. Iz tih razloga se u radu sa ucenicima kao kriterijum

stvaralastva uzima stvaranje produkata i iznalazenje resenja koja su nova za onog ko ih

stvara, a ne rnoraju biti uova i za dmge.

21

U nastavi hemije se javljaju dodatni problerni. Dve godine, kohko se hemija

izucava u osnovnoj skoli, nisu dovoljne da bi doslo do formiranja znacajuijih produkata

rada. Pri upisu u hemijsko-tehuoloske skole ne vrse se selekcije prerna odgovarajucim

testovima kreativnih sposobnosti u izucavanju hemije, vec se vrsi isto testiranje kao pri

upisu u gimnazije - polazu se maternji jezik i rnaternatika.

Kreativnost u uastavi hemije je rnalo ispitivana i sve je to uzrokovalo potrebu

izrade odgovarajucih testova stvaralackog misljeuja u hemiji i ispitivanje faktora

kreativnosti.

Katedra za metodiku nastave hemije je otpocela istrazivauja kreativnosti uceuja

hemije. Prethodna istrazivanja vrseua su sa ciljern ideutifikovanja faktora kreativuosti

ucenja hemije. Identifikovana su tri faktora kreativuosti uceuja hemije (34):

1. Faktor fleksibilnosti hemijskog misljenja - ukljucuje sledece misaoue

procese: kreativuo uopstavanje, povezivanje relacija i uporedivanje. Ovaj faktor se

mauifestuje u otkrivanju novih znacenja i veza medu datiin hemijskim podacirna.

2. Faktor opsteg rezonovanja - za njega su karakteristicni misaoni procesi

izvodeuja i generalizacije novih ideja i relacija. Mauifestuje se u izvodenju novih reseuja i

meujanju postojecih relacija.

3. Faktor originalnosti i fluentnosti ideja - ukljucuje origiuahiu usrnereuost

misljenja, a rnanifestuje se kao sastavljanje i resavauje zadataka na sto originahiiji uaciu.

Identifikacija rnanjeg broja faktora, ki'eativnog i stvaralackog uceuja hemije (tri

faktora) ornogucuje dalji rad na izradi testova kreativuosti hemije. Ovakvi testovi treba da

doprinesu razradi sistema kriterijuma za proceuu darovitih uceuika, kao i razradi

programa za problernsko ucenje hemije sa ciljem optirnalnog razvoja stvaralackih

sposobnosti ucenika.

HI EKSPERIMENTALNI DEO

HI 1.0. METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA

HI 1.1. Cilj istrazivanja

Cilj ovog istrazivanja je bio da se ispita ucenicka kreativnost u nastavi hemije u

osnovnoj skoli na osnovu ranije identifikovanog faktora fleksibilnosti misljeuja.

Ill 1.2. Zadaci istrazivanja

Osnovni zadaci ovog istrazivanja bili su:

1. Izrada testa kreativnosti fleksibiluosti hemijskog misljeuja,

2. Utvrdivanje nivoa uceuicke kreativuosti u iiastavi hemije u osnovnoj skoli,

3. Ispitivanje korelacije kreativnosti ucenika i postignuca u opstem uspehu i u

nastavnirn predrnetima - hemija, fizika i matematika.

HI 1.3. Uzorak

Uzorak istrazivanja je hotknicni uzorak koji cine ucenici osmih razreda osnovnih

skola iz Sremske Mitrovice: "Jovau Jovanovic-Zmaj", i "Bosko Palkovljevic-Pinki".

Ispitivanjem je obuhvacen 131 ucenik.

Prema polu uzorak je imao sledecu strukturu:

60 ucenika,

71 ucenica.

IH 1.4. Instrument merenja

Za potrebe ovog istrazivauja pripremljen je neformalau test kreativnosti na osnovu

ranije ideutifikovanog faktora fleksibilnosti hemijskog misljenja, i to koriscenjem gradiva

hemije za osnovnu skolu. Prvobitno nacinjen test sadrzao je ukupno 15 pitanja od kojih su

na osnovu preliminamih istrazivanja tri pitanja iskljucena iz daljeg razmatranja. Dakle,

korisceni test sadrzao je ukupno 12 pitanja. Pitanja su formulisana kao pitanja esejskog

tipa i pitanja tipa navodenja tacnih odgovora.

Test je sadrzao sledece zadatke:

23

- pronalazenje zajednickih veza izmedu razlicitih pojmova (3 zadatka),

- pronalazenje udaljenih veza (2 zadatka),

- menjanje principa resavanja zadataka (1 zadatak)

- alternativna upotreba (2 zadatka)

- imenovanje predmeta (2 zadatka)

- sastavljanje i razvoj plana istrazivanja (2 zadatka).

Testu su odredeni osnovni statisticki parametri i dati su u diskusiji.

HI 1.5. Statisticka obrada rezultata

Statisticka obrada rezultata istrazivanja izvrsena je koriscenjem statistickog

prograrnskog paketa Systat verzija 5.0.

Statisticki paket je organizovan tako da ornoguci tri osnovne funkcije: pripremu

podataka, obradu podataka i tabelaruo graficki prikaz dobijenih rezultata. U

prograrnskom paketu ugradeni su statisticki modeli koji obuhvataju metode vezane za:

- generisauje elementarnih statistician pokazatelja,

- analizu raspodele,

- testiranje hipoteza,

- analizu varijanse i

- ueparametarsku analizu.

Cilj ovog istrazivanja odreduje i statistickou obradu rezultata istrazivanja, koja

obuhvata forrniranje osnovnih statistickih parametara i potrebne korelacije. Test je

definisan sledecim statistickim parametrima: opseg, aritmeticka sredina, standardna

devijacija, relijabilnost, pouzdanost i validnost.

- opseg je razHka najviseg i najnizeg skora.

- aritmeticka sredina se izracunava na osnovu obrasca za izracunavanje

aritmeticke sredine iz negrupisanih skorova

M = 2 X " z^ sv^1 skorova

N - broj ispitanika

24

- standardna devijacija - uajlakse se izracunava iz negrupisanih podataka prema

izrazu:

a_ __^— x - odstupanje od aritmeticke sredine

- rek'jabilnost testa odnosno verodostojnost je odredena na osnovu Kuder

Ricardsonovog obrasca (35) kao koeficijent proporcije tacno i netacno resenih zadataka:

n <r -RTT

n -1 ̂ a2 )

n - broj zadataka

8 - standardna devijacija testa

p - udeo tacnih odgovora

q - udeo netacuo reseuih zadataka i ueresavanih zadataka

Epq - zbir svih umnozaka p i q za pojedine zadatke

Statisticki relijabilan stepen slaganja je od 0.50 - 1.00.

