UVOD

Tetovaža i pirsing predstavljaju oblikeukrašavanja tela. Tetovaža je oslikavanjedelova tela a pirsing ugradnja minđuša narazne delove tela. Klasična tetovaža pod-razumeva ubrizgavanje boje u kožu čimese telo trajno oslikava. Pored toga posto-je i privremene tetovaže. Pirsing koji jepovezan sa ugradnjom minđuša u uvopredstavlja uobičajen oblik ukrašavanjažena. Međutim, u pravom značenju pir-sing podrazumeva ugradnju minđuša narazne delove tela kao što su jezik, obrve,nos, usne, pupak, bradavice i slično.

Tetovaža i pirsing imaju dugu istoriju.U drevnim kulturama one su bile sastavnideo rituala i oblik označavanja pojedina-ca kroz modifikacije tela. U današnje vre-me tetovaže i pirsing su relativno raspro-stranjene, a najčešće su sastavni deo odre-đenih subkultura. Za mlade ljude je ka-

rakteristično da traže svoj socijalni identi-tet kroz pripadnost različitim subkultura-ma. [1]. Prikazivanje, kult tela i estetsko,predstavljaju oblike kreiranja imidža kojisu se koristili u drevnim kulturama, a da-nas se prihvataju kao način iskazivanjapripadnosti određenim subkulturama [2].Na taj način pojedinac bira svoj životnistil koji mu omogućava ekspresiju osobe-nosti kroz određene oblike potrošnje. Bi-ra se način odevanja, muzika u kojoj seuživa, oblik plesa kojim se iskazuje uživa-nje u muzici, mesto izlaska, način hoda-nja, itd. Kroz različita obeležja mladi gra-de životni stil kojim osmišljavaju svet okosebe [3]. I ne samo mladi, već i ljudi svihuzrasta nalaze lično zadovoljstvo i smisaou pripadnosti subkulturama. Na taj načinsubkultura spašava od društvenog stare-nja [4], a odraslima nudi alternativu neiz-bežnoj poziciji u društvu.

27

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

TETOVAŽA I PIRSING MEĐU SREDNJOŠKOLCIMAU BEOGRADU

Boris Kordić 1Lepa Babić 2

UDK: 613.956:616.5-003.6(497.11)

1. Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

2. Poslovni fakultet, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija

Kratak sadržaj

Beograd predstavlja urbanu sredinu, medij-ski odlično pokrivenu, koja mladima nuditetovažu i pirsing kao robu za konzumiranjei kroz uzore u ponašanju. S obzirom da se te-tovaža i pirsing najčešće povezuju sa određe-nim subkulturama, kao i da su mladi sklonida grade socijalni identitet kroz pripadnosttim subkulturama, sprovedeno je istraživanjena prigodnom uzorku mladih koji su poha-đali treći razred srednje ekonomske škole uBeogradu. Utvrđeno je da više od pola ispita-nika prihvata tetovažu i pirsing kao neštopozitivno, nešto što ima estetsku vrednost isimboličko značenje i rado bi modifikovalisvoje telo na taj način.

Ključne reči: tetovaža, pirsing, srednjoš-kolci u Beogradu,

Tetovaža se pojavljuje kao oblik ozna-čavanja žena u trgovini ljudima [5]. Zarazliku od označavanja pripadnosti sub-kulturi, koja predstavlja sopstveni izborkojim se osoba opredeljuje za deo socijal-nog identiteta, kod žrtava trgovine ljudi-ma tetovaža je čin nasilnog prisvajanja inametanja uloge eksploatirane žene. Sdruge strane, postoje stereotipi koji teto-važu i pirsing povezuju sa pojedinim gru-pama ljudi. U jednom istraživanju sprove-denom na uzorku kojim su obuhvaćenistudenti Univerziteta u Novom Sadu,utvrđeno je da tetovaža i prising ulaze ustereotip o studentima akademije umet-nosti, a pretpostavlja se da je to zato štose umetnici doživljavaju kao ekstrava-gantni, ekscentrični i intrigantni [6].

