Tom Harper Izgubljeni hram

Prolog

KRIT, 20. MAJ, 1941. GODINA Legenda kae da su na ovom mestu ljudi prvi put uzleteli put neba. Oblagali su se pelinjim voskom i perjem da bi se, poput vetakih ptica, otisnuli sa uzvienih

palata i vinuli preko sjaktavog mora. Leteli su sve vie i vie dok se jednom od njih, deaku koji se suvie pribliio suncu, krila nisu istopila. Pao je. Kada je poslednje pero lagano dotaklo povrinu mora, deak je ved nestao meu talasima i preao u mit. Sada su ljudi ponovo bili na nebu. Umesto perja, leteli su pomodu svilenih krila. Spone koje su ih drale, nede se istopiti na suncu. Sebi su nadenuli ime Fallschirmjdger, nebeski lovci. Nisu padali. Obruavali su se ka zemlji poput gladnih orlova. Pemberton ih je posmatrao sa prozora svoje kancelarije. Kada je poelo bombardovanje, znao je da je u nevolji. Cele protekle nedelje teror se ponavljao: najpre bi se zaulo zujanje avionskih motora, potom zavijanje tuka" koje se obruavaju i, najzad, zemlja bi se zatresla od eksplozija. Ponekada bi bombe pale tako blizu vile da su predmeti podrhtavali u vitrinama. Zveali su kao oljice po tanjiridima dok ih osoblje nije odnelo u podrum. Bombe su prestale da padaju. Otile su izbeglice koje su mu zagoravale ivot. Otilo je i osoblje. Pemberton je tog jutra odluio da ih poalje kudama, u njihova sela, kako bi bili sa svojim porodicama. Ostao je samo on. Bilo je vreme da krene. Zgrabio je ranac sa iviluka u uglu i prevrnuo ga preko stola. Sendvi od pre nedelju dana mlitavo pljusnu na sto praden termosom, fotoaparatom, baterijom, perorezom i nekoliko zguvanih papirida od okolade. Zadrao je bateriju i perorez, odbacivi ostatak, mada je izvadio film iz aparata. Zatim je, drhtedi od hitnje, otkljuao fioku i izvukao belenicu. Praina je istkala pauinaste brazde u mekoj, smeoj koi, a zlatni monogram u uglu skoro da je potpuno izbledeo. Bio je to poklon od njegove ene, jedan od poslednjih. Zbog toga mu je bila veoma draga, ali bila je dragocena iz drugog razloga. Sto se njega tie, osvajai su mogli da pokupe sve iz vile predmete, muzejske eksponate, odedu i nametaj uvezen iz Engleske, ak i njegovu voljenu biblioteku. Ali ne i belenicu. Nije mogao vie nita da uini. Zakopao je ranac i krenuo ka vratima. Zatim je u napadu panike ponovo otkopao ranac kako bi se uverio da je belenica stvarno u njemu. Najzad je, u znak otpora, zakljuao sva vrata u kudi. Kada Nemci budu stigli do vile, to de ih zadrati i moda mu obezbediti nekoliko dodatnih minuta. Izaao je napolje. Iznad njega je raznobojni baldahin svilenih oblaka belih, crvenih, zelenih i utih plovio ka istoku. Pemberton je ekao sve dok nije bio siguran. Kada je konano ugledao padobrane kako se rascvetavaju po nebu, bilo je

prekasno. Cela dolina je odjekivala od rike transportnih aviona ,,junker52". Iza krivine koja vodi na sever, ka luci u Heraklionu, ved se ula pucnjava. Verovatno su se Nemci iskrcali juno od grada odsekavi mu odstupnicu. Svakoga trenutka sve vie i vise vojnika je iskakalo iz junkera". Nede uspeti da se izvue tim putem. Zato je krenuo kroz brda na jug, ka planin'ama. Brzo je hodao. Bio je na Kritu ved dve godine. Doao je pr$ poetka rata. Njegove duge etnje po unutranjosti ostrva postale su legendarne meu kolegama. Stomak koji je poeo da mu se preliva preko kaia nakon mnogih sveanih, univerzitetskih veera, povukao se. Sunce mu je posvetlilo poslednje crne vlasi kose, to je nadoknaivala zdrava boja obraza. Bilo mu je pedeset est godina, ali osedao se mladim nego deceniju ranije. Kada je preao etiristo metara, osvrnuo se. Dole u uvali nazirale su se iskopine palate u Knososu okruene borovima. Ta palata bila je njegova ivotna opsesija. Iako je bio u urbi, osetio je bol zato to je preputa osvajaima. Pre Prvog svetskog rata je kao student pomagao legendarnom ser Arturu Evansu da je iskopa iz sna dugog tri hiljade godina. Bilo je to zlatno doba arheologije, delovalo je kao da se rue zidovi koji odvajaju mit od stvarnosti, svaki dan donosio je nova otkrida koja su pretvarala legende u istoriju. Trideset godina kasnije se kao udovac vratio na lokalitet da bude kurator. Prolo je doba heroja arheologije, a brza otkrida su zamenjena sporim, paljivim naunim analizama. Meutim, on je i time bio zadovoljan. ak je uspeo da naini i nekoliko otkrida. Jedno od njih bi zapanjilo i samog Evansa. Posegnuo je rukom ka leima i stegnuo ranac, jo jednom se uverivi da je poneo belenicu sa sobom. Jedan avion prelete nisko preko severnog grebena. Jasno ga je video na istom vazduhu: zdepasti nos, crni krst na boku, ak i beli statiki konopac padobrana koji je vijorio pozadi. Mora da se ispraznio. Za par trenutaka de se okrenuti i uputiti ka kopnu ne bi li pokupio nove trupe. Meutim, ipak se nije okrenuo. Leteo je preko palate i doline pravo ka njemu. Pemberton nije bio kukavca. Juriao je iz rovova u Flandriji zajedno sa ostalima. Ali pogled na dolazedi avion ukopao ga je u mestu. Zabacio je glavu i okrenuo se dok mu je preletao iznad glave. Motori su radili tako polako da se inilo kao da de pasti. Kvadratni otvor na trupu zjapio je poput rane.

Pemberton se tre: obris mukarca se pojavio na otvoru. Gvirio je. Mora da ga je ugledao. Pemberton na trenutak oseti neku udnu povezanost kada su im se pogledi sreli. Zatim je ovek pao. Rairio je ruke poput krila, iskoio iz aviona, lebdeo par trenutaka i potom skliznuo iza elise. Dugaak rep se odmotavao za njim, zategao, i potom rascvetao u belu kupolu padobrana cimnuvi ga poput marionete. Meutim, izgledalo je kao da i dalje pada zastraujudom brzinom. Za samo par sekundi, jo nekoliko padobranaca se nalo iza njega. Avion ipak nije bio prazan. Pemberton pogleda dole. Vetar de odneti padobrance neto dalje od njega, ali ne dovoljno daleko da bi mogao da utekne. Bio je u klopci. Ostavi bez izbora, krenuo je nazad ka palati meu drvedem. Uspentrao se stepenicama starim etiri hiljade godina i sruio iza zida teko diudi. Evansova ambicija nije se zadovoljavala jednostavnim iskopavanjem palate. Na nekim mestima je pokuao da je obnovi. Tako su mnogobrojne, poluizgraene sobe izvirale iz ruevina poput duhova. Neki posetioci su smatrali da veoma nalikuju originalu, drugi su ih doivljavali kao vreanje arheologije. Iako se od Pembertona oekivalo da ih ne odobrava, njemu su potajno uvek bile drage. Nikada mu ne bi palo na pamet da de se u tim sobama skrivati u pokuaju da spase sopstveni ivot. Okrenuo se i pridigao kako bi gvirnuo kroz prozor uskrsnulog zida. Na trenutak se ponadao da su padobranci krenuli ka unutranjosti. Tada ih je ugledao. Bili su blie nego to je pretpostavljao. Za nekoliko minuta koliko mu je bilo potrebno da otri do palate, oni su se iskobeljali iz padobrana, postrojili i poeli da silaze u dolinu. Video ih je kako se, poput tanke linije, kredu kroz arene maslinjake niz padinu ka palati. Izbrojao je estoricu u tesnim lemovima bez oboda i vredastim, zelenim bluzama koje su delovale veoma nepraktino za borbu. Da su krenuli putem ka zapadu, ne bi proli ni blizu ruevina palate. Meutim, uputili su se pravo ka njoj. Iza njega, neto teko i metalno zal^ripalp je po kamenu. Uasnuto se okrenuo i prekasno prisetio ljudi iz doline. Da li su ga videli? Ne. Nestali su pod senkom junog zida i u ovom trenutku ih nije video. Pogledao je paljivije. U velikom dvoritu, tamo gde su drevni stanovnici nekada plesali na leima bikova, veliki grimizni padobran leao je rairen kao velika krvava mrlja. Materijal se previjao i podrhtavao na vetru, dok je iza njega isprepletena griva crnih konopaca vodila do

elinog kanistera veliine kovega. Pemberton je zapazio pukotine koje je udar naneo gipsanim ploama i osetio nalet besa zbog tog nemarnog vandalizma. Prvi od nemakih vojnika, narednik, zaustavio se iznad ograde i potrao preko dvorita do kanistera. Ostali su ga pratili okupivi se oko njega dok je kleedi otvarao poklopac. Neki od vojnika su poeli da skidaju vredaste bluze koje su nosili tokom skoka, otkrivajudi sive uniforme i redenike koje su nosili ispod, dok su ostali preuzimali oruje koje im je narednik pruao. Nedaleko od vojnika neto se pomeralo. Krajikom oka Pemberton je levo od sebe ugledao obris oveka koji se prikradao preko krova hrama. Nosio je belu radniku bluzu i crni al vezan oko glave. Bila je to tradicionalna odeda kritskih zemljoradnika. U ruci je paljivo nosio puku, kako ne bi njome grebao po kamenu. Delovala je starije od samog oveka. Verovatno nije upotrebljena otkako su Turci proterani sa ostrva, pre pola stoleda. Meutim, bilo je oigledno ta de sa njom sada uiniti. Pemberton gvirnu iza stuba koji ga je skrivao i lupi dlanom o dlan +i pokuaju da privue panju Grka, a da ga pri tom ne opaze Nemci. Nisu bili svesni opasnosti. Trojica su upalila cigarete, a ostali su pakovali opremu u rance. Jedan od njih je ispriao neku alu. Nervozni smeh se razlegao dvoritem. Pssst", zaita Pemberton kroz stisnute zube, odbacujudi skoro sav oprez u oajnom pokuaju da zaustavi Grka. O emu li je taj ovek razmiljao? Nemci skoro da su zavrili sa istovarom kanistra i bili spremni za polazak. Pemberton bi tada bio bezbedan. Izgleda da je Grk uo Pembertona. Otro se okrenuo sa sve pukom. Meutim, ubrzo se nasmeio kada je prepoznao engleskog arheologa, koga su poznavali svi u dolini. Isprekidan niz zuba blesnuo je belom bojom preko smeuranog, tamnog lica. Podigao je puku na rame, zakiljio preko zaralog niana i opalio. Krv jurnu iz vrata nemakog narednika dok je prasak odjekivao dvoritem. Na krovu hrama Grk je izbezumljeno pokuavao ponovo da napuni puku repetirajudi je. Ali, Nemci su ga ugledali. Munje suknue iz cevi njihovog automatskog oruja. Bujica metaka ga presee. Od snanog udara se prevrnuo unazad, ostavivi lepljivu krvavu mrlju preko ravnog krova. Oruje je utihnulo. Pemberton je u daljini uo da bitka za Heraklion jo besni, ali ti zvui su bili monotoni i nestvarni nakon divljake snage majsera. Jedan od

vojnika potra napred, uspentra se uza stepenice do krova hrama gde je leao Grk. utnuo je telo, a zatim ispalio potpuno nepotreban metak u lobanju lea. Pemberton zadrhta i povue se iza stupa. Evansove rekonstruisane prostorije jedva da su bile neto vie od izlobenih predmeta. Nisu imale nita vie dubine od kulisa grada na Divljem zapadu u nekom holivudskom studiju. Izmeu vojnika u dvoritu i vojnika na krovu nije bilo mnogo mesta na kojima je mogao da se sakrije. Pribio se leima uza stub, ne usuujudi se da mrdne. Na suprotnoj strani zida, senka se pomae u dovratku. Pemberton se zaledi, a zatim ipak poe ponovo da die. Majuno mae uetalo je kroz vrata i stajalo na suncu, posmatrajudi ga irom otvorenih oiju. Bei", tiho je izgovorio, pruajudi vrat kako ga Nemac na krovu ne bi video. ta da radi ako mu pokreti maeta privuku panju? Mae sede na zadnje noge, podie apu i poe da se lie. Mar." Pogledavi, Pemberton su uverio da je vojnik jo na krovu preko puta. Osmatrao je okolinu u potrazi za drugim partizanima. Ako sada pogleda u pravom pravcu, sigurno de ugledati Pembertona. Ljudi u dvoritu nestrpljivo povikae. Narednik je umirao, bila mu je neophodna pomod. Uz poslednji pogled ka dolini vojnik se okrenu i sie sa krova. Pemberton opusti ramena. Zagrlio je ranac sa olakanjem. Meutim, mae je prestalo da se lie, stajalo je veoma mirno lagano se klatedi na zdepastim noicama. Vrana se spustila na mecima izreetan les, potpuno nesvesna Nemca koji je stajao samo par koraka dalje i mlaeg grabljivca koji je uao u senci. Rep maeta zadrhta, a otvorena vilica naini udan kljocavi zvuk. Zatim je poskoilo. Nakon toga se sve odigralo mnogo bre nego to je Pemberton uspeo da isprati. ovek na krovu se okrenu i stade mecima nasumice da zasipa otvorenu prostoriju. Njegovi drugovi u dvoritu su videli jo manje, ali nisu bili raspoloeni za oprez. Zapucali su iz svega to su imali. Vazduhom se iznenada razlegla oluja od olova, betona, kamena i maltera. Neto rasee Pembertonu obraz, zamalo ga ne pogodivi u oko, ali on jedva da je i to osetio. Skoio je na noge vrsto epavi ranac rukama i jurnuo kroz vrata na suprotnoj strani. Nije ni video ta se desilo sa maetom.