- pouzdanost testa odredeua je prema obrascu:

X-100

X - aritrneticka sredina skorova na testu

Xmm - maksimalni skor

Pouzdanost testa se krece u opsegu od 50%-100%.

25

- validnost testa je procenjeua na osnovu uporedne analize zadataka na testu i nastavnog

programa nemije za YE i VIII razred osuovne skole.

Rezultati istrazivanja prikazani su tabelarno kao osnovni statisticki pararnetri i

koeficijeuti korelacija i graficki histogramskim prikazorn distribucija frekvencija i

odstupauja od normalne raspodele.

26

IV DISKUSIJA REZULTATA

U ranijini istrazivanjima Katedre za metodiku nastave hemije (34) rnetodom

faktorske analize identifikovana su tri faktora kreativnog ucenja hemije. To su:

fleksibilnost hernijskog misljenja, opste rezoiiovaiije, origjnalnost i fluentnost ideja.

Za potrebe ovog istrazivanja koiistruisali smo test kreativnosti iia osnovu faktora

fleksibilnosti heinijskog misljenja.

Uspesnost u resavnju zadataka iia testu je razlicita i krece se u intervalu od 4.02%

- 59.92%.

Zadaci proualazenja zajednickih veza izrnedu razlicitih pojmova reseni su sa

uspesnoscu od 39.62%.

u I zadatku od uceuika je trazeno da navede zajeduicka svojstva za nelijuin, neon,

argon, kripton, ksenon i radon. Procenat uspesnosti je 40.88%. Najveci broj ucenika je

odgovorio da su to gasovi, da se uazivaju plerneniti gasovi. da pripadaju O grupi

perioduog sistema. Odgovori uceuika sa najvecim skorom ua testu kreativnosti su se

razlikovali po torne sto su uavodili elektrouske konfiguracije elernenata, navodili da su to

stabilni, nereaktivni elemeuti zbog toga sto su im popunjeui uajvisi energetski nivoi sa

maksimalnim brojem elektroua.

II zadatak je resen sa uspesnoscu od 38.36% i u njenm se od ucenika zahteva da

navede zajediiicka svojstva rnagnezijunaa i kalcijunia. Najveci broj odgovora je bio da su

to elernenti koji pripadaju II grupi periodnog sistema elemeuata i da se zajednickim

imenom zovu zemno-alkalni metali. Takode je cesto navodeno da imaju 2 elektrona u

zadnjem energetskom nivou.

Potpuniji odgovori su bili da su to elemeuti hemijski manje aktivni od alkaluih da

sa vodom gj-ade liidrokside tipa M(OH)2 , a sa kiseonikom okside tipa MO. Neki od

ucenika su uaveli da se ovi elementi javljaju u prirodi samo u obliku svojih jedinjenja.

in zadatak se odnosio na zajednicka svojstva sledecih jedinjenja: H2CO3, H2 SO4,

H2SO3, H2S i uspesnost u resavanju je bila 51,87%.

Vecina ucenika je tacno odgovorila da su to kiseline, a samo mauji broj je uvideo

da su to dvobazne kiseHne da im je kiselinski ostatak sa naelektrisanjern 2-.

Zadaci pronalazenja udaljenih veza medu hemijskim pojmovima reseni su sa

prosecnorn uspesnoscu od 10,39%.

U prvom zadatku se zahtevalo da se navedu zajednicke veze izmedu molekula

metana i molekula vodonika. Podatak da su to gasovi i da oba molekula irnaju vodonik u

svom sastavu, su najcesci odgovori. Uceuici sa najvecim skorom su isticali sledece

osobine: laksi su od vazdulia, bez boje, ukusa i mirisa i da gore kada se zapale. Niko nije

napomenuo prisustvo kovalentne veze kao ni slabo rastvaranje u vodi. Uspesnost

resavanja ovog zadatka je 11.58%.

Drugi zadatak je trazio da se navedu zajednicke osobine metana i etena. Najcesci

su sledeci odgovori: to su gasovi, laksi su od vazduha, sadrze atome vodonika i ugljenika.

Uspesniji ucenici su naveh jos neke osobine kao sto su: metan i eten su aciklicni

ugljovodonici, sa vazduhom grade eksplozivnu smesu, zapaljivi su, bez boje i ukusa.

Ni u jednom slucaju nije uzeta priroda veze kao zajednicka osobina ovih

jedinjenja. Uspesnost u resavanju ovog zadatka je 9.23%.

Zadatak rnenjanja principa resavanja zadataka reseu je sa rnalom uspesnoscu od

4.96%. Dat je sledeci zadatak sa jednirn predlozenirn uacinom resavanja:

Koliko se molova hlorovodonicne kisehna ualazi u rastvoru koji sadrzi 18.25 g

hlorovodouicne kiseline?

Resenje:

M(HC1) - 36.5 g/mol

m(HCl) 18.25gn(HCl) =

M(HC1) 36.5 g/mol

n(HCl) = 0.5molaHCl

Od ucenika je trazeno da predloze drugaciji nacin resavanja ovog zadatka. Samo 6

ucenika je resilo zadatak i to svi na ovaj nacin:

36.5 g HC1 se nalazi u 1 molu

18.25 g HC1 se nalazi u X

x = n = 0.5 mola

28

Zadaci alternativne upotrebe stvari su reseni sa uspesnoscu od 23.86%. Prvi

zadatak ovog tipa trazi da se navedu nacini upotrebe natrijumhlorida za kog znamo da je

kuhinjska so i da se koristi u ishrani. Mali broj ucenika je naveo da se natrijumhlorid

koristi u prehrambenoj industry! kao sredstvo za konzerviranje uamirnica. U velikom

broju odgovara naglasava se da se NaCl koristi u hemijskoj industriji, ali nema odredenih

podataka: gde se koristi, u kojim procesima i za dobijanje kojih produkata. Moguci

odgovori su: za dobijanje natrijunia, hlora, natrijum-hidroksida, natrijum-karbonata,

hlorovodonika. Procenat uspesuosti u resavanju ovog zadatka je 8.51%.

