The PaTh of orThodoxy

The PaTh of orThodoxy

Volume 50 No. 3 Summer 2015 Стаза Православља

The Official publication of the The Serbian Orthodox Church in North and South America

Patriarch Irinej Visits Diocese of Canada

Sts. Mardarije and Sebastian CANONIZATION• September 4-6, 2015 • St. Stevan’s Cathedral, Alhambra, CA •

Full Details Inside

•The PaTh of orThodoxy Summer 20152

With the Blessingsof the Episcopal Council

The Path of OrthodoxyThe Official Publication

of the Serbian Orthodox Churchin North and South America

Editorial StaffV. Rev. Milovan Katanic

1856 Knob Hill RoadSan Marcos, CA 92069Phone: 442-999-5695

[email protected]. Rev. Dr. Bratso Krsic

3025 Denver StreetSan Diego, CA 92117Phone: 619-276-5827

[email protected]

V. Rev. Thomas KazichP.O. Box 371

Grayslake, IL 60030Phone: 847-223-4300

[email protected]

Technical EditorVesna R. Meinert

Phone: [email protected]

The Path of Orthodoxy is a quarterly pub-lication. Issues are available in PDF format at www.serborth.org.Letters to the Editor are welcome. All letters and manuscripts submitted for publication must be signed and contain the author’s name and address and maybe edited for purposes of space and clarity. Material must be submitted via email in MS Word format. The Path is available at no charge to all stewards of the Serbian Orthodox Church in the USA. Please contact your church board to insure you receive The Path.Annual Subscriptions are also available (US Funds only): USA, $12.50Canada, $15.00 Overseas, $25.00Single issue price, $5.00Business and Circulation Address:P.O. Box 883, Bridgeport, WV 26330Email: [email protected]

Inside• VOLUME 50 •NO. 3 •SUMMER 2015

4New Monastery Marcha

COVER: His Holiness Patriarch Irinej in Vancouver, B.C.

3 Editorial 8 Communique of the Holy Assembly of Bishops 9 Patriarch Irinej’s Visit to Canada12 Sts. Mardarije and Sebastian Canonization13 Orthodox Catechism14 News16 Stewardship Focus

17 Our View

21

20 Реч Уредника

24 Саопштење за јавност

25 Вести из Цркве

27 Православни Катихизис

28 Житија Св. Мардарија и Св. Севастијана

Манастир Нова Марча

The PaTh of orThodoxy Summer 2015 • 3

Editorial

That We Be Holy as Our Lord is HolyDuring the baptism service the Church of Christ prays that the one being baptized be “worthy of the

incorruptible Kingdom of Christ“, “that he (she) prove himself (herself) a child of light“ and “an heir of eternal good things, a partaker of the death and resurrection of Christ our God“, that “they be a son (daughter) of the light, that they inherit the eternal good things“ as “a plant of truth, in the Holy Catholic and Apostolic Church.” In short, that the newly baptized become a partaker with the Lord, who alone is holy and the source of holiness, and to be blessed in that community with Him – that is, to become holy. From this understanding of the holy mystery of baptism comes the need for the newly baptized (newly enlightened) servant of God to immediately (if possible) commune of the Holy Body and Blood of Christ, that is, that they unite themselves with Christ, and thereby be sanctified. Holiness, therefore, comes from the Lord and our participation with Him.

The truths of the Orthodox faith noted above are the way to salvation and communion in the Holy Trinity, the One God. How often is this path neglected is reflected in our participation at the Holy Eucharist, that is, our insufficient participation in the act that truly and completely unites us with the Savior, and one another.

In the Old Testament we find many examples of how the righteous men and women experienced holiness and the glory of God. Thus, the holy Prophet Isaiah saw the throne of God and “above Him were seraphim, each with six wings: With two wings they covered their faces, with two they covered their feet, and with two they were flying. And they were calling to one another: “Holy, holy, holy is the Lord Almighty; the whole earth is full of his glory” (Isaiah 6:2-3).

In the New Testament the fullness and glory of God is fully revealed in Jesus Christ, which is testified by the Holy Apostles (Matt. 17:1-6, Mark 9:2-7, Luke 9:28-36). St. John the Apostle witnesses: “The Word became flesh and made his dwelling among us. We have seen his glory, the glory of the one and only Son“ (John 1:14). The Divine Liturgy is the center and pinnacle of our entrance into participation with the Lord. The glory of God which the Prophet Isaiah sees and the glorification of God which he hears with the words: Holy, holy, holy is the Lord of hosts.... is part of the Divine Liturgy, where the mystical and real throne in each church during the Holy Eucharist becomes the Throne of God and the glorification of His glory. Therefore, we personally, truly, as a local eucharistic community, participate in the Heavenly Liturgy with the angels and all the saints.

From this eucharistic and eschathological understanding of our life in the Orthodox Church the canonization of Saints is done precisely through and in the Holy Eucharist where one hierarch officiates while other hierarchs, the clergy and faithful people concelebrate with him. Thus, gathered and united in the Holy Eucharist, the Church (clergy and faithful) proclaim the fact that certain individuals are added to the calendar of saints where the Lord has made them holy through their participation in His holiness and glory during their lifetime.

Such a gathering will occur on September 4-6 of this year at St. Stevan’s Cathedral in Alhambra, California where His Holiness Patriarch Irinej of Serbia, together with the hierarchs, clergy and faithful people, will serve the Divine Liturgy and announce to the world that Saint Mardarije of Libertyville and Saint Sebastian of Jackson and San Francisco have been added to the calendar to be commemorated on December 12th and November 30th, respectively. This will be a unique gathering in the life of our local church on this continent but also a unique event in the life of every man and member of the Body of Christ. Therefore it is appropriate that we prepare ourselves prayerfully for participation in this gathering, for the Lord calls us to be holy and to be partakers with Him who is holy, and with all Saints, among them Sts. Mardarije and Sebastian.

Protopresbyter Bratislav Krsic

New Marcha MonasteryWe are accustomed to seeing

Protestant churches in our communities with names

such as: the First Baptist Church of Cleve-land, or the Presbyterian Church of North Hills and so on. For us Orthodox this might seem strange. After all, our churches don’t bare the name of towns but Saints. Yet, this doesn’t seem to apply to our Ortho-dox monasteries. Some of our most famous monasteries: Decani, Pec, Gracanica, to name a few, are not known to us by their patron Saint but their closest town. Mon-astery Krka, for instance, is known by the Krka River that flows next to it. Moreover, this applies to Orthodox monasteries on this continent as well. While I’m not certain whether we’d be able to name them accord-ing to their patron Saint we would surely recognize them by their location: South Bend, Platina, Libertyville, Jordanville,

Saxonburg, and so on. Some, however, bear two names, the most well known being the monastery in Third Lake, or as it is better known - New Gracanica. The same applies to our beloved Monastery New Marcha, or as it is known to us in the Eastern Diocese simply as - Richfield.

The Serbian Orthodox Monastery New Marcha is located in Richfield, Ohio. The monastery is situated between the cities of Cleveland and Akron where for nearly a century there have been large Serbian com-munities. As such, it was thought to be a spiritual center for Orthodox Serbs as well as all Orthodox Christians in this area. To support this claim is the fact that in its vicin-ity there are only three other monasteries: St. Mark’s Serbian Monastery in Sheffield Lake, St. John the Theologian Monastery in Hiram and the newly established St. Mary of Egypt Greek Monastery in Cleveland.

The Name of the Monastery The New Marcha Monastery bears the

name of the Orthodox monastery founded in the 16th century, located in present day Croatia. Throughout its turbulent history this monastery suffered greatly under the Roman Catholics so that only the founda-tion remains to this day. A chapel was built on the foundation of the altar in 1926 where services are conducted only a few times a year.

History The idea of establishing the New Mar-

cha Monastery in the current location be-longs to Bishop of Sumadija Dr. Sava (Vuk-ovic) of blessed repose. With his blessing and care 82 acres was purchased in 1968, with a house which served as the diocesan residence. Bishop Sava’s plans were to es-tablish a Diocesan center on the new prop-erty and for large living quarters to be built

4 •The PaTh of orThodoxy Summer 2015


for that purpose along with a chapel in the Serbo-Byzantine style, a church and cem-etery. Bishop Sava’s idea did not come to realization at that time for a number of rea-sons, of which the most important was the need to change the location of the bishop’s residence.

Since at that time the Eastern American Diocese was most developed in Pennsylva-nia and the largest number of Serbs lived there, the logical decision was to transfer the diocese there, near Pittsburgh. In sup-port of this decision was the fact that many Orthodox already had their diocesan centers precisely in this city and Serbs, even though they were among the most numerous, felt a bit neglected in the pan-Orthodox pic-ture. The diocesan center, per the decision of the patriarchal and diocesan organs, was moved to Pennsylvania in 1974, to the city of Edgeworth (Sewickley). The following year, 1975, Bishop Sava issued an Decree by which the property in Richfield was pro-claimed a woman’s monastery.

Monastic Life in New Marcha The first abbess of New Marcha Mon-

astery was Abbess Evpraksija (Paunovic), who was able to surround herself with an-other three nuns. She established a regular prayer life in the monastery, and began to advance the monastery financially. Besides the services and the few economies, the Sisters did manual work, they made can-dles, sewed priest cassocks and vestments. Abbot Simeon (Grozdanovic) served as the spiritual father at the monastery at that time. With the blessing of the Administrator of the Midwestern Diocese, Bishop of Toplica His Grace Mitrophan, Mother Evpraksija left New Marcha Monastery in 1989 and moved to Indiana where, together with the Sisterhood and the spiritual fathers Abbot Simeon and hieromonk Gavrilo, she estab-lished the Nativity of the Mother of God Monastery, where she passed away in 2007.

A new period in the life of New Mar-cha Monastery began in November1989 with the appointment of the nun Ana (Ra-detic) in charge of the monastery. With the blessing of His Grace Bishop Mitrophan of Eastern America, and the work and self-less sacrifice of Mother Ana the monastery church of St. Archangel Gabriel was built in less than three years and prepared for con-secration. On that occasion His Holiness Serbian Patriarch Pavle visited Monastery March on July 28, 2001, who consecrated the monastery church and served the first Divine Liturgy there. Concelebrating with His Holiness were: Metropolitan Christo-pher (Kovacevic) of Midwestern Amer-ica, Bishop Mitrophan (Kodic) of Eastern America, Bishop Longin (Krco) of America

and Canada New Gracanica Metropolitan-ate, Bishop Jovan (Mladenovic) of Western America, Bishop Georgije (Djokic) of Can-ada and Bishop Vasilije (Vadic) of Srem. A river of pious faithful from all over Amer-ica and Canada flowed through the monas-tery on that day. His Holiness Serbian Pa-triarch Pavle inscribed in the altar gospel: “Consecrating the monastery church of New Marcha, we pray to God for spiritual

growth and salvation of the Sisterhood of this holy monastery, our Orthodox people and all people of good will.” In the mon-astery guest book the Patriarch wrote by hand: “On the day of the consecration of the monastery church of New Marcha, we pray to God and the Holy Archangel Gabriel for peace, justice and freedom to all and to us, spiritual growth and progress in all things to the holy Sisterhood of this holy monas-tery, the blessing of our holy Father Sava

and all the Saints.” Mayors from Cleve-land, Broadview Heights, North Royalton, Parma, Seven Hills and Brecksville sent congratulatory letters to the Sisterhood of the monastery on the occasion of the mon-astery church consecration, expressing their joy and esteem of the holy monastery. In memory of this event the Sisterhood of the monastery prepared “commemorative” me-dallions that were presented on that day to all those most responsible for the construc-tion of the monastery church.

Today the small Sisterhood, besides the regular schedule of services, makes candles for the parishes of the Eastern Diocese. It should be noted that many young people come to Mother Ana for advice and spiri-tual instruction. Non-Orthodox also come to New Marcha Monastery and through their conversation with the Sisters they re-ceive their first impression of Orthodoxy and our Church.

The Monastery Complex The New Marcha Monastery complex

today consists of: the St. Archangel Gabriel Church, the living quarters with chapel, the bell tower, two buildings and a cemetery.

His Grace Bishop Mitrophan of Eastern America is certainly most responsible for the construction of the monastery church, as he did not spare the effort of bringing the New Marcha building project to a quick end. Through his prayers and constant vigil over the work the church was in a rela-tively short period of time given over to the prayerful use of the Sisterhood and pilgrims who visit this holy monastery.

The monastery church was constructed from 1999 to 2001 through the donations of the good and faithful from this area. The first financial support for the construction was given by the abbess of this monastery, Mother Ana, who, respecting the monas-tic vows donated her inheritance from her friends Stojan and Gertrud Stanojevic in the amount of $250,000. For this reason the Holy Synod of Serbian Orthodox Church (No. 1118/787 from June 10 2004) issued the Order of St. Sava third degree to Mother Ana. Also, Bishop Mitrophan issued a Gramata in which he proclaimed Mother Ana a benefactor of New Marcha Monas-tery. Besides her, much financial support for the construction of the monastery church was given by Alex Machaskee, as well as many other pious and God-loving people whose names are etched on the marble plate located in the monastery church.

The building committee, headed by Bishop Mitrophan, consisted of Abbess Ana Radetic, Nikola Borota, Nole Cupkovic, Ronald M. Landic, Don Kaksie, Lorreta

Continued on page 6


Knezevic, Sophia Pasini, Mitch Zunich, Jo-seph Lapsevic.

The monastery church was built ac-cording to the plans of Lazarus Cupkovic and is constructed of metal and wood. The church is a single nave construction with: a dome in the center of the church, a low belfry on the Western side, a semicircular choir apse and a semicircular altar apse. The church is, as is typical, divided into three parts: a small narthex (undivided from the nave), the nave and altar. The solea and al-tar are elevated above the nave and divided by a low iconostasis. On the iconostasis of the monastery church there is: an icon of Christ the Savior and the Most Holy The-otokos and on the Royal Doors is the usual scene of the Annunciation, on the northern and southern doors are icons of the Archan-gel Michael and Archdeacon Stephen, and above the Royal Doors is an image of the Crucifixion of Christ. The icons were done in the baroque style in 1959 by Nicholas Zangoff and were brought to the monas-tery in 2001 from the St. Elijah Russian Church in Arkon (OCA). The Royal Doors and Cross were later made in the Byzantine style. The monastery furnishings are mostly from Greece, the Antimins was blessed by Serbian Patriarch Pavle.

In August 2012 iconographer Filip Subotic began work on the frescoes as his contribution to this holy monastery. So far a greater portion of the altar has been com-pleted, while preparations are being made for work on the nave. A fresco of the Most Holy Theotokos - “More Spacious than the Heavens” with two angels has been com-pleted on the “altar sky”. On the first sec-tion under the heaven is the Communion of the Apostles and below them are the Saints: Nicholas of Myra and Lycia, Gregory the Theologian, John Chrysostom, Basil the Great, Athansius the Great and Gregory the Dialogist.

The monastic living quarters is the house which served as the first residence of Bishop Sava. It had been updated and renovated a few times for the needs of the Sisters. There is a chapel in the basement where services had been conducted until the construction of the monastery church. The chapel has a wooden iconostasis with two icons – Christ and the Most Holy Theoto-kos and in place of the Royal Doors there is only a curtain without the doors. Apart from the chapel the basement serves also as the candle workshop. On the first floor there is a kitchen, dining room, living room, office, library, the Abbess’ cell and the cell

of the Spiritual Father. On the second floor there are cells for the Sisters and guests. A prefabricated bell tower with three bells is in the monastery church yard of the built in 2004. One of the bells was cast in 1906 and all three were brought to the monastery from various Serbian parishes in Amer-ica. There is another bell on the monastery church which is not used to this day because of technical problems.

At the same time the fire did not touch the icon in the center of the church. It was on all sides of the icon but the flame did not touch the image of the holy Archangel which was truly a manifestation of God’s great mercy towards this holy monastery. What’s more the monastery church was not damaged in that area which, according to the laws of nature, it should have been with such a fire.