Palata u Knososu nije vie bila lavirint kao u mitu, ali se ovek i dalje mogao izgubiti u njoj. Pemberton je poznavao unutranjost bolje od bilo koga. Proao je kroz vrata, gotovo nesvestan metaka koji su itali za njim i skoio preko ivice terase na ruevine u njenom podnoju. Uzan otvor je vodio u podzemnu odaju, ispod prostorije iz koje je upravo doao, a zatim ponovo napolje. Odatle se niz dugakih hodnika pruao nalevo, ali on ih je izbegao i okrenuo se na desnu stranu. Ovde nisu mnogo iskopavali, plaedi se da ne otete temelje povrinskih ruevina. Meutim, prokopali su nekoliko probnih tunela ispod velikog dvorita. Jedan od njih se protezao ak do suprotne strane. Ako bi uspeo da stigne do tamo, mogao bi da se probije do istone kapije i skriven drvedem izvue iz doline. Koraci su odzvanjali po terasama iznad njega. Priljubio se uz potporne zidove. Ako neko bude pogledao preko ivice, ugledade ga. Meutim, niko to nije uinio. Ugledao je otvor, crnu rupu u nasipu, udaljenu nekoliko metara. Potrao je ka njoj i uvukao se unutra. Nije bila mnogo ira od samog Pembertona. Nekoliko puta je udario ramenom u stare, drvene grede koje su podupirale tavanicu. Potoci fine praine slivali su se kroz pukotine, zadravajudi se u naborima njegove koulje pre nego to iscure ka vratu. Najgore od svega bilo je to to nije mogao da se okrene i vidi da li ga neko prati. Mogao je samo smrknuto da se krede napred, gurajudi ranac pred sobom, ka malom etvrtastom svetlom otvoru koji je treperio na kraju tunela. Najzad je stigao do njega. Krajnjim naporom je progurao torbu rkroz otvor. Pala je na zemlju, a on je kliznuo za njom. Sada je bio u oknu velikog stepenita, najbolje ouvanom delu palate. To Evansu nije bilo dovoljno. Ulepao je replikama fresaka i oslikanim stubovima, tako da je izgledala skoro kao i pre trideset i tri veka. Desno od njega stepenice su vodile nagore ka dvoritu, a levo od njega ka donjim nivoima. Kada bi Pemberton samo mogao da ih se doepa... Na stepenicama iznad njega odzvanjali su koraci. Pre nego to je Pemberton uspeo da se pomeri, Nemac je ved izaao iza ugla i zastao na odmoritu. Padobranac se zagledao u Pembertona. Dopao je kao da se povredio prilikom skoka, ali ruka u kojoj je drao puku bila je sigurna.

Was haben wir hier?" Oi mladida se zaueno rairie pred udnim prizorom. Oekivao je jo jednog zemljoradnika, ili moda vojnika, ali sigurno ne izguvanog, engleskog arheologa sa naoarima. Was bist Du dennfur einer? Englander? Soldat?" Dunuo je Pember tona majserom. Spion?" Pemberton zagrli Rukama torbu i zatvori oi. Sve je bilo uzalud. Sada de umreti. Postade jedan od skeleta u Minotaurovom lavirintu. Prisetio se svih grobnica koje je otvorio tokom karijere i upitao se da li de ga gnevni duhovi njihovih stanovnika muiti u zagrobnom ivotu. Najzad de ponovo videti Grejs. Pucanj je odzvonio, odjekujudi po oknu. Na svoje iznenaenje, Pemberton nije nita osetio. Moda je vojnik promaio. Moda je ved mrtav. ekao je itavu venost da vojnik zavri ono to je zapoeo. Poto se nita nije desilo otvorio je oi. Nemaki vojnik je leao nauznak na odmoritu. Noge su mu visile, a donovi bili okrenuti ka Pembertonu. Krv je kapala niza stepenice. Pre nego to je uspeo da se povrati nakon ovog iznenadnog obrta, mrana figura oveka prolete pored njega. Potrao je uza stepenice, preskaudi po tri odjednom, proverio Nemcu puis, a zatim se okrenuo. Nije nosio uniformu, meutim, imao je pitolj u ruci, a jedna izma mu je bila ispupena kao da je u njoj sakriven no. Mrtio se preplanulim licem, kao da ga neto mui. Gledao je u Pembertona. Jeste li vi kralj Grke?" Pemberton je tupo piljio u oveka koji ga je spasao. Sunce je kroz otvor bacalo kosu senku preko njegovog lica otkrivajudi vrsta usta, preplanulu kou i izraslu bradu, to je navodilo na zakljuak da je jutros u urbi napustio krevet. Njegove tamne oi svetlucale su u polumraku. Jedino to je Pemberton uspeo da izgovori bilo je: Zar izgledam kao Grk?" ovek slegnu ramenima. Rekoe mi da de moda biti ovde." Bio je." Pemberton se uskobelja na noge. Nije bio siguran kako je dolo do ovog razgovora. LOdseo je u mojoj kudi." Jo se sedao svog oka kada se vratio u vilu li tamo naao grkog monarha. Straari sa Novog Zelanda patrolirali su dvoritem, oficiri za vezu su urlali u slualice radija koji su montirali u njegovoj radnoj sobi, preostali dvorani sedeli su na terasi neprekidno puedi uz beskrajnu partiju karata. Premestili su ga pre tri nedelje. U Kaniju, ini mi se."

Vie nije tamo." ovek uz kljocaj otvori svoj revolver i izbaci prazne aure zamenivi ih novim mecima iz torbe sa opasaa. Pobegao je jutros niko ne zna gde. Rekoe mi da ga ovde potraim." Pemberton zakilji ka njemu. Ko ste vi?" Grant." Nije pruio ruku. Don Pemberton. Ja sam kurator ovog lokaliteta." Ba lepo." Grant je vratio pitolj u futrolu i podigao automatsku puku. Ispreturao je uniformu mrtvog Nemca i pronaao tri rezervna okvira sa municijom. Na Pembertonov uas pronaao je i dve bombe. Nadam se da to nedete koristiti ovde?" Zato da ne?" Grant zadenu bombe za pojas i zabaci automat preko ramena. Ako se brinete da de se oslikani zidovi otetiti mislim da ste zakasnili par hiljada godina." Okrenuo se ka stepenicama. ekajte ovde." Pembertonu su usta bila veoma suva. Gde ste poli?" Da naem kralja Grke." Pemberton je ekao duduren u senkama vijugavih stepenica. Grantovi koraci ubrzo su utihnuli pa je zavladala tiina. Pokuavajudi da ne zvecka kopama, otvorio je ranac i zavukao ruku unutra. Belenica je jo bila na svom mestu, hvala bogu. Preao je prstima po glatkoj koi pitajudi se ta to pobogu radi. Odakle se Grant stvorio? Da li de se vratiti? ak i da se otarasi vojnika iz palate, kako de izbedi sve ostale koji su preplavili ostrvo? Pembertonu rat nije bio stran, ali ga je tokom proteklih dvadeset godina iskusio samo kroz prigueni, zatitni omota arheologije: tragovi paljevine po zidovima, bronzana seiva rupiasta i prepuna zaseka, i tek poneki skelet kojeg treba fotografisati, obeleiti i izloiti. Sada se naao usred rata i nije mu bila prijatna pomisao da mu se moe desiti da ga neki bududi arheolog ba ovde iskopa. U blizini se zaula pucnjava, pradena sa tri brza hica. Pemberton se tre. Ovde je bilo opasno treba da se premesti na neko mranije mesto, negde to dalje u stranu. Koraajudi lagano po irokom stepenitu, siao je jo nie ka Dvorani kolonade. Grant je kleao pored tela dva nemaka vojnika i ubacio tri nova metka u revolver vebli". Uvek je dopunjavao municiju kada bi mu se pruila prilika, bila je to navika

koju je rano stekao. Izgubio je raunicu koliko puta mu je na vreme dopunjeni pitolj spasao ivot. Jo dvojica, pomislio je. Posmatrao je dolinu sa skrivenog vidikovca ceo dan, jo od kada je panini autant stigao u njegov stan bulaznedi o tome kako je kralj Grke nestao. Video je avione kako se obruavaju, medavu padobranaca kako se slivaju preko ostrva i dim koji se podizao iz pravca gradova. Bes mu je rastao. Zato bi prekidao svoj posao samo zbog nekog politiara idiota koji se brinuo za kralja kojeg podanici ionako nisu eleli? Gledao je kako Pemberton naputa vilu, potom je video kako odred padobranaca slede na vrh doline. Zatim je napustio svoje mesto i otpuzao niz padinu do palate. USO* ga nije poslala u Grku da bulji u lanove kraljevske porodice. Poslali su ga da ubija naciste. Imao je nameru da upravo to i ini. Dredi se nisko, prikradao se niz istonu padinu palate. Dovoljno dugo je prouavao odozgo. Meutim, sada kada se naao meu ruevinama, bilo je teko iz ptije perspektive sagledati haos koji se prostirao oko njega. Strpljenja", promrmljao je sam sebi. To mu nikada nije bila jaa strana. Ali dva Nemca su jo krstarila ovim lavirintom i ako bude nespretno tumarao unaokolo bide im lak plen. Bolje je... Sa zida pored njega, od udara metka, odroni se komad kamena. Nije video odakle je ispaljen. Instinktivno je zgrabio majser pbema rukama kako bi zapucao. Dva metka izletee iz cevi, a potom | nita. Zaglavio se. Strgnuo ga je sa ramena i bacio, vinuvi se udesno cjlok su mu meci ibali nad glavom. Prokletnik je bio negde iznad njegaj Jo u leedem poloaju, koprcao se du plitkog rova koji je nekada bib kraljevski hodnik. Tamna odaja nazirala se na njegovom kraju. Delovala je poput podruma useenog u brdo. Ako bi stigao do tamo, kro4 bi ga titio. Srce mu je divlje tuklo u uima, ali je uo nemake vojnik^ kako jure ka njemu. Odbacivi oprez, suknuo je kroz otvorena vrata dok ga je novi plotun metaka pratio. Uao je u dugaku, usku prostoriju. Sa obe strane se nalazio niz udubljenja poput pregrada u tali. Odvajali su ih niski zidovi. IjJ svakom se nalazila masivna glinena urna, via od Granta. Na trenutak je pomislio da treba da se zavue u jednu od njih, ali je odmah odbacio tu ideju. Tako bi se samo naao u klopki.

Uprava za specijalne operacije, odnosno SOE, Special Operations Executive. Kroz dovratak su uleteli novi meci podigavi oblake praine sa pranjavog poda. Otrao je do kraja odaje i potraio vrata, ili makar rupu u zidu. Nije bilo niega vrata kroz koja je uao bila su jedini izlaz. Kakav sam baksuz, pomislio je mrano, naleteo sam na jedinu potpuno ouvanu prostoriju u celoj prokletoj ruevini. Poslednja pregrada levo od njega bila je prazna. Bacio se u nju ba kada je progonitelj utrao kroz vrata. Na trenutak je zavladala tiina, dok je Nemac ekao da mu se oi prilagode tami prostorije. Grant unu iza zida. Pokuao je da progviri, ali veliki dup iz susedne pregrade potpuno mu je zaklanjao pogled. Rudi", zauo je glas vojnika. Komme. Ich habe ihn" Nije bilo odgovora. To je dobro, pomisli Grant. Glas je zvuao nesigurno, to je jo bolje. Nije znao gde se Grant nalazi, i nije eleo sam to da otkriva. To je veoma dobro. Tiho poput make, Grant se prebaci preko niskog zida i doskoi u susednu pregradu, iza jedne od masivnih urni. Otkoivi revolver, nagnuo se napred osetivi sirovu, hladnu glinu pod rukom. Gde li je Nemac? Pruio je oruje izvan zaklona dupa. Zrak sunca se odbi od metala samo na sekundu. Ali to je bilo dovoljno nervoznom padobrancu. Rafalna paljba zasula je prostoriju. Velike glinene grudve odletee sa dupa. Jedna pogodi Granta u desnu rukuf Pre nego to je shvatio ta se deava, prsti su mu se otvorili i ispustio je revolver. Pao je na zemlju, potres je pokrenuo mehanizam za okidanje pa se novi zvuk pridruio kakofoniji odjeka u prostoriji. Grant se bacio iza dupa. Hvala bogu i Minojcima koji su ga izgradili da traje. Meci su ga okrznuli, ali ne i probili. U meuvremenu je pucanj iz veblija" naterao Nemca da stane i razmisli. Prestao je da puca moda je ekao drugog vojnika. Provirivi iza urne, Grant je ugledao par uglaanih izama desno od vrata. Sada je znao gde se Nemac nalazi, ali nije mogao do njega. Vebli" je leao na pesku, dovoljno blizu da isprui ruku i dohvati ga, dovoljno daleko da bude siguran da de umreti ako to bude pokuao. U izmi je imao no, ali ne bi uspeo dovoljno da se priblii kako bi mogao da ga upotrebi. Preostalo mu je samo...