Drugi zadatak altemativne upotrebe stvari se odnosi na primenu benzena pored

toga sto je navedeno da se koristi za dobijanje drugUi aromaticnih jediujenja.

U resavanju ovog zadatka ucenici su bili uspesniji. Nije bilo velike razlike u

odgovorirna uspesnijih i manje uspesnijih ucenika. Ovakvi odgovori su preovladavali: za

dobijanje boja eksploziva, pogonskih goriva, deterdzenata, lekova, plasticnih masa, kao

rastvarac. Medutirn, veliki broj ucenika nije naveo ui jedan od ovih odgovora. Uspesnost

u resavanju ovog zadatka alteraativne upotrebe je 39.21%.

Zadaci imenovanja predmeta su reseni sa uspesnoscu od 40.6%.

Prvi zadatak se odnosio na nabrajanje najvaznijih oksidnih ruda. Najcesci odgovori

su bili niaguetit Fe304 i hernatit Fe20j. Uspesiiiji ucenici su navodili i AkOs - korund.

Ukupna ucenicka uspesuost u resavanju ovog zadatka je 21.28%.

Znatno veca uspesnost od 59.92% pokazana je pri resavanju drugog zadatka ovog

tipa. U ovom slucaju zahtevano je da se navedu aciklicni nezasiceni ugljovodonici.

Vecina ucenika je tacno odgovoiila da su to alkeni i alkini. Medutim, bilo je i polovicnih

odgovora gde su uavodeni alkani i alkeni kao odgovor ili alkini i alkani. Iz toga

zakljucujemo da ucenici nisu potpuno shvatili pojam - nezasicen ugljovodonik i da su

uglavnorn mehanicki odgovarali.

Zadatke sastavljanja i razvoja plana istrazivauja ucenici su resili sa uspesnoscu od

28.95%.

U prvom zadatku se zahtevalo od ucenika da prikazu fizicku i hemijsku promenu

na listu hartije. Sa uspesnoscu od 53.89% ucenici su vecim delom tacno odgovarali: ako

zguzvamo hartiju izvrsili smo fizicku promenu, a ako je zapalimo hemijsku.

Drugi zadatak je resen sa uajmanjom uspesnoscu, od samo 4.02%. Od ucenika se

trazilo da navedu bar dva nacina dokazivanja piisustva vodonika. Vecina ucenika nije

29

odgovorila na ovo pitanje, a neki su navodili paljenje vodonika sibicom kao nacin

dokazivanja bez daljih i potpunijih infonnacija.

U tabeli 1. date su proporcije uspesnosti resavanja zadataka na testu.

Tabela 1. Tabela proporcija uspesnosti resavanja zadataka na testu

Zadatak na testu

123456789101112

Uspesnost resavanjazadataka na testu

40.88%38.36%51.87%11.58%9.23%4.96%8.51%

39.21%21.28%59.92%53.89%4.02%

Statisticki parametri koji opisuju rezultate testiranja prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2. Statisticki parametri testa

Opseg

Aritmeticka sredina

Standardna

devijacija

Relijabilnost testa

Pouzdanost testa

7.210

3.424

1.528

0.38

48%

30

Uzorakje obuhvatio 131. ispitanika, a opsegje iznosio 7.210

(minimalni skor - 0.100)

(maksiinalni skor - 7.310)

Abitmeticka sredina je 3.424 boda, a standardna devijacija 1.528. Test je okarakterisan

relijabilnoscu i pouzdanoscu. Relijabilnost iznosi 0.38, dok je pouzdanost testa 48%.

Validnost je procenjena kao usaglasenost pitanja ua testu sa nastavnim programom hemije

za osnovuu skolu.

Na slid 1. prikazana je distribucija frekvencija rezultata testa, a na slici 2. je dat

kistograinski prikaz i odstupanje od norrnalne raspodele.

/.D

CLLUQ.

0.3-

0.2-•QHDC0

00,1CLa

SI. 1. Distribucija frekvencijarezultata testa

20

15 0

-

H

9

0.20-

0.15 -a

§ Q10HHcr.

0 Q05-a:a

[/ \R

SI. 2. Odstupanje od normahieraspodele rezultata testa

15 00

-10

Distribuciju frekvencija karakterise blaga pozitivna asimetrija sa manjim

odstupanjem od uormalne raspodele. Rezultati testa uporedivani su sa uspesnoscu iz

nastavuih predmeta hemije, fizike, rnatematike i sa opstim uspehom (koriscenjem skolske

dokumentacije) na osnovu koeficijenta korelacije.

31

Slika 3. prikazuje distribuciju frekvencija uspesnosti u nastavnom predmetu

hemija. Kriva distribucije je bimodalna sa malorn ucestaloscu srednjih skorova.

Odstupanje od normalue raspodeleje znatno (si. 4.)

h

3 0,4

.

10,1 ^0LL0o:CL

HEM

HL,

r / i

0 t)

SI. 3. Distribucija frekvencija uspesnostiu nastavnom predmetu hemija

00c-)L

H

cr<ffT)

1t i

nLL

oLi.

fi

n

CL

n^ !x/4

0,3- /p/ |

Q2 H / j/

A, ' !/ !W i - i |

i i

1

9 ;<

SI. 4. Odstupanje od normalne raspodeleuspesnosti u nastavnom predmetu hemija

Na slici 5. prikazana je distribucija frekvencija uspesnosti u nastavnom predmetu

fizika koja je lako pozitivno asiinetricna i neznatno odstupa od norrnalne raspodele (slika

6.)

32

H21^0.4 -cr£0.3 -

§0.2 -

crO.l -

PRO

PO

/" "\___^

/ \X N.