Odlučili smo se da ispitamo kako natetovažu i pirsing gledaju srednjoškolci izBeograda. Beograd predstavlja urbanusredinu i svetsku metropolu koja nudi te-tovažu i pirsing kao deo robe na tržištu.

METOD

Obavljeno je pilot istraživanje na pri-godnom uzorku. Ispitano je 122 srednjoš-kolaca (39 mladića i 83 devojke) uzrastaod 17 godina, koji su u momentu testira-nja pohađali treći razred Druge ekonom-ske škole u Beogradu. Ispitanici su popu-nili upitnik od 76 stavki sastavljen za ovoistraživanje. Svakom učesniku rečeno jeda je istraživanje usmereno na otkrivanjenjihovog specifičnog odnosa prema teto-važi i pirsingu.

Tvrdnje upitnika formulisane su takoda nedvosmisleno i jednostavno govore oodnosu mladih prema tetovaži i pirsingu,a dodato je desetak pitanja o interesova-njima mladih i načinu na koji provodeslobodno vreme. Odgovori uključuju pet

mogućnosti od nimalo se ne slažem dopotpuno se slažem. Svi ispitanici su ušli ukonačnu analizu.

REZULTATI

Prvo ćemo prikazati rezultate kojiuopšteno govore o odnosu mladih prematetovaži, a zatim i prema pirsingu. Velikiprocenat ispitanika izjasnio se da voli te-tovažu (66,39% čine odgovori „uglav-nom tačno“ i „potpuno tačno“), što se ja-sno vidi iz Grafikona 1. Veći je procenatdevojaka koje vole tetovažu od mladića(Tabela 1). Među ispitivanom populaci-jom, samo jedna devojka je uradila teto-važu, a približno četvrtina mladih planirada je uradi u skorije vreme (Tabela 1). Uvećoj meri se planira privremena tetovažaza razliku od trajne. Koliki je odnos izme-đu ova dva odgovora prikazuje Tabela 2.Nađene su različite kombinacije izmeđuodgovora, neki se isključivo opredeljujuza trajnu ili za privremenu tetovažu, a27,9% mladih opredelilo se i za privreme-nu i za trajnu tetovažu.

Pirsing je nešto manje popularan odtetovaže i to posebno među mladići-ma(Tabela 3). Pirsing voli 59,9% ispitani-ka (Grafikon 2). Veći broj devojka većima pirsing (16,9%) za razliku od mladi-ća (12,8%). Takođe, veći broj devojakaplanira da uradi pirsing u skorije vreme(24,1%) za razliku od mladića (10,3%).

Neke stavke upitnika formulisane sutako da provere u kojoj meri se ispitanicisusreću sa osobama koje imaju tetovažui/ili pirsing (grafikon 3 i 4 ). Na osnovudobijenih odgovora može se steći utisakda ispitanici poznaju dosta osoba sa teto-važom (40,98% ispitanika) i pirsingom(56,56%).

28

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

29

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

30

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

31

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

32

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

33

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

Da bi ispitali jačinu želje za tetovažomi pirsingom formulisali smo stavke kojegovore o spremnosti da se podnese bol ra-di ostvarenja želje (grafikon 5 i 6). Dobi-jeni odgovori ukazuju na spremnost zna-čajnog broja ispitanika da podnesu bolradi ostvarenja želje, a ta spremnost izra-ženija je kad je u pitanju tetovaža(54,1%) nego pirsing (37,71%).

Većina ispitanika ne povezuje tetovažesa kriminalcima (73,77%), a posebno nepirsing (83,34%) (grafikon 7 i 8).

Određene stavke formulisane su da is-pitaju uverenja ispitanika o simboličkomznačenju, kao i o estetskoj vrednosti, teto-važe i pirsinga (grafikoni 9-12). Većina is-pitanika pridaje tetovaži simboličko zna-čenje (71,31% ), pa i estetsku vrednost(42,62%), dok pirsingu pridaju nešto ma-nju estetsku vrednost (40,98% ispitani-ka), a mnogo manje simboličko značenje(22,13% ispitanika).