Grant pogleda ka dvema bombama koje je stavio za pojas. Pomislio je na nesrednog arheologa i uas na njegovom licu kada ih je Grant uzeo sa mrtvog Nemca. Izvini, drugar", proaputao je. Zatim je odvrnuo udarnu kapislu, pronaao gajtan i otro ga trgnuo. Jedan... dva... Ustao je, savio ruku i bacio bombu ka drugom kraju prolaza. Tri... Zavitlala je kroz vazduh i nestala. etiri... Zauo se otar udarac kada je pogodila urnu pored vojnika, a zatim tup, kada je pala unutra. Pet... Oblak glinenih krhotina obuhvati Nemca dok se urna pretvarala u prah. Grant nije oklevao. Bacio se u prolaz i zgrabio revolver, otkotrljao u uanj i ispalio tri brza pucnja pre nego to se zaustavio. Poslednja dva nisu bila neophodna. Padobranac se skljokao na zemlju meu zdrobljene ostatke urne. Lice mu se pretvorilo u krvavu masu, a krv kapala iz male rane ispod insignije u obliku orla sa leve strane grudi. Nije se pomerao. Grant spusti pogled ka gomili gline i praine koja je nekada inila veliku urnu. Arheolog de imati ta da sastavlja, pomislio je. Tada je zauo pucanj. Don Pemberton je bio izbezumljen. Nije se tako uplaio jo od bitke kod Pasendala. Tada je bar i pored svog straha bio okruen drugim vojnicima. Sada je bio sam. Iz blizine, verovatno iz susedne prostorije, zauo je pucnjavu. Nastupila je pauza, a zatim duboka eksplozija koja je uzdrmala temelje palate. Zar su se bombarderi vratili? Odjek udara kruio je kamenim oknom tako da nije uo pucnje koji su uslejlili kao ni tihe korake na stepenicama. Prvi metak okrznuo mu je rame i okrenuo ga oko sopstven ose tako da je slededi potpuno promaio. Tredi metak bio je precizan. Projurio mu je kroz lopatice i izaao kroz grudi. Pao je licem napred, a potom se otkotrljao na lea. Tamna izmaglica prekri mu oi. Posmatrao je iskeeno udovite koje se kretalo ka njemu iz pravca stepenica. Zbog udnih unakrsnih senki u dvorani inilo se kao da mu iz lema bez oboda vire rogovi. U trenutku smrti Pemberton je imao samo jednu misao. Belenica. Posegnuo je rukom ka rancu ali nije ga naao. Ispao mu je kada ga je prvi metak pogodio. mirkajudi kroz krvavu izmaglicu ugledao je torbuj kraj stuba. Okrenuo se na stranu i poao ka njoj.

Teka izma zgazila mu je ruku. Jedva da je osedao bol, meutim, uasan zvuk krckanja kostiju naterao ga je na vrisak. udovite se nasmeja, uivajudi u njegovoj agbniji. Wumchst du dieses?" Glas je bio surov i nerazgovetan, ali ismevajudi ton bio je oigledan. Uperivi puku u Pembertona, udovite podie ranac i njime mu zanjiha ispred lica, dovoljno daleko da nije mogao da ga dotakne. Bol je poeo da mu razdire pluda, udasi skoro da nisu bili vredni|napora. Lj)kva krvi irila se oko njega. udovite je otvorilo torbu i preturalo pd njoj. Izvukao je bateriju, perorez, okoladu, i naizad belenicu. Pemberton zastenja od oaja. udovite se nasmeja. Bio je to neprijatan, frktav zvuk koji se pretvorio u mrcaje nerazumevanja dok je okretao stranice. ,,Wass ist das?" Goni se u pakao." Svu snagu koju je imao Pemberton je uloio u tu reenicu. udovite se razbesnelo. Bacio je belenicu u stranu i zgrabi puku za kraj kao da dri batinu. Pemberton nije imao snage ni da se trgne. Preko ramena udovita ugledao je nejasnu senku koja se kretala iza stubova stepenita poput treptaja plamena. Ovde, naravno, vatra nije bila zapaljena hiljadama godina. Iza stuba, Grant nije video Nemca, ali je video tamnu senku koja se nadnosi nad umirudeg arheologa. Odustavi od revolvera, izvukao je no iz izme i bacio se niza stepenice. U dva tiha skoka preao je preko prostorije. Nemac se osvrnuo, ali prekasno. Grant ga je levom rukom zgrabio za vrat, povukao unazad i zabio mu no u grlo sve do drke. Glava mu se na trenutak zabacila unazad i zaurlao je od bola. Grant je zatim brzim potezom iupao no. Krv jurnu iz rane i natopi Grantovo lice, a Nemac pade na zemlju. Grant ga utnu u stranu i spusti pogled. Odmah je shvatio da Pemberton nede iv napustiti ovu prostoriju. Obrazi i usne bili su mu bledi, telo toliko isceeno da rana vie nije ni krvarila. Meutim, u njemu je tinjala iskra ivota. Podigao je drhtavu ruku i pokazao neto iza Granta. Usne su mu se pomerale u nizu grimasa dok je pokuavao da izgovori nekoliko poslednjih rei. Grant kleknu pored njega i prisloni uho uz Pembertonova usta dok je oima pratio njegovu ispruanu ruku. Mala, smea belenica leala je otvorena u uglu. Ark..."

Pembertona je prekinuo napad kalja. Grant mu prisloni glavu na grudi. Hteo je da mu kae da ne pokuava da govori, da treba da uva snagu, ali znao je da je sve gotovo. Moda je i bolje da stari izgovori ono to je eleo. Blede, iznenada ponovo snane ruke, zgrabie Granta za okovratnik. Bezizraajne oi se vratie u ivot i upiljie u njega. Arkanaj", proaputao je. Kuda okruena kajsijama. Odnesi joj to." Potom mu ruke mlitavo padoe, oi se zatvorie, i Grant oseti prepoznatljivi, smrdljivi dah smrti. Izneo je telo arheologa napolje i poloio ga u otkopan temelj palate, a zatim prekrio le krem koji je pronaao unaokolo kako bi ga zatitio od strvodera. Na jednom kamenu bio je urezan udan znak. Tri iljka nalik vilama ili trozupcu. Njega je iskoristio umesto nadgrobnog spomenika. Pokupio je od mrtvih padobranaca ono to je mogao da iskoristi i ponovo napunio svoj vebli" Zatim je poput drevnih heroja krenuo u potragu za bitkom.

Poglavlje 1

OKSFORD, MART 1947. GODINE

Gnev. To je prva re ikada napisana u zapadnoj knjievnosti. Odredila je temu svega to je usledilo." Student podie pogled sa svog eseja, nadajudi se nekakvoj reakciji. Nasuprot njemu, par bledoplavih oiju postojano je piljio negde preko njegovih ramena, prouavajudi aru koju je led izvajao na prozoru. Vatra je itala i pucketala iza reetke kamina, ali nije imala nikakve anse protiv mraza koji je okovao Englesku jo u januaru. Ponajmanje u srednjovekovnim prostorijama oksfordskog koleda, kroz koje je duvala promaja i ije kamenje je pet stotina godina upijalo vlagu i hladnodu. Student proisti grlo i nastavi. Sve likove u Ilijadi odreuje gnev. Neki misle da mogu njime da manipuliu, druge de gnev potpuno skrhati. Najvedi broj likova de

zbog gneva izgubiti ivot, to na neki nain objanjava zato ta pria odjekuje do dandanas iako ju je Homer sastavio pre skoro tri hiljade godina. Novija istorija dokazuje da su gnev i nasilje i dalje preovlaujude strasti ovoga sveta. Ilijada nije pria o prolosti, to je pria o sadanjosti. Moemo samo da se nadamo da demo, poput Ahileja, na kraju dozvoliti humanosti da prevagne nad besom i ponosom i tako izgraditi bolju, pravedniju bududnost." Nastupila je pauza. Na drugom kraju kabineta obloenog knjigama mrtio se Artur Rid, profesor klasine filologije. Da li sam rekao neto pogreno?" Pogled plavih oiju se lagano spustio sa prozora ka studentu. Spev." Student trepnu. Molim?" To je spev. Nije pria." Student ga mrko pogleda, ali proguta ono to je imao nameru da kae. Umesto toga je spustio pogled na svoj esej. Da nastavim?" Rid se zavali u stolici i uzdahnu. Rat je sve promenio. Tokom tridesetih godina dvadesetog veka studenti su bili nezrela banda. Bili su eljni da ugode i lako im je bilo uliti strahopotovanje. Ova nova generacija je drugaija. ta je on, koji je rat proveo za radnim stolom, mogao da ih naui o herojima? Kucanje prekide konsultaciju. Portir promoli glavu kroz vrata namerno ignoriudi studenta. Izvinjavam se, profesore. Izvesni gospodin Mjur vas eka.dole." U velikoj stolici, sa debetom preko krila i debelim alom koji mu je skoro potpuno obmotavao glavu, portir skoro da nije video Rida iz hodnika. Ali student je sedeo preko puta i video ga veoma dobro. Spazio je udan izraz koji mu je preleteo licem, kao da je upravo zagrizao kiselu jabuku. Reci mu da du sidi kada zavrim." Veoma je insistirao, gospodine." I ja insistiram, gospodine Gordone." Rid je skinuo naoare i poeo da ih brie ivicom ala. Oni koji su ga dobro poznavali znali su da je to siguran znak da je diskusija zavrena. Kratko klimnuvi portir nestade. Rid je toliko dugo piljio u usijani ugalj iza reetke da je student pomislio da je potpuno zaboravljen. Uz nategnut osmeh i oigledan napor, Rid se prisili da ga pogleda. Gde smo stali?"

Sat vremena kasnije portir se vratio sa malo starijim, i kako se Rid pribojavao, malo bistrijim studentom. Jedva da je otvorio vrata, a posetilac se ved progurao unutra. ovek je bio vitak, ilav i uredan. Nije se mnogo kretao, ali se roguio. Nije skinuo kaput, samo je nainio par koraka i skljokao se na izlizanu sofu preko puta Rida. Prastari jastuci se ulegoe pod njim, namestivi ga u neku udnu vrstu uglastog unja. Nagnut napred, sa razmaknutim nogama, odavao je utisak leoparda spremnog za skok. Protrljao je dlanove. ao mi je to ste ekali", ree Rid blago. ,,I treba, do vraga. Ja sam veoma zaposlen ovek." Ipak ste doli ak u Oksford da me vidite. Mogli ste da telefonirate." Telefonirao sam. Pet puta jue i dva puta prekjue." Ah, pa, moram da priznam daje portir izgubio poruke. U svakom sluaju sada ste ovde. Kako mogu da vam pomognem?" Mjur izvadi cigaretu iz tabakere od slonovae i zapali ibicu. Nije ponudio Rida. Kada se vrh zaario, posegnuo je rukom ka depu i izvukao vrstu kovertu smee boje koju je bacio na stoid izmeu njih. Kako vam se ovo ini?" Ri podie kovertu. Unutra je bila samo jedna fotografija odtampana na debelom papiru. Zagledao se u nju, a zatim se iskobeljao iz stolice i priao stolu. Uzeo je lupu iz fioke i pregledao sliku. Glinena tablica ili njen deo. Preko dna slike se protee tamna traka zbog ega je teto razluiti bilo ta. Kao da na tablici postoji neki natpis, ali slika je previe mutna da bih mogao da ga proitam. Ne vidim nita vie osim runog sata poloenog pored." Rid je spustio lupu. Da li je ovo snimio Don Pemberton?" Mjur se ukoi. Zato pitate?" , Da li sam u pravu?" Moda. Zato?" Rid lupnu prstom po fotografiji. Zbog sata. Pemberton ga je uvek koristio kao merilo kada slika predmete. Pokoj mu dui." Ponovo je pogledao fotografiju, a z^tim Mjura. Oigledno ste uli za njega? Nisam vas zamiljao kao arheolokog entuzijastu!" Kada nije eprkao po izgubljenim civilizacijama, Pemberton je radio za nas." Cigareta je skoro nestala. Mjur baci opuak u kamin. To podie nekoliko usamljenih varnica.