/ \ 1 1 1 1

2 3 4 5 6

0Od~z_

cr<£

-SO1"0 '4-OU Q-

- 40 £ 0.3 -o r\30§0.2-

-20 ^_ in £ 0.1 -

'" 0

&ffCL

r

FIZ

//

/

^=N,

\\1

]I

0Q

—~i

- 5

- 4

- 3

- 2

- 1

1 1 1 ! '

3 4 5 6

FIZ

SI. 5. Distribucija frekvencija uspesnostiu nastavnom predmetu fizika

SI. 6. Odstupanje od uormalne raspodeleuspesnosti u nastavnom predmetu fizika

Distribucija frekvencija uspesnosti u nastavnom predmetu inaternatika je bimodalna za

izrazito pozitivuom asimetrijom (slika 7.) sa znacajiiiin odstupanjem od normalne

raspodele (slika 8.).

ctLUCL2OI—ccOO.Oo:CL

0.5 -

0.4 -

0.3 -

0.2 -

0.1 -

4

MAT

5 6

SI. 7. Distribucija frekvencija uspesnostiu nastavnom predmetu matematika

b 60h 50

40\- 30h 20

10

OO(_2H

33

oov_

SI. 8. Odstupanje od normalne raspodele uspesnostiu nastavnom predmetu maternatika

Distribuciju frekvencija rezultata opsteg uspeha karakterise izrazita negativna

asimetrija (slika 9.) sa znatnim odstupanjern od normalne raspodele (slika 10.).

00c?H

3 0,4

|0.3

§0,2

t t 0.1-0d0DCCL

60

50

-40

Or-.

0,4-

0,3-30

20 a2 H10 0,1 H

/~\ 60/ \

//

/

y

\- A- 5v;

-401-30

\0 - 10

2 3 5 6

USPEH

2 3 4 5

USPEH

6

SI. 9. Distribucija frekvencija rezultataopsteg uspeha

SI 10. Odstupanje od normalne raspodelerezultata opsteg uspeha

U ovom istrazivanju odredeni su faktori korelacije (Pirson) izmedu skora na testu

i ocena iz hernije, fizike, maternatike i opsteg uspeha. Faktori korelacije prikazani su u

tablici 3.

34

Tabela 3. Korelacije postignuca ua testu kreativnosti s uspehom u

nastavnim predrnetima i opstina uspehom

Skor

Hemija

Fizika

Matematika

Opsti uspeh

Skor

1

0.286

0.200

0.301

0.275

Skor umereno korelira sa ocenama iz navedenih predmeta i opsteg uspeha i

najveca je korelacija skora sa ocenama iz matematike (0.301), zatim sa ocenama iz hemije

(0.286) dok je faktor korelacije skora sa ocenama iz fizike 0.200.

Korelacija skora sa opstirna uspeborn je 0.275. Graficki piikaz korelacije skora i

navedenih uastavnili predmeta i opsteg uspeha dat je u priJogu.

U posebno razmatranje uzeta je kategorija uceuika sa visokirn postignucem na

testu kreativuosti - ispitauici sa skororn vecim od 5.00 . U ispitanom uzorku od 131

ispitanika 19 je imalo skor veci od 5.00 sto cini 14.50%.

Ucenici koji su se pokazali kao uspesniji u resavanju zadataka i pokazali su

fleksibihiost u povezivanju pojrnova koji se zajedno ne pominju u istirn nastavnim

jedinicama. Na pitanja u kojirna je trebalo navoditi sto vise zajednickih veza medu

pojrnovima davali su vise odgovora nego ostali ispitanici, a ponudeni odgovori su bili

razh'citi od uobicajenili. U zadacima koji su zahtevali kratke i precizne odgovore pokazah'

su se uspesno.

Interesautni su rezultati ispitivanja korelacije postiguuca na testu uspesnih ucenika

sa navedenim nastavnim predrnetima i opstim uspehom. Faktori korelacije su nizi nego za

ceo uzorak. Postignuce na testu ovih ispitanika najvise korehra sa ocenorn iz matematike

(0.230). Dokjenajniza korelacija sa ocenom iz hemije (-0.091).

35

Korelacije postigauca na testu kreativnosti sa uspehorn u nastavnim predrnetima i

sa opstiina uspehorn za visoke skorove su date u tabeli 4.

Tabela 4. Korelacije postignuca ua testu kreativiiosti sa uspehom u nastvnim

predmetima i sa opstim uspehom za visoke skorove

Skor

Hemija

Fizika

Matematika

Opsti uspeh

Skor

1

-0.091

-0.222

0.230

0.191

36

V Z A K L J U C A K

Na osnovu ovog ispitivanja mogu se navesti sledeci zakljucci:

1. Postignuce na testu kreativnosti je relativno nisko i krece se od 0.100 do 7.310

poena.

2. Osnovni statisticki parametri testa su:

- opsegiiznosi 7.210,

- aritmeticka sredina - iznosi 3.424,

- standardna devijacija - iznosi 1.528,

- relijabilnost testa - iznosi 0.38

- pouzdanost testa cija je vrednost 48%.

3. Uspesnost u resavanju pojedinih zadataka se krece u intervalu od 4.02% do

59.92%. Ispitanici su najuspesnije resavali zadatke irnenovanja predmeta (sa uspesnoscu

od 40.6%) i zadatke pronalazenja zajednickih veza rnedu pojinovima (sa uspesnoscu od

39.62%).

Zadaci nisko zasiceui faktorom bemijskog misljenja bill su zadaci menjanja

principa resavanja zadataka (uspesnost od 4.96%) i zadaci pronalazenja udaljenih veza

medu pojmovima (uspesnost od 10.39%).

U resavanju zadataka ucenici su pokazali rnalu originaliiost, a vise su skloni

kombinovanju ranijib. znanja i iskustava sto pokazuje da u nastavi hernije dominira

klasicna uastava.

4. Nuznost razvoja kreativnog pristupa nastavi hemije vidljiva je i iz niske

korelacije postignuca na testu sa oceuom iz hernije (0.286), a za uzorak uspesnih

ispitanika samo 0.091.

Postignuce na testu daleko vise korelira sa uspehoin iz rnaternatike (0.301) za

celokupni uzorak i za uspesne ispitanike (0.230).

37

L I T E R A T U R A

1. B. Dordevic, Individualizacija vaspitanja darovitih, Prosveta, Beograd, 1979.

2. Pedagoska enciklopedija, Knjiga 1, Beograd, 1980.

3. K. Bernhardt, Practical psychology, McGraw-Hill Book company, inc. New York,

1953.

4. M. Cudina i J. Obradovic, Psihologjja, Panorama, Zagreb, 1965.

5. P. Torrance, Kreativnost, Pedagogija N°l, Beograd, 1981.

6. E. Landau, Psichologie der kreativitat, Ernst Reinhardt Verlag. Munch en/Basel, 1974.

7. R. Supek, Priroda ljudske kreativnosti, Dijete i kreativnost, Globus, Zagreb, 1987.

8. B. Ostojic, Elementi kreativnosti i nastavni proces, Pedagogija. broj 4, 1985.

9. M. Lipovac, Obrazovanje i inveutivno inovativna kreativnost. Bistricak, Novi Sad,

1992.