Određene stavke su formulisane da is-pitaju očekivanja ispitanika o promeniponašanja profesora prema njima ukoli-

34

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

ko bi uradili tetovažu ili pirsing (v. grafi-kone 13 i 14). Znatan broj ispitanikasmatra da bi se ponašanje profesora pro-menilo kada je u pitanju tetovaža(40,26% ispitanika), a manji broj kada jeu pitanju pirsing (28,69% ispitanika).

Faktorska analiza

Faktorska analiza glavne komponenteizdvaja devet faktora iz 58 tvrdnji o teto-važi i pirsingu. Oni pokrivaju 51,723%varijanse. Faktorima smo dali imena sle-dećim redom „cenim tetovažu“, „cenimpirsing“, „posebnost tetovaže i pirsinga“,„negativci nose tetovažu i pirsing“,„komplikacije kod tetovaže i pirsinga“,„mnogi nose tetovažu i pirsing“, „druga-čije ponašanje prema osobama sa tetova-žom i pirsingom“, „tetovaža i pirsing ra-di drugoga“ i „skrivanje od roditelja“.

Faktor „cenim tetovažu“ okupljatvrdnje koje govore o pozitivnom odnosuprema tetovaži, želji da se uradi tetovaža,da se podnese bol i štedi džeparac radi te-tovaže, o estetskoj i simboličkoj vrednostitetovaže, i sl. Fakor „cenim pirsing“ gru-piše tvrdnje koje govore o pozitivnom od-nosu prema pirsingu, o estetskoj vredno-sti pirsinga, spremnosti da se podnese boli štedi džeparac radi pirsinga i sličnim. Fa-

kor „posebnost pirsinga i tetovaže“ činetvrdnje koje govore o tome da tetovaža ipirsing predstavljaju slobodu, čine čovekaposebnim, odražavaju lični stav i slične.Faktor „negativci nose tetovažu i pirsing“okuplja tvrdnje koje govore o tome dakriminalci i agresivne osobe nose tetova-žu i pirsing i da često predstavlja izrazbunta. Faktor „komplikacije kod tetovažei pirsinga“ okuplja tvrdnje koje govore dasu tetovaža i prising bolni, da njihovo sta-vljanje može izazvati komplikacije i da jeto razlog izbegavanja stavljanja tetovaže ipirsinga. Faktor „mnogi nose tetovažu ipirsing“ grupiše tvrdnje koje govore da is-pitanik poznaje mnogo osoba sa tetova-žom i pirsingom, da tu spada veći deo nje-govog društva kao i roditelji njegovih vrš-njakinja/vršnjaka. Faktor „drugačije po-našanje prema osobama sa tetovažom ipirsingom“ čine tvrdnje koje govore daljudi imaju drugačije ponašanje premaosobama sa tetovažom i prisingom, te datu spadaju i njihovi profesori. Faktor „te-tovaža i pirsing radi drugoga“ okupljatvrdnje koje govore da bi osoba uradilatetovažu ili pirsing radi bliske osobe iliosobe koju ceni. Faktor „skrivanje od ro-ditelja“ okuplja tvrdnje koje govore da is-

35

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

pitanik nebi obavestio roditelje o namerida uradi tetovažu ili prising.

Faktorskom analizom drugog reda iz-dvajaju se četiri faktora (tabela 4). Prvifaktor grupiše faktore „cenim tetovažu“,„cenim pirsing“, „komplikacije kod teto-važe i pirsinga“ i „posebnost tetovaže ipirsinga“. Drugi faktor grupiše faktore„skrivanje od roditelja“, „drugačije pona-šanje prema osobama sa tetovažom i pir-singom“, „posebnost tetovaže i pirsinga“i „mnogi nose tetovažu i pirsing“. Trećifaktor objedinjuje faktore „mnogi nosetetovažu i pirsing“, „tetovaža i pirsing ra-di drugoga“, i „komplikacije kod tetova-že i pirsinga“. Četvrti faktor čini faktor„negativci nose tetovažu i pirsing“, „teto-važa i pirsing radi drugoga“ i „drugačije

ponašanje prema osobama sa tetovažom ipirsingom“.