Ko ste to vi?" upita Rid. Vojna obavetajna sluba. Vrbovali smo ga pre rata. Poslali smo ga na Krit 1940. za sluaj da se Hitler namerai na Grku." Nova cigareta ved je dogorevala na Mjurovim usnama. Bar je zagrevao prostoriju, pomisli Rid. Sve ovo je strogo poverljivo, naravno." Naravno." Koristili smo Pembertona kao vezu sa lokalnim stanovnitvom, trebalo je da uspostavi kontakte, obavetajnu mreu i slino. Kao arheolog je mogao svuda da luta i niko to ne bi smatrao udnim. Prokleta je teta to je nastradao prvog dana invazije. To nas je unazadilo za est meseci." Uasna teta", sloio se Rid, gledajudi mrko Mjura ispod snenobelih obrva. Sada pregledate njegove fotografije?" Ovu sliku smo pronali u nemakoj arhivi posle rata." Rid se poea po vratu poto gaje al grebao. Nije valjda da mislite...?" Da je Pemberton bio izdajnik?" Mjur se kratko nasmeja. Ne. Kada su Nemci zauzeli ostrvo, tab su smestili u Pembertonovu vilu. Imali su sasvim dovoljno prilike da mu ispreturaju stvari." Zato onda..." Nije bitno zato." Drugi opuak odlete u vatru. Mjur otvori tabakeru i instinktivno posegnu za jo jednom cigaretom, meutim, sabrao se i zatvorio je. Lupkao je prstima po slonovai u ritmu rafalne paljbe. Sve to elim od vas je da mi kaete ta ova slika predstavlja." Rid ponovo podie lupu i pregleda fotografiju. Verovatno kasnominojsku ili ranomikensku..." Na engleskom, molidu." Tabakera se naglo otvori poto su Mjurovi nestrpljivi prsti odustali od uzdravanja. U redu. Glinena tablica sa fotografije verovatno potie iz etrnaestog veka pre nove ere, i potie sa Krita ili grkog kopna. Nije stara poput piramida, ali je starija od Trojanskog rata." Nasmeio se. Naravno, ako verujete da se taj rat odigrao." Znai, tablica je grka i stara kao greh. ta je sa natpisom?" Rid uzdahnu i spusti fotografiju. Poite sa mnom." Obukao je kaput i navukao kapu sa krznenom postavom na glavu. Potom je poveo Mjura niz drvene stepenice, kroz blok zgrada i kapiju *izvan koleda. Lopatama

nagomilan prljavi sneg stajao je sa obe strane st^ze, visok skoro do struka. Retki peaci koji su se usudili na etnju ledenim plonikom bili su pogrbljeni zbog vetra koji je zavijao niz Ulicu Terl. Krovovi su stenjali pod teinom snega i ledenica koje su pdput otrica visile sa oluka. Zidovi koleda, zlatni tokom leta, sada su bili sivi poput neba. Da li ste bili ovde?" upita Ri dok su se vukli niz Ulicu Brod, pored kupola Baliol koleda. Sa belim pokrovom od snega delovale su poput dvorca iz bajke. Mislim, kada ste studirali?" Studirao sam na Kembridu." Ah", ote se Ridu uzvik iskrene simpatije. Procul omen abesto, zar ne?" U tiini su koraali pored snegom zatrpanog crkvenog dvorita prdko ulice do muzeja Emolin. Njegovo ogromno neoklasino stubite delovalo je izmeteno usred srednjovekovne krtosti koleda. Rid je klimnuo glavom straaru. Proli su preko prazne galerije do mranih prostorija u zadnjem delu zgrade. Delovale su poput kredenca u koje sfc odlae kr zaboravljenih civilizacija. Visoke statue su stajale obavijene aravima koji tite od praine. Mermerni prsti su virili ispod poruba. Slike u zlatnim okvirima stajale su naslonjene na zidove, a vitrine bez stakla na vratima bile su nagurane po dokovima poput nekoridenih klupa u koli. Nestao je najvedi broj predmeta koji su u njima stajali. Za njima su ostala samo tamna mesta na inae izbledelim daskama. Meutim, u jednoj vitrini je jo bilo nekoliko predmeta. Rid im prie i pokaza. Mjur se nagnu. Ri je pokazivao glinenu tablicu, potamnelu od godina, sa tri velike pukotine. Ivice su joj bile hrapave, ali prednja strana je bila glatka. U tamnoj prostoriji se na povrini jedva naziralo na stotine paulinastih ogrebotina. Rid upali svetio i dodade lupu Mjuru. Staje to?" Osornost u njegovom glasu privremeno je nestala. Pismo je otkriveno oko 1900. godine. Ser Artur Evans ga je pronaao na Kritu u Knososu i dao mu ime linearno pismo B. Poto je u to vreme bio kurator muzeja Emolin, dobar deo glinenih tablica koje je pronaao zavrile su ovde." Mjur je spustio lupu i pribliio fotografiju tablici. Hodete da mi kaete da ima vie od jedne tablice?" Ima ih moda sto pedeset, mada su neke fragmentarne." Rid slegnu ramenima. To ba i nije moja specijalnost. Ne razumem zato ste muili da doete u Oksford

po ovakvom vremenu da vidite mene. Mogli ste taksijem da odete do Britanskog muzeja i otki/ijete isto toliko. Tamo su veoma usluni." Mjur ga je ignorisao. Moete li da proitate natpis? Rid se okirano nasmeja. Da ga proitam? Naunici pokuavaju da ga proitaju skoro pedeset godina. Nisu uspeli. Deifrovanje ovog pisma bide najvede otkride otkako je ampolion proitao hijeroglife. On je, naravno, imao natpis na kamenu iz Rozetle." Da li ste pokuali?" Rid odmahnu glavom. Kao to ifekoh to nije moja specijalnost. Ne znam zato..." Odgovor mi treba brzo, a vi ste jedini ovek kojeg smo proverili i odobrili za tu svrhu." Mjur je spustio fotografiju i koraao po sobi, grickajudi neupaljenu cigaretu. Proverili i odobrili?" zbunjeno de Rid. Ako je ova tablica ikada sadrala neku tajnu, to je bilo pre vie od tri hiljade godina. Pretpo stavljam da stvar odavno nije poverljive prirode." Greite." Mjur se okrenu i poe ka Riu. elim da pokuate da deifrujete ovaj natpis. Nakon vaeg rada za Ultra ovo vajn nede biti nikakav problem. Ova ifra je zastarela." To u stvari nije..." Moda dete mi biti potrebni u Grkoj. Ako je Pemberton tamo nainio ovu fotografiju, ko zna ta demo jo pronadi?" Sada je Rid delovao iskreno zapanjeno. ,,U Grkoj? Ali tamo je u toku graanski rat." Mjurovo lice obasja vuiji osmeh. Bacio je pikavac na praznu plou. Bar de biti toplije nego u ovoj prokletoj mrtvanici." Mrak je ved pao dok se Mjur vratio u London, u sivu zgradu u Ulici Viktorija. Vedina zaposlenih je ved otila kudi, ali slubenik iz trede smene ga je pustio u arhivu. Bilo mu je potrebno etiri sata, ali na kraju je pronaao ime i dosje. Poeo je da ita od nazad, brzo listajudi suve strane. Kao i vedina dosjea u ovom odeljku, poinjao je 1938. godine. Isprva su izvetaji stizali sporadino medicinski zapisi, obuka, procene zatim ih je bilo sve vie i vie. Izmeu 1940. i 1944. izvetaji su stizali esto i bili obimni. Bilo je to pravo sabrano delo ratnih frontova Pariz, Moskva, Atina, Heraklion, Aleksandrija, Rim, Normandija. Pri vrhu se nalazio niz

razliitih neprestano promenljivih kodnih rei. Izvetaji su se naglo proredili od 1945. godine, zavrivi se sa nekoliko papira kojima prestaje interesovanje birokratije. Na kraju se nalazio samo jedan telegram. Nakon udkastih ratnih izvetaja ovaj papir bio je sve i potpuno nov. Mjur tiho zviznu. Blesavi luae." Jo pet minuta je proveravao zapise, a zatim je podigao telefonsku slualicu. Moram u Svetu zemlju." Zatim je sasluao, pa dodao: Uopte me ne zanima to tim povodom treba da izvedete pravo malo udo."

Poglavlje 2

CEZAREJA, BRITANSKI MANDAT NAD PALESTINOM

Zamak se uzdizao na rtu, zemljanom ispustu zarivenom u mirni Mediteran. Izgradili su ga francuski vitezovi pre osam stotina godina kako bi se odbranili od osvajaa koje je privlaila ravna obala i mirno more. Oni su na kraju izgubili, ali zamak je opstao kao spomenik neverovatnoj sposobnosti krstaa za ratovanje, koji se otmeno troi stoledima. Sada ga je nova generacija kolonista oivela, ulepavajudi srednjovekovne bedeme novinama nezamislivim ljudima koji su ih izgradili. Du masivnih zidova protezala se bodljikava ica. Strelce su na kuli zamenili laki mitraljezi bren". Ali oni nisu sluili da zadre neprijatelje napolju. Zamak je dobio obrnutu svrhu. Snano utvrenje je sada titilo kraljevstvo tako to je zadravalo ljude unutra. Kola su se neto pre ponodi zaustavila pred kapijom. Ne ugasivi motor, voza iskoi napolje i otvori zadnja vrata. Ako je ita nauio tokom duge vonje od Jerusalima, bilo je to da njegov putnik ne tolerie odugovlaenje. Saekaj ovde", stie odsena naredba. Nedu se dugo zadrati." Zrak svetlosti presee tamu u trenutku kada je svetlokosi ovek u oficirskoj uniformi izaao kroz kapiju sa baterijom u ruci.

Porunik Kargil, gospodine." Kako ste?" Posetilac se nije predstavio, niti je prihvatio pruenu ruku kao da se pita da li da se rukuje ili salutira. Zar ovde nemate struju?" Bojim se da je generator otkazao danas po podne." Kargil je delovao usluno. Jo nije otkrio da je to uzaludno kada je Mjur u pitanju. Kako ste putovali, gospodine?" Jebeno uasno." Mjur poe za Kargilom kroz luni ulaz i zasvoen hodnik ka dvoritu u kojem je bilo smeteno nekoliko nisen" baraka. Da li ste bili skoro u Jerusalimu? Naa cenjena vlada je centar grada pretvorila u minijaturni Birkenau i zakljuala se unutra. Obmotali su se bodljikavom icom. Ipak ne mogu da se zatite od proklete gerile pokreta IrgiuT. Ne moe se voditi zemlja tako to de se ograditi od nje." Sa gaenjem je odmahnuo glavom. ,,U svakom sluaju, na ovek je jo ovde, zar ne?" Iznenaen promenom teme, Kargil je dutao par trenutaka pre nego to je odgovorio. Naravno. Premestio sam ga u sobu za ispitivanje. Spreman je za vas. Zapravo, nismo bili sigurni kada dolazite on je tamo ved nekoliko sati." | j Dobro je. To de ga omekati. U pitanju je okorelo kopile, ako je verovati njegovom dosjeu. Imao je itav niz herojskih poduhvata tokom rata. Dobio je odlikovanje za istaknute zasluge, a njih ne dele za kopanje klozeta." Zaista?" Kargil je dplovao i3:nenaeno. Ne oekuje se tako neto od oveka koji krijumari oruje cionistima." Mjur se prigueno nksmeja.l Tri meseca nakon to su mu prikaili medalju za sisu, nestao je iz aktivne slube. Dezertirao. Komplikovan momak, ovaj na gospoidin Grant." Stigli su do ugla dvorita i s tare tale na koju je montiran nabrani krov i elina vrata. Karjgil ih otkljua. Hode li vam biti pogrebna pomod, gospodine? Mogao bih da pozovem nekoliko narednika..." Nema potrebe. Saekajte ovde za svaki sluaj. Da li ste naoruani?" Kargil se potapa po futroli. Budite pripravni. Ako kroz vrata izae neko a da prethodno nije pokucao dva puta, upucajte ga."

Stvarno mislite..." Kargil'je delovao zgroeno. Rekoh vam: to je komplikovan momak." Vrata se zatvorie uz zveket kada je Mjur zakoraio u deliju. Kao i u ostalim delovima tvrave, primedivala se udna meavina srednjovekovnih kamenih zidova, gvozdenog krova i na brzinu izlivenog poda od betona. Kao i u srednjem veku, bila je osvetljena plamenom. U ovom sluaju sa poprene grede visio je fenjer. Na sredini prostorije, dve drvene stolice bile su postavljene jedna prema drugoj. Odvajao ih je elini sto. Tamo je sedeo Grant. Desna ruka mu je bila lisicama vezana za nogu od stola. Mjur ga je posmatrao par trenutaka. Fotografija u dosjeu mora d^ je bila stara bar deset godina. Meutim, bilo je nemogude redi da li je protekla dekada na njemu ostavila dobre ili loe tragove. Ostario je, naravno, kao i vedina ljudi koji su preiveli rat. U Grantovom slukju promena nije bila ni nabolje ni nagore. Imao je oiljke onaj na levoj fiadlaktici se protezao skoro od lakta do runog zgloba kao i sitne bore u uglovima oiju i usana, ali one mu nisu izmenile lice. Kao da su godine uzele mladida sa fotografije i izotrile mu crte lica, pojasnile ih. Uspeo je, onako vezan za sto, da se zavali i ponudi Mjuru bezbrini, cinini osmeh. Mjur otvori belenicu i poe da ita. Grant, K. S. Roen u oktobru 1917. godine u okrugu Daram. kolovao se... na nebitnom mestu. Napustio kolu 1934. Emigrirao u Junu Afriku, zatim u Rodeziju. esto je putovao na jug Afrike kako bi traio dijamante za kompaniju Kimberli Dajmond. Prema glasinama povezan je sa antibelgijskim pokretom u Kongu. Vratio se u Englesku 1938. Regrutovala ga je Vojna obavetajna sluba, kasnije prebaen u Upravu za specijalne operacije, Aktivna sluba u Grkoj, severnoj Africi, na Balkanu i u Sovjetskom Savezu. U julu 1944. godine dobio odlikovanje za istaknute zasluge. Nestao u oktobru 1944. Pretpostavlja se da je dezertirao nakon incidenta u blizini Improsa. Kasnije povezan sa londonskim vercerima, zatim je, prema glasinama, operisao na istonom Mediteranu krijumaredi oruje za takozvanu Demokratsku armiju Grke, Irgun, Haganu i druge grupe cionistikog podzemlja. Trenutno boravite nepoznato. Ispravka: trenutno vezan lisicama za sto u smrdljivoj, maloj deliji, bogu iza lea. Sleduje mu dug odmor na raun Njenog velianstva zbog doturanja oruja neprijateljima Imperije."