10. S. Mednick, The Asociative basis of the creative process. Psychological Review.

1962.

11. M. Weitlieimer, Productive thinking, Harper-Brothers, New York, 1976.

12. R. Cattell, Theory of fluid and crystallized inteligence. Journal of educational

psychology, N°l, 1963.

13. J. Guilford, The nature of human inteligence, McGraw-Hill, New York. 1967.

14. S. Maksic, Kreativnost kao cilj vaspitno-obrazovnog rada, Saznanje i nastava, Institut

za pedagoska istrazivanja, Beograd, 1995.

15. R. Kvascev, Razvijanje stvaralackih sposobnosti kod ucenika. Zavod za udzbenke i

nastavna sredstva, Beograd. 1974.

16. R. Kvascev, Kako razviti stvaralacke sposobnosti, Bigz, Beograd, 1977.

17. R. Kvascev, Razvijanje kreativnog ponasanja licnosti, Syjetlost. Sarajevo, 1974.

18. J. Guilford, Kreativitat u: Muhler, G. Schell, C (H56). Kreativitat und shale. Piper

Verlag, Munchen, 1973.

38

19. B. Bloom, Taksonomija ili klasifikacija obrazoviiih i odgojnih ciljeva (I knjiga,

kogmtivno podrucje), Jugoslovenski zavod za proucavanje skolskih i prosvetnih

pitanja, Beograd, 1984.*

20. A. L. Brown, J.C. Campione, Psihologijska teorija i proucavanje teskoca u ucenju,

objavljeno u: Psihologijska znanost i edukacija, Skolske novine, Zagreb, 1989.

21. R. Feverstein, The dynamic assessment of retarded performers: The learning potential

assessment devide, theory, instruments, techniques, Baltimore, MD: University Park

Press, 1979.

22. R.L.Linn, Testirauje i procenjivauje u odgoju i obrazovanju, objavljeuo u:

Psihologijska znanost i edukacija, Skolske novine, Zagreb, 1989.

23. A. V. Fosej, Opis stvaralackog procesa, objavljeno u: A. Meil, Creativity in teaching.

Wodsworth Pubhshiug Company, Belmont, Calf 1961.

24. I. Vodopija-Gacesa, Jedna mogucnost unapredenja kreativnog misljenja. objavljeno u

: Pedagogija br. 4, Beograd, 1996.

25. E. Strang, G. Morris, Guidance in the classroom McMillan Co, New York, 1964.

26. M.M. Hjuz, lutegritet odnosa u ucionici, tekst objavljen u: A. Meil, Creativity in

teaching, Wodswoorth Poblishing Company, Behnont, Calif, 1961.

27. M. Lindsej, Prethodne pripreme za kreativnost u nastavi, tekst iz: A. Meil, Creativity

in teaching Wodsworth Publishing Company, Behnont, Calif, 1961.

28. J. Dordevic, Intelektuahio vaspitanje i savremena skola, Svjetlost, Zavod za udzbenike

i nastavna sredstva, Sarajevo, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. Beograd. 1990.

29. J.S. Ranzulli, What makes gjftness? Reexaming a definition, Phidelta, Kapparn 60,

1978.

30. K. Spijunovic, Takmicenje iz matematike i razvijanje stvaralackog misljenja ucenika,

Beograd, 1994.

3 1. D. Taylor, Variables related to creativity and productivity among men in two research

laboratories, u knjizi: Taylor, C. and Barron, F. (EDS) Scientific creativity. New York,

John Wiley, 1963.

32. K. Yamamoto, Creative thinking: Sume thoughts on research exceptional children,

N°30, 1964.

33. R. Kvascev, Psihologija stvaralastva, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1981.

34. Lj. Dukic, Identifikacija faktora kreativnosti u nastavi hemije. Diplomski rad - PMF,

Institut za hemiju, Novi Sad, Maj, 1993.

35. D. Lekic, Metodologija pedagoskog istrazivanja i stvaralasrva, Zavod za udzbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 1980.

36. D. Avnnaovic, Kl'eativnost u nastavi hemije kao deo savrernenog nastavnog procesa,

Diplomski rad, PMF, Novi Sad, 1992.

40

TEST FLEKSIBBLNOSTI HEMIJSKOG MISLJENJA

1. Sta je zajednicko za helijum, neon, argon, kripton, ksenon, radon?a)b)c)d)

2. Sta je zajednicko za magnezijum i kalcijum?a)b)c)d)e)

3. Sta je zajednicko za sledeca jedinjenja:H2CO3, H2S04, H2SO3, H2Sa)b)

4. Sta je zajednicko za metan i mlekul vodonika?a)b)c)d)

5. Sta je zajednicko za metan i eten?a)b)c)d)e)

6. Koliko se molova HCI ualazi u rastvom koji sadrzi 18, 25g HCI?I. Nacin resavanja:

M(HC1) = 36,5 g/moln(HCl) - m(HCl) / M(HC1) - 18,25g / 36,5g/moln(HCl) - 0,5 mola HCI

7. NaCl je kuhinjska so. Gde se jos koristi?a)b)

8. Benzen se koristi za dobijanje drugih aromaticnih jedinjenja i gde jos?a)b)c)

9. Navedi najvaznije oksidne rude.a)b)c)d)

10. Koji su to aciklicni nezasiceni ugljovodonici?a)

11. Kako mozes prikazati fizicku i hemijsku promenu sa listom haitije?a) fizicka promenab) bemiiska prornena

12. Ako se u epruvatu stavi uekoliko kornadica cinka i rnalo hlorovodouicue kiselinenastace vodonik. Kako ces dokazati njegovo prisustvo?

a)b)c)

LISTA ISPITANIKA TESTA

|Red.br.

1.2.3.4.5.6.7.8.9.