Faktorska analiza glavne komponenteizdvaja četiri faktora iz 12 tvrdnji o inte-resovanjima mladih i prihvatanju pravila(tabela 5). Oni pokrivaju 54,13% varijan-se. Faktorima smo dali imena sledećim re-dom „sluša muziku“, „oponira“, „u tren-du“ i „informisan“.

Faktor „sluša muziku“ okuplja tvrd-nje koje govore o slušanju različitih vrstamuzike, od hip-hop i R’n’B, preko hausai rave-a, do moderne zabavne muzike.Ovaj faktor zasićuje i tvrdnja o gledanjuobrazovnih emisija. Fakor „oponira“ gru-piše tvrdnje koje govore o sukobu sa rodi-teljima i suprotstavljanju pravilima. Fa-kor „u trendu“ okuplja tvrdnje koje go-

36

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

vore o izlaženju na aktuelna mesta, željida se vozi skupoceni auto , oblačenju uskladu sa muzikom i učestalosti izlaženja.Fakor „informisan“ grupiše tvrdnje kojegovore o izlaženju na mirna mesta, gleda-nju političkih i obrazovnih emisija.

Povezanosti između faktora

Izračunali smo povezanost između dvegrupe faktora koje smo dobili faktorskomanalizom. Iz prve grupe faktora koje smodobili iz tvrdnja povezanih sa tetovažom i

pirsingom uzeli smo one faktore koji zasiću-ju prvi faktor drugog reda, jer su direktnopovezani sa odnosom mladih prema tetova-ži i pirsingu. Iz tabele 6. vidimo da samo„informisani“ ne pokazuju povezanost safaktorima vezanim za tetovažu i pirsing.Ostala tri faktora o interesovanjima mladihpovezana su sa faktorom „cenim tetovažu“,ali nisu povezana sa faktorima „cenim pir-sing“ i „komplikacije kod tetovaže i pirsin-ga“. Faktor „sluša muziku“ povezan je i safaktorom „posebnost tetovaže i pirsinga“.

37

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

DISKUSIJA

Sprovedeno je preliminarno istraživa-nje o stavovima srednjoškolaca prema te-tovaži i pirsingu. Nijedno ovakvo istraži-vanje nije rađeno na našim prostorimaiako je tema zanimljiva i aktuelna. Tinej-džeri predstavljaju kategoriju mladih ljudikoja proživljava velike promene u doži-vljaju samih sebe s obzirom da se nalazi uperiodu adolescencije, odnosno na razme-đi između perioda detinjstva i odraslogdoba. To je vreme formiranja identiteta, atelesna šema značajno utiče na samopoi-manje i identitet. Fizički izgled samo jejedna od komponenti telesnog samopoi-manja, a najznačajniji je prediktor samo-poštovanja [7]. Tetovaža i pirsing predsta-vljaju tehnike kojima se direktno menjaizgled tela. Stoga smatramo da su dobije-ni rezultati dobar pokazatelj za dalja is-traživanja iako su rađena na prigodnom

uzorku, jer predstavljaju osvrt na temukoja je značajna i nije dosada tretirana unašoj sredini.

Podaci našeg istraživanja ukazuju napopularnost tetovaže i pirsinga međusrednjoškolcima . Približno dve trećine is-pitanika voli tetovažu i pirsing. Popular-nost tetovaže i pirsinga ne dolazi do izra-žaja u njihovoj stvarnoj primeni. Tako, te-tovažu ima samo jedan ispitanik na na-šem uzorku, a pirsing 19 ispitanika odukupno 122. Kad su planovi u pitanju, te-tovažu želi u skorije vreme da uradi 31 is-pitanik, a pirsing 24 ispitanika. Sprem-nost znatnog broja ispitanika da podnesubol radi tetovaže (54,1%) i prisinga(37,71%) pokazuje jačinu njihove moti-vacije da se podvrgnu datim modifikacija-ma tela. S druge strane, prepreku ostvare-nju želja u vezi tetoviranja tela i pirsingapredstavlja uverenje da bi se ponašanje

38

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

profesora promenilo prema njima zbogtetovaže i pirsinga.