Mjur zalupi belenicu i srui se na praznu stolicu. Grant mu je uzvradao pogled oima punim podrugljivog strahopotovanja. To je sve?" Glas mu je bio drugaiji nego to je Mjur oekivao. Negde iz dubine dopirao je grubi glas deaka sa severa, promenjen naglaskom do neprepoznatljivosti. Pravi meanac. Jo samo jedna injenica. Oruje koje si krijumario opljakano je iz skladita koje je bilo predvieno za snabdevanje grkog pokreta otpora tokom rata." Grant slegnu ramenima. Niko ga nije koristio. Jevreji su uglavnom proveli poslednjih deset godina sa pogrene strane niana. Najmanje to sam mogao da uinim bilo je da im obezbedim neto ime de uzvratiti." Ali to je nae jebeno oruje, i njime pucaju na nas." Grant ponovo slee ramenima. Na nas? Mislio sam da vie ne pripadam tom klubu." Znai, mislio si da se osveti tako to de prodavati nae oruje neprijateljima?" Mjur prezrivo ispusti dim kroz nozdrve. Uinio sam to zbog novca." Pretpostavljam daje to prednost saradnje sa Jevrejima." Grant nije odgovorio, ali izdrao je Mjurov pogled. Mjur kucnu vrhom nove cigarete po tabakeri. Uostalom, ne tie me se ta trenutno radi. Doao sam da priam o Kritu i gospodinu Donu Pembertonu." Kresnuo je upalja. Poznavao si ga." Jesam li?" Grant je vesto odravao npromenjen izraz lica, ali Mjur je obavio dovoljno sasluanja da bude u stanju da vidi iza te fasade. Krit dan kada su nacisti izvrili invaziju. Poslali smo te da potra i kralja u blizini Knososa. Naleteo si na Pembertona. Ti si poslednji ovek koji ga je video ivog." ,,I prvi koji ga je video mrtvog. Pa ta?" Prema tvom izvetaju, predao ti je belenicu pre nego to je preminuo." Pa?" Mjur sejnagnuo preko stola. Uareni vrh njegove cigarete lebdeo je na par centimetara od Grantovog lica. Dim mu je ulazio u oi. elim da znam ta si uinio s njom." Dao sam je njegovoj udovici."

Pemberton nije ostavio udovicu, kretenino. Umrla je pre njega." Moda mu je to bila sestra." Oi su mu suzile od dima, ali Grant nije trepnuo. Dugo je izdrao Mjurov pogled, a zatim mu dunuo sav dim u lice, tako niglo da se Mjur povukao. ta misli da qam uradio? Nisam imao vremena za posetu biblioteci. Bacio sam je i| krenuo u potragu za nacistima koje du pobiti. Da si proitao moje izve^taje, video bi da sam bio prilino uspean u tome." Mjur se zavali na naslon stolice. Ne verujem ti." Pretpostavljani da nisi proveo mnogo vremena na frontu." Ne verujem da je ovek potroio poslednji dah da ti preda knjigu, ^ da si je ti odmah bacio. Zar te nije interesovalo ta mu je bilo toliko dragoceno?" Da mi je dao svoje sreqne ibice i medaljon sa pramenom kose svoje Idevojke, postupio bih istoi" Grant odmahnu glavom. Pregledao sam knjigu, meutim, bila je puna gluposti i baljezganja. Imao sam dug put pred sobom pa nisam mog&o time da se opteredujem. Bacio sam je." Mjur je gledao u njega jo par trenutaka, a zatim naglo ustao. teta. Da je ima ili dabar zna gde se nalazi, mogao bih da ti pomognem. Moda bi ik i zaradio neki novac. Pretpostavljam da te Jee nede vie pladati." Spustio je pogled sa oekivanjem. Pa?" Goni se u pakao", ree Grant. Kola se oprezno uvezoe u umarak i zaustavie. Farovi su obasjavali istinu i izubijani kamion hamber" sa sputenom ceradom. Grupa mladida u rasparenim uniformama bila je jnaslonjena na njega. Puili su i proveravali oruje. Izgledali su zastraujude. Meutim, ako si} ljudi u kolima bili zabrinuti, nisu to niim pokazali. Niko nije izaao. Na zadnjem seditu zakripa ruka dok je putnik sputao prozor. Jedan ovek prie i baci pogled unutra. Nod je bila topla, ali on je ipak nosio kaput i crnu beretku nabijenu preko kratko oiane sede kose. Nosio je automatski pitolj. Jeste li spremni?" Vrh cigarete svetlucao je na zadnjem seditu, ali lice je bilo u senci. Da li ste pronali ono to vam treba?" ovek sa beretkom na glavi klimnu. Bilo je u kamionu, kao to ste obedali. Spremni smo." Nemojte da zaserete. Pobrinite se da preivi."

Granta su odveli nazad u njegovu deliju. Nalazila se u zasvoenom podrumu krstakog zamka. U njoj su bila tri drvena kreveta. U potpunoj tami, morao je pipajudi rukama da nae put. Bacio se na duek, ne trudedi se da skine izme. Pored njega se upali ibica, osvetlivi lici mladida tamne klose i nqaslinastog tena na krevetu do njegovog. Zapalio je dve cigarete i pruio jednu Grantu, dunuvi u ibicu pre nego to mu je plamen stigao do prsta. Grant je zahvalno prihvati. Hvala, Efraime." Jesu li te tukli?" Deaku nije bilo vie od petnaestesnaest godina, ali mu je glas zvuao odraslije. Zato da ne, pomisli GrantrEfrafm jc bio u zatvoru mnogo due od Granta, skoro tri meseca. Osuen je zato to je gaao kamenom britanskog policajca u Haifi. Nisu me tukli." Da li su hteli da znaju gde mogu nadi Begina?" Ne." Grant se zavalio, stavio ruke pod glavu i duvao dim ka tavanici. Nisu bile u pitanju uobiajene siledije. Doao je neki pijun iz Londona. Ne zanima ga Irgun eprka po neemu iz davne prolosti." Jesi li mu rekao staje eleo da zna?" Ja..." J Iako su zidovi bili debeli tri metra, ipak su osetili eksploziju. Kreveti su se zatresli, praina se slila sa tavanice. Grant se okrenu i skoi na pod, povukavi Efraima sa sobom. uali su u tami. ula se pucnjava najpre panina i sporadina, zatim ustaljena i metodina kada su se bren" mainke ukljuile u borbu. Pucnjava se pribliava se." Dredi ga za rame, Grant je vodio Efraima preko sobe dok pod prstima nije osetio hladni metal vrata. Pokuao je da ih otvori. Jo su bila zakljuana. Priljubio se uza zid i urno gurnuo Efraima ka drugoj strani okvira vrata. Spremi se neko dolazi." Porunik Kargil se vratio u kancelariju i sipao sebi duplo pide iz flae koju je drao u stolu. Tokom rata je upoznao mnoge neprijatne ljude, a bogami i ovde u Palestini. Meutim, bilo je samo nekoliko onih koji su zraili istom proraunatom neprijatnodu kao i njegov veeranji bezimeni posetilac.

Neko je pokucao na vrata. Viski jurnu preko ivice ae. Da nije posetilac neto zaboravio? Ja sam ininjer, gospodine. Doao sam da popravim generator." Kargil uzdahnu sa olakanjem. Ui." Ininjer je bio omanji ovek sa naoarima belog okvira i uniformi koja je izgledala kao da je skradivana. Prilino je kasno za popravku generatora, zar ne?" ree Kargil dok je brisao prosuti viski maramicom. Zar ne bi bilo lake saekati dnevnu svetlost?" Ininjer slee ramenima. Nod je bila prohladna, ali on se ipak obilno znojio. Takva su mi nareenja, gospodine." I dalje je koraao prema Kargilu, steudi veliku torbu levom riikom. Ako biste mi dali svoje kljueve, gospodine." Ne trebaju ti jnoji kljuevi da bi dbao do generatora. Ja du ti..." Kargil podie pogled samo da bi se naao oi u oi sa cevkom ,,lugera" koji je lebdeo deset centimetara od njegovog nosa. ta se, do avola, deava?" Vai kljuevi." Kada je ovek ispruio ruku, rukav njegove neodgovarajude uniforme se podie. Na runom zglobu, tetovirani cirvenom bojom koja nikada nede izbledeti, ukazae se majuni brojevi. Nedete biti piri ovek kojeg ubijam. Dajte mi kljueve." Sve vreme praden lugerom", Kargil je skinuo nisku kljueva sa pojasa i poloio ih na sto. Zatim je ininjer Jevrejin, ispravi sam sebe Kargil izvadio icu iz torbe i vezao njome Kargilove zglojbove za stolicu, a lanke za noge stola. Kargil je to ponienje podneo u tiini. Kljuevi de otkljuati deliju, ali te nede provesti kroz ulaznu +jcapiju. Nede modi prosto da ieta sa svojim prijateljima, irgunskim gangsterima." Nadi demo nain." Jedva da je to izgovorio kada je velika eksplozija potresla temelje zamka. Mora da je udarila blizu. Kargil se zaljulja na stolidi, izgubi ravnoteu i prevrnu se uz bolni povik poto su mu noge i dalje bile vezane za sto. Kroz prainu i dim ugledao je kako Jevrejin grabi kljueve i dodiruje kapu u znak pozdrava. alom."

Koraci su bili sve blii. Postojao je odreeni ritam u njihovom pribliavanju: koraci, pauza, koraci, pauza. Uz svaku pauzu Grantu se inilo da uje pucanj i zveket metala. Pucnjava mainke je na trenutak zagluila zvuke ispred vrata; kada jeipaljba prestala zauo se zveket kljueva. Grant zategnu miide u tami. Sa unutranje strane nije bilo kvake morao je da saeka da klju sklizne u bravu, okrene se, klikne... Rak kah." Vrata se otvorie, ali kripu arki jeiutulio Efraimov usklik oduevljenja. Rak kah!" odvratio je, ponovivi slogan Irguna. Rak kah. Hvala bogu da ste doli." Hvali boga kada izaemo odavde", promrmlja Grant. Njihov oslobodilac je ved krenuo ka slededoj deliji kada su izali. Hodnik je bio pun cjsloboenih zarobljenika. Na drugom kraju, irgunski komandos je itajao pored izlaza i delio!oruje iz vrede. Kao krvavi jevrejski Boid Bata" ree Graht. Efrairp ga zbunjeno pogleda. Ko je Boid Bata?" Progurali su se niz hodnik, proli pored komandosa, kojem je ponestalo oruja, i izali u dvorite. Za osamsto godina zemljite se podiglo skoro za metar od prvobitnih temelja. Du prednje strane zgrade iskopan je rov kako bi bio omoguden ulazi Sada je vrveo od bivih zarobljenika i njihovih spasilaca u razjarenoj bici sa engleskim garnizonom pored kapije. Na dragom kraju dvorita nazirala se gomila kra koji se dimio i velika rupa koju su napravih pripadnici Irguna kako bi uli u zamak. Ko je ovde zapovenik?" Morao je da urla u uho najbliem borcu, vitkom mladidu koji je pucao iz neeg to je izgledalo kao karabin iz Prvog svetskog rata. Za vreme koje mu je bilo potrebno da povue zatvara, vrati ga i naniani, uspeo je da mu pokae visoku figuru u kaputu sa crnom beretkom na glavi, na drugom kraju rova. Grant je dopuzao do njega. Kako ste planirali da izaete? Kroz prolaz nainjen eksplozijom?" Irgunski zapovenik odmahnu glavom. ,,Taki smo uii", ree na engleskom. Izadi demo na zadnja vrata." Klimnuo je nalevo, ka zapadnom zidu okrenutom ka moru,