10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.33.34.35.36.37.38.39.40.41.42.43.44.45.46.47.48.49.50.51.52.53.54.55.56.57.58.59.60.61.62.63.64.65.66.67.68.6970.71.72.73.74.75.76.77.78.

line i prezime 1 2 3 4 5 6

Stevovic Fedor 0.25 0 . 2 0 . 5 0 0 0Alargic Jelica 0.25 0 . 4 0.75 0 0 0Rebic Jelena 0.25 0 . 4 0.75 0 0 0Jeftovic Biljana 0.25 0 0.90 0.1 0 0Kuzminac Dejan ( 0.25 0 . 4 0.25 0 0 0Sokcanic Jelena f 0 . 5 0 . 6 0.75 0 0 0Ercegovac Marko 0.75 0 . 4 0.75 0 0 0Janosevic Nebqjsa 0.5 0.2 1 0 0.25 0Lazarevic Tamara 0.25 0.4 1 0 0 0Miljenovic Bojana 0.25 0 . 2 0 . 5 0 0 0DabicStevo ' 0 0.2 0 0 0 0Arbanovski Milos 0.25 0.1 0 0 0 0CikicVesna 0 0 . 4 0.75 0 0 0TravicaAlon 0.25 0 0.90 0 0.25 0Ladinovic Nadica 0 0 . 4 0.75 0 0 0Slojakovic Tanja 0.25 0 . 4 0.75 0 0 0Cvilanovic Miroslav 0.25 0.4 i 0 0 0Hot Daunir 0.25 0.1 0 0 0 0Ljubojevic Aleksandar 0.5 0.4 0 0 0 0Igniatic Mladen 0.5 0.6 0.5 0.34 0 0Zivanovic Nikola 0 . 5 0 . 4 0 . 5 0 0 0Ciric Aleksandar 1 0.6 0.5 0 0 0Ristivojevic Nikola 05 0.6 0.5 0.34 0 0SaracNatasa 0.5 0.4 0.5 0 0 1Sambolek Sasa 0.25 0.2 0.25 0 0 0PanticSreten 0 . 5 0 . 2 0 . 5 0 0 0RibicNalasa 0 0 . 2 0 0 0 0Milasinovic Marko 0.5 0.2 0.7 0 0 0KuburicPavle 0 . 5 0 0 0 0 0Kranik Naiad 0.5 0.4 0.1 0 0 0AzlenMaja 0 . 5 0 . 2 0 . 7 0 0 0Lovric Marko 0.5 0.2 0.3 0.2 0 0Kozlic Jelena 0.25 0 0.3 0.3 0 0LazicSrdan 0 . 2 0 . 2 0 . 7 0 0 0Jaujic Jelena 0.25 0 . 2 0.75 0 0 0Milosevic Vasilj 0 . 5 0 . 4 0.75 0 0 0UdovcicZoran 0 . 5 0 . 4 0.75 0 0 0Marie Zdravka 0.5 0.2 0 0 0 0Mozeklvana 0 . 5 0 . 2 0.25 0 0 0HreTovae Jclena 0.5 0.1 0.1 0 0 0Vuleta Branislav 0 . 5 0 0 0 0 0Radakovic Sanja 0.25 0 . 4 0 0 0 0Homung Renata 0.25 0 . 2 0 . 5 0 0 0Milasinovic Borko 0.25 0 . 2 0 . 5 0 0 0BrokovDqan 0.75 0 . 6 0 0 0 0Celic Milos 0.25 0.2 0 0 0 0Kosanovic Dragau 0.5 0.4 0.5 0 0 0Topic Aleksandar 0 0.4 0.5 0 0 0Jovanovic Miroslav 0.25 0.4 0.5 0 0 0Mirosavljevic Bogdan 0 0.2 0 1 0.5 0Petrovic Predrag 0.4 0 0.5 1 0.5 0Spasojevic Jelena 0 . 5 0 . 8 0.25 0 0 0Zafirovic Souja 0 . 6 0 . 6 0.75 0 0 0Zanc Jelena 0.250.750.75 0 0 0Dmmanovic Neda 0.75 0 . 6 0 . 5 0 0 0Skrbic Jelena 0 . 5 0.8 0.75 0 0 0Dordic Mania 0.75 0.6 0.75 0 0 0Belinccvic Danijela 0.75 0.6 0.75 0 0 015uricic Radovan 0.5 0.2 0.75 0 0.5 0Abrulo vie Aleksandra 0.75 0 . 6 0.75 0 0 01'jevac Natasa 0 . 5 0 . 8 0.75 0 0 0Andrijevic Branislav 0 0 . 4 0 0 0 0Ducicllija 0.25 0.2 05 0 0 0Tomic Dragica 0.25 0.4 0.5 0 0 0DuIicVesna 0 . 5 0 . 4 0 0 0 0Redors Marijana 0 0 . 6 0 0 0 0Babic Patricija 0.25 0 . 8 0.75 0 0 0Bogosavlievi'c Borislav 0.5 0.9 0.75 0.1 0 1Bajunovic Jelena 0.5 0.4 0.75 0 0.1 0Mine Jelena 0.25 0 . 6 0 0 0 0Stanisavljevic Sladana 0.25 0 . 4 0.25 0 0 0Marjanovic Kristina 0.25 0 . 2 0 . 5 0 0 0Jovanovic Svetlana 0.25 0 0 . 5 0 0 0Mucibabic Jelena 0.5 0.6 0.75 0 0.1 0Anduniclvaua 0.5 0.6 0.75 0.1 0.1 0Cvijanovic Jasmina 0 0 . 4 0 . 5 0 0 0Cvitanovic Bojan 0 0 0 . 5 0 0 0Suhotic Bojan 0.25 0.6 0.750.34 0.1 0

7 8 9 10 11 12 Skornatestu |

0 . 5 0.34 0 0 1 0 2.790.5 0.67 0.34 1 0.5 0 4.410.5 0.67 0.34 1 1 0 4.910.5 034 0 1 0.5 0 3.59

0.25 0.34 0.34 0.5 1 0 3.330.5 0 0.34 0.5 1 0 4.190.5 0 0.34 0.5 1 0 4.240.5 1 0.67 0 0.5 0.17 4.790 0 0.34 I 1 0 3.99

0 . 5 0 0 0 0 . 5 0 1.950 . 5 0 0 0 0 . 5 0 1.200 0 0 0 1 0 1.350 0 0 0.5 0.5 0 2.15

0.5 0.67 0.34 1 0.5 0 4.410 0 0 05 0 0 1.65

0 . 5 0 . 9 034 1 1 0 5 1 40 0 0 1 1 0 3.650 0 0 0.5 1 0 1.850 0 0 0 0.5 0 1400 0 0 0 . 5 0 . 5 0 2.940 0 0 0 0.5 0.34 2.240 0 0 0 0.5 0.34 2.940 0 0 0 0.5 0 2.44