The greatest sanctity in the monastery is a particle of the Honorable Cross on which our Lord Jesus Christ was crucified. The rel-ics of St. Nikolaj Velimirovic and St. Prince Lazar are particularly venerated by the Sis-terhood and pilgrims. Besides them kept in the monastery are the relics of: St. Leo, Pope of Rome, St. Nicholas of Myra and Lycia, St. Helen, Equal to the Apostles, St. Barbara the Great Martyr, St. Philip the Apostle, St. John Hosevite, St. John of Shanghai, St. Ra-phael of Brooklyn, St. Nectarios of Aegina, St. Luke Voyno-Yasenetsky, St. Demetrios of Rostov, St. Ambrose of Milan, St. Irineus of Lyons, St. Boniface, the Martyr, St. Nec-tarios of Rome the Martyr, St. Prospero of Rome, the Martyr, St. Felix of Rome, the Martyr, St. Liberata of Rome, St. Neophyte, St. Elite of Rome, St. Bolognija of Rome, St. Evtihija of Rome, St. Irene of Rome, St. Nicholas of Iskrvo, Hieromartyr, St. Bar-sanuphius of Herson, St. Herman of Alaska, St. Tikhon of Moscow, St. Innocent of Mos-cow, St. Alexis Toth. Also in the church are present the personal belongings of St. Bishop Nikolaj Velemirovic and Patriarch Pavle of blessed memory.

In the monastery church there is an icon of St. Nectarios of Aegina before which Mother Ana was healed of cancer. At the monastery consecration His Holiness Patri-arch Pavle donated an icon of the Most Holy Theotokos “It is Truly Meet” on the back-ground of which is written in the Patriarchal green pen about the event.

The Monastery Treasury There are a few sacred treasures in New

Marcha that have a historical and artistic value. They are liturgical items which have until recently been in use in various Serbian Orthodox churches in North America.

The handwritten icon of the Crucifixion of Christ with four icons dates back to the end of 18th century, according to experts. It is 37cm tall and 30cm wide. Beside the regular scene of the Crucified Lord and the Most Holy Theotokos and St. John the Theologian. On the right corner of the Cross there is a depiction of the image of the Most Holy Theotokos of Kazan, on the left is St. Nicholas, on the bottom right is St. Archan-gel Michael on a silver horse and in the left corner is St. George the Great Martyr.

There is an auxiliary building near the monastery church and one attached to the monastery living quarters.

In a joint cooperation between the St. Sava Cathedral in Cleveland and Monastery Marcha a monastery cemetery was founded in 2012 administered by a board in accor-dance to the by-laws established with the blessing of Bishop Mitrophan. The presi-dent of the building committee as well as the board administering the cemetery is long time benefactor of New Marcha Mon-astery, Nikola Borota.

Sanctities Kept at New Marcha Monastery

The wonderworking icon of Archangel Gabriel appeared as such on Vidovdan 2002. A fire arose that evening at the monastery church burning the carpet and icon stand.

the new MarChaContinued froM page 5

The icon of the Mother of God and Christ from the early 20th century was brought to New Marcha Monastery by Fr. Milan Me-dakovich. The icons are 22 x 17 cm. Both icons are done on wood covered with a riza.

Two tabernacles, prob-ably from the Metropolitan-ate of Karlovci, are also kept in the monastery treasury. There is an inscription on one of them about the donors as well as the year 1911 when it was given to the church in Wilmerding, PA. This taber-nacle is damaged, the cupola is missing and a drawer in which the Lamb is kept.

The other one is of similar dimensions and looks like the first, but from where it originates and where was it used before is unknown to us. It it is better shape and is only missing a drawer for the Lamb.

Four small, hanging vigil lamps are kept today in the monastery treasury. They are made of silver and are decorated with stones or decorative glass.

The icon of St. Nicholas the Wonder-worker from the 19th century, donated to the monastery by a very faithful Christian, is also noteworthy. The icon originated in Banat and was brought to America in the last century.

Services The largest gathering at the monastery

is the summer Slava, the day we commem-

orate St. Archangel Gabriel. Since this day very often falls during the work week, when the majority of the people are busy with responsibilities for their existential existence, which they are not able to postpone easily in this sec-ular society, this celebration and gathering is held, with the blessings of His Grace Bishop Mitrophan of Eastern America, on the first Saturday after the

feast of St. Archangel Gabriel.Vespers and Matins are served daily

at the monastery and Vigils on the eve of Feasts. On Sundays and Feastdays Hours begin at 9:40am and the Divine Liturgy at 10am. A Lesser Blessing of Water is served every first Sunday of the month during the Divine Liturgy.

Submitted by Hieromonk Fr. Platon Jovic


On Cremation

A small chapel built on the original altar foundation is all that remains of the 16th Century Monastery Marcha, located in present-day Croatia.

In the last fifty years, the rate of cre-mation in America has increased over tenfold, from just fewer than

4% to now over 40%. This stunning and sudden increase of a remarkably un-Chris-tian treatment of the departed demands that the faithful stand strong against the spirit of the times, which provoke believers under the pretext of changing twenty-first century norms. St Nikolai of Zhicha (Velimirovich) has written about the “mystery of touch”: the Lord healed by touch, as the Gospels tell us. People desire to be touched by the Lord; as St. Paul put it, speaking on the Are-opagus: “To seek after God, in the hope that they might feel after Him and find Him” (Acts 17:27). This is not superstition, nor is it in itself an element of idolatry; it is natu-ral to man as a psychosomatic being. Man wants to touch, he wants to hold, he wants to taste. There is the wonder of the touch-ing of Christ’s body by the Apostle Thomas. Joseph did not merely take down Christ’s body from the Cross and throw it into a damp, dark grave. He took it down piously and wrapped it in clean, fine linen, and then

he anointed it with precious spices, which was the Jewish custom at that time. He prepared the body for a burial in the most human and respectful manner, and then he placed it in a new tomb. The Mystery of the Divine Eucharist and the surety of the res-urrection of our bodies, which are manifest and continued in the bodies of the saints, in-struct us how to care for the departed. The life of the Church, a life not only of the soul, the mind or the emotions, but of the body as well—a life made whole—instructs us. The God-man instructs us.

We know very well that cremation is not in agreement with the tenets of our faith, foremost due its very contradiction to the will of God that “from earth ye came, and unto earth ye shall return!” In the ven-eration of holy relics we observe how the Lord glorifies those who are pleasing to him through incorrupt holy relics. How could such miracles be manifest if we elect to burn the earthly remains?! Hidden behind excuses of “hygiene, practicality, and ne-cessity” is a fear of eternal life, a desire for non-existence.

Our problem should not be reduced to the question of whether or not this is per-missible, but rather our aim should be to confront and address such an insidious and well-established heresy against the body and very nature of man, and to inform Christians of the deleterious effects of something that has become “normal” for everyone else.

On Christmas, God was made manifest in the flesh (I Tim. 3:16), having been born a man, and having taken part in flesh and blood, inasmuch as mankind partakes of flesh and blood (cf. Heb. 2:14). Since the Incarnation of Christ we do not have the polarization of soul and body; the human being is one. Christ sanctified all things, and the Church is the Body of Christ; it is not just the soul of Christ, it is everything.

For some, cremation is one of the most prominent examples of deviation from the law of God. We no longer think it necessary to repeat the stale and awfully dull excuses concerning the voluntary or involuntary intentions of the departed, or to debate the possibility of performing a funeral service

Continued on p. 9


The regular meeting of the Assem-bly of Bishops of the Serbian Or-

thodox Church took place at the Serbian Patriarchate took place at the Serbian Pa-triarchate in Belgrade from May 14 – 29, 2015 under the presidency of His Holiness Serbian Patriarch Irinej. Participating in the Assembly were all diocesan hierarchs of the Serbian Orthodox Church, with the exception of Metropolitan Nikolaj of Dabra Bosna. Also present at the Assembly for the first time since the 2011 meeting was His Beatitude Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skoplje Jovan, released a few months prior from the Skoplje Idrizovo prison in large part through the efforts of His Holiness Russian Patriarch Kirill and the Russian Orthodox Church, in coopera-tion with the Serbian Orthodox Church to the measure possible.

The Assembly began its work with the joint serving of the hierarchical Divine Lit-urgy in the Archangel Michael Cathedral in Belgrade. Serbian Patriarch Irinej served and delivered a homily at the liturgy, with the concelebration of seventeen hierarchs and also the prayerful presence of the same number. In the sequence of eucharistic rites the traditional rite of the Invocation of the Holy Spirit was also served for a success-ful course and outcome of the Assembly. Afterward, at the beginning of the first meeting of the Assembly, in his introduc-tory remarks to the gathered hierarchs, the Patriarch indicated the most essential issues in the life and mission of the Serbian Or-thodox Church at this moment in history, in

CommuNique of The holy aSSembly of biShoPS of The SerbiaN orThodox ChurCh

the days of great temptation and challenges both with us and in the world, but also of great possibilities for spiritual renewal and rebirth.

The most God-pleasing and therefore most important decision is the decision of establishing new feast days in the calendar of the Serbian Orthodox Church. Namely, to the assembly of Saints unanimously were numbered, which is to say they were canon-ized and glorified, the holy martyrs of Pre-bilovac (their memory will be celebrated 24 July/6 August); also, St. Mardarije (Uskok-ovic), bishop of America-Canada (his feast will be each 29 November/ 12 December) and the Venerable Sebastian of Jackson (Dabovic, celebrated 17/30 November).

The Assembly decided that the great jubilee – the 1,000th year anniversary of the martyrdom of St. John Vladimir, the greatest Serbian ruler from the pre-Neman-jic period (1016-2016), be celebrated with dignity by the Serbian Orthodox Church, and not only on a local or regional level. Various different spiritual and cultural man-ifestations will begin already this year, and the final celebration will be next year, God grant.

The Assembly accepted the reports from the Serbian Orthodox Church dele-gation who participated in the work of the pan-orthodox, pre-conciliar conferences and pan-orthodox committee for revision of the texts prepared for the Holy and Great Council of the Orthodox Church, planned for next year, and finally accepted a posi-tion on the key issues which will be decided

at that pan-orthodox Council. The final for-mulation of that position was entrusted to a special committee, which include members of the aforementioned delegation.

The report on work on the interior of the St. Sava Church on Vracar was accepted and final decisions were rendered for fur-ther course of this work, particularly the plans for the mosaics and frescoes in close collaboration with the Russian Orthodox Church and the Russian authorities.

Since conditions were met for renew-ing dialogue with representatives of the “Macedonian Orthodox Church”, - the condition was that the wrongly enprisoned Archbishop Jovan of Ohrid be released – the Assembly decided to reply positively to the suggestion of Archbishop Stefan regarding the continuation of dialogue in the aim of avoiding a church schism and establishing canonical order in the Repub-lic of Macedonia. Representing the Serbian Orthodox Church in this dialogue will be Metropolitan Amphilohije of Montenegro and the Coastlands and Bishop Irinej of Backa and Bishop Grigorije of Zahum and Hercegovina, and together with them and representing the Ohrid Archbishopric, will be Bishop David of Stobi.

The Assembly decided to accept one more dialogue – dialogue with the Roman Catholic Church, rather the Croation con-ference of bishops, on the occasion of the intentions of the Roman Catholic Church to canonize the contraversial Cardinal Aloy-sius Stepinac, archbishop of Zagreb during

belgrade may 14-29, 2015

Continued on p. 10

news


His Holiness Serbian Patriarch Irinej and administrator of the Diocese of Canada visited the Canadian diocese in June. Over 300 faithful, together with a large number of diocesan clergy, were present at Toronto International Airport on Friday, June 5, 2015 to welcome His Holiness. Children dressed in Serbian folk dress served His Holiness the traditional bread and salt upon his arrival. Accompanying the patriarch from Belgrade was Protodeacon Dam-jan Bozic.

In his brief greeting at the airport His Holiness noted that he has visited Canada on many prior occasions but this was a very im-portant visit. He reminded them that the Holy Assembly of Bishops appointed him as administrator of this diocese, with all rights and privileges of a diocesan bishop, and he has come to call all to mu-tual love, harmony, unity and joy.

His Holiness spent his nearly month-long stay in Canada visiting all the diocesan parishes. The first liturgy was served at Holy Transfigu-ration Monastery in Milton where His Holiness offi-ciated at the Holy Hierarchical Lit-urgy. Concelebrat-ing with His Holiness was His Grace Bishop Mitrophan of East-ern America and many diocesan clergy including V. Rev. Vasilije Tomic, the Episcopal Deputy.

In his homily that day Patriarch Irinej blessed the people of God and invited them to go down the path of St. Sava. This path is the path of mutual love, forgiveness, unity and harmony. He stressed

Patriarch Irinej Visits Diocese of Canada

especially that we are called to be the light of the world in this far off country that others might look to us as an example.

His Holiness spread this same message of mutual love, forgiveness, unity and harmony to all the parishes he visited during his stay. During his visit to the

Oakville parish a meeting with diocesan clergy was held and His Holiness also held a meeting with the Diocesan Council. In the Ed-monton parish His Holiness blessed the completed frescoes while at the St. Nicholas Cathedral in Hamilton His Holiness was the special at their 50th anniversary celebration. During his stay Patri-

prior to the cremation itself. “The Church has become modern so now everything is permitted and normal.” What then may be said of a funeral for those who have taken their lives, for open transgressors, athe-ists… and what may also be said of their baptism, or marriage…? In today’s in-creasingly permissive society, extreme ac-tions contrary to God’s will have become acceptable. If the changing norms are not challenged, one will even find people who, having embraced senseless change, then try to change the Church.

The treatment of the departed after the separation of soul from body has nothing to do with the will of the departed or of the family, but of the community that is bidding its farewell to the departed and thereby may be identified as a liturgical violation of the law of God. There are no funerals for those who have been cremated or for those who have taken their own lives in suicide. If the family opted for cremation without the knowledge or voluntary admission of the departed, then this even further exemplifies why a funeral service should not be cele-brated, as they are doing nothing more than constituting an assembly of transgression. In those situations the name of the departed

is liturgically commemorated, but on behalf of the community to whom he or she be-longed. In the case of an active believer, it would be good and desirable for the com-munity to afterward conduct the memorial in the church, but not at the gravesite!

For those reluctant to use Joseph of Arimathea’s treatment of Christ’s Holy Corpse or the precious treatment of relics as examples that we should follow because we are not Christ or we are not saints, we can merely respond: We are created in Gods image, in His likeness, and we are all called to imitate Him. Let us do so in all things: in death and in Life!

oN CremaTioNContinued froM p. 7

Continued on p. 10

News


World War II and supreme military vicar in the so-called Independent State of Croatia. To this aim the Holy Synod will, by order of the Assembly, educate the suitable commit-tee. Stepinac’s role in that tragic period will be discussed, in context of Serbian-Croation relations in the 20th century.

Metropolitan Porfirije of Zagred-Ljubl-jana was named president of the standing Assembly Committee for dialogue with the Croatian conference of bishops, Bishop Jovan of Slavonia was named president of the Committee for Jasenovac, while Bishop Jefrem of Banja Luka, will remain on the committee for issues investigating the deaths in the concentration camp in Gradina, on the Bosnian side.

Special attention was dedicated this year as in previous ones, to the tribulations of our Church and people in Kosovo and Metohija and decisions were made regard-ing the ways and manner in which to lessen these troubles, if they cannot be removed, with special appeals mades for the, God knows, how many times repeated – en-abling the refugees and displaced persons to return and their survival on the hearth of their great grandfathers. With that same concern and responsibility, the difficulties and temptations which meet the Church and

the Serbian people in Montenegro, Croa-tia, Bosnia and Hercegovina and elsewhere were reviewed, due to pressures, injustices and discriminations, as well as in Serbia itself due to the occasional non-canonical intrusion of clerics from neighboring local churches, on the territory of our dioceses in Eastern Serbia.

As in previous years, just as much at-tention was given to the issue of Christian schooling and enlightenment, religious ed-ucation, scientific-educational institutions such as the Library, Archives and the Ser-bian Orthodox Church Musuem, educa-tional activities, information services and similar.

The Assembly expressed its gratitute to the Serbian government and all state author-ities in Serbia, first of all to the Committee for cooperation with church and religious institutions in the Ministry of Justice, for their full understanding and support, par-ticularly for those in Kosovo and Metohija. The same appreciation belongs to the Srp-ska Republika - its government and people.