Grant je ugledao kolonu ljudi kako se prikradaju kroz senke du osnove zida. Britanci ih nisu videli poto su usmerili paljbu na zatvorski blok. Hodemo li morati da plivamo?" Ne, ako budemo pourili." Grant baci pogled ka kapiji. Sa vrha kule, munjevita paljba brena kuljala je iz drevnih otvora za strele. Bili su sigurni u rovu, ali onog trenutka kada budu izali, nadi de se na otvorenom. Morate onog da utiate pre nego to krenemo." Zapovednik ga pogleda. Javlja li se dobrovoljno?" Zato da ne." Vede porunika Kargila otilo je do avola otkako se pojavio misteriozni posetilac. lanci na nogama boleli su ga tamo gde su se uvrnuli kada je pao, ali to je bilo zanemarljivo u poreenju sa agonijom leanja na podu privezan za nametaj, dok napolju besni bitka. Nije mogao da proceni ko pobeuje, niti je gajio iluziju da de se stvari popraviti kada se bitka zavri. Vrata se naglo otvorie. Zarobljen iza stola, Kargil ugleda par iznoenih, smeih izama. Ispruio je vrat u momentu kada je prljavo, neobrijano lice iznenaeno gvirnulo preko stola. Poziv za pomod zamre na Kargilovim usnama. Pa ti si onaj krijumar." Sinula mu je uasna misao. Ovo nema nikakve veze sa posetiocem, zar ne?" Grant nije odgovorio. Izvlaio je fioke i izvrtao njihovu sadrinu na sto. Uzeo je konu futrolu, ruka od orahovine revolvera vebli" trcala je ispod pregiba. Grant ga izvue i proveri burence. Iako bez nade i bespomodan, Kargil ipak hrabro upita. Hode li me sada hladnokrvno ubiti?" Grant odmahnu glavom. Nema svrhe. Prepustidu to tvom nadreenom kada bude otkrio koliko si zabrljao." Razmiljao je na trenutak. Koji broj eira nosi?" Ispred Kargilove kancelarije, izlizane stepenice su vodile ka bedemima. Grant prelete po dve stepenice odjednom i otra ka kuli iznad kapije. U itavoj zbrci neko je zaboravio da zakljua vrata. Grant se iskrade napolje. Ovaj deo kule bio je opustoen. Ostala su samo etiri elina stuba na kojima je stajala platforma na krovu. Svetlucali su u tami, odbijajudi svetlost bitke koja se napolju vodila, dok je prostorija odjekivala od pucnjave mitraljeza bren". Grant

uglavi Kargilovu kapu preko svoje razbaruene kose, dotae vebli" na pojasu vrsto zakopanom oko struka, a zatim se uzvera drvenim stepenicama zarafljenim u zid. Mitraljezac jedva da ga je uo, ali mora da je primetio pokret krajikom oka. Pustio je obara i pogledao unaokolo. ta zvera?" zaurla Grant imitirajudi vojniki naglasak. Dri te Jee prikovanim za zemlju." Taj glas i poznata silueta oficirske kape bili su mu dovoljni. Naslonio je rame na bren" mainku i odaslao jo jedan plotun. To je Grantu dalo dovoljno vremena. Preao je preko krova i jednim dobrim utom bacio mitraljesca preko drvenog poda. Zatim je pojurio ka njemu. Onesvestio ga je sa dva spretna udarca pesnicama. Skinuo mu je pojas i vezao ruke na lea. Zatim se vratio do mitraljeza, okrenuo ga i uputio dug niz metaka otprilike u pravcu britanskih trupa. Iskezio se kada je spazio zbunjenost koja je zavladala. Vedina vojnika bila je u potpunoj pometnji. Neki od najpripravnijih zapucae ka njemu. Komadidi kamenog grudobrana poletee mu oko glave. U meuvremenu, pokraj zatvorskog bloka, pucnjava je zamirala poto su irgunci koristili zbrku da izvedu beg do kraja. Grant ispuca poslednji plotun, zatim je podigao mitraljez, paljivo izbegavajudi usijanu cev, i zateturao se ka zidu. Bacio ga je u rov, nadajudi se da de biti daleko kad ga neko bude pronaao. U rovu je ostalo samo est boraca. Dvojica mrtvih leala su na zemlji, ali vedina se spasla. Grant prie zapovedniku sa crnom beretkom. Ba na vreme", zagrokta ovaj. Stavio je novi okvir sa municijom u pitolj. Moramo do amca." Okrenuo se nadesno ka borcu do sebe. Drite Engleze na odstojanju dok ne preemo preko zida." Ramena borca se potiteno spustie, ali je odlunost na njegovom mladom licu bila nepokolebljiva. Grant ga zaprepadeno pogleda. Efraime?" Deak podie puku na zemljani grudobran i pogleda niz cev sa surovom koncentracijom. Grant se okrenu ka zapovedniku. Ne moete ga ostaviti ovde." Neko mora da dri Britance na odstojanju dok mi beimo." Ja du to uiniti", ree Grant bez razmiljanja. Komandant slee ramenima. Radi ta god hode. Obeside te ako ostane."

Obeside deaka ako odem." Efraim odmahnu glavom iskezivi se belim zubima. Ne mogu to da uine suvie sam mlad. Dok budem dorastao za veanje, Izrael de biti slobodan." Nadaj se da de biti tako." Grant pogleda deaka. Bistre oi sijale su od elje da puca na mrske kolonizatore. Kada je bio njegovih godina, Grant je moda upravo tako izgledao onoga dana kada je siao sa broda u Port Elizabetu bez iega osim kofera u rukama. Deo njega, onaj mladid koji je pobegao u Junu Afriku, poeleo je da ostane sa deakom i ostvari njegove herojske snove. Ali drugi deo, onaj hladniji, znao je ta mora da uini. Grant je rukom razbaruio deakovu kosu. Kredi se neprestano", ree mu. Tako de misliti da vas ima vie." Efraim se nasmei, a zatim nasloni na puku i povue oroz. Oruje skoro da mu je izletelo iz ruku, pre nego to se izborio sa njim. Zapovednik Irguna povue Granta za rukav. Moramo da krenemo." Potrali su du podnoja zida. Grant s^ oseti uasno izloenim, ali Efraimova isprekidana pucnjava je uposlila garnizon. Kod osnove najdalje kule visile su merdevine od konopca. Brzo se uspentrao i sada je stajao na bedemu gledajudi u meseinom osvetljeno more. Pored stena koje su doekivale talase, tridesetom ljudi dudurilo se u motornom amcu. Hajdemo dole." Sa drevnih zidina visio je konopac. Grant ga prihvati, skoi i skliznu tako brzo da je izgrebao dlanove na grubom konopcu. Par koraka po klizavim stenama i bio je pored amca. Jo jedan korak i skoro strmoglavi skok i pruio se po palubi. Zauo je tup udarac kada mu se pridruio irgunski zapovenik. Zatim je motor proradio, pa Grant polete unazad dok je amac ubrzavao preko mirnog mora. Niko nije progovarao. Svi su napeto iekivali da meci raznesu otvoreni amac. Meutim, to se nije desilo. Ustavi, Grant je uspeo da se uglavi na klupu koja se protezala du boka amca. Nakon petnaestak minuta jedan od njegovih saputnika upali ibicu. amac je ubrzo oiveo od ara cigareta i ushidenog aputanja. Grant se probio ka krmi i zapovedniku. Kuda smo krenuli?"

Teretni brod nas eka na puini. Odnede nas du obale u Tir." Rairio je dlanove, Nakon toga idi gde eli." Grant se zamisli. Mjurova poseta mu je ubacila bubu u glavu, mada nije oekivao da de modi time da se pozabavi tako brzo. Povukao je dim i dunuo put meseine. Moete li me prebaciti na Krit?"

Poglavlje 3

ARKANAJ, KRIT. DVE NEDELJE KASNIJE.

Lice Zevsa, tako je lokalno stanovnitvo zvalo planinu. Nadnosila se nad selo i okolne vinograde poput pesnice od kamena uperene put nebesa. Minojci, oboavaoci bika, izgradili su hram u njegovom podnoju u preistorijsko vreme. Nakon tri hiljade godina, mala, u belo okreena crkva zamenila je hram, ali svake godine u avgustu seljani bi kretali na hodoade do padina planine sa ponudama za svetilite. Dolazak i odlazak bogova nije mogao da poremeti ostrvsku rutinu. Ako bi tog aprilskog jutra, bilo koji bog, oko jedanaest sati spustio pogled, ugledao bi stari autobus kako krui oko gradskog trga i ostavlja gomilu putnika uglavnom seljaka koji se vradaju sa pijace. Mnogi su krenuli ka kafenionu kako bi nastavili razgovore i ogovaranja uz oljicU kafe, ali jedan ovek je krenuo u suprotnom pravcu i skrenuo na usku stazu koja je vodila do podnoja planine. Na njega niko nije obratio panju, mada su ga svi primetili. Navikli su na strance koji prolaze kroz njihovo selo, jo od dolaska Nemaca. Iskustvo ih je nauilo da je najbolje da ih igrioriu. Grant je iao stazom sve do kraja sela. Tu je staza postajala koziji put koji vodi kroz vodnjak jabuka. Zemljite se uzdizalo u susret planinirTainp gde su se obraena polja preputala tlo stenama i divljoj travi, stajala je kamena kudica. Kokoke su kljuckale oko zarale prese Za groe u dvoritu. Buseni neposaene vinove loze stajali su naslonjeni uza zid, ali kapci su bili svee okreeni i tanak stub dima se podizao iz dimnjaka. Na kajsijama pored kude poeli su da pupe prvi listovi.

Grant je nekoliko trenutaka stajao i posmatrao, a zatim proao kroz kapiju i lagano se popeo stepenicama do vrata koja su, kako je obiaj u grkim seoskim kudama, bila na prvom spratu. Nije kucao. Samo je odzvidao nekoliko tonova tunog grkog mara. Vetar koji je dolazio sa planine zgrabi melodiju i odnese je. Poljsko cvede se zanjiha na vetru. Neprivrden kapak zaklopara po zidu. Da mu eir ne bi odleteo, Grant ga skide i stavi ppd ruku. Kupio ga je na brzinu, pre^4dana, na bazaru u Aleksandriji. Traka mu se razlabavila. Saekao je jo minut, a zatim odluio da doe kasnije. Okrenuo se i okopao. ak ni uz svu svoju obuku nije je uo kako dolazi. Nosila je obinu crnu haljinu, crna marama pokrivala joj je glavu. Ako bi je neko gledao otpozadi mogao bi da pomisli da je u pitanju neka od starica koje su ivele u svakom grkom selu, vornovata i mudra poput drveta masline i u istoj meri deo krajolika. Ali spreda bi se videlo da je haljina skupljena u struku i da prati obline tela. Videlo bi se da su joj ispod poruba lanci glatki i vitki. Kosa joj je bila skupljena pod maramom, osim jednog pramena koji je leprao preko obraza i naglaavao divlju lepotu njenog lica. Grante?" namrtila se, a tamne oi joj sevnue. Mislila sam da se nede vradati. Da se nede usuditi." Glas joj je bio isti kakvog ga je pamtio. Nosio je u sebi neku brzinu, poput bleska plamena, kada je izgovarala rei na engleskom. Ponovo je stavio eir, samo da bi ga podigao u znak lane utivosti. Marina. Ja..." Ako bih ikada poelela da te vidim, to bi bilo zato to elim da te ubijem." Grant slegnu ramenima. Kasnije de biti vremena i za to. Doao sam da te upozorim." Kao to si upozorio Alekseja?" Nisam ja ubio tvog brata." Grant je govorio promiljeno i hladno. Nisi? Krenula je ka njemu noena gnevom. Grant se pripremio za napad. Nikada je nije potcenjivao. Mukarci koji su to inili, zaalili bi. Tri dana posle zasede, poao je da se nae sa tobom kod Improsa. Nijedan od vas se nije vratio samo jedan je preiveo." Kunem ti se da njegova smrt nema veze sa mnom." To ba i nije bila istina. Skoro da je mogao da oseti u koja mu je zapuila grlo dok je ekao u jaruzi sa

veblijem" u ruci. Znoj mu je pekao oi poput suza. Bio je iv kada sam otiao. Pobogu, bio mi je poput brata." Mogao je redi jo mnogo toga ali to bi samo pogoralo stvari. Osim toga, nije imao mnogo vremena. Bacio je pogled preko ramena, a zatim ponovo pogledao Marinu. Doao sam da te upozorim." Znao je da se ponavlja. Seda li se beleznice? Delovala je iznenaeno. ega?" Belenice. Arheologove belenice koju sam ti dao da sakrije. Seda se?" Nalet vetra joj podie maramu i odnese je. Letela je preko vrta zaustavivi se na granama drveta pored zida. Marinina duga kosa se zatalasa, divlja i neukrotiva. Ne sedam se." Seda se. Bilo je to dva dana nakon invazije. Doneo sam je ovde arheolog me zamolio. Potresla si se zato to je poginuo." Pemberton je bio dobar ovek", ree Marina neno. Dobar Englez." Piljila je u Granta. Suza joj zablista u oku. Nikako da klizne niz obraz, a ni ona nije htela da je obrie. Grant je stajao i ekao. Konano je donela odluku. Ui unutra." Kuda je bila ista: kuhinja, spavada soba, dnevna soba. Sve prostorije su bile jednostavno ureene, ali besprekorno isjte. Ugljenisana klada tinjala je u kamenom ognjitu. Na prozorskom pragu stajala je vaza puna poljskog cveda i suve lavande. Na zidovima su visile fotografije. ovek sa eirom irokog oboda sedi na magarcu i pokuava da bude miran zbog slikanja. Dve mlade ene se smeju pored obale reke. Mladid u uniformi regruta, izmuenog lica, pokuava da deluje samouvereno. Tu fotografiju nije mogao da gleda. Marina nestade u kuhinji, vrativi se par minuta kasnije sa dve oljice kafe i dve ae vode. U meuvremenu se oeljala, primetio je Grant. Spustila je posluavnik na ipkani stolnjak i sela preko puta. Grant oprezno gucnu kafu i napravi grimasu. Bila je gusta poput katrana. Vie ti se ne svia grka kafa?" Samo proveravam da li ima strihnina." Marini se ote osmeh. Kada te budem ubila, obedavam da du to uiniti sopstvenim rukama."