0.5 0.34 034 1 1 0 5. 580 0 0 0 1 0 1.70

0.5 0.34 0 0 0.5 0 2.540 0 0.7 0 0.5 0 1.600 0 0 0 0.5 0 1.900 0 0 i 0.5 0 2.000 0 0 1 0.5 0 2.500 0 0 1 0.5 0 2.900 0 0 0 0 0 1.200 0 0.7 0 0.5 0 2.050 0 0 1 0 . 5 0 2.600 0 0 1 1 0 3 2 00 0 0 0.5 0.5 0 2.650 0 0 0 0.5 0 2.150 0 0 0 1 0 1.700 0 0 1 1 2.950 0 0 1 1 0 2.700 0 0 1 1 0 2.500 0 03 0.5 0.5 0 1.950 0 0.3 1 0.5 0 2.750 0 0 0 0 . 5 0 1.450 0 0 1 0.1 0 2.450 0.67 0.34 0 0.5 0 1.960 0 0.34 1 0.5 0 3.240 0 0 1 0 0 1.900 0.67 0 1 1 0 3.820 0 0 0 0 0 1.700 0.34 0.67 0.5 0.5 0 4.410 0.34 0 1 0.5 0 3.39

0.25 0.67 0.34 1 0.5 0 4.710 0 0 0 0 0 1.750 0.34 0.34 1 0.5 0 4.030 0 0.3 1 1 0 4.350 0.67 0.34 1 0.5 0 4.610 0.67 0 1 0.5 0 4.270 0 0 0 1 0 2.950 0.67 0 0 0.5 0 3.270 0.67 0 1 0.5 0 4.220 0 0 0 0 0 0.400 0 0 0 0.5 0 1.450 0.67 0 1 0.5 0 3.320 0.34 0.34 1 0.5 0 3.080 0 0.67 1 1 0 3.270 0.34 0.34 1 0.5 0 3.980 0 0 0 0 0 3.250 0.67 0.34 0 0 0 2.76

0.5 1 0 1 0 0.34 3.690 1 0 1 0 0 2.900 0 0 1 0 0 1.950 0 0 0 0 . 5 0 1.25

0.5 0 0.34 1 1 0 4.790 1 0 1 0 . 5 0 4 5 50 0 0 0.5 I 0 2.400 0 0 0 1 0 1 5 00 0 0 0 I) 0 2.04

JRed.br.

79.80.81.82.83.84.8?.86.8788.89.90.91.92.93.94.9596.97.98.99.

1 00.101.1 02.103.104.105.106.107.108.109110.111 .112.113.114.115.116.117.118.119.120.121.122.123.124.125.126.127.128.129.130.131.

line i prezkne 1 2

Kozevac Boris 0.25 0MilatovicAna 0.5 0.6Veselinovic Stevica 0.75 0.4Mladenovic Aleksandar 0 0Radosavljevic Zoran 0 0Mladenovic Audrej 0.25 0Kovacevic Tijana 0 0Vukmir Rajko 0 0Audanovski Jelena 0.45 0.40Manojlovic Sonja 0 0.2Damnjanovic Sasa 0.75 0.6Milosevic Jelena 0.25 0.2Imbrisic Biljana 0.5 0Basta Branimir 1 0.6Persic Maja 0.75 0.4CoricBojana 0.5 0.2Viuklerovic Sasa 0.5 0.2Vicentic Marina 0.75 0.6Pazur Branislav 0.75 0.6Cfombos Kristina 0.25 0.6MartinovicDamjau 0.25 0.4Panic Neuad 0.25 0.4AudicBobana 0.25 0.4Grujic Aleksandra 0.25 0.4Ugralumlvan 0.75 0.6Knezevic Milos 0.75 0.6Miljkovic Milan 0.75 0.6Vuletic Goran 0.75 0.6Vukotic Bojaua 0.5 0.2Pavicic Anita 0.5 0.4Petrovic Natasa 0.25 0.4Vitasovic Zeljka 0.25 0.2Nikolic Marija 0.75 0.4MicicBiljaua 0.5 0.5DencVericas 0.75 0.4Cvetkovic Petar 0.5 0.4Savko vie Jelena 0.5 0.5Vukotic Maja 0 0.5Sando Rajka 0.5 0.5Jovancic Manna 0.5 0.5Nikoloski Dijana 0.5 0.3Petrovic Ivana 0.5 0.3Simlesa Lucija 0.75 0.6Ristic BUjana 0.25 0.6Popovic Svetlana 0.4 0.7Cingeli Ivana 0.4 0.7Popsavin Manna 0.75 0.5Lukic Manna 0.6 0.5Tesic Nebojsa 0.75 0.4Popovic Jelena 0.5 0.4Brkic Sinisa 0 0.6Stauisavljevic Dusau 0 0.6Jovisic Aleksandra 0.25 0.2

3 4 5 | 6 7 8

0 0.1 0.1 0 0 00.75 0.34 0.1 0 0.5 00.75 0.34 0 0 0 0

0 0 0 0 0.5 00 0 0 0 0.5 00 0.1 0 0 0 00 0 0.1 0 0 0

0.75 0 0 0 0 00.5 0 0.25 0 0 0.340 . 5 0 0 0 0 0.670.6 0.34 0.25 0 0 10.6 0 0.25 0 0.1 10.6 0 0.25 0 0.1 10.6 0.67 0.5 0.5 0.1 0.670.6 0.34 0.25 0 0 10.6 0.34 0.25 1 0.25 10.6 0.34 0.25 0 0 10.5 0 0.25 0 0 0.670.5 0.34 0.25 1 0.25 10.6 0 0 0 0.1 10.6 0 0.25 0 0.1 10.6 0 0.25 0 0.1 1

0.75 0.34 0 0 0 10.75 0 0 0 0 00.75 0.34 0 0 0 00.75 0.34 0 0 0 00.75 0.34 0 1 0.1 00.75 0.34 0 0 0.1 00.75 0 0 0 0 1

0 0 0 0 0 10.75 0 0.25 0 0 10.6 0 0.25 0 0 1

0.75 0.34 0.25 0 0 10.75 0.34 0.25 0 0 10 . 5 0.34 0 0 0 10 . 5 0 0.25 0 0 00 0 0.5 0 0 1