Special attention was dedicated to the crisis of marriage and family, which is highlighted by the growing number of abor-tions, which is a euphemism for infanticide, divorce, domestic violence and other phe-nomena that destroy marriage and family.

Great concern was expressed regarding em-igration, the “draining of minds”, the gen-eral lack of care for young people, for the village, for the socially disadvantaged, and so on.

The issue of religious services in the Army of Serbia was discussed and measures were proposed for its improvement. The Holy Synod submitted its reports, which were heard and accepted, reports from di-ocesan bishops, diocesan boards, charitable foundations of “Philanthropy”, the pilgrim-age agency “Dobrocinstvo” and other insti-tutions of the Serbian Orthodox Church.

A decision was made to consider the possibility of representatives of the Serbian Orthodox Church taking part in Brussels for the sake of having a contact and promoting its interests before the institutions of the European Union, in cooperation with the offices of other Orthodox Churches, and if necessary, with a representative of the Vati-can as a state.

The current Diocese of Central Europe has been renamed to the Diocese of Frank-furt and all Germany, with its see in Frank-furt.

The monk Artemije, leader of the well known schismatic group, is returned to the order of a layman under his baptismal name of Marko and is permanently excluded from the church community, with the invitation extended to both him and Negoslav Nikolic, his false “chorepiscopus Nikolaj”, to repent and return to the Mother Church who, if they do, will receive them joyously in her embrace.

Bishops Georgije of Canada and Filaret of Milesevo have been released from the di-oceses entrusted to them and are at the dis-posal of the Assembly.

The Supreme Court on New South Wales in Australia handed down its judge-ment in favor of the Metropolitanate of Aus-tralia and New Zealand of the Serbian Or-thodox Church, against the self-proclaimed schismatic “Free Serbian Church”, which the Assembly greeted joyously.

The members of the Holy Synod of Bishops was determined. Besides Metro-politan Amphilohije of Montenegro and the Coastlands and Bishop Lavrentije of Sabac, whose mandates are still in effect, the man-date of Bishop Teodosije of Ras and Prizren was extended and Bishop Irinej of Backa was elected as a new member of the Synod.Bishop of Backa Irinej, Spokesman of the Holy Assembly of the Serbian Orthodox Church

CommuNique of The holy aSSembly of biShoPS

arch also met with His Em-inence Metropolitan Sotirios of Canada at the residence of the Metropolis of the Pa-triarchate of Constantinople in Toronto. Among the many parishes His Holiness vis-ited he travelled to Montreal, Quebec, which was the first time in the history of the Ser-bian Orthodox Church and the Diocese of Canada that a first hierarch of our church visited Montreal and the Ser-bian community, which has existed here since 1954.

From parishes throughout the Province of Ontario, to Quebec and even in the far western province of British Columbia where the Serbian Patriarch visited the many faithful in the beautiful city of Vancouver, he spread his message of peace and brotherly love, calling up the Serbian people and the faithful Christians of the Diocese of Canada to continue on the path and in the footsteps of St. Sava.

PaTriarCh iriNej ViSiTS CaNadaContinued froM p. 9

Continued froM p. 8

news


Friday, September 4th

1:00 p.m. Clergy Lunch and Seminar His Holiness Patriarch Irinej, Guest Speaker 3:00 p.m. Meeting of the Diocesan Council 4:00 p.m. Annual Diocesan Assembly 6:00 p.m. Vesper Service Welcome Reception & Opening Festivities 7:00 p.m. Dinner, Presentation of Honored Guests, Questions and Answers His Holiness Patriarch Irinej, Guest Bishops: Metropolitan Gerasimos, Arch- bishop Kyrill, Bishop Longin, Bishop Mitrofan, Archbishop Benjamin (Moderator Fr. Nikola Ceko)

Saturday, September 5th

9:00 a.m. Matins 9:45 a.m. Canonization Festivities: Entrance of the Patriarch Procession of Relics and Icons of New Saints 10:00 a.m. Hierarchical Divine Liturgy Official Proclamation 12:30 p.m. Symposium Lunch followed by an afternoon of fellowship 6:00 p.m. Vespers 7:00 p.m. Dinner 8:00 p.m. Program: Oratorical Festival, FolkFest, Dramatic Reading & Musical Presentation followed by an evening of fellowship and dancing

Sunday, September 6th

9:00 a.m. Matins

10:00 a.m. Hierarchical Divine Liturgy followed by Recep- tion for Hierarchs 12:00 noon Banquet & Program A reading from the lives of Mardarije and Sebas- tian by Zeljka Gortinski Breza Singing group from Phoenix Keynote Address Afternoon Music and Dancing

5:00 p.m. Wine Tasting Barbeque Dinner

SChedule of eVeNTS

Closest AirportsLos Angeles (LAX) - Burbank (BUR)

Closest Hotels

COMFORT INN588 South Atlantic Blvd,

Monterey Park, CA 91754Phone: (626) 308-9600Distance to Cathedral:

1.3 miles, 4-minute driveHotel WebsiteDAYS INN

15 N First Street, I-10 & Garfield Ave, Alhambra, CA 91801

Phone: 1-626-308-0014Fax: 1-626-281-5996

Distance: 3.9 miles, 10 min. drivehttp://www.daysinn.com/hotels/cali-

fornia/alhambra/BEST WESTERN

420 N Atlantic Blvd,Monterey Park, CA 91754

Phone: (626) 289-5090Distance to Cathedral: 1.2 miles,

4-minute driveHotel Website

LINCOLN HOTEL123 S Lincoln Ave,

Monterey Park, CA 91755Phone: (626) 571-8818

Distance to Cathedral: 1.7 miles, 4-minute driveHotel Website

THE DOUBLE TREEROSEMEAD

888 Montebello Blvd.,Rosemead, CA

Phone: (323) 722-8800Distance to Cathedral: 7.5 miles,

14-minute driveHotel Website

THE HILTON SAN GABRIEL225 W. Valley Blvd.,

San Gabriel, CAPhone: (626) 308-2112

Distance to Cathedral: 4.7 miles, 10-minute driveHotel Website

COMFORT SUITES9488 Valley Blvd.,

Rosemead, CAPhone: (626) 228-0528

Distanceto Cathedral: 6.9 miles, 12-minute driveHotel Website

MOTEL 6Los Angeles - Rosemead #1961001 San Gabriel Boulevard

SR 60/Pomona Freeway at San Gabriel Boulevard

Rosemead CA 91770Phone: (626) 572-6076

Hotel Website

For those likeLuxury -- this is the most

luxurious HotelTHE LANGHAM

1401 S Oak Knoll Avenue, Pasadena, CA, 91106

Phone: (866) 539-8430‎Distance: 6 miles, 12-Minute

DriveHotel Website

Due to many discounts available through on-line websites, the hotels below

do not provide a group rate. We have listed them with the

hotel website.However, other travel

websites also provide even greater discounts. We

encourage everyone to make their hotel reservations as

soon as possible, as none of these hotels will hold rooms

for our Gathering.Please visit

www.westsrbdio.orgfor complete information.

airPorT & hoTel iNformaTioN

http://www.comfortinn.com/hotel-monterey_park-california-CA692

http://www.daysinn.com/hotels/california/alhambra/

http://www.daysinn.com/hotels/california/alhambra/

http://book.bestwestern.com/bestwestern/selectRoom.do;jsessionid=hSkc-jK-xW1KLsmDYxhJqQ__.h423b

http://www.lincolnplazahotel.net/

http://doubletree3.hilton.com/en/hotels/california/doubletree-by-hilton-hotel-los-angeles-rosemead-LAXRMDT/index.html

http://www3.hilton.com/en/hotels/california/hilton-los-angeles-san-gabriel-LAXSGHF/index.html

http://www.comfortsuites.com/hotel-rosemead-california-CA793

http://www.motel6.com/reservations/motel_detail.aspx?num=196&utm_source=yext&utm_medium=local&utm_campaign=local

http://pasadena.langhamhotels.com/


The life of St. Sebastian of Jackson (1863-1940)

This apostle of North America was the first American born Orthodox priest. His parents, Ilija and Jelena Dabo-vic, were the first recorded immigrants on the West Coast. They lived in San Francisco, operated a small shop, and

were blessed with seven children. St. Sebastian was their fourth child who at baptism received name John. He was born on June 21, 1863. His ministry in the Church started at early age. After he finished high school he served his parish as a reader and teacher. Before he was sent to Russia, he spent time in Sitka, Alaska, as-sisted with parish ministries at St. Archangel Michael Cathedral. After three years of study at the St. Petersburg and Kiev Theolog-ical Academies, John was tonsured a monk and received monastic name Sebastian in 1887.

That same year he was ordained a hierodeacon. He served as dea-con at the San Francisco Cathedral until Bishop Nicholas ordained him a priest on August 16, 1892. As newly ordained Hieromonk Fr. Sebastian tirelessly preached the Gospel, served Divine Liturgies,

counseled and established many parishes throughout the country. During his life he conveyed the light of liturgical certainty and calm to a world that was spiritu-ally hungry and suffering. Arch-bishop Tikhon asked Fr. Sebastian to lead a Serbian mission in the North American diocese, elevated him to archimandrite on August 15, 1905, and sent him to Chi-cago, Illinois, where this holy man served as parish priest. In 1910, he asked for release from the parish so that he could return to mission-ary work. Having spent three years at the newly opened St. Platon Seminary in Tenafly, New Jersey, he went back to Serbia to serve as

a chaplain in the Serbian army in the Balkan Wars and WW I. After his brief visit to the Unites States of America in 1915 and 1917, he spent the rest of his life in Serbia where he peacefully reposed in monastery Zicha on November 30, 1940. His earthly remains were laid to rest there until they were exhumed and translated to Jackson, California where on September 1, 2007, at St. Sava Church, the old-est and one of many Serbian Orthodox Churches in America that he founded in 1894. Fr Sebastian built up souls, organized the Church, erected houses of prayer, and was devoted to charitable work. In addition to establishing many churches, St. Sebastian also wrote many articles and sermons. His last spoken words and wish were “The Heavenly Kingdom without end!” meaning the kingdom of the virtues whence the miracle of eternal surprises bursts forth. The Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church dur-ing its regular session held in May 2015 decided that his name be added to the Diptych of saints of the Holy Orthodox Church. From the Holy archimandrite Sebastian Dabovich (1863-2013) we realize how historical predicaments become a starting point for knowledge of God and spontaneous praise.

The life of St. Mardarije of Libertyville(1889-1935)

Born in village of Kornet, Ljesani County, in Monte-negro, on November 2, 1889, to pious parents Petar and Jela Uskokovic, he was baptized in his village church ded-icated to St. George and received his baptismal name Ivan. His mother was from the well-known Bozovic family. Both of his parents were well respected in their community holding the office of leadership and particularly his father was a captain of their clan.

Considering his parents’ status, young Ivan was sent to further his education, first in Rijeka Crnojevic, Cetinje, and then in Belgrade, Serbia. While in Belgrade, young Ivan advanced his childhood de-sire to serve God and the Church, and so from there he headed to monastery Studenica where after a short period of novice life he gets tonsured to monasticism having received the name Mardar-ije. With the decision of the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church, now young hierodeacon Mardarije is sent to Russia where he spent twelve years (1905-1917) furthering his theological edu-cation and growing in wisdom. From there, the Holy Synod of the Russian Orthodox Church sent him to the United States of Amer-ica to organize the Serbian Or-thodox Church. On December 1, 1923, now archimandrite Mardar-ije is appointed as administrator of the Serbian American-Cana-dian diocese with the see in Chi-cago and that same year he pur-chased around ten acres of land in Libertyville, Illinois, where later St. Sava monastery was built. He was elected by the Holy Assem-bly of Bishops of the Serbian Or-thodox Church as the first bishop for the newly established diocese in America on December 7, 1925, and his consecration took place on Palm Sunday, the Feast of the En-trance of Our Lord Jesus Christ into Jerusalem, on April 25, 1926.

From then on His Grace Bishop Mardarije, the first bishop of the Serbian Orthodox Church in North and South America, labored tirelessly in building churches, St. Sava monastery in Libertyville, sowing Christian love, spread peace, preached and witnessed the Gospel of Christ throughout his diocese. In spite of inescapable worldly trends, he lived spontaneity of truth and a provision of grace, just because Life has dawned from the Tomb, and is dawn-ing still. Having labored as bishop for a little over nine years he died peacefully on December 12, 1935, hospitalized in Ann Arbor, Michigan, while writing his last Nativity Encyclical to his beloved flock. His earthly remains were laid to rest at St. Sava monastery in Libertyville. The Holy Assembly of Bishops of the Serbian Ortho-dox Church during its regular session held from May 14-29, 2015 brought forth a decision that his name be added to the Diptych of saints of the Holy Orthodox Church.

From the Holy Hierarch Mardarije, we see how the grace of God reaches the heart of our cities, bringing to the confusion of the world the breeze of the Spirit and the serenity of the Age to come.

From the celebration of the glorification of Sts. Mardarije and Sebastian may droplets of consolation fallupon the heart of those who, living in the heart of America, seek what is fair and honest.


Orthodox Christian C

atechism

The mySTery of faiTh

Revelation In The Old TestamentWhat is the Old Testament?

The Old Testament or Covenant is the covenant or agreement God made with men, an agreement made through the patriarch Abraham, the one chosen by God, and his elect posterity. The Holy Scriptures of the Old Testament are sacred writings that describe the events from the creation of the world up until the birth of the One through whom and for whom the world was made, the Lord, Jesus Christ, the One for whom all these events took place.What is the New Testament?

The New Testament or Covenant is the covenant of the God-Man Jesus Christ with mankind. The events and riddles of the Old Testament are here given their resolution and full-ness. In the Holy Scriptures of the New Testament, as sacred writings, eyewitnesses describe the events from the birth of the Lord Jesus Christ up until His glorious Resurrection from the dead and Ascension. Described also is the descent of the Holy Spirit upon Christ’s first disciples and their proc-lamation of His holy Name and Divine teaching. They also point ahead to all that will happen until the Second Coming of Christ and the Last Judgment.How does the Old Testament begin?

The Old Testament begins with a description of the world coming into existence: “In the beginning God created the heavens and the earth.” The “heavens” here must be un-derstood as the inhabitants of heaven—the Angels and the other bodiless heavenly Powers. And “the earth was without form and void,” that being the whole created material world.What did God create in six days?

On the first day God created light: “And God said, ‘Let there be light!’ And God saw that the light was good; and God separated the light from the darkness.” That day was day one: all days come from and return to this day. (The Hebrew word “Yom”—day can indicate either a particular astronom-ical day, or the indefinite period of time in which the world came into existence.)

On the second day God created the heavenly firmament and separated the waters under the firmament from the waters above the firmament. And God called the firmament Heaven. That is the sky that we see. Behind it are God’s innumera-ble worlds, symbolically called the “waters above the firma-

No Faith Is More Beautiful ThanThe Christian Faith

Bishop DANILO KRSTICHHieromonk AMFILOHIJE RADOVICH

Belgrade 1982

ment,” because they circle and flow throughout unbounded space, in harmony and without colliding with one another, each according to its own course.

On the third day, by the might of God’s word, the water was separated from the dry land. On the earth grew grass and various trees bearing fruit. By the power of God’s word that seed once planted always bears fruit, thanks to the blessing and commandment of God.

On the fourth day God created lights in the firmament of the heavens. The sun to rule the day, and the moon to rule the night, and stars: to shine and to be signs of the times, days and years. The first created light, poured out upon all of creation, gathered itself this day and shines exceedingly through the heavenly lights. The sun illumined the earth, heretofore wrapped in thick fog and mist.

On the fifth day God created living creatures in the wa-ters, fish, and other creatures large and small, as well as birds of the air, each according to its kind.

On the sixth day God created the cattle, and small ani-mals, and beasts of the earth, according to their kind.