Onda je u redu." Grant nae oljicu i iskapi sadrinu u jednom gutljaju. Posmatrao je Marinu dok je pila. Mora da joj je sada dvadeset sedam godina, pomislio je. Mravija je nego to je bila onog dana kada je dohramao do njene kude. Jo je bila divlje, nepredvidivo lepa. Ona i njen brat su ved tada stvarali sebi reputaciju u andartiku, grkom pokretu otpora. Tokon} meseci koji su usledili, uz Grantovu pomod, postali su najopasniji trn u oku Nemaca. I to je jo bitnije, Grant i Marina su postali ljubavnici. Bila je to tajna afera, skrivana od Nemaca i Grka. Krali su te momente po obanskim kolibama, iza skrenih kamenih zidova, obino na dan uoi nodne misije. Grant se sedao ukusa znoja na njenom vratu, ukahja mirte i oleandra, njenog stenjanja i kako je pokuavao da je utia poljupcima. Bila su to brutalna, divlja vremena, ali zbog toga im je seks bio bolji i ivotniji. Sve se zavrilo jednog blistavo jasnog aprilskog dana li jaruzi u Belim planinama, uz miris rumarina i kordita. Grant je shvatio da ga ona posmatra, pa je brzo gucnuo malo vode. Znai, doao si da me upozori. Na ta? ta je to sa Pembertonovom belenicom?" Ovladala je emocijama i govorila smireno uz odsenu ljubaznost. Meutim, jo je tylo rumenila na njenim obrazima. To je..." oklevao je. To je duga pria." Onda je ispriaj iz poetka." Naslonila se i prekrstila ruke na grux dima. Reci mi ta deavalo od kada si napustio Krit." Vratio sam se u Englesku." Ta jednostavna reenica skrivala je u sel^i mnotvo pria: amac na naduvavanje pod okriljem tame juri ka plali u blizini Djovera; otrcana soba na Ulici Old Kompton iznad kafea, grevito navlaenje zavesa kada god policajac proe ulicom; ponodni Rastanci u ruevinama bombardovanih kuda. Jednog dana sam hodao IJlicom Bejker i neki ovek je naleteo na mene. Bukvalno poput oba ranja u ragbiju. Silno se izvinjavao, bilo mu je uasno ao, insistirao je da| me vodi na aj. Toliko je navaljivao, da sam na kraju pristao." pijun?" Mislim da je radio kod 'Marksa i Spensera. U prodavnici odede", dodade Grant videvi njen upitni pogled. Meutim, bio je Jevrejin. Priao mi je o nekim svojim prijateljima koji pokuavaju da nagovore nau vl4du da preda Palestinu Jevrejima. Bog zna kako su me nali, ali bili su livereni da ja mogu da im pomognem da se doepaju oruja."

Mogao sam. Tokom rata smo irom mediterana skrivali oruje, neto je verovatno preostalo. Dali su mi neto novca, kupio sam amac i tako smo zapoeli saradnju. Zna kako je, Ue u neki posao, prouje se, uskoro i idrugi ponu da ti kucaju na vrata sa slinim zahtevima. Sa jednim ratom smo zavrili, ali novi je ved poinjao. Samo to su sada u njenu uestvovali amateri+ voljni da ne ale novac kako bi sustigli profesionalce." Znai, dao si im oruje kako bi mogli da se poubijaju meusobno." Graijit slegnu ramenima. Svakako bi se poubijali. Samo sam pomogao da se izjednae anse. Meutim, sve je otilo do avola pre tri nedelje. Britanska vojska nas je provalila, ekali su me na plai." Nagnuo se napred. Od tog momenta stvari postaju interesantne. Dok sam bio u zatvoru, doao je da me vidi jedan ovek engleski pijun. Bolelo ga je dupe za Palestinu i moje oruje. eleo je da mu kaem gde je Pembertonova belenica." Marina se, takoe, nagnu ka njemu, zainteresovana priom. Grant je pokuavao da se primeduje koliko su im lica blizu. Kako je znao?" Mora da sam u izvetaju pomenuo da mi je Pemberton predao na samrti. ovek koji me posetio samo je nagaao. Ali je silno eleo da sazna. Mora da je tako, im je potegao ak iz Londona da bi me pitao ta znam o tome. Ponudio mi je novac, ak i putanje iz zatvora. Da sam ga pritisnuo moda bi mi obezbedio i proglaenje za prokletog viteza." ta si mu rekao?" ta misli? Rekao sam mu da se nosi u pakao." Ipak te pustid iz zatvora." Pobegao sam." ,,I doao pravo ovamo zato? Da bi uzeo belenicu?" Grant je iznenada uze za ruke. Uzdahnula je iznenaeno i povukla se, ali nije mogla da se otme. Da bih te upozorio. Taj engleski pijun je doao u palestinsku tamnicu samo da bi otkrio da li je belenica jo kod mene. est godina nakon to sam je dobio. On nije dobar ovek. Zna da je belenica bila kod mene. Zna za moju povezanost sa tobom, kao to zna za tvoju vezu sa Pembertonom. Nede mu biti potrebno jnnogovremena da povee priu." Pogledao je u oi Ima li je?" Marina se koprcala u njegovom stisku, zabacujudi besno glavu. ta de uraditi sa njom? Hode li je prodati tom oveku?"

Grant ju je pustio, povukavi ruke tako brzo da je poletela unazad ka naslonu. Grudi su joj se zanjihale u haljini, a odbegli pramen kose pao joj je napred, preko obraza. Zavisi od onoga to demo pronadi. Ako je u pitanju nekoliko polo/ mljenih posuda i par stenuga, zato da ne? Ali, ako je u pitanju neto vrednije..." Zastao je. Radila si za Pembertona godinama praktino si odrasla u njegovoj kudi. Jednom si mi rekla da je Knosos bio tvoje deje igralite. Ako je pronaao neto vredno sveg ovog haosa, ar ne eli da zna ta je u pitanju?"

Poglavlje 4

Marina ga povede u prizemlje, u spremite ispod kude. Dobro nauljene alatke visile su po zidovima, bela pleva i slama prekivala je pod. Kleknula je u ugao i pomela ih rukama. Ugledao je kvadratnu pukotinu oko jedne kamene ploe. Uzela je polugu sa klina na zidu i zavukla je u procep, polako potiskujudi kamen. Grant joj nije ponudio pomod. Stajao je kraj vrata i osmatrao okolinu. Zbog neega je bio uznemiren. Intuicija mu je govorila da neto nije u redu. Nije mogao da odbaci to osedanje, a iz iskustva je znao da ne vredi da ga ignorie. Gvoe zazvea po kamenu kada je Marina spustila polugu. Pogledavi jo jednom kroz vrata, Grant joj se pridrui i pogleda niz rupu koju je otvorila. Bila je duboka metar, iroka oko pola metra i obloena debelim, drvenim daskama. Unutra su bila tri zaveljaja umotana u kozju kou i naslonjena na zid, a na dnu je stajala izlokana kutija za municiju. Marina je legla na stomak, posegnula i dohvatila je. Reza kljocnu, poklopac zakripa i eto nje. Kremaste stranice su poutele, a mast za podmazivanje oruja umrljala je korice. Meutim, i dalje se razaznavao zlatni monogram. JMHP. Dobro si je sakrila", ree Grant. Kako si znala da je vredna?" Jedan ovek, nacista, doao je 1943. godine. Zvao se Belcig. Tada si bio na kopnu. On je bio arheolog, ali ni nalik Pembertonu. Bio je

prava svinja. Primoravao je ljude da rade za njega poput robova: mnogi su pomrli. eleo je belenicu. ula sam od roake da je prevrnuo celu vilu Arijadna u potrazi za Pembertonovim dnevnikom. Poto ga nije naao, sakupio je osoblje koje je tamo radilo i muio ih na nezamislive naine kako bi otkrio ta se desilo." Zato gaje traio?" ,,Nikada[se nismo susreli da bih mogla da ga pitam. Da smo se sreli, ubila bih ga." Grant je piljio u belenicu dok mu je mozak radio kao navijen. ta je to bilo toliko vano? Setio se kako je gledao Pembertona dok je umirao. Starac je proveo ivot u sigurnosti koju je obezbeivala prolost, samo da bi ga pregpilo nasilje novog poglavlja istorije. ta je to tako bitno otkrio da njegova vanost potraje tri hiljade godina? Jesi li ga ikada itala?" upitao je Marinu. Ne." Ali radila si sa Pembertonom. Zar te nije kopkalo?" Odmahnula je glavom. Poeo je rat. Zaboravila sam stari ivot. Zaboravila sam arheologiju. Zaboravila sam Pembertona. Da ti nisi doao, verovatno bi za hiljadu godina otkopali belenicu i stavili je u muzej." Besno ga je pogledala. Volela bih da se nisi vradao. Tako bih mogla i tebe da zaboravim." ,,U tom sluaju du odmah krenuti." Grant posegnu rukom ka be lehici. Marina se nije pomakla. I ta de uraditi sa njom?" Proitadu je. Videdu da li..." zastao je poto je Marina poela da se smeje. ta je?" Nita." Glas joj je bio otar, ali krajevi usana su joj podrhtavali. Uzm^i je. Proitaj je." Dobacila mu je preko podar Grant je uhvati rukom i otvori. Pogledao je, zatim iznervirano okrenuo nekoliko strana. Na grkom je." Starogrkom. ak i kada bi itao grki kao to ita engleski, za tebe bi to bilo kao da pokuava da ita osera." Nikada nisam pokuao." Napravila jq grimasu koja mu je govorila da nije iznenaena zbog toga. Mnoge rpi delovade ti isto, ali nede imati isto znaenje. Ostale ^ede ni prepoznati." Isuse. Nijt nam ba olakao posao." Uvek je vodio beleke na drevnom grkom. Govorio je da se na taj nain oseda blii prolosti."

Sada je prilino bliu prolosti." Grant se pitao da li je, u dolini, njegov les jo zakopan u temeljima Knososa. Kako da proitam ovo, do avola?" Kupi renik.? Lice joj je bilo osvetljeno otvorenom stradu koje se tako dobro sedad. Kao i renik arheologije. I gomilu istorijskih knjiga. ak i da je proita, bidp ti potrebno est meseci da shvati o emu je govorio." Grant pogledi belelenicu. Uredni redovi neodgonetljivih slova plivali su mu pred oima. Mafini mu se rugala, ali u tom ruganju bilo je istine. Naravno, mogao je prdstolda je proda. Mogao je da pronae onog prokletnika i MI6 i nagodi se sa njim. Ali kiko je mogao da odredi cenu, kad nije znao ta prodaje? to je jo bitnije: nije mogao da se otrese tvrdoglave elje da otkrije ono to je neko eleo da zadri u tajnosti. Pretpostavljam da ti ne" pogledao je iskosa. Stajala je pored rupe, haljihe pune praine i slame. Lice joj je sijalo od znoja dok je uz napor pokuavala da vrati kaiiien na n^esto. Usne joj je blago odvajao trijumfalni osmeh, a tamne oi su mu jdobacivale izazov. Ved je odluila ali naterade ga da moli. Proistio je grlo. Hode li mi ponjiodi da otkrijem na emu je to Peinberton radio" Odneli su knjigu u kudu i poloili je na sto. Grant je eleo da pone od kraja, pretpostavljajudi daje Pemberton doao do otkrida neto pre smrti. Ali Marina je insistirala da krene od prve strane, mrmljajudi rei sebi u bradu. Grant zapali cigaretu. U daljini zaklopara nekoliko klepetua koje su nosile koze. Osim toga, bilo je tiho. Dole u selu ljudi de poeti da zatvaraju kapke zbog popodnevne dremke. Jedini zvui u prostoriji bili su povremeno pucketanje cepanice u kaminu i otro okretanje stranica. Grant je gledao kroz prozor. Levo od njega, put je ki obali vijugao niz dolinu. Neka kola su milila uzbrdo. Nestala su iza kifivine, ponovo se pojavila, pa ponovo nestala, odbleskujudi na suncu poput ogledala. Grant oseti bockanje u stomaku. Koliko ti je jo vremena potrebno?" upita, pokuavajudi da delu oputeno. Mnogo, ako nastavi da me prekida." Marinino lice se smrailo od stroge koncentracije. Ima mnogo linearnog B pisma koje ne mogu da razumem. Mislim da je Pemberton pokuavao da ga deifruje." Grant nije znao ta je linearno B pismo, ali to ga u ovom trenutku nije ni interesovalo. Kola su nestala u uskim seoskim ulicama. Moda se samo lokalna

krupna zverka razbacivala bogatstvom, ili je slubenik iz Herakliona odluio da ostavi utisak na stanovnitvo, ree on sebi. Da li u okolini mnogo ljudi ima kola?" Jorgos koji ivi na drugom kraju doline ima 'forda." Nekoliko stotina metara dalje, crna hauba se probila na usku stazu koja vodi kroz vodnjak jabuka. Grant dodirnu vebli" za opasaem. Ima li jo metaka u onoj kutiji?" Tamo je bila samo belenica. Metke sam potroila na Nemce." Pogledala ga je zainteresovanije nego to je oekivao. Zato?" Kola se zaustavie ispred kapije. Motor je jo neko vreme kloparao, a zatim se naglo ugasio. Iz kola izaoe dva oveka u tamniip kapuima i eirima. Jedan je otiao do gepeka i izvukao duguljasti, iljati cet uvijen u smei papir. ,,Zato to imamo posetioce." Grant se provukao kroz mali prozor na zadnjem zidu kude i skoio na zemlju. Quo je kako iza ugla odjekuju tupi udarci potkovanih izama po stazi koja vodi ka vratima. Ko god da su bili, nisu se brinuli zbog toga. Nije bio siguran da li je to dobar ili lo znak. Koraci su zastali pred vratima. Zatim su se zauli udarci pesnicom. Grant pomisli da je to nespretan nain na koji krupan ovek pokuava da deluje neusiljeno. Jo jednom je udario, a potom se nestrpljivo premestio s noge na nogu. Moda je samo u pitanju ovek iz Prua," proaputa Grant. Otar prasak prolee se batom. Pratili su ga cepanje drveta i tresak dok su vrata uletala unutra, verovatno udarena potkovanom izmom, nagaao je Grant. Nekoliko trenutaka kasnije zaulo se krenje prevrnutog nametaja i fioka izvrnutih na pod. Stojedi pored Granta, Marina je kiptela od gneva. Zgrabila ga je za ruku i zabila mu nokte u zglob. Ima li prozora na suprotnoj strani kude?" Odmahnula je glavom. Dobro. Hajdemo." Zatideni kudom potrali sii preko otvorenog prostora, skoili preko kamenog zida i skliznuli u plitku jarugu. Kamenje i ljunak kripali su im pod nogama, meutim, ljudi su pravili takvu buku u kudi da je to priguilo svaki zvuk koji je poticao od Granta i Marine. uo je besne povike iz kude. Nije mogao da razazna jezik. Da li je