Naše istraživanje pokazuje da ispitani-ci znaju veliki broj osoba sa tetovažom(40,98%) i pirsingom (56,56%), što go-vori o raširenosti uzora koja povećava ve-rovatnoću njihovog imitiranja. Tetovaža ipirsing se ne dovode u vezu sa negativnimuzorima, već im se pridaju simboličkaznačenja i estetske odlike.

Da bi jasnije tumačili rezultate dobije-ne istraživanjem uradili smo dve faktor-ske analize: prvo na tvrdnjama usmere-nim na ispitivanje odnosa srednjoškolacaprema tetovaži i pirsingu, a zatim i natvrdnjama usmerenim na ispitivanje inte-resovanja mladih, oblike provoda, kao istepen oponiranja roditeljima i društve-nim pravilima. Faktorska analiza na prvojgrupi pitanja pokazuje da postoje tvrdnjekoje jasno govore o odnosu srednjoškola-ca prema tetovaži i prisingu. Faktorskomanalizom drugog reda ograničili smo brojfaktora relevantnih za istraživanje na četi-ri faktora koji zasićuju prvi faktor drugogreda. U taj faktor, osim tvrdnje cenim te-tovažu i cenim prising, ulaze još i tvrdnjekoje govore o komplikacijama kod teto-važe i pirsinga i to negativno povezane,što znači da su ispitanici svesni mogućihkomplikacija, ali da ih njihovo postojanjene sprečava da imaju pozitivan odnosprema tetovaži i pirsingu. Takođe u okvirprvog faktora drugog reda ulaze i tvrdnjekoje govore o posebnosti tetovaže i pirsin-ga, odnosno da su tetovaža i prising odrazslobode, ličnog stava i osećanja posebno-sti.

Ostali faktori su ilustracija za odnossrednjoškolaca prema domenima realno-sti vezanim za tetovažu i pirsing. Takofaktor “negativci nose tetovažu i prising”pokazuje da mladi ne povezuju tetovažu i

pirsing sa negativnim uzorima. Faktor“tetovaža i pirsing radi drugoga” pokazu-je da mladi ne vide motiv za tetoviranje ipirsing u želji da se udovolji bliskoj osobiili osobi koja se ceni. Svi ovi faktori moguda se izbace iz narednih istraživanja kaomanje bitni. Stoga smo u se u narednojanalizi ograničili samo na izdvojena četrifaktora koji grade prvi faktor drugog re-da.

Faktorska analiza druge grupe pitanjadala je četiri faktora koji približno oslika-vaju obrasce ponašanja naših ispitanika upopunjavanju slobodnog vremena. Na-zvali smo ih uslovno “životni stilovi” i iz-dvojili smo sledeće: slušanje muzike, opo-niranje, trendovsko ponašanje i informi-sanost. Dobijeni životni stilovi oslikavajusamo delimično životne stilove mladih,pre svega stoga što su dobijeni na malombroju tvrdnji i ne opisuju široki spektarponašanja srednjoškolaca u Beogradu.

Kad su životni stilovi u pitanju, većinaistraživanja u našoj sredini bazira se nainstrumentima koji slabo zahtvataju sub-kulturne obrasce ponašanja mladih. Kori-sti se lista sedam životnih sitlova: utilitar-ni, hedonistički, altruistički, prometejsko-aktivistički, stvaralački, socijalni i saznaj-ni [8, 9, 10]. U istraživanju rađenom napodručju Srbije i Crne gore 1998. godine,utvrđena su tri životna stila na uzrastu od18 do 30 godina: dobro organizovaniostvarivač, hazarder usmeren na uzbuđe-nja, praktičar usmeren na dom [11]. Unavedenom istraživanju se životni stil od-ređuje kao obrazac ponašanja koji izraža-va dominantnu orijentaciju u konzumira-nju vremena i novca. Novijim istraživa-njem sprovedenim kod srednjoškolaca uSrbiji, identifikovano je pet obrazaca po-našanja tokom slobodnog vremena: aka-demski, sportski, vezan za laku zabavu,

39

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

vezan za izlaske, i vezan za muziku i kom-pjutere [12]. Ovo istraživanje je najbliženašem pristupu ponašanju mladih, jer po-lazi od pretpostavke da se ponašanje mla-dih definiše vremenom oslobođenim odobaveza [13], a upravo tada je moguće is-probati različite obrasce ponašanja u po-trazi za novim identitetom na putu kasvetu odraslih. Slobodno vreme je upravoono vreme kada je moguć uticaj subkultu-ra na mlade, jer je ostalo vreme oblikova-no zahtevima društvene sredine. Tokomslobodnog vremena dolaze do izražajapotrebe i interesovanja mladih. Mišljenjasmo da životni stilovi dobijeni našim is-traživanjem mogu da posluže kao ilustra-cija ograničenog domena stvarnih život-nih stilova i kao podsticaj za buduća istra-živanja u pravcu identifikovanja obrasacaponašanja kojima mladi u Srbiji provodeslobodno vreme.

Dobijene povezanosti između životnihstiova ispitanika i faktora koji govore o te-tovaži i pirsingu pokazuju da je većina ži-votnih stilova povezana sa faktorom “ce-nim tetovažu” što dodatno baca svetlostna popularnost tetovaže kod mladih ljudi.Istu povezanost nismo dobili sa faktorom“cenim pirisng” i “komplikacije kod teto-važe i pirsinga”. U traganju za objašnje-njem dobijene povezanosti treba se priseti-ti da je pirsing prisutan u našem uzorku, atetovaža gotovo nimalo nije zastupljena.To ukazuje na jednu od značajnih razlikaizmeđu tetovaže i pirsinga a to je da se traj-na tetovaža više ne može promeniti dok sepirsing može skinuti. Pored toga, stavljanjetetovaže je znatno skuplje od stavljanja pir-singa. Dakle, razlika u ceni i trajnosti ob-jašnjava zašto je tetovaža slabo prisutna unašem uzorku a značajno je povezana savećinom životnih stilova mladih. Postojijoš jedan značajan razlog koji tetovaži da-

je veću težinu nego pirsingu, a to su velikesimboličke mogućnosti tetovaže.

Grupa mladih koja je bliska životnomstilu “informisanosti” verovatno je bližaglavnim tokovima društvenih događanjazbog interesovanja za političke događaje,dokumentarne filmove i slično. Data gru-pa je samim tim udaljenija od subkulturakoje pripadaju mladima pa im tetovaža ipirsing nisu u žiži interesovanja. Stoga ni-smo dobili nikakve povezanosti izmeđudatog životnog stila i ostalih faktora.

Faktor “posebnost tetovaže i prisin-ga” je povezan sa životnim stilom “sluša-nja muzike”. To govori da postoji grupamladih koja teži posebnosti i razlikovanjuu odnosu na druge. S obzirom na velikibroj muzičkih stilova, mladi koji slušajumuziku mogu svoj identitet u velikoj me-ri da izdiferenciraju kroz slušanje određe-nih muzičkih pravaca i tako naglase svo-ju posebnost i različitost u odnosu na dru-ge. Data grupa mladih verovatno u teto-važi i pirsingu vidi mogućnost ličnog izra-za i mogućnost da se različitost i poseb-nost dodatno istaknu.

ZAKLJUČAK

Tetovaža i pirsing su popularni međusrednjoškolcima u Beogradu jer se gotovodve trećine ispitanika izjašnjava da volitetovažu i pirsing. Mladi ne dovode u ve-zu tetovažu i pirsing sa negativnim uzori-ma, već se posmatraju kroz estetsku i sim-boličku funkciju. Postoje indicije da sepopularnost tetovaže i pirsinga može po-vezati sa subkulturama mladih koji se in-teresuju za muziku, žele da budu u trendui vole da oponiraju važećim standardimakoji su otelotvoreni u roditeljskim stavo-vima i ponašanjima. Tetovaža ima većutežinu od pirsinga jer je trajnija, skuplja inosi veću simboličku vrednost.

40

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

1. Bennet, A. 1999. Subcultures or Neo-Tribes?Rethinking the Relationship between Youth,Style and Musical Taste. Sociology 33, (3): .

2. Stanojević, D. 2007. Od potkulture do scene iplemena - postbirmingemski pristupi u anali-zama odnosa omladine, muzike i stila. Soci-ologija 49, (3): 263-282.

3. Grandić, R. & Letić, M. 2009. Životni stilovi slo-bodnog vremena mladih u Srbiji. Pedagoškastvarnost 55, (5-6): 468-478.

4.Thornton, S. 1997.The Social Logic of Subcul-tural Capital. u The Subcultures Reader, Gel-der, K. & Thornton, S. eds., London and NewYork: Routledge.

5 Simeunović-Patić, B. 2008. Prepoznavanje vik-timizacije trgovinom ljudima. Temida 11, (4):69-86.

6. Mihić, V., Dinić, B., Pakaški, M. & Obrado-vić, D. 2005. Autostereotipi i heterostere-otipi prema studentima novosadskih fa-kulteta. Sociološki pregled 39, (4): 443-60.

7. Klomsten, A. T.; Skaalvik, E. M. i Espnes,G. A. 2004. Physical Self-Concept andSports: Do Gender Differences Still Exist?Sex Roles 50, (1/2): 119-27.

8. Popadić, D. 1995. Uzrasne i generacijskerazlike u preferenciji životnih stilova. Psi-hološka istraživanja 7 (71-88). Beograd:Institut za psihologiju.

9. Lazarević, D. & Janjetović, D. 2003. Vred-nosne orijentacije studenata budućih vas-pitača: stabilnost ili promena. Zbornik In-stituta za pedagoška istraživanja 35; 289-307.

41

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3

TATOO AND BODY PIERCING AMONG HIGHSCHOOL TEENS IN BELGRADE

Boris Kordić 1Lepa Babić 2

1. Faculty of Security Studies, Universityof Belgrade, Belgrade, Serbia

2. University Singidunum, Belgrade, Serbia

Summary

Belgrade is an urban environment, with ex-cellent media coverage, which offers to theyoung people a tattoo and body piercing asa commodity for consumption and as a rolemodel of behaviour. Having in mind that tat-too and body piercing are usually associatedwith certain subcultures, and that young pe-ople are prone to building a social identitythrough affiliation into different subcultures,the research was conducted on a correspon-dent sample of young people who attended athird grade high school in Belgrade. It wasfound that more than a half of respondentsconsidered tattoos and body piercing as so-mething positive, something that has an aest-hetic value and symbolic meaning, and thatthey modify their bodies in such a way.

Key words: tattoo, piercing, high schoolteens

Literatura:

10. Joksimović, S. & Janjetović, D. 2008. Pojam osebi i vrednosne orijentacije adolescenata.Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja40, (2): 288-305.

11. Logar-Đurić, S., Broćić, L. & Bogosavljević,M. 1999. Životni stilovi mladih Jugoslovena.Psihologija 32, (3-4): 169-88.

12. Stepanović I., Videnović, M. & Plut, D. 2009.Obrasci ponašanja mladih tokom slobodnogvremena. Sociologija 51, (3): 247-61.

13. Gunter, B. G. & Moore, H. A. 1975.Youth, Le-isure, and Post-Industrial Society: Implicati-ons for the Family. The Family Coordinator24 (2): 199-207.

Boris KordićFakultet BezbednostiGospodara Vučića 50, 11000 BeogradE-mail: kordic_b@yahoo.com

42

Engr

ami

vol.

32

jul-s

epte

mba

r 20

10.

br. 3