Finally God said, “Let us make man in Our image, after Our likeness; and let them have dominion over the fish of the sea, and over the birds of the air, and over the cattle, and over all the earth, and over every animal that creeps upon the earth.” The most holy Trinity, our God, created man from the dust of the earth, and breathed into him the breath of life. God first created Adam, and then created a wife for him, “woman,” Eve, to be his helper along the way toward the eternal goal of their life and the life of all creation. Man and mankind thus become a mystical picture that reflects the Holy Trinity—Men are created for mutual love and the ful-fillment of the selfless divine Love of the Trinity.What is the Paradise where God placed man when He created him?

Paradise is the place of the presence of God and closeness with God, where man lived together with the Creator, filled with all the gifts and blessings of eternal life, goodness and love. In paradise man fed himself from the Tree of Life.What is the tree of the knowledge of good and evil?

God planted the Tree of the Knowledge of Good and Evil in Paradise that man may exercise the virtue of self-re-straint and faithfulness to his Creator. The Tree of Life gave man eternal life and the gift of discerning that which is eternal from that which is transitory. Fulfilling God’s com-mandment meant eating from the Tree of Life. Violating the commandment meant separating himself from God and His will, losing eternal life and succumbing to death. Eating of the Tree of the Knowledge of Good and Evil would darken the mind, destroy man’s gift of discerning the eternal from the transitory, alienate him from God and lead him off into

The word catechism (κατηχέω, meaning - to teach orally) derives from the Greek language. It refers to a summary or exposition of teachings (doctrine) and serves as a learning introduction to the Mysteries (Sacraments) traditionally used in catechesis, or Christian religious teaching of children and adults. The book No Faith is More Beautiful than the Christian Faith, written by Bishop Danilo Krstich of blessed memory, and then Hieromonk Amfilohije Radovich, now Metropolitan of Montenegro and the Coastlands accomplishes that and more. The book shows the Faith as the path on which an encounter takes place between Orthodox Christians (those reading the book particularly) and God;

our encounter with God as the response to His call. The book is highly recommended. It was published in Serbian in 1982, and for the first time, Sebastian Press of the Western American Diocese, published

it in English and it is available for purchase at: www.westsrbdio.org.

Continued on p. 15

http://www.westsrbdio.org/


Istanbul - On Tuesday, June 16, 2015 His All-Holiness Ecumenical Patriarch Bar-tholomew warmly received the Executive Committee of the Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America at the Phanar in Constantinople.

During the meeting, which took place in a spirit of open exchange in the personal office of the Ecumenical Patriarch, the hi-erarchs reviewed with His All-Holiness the work of the Assembly of Bishops, espe-cially as it relates to the overall work of its committees. Particular attention was given to the work of the Committees for Pastoral Practice and Canonical Regional Planning. The hierarchs also discussed a number of challenges and opportunities in the formu-lation of a proposed plan for the restructur-ing of the Orthodox Church in the United States.

Joining the Ecumenical Patriarch, El-der Metropolitan John of Pergamon dis-cussed the mission of the Assemblies of Bishops as originally envisioned at their in-ception in Chambésy in 2009. Both the Ec-

umenical Patriarch and Metropolitan John commended the efforts of the US hierarchs, and acknowledged their work as a model for inter-Orthodox cooperation.

Present at the meeting with the Ec-umenical Patriarch and Elder Metropoli-tan John of Pergamon were the following members of the Executive Committee: Archbishop Demetrios (Ecumenical Patri-archate, Assembly Chairman), Bishop John (Moscow Patriarchate, Second-Vice Chair-man), Metropolitan Antony (Treasurer), Bishop Longin (Patriarchate of Serbia),

Archbishop Nicolae (Patriarchate of Ro-mania), Metropolitan Joseph (Patriarchate of Bulgaria), Bishop Saba (Patriarchate of Georgia). Also present were Bishop Maxim (Coordinator for Committees) and Metro-politan Tikhon (OCA).

At the conclusion of the meeting the hierarchs departed with a renewed spirit of love and unity, eagerly looking forward to the annual General Assembly Meeting, which will take place in Chicago from Sep-tember 14-17, 2015.

Assembly Executive Committee Meets with Ecumenical Patriarch Bartholomew in Constantinople

The Very Reverend Protopresbyter Stavrophor Nikola Ceko was honored Sunday, June 28, 2015, when the newest children’s book published by St. Vladimir’s Seminary Press (SVS Press)—Saint Nicholas and the Nine Gold Coins—was formally dedicated to him. Father Nikola was presented with the freshly printed book at a special ceremony in the fellowship hall of St. Steven’s Serbian Orthodox Cathedral, Alhambra, CA, where “Fr. Nick” has been the Dean since 1994. Father Nick is also an alumnus of St. Vladimir’s Orthodox Theological Seminary (’85 M.Div.).

At the ceremony Obren B. (Brian) Gerich, Hon. D.H.L., a parishioner of St. Steven’s and a Trustee Emeritus of St. Vladimir’s Seminary, who underwrote funding for the book, paid tribute to Fr. Nick and his ministry, saying, “I wanted to honor Fr. Nick’s dedication to our cathedral and

his unrelenting willingness to spend his free time serving and contributing to the Serbian Church and the Holy Orthodox Church.”

“According to the Holy Fathers of the Orthodox Church,” Dr. Gerich continued, “our gifts are meant to be used for the benefit of others, which, according to the Church’s teaching, turns them into virtues, which is the ‘entrance fee’ into heaven—and this is what our Fr. Nick has spent his life doing for us.”

Archpriest Chad Hatfield, chancellor/CEO of St. Vladimir’s Seminary, presented Fr. Nick with beautifully framed artwork depicting the cover of the children’s book. He remarked, “This book by Jim Forest has been illustrated by iconographer Vladislav Andreyev, who also illustrated our press’s Saint George and the Dragon book, which won the ‘Moonbeam Spirit Award for Preservation’ for children’s literature.”

SVS Press Dedicates Children’s Book to Protopresbyter Nikola Ceko

news


With its centennial

anniversary in sight, St. Nicholas Serbian Or-thodox Church, Omaha, Nebraska, celebrated its ninety-eighth Slava on Sunday, May 17, 2015. This particular Slava observance will go down in the annals of St. Nicholas Church for several reasons, most notably for the magnan-imous presence of His Grace, Bishop Sava, who with great personal sacrifice rearranged his schedule in order to visit the Omaha colony. Due to Sabor (Assembly of Bishops) which takes place every year dur-ing a month of May, in the Serbian capitol Belgrade, St. Nicholas Church in Omaha rarely has the honor of hosting its Bishop for its Church Slava - the Transfer Relics of St. Nicholas (May 22nd) Our Diocese, however, has been blessed by the presence of retired Bishop Sava, who now resides at New Gračanitca Monastery, and acts as Bishop Longin’s extended arm by serving and visiting parishes within our vast Dio-cese.

An extraordinarily humble and spiri-tual man, Bishop Sava graced the weekend with his Christ-like love and encouraging words, winning the hearts of parishioners and inspiring them to greater faithfulness to the Church.

The primary reason for His Grace Bishop Sava’s visit was to bestow a Meal of St. Sava of the Second Degree upon Mrs. Ann Fatovich and her brother, Mr. Eli Mesic, both of whom have given an entire lifetime of selfless service and untold sup-port for the Church in Omaha. The Medal of St. Sava is the highest honor bestowed by the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church. Most recently, Ann and Eli made a remarkably generous donation of $200,000 to St. Nicholas Church, which has been set aside for the purchase of a needed parish home. The parishioners of St. Nicholas are deeply grateful to Ann and Eli, who have truly set before them an exemplary model of stewardship.

The presence of His Grace Bishop Sava also occasioned a somewhat unex-pected surprise, namely the elevation of St. Nicholas Church’s parish priest, Rev. Fr. Saša Petrović, to the office of proto-presby-

St. Nicholas Serbian Orthodox Church Slava 2015

ter (protojerej), for which the parish cries Axios! and sings Mnogaja Ljeta! Fr. Saša’s leadership continues to sustain St. Nicholas Church through the many challenges facing Christians in today’s world.

Honored kumovi for this year’s Slava are Mr. and Mrs. Metro and Marion Sasich, celebrated for their many, many decades of service to the Church and its choir. Metro (who unfortunately could not attend due to health reasons) and Marion have both served in leadership positions in various capacities over many years. Finally, besides His Grace Bishop Sava, honored guests

included Reverend Father Zoran Milinkovic, a newly appointed priest at St. De-metrious Serbian Orthodox Church in Des Moines, Iowa, with his Protinica Ksenija, V. Rev. Stavrofor Aleksandar Bugarin from KC with his Protinica Gordana , Rev. Fr. Alexander Lukashonak and Presbytera Oksana, R. Fr. Elias Warren and Presbytera Rose of Omaha, and a very special guest V. Rev. Pro-to-Deacon Milovan Gogich who beautified the Liturgy with his lovely voice. Both Bishop Sava and Proto-dea-con Milovan were amazed by the beauty of St. Nicho-

las Church , which lies like a hidden jewel in the heart of Midwest, and it is the only traditionally built Orthodox Church in the entire state of Nebraska.

St. Nicholas Church in Omaha, is grateful to His Grace Bishop Sava for his pastoral presence, to Fr. Saša and Protinica Marija for their leadership, and to all its dedicated and gifted stewards as it prepares to enter into its second century, through the prayers of St. Nicholas and to the glory of the Triune God.

Dr. Nicolae Roddy, Old Testament ProfessorCreighton University, Omaha, Nebraska

short-lived physical pleasures and to death. On that tree and on that commandment man had to prove his love and freedom: will he be faithful to God, or listen to the Devil and his lie.Who is the Devil?

The Devil is a liar and the father of lies. He is the former Archangel Lucifer who rebelled against God out of pride, because he wanted to be equal to God. The Devil invented sin, and death, and hell. It is his evil and distorted will that is the source of every evil, by which he poisoned some former angels, and then even our forbearers Adam and Eve, and through them their descendants.Who prompted Eve into breaking God’s commandment?

The Devil prompted Eve, through the serpent, to pick the forbidden fruit from the Tree of the Knowledge of Good and Evil. God’s enemy and slanderer (devil means slanderer) convinced Eve that he is a better friend to her than God, and she began to feed on the food of short-lived and bodily pleasures. When she tasted the fruit of fleeting pleasures, she became mortal. In offering this fruit to her husband Adam, she committed the sin of murder. But Adam also tasted the fruit voluntarily, thereby sinning three ways: against God, against himself, and against his posterity. With man’s fall into sin he lost the power of eternal life; his mind was clouded, his heart was darkened, and his wisdom was drowned in foolishness and lunacy.

Orthodox CatechismContinued froM p. 13

news


Midwest Stewardship Retreat in Illinois this September!If things are not perfect in your Parish’s

Stewardship initiative, ministries, opera-tions or financial results, then this is the right program for you. Igniting the Flame of True Orthodox Christian Stewardship is a highly interactive, informative, practical and inspi-rational step-by-step experience that effec-tively teaches what true Orthodox Christian stewardship is and best practices to imple-

ment a proven and highly successful stew-ardship and operational paradigm that will substantially improve your Parish’s results, ministries, and most importantly, spiritual health. You can read more about this highly successful program at www.stewardship-calling.com

On September 26, 2015, Bill Marianes will be the guest speaker for Chicago Syn-

ergy’s Stewardship Retreat at SS. Peter & Paul Ukrainian Orthodox Church in Palos Park, IL.

This is a blessed opportunity for the Clergy, Parish Council and Stewardship Committee to learn more about Stewardship and Strategic Planning.

For more information, visit www.chi-cagosynergy.org.

During many discussions related to Stewardship – I have been asked why? Why the change from membership?

Why is Stewardship so important? Why do I have to worry about my Time, Talents and Treasures? How and why is Stewardship re-lated to my Salvation? My personal response has been – “I worry about my Salvation each and every day and I understand when I stand before the dread judgment seat of Christ, I will be asked about many things, including my works and what I did with what God provided.”

As we prepare for summer vacation, let us also include family time to reflect on our lives, our faith, Church and our personal Sal-vation. Each and every one of us spends our earthy life focusing on work, school, our homes, and our children’s education – all very important but also, temporary.

Elder Ephraim reflects on Luke 10:41 “Martha, Martha, you are worried and troubled about many things, but one thing is needed. Mary has cho-sen that good part, which will not be taken away from her.” He says: “This commandment of Christ applies to all of us. Our concerns for life’s necessi-ties should be in moderation, as much as necessary to serve our needs. According to the Chris-tian teaching, what has value is the one thing needed, that is the concern for how to be pleasing to God, the concern for the sal-vation of our immortal soul.”

This takes work, planning, focus – all of the detail that we typically include in our daily lives. I reflect upon the time I have taken when preparing for vacations or even considering a project around the house – research, videos on the Internet, the li-brary, conversations with friends, and questions for those who have completed either the trip or the project. I wanted to make sure it was enjoyable, beneficial, a good investment, potential for a return. All of these items are typically considered and completed when we embark on any planning endeavor.

Then I asked myself a serious question: “do I complete this same amount of planning when it comes to my Orthodox faith, my

daily life and my personal Salvation? I wasn’t comfortable with the answer. Do I complete the necessary research via the blessed resources I have available in the Scriptures and readings of the Holy Fathers? Do I take the time to focus on Orthodox Internet based re-ligious education opportunities? Do I go to a Spiritual Library – in the form of a local monastery where I can reflect, attend services, meet with a monk or a nun? Do I converse with my Brothers and Sisters in Christ, about their struggles and how they are approach-ing Salvation? Do I especially spend the necessary time with my Father Confessor, addressing my challenges and areas of improve-ment through the Sacrament of Confession? Do I attend the Divine Liturgy on a weekly basis and partake of the Eucharist?

These questions should be considered seriously by all of us. One area that can help is through your work as a Stew-ard. Stewardship considers the use of our Time, Talents and Treasures (and the Bible, on many occasions, says that we will be judged based on how we use them) – however, this is not just a financial focus. Yes, the Church needs our financial support to develop and grow the many ministries it has. But Stewardship also extends to the care of our Church, how we act with work associates, how we treat our spouses, whether we stop to help a neighbor. Each and every aspect of our life must focus on Christ’s exam-ples and this is why our Stew-ardship theme for the upcoming Ecclesiastical New Year will be Stewardship-A Way of Life!

Take the time this summer to think about Stewardship on a personal and family level. Meet with your priest, Parish Council and Stewardship Committee. Create goals that you will focus on to deepen your relationship with God, your Church and as a Steward of the Orthodox faith.

In Christ,David Batrich, National Stewardship ChairSerbian Orthodox Church of North and South AmericaPresident, Chicago Synergy

Imagine a carpenter with the crudest of tools. It takes him many days to make a simple table; and its quality is so low that the price he obtains for it is poor. He has a choice: either he can spend all the money he earns on food and drink or he can set some money aside, even if it means going hungry, in order to buy better tools. If he does the latter, then he will soon be mak-ing good tables much more quickly, and so his earnings will quickly rise.

Every Act of Charity on Earth is an Investment in Heaven

This choice is analogous to a spiritual choice that each of us must make.

Either we can spend for our own pleasure all the wealth we possess or we can set aside part of our wealth to give to others. If we do the latter, then we may sacrifice a few immediate, earthly plea-sures; but the joy we earn for ourselves in Heaven, far, far surpasses the pleasure we have lost on

earth. Every act of charity on earth is an investment in Heaven.

Saint John Chrysostom

Stewardship Focus

http://www.stewardshipcalling.com

http://www.stewardshipcalling.com

http://www.chicagosynergy.org

http://www.chicagosynergy.org


Our ViewThe YouTh Pages of The PaTh of orThodoxY

From June 24-28, 2015, thirty-eight teens from around the US met on the cam-pus of George Washington University in downtown Washington, DC. There were teens from Massachusetts, Pennsylvania, Illinois, Wisconsin, Maryland, Virginia, Ohio, Indiana and New York. For four days, the teens planned on discussing and learn-ing about “Orthodoxy under attack: how other faiths challenge your own”.

After a simple dinner, everyone gath-ered for introductions and some ice-breaker activities to introduce the participants to each other. There were games, thought-pro-voking questions and lots of laughs. Father Stevo Rocknage, the chairperson of the Youth Ministry committee introduced the topic and encouraged the students to be thoughtful over the next several days.

On Thursday morning, following Ma-tins and breakfast, everyone gathered for our first presentation. We were pleased to welcome Mr. Steve Meyer, who is a long-time resident of Washington, DC. Mr. Meyer worked on an intra-agency task force with the Balkans during the conflict

10th Annual Youth Conference heldin Washington D. C.

in the 1990’s. Mr. Meyer talked about how he was challenged to maintain his faith. After attending a parochial high school, he went to a large state-run university. He came from a faith that didn’t dance, drink or play cards. Even though he attended church regularly, he admitted to having a difficult time compartmentalizing his Christianity. He gave the example of playing on the foot-ball team. While in the locker room, others would use vulgar language or speak inap-propriately. He finally said to some of his teammates that he wasn’t comfortable with some comments. Some teammates laughed, but some did say that they would watch their comments. Later on in his career, he found other challenges in the work place. Faith wasn’t a common topic of discussion. During his time at the CIA, as a Christian, he struggled with the pressure of maintain-ing his belief system while completing the assigned task that would go against his be-lief system. While serving under-cover, he had to lie, which goes against his beliefs but he convinced himself that the lies were acceptable. When he traveled he would

have back-up stories about what type of work that he did. He also admitted that it is tough to stand up to your boss who has asked you to do something that goes against your beliefs. He then shared a story of a few situations in which he and a group of CIA colleagues, who had formed a prayer group, would approach their director and say that they couldn’t do something because it wasn’t ethical and they could potentially get into trouble. The director would only re-spond when the group would identify how they could get caught and would face se-rious repercussions; however the director would not change his decision when faced with an ethical dilemma.

Mr. Meyer challenged the students to think about how they can maintain their faith beyond the Sunday morning service. He stated that you get into a different real-ity from the Eucharist and the Liturgy when you leave the church and enter into the “real” world. We should be asking what our faith means to us and what it should mean to us.

Continued on p. 18


Mr. Meyer then asked the students if they knew of peers in their parish who com-pete in sports on Sunday instead of attend-ing Liturgy. Several students stated that they knew of some of their friends who did. Mr. Meyer said that this is a way that teens may be challenged to maintain their faith.

Johnny Braun, who is from the St. Stephen’s Serbian Orthodox Cathedral in Alhambra, CA presented a discussion on “Understanding Pop Culture’s Musical In-fluence from an Orthodox Christian Per-spective”. Johnny started by asking the kids if pop culture can be considered a faith? As defined in the dictionary, faith is a belief, as a code of ethics, standards of merit. Mr. Braun then asked the group how have some faiths reacted to cultural or religious prac-tices? He gave the example of the Protestant Reformation group who discontinued mak-ing the sign of the cross as a way to move away from the Catholic practices. Addition-ally, he gave the example that the Baptist faith does not condone alcohol.

Mr. Braun then mentioned that there are some religious pop music groups who sing about their faith. Additionally, there are genres of music that do have some reli-gious undertones. One student talked about a genre of music that is called “white metal” which carries a more religious message than the more popular “black metal”. Another example given was country music, which also frequently has religious inspired mes-sages.

The students listened to the song “We are Young” by Run & Janell Monae. The tune and tempo of the song are very up-beat, but once you listen to the lyrics, you hear references to lies, drinking, drugs, and physical abuse. The students were asked to share their thoughts on the lyrics. They were asked to think about how music may fit into the following categories:

• Purposefully supports evil – probable demonic influence

• May mention sinful things, but doesn’t necessarily advocate them.

• May even include a positive message. • Only good messages, no evil whatso-

ever. The refrain of the song is “Tonight. We

are young. So let’s set the world on fire. We can burn brighter than the sun”. Father Nick Ceko shared his interpretation of the song, saying that we should burn brighter than the sun for Christ. Even though overall the lyr-ics do not support a good life, some people may want to focus on the phrases “carry me home” or “burn brighter than the sun”.

The teens were encouraged to be mind-ful of what they listen to. Messages that are delivered in music could potentially influence us in our decisions. As Orthodox Christians, we need to be mindful of how we react to the music, lyrics and messages that we hear.

Mr. Braun offered three useful “Musi-cal Instruments” (tools) for evaluating pop-culture music”:

1. Acknowledge the gifts we have been given by thanking God for them. There are demons that are always tempting, but the Orthodox faith reminds us that God is all-merciful. There are lost things in the world, but the world is not lost. That’s why thanking God is important. We shouldn’t give up.

2. As we experience music or other aspects of pop-culture, we should expect that we will hear all 3 categories of evaluation.

3. Apply the virtue of discernment in distinguishing their influence on our life. We can then pursue the life of holiness.

The students were reminded that the saints are not people who were born holy. Every one of the saints started out as an ordinary person who did honorable things. The saints were frequently attacked for their beliefs. When we are attacked, we should not attack back, but rather focus on the good. We should strive to surround our-selves with good.

Friday morning, following Matins and breakfast, our Conference group packed health kits as our service project for the IOCC. We talked about how people in other countries will benefit from the simple kits that the students prepared. After the ser-vice project, everyone headed out for a day in downtown DC. We rode the Metro train

from George Washington University to the Capital. The group then enjoyed an infor-mative tour of the Capital, Smithsonian Mu-seums, including Air and Space, American History, Natural History or the Holocaust Museum, to name a few.

Saturday morning started with Matins followed by a final discussion with Pro-todeacon Patrick of the Russian Orthodox Church in Washington, DC. He is a former Washington bureau chief of Investor’s Busi-ness Daily and is an author.

Protodeacon Patrick began his discus-sion by saying that the early church felt that the government was so close to being immoral that they struggled. The ability to maintain your faith in Christianity in the early church presented challenges; still to-day it is difficult to run for office and still maintain your faith. The challenge to stay faithful is hard. To be faithfully Christian requires a deliberate effort on our part to be Christians.

As a former reporter, he frequently sat in meetings with editors and other writers to decide what would be written and pub-lished. Oftentimes, stories are spun in a cer-tain way to meet an agenda or to fit a pre-conceived notion. He gave the example of how Serbs were perceived during the war in the 1990’s, solely based on newspapers and magazines articles. Protodeacon Patrick

Annual Youth ConferenceContinued from P. 17


reminded us that it takes effort to figure out the truth, and then it takes additional effort and courage to share the truth with others. Another example that he shared with the group was the stories that were being spread during WWI. The British were claimed that the Germans were killing babies and nuns. It wasn’t until many years later that it was revealed that this didn’t actually happen. Likewise, the Serbs being perceived as the aggressor during the conflict in the Bal-kans won’t change for many more years. Although, we are beginning to hear some stories now about how the Serbs were not necessarily the aggressor.

To keep your faith as an Orthodox Christian, you need to make the effort that

your parents made to be Christians. Teens may believe that being Christian will come automatically to them. It requires an effort. You must take an active role in being Chris-tian. There will be people who sound very authoritative who will encourage you to move away from your beliefs. You have to identify yourself as a Christian or you will lose your faith. You must confess Christ.

In his book, Eight Ways to Run the Country, Protodeacon Patrick explains that politics is about the use of force. He shared a story about a situation that he encountered while working for a company in Texas. Af-ter serving in the military, he wrote a book about women in the military. A female ex-ecutive at the company found out about his book and admonished his thesis, even though she had not read the book. The book encouraged the reader to consider the neg-atives and positives of having women in the military, and his thesis was that having women in the military had more negatives than positives. Because of this stance, he experienced some “persecution” by female executives.

The Russians say that government comes and goes, but the church is always there. There needs to be a basis of unity for a country. The west has thrown out the church, and the government is the only source of unity. As a result, the west doesn’t have a Christian base for the country. This can cause additional challenges for Chris-tians.

Father Stevo then talked with the teens. Since the recent ruling by the Supreme Court allowing for same-sex marriage, Father Stevo asked the students what the rainbow means to them. Many of the students stated that it represents gay pride. However, they were reminded that God shared the rainbow first. God’s promise of the rainbow – “With this sign, I will never again destroy my peo-ple.” “Orthodox tradition - which is based on divinely revealed truths - conceptualizes

marriage as a union between one man and one woman. This can clearly be seen in the Book of Genesis (1-2). In these chapters, God creates “the heaven and earth” (Gen 1:1). Then, as a crowning touch, God cre-ates the first couple, Adam and Eve. In ef-fect, this first union functions to legitimize one divinely revealed truth – that the origins of our understanding of marriage are based on an understanding that it is a union be-tween one man and one woman. Moreover, it is through this union that God calls hu-mankind to participate in the procreative process that would fulfill His commission to also “be fruitful and multiply.”

Since the Washington, DC area was being drenched in rain, the Conference par-ticipants were unable to go to the Arlington Cemetery where we had hoped to serve a Pomen. Instead we found some indoor ac-tivities, which included a visit to the Ser-bian Embassy. We were fortunate enough to meet with Ambassador Matkovic.

Sunday morning meant that everyone had to pack up and prepare for our final gathering. Everyone traveled to St. Luke Serbian Orthodox Church in Potomac, Maryland, where they participated in Divine Liturgy. A wonderful lunch was provided by the Sisters of St. Luke.

We want to especially thank the Bish-ops, diocesan leaders, and clergy who make this conference possible each year for our high school students. We also want to thank Father Stevo Rocknage, Father Dra-gan Petrovic and Father Russell Radoicich for their continued leadership of the Youth Ministry. Much of the conference wouldn’t be possible without the Youth Ministry Committee members who take time out of their schedules to actively participate in the conference. A special thank you goes out to Desanka Elwell who helped coordinate the tour of the National Capital and provided substantial local support for the conference. With Desa’s assistance, the youth confer-ence participants were able to enjoy more of the Washington DC area. We would also like to thank Drina Rajic for coordinating our visit to the Serbian Embassy at the last minute. The committee would like to thank those from the St. Luke parish who offered transportation for anyone who traveled by air to Washington DC and for providing a wonderful meal after Liturgy. Finally, we want to encourage each parish in North and South America to send high school aged teens to the conference next year. Details about dates and location for the 2016 Youth Conference will be shared by October of this year.

Becky KesicYouth Ministery Committee


Стаза Православља

Реч Уредника

Година 50 Број 3

За време крштења Црква Христова се моли да онај који се крштава буде достојан непролазног Царства Христовог, да се он (она) покаже син (кћер) светлости и наследник вечних добара, да постане саучесник и заједничар смрти и васкрсења Христа Бога нашег, као садницу Истине да га Господ засади у својој Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Укратко, да новокрштени постане заједничар са Господом, који је једини свети и извор светости, и у тој заједници с Њим да се освећује, тј. постане свет. Из овог разумевања свете тајне крштења произилази да је неопходно да се новокрштени (новопросвећени) слуга Божији одмах (уколико је могуће) причести Светим Телом и Крвљу Христовом, тј. да се сједини са Христом, а самим тиме освети. Светост, дакле, долази од Господа и заједничарења с Њим.

Горе наведене истине вере Православне су пут за спасење и заједничарење у Светој Тројици, Једноме Богу. Колико често се догоди да се заборави овај пут огледава се у учешћу на Светој Евхаристији, односно, недовољном учешћу у делу које нас истински и потпуно сједињује са Спаситељем, а самим тиме и једни са другима.

У Старом завету налазимо много примера како су праведници доживели присуство светости и славе Божије. Тако је Свети пророк Исаија видео престо Божији и “Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове” (Исаија 6, 2-3).

У Новом завету пуноћа и слава Божија потпуно су откривене у Христу, а што посведочише и Свети апостоли (ср. Матеј 17, 1-6, Марко 9:2-7, Лука 9:28-36). Свети апостол Јован сведочи: “И Реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца” (Јован 1, 14). Света Литургија је центар и врхунац нашег улажења у заједничарење са Господом. Славу Божију коју виде пророк Исаија и чу слављење Бога Светога речима свет, свет, свет је Господ над војскама... је део Свете Литургије, где мистично и стварно престо у сваком храму за време Евхаристије постаје Престо Божији и слављење Његове славе. Дакле, ми лично, истински, као локална евхаристијска заједница учествујемо у Небеској Литургији са анђелима и свим светима.

Из овог евхаристијског и есхатолошког разумевања нашег живота у Православној Цркви канонизовање светитеља врши се управо кроз и у Светој Евхаристији где началствује један од епископа са свештенством и верним народом. Дакле, сабрани и сједињени у Светој Евхаристији Црква (свештенство и верни народ) пројављује чињеницу да су одређене личности придодате календару светих јер их је Господ учинио светим тако што су они учествовали у Његовој светости и слави за време свог живота.

Такво сабрање десиће се 4-6. септембра ове године у катедрали Светог Стевана у Алхамбри, Калифорнија, где ће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј заједно са епископима, свештенством и верним народом, служити Свету Литургију и обзнанити васељени да су Свети Мардарије либертивилски и Свети Севастијан џексонски и санфранцишки додати календару светих за помињање и то 12. децембра и 30. новембра. Биће то сабрање јединствено у животу наше помесне Цркве на овом континенту, а свакако и јединствено у животу сваког човека као члана Тела Христовог. С тога је умесно да се молитвено спремамо за учешће у овом сабрању, јер Господ нас позива да будемо свети и да заједничаримо с Њим, јер је Он свет, и са свима светима, а међу њима Светим Мардаријем и Севастијаном.

Протојереј Братислав Кршић

Да будемо свети као што је свет Господ наш


Српски православни манастир Нова Марча налази се у

америчкој држави Охајо у месту Ричфилд. Манастир је смештен између градова Кливленда и Акрона у којима скоро један век постоје веће Српске заједнице. Као такав замишљен je да буде духовни центар православних Срба и свих Православних хришћана на овом простору. Овоме иде у прилог и чињеница да се у његовој ближој околини налазе још само три манастира и то: српски манастир Светога Марка у Шефилд Лејку, амерички манастир (OCA) Светог Јована Богослова Хајраму, те новоосновани јелински манастир Преподобне Марије Египатске у Кливленду.

Назив манастираМанастир Нова Марча носи име

по истоименом српском православном манастиру који је основан у XVI веку, а налази се на територији данашње Хрватске. Овај манастир је кроз своју бурну историју много пострадао од римокатолика тако да су од њега до данас остали само темељи. На фундаментима олтара овог древног манастира подигнута је 1926. год. капела у којој се богослужи само неколико пута годишње.

Манастир Нова Марча

ИсторијатИдеја о оснивању манастира

Нова Марча на месту где се он данас налази припада блаженоупокојеном Епископу шумадијском др. Сави Вуковићу. Његовим благословом и старањем купљена су 1968. год. 82 екера земље заједно са кућом у којој се тада сместила епархијска резиденција. Плaнови владике Саве су били да на новом имању оснује епархијски центар те да се у те сврхе изгради велики конак са капелом у српско-византијском стилу, а потом црква и гробље. Замисао Епископа Саве тада се није реализовала из више разлога од којих је најважнији била потреба за променом локације епископске резиденције.

Будући да је у то време источноамеричка Епархија била најразвијенија у Пенсилванији и да је тамо живело највише српског народа дошло се до логичног закључка да седиште епархије треба пребацити на територију те државе у близину великог и значајног града Питсбурга. Томе је у прилог ишла и чињеница да су многи православни народи имали своје епархијске центре баш у овом граду и да су се Срби, иако међу најбројнијима, осећали помало запостављеним у

свеправославном плану. Епархијски центар, одлуком надлежних патријаршијских и епархијских органа, пренесен је 1974. год. у Пенсилванију у место Еџворт (Свикли). Следеће 1975. г. Епископ Сава је издао указ којим је имање у Ричфилду проглашено женским манастиром.

Монашки живот у Новој МарчиПрва настојатељица манастира Нова

Марча била је игуманија Евпраксија (Пауновић), која је успела да окупи око себе још три монахиње. Она је успоставила редован молитвени живот у обитељи, те почела материјално да развија манастир. Поред богослужења и мале економије сестре су се занимале рукодељом тј. правиле су свеће, шиле свештеничке мантије и одежде. Као духовник у манастиру је тада службовао игуман Симеон (Гроздановић). Благословом свештеноначалија мати Евпраксија је напустила манастир Нову Марчу 1987. г. и прешла у Индијану, где је заједно са сестринством и духовницима игуманом Симеоном и игуманом Гаврилом основала манастир Рождества Пресвете Богородице где се и упокојила 2007. године.

Нови период у животу манастира Нова Марча почиње постављењем 1987. год. монахиње Ане (Радетић) на место намеснице манастира. Благословом Његовог Преосвештенства Eпископа источноамеричког др. Митрофана, а старањем и несебичном жртвом мати Ане за непуне три године манастирски

Наставак на 22. стр.

храм Архангела Гаврила је саграђен и припремљен за освећење. Тим поводом је манастир Марчу 28. јула 2001. год. посетио Његова Светост Патријарх српски Господин Павле који је извршио чин троносања манастирског храма и у њему одслужио прву Свету Литургију. Његовој Светости су саслуживали: Митрополит средњезападноамерички Господин Христифор (Ковачевић), те епископи источноамерички др. Митрофан (Кодић), епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке Г-дин Лонгин (Крчо), западноамерички Господин Јован (Младеновић), канадски Г-дин Георгије (Ђокић) и сремски Г-дин Василије (Вадић). Тога дана у ма-настир Нову Марчу стекла се река побожних богомољаца са свих крајева Америке и Канаде. Његова Светост Патријарх Павле је том приликом записао у напрестоном јеванђељу: ”Осветивши храм манастира Нове Марче, Богу се помолисмо за духовно узрастање и спасење сестринства ове свете обитељи, Православног рода нашег и свију људи добре воље”. У књизи манастирских гостију Патријарх је тада својом руком написао: ” На дан освећења храма манастира Нове Марче, Богу се помолисмо и светом Арханђелу Гаврилу за мир, правду и слободу свима па и нама, духовно узрастање и напредовање у свему светом сестринства ове свете обитељи, благослов светог оца нашег Саве и свих светих”. Поводом освећења манастирског храма градоначелници градова Кливленда, Бродви Хајтса, Норт Ројалтона, Парме, Севен Хилса и Брексфилда су упутили честитке манастирском сестринству изразивши своју радост и поштовање према овој светој обитељи. У знак сећања на овај догађај манастирско сестринство је припремило «памјатне» медаље које су тога дана уручене заслужнима за изградњу манастирског храма.

Данас се малобројно сестринство поред редовних богослужења бави и израдом свијећа за парохије источноамеричке епархије. Важно је споменути да много младих људи долази код мати Ане за савет и


духовну поуку. У манастир Нову Марчу данас долазе и људи који нису православци те кроз разговор са сестрама стварају прву и праву слику о Православљу и нашој Цркви.

Манастирски комплексКомплекс Манастира Нова Марча

данас сачињавају: црква Архангела Гаврила, конак са капелом, звоник, две помоћне зграде и гробље.

Највише заслуге што је манастирска црква изграђена свакако припада Његовом Преосвештенству Епископу др. Митрофану који није жалио труда да се започето дело изградње Нове Марче брзо доврши. Његовим молитвама и непрекидним бдењем над започетим послом храм је за релативно кратко време предат на молитвену употребу сестринства и поклоника који посећују ову обитељ.

Манастирска црква је грађена од 1999 до 2001 г. прилозима благоверног народа овога краја. Прва материјална помоћ за изградњу цркве стигла је од игуманије ове обитељи мати Ане која је поштујући монашке завете дала своју личну имовину да се уложи у изградњу. Ради тога је Епископ Митрофан издао грамату којом је мати Ану прогласио добротвором манастира Нова Марча. Поред ње велику материјалну помоћ за изградњу манастирске цркве је дао господин Алекса Мачески, као и многи други побожни и богољубиви људи чија су имена исклесана у мермерној плочи која се налази у манастирској цркви

Грађевински одбор на челу са Његовим Преосвештенством Еп. Г. Митрофаном су сачињавали: Игуманија Ана Радетић, господин Никола Борота, господин Нол Чупковић, господин Роналд М. Ландиђ, господин Дон Каксиекар, госпођа Лорета Кнежевић, госпођа Софија Пaсини, господин Мајкл Жунић, господин Џозеф Лапшевић.

Манастирски храм грађен је по пројекту Лазара Чупковића од материјала основ којих су метална конструкција и дрво. Црква је једноброда грађевина са куполом на средини храма, ниским звоником на западној страни, полукружним певничким апсидама и полукружном олтарском апсидом. Црква је, као и обично, раздељена на три дела: малу (не преграђену припрату), брод и олтарски део. Солеја и олтар су издигнути изнад висине лађе, а

Манастир нова Марчанаставак са 21. стр.


преграђује их ниски иконостас. На иконостасу манастирског храма налазе се престоне иконе Христа Спаситеља и Пресвете Богородице, на Царским Дверима уобичајена сцена Благовести, на северним и јужним дверима иконе Арханђела Михаила и Архиђакона Стефана, те изнад Царских Двери сликано Распеће Христово. Престоне иконе су насликане у барокном стилу 1959. год. руком сликара Николаса Зангофа, а у манастир су пренесене 2001. г. из Руске цркве (OCA) у Акрону. Царске двери и крст су накнадно израђени у византијском стилу. Инвентар за манастирску цркву махом је набављен у Грчкој, а антиминс је освештао Патријарх српски Павле.

Цркву је у августу 2012. г. от-почео живописати, као свој прилог овој обитељи, иконописац Филип Суботић. До сада је завршен већи део олтарског дела, а у припреми су пројекти за наставак осликавања лађе. На ”олтарском небу” је осликан лик Пресвете Богородице “Ширшаја Небес” око које стоје два анђела. На првом делу изнад неба је приказано причешће Светих Апостола, а испод њих светитељи: Николај Мирликијски, Григорије Богослов, Јован Златоуст, Василије Велики, Атанасије Велики и Григорије Двојеслов.

Манастирски конак је уствари кућа у којој је првобитно била резиденција Епископа Саве. Неколико пута је надограђиван и прилагођаван за потребе сестринства. У подруму се налази капела у којој се од оснивања овог места па до изградње храма богослужило. Капела има дрвени иконостас са две престоне иконе- Христос и Богородица, а место царских двери закривено је само завесом без царских врата. Поред капеле у подруму се налази радионица за израду свећа. На првом спрату манастирског конака су кухиња, трпезарија, гостопримница, канцеларија, библиотека, игуманијска келија и келија духовника. На другом спрату конака су келије за сестре и госте.

Монтажни звоник у порти манастирског храма је саграђен 2004. год. и на њему су постављена три звона. Једно од њих је изливено чак 1906. г. а сва три су довезена у манастир из разних српских парохија у Америци. На звонику манастирске цркве налази се још једно звоно, које се до данашњег дана, из техничких разлога, не употребљава.

Једна помоћна зграда налази се у непосредној близини манастирске цркве, а друга уз манастирски конак.

У лето 2012. г. заједничким старањем Саборног храма Светог Саве у Кливленду и манастира Марче, на манастирском имању је основано гробље, којим руководи одбор по уставу донесеном благословом Епископа Митрофана. Председник Грађевинског одбора, као одбора који руководи гробљем је дугогодишњи добротвор манастира Нове Марче господин Никола Борота.

Светиње које се чувају у манастиру Нова Марча

Чудотворна икона Архистратига Божијег Гаврила као таква се пројавила на Видовдан 2002. године. Те вечери у манастирској цркви је произашао пожар од којега су изгорели тепих и тетраподи. У исто време огањ се није дохватио престоне иконе која је била на средини храма. Она је обгорела са свих страна, али се пламен није дотакао лика светог Архангела шта је заиста било пројављење велике милости Божије према овој светињи. Шта више ни манастирски храм није оштећен у оној размери у којој је по законима природе, при таквом пожару, могао бити.

Као највећа светиња у манастиру се чува крст са честицом Часног Крста на којем је Господ Исус Христос био распет. Посебно поштовање сестринства и поклоника имају мошти светитеља Николаја Велимировића и светог Кнеза Лазара. Поред њих у манастиру се

чувају и мошти: Св. Лава Римског, Св. Николаја Мирликијског, Св. Јелене Равноапостолне, Св. великомученице Варваре, Св. апостола Филипа, Св. Јована Хозевита, Св. Јована Шангајског, Св. Рафаила Бруклинског, Св. Нектарија Егинског, Св. Луке Воино-Јасеницког, Св. Димитрија Ростовског, Св. Амвросија Миланског, Св. Иринеја Лионског, Св. муч. Бонифатија, Св. муч. Нектарија Римског, Св. муч. Проспера Римског, Св. муч. Фелик-са Римског, Св. муч. Либеријата, Св. Неофита, Св. муч. Елита Римског, Св. муч. Бологније Римске, Св. муч. Евтихије Римске, Св. муч. Ирине Римске, Св. свештеномученика Николаја Искровског, Св. Варсонуфија Херсонског.

У манастирском храму се налази икона светитеља Нектарија Егинског пред којом је игуманија Ана исцељена од рака. Приликом освећења манастирског храма Његова Светост Патријарх Павле је поклонио манастиру икону Пресвете Богородице ”Достојно јест” на чијој позадини са зеленим патријарашким пером се налази натпис о томе.

Манастирска РизницаУ ризници манастира Нова Марча

налази се неколицина сакралних предмета који имају историјску и уметничку вредност. То су богослужбени предмети који су до недавно служили својој сврси у разним храмовима СПЦ у Америци.

Рукописана икона Распећа Христовог са четири угаоне иконе по мишљењу познавалаца ове материје датира са краја XVIII века. Њена висина је 37 цм а ширина 30 цм. Поред уобичајене сцене Распећа Господњег и фигура Пресвете Богородице и светог Јована Богослова изнад крста је приказан Вихор који символизује Светога Духа. У десном углу крста је изображен лик Пресвете Богородице казанске, у левом светитељ Николај, у доњем десном Архистратиг Михаило на сивом коњу, а у левом углу Великомученик Георгије на белом коњу. Икона је оштећена, а посебно на месту где су ликови светитеља Николаја и великомученика Георгија.

Иконе Богородице и Христа са почетка XX века у манастир Нову Марчу донео је презвитер Милан Медаковић. Обе иконе су сликане на дрвету и прекривене металном ризом.

Наставак на 24. стр.


У манастирској ризници се чувају и две дарохранилнице настале највероватније у Карловачкој митрополији. На једној од њих постоји натпис о дародавцима као и година 1911. када је приложена цркви у Вилмердингу. Ова дарохранилница је оштећена, а недостају јој куполе и једна ладица у којој се чува Агнец.

Друга је сличних димензија и изгледа првој, али одакле је донесена у манастир и где је раније била у употреби не знамо. У знатно је бољем

Манастир нова Марчанаставак са 23. стр.

физичком стању, а недостаје јој само једна ладица за Агнец.

Четири мала висећа кандила данас се чувају у ризници манастира. Направљена су од сребра, а украшена су камењем или украсним стаклом.

Значајно је споменути и икону светитеља Николаја Мирликијског Чудотворца из XIX века коју је манастиру поклонила једна благоверна хришћанка. Икона је настала у Банату а у Америку је донета у прошлом веку. Богослужења

Најмасовнији сабор у манастиру је летна слава тј. дан успомене Архистратига Божијег Гаврила. Будући да овај дан, 26. јули (по грађанском

календару), веома често пада у радни дан, односно, у време када је већина народа заузета егзистенционалним обавезама, које се у овдашњем секуларном друштву веома тешко могу одложити, благословом Епископа источноамеричког др. Митрофана сабор се одржава у прву суботу по празнику Светог Архангела Гаврила.

У манастиру се свакодневно служи Вечерње и Јутарње Богослужење, а уочи недеље и празника служи се бденије. Недељом и празницима часови почињу у 9:40, а Света Литургија у 10 часова. Сваке прве недеље у месецу у склопу Свете Литургије служи се Мало освећење воде.

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржано је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, од 14. до 29. маја 2015. године у Патријаршији српској у Београду. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим митрополита дабробосанског г. Николаја. По први пут после заседања 2011. године на Сабору је био и архиепископ охридски и митрополит скопски г. Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово великим заузимањем Његове Светости Патријарха московског г. Кирила и Руске Православне Цркве уопште, уз садејство Српске Православне Цркве у мери у којој је то било могућно.

саопштење за јавност са редовноГ заседања светоГ архијерејскоГ саБора српске православне Цркве одржаноГ у БеоГраду од 14. до 29. Маја 2015. Године

Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Литургију је служио и на њој беседио Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење седамнаесторице архијерејâ и молитвено присуство још толико њих. У склопу евхаристијског чинопоследовања извршен је и традиционални чин призива Светога Духа за успешан ток и исход овогодишњег Сабора. Потом је Патријарх на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на најважнија питања живота и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова и код нас и у свету, али и великих могућности за духовни препород и напредак. наставак на 26. стр

Најбогоугоднија и стога најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве. Наиме, сабору светих једногласно су прибројани, тојест канонизовани су и прослављени, свети мученици пребиловачки (њихов спомен ће се славити 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару), затим свети Мардарије (Ускоковић), епископ америчко-канадски (његов празник ће бити сваког 29. новембра, односно 12. децембра), и преподобни Севастијан Џексонски (Дабовић, спомен 17/30. новембра).

Сабор је одлучио да се на нивоу Српске Православне Цркве, а не само на локалном или регионалном нивоу, достојно прослави велики јубилеј -

Вести из Цркве


Патријарх српски Г. Иринеј у посети канадској Епархији

Преко три стотине људи окупило се на интернационалном аеродрому у Торонту, Канада, 5. јуна, 2015.г. да свечано пожеле добродошлицу Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. У пратњи Српског Патријарха био је протођакон Дамјан Божић из Београда.

У свом кратком поздраву Његова Светост, поздрављајући верни народ и свештенство, поменуо је да је био у посети Канади много пута, али да ова садашња посета по својој природи је много важна. Он је исто тако обавестио присутне да га је Свети Архијерејски Сабор поставио за администратора Епархије канадске са свим правима надлежног епископа и да у том својству позива све на узајамну љубав поштовање, јединство, слогу и радост.

Његова Светост је провео скоро месец дана у Канади посећујући парохије у епархији. Прву Свету архијерејску Литургију Његова Светост је служио у манастиру Преображења Господњег у Милтону, а док су саслуживали Његово Преосвештенство Еп. др. Митрофан, протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски намесник и свештенство епархије. За време беседе Његова Светост је призвао благослов на верни народ Божији, као и епархију, позивајући их да ходе путем Св. Саве, а тај пут је пут узајамне љубави, праштања, јединства и хармоније. Он је посебно нагласио да смо позвани да будемо светила у овој далекој земљи и да би други у нама требали да виде пример

хришћанског живота. Ова порука је поред беседâ на празнике и јеванђеље била једна од главних порука Његове Светости.

Потом су уследиле посета парохији у Оуквилу, седница са свештенством епархије и епархијским Саветом, затим посете парохији у Едмонтону, Хамилтону, где је обележена 50-годишњица, Вотерлу, Монтреалу, историјска и прва посета српског Патријарха заједници која је основана 1954.г., затим парохији у Венкуверу, итд. Његова Светост је исто тако имао сусрет са грчким митрополитом Сотиријем.

При завршетку своје историјске посете Његова Светост је још једном охрабрио народ и свештенство позивајући их на пут светосавски призвавши свој патријарашки благослов за напредак епархије у љубави, слози и јединству и да сви наставе да расту у меру раста пуноће Христове.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, администратор Епархије канадске, посетио је у току месеца јуна парохије у епархији и служио у њеним храмовима окупљајући и позивајући народ на узајамну љубав, слогу и јединство

Већ је постала традиција да

на крају пролећа сваке године дође до пастирско-епископске посете нашим српским исељеницима на мексичкој територији. Ове године у недељу по Педесетници, Епископ Максим је изнова посетио Православне вернике Мексика, како наше сународнике тако и друге православне житеље ове необичне земље.

У пратњи Владике био је протојереј Блашко Параклис, администратор тамошње српске мисије. У Мексико су допутовали у петак 5. јуна.

Епископ западноамерички

Г. Максим у четвртој

канонској посети Мексику

Света Архијерејска Литургија је служена у руском православном манастиру Свете Тројице у Мексико Ситију. Архимандрит Нектарије Хаџи-Петропулос са братијом дочекао је епископа и саслуживао на Литургији у недељу 7. јуна, заједно са протом Блашком и јеромононасима Христофором и Арсенијем (Мексиканца

који говори српски и иконопише иконе), а у присуству знатног броја руских, српских, мексичких и других православних парохијана, манастирског братства, и дипломатског кора Амбасаде Републике Србије на челу са амбасадором Гораном Мешићем.

После Литургије братија манастира је приредила послужење за све учеснике евхаристијског славља. Том приликом су гости из Калифорније поклонили

присутнима разне књиге из издања издавачке куће Севастијан прес.

Одбор ове мисионарске парохије Светога Николаја Жичкога сачињавају следећи чланови: Сања Савкић, Милена Марковић, Дејан Михаиловић Николајевић, Ђорђе Прокић и Вања Илић.

Извор: http://westsrbdio.org


http://westsrbdio.org


саопштење за јавностнаставак са 24. стр.

снага такозване НДХ. У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију. Разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а за председника Одбора за Јасеновац - епископ славонски г. Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки г. Јефрем.

Као и сваке године, посебна пажња је посвећена невољама наше Цркве и нашег народа на Косову и Метохији и донете су одлуке о путевима и начинима да се те невоље ублаже, кад већ не могу бити отклоњене, са посебним, по Бог зна који пут поновљеним, апелом да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на прадедовским огњиштима. Са једнаком бригом и одговорношћу сагледане су, такође, тешкоће и искушења са којима се Црква и српски народ сусрећу у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и другде услед притисака, неправди и дискриминације, као и у самој Србији услед повремених неканонских упада клирикâ суседних помесних Цркава на подручје наших епархија у Источној Србији.

Не мање пажње посвећено је, кaо и ранијих година, питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа, као што су Библиотека, Архив и Музеј Српске Православне Цркве, научне делатности, информативне службе и слично.

Изражена је захвалност Сабора Влади Србије и свим надлежним државним надлештвима у Србији, у првом реду Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, за свестрано разумевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији. Иста таква захвалност припада и Републици Српској – њеној Влади и народу.

Посебна пажња посвећена је кризи брака и породице, чији врхунац је све већи број абортусâ, што је еуфемизам за чедоморство, разводâ, породичног

насиља и других појава које разарају брак и породицу. Изражена је велика забринутост због исељавања, “одлива мозгова ”, опште небриге за младе, за село, за социјално угрожене, и тако даље.

Разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање. Саслушани су и прихваћени извештаји о раду Светог Синода, епархијских архијереја, епархијских управних одбора, добротворне фондације “Човекољубље”, поклоничке агенције “Доброчинство” и других установа Српске Православне Цркве.

Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника Српске Православне Цркве у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама Европске уније, у сарадњи са представништвима неких других Православних Цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.

Досадашња Епархија средњеевропска преименована је у Епархију франкфуртску и све Немачке, са седиштем у Франкфурту.

Монах Артемије, вођа познате расколничке групације, враћен је у ред световњакâ под својим крштеним именом Марко и трајно искључен из црквене заједнице, уз позив њему и Негославу Николићу, његовом лажном “хорепископу Николају”, да се покају и врате Мајци Цркви, која ће их, ако то учине, са радошћу примити у свој загрљај.

Епископи канадски г. Георгије и милешевски г. Филарет разрешени су од управљања повереним им епархијама и стављени Сабору на располагање.

Врховни суд Новог Јужног Велса у Аустралији донео је пресуду у корист Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, а против самозване расколничке “Слободне Српске Цркве”, што је Сабор са радошћу поздравио.

Одређени су чланови Светог Архијерејског Синода. Поред митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и епископа шабачког г. Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском г. Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки г. Иринеј.

хиљаду година од мученичке смрти светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016). Разне духовне и културне манифестације почеће већ ове године, а завршна свечаност биће, ако Бог дâ, идуће године.

Сабор је прихватио извештаје о учешћу делегације Српске Православне Цркве у раду свеправославних предсаборских конференција и свеправославне комисије за ревизију текстова припремљених за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који се планира за идућу годину, и начелно одобрио став који је иста заступала по кључним питањима о којима ће се одлучивати на том свеправославном Сабору. Коначну формулацију тога става поверила је посебној комисији, у коју улазе и чланови споменуте делегације.

Примљен је и извештај о радовима на унутрашњем уређењу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и донете начелне одлуке о даљем току тих радова, нарочито о програму израде мозаикâ и фрескописању у најтешњој сарадњи са Руском Православном Црквом и надлежним органима Русије.

Пошто је испуњен услов за обнављање дијалога са представницима “Македонске Православне Цркве“, - а то је било ослобођење неправедно утамниченог архиепископа охридског г. Јована, - Сабор је одлучио да позитивно одговори на предлог архиепископа г. Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и васпостављања канонског поретка у Републици Македонији. Српску Православну Цркву у дијалогу ће представљати митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и епископи бачки г. Иринеј и захумско-херцеговачки г. Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски г. Давид.

Сабор је одлучио да прихвати још један дијалог - дијалог са Римокатоличком Црквом, односно са Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзнога кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних

Епископ бачки Иринеј,портпарол Светог Архијерејског Сабора



Православни К

атихизис

ОТКРИВЕЊЕ УСТАРОМ ЗАВЕТУ

Шта је Стари завет?Стари завет је савез Бога

са људима, склопљен преко изабраника Божјег патријарха Аврама и његовог богоизабраног потомства. У Светом писму Старог завета, као светим списима, описују се догађаји од стварања света, па до рођења Онога кроз кога и ради кога је свет и створен, и ради кога су се сви ти догађаји збивали: Господа Исуса Христа.Шта је Нови завет?

Нови завет је савез Богочовека Исуса Христа са људима. Збивања и загонетке Старог завета добили су у њему своју одгонетку и пуноћу. У Светом писму Новог завета, као светим списима, очевици су описали догађаје од рођења Господа Исуса Христа, па све до његовог славног Васкрсења из мртвих и Вазнесења. Ту је описан и силазак Светог Духа на прве Христове ученике и њихово проповедање Његовог светог Имена и науке божанске. У њима је указано и на све оно што ће се догодити до Другог доласка Христовог и Страшног суда.Како почиње Стари завет?

Стари завет почиње описом постанка света: “У почетку створи Бог небо и земљу”. Под речју “небо” треба разумети становнике неба – Ангеле и остале бестелесне небеске Силе. “А Земља беше без обличја и пуста”, тј. цео створени материјални свет.

Нема лепше вере од хришћанске

Епископ ДанилоЈеромонах Амфилохије

Шта је створио Бог за шест дана?

Први дан створена је светлост: “И рече Бог: Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме”. Тај дан је дан један: из њега извиру и њему се враћају сви дани. (Јеврејска реч “јом” дан, може да значи одређени астрономски или неограничени временски период настанка света).

Други дан Бог је створио свод небески и раставио воду под сводом од воде над сводом, а свод назва Бог небо. То је оно видљиво небо. Иза њега се налазе безбројни Божји светови, названи симболично – “вода над сводом”, јер круже и теку, сваки својом путањом, хармонично и без сударања, по бескрајном простору.

Трећи дан снагом речи Божје оделила се вода од копна. На земљи је израсла трава и разноврсна дрвета која рађају плод. Силом Божије речи то једном засејано семе, увек доноси плод, захваљујући благослову и заповести Бога..

Четврти дан Бог је створио светила на своду небеском. Сунце да управља даном, и месец да управља ноћу, и звезде: да светле и да буду знаци времена, дана и година. Првостворена светлост, расута по целој творевини, сабрала се и особито заблистала, овог дана, кроз небеска светила. Сунце је обасјало земљу, обавијену дотада густим маглама и влагом.

Пети дан Бог је ствроио жива створења у водама, рибе и остала створења велика и мала, као и птице небеске, по врстама њиховим.

Шести дан створио је Бог стоку и ситне животиње и звери земаљске, по врстама њиховим.

На крају рече Бог: “Да начинимо човека по лику и

подобију Нашем, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.” Пресвета Тројица, Бог наш, створио је човека од праха земаљског, и удахнуо у њега дух живота. Прво је Бог створио Адама, па му је онда створио жену, “човечицу”, Еву, да му буде помоћник на путу ка вечном циљу њиховог живота и живота свих створења. Човек и човечанство постају тако тајанствена слика у којој се огледа Света Тројица: Људи су створени да се узајамно воле и испуне несебичном божанском Љубављу.Шта је Рај у који је Бог увео човека, створивши га?

Рај је место близине и присутности Божје, у коме је човек био заједно са Творцем, обдарен свима даровима и блаженством вечног живота, доброте и љубави. Човек се у Рају хранио са Дрвета живота.Шта је Дрво познања добра и зла?

Дрво познања добра и зла је засадио Бог у Рају да би се човек вежбао у врлини уздржања и верности своме Створитељу. Дрво живота је човеку давало бесмртни живот и дар разликовања онога што је вечно од онога што је пролазно. Извршавати Божју заповест значило је – јести са дрвета живота; погазити заповест значило је – одвојити се од Бога и његове воље, изгубити вечни живот и предати се смрти. Једење са Дрвета познања добра и зла помрачује ум, уништава у човеку дар разликовања вечног и пролазног, отуђује га од Бога и одводи га у пролазна телесна задовољства и у смрт. На том дрвету и на тој заповести човек је имао да провери своју љубав и

наставак на 31. стр

Реч катихизис је грчког порекла (κατηχέω, значи – оглашење, усмено поучавање, вероучење). Односи се на излагање основних догматских истина хришћанске

православне вере и учење истих од стране верника за мистично заједништво са Богом и спасење душа. Употребљава се у катихетици за децу и одрасле. Књига Нема лепше вере од Хришћанске коју су написали блаженопочивши Епископ Г. Данило (Крстић) и јеромонах Амфилохије (Радовић) 1982 године, тј. садашњи Митрополит црногорско-приморски је идеалан пример катихетског излагања Православне вере. Поменута књига је по први пут издата на енглеском језику од

стране Севастијана Прес-а, издавача књига западно-америчке епархије, и доступна је за куповину путем веб странице: www.westsrbdio.org. Стаза Православља

наставља са штампањем делова текста у енглеској и српској секцији часописа.

http://www.westsrbdio.org/


Животопис Епископа Мардарија Либертивилског

Новог равноапостолског Оца Православне Цркве у Америци и Канади

Увод Животи Светитеља

Христових уткани су нераскидиво у “Цркву прворођених записаних на небу” (Јевр. 12, 23). Српска

Православна Црква је била суочена током 20. Столећа са

многобројним искушењима која је тешко набројати. Једно од значајних

било је присилно или добровољно расејавање српског православног живља

од истока до запада. Ипак, у свему томе постојао је велики благослов кроз ликове знаних и незнаних боголиких хришћана. Поред двојице Светих владика, Николаја Жичког (†1956) и Варнаве Хвостанског (†1964), као и Светог јеромонаха Севастијана Џексонског (†1940), Богом дарована личност за одржавање и продубљивање аутентичног живота у Христу српског стила и искуства, светосавског и косовског завета Срба који су пристизали на амерички континент јесте први српски епископ у Америци и Канади (американско-канадски, речено тадашњим језиком), Мардарије Ускоковић (†1935).

Св. Мардарије Либертивилски (1889-1936) Мардарије се као Иван П. Ускоковић родио 2. новембра

1889.г. у каменито-брдовитом селу Корнет у Љешанској нахији, у Црној Гори. Крштен је у сеоској црквици посвећеној Светом Ђорђу, а крштено име му је било Иван. У непосредној близини те цркве, у самом селу Корнет некада је био манастир (намастир), по предању из доба Немањића. Рушевине и део зидина, утврђење манастира постоји и данас. Као најугледнија породица у Љешанској нахији, која се одликовала чојством и јунаштвом, Иванови преци Ускоковићи столећима су живели у оквиру овог пространог и утврђеног манастира.

Мардаријев отац се звао Петар (Перо), а мајка Јела је била из познате куће Божовића. Петар је у Црној Гори био уважени началник Љешанске области и племенски капетан. Будући да је био дете из знамените породице, Иван П. Ускоковић је, за разлику од многих својих вршњака, послат на школовање. Прво је похађао основну школу у Ријеци Црнојевића, а потом и школу на Цетињу, престоници Црне Горе. Школовање је наставио у гимназији у Београду. Већ у петом резреду гимназије, својом младалачки искреном жудњом да следује за Христом, а коју је познао још у најранијем детињству, Мардарије осликава оног младића у Јеванђељу који је (по речика Св. Јустина Ћелијског) поставио најрадикалније питање Христу: “Како да задобијем живот вечни?” После девет година школовања а без знања родитеља, после релативно кратког периода искушеништва, због свог христоликог лика већ тада био пострижен у српској лаври Студеници, задужбини Немањића из XII века, а о томе његови родитељи нису знали. На монашењу је добио име Мардарије под којим је наставио живот.

Године 1905. Свети синод Српске Православне Цркве доноси одлуку да младог јерођакона Црногорске митрополије Мардарија пошаље на школовање у Русију. Прво је у септембру 1906. г. отишао у Житомирску духовну семинарију у близини

Кијева (Украјина). После две школске године, 1908. Одлази у Кишињевски духовни семинар у Молдавији. Те 1908. г. постао је и јеромонах (а сингел 1912.г.). Духовну семинарију у Кишињеву је завршио 1912. г., такође са најбољим оценама (одликом). Одмах потом уписује се у петроградску Духовну академију на којој је дипломирао 1916. Г. добивши звање степена кандидата богословља.

Осим богословских наука, Мардарије је изучавао и црквено право (на Правном факултету у Петрограду), што ће се показати посебно значајним и корисним у њуговом каснијем раду у Америци и Канади.

Мардарије је свој мукотрпни мисионарски рад, започет још у православној Русији, наставио у још удаљенијој Америци. Наиме, вођен Духом Светим, Свети синод Руске Православне Цркве је ради насушне потребе за организовањем Српске Цркве као и истовременог аутентичног мисионарског рада међу Србима у далекој Северној Америци 3. јула 1917. г. одлучио да пошаље већ посведоченог слугу Божијег српскога рода, младог синђела Мардарија Ускоковића. Свети архијерејски Синод послао је га да у оквирима Руске црквене мисије, руководи Српском мисијом у Америци, да свој живот у Христу настави тамо, јер је “сазрело време представити Српском народу да сâм себи подиже црквени народни живот у Америци…”

Мардарије ће у Америку стићи преко Сибира и Владивостока, крајем 1917. г., као ште ћемо видети као “припремљена жртва свеспаљеница” (Страдање Поликарпа 14,1). Он је најважнији период свог апостолско-пастирског живота и рада провео у Северној Америци где је наставио да сабира снопове духовне пшенице за евхаристијску жетву, жртву и Трпезу, у првом реду тамошње Српске Православне Цркве.

Први епископ-администратор Српске Цркве у Америци и Канади био је Свети владика Николај Охридски и Жички који је и предложио јеромонаха Мардарија Ускоковића за администратора Америчко-канадске епархије. Колико је овај предлог био оправдан показаће страдални, крстоносни живот до последњег дана његовог живота овог – у првом реду боготражитеља, а потом и свештенослужитеља Мардарија, родољуба, просветитеља “по образу и подобију Божијем” (Пост. 1, 27), уз то и одличног беседника и писца.

У пролеће 1921. г. по решењу Светог Архијерејског Сабора долази у Америку ондашњи Охридски Епископ Николај (Велимировић), који обавештава руског митрополита да преузима цкрвену власт над Србима Америке и Канаде, а Свети синод га 18. октобра 1922. г. званично одредио за администратора. На молбу Епископа Николаја Синод Српске Православне Цркве га разрешава дужности администратора, а на исту поставља архимандрита Мардарија 1. децембра 1923.г.

Године 1923. архимандрит Мардарије је засновао Српску православну америчко-канадску Епархију са седиштем у



Увод Рођен у време председника Абрахама Линколна,

архимандрит Севастијан Дабовић је значајан по томе што је први човек рођен у Сједињеним Америчким Државама који је рукоположен за православног свештеника. Такође је био и први рођени Американац који је примио монашки постриг у Православној Цркви. Међутим, најзначајнији је због свог изванредног апостолског, пастирског и писаног рада које је постигао током 48 година свештеничке службе. Познат као “отац српског православља у Америци”, сазлужан је за подизање првих српских цркава у Новом свету. Ово је свакако био само један део његовог животног залагања, јер је неуморно и предано тежио томе да православну веру пренесе свим народима, где год су га позивали. Био је православни апостол универзалног значаја.

Св. Севастијан Џексонски и Санфранцишки (1863-1940) Отац Севастијан је рођен у Сан

Франциску 21. Јуна 1863. г. Његови родитељи, Илија и Јелена Дабовић, били су први забележени имигранти на Западној обали Америке. У друштву са своја два старија рођака и стрицем Николајем, његови родитељи су дошли из свог родног села Шашоваца, које се налази крај Херцег Новог, на улазу у Бококоторски залив, у Црној Гори. После дугог путовања (укључујући прелазак преко Панамског канала на магарцима), стигли су у Сан Франциско 1853. Илија Дабовић је тамо отворио радњу и са својим братом Николајем развио посао продаје воћа на велико. Отац Севастијан је био четврто од седморо деце Илије и Јелене и добио је име Јован.

Православна заједница је основана у Сан Франциску шест година пре рођења о. Севастијана и названа је “Грчко-рускословенска

Источна Црква и добротворно друштво”. Заједницу су чинили Руси, Срби, Грци и Сиријци који су дошли у Калифорнију у првим годинама Златне грознице. Пошто ова заједница још увек није била парохија и није имала свог свештеника, капелани Руске царске морнарице су се старали о духовним потребама православних верникâ у Сан Франциску. Године 1863. г. један од ових капелана, јеромонах Кирил из манастира Тиквин у Русији, крстио је бебу Јована – будућег оца Севастијана – у капели на руском ратном броду Богатир (Bogatyr), који је тада био укотвљен у Сан-францишком заливу.

Године 1868, годину дана пошто су Сједињене Државе купиле Аљаску од Русије, руски свештеник је наименован за православну заједницу у Сан Франциску. Нови пастир, отац Николај Ковригин, преселио се из руске православне саборне цркве у Ситки на Аљасци, заједно са својим помоћником, чтецем Василијем Шишкином. Заједница у Сан Франциску

Животопис АрхимандритаСевастијана Џексонског

Српски православни апостол у Америци

је од тада почела да врши црквена богослужења у кући тамошњег Србина Петра Секуловића, која се налазила у улици Мишен (Mission Street), улици за коју се у то време сматрало да се налази изван града. Породица Дабовић је редовно учествовала на богослужењу у овој кући-капели, познатој као “Дом молитве Православне Источне Цркве”.

Новоизабрани руски епископ Аљаске и Алеутских острва, Јован (Митрополски) је 1872, када је Јован имао девет година, преместио своје седиште са Ситке на Аљасци у Сан Франциско. Како је он био једини православни епископ на америчком континенту, ово премештање је означило и пренос целокупне америчке епископске администрације у Калифорнији.

Епископ Јован је изврсно говорио енглески језик и дошао је из Русије у Америку са намером не само да служи потребама пореклом православних Американаца и Руса на Аљасци, већ и да пренесе православну веру иновернима у Северној Америци. Ово је био главни разлог зашто је преселио седиште епархије у Калифорнију. Вероватно је жеља епископа Јована да Американце преведе из других хришћанских деноминација у Православну Цркву прешла и на Јована Дабовића чак и у том раном периоду његовог живота, јер је то постала, такође, Јованова доживотна жеља.

Долазећи у Сан Франциско, епископ Јован је подигао цркву у улици Пирс (Pierce Street) и посветио је Св. Александру Невском каок саборну цркву. Сваки пут када би било службе у цркви, млади Јован је био тамо. Потпуно предан Цркви и дубоко љубећи лепоту и торжественост православног богослужења, свим срцем је чезнуо да служи Богу и својој браћи за светим олтаром. Као што је касније потврдио, то је била његова намера од детињства да постане свештеник и никада није ни о чему другом сањао. Када је одрастао, Јован Дабовић је постао познат не само по својој љубави према Цркви већ и по својој несебичности и уздржању.

Јован Дабовић је похађао суботњу школу веронауке и “грчко-руску богословију” (такође, познату као Мисионарску школу [the Mission School]) коју је епископ Јован пренео из Ситке у Сан Франциско. У маленој богословији учио је заједно са Алеутима који су дошли са Аљаске. Ту је одлично савладао руски и црквенословенски, а такође је стекао и солидно снање грчког језика. Током боравка на Аљасци, Јован је одлучио да продужи своје богословско образовање припремајући се за свештенички позив. Тако је 1885. г. отпутовао у Русију, где је провео три године студирајући на Петроградској и Кијевској богословској академији. По повратку из Русије Епископ Владимир (који је заменио Еп. Јована) замонашио је Јована Дабовића у цркви Св. Николе у Сан Франциску 30. Децембра 1888. г. дајући му име Севастијан. Недељу дана касније, на празник Рођења Христовог, рукоположио је Севастијана за јерођакона.

Пре рукоположења, отац Севастијан је поднео извештај епископу Николи у коме је проценио да има неких 1.500



Чикагу. Исте године, почетком августа купио је 33 ејкера (око 10 хектара) земље у Либертивилу, где је заједно са на духовно старање повереним народом изградио манастир Светог Саве.

Уочи празника Цвети обављено је Мардаријево наречење, а потом сутрадан, на сâм празник Цвети 25. априла 1926. г. свечано обављена и његова хиротонија у Саборној цркви у Београду. Следећег дана је декретом Патријарха Димитрија и указом краља постављен за Епископа новоосноване Православне Српске епархије у Америци и Канади. Тада је новохиротонисани Епископ Мардарије имао 36 година.

Разноликост дарова (харизми) светости у Цркви је толика да ниједан дар не може да каже другом “не требаш ми” (уп. 1 Кор. 12:18-26). Епископ Мардарије је ову истину спроводио у живот и кроз праксу црквених народних сабора. Први такав црквено-народни Сабор је одржан од 1. до 5. Септембра 1927. г. у манастиру Светога Саве у Либертивилу, држава Илиној, где му је положено блаженопочивше тело.

Плодове свога рада Владика Мардарије није дуго уживао. Блажено се представио Господу 12. децембра 1935. г. у 9:45 часова увече, у четрдесет шестој години живота. Умро је у болници Ан Арбору, Мичиген, пишући своју последњу божићну посланицу својој пастви којој је био архипастир мало више од девет година.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве за време свог редовног заседања одржаног у Београду од 14. до 29. маја 2015. године, саопштио је своју најбогоугоднију и стога најважнију саборску одлуку о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве. Наиме, сабору светих једногласно су прибројани, то јест канонизовани су и прослављени, свети мученици пребиловачки (њихов спомен ће се славити 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару), затим свети Мардарије (Ускоковић), епископ америчко-канадски (његов празник ће бити сваког 29. новембра, односно 12. децембра), и преподобни Севастијан Џексонски (Дабовић, спомен 17/30. новембра).

(Извор: Житија Епископа Мардарија Либертивилског и Архимандрита Севастијана Џексконског; Севастијан прес

2014)

Тропар Светих Мардарија и Севастијанаглас 4:

Боже Oтаца наших, Који свагда чиниш нама по Твојој благости, не удаљи милост Твоју од нас, но молитвама Светих Мардарија и Севастијанау миру управи живот наш.

Свети Мардарије Чикашко-ЛибертивилскиКондак, глас 8:

Неуморни проповедниче Христа Господа, Светосавски человођо народа свога у расејању,Трудољубиви зиждитељу и учитељу покајања,Свети Мардарије Либертивилски и Амерички,са свима Просветитељима американске земље моли јединога Човекољупца да подари мир и слогу роду Православноме!

Свети Севастијан Санфранциско-ЏексонскиКондак, глас 8:

Рођен у Сан Франциску, Апостоле и Просветитељу Америке: Први рођени у Америци који је постао свештеник,Огњени проповедниче Речи Христове међ’ народима АмерикеПропутовао си целу земљу проповедајући Истину и љубав,Утврђујући мноштво душа у Православној вери,И подижући многе цркве у славу Божију,сиромашан телом а богат Духом Моли се сада Господу Којем си служио свим срцем, Севастијане Џексонски и Свеамерички Апостоле,

Животопис Епископа Мардарија ЛибертивилскогНаставак са 28. стр.

православних хришћана који живе у државама Калифорнија и Орегон и на тадашњој територији Вашингтона. Тражио је да му се дозволи да служи овим верницима, а епископ Никола, препознавши његов редак апостолски жар, прихватио је његову молбу. Тако је недавно рукоположени јеромонах Севастијан постављен за свештеника мисионара за Калифорнију и северозапад Пацифика. Не губећи време у испуњавању повереног му задатка, недељу дана после свог рукоположења кренуо је на мисионарски пут Западном обалом Северне Америке. Путовао је на север до Ванкувера, Британске Колумбије и на југ све

до Сан Дијега, прелазећи скоро 2.000 километара.

На северозападу је о. Севастијан крштавао и децу и одрасле, вршио Свете тајне и служио у Цркви са изолованим православним хришћанима. Изузетно захвални свештенику мисионару, ови верници су почели да гаје наду да ће се и у њиховој регији сазидати православне цркве. У Орегон држави о. Севастијан је одлучио да је град Портланд најбоље место за капелу. У Сијетлу је о. Севастијан видео још више могућности, јер ја тамо наишао на групу преданих људи право-славних хришћана који су свесрдно желели да оснују парохију. Док је боравио у Чикагу, окупљао је локалне православне Србе и са њима славио Св. Литургију. Иако је у то време могао да сретне само двадесетак Срба, годинама касније ће градити управо на том темељу који је тада поставио за Српску Православну Цркву

у Чикагу. После мисионарског рада у Минеаполису и Чакагу, о. Севастијан се вратио у Сан Франциско 1893. г. Укратко после тога је отишао да крсти једну српску бебу у Џексону, у Калифорнији, у рударској заједници у близини “златне жице”. Видећи да су се многи српски рудари настанили заједно са својим породицама у Џексону и у суседним градовима, о. Севастијан је одмах препознао потребу да се тамо изгради православна црква и подстакао је локалне Србе да отпочну са планирањем једне. Срби су се сложили и почели су да прикупљају средства. О. Севастијан је тражио и добио прилог од “Рудника Кенеди и Компаније Милинг” (Kennedy Mining and Milling Company), које су поседовале главни рудник злата у Џексону. Ускоро су Срби купили земљу и за гробље и за цркву.

Животопис АрхимандритаСевастијана ЏексонскогНаставак са 29. стр.



слободу: да ли ће бити веран Богу или ће послушати Ђавола и његову лаж.Ко је Ђаво?

Ђаво је лажа и отац лажи. Он је бивши Архангео Деница који се побунио против Бога, јер се погордио и зажелео да буде једнак са Богом. Ђаво је изумео грех и смрт и пакао. Његова зла и изопачена воља је извор сваког зла, којим је затровао неке од бивших ангела па онда и наше прародитеље Адама и Еву, а преко њих и њихове потомке.Ко је наговорио Еву да погази заповест Божју?

Ђаво је наговорио Еву – преко змије – да убере забрањено воће са Дрвета познања добра и зла. Ева је поверовала овом Божјем противнику и клеветнику (ђаво значи – клеветник), да је он њен већи пријатељ него Бог и почела је да се храни храном пролазности и телесних задовољстава. Окусивши плод пролазних задовољстава, она је постала смртна. Понудивши то воће своме мужу Адаму, она је учинила грех убиства. Али и Адам је добровољно окусио од истог плода и учинио троструки грех: према Богу, према себи и према своме потомству. Падом у грех човек је изгубио моћ вечног живота; помрачио му се ум, потамнело срце а мудрост утонула у безумље и лудост.

Православни КатихизисНаставак са 27. стр.

Фебруара 1894. г. Епископ Никола је дошао у Џексон да благослови црквено имање, а у мају исте године догодила се и прва сахрана на гробљу, а до децембра је завршена и црква која је најстарија Српска Православна Црква у Америци у којој се од 2007. г. налазе мошти Св. Севастијана.

Августа 1897. г. о. Севастијан је путовао у град Бјут у Монтани. Ту се сусрео са 31 Србином и служио прву Свету Литургију у Бјуту на празник Успења Пресвете Богородице (28. август). Црква у том месту је саграђена 1904 и освећена од стране епископа

Животопис Архимандрита Севастијана ЏексонскогНаставак са 30. стр.

У манастиру Крки 5. августа 2015.г. је одржан парастос свим упокојеним ближњима који су били жртве рата у Хрватској од 1991. до 1995. године. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије заједно са свештенством Епархије далматинске и бројним верницима помолио се за душе свих упокојених Отаца Цркве и свих оних који су пострадали за веру Христову од Косовског боја до дана данашњег.

Уочи двадесетогодишњице ове велике трагедије, сећамо се страдања свих

оних који су живот изгубили у својим домовима, бранећи их, или у прогону који је био последица војне акције “Олуја”. Црква не заборавља оне који су пострадали за веру и зато се боримо да ти људи буду уврштени у Свете мученике далматинске, рекао је епископ Фотије. Гледајући кроз историју увек је било безумља и ратова, али Црква мора својом љубављу да надилази свако зло. Зато се молимо за жртве злочина, али и за оне који су те злочине чинили, да им Бог подари меко срце и да се покају због својих грехова.

Епископ Фотије нагла-сио је да је у оваквим приликама посебно важно

подсећати се шта значи бити човек, то јест бити хришћанин, приносити себе на жртву ближњима, а никако чинити зло зарад било какве идеологије или политике. Помињући упокојене увек мислимо на Страшни суд Божији на коме ће свако од нас добити у вечности место које заслужује и све невино пострадале Господ ће наградити вечним животом, јер је њихова жртва христолика, а злочинце казнити злом смрћу, рекао је Епископ Фотије.

У свим Епархијама Српске пра-вославне цркве у Хрватској данас је служен парастос за жртве рата, а молитве хиљада верника упућене су ближњима који су настрадали у овом злочину.

Извор: Епархија далматинска

Парастос настрадалима у “Олуји” одржан у манастиру Крки

синовском љубављу, “имаш ли неку жељу оче”, он је смерно и са слабим гласом одговорио “само Царство Небеско”.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве за време свог редовног заседања одржаног у Београду од 14. до 29. маја 2015. године, саопштио је своју најбогоугоднију саборску одлуку о установљавању новог празника у календару Српске Православне Цркве, преподобни Севастијан Џексонски (Дабовић, спомен 17/30. новембра).

(Извор: Житија Епископа Мардарија Либертивилског и Архимандрита Севастијана

Џексконског; Севастијан прес 2014)

Тихона, који ће касније постати патријарх Московски и целе Русије, а Руска Православна Црква ће га на крају и канонизовати.

Отац Севастијан је са великом ревношћу обилазио Српске заједнице и оснивао парохије широм целе Америке. Његов пастирски и мисионарски рад је раван апостолском. Он исто тако није запостављао земљу својих предака, те је путовао много пута од Америке до Србије, да би на крају уснуо у Господу у манастиру Жичи 30. Новембра 1940. године. На питање свештеника Јована Рапајића, који се о њему старао са


The Path of OrthodoxyOfficial Publication of the Serbian

Orthodox Church in the USA and Canada P. O. Box 883,Bridgeport, WV 26330

Address Service Requested

Non-Profit OrganizationU.S. Postage PaidIndiana, PA 15701Permit No. 12

Inside this issue:• New Monastery Marcha p. 4• Patriarch’s Visit to Canada p. 9• Western Diocesan Days Schedule, p. 11• Committee meets Ecumenical Patriarch, p. 14• Our View, p. 17-19• Serbian Section, pp. 20-31

Visit us online: www.serborth.orgFollow us on Twitter :

@serborthorg

10 Annual Youth

Conference

See “Our View”

Washington, DCJune 24-28

2015

Pages 17 - 19

Documents

The PaTh of orThodoxy