u pitanju bio engleski? Leedi na stomaku, puzali su uz jarugu. Kada je Grant procenio da su dovoljno odmakli, mahnuo je Marini da se zaustavi. Podnevno sunce je peklo, koulja mu se natopila od napornog puzanja. Zgrabivi vebli, Grant se pridie i proviri preko ivice. Kuda je jitihnula. Tamo odakle je leao nije mogao da vidi vrata, niti kola parkirana ispred. Ali krozj prozor dnevne sobe uokviren zavesama spazio je tamnu figuru nasred prostorije. Po nainu na koji je gestikulisao, Grant je zakljuio da se vodi nekakva rasprava. Okrenuo se ka Marini. Da li ti je belenick jo u rjukama?" Ona je pokaza. Koa se iskrzala na jo nekoliko mesta, ali je inae bila itava. Da li su zbog nje doli?" Sigurno nisu doli zato to iiln razgovor s tobom prua zadovoljstvo." Ko su oni?" Grant je mogao da pretpostavi, ali je ipak samo slegnuo ramenima. Niko koga elimo da Upoznamo." Pogledao je nizbrdo. Tamna figura je nestala. Sa druge strane kude zauo se motor. Nekoliko trenutaka kasnije kola su krenula niz put ka selu. Provukla su se uskom stazom izmeu kuda i nestala. Marina je poela da ustaje, ali Grant je tako brzo uhvatio za zglob i povukao nadole daje skoro pala na njega. Besno se otkotrljala neto dalje. Kada se vratila, ugledao je mali no u njenoj ruci. ta to radi?" Haljina joj se povukla otkrivajudi dekolte. Nije primetila. Ne moe da se vrati" ree on. Namerno je pogled podigao sa noa na grudi koje su se nazirale. Bela ipka virila je ispod crne haljine. Ona ju je zgaeno vratila na mesto. Zato da ne? Doao si a da uopte nisam elela da te vidim, zatim su se pojavila ova dva govnara i isprevrtala mi kudu poput ivotinja. Treba da poverujem da je to sluajnost?" Verovatno da nije u pitanju sluajnost." Zato onda, do avola, misli da moe da mi govori ta da radim?" Ako proe kroz ta vrata, to de ti biti poslednje to si uradila u ivotu." Grant pokaza. Kroz prozor se videla gomila iverice, razbijen porculan, slomljene fotografije i ukrasi razbacani po podu. Cev pitolja bila je skoro nevidljiva zbog te haotine pozadine. ak i kad bije neko spazio, verovatno bi pomislio da je u pitanju samo jo jedan

komad ra. Tek kada bi mu se ruka trgnula, nepodudarnost svetla i senke ipozorila bi oko da neto nije u redu. Marina je provela mnogo dugih sati u izvianju pa je odmah prepoznala znake. Jedan je ostao." Ponovo se spustila u jarugu. Misli li da nas je video?" Znali bismo da jeste." Znai da moemo da ga iznenadimo." Oi joj sevnue od divljeg ushidenja. Dobro je upoznao taj pogled tokom rata. Kao to su Nemci otkrili pladajudi visoku cenu, Kridani su voleli da ubijaju smrtne neprijatelje. Ima revolver. Ja du dodi na vrata da mu privuem panju, ti se uvuci kroz prozor." Sumnja joj zasvetli u oima dok je gledala kako Grant odmahuje glavom. Zato?" Dok on satirtia sedi uzalud, mi demo odmadi daleko." Hodali su tokom ostatka dana ka masivnoj planini koja se uzdizala na horizontu. Pre sumraka su pronali praznu obansku kolibu na jednoj visokoj livadi. Prethodni posetilac je ostavio drva, debad i dva sledovanja hrane u limenim kutijama. To je verovatno stajalo jo od rata. Grant zapali vatru, pa su se dudurili jedno uz drugo uvijeni debadima. Moda je u dolinu stiglo prolede, ali u planini je jo bila zima. Sneg je ispunjavao udubljenja na severnoj padini, a vrh je i dalje bio okovan ledom. Hladan vetar zvidao je oko njih, pa se Grant bolje uvio u svoje debe. Najprirodnija stvar na svetu bi bila da ga uvije oko oboje, kao to je esto inio tokom rata, meutim, to nije ni pokuao. Kada su jeli, Marina izvadi knjigu. Primakla ju je vatri dok je plamen poigravao preko stranica. Grant se borio protiv straha da de komad zalutalog ara prekinuti potragu pre nego to je i zapoela. Dva meseca pre invazije Pemberton je bio u Atini. Tada sam mislila da je to inio svi znali da Nemci dolaze, jedva je naao niesto na feribotu poto su vojnici ili ka frontu. Ali, rekao je da mora da ide. Kada se vratio, neto se promenilo. Nije nita rekao, ali znafla sam da ima neku novu opsesiju. Uvek se deavalo neto slino kada bi pronaao novu iskopinu ili neki predmet kojem nije mogao da odredi nam^nu ili vreme nastanka. Svetla su u vili gorela dokasno., Pbstao je hladan i napet. Naravno, svi su tih dana bili napeti, pa mmo toliko obradali pajnju. U aprilu je nestao na nedelju dana. Kasnije sam otkrila da je bio na istoku ostrva, kod Sitije. Traio je neto." Zato nas sada vodi ka istoku."

Da." Piljila je u knjigu, glatkog lica naooranog od koncentracije. Ako je neto pronaao, to je sigurno ovdd zapisao." Prola je rukom kroz putenu kosu. Ali ja to ne mogu da pronaem." Grant joj proviri preko ramena. Red za redom, uredni simboli kupali su se u svetlosti vatre, hladni i nedokuivi poput oveka koji ih je smislio. Prepoznao je grka slova ak je prepoznavao i neke jednostavnije rei ali najvedi deo lista bio je ispisan znacima koje nije video nikada u ivotu. Posegnuo je, okrznuvi Marinu po ramenu i pokazavi upitao. ta je to?" Linearno B pismo." Setio se da ga je pomenula i ranije, u svojoj kudi, pre nego to su se pojavile one siledije. Kakvo je to pismo?" To je alfabet. Drevni sistem pisanja. Otkriveno je pre pedesetak godina u Knososu." Znai, u pitanju je grki?" Odmahnula je glavom. Jezik je stariji od grkog. Potie..." Razmiljala je par trenutaka poigravajudi se pramenom kose. uo si za Tezeja i Minotaura?" Za mit?" Nasmejala se. Pemberton i ja smo radili na mestu gde istorija i mit utiu jedno u drugo kao reka u more." Zabila je prste u zemlju i iskopala mali kamen. Ovaj usamljeni kamiak nema znaenje. Ali ako uinim ovo..." Poloila ga je na kameni krug koji je inio ognjite. Iznenada dobija neki smisao. U bududnosti, neko de ovo pronadi, moda za dve hiljade godina, i ak i da nikada nisu videli niti zamislili ognjite, znade daje ljudsko bide ovo napravilo sa razlogom. Pokuade da pogode koji razlog je u pitanju. Moda de pronadi tragove pepela u sredini kruga, kao i tragove vatre na kamenju, moda de pronadi zarale limene kutije i tvoj opuak. Iz toga de zakljuiti..." Da smo ovde veerali?" Da je ovo mesto odvijanja primitivnog kulta stuba, bez sumnje sa falinim implikacijama. Da je kameni krug osnova drvenog stuba koji smo u svojem primitivnom neznanju oboavali. Da smo donosili ponude u hrani i metalu i puili ovu blago psihotinu supstancu kako bi postigli stanje boanske ekstaze. Smatrade da su pepeo i oprljeno kamenje posledica vatre, verovatno povezane sa invazijom i ratom, kada je stub spaljen. Objavide to u svojim naunim asopisima i raspravljade o tome da li mnotvo slinih nalazita na ostrvu znai da je postojala

zvanina religija ili je u pitanju samo paralelna lokalna tradicija. Potpuno de pogreiti." Podigla je kamen i bacila ga u tamu. Grant je ekao posmatrajudi svetio koje joj je igralo preko lica. Kakve to ima veze sa Minotaurom?" Mitovi opstaju ak i kada se sve ostalo zaboravi. Ponekada nam mitovi, i pored svih obmana koje izazivaju, otkrivaju vie o prolosti nego srueni zidovi i slomljena grnarija. Tri hiljade godina niko nije verovao da je postojala velika preistorijska civilizacija na Kritu. Ali za to vreme nikada nije zaboravljena pria o Tezeju i Minotauru. ak su je i deca znala. Zatim je pre pedeset godina, Evans doao i pronaao ono o emu je govorila legenda. Sve je pronaao. Palatu nalik na lavirint. ae u obliku bika, figure bika, kamene rogove ak i slike mladida koji izvode akrobacije na leima bika." Da nije pronaao ljudski skelet sa parom rogova na lobanji i klupko vunice pored?" Ne." Naslonila se grudima na kolena. Mitovi, naravno, iskrivljuju prolost. Ovde na Kritu rodila se prva evropska civilizacija hiljadu godina pre zlatnog doba Grke i hiljadu petsto godina pre Cezara tri milenijuma kasnije ostala je zabeleena samo u mitovima. Bez njih bi palata u Knososu bila samo gomila kamenja. Kada ju je Evans konano izvukao na svetlost, nazvao je tu civilizaciju minojskom, po legendarnom kralju Minoju." Lice joj je sijalo pri zlatnoj svetlosti vatre kao drevnoj proroici. Gledala je unazad niz trideset vekova istorije. Nije ni primetila da je Grantov pogled prikovan za nju, dok se nije diskretno nakaljao i upitao: Kakve to ima veze sa zapisima u dnevniku?" Minojci su Ostavili vie od ruevina i predmeta. Ostavili su pismo. Postojale su dve forme primitivna, koju je Evans nazvao linearno A pismo, i neto mlae i komplikovanije linearno B pismo. Najvedi broj primera je pronaen urezan na glinenim tablicama koje su bile ispeene kada je palata spaljena." ta pie na njima?" Niko ne zna. Niko nije bio u stanju da ih deifruje. To je jedna od velikih misterija arheologije." Grant ponovo pogleda belenicu. Da li je Pemberton pokuao da ga deifruje?"

Nemogude je raditi u ovoj oblasti, a ne pokuati. Za arheologa je to poput ukrtenice ili zagonetke, neto oko ega de razbijati glavu tokom zimskih veeri pored vatre. Koliko znam, Pemberton nije uspeo." Ima li ega u dnevniku?" Ne." okrenula je nekoliko strana. Veoma je uredno. Prekopirao je nekoliko natpisa, ali nema pokuaja prevoda." ta je ovo?" pokazao je prstom odreeno mesto na strani. Iznad nekoliko redova napisanih linearnim B pismom, strana je bila ispunjena jednostavnim crteima. Izgledali su poput neega to bi dete nacrtalo: po jedan trougao sa obe strane male iljate kutije, sa dva reda iljatih linija ispod. Na vrhu, u centralnom delu strane, neka stilizovana ivotinja je lebdela iznad okrugle kupole, sa svake strane se nalazila po jedna ptica. Mora da je u pitanju minojski crte", mrmljala je Marina. Ali ja to nikada ranije nisam videla. Nije iz knososke kolekcije." Okrenula je stranu. Slededa je bila prazna, osim etiri reda na grkom. Ostatak belenice bio je prazan. ta pie na grkom?" upita Grant. Plat joj bejae rumen na pledima od krvi ljudske. Borci se hvatali ivi u kotac i bili su bitku, jedni od drugih svoje odvlaili mrtve junake. Moda je Marinin glas bio promukao, a suze joj se slivale niz lice zbog dima. To je Homer. Iz Ilijade. Mora da je Pemberton to itao pre nego to su doli nacisti. To je poslednja stvar koju je zapisao. Nema nikakve veze sa slikama." Okrenula je prethodnu stranu i dugo piljila u crte, kao da de tako naterati suze da ispare. Prema ovoj ikonografiji..." Duboko je udahnula. Prema ovoj ikonografiji, rekla bih da je u pitanju srednji ili kasni minojski period. Cikcak linije su verovatno dekorativne, mada neke od njih mogu oznaavati vodu. ivotinja na vrhu..." mirnula je, pribliivi belenicu vatri. Verovatno da je u pitanju lav ili sfinga u svakom sluaju to je simbol zatitnika ili uvara. Verovatno postoji i veza sa kraljevskom porodicom. Ove ptice su zapravo golubice, to obino oznaava sveto mesto. U ovom sluaju to podrava i crte hrama u sredini slike." Kako zna da