0.6 0 0.5 0 0 10.75 0.67 0.3 0 0 10.75 0.67 0.3 0 0 10.75 0.67 0.3 0 0 10.75 0.67 0.3 0 0 10.5 0 0.3 0 0.1 0.340.5 0 0.3 0 0 10.5 0.17 0 0 0 0.670.5 0.17 0.20 0 0 1

0.75 0.34 0.5 0 0 10.75 0.34 0.5 0 0 10.75 0.67 0.25 1 0 0.670.75 0.67 0.25 0.5 0 10 . 5 0 0.25 0 0 00.5 0.34 0.25 0 0 00 0 0 0 0 0

9 10 11 12 Skornatestu

0 0 0 0 0.450.34 0.5 1 0.17 4.80

0 0 0 0 2.240 1 1 0 2.500 0 1 0.30 1.800 0 0 0 0.350 0 0 0 0.100 0 1 0 1.75

0.67 1 0 0 3.610.67 1 0 0 3.04

0 1 0.5 0.1 5.140.67 0 0.5 0 3.570.67 0 0.5 0 3.620.67 1 1 0 7.310.67 1 0.5 0,1 5.61

0 1 0.5 0.2 5.840 1 0.5 0.2 4.59

0.67 1 0 0 4.440 1 0.5 0 6.19

0.67 0 0.5 0 3.720.34 1 0.5 0.1 4.540.34 1 1 0.1 5.040.67 0 0 0.34 3 750.67 0 0 0.34 2.410 0 0 0 2.44

0.34 0 0.1 3.880.34 0 0.34 5.220.34 0 0.34 4.220.34 0.5 0.34 4.630.34 0.5 0 3.740.67 0.5 0 4 X 20.67 0 0 0 2.970.67 0.5 0.1 5.760.67 1 0.1 6.110.67 0.5 0.2 5.360.67 1 0 4.32

0 0 0.5 0 3.000 0 0.5 0 3.10

0.34 0.5 0 5560.67 0.5 0.1 5.990.34 0.5 0.1 5.460.34 0.5 0.1 5.460.67 0.5 0.1 4.860.67 0.5 0 4.82

0 0.5 0 3.940 1 0 4.97

0.34 1 0 6.180.34 1 0 6.03

0 0.5 0.5 0.1 5.590.3 1 0.5 0.1 5.970 0 0 0 1.350 0 1 0 2.690 0 0 0 0.45

Red. br.1.2.3.4.5.67.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.33.34.35.36.37.38.39.40.41.42.4344.45.46.47.48.49.50.51.52.53.

Uspeh iz hemije35553 -'4342432553524244535234525554535555353 ' * i352

23235545

Uspeh iz fizike25553533333254353433353422443555443455535344232345444

Uspeh iz matematike2

5453423222255353T

1

335342

3542

545342

5555342

3-ij222243434

Opsti uspeh45555534343355453

434454534553555554555545445o..5

43445545

Red. br.54.55.56.57.58.59.60.61.62.63.64.65.66.67.68.69.70.71.72.73.74.75.76.77.78.79.80.81.82.83.84.85.86.87.88.89.90.91.92.93.94.95.9697.98.99.100.101.102.103.104.105.106.

Uspeh iz hemije35453423232333554435533543533333443423555444343325552

Uspeh iz fizike453534332333235532

45445433442

32323252

2555335233->J>

3->j237

Uspeh iz matematike3535332222

227

2553-i2

532552343222222

242?

55570

59

37

27

37

7

2

Opsti uspeh45454534334343554444535553543334-)J

43422555445444433

4

-'

Red br.107.108.109.110.111.112.113.114.115.116.117.118.119.120.121122.123.124.125.126.127.128.129.130.131.

Uspeh iz hemije5444535433335522453445433

Uspeh iz fizike5243544443324422342

33422

3

Uspeh iz matematike543234544432442

2347

555223

Opsti uspeh5443555555445442

444555444

KORELACIJE POSTIGNUCA NA TESTIJ SA OPSTEM USPEHOM I SAUSPEHOM U NASTAVNEH PREDMETIMA: HEMIJA, FIZIKA IMATEMATEKA.

££LGO

2 -

0 1 2 3 4 6 6 7

SKOR

i

0 1 2 S 4 o £

SKOR

6 | - 1

4 -

2 -

1 - 1 - 1 - 1 - r

0 1 2 3 4 5 6 7

SKOR

~i 1 1 1 1 r

-J J I I0 1 2 4 6 6 7

SKOR

UNIVER21TET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATISKI FAKULTET

KLJUCNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:RBRIdentiiikacioni broj:IBRTip dokumnt ac:i je: Monoqra-fska dokumc-:nt.aci jaTDTip zapisa: Tekstualni itampani materi jal,T2 '' ' ' ' .Vrsta rada: DipTomski radVRAutor: Sladana SkodaAUMentor: pr Miriana Segedinac, decentMN

Naslov rada: "Testovi kreativnosti u nastavi hemije"NR

Jezik publikacije: srpski(latinica-diri1ica> Srpski (latinica)JPJezik izvoda: s/en Srpski •

JI ! ,Zemlja publikovanja: Jugoslav!jaZPUse geografsko podrueje: VoivodinaUSPGodina: 199760

Izdavad: .Autorski reprint12Mesto i adresa: 21000, YU, Trg Dositeja Obradovica 3MAF i z i e k i opis raria:(broj poqlavl ja/s t rana/1 it ci tata/ tabela/sl i k a / g r a f i k aloga) (ft ( ^ O ) ( 36 ) (4) (10 )

FO

Naucna oblast: HemijaNONauena disciplina: Metodika nastave hemi 1eND

Predmatna odrt?dnj ca/KJ juKne recj : Kreativnost, nastava hemije, testovi

PO

DDK:Suva se: U biblioteci Instituta za fiziku Prirodno-matematickog<bU

fakulteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovica 3

Va2na napomena: NemaVN

Izvod: Cilj ovog istrazivanja je ispitivanje ucenicke kreativnosti*Z . u osnovnoskolskoj nastavi hemije na osnovu ranije identi-

fikovanog faktora fleksibilnosti misljenja.

Datum prihvatanja teme od strane NN ve<£a:DP /

Datum odbrane:DO

61anovi komisije:(Naueni stepen/ime i presime/nvanje/fakultet)KO

Predsednik: Or

eian: Dr Miriana Segedinac61an:61an: Dr Dusan Lazar61an::Clan: