Tom Harper - Izgubljeni hram.pdf

7/27/2019 Tom Harper - Izgubljeni hram.pdf

1/265


2/265

Tom Harper

Izgubljeni hram

Prolog

KRIT, 20. MAJ, 1941. GODINA

Legenda kae da su na ovom mestu ljudi prvi put uzleteli put neba. Oblagali

su se pelinjim voskom i perjem da bi se, poput vetakih ptica, otisnuli sa


3/265

uzvienih palata i vinuli preko sjaktavog mora. Leteli su sve vie i vie dok se

jednom od njih, deaku koji se suvie pribliio suncu, krila nisu istopila. Pao je.

Kada je poslednje pero lagano dotaklo povrinu mora, deak je ve nestao meutalasima i preao u mit. Sada su ljudi ponovo bili na nebu. Umesto perja, leteli su

pomou svilenih krila. Spone koje su ih drale, nee se istopiti na suncu. Sebi su

nadenuli ime Fallschirmjdger, nebeski lovci. Nisu padali. Obruavali su se ka zemlji

poput gladnih orlova.

Pemberton ih je posmatrao sa prozora svoje kancelarije. Kada je poelo

bombardovanje, znao je da je u nevolji. Cele protekle nedelje teror se ponavljao:

najpre bi se zaulo zujanje avionskih motora, potom zavijanje tuka" koje se

obruavaju i, najzad, zemlja bi se zatresla od eksplozija. Ponekada bi bombe pale

tako blizu vile da su predmeti podrhtavali u vitrinama. Zveali su kao oljice po

tanjiriima dok ih osoblje nije odnelo u podrum. Bombe su prestale da padaju.

Otile su izbeglice koje su mu zagoravale ivot. Otilo je i osoblje. Pemberton

je tog jutra odluio da ih poalje kuama, u njihova sela, kako bi bili sa svojim

porodicama. Ostao je samo on. Bilo je vreme da krene.

Zgrabio je ranac sa iviluka u uglu i prevrnuo ga preko stola. Sendvi od pre

nedelju dana mlitavo pljusnu na sto praen termosom, fotoaparatom, baterijom,perorezom i nekoliko zguvanih papiria od okolade. Zadrao je bateriju i

perorez, odbacivi ostatak, mada je izvadio film iz aparata. Zatim je, drhtei od

hitnje, otkljuao fioku i izvukao belenicu. Praina je istkala pauinaste brazde u

mekoj, smeoj koi, a zlatni monogram u uglu skoro da je potpuno izbledeo. Bio je

to poklon od njegove ene, jedan od poslednjih. Zbog toga mu je bila veoma

draga, ali bila je dragocena iz drugog razloga. Sto se njega tie, osvajai su mogli

da pokupe sve iz vile predmete, muzejske eksponate, odeu i nametaj uvezen iz

Engleske, ak i njegovu voljenu biblioteku. Ali ne i belenicu.Nije mogao vie nita da uini. Zakopao je ranac i krenuo ka vratima. Zatim

je u napadu panike ponovo otkopao ranac kako bi se uverio da je belenica

stvarno u njemu. Najzad je, u znak otpora, zakljuao sva vrata u kui. Kada Nemci

budu stigli do vile, to e ih zadrati i moda mu obezbediti nekoliko dodatnih

minuta.

Izaao je napolje. Iznad njega je raznobojni baldahin svilenih oblaka belih,

crvenih, zelenih i utih plovio ka istoku. Pemberton je ekao sve dok nije bio


4/265

siguran. Kada je konano ugledao padobrane kako se rascvetavaju po nebu, bilo je

prekasno. Cela dolina je odjekivala od rike transportnih aviona ,,junker52". Iza

krivine koja vodi na sever, ka luci u Heraklionu, ve se ula pucnjava. Verovatno suse Nemci iskrcali juno od grada odsekavi mu odstupnicu. Svakoga trenutka sve

vie i vise vojnika je iskakalo iz junkera". Nee uspeti da se izvue tim putem.

Zato je krenuo kroz brda na jug, ka planin'ama.

Brzo je hodao. Bio je na Kritu ve dve godine. Doao je pr$ poetka rata.

Njegove duge etnje po unutranjosti ostrva postale su legendarne meu

kolegama. Stomak koji je poeo da mu se preliva preko kaia nakon mnogih

sveanih, univerzitetskih veera, povukao se. Sunce mu je posvetlilo poslednje

crne vlasi kose, to je nadoknaivala zdrava boja obraza. Bilo mu je pedeset est

godina, ali oseao se mladim nego deceniju ranije.

Kada je preao etiristo metara, osvrnuo se. Dole u uvali nazirale su se

iskopine palate u Knososu okruene borovima. Ta palata bila je njegova ivotna

opsesija. Iako je bio u urbi, osetio je bol zato to je preputa osvajaima. Pre

Prvog svetskog rata je kao student pomagao legendarnom ser Arturu Evansu da je

iskopa iz sna dugog tri hiljade godina. Bilo je to zlatno doba arheologije, delovalo

je kao da se rue zidovi koji odvajaju mit od stvarnosti, svaki dan donosio je novaotkria koja su pretvarala legende u istoriju. Trideset godina kasnije se kao udovac

vratio na lokalitet da bude kurator. Prolo je doba heroja arheologije, a brza

otkria su zamenjena sporim, paljivim naunim analizama. Meutim, on je i time

bio zadovoljan. ak je uspeo da naini i nekoliko otkria. Jedno od njih bi zapanjilo

i samog Evansa. Posegnuo je rukom ka leima i stegnuo ranac, jo jednom se

uverivi da je poneo belenicu sa sobom.

Jedan avion prelete nisko preko severnog grebena. Jasno ga je video na

istom vazduhu: zdepasti nos, crni krst na boku, ak i beli statiki konopacpadobrana koji je vijorio pozadi. Mora da se ispraznio. Za par trenutaka e se

okrenuti i uputiti ka kopnu ne bi li pokupio nove trupe. Meutim, ipak se nije

okrenuo. Leteo je preko palate i doline pravo ka njemu.

Pemberton nije bio kukavca. Juriao je iz rovova u Flandriji zajedno sa

ostalima. Ali pogled na dolazei avion ukopao ga je u mestu. Zabacio je glavu i

okrenuo se dok mu je preletao iznad glave. Motori su radili tako polako da se

inilo kao da e pasti. Kvadratni otvor na trupu zjapio je poput rane.


5/265

Pemberton se tre: obris mukarca se pojavio na otvoru. Gvirio je. Mora da

ga je ugledao. Pemberton na trenutak oseti neku udnu povezanost kada su im se

pogledi sreli. Zatim je ovek pao. Rairio je ruke poput krila, iskoio iz aviona,lebdeo par trenutaka i potom skliznuo iza elise. Dugaak rep se odmotavao za

njim, zategao, i potom rascvetao u belu kupolu padobrana cimnuvi ga poput

marionete. Meutim, izgledalo je kao da i dalje pada zastraujuom brzinom.

Za samo par sekundi, jo nekoliko padobranaca se nalo iza njega. Avion ipak

nije bio prazan. Pemberton pogleda dole. Vetar e odneti padobrance neto dalje

od njega, ali ne dovoljno daleko da bi mogao da utekne. Bio je u klopci. Ostavi

bez izbora, krenuo je nazad ka palati meu drveem.

Uspentrao se stepenicama starim etiri hiljade godina i sruio iza zida teko

diui. Evansova ambicija nije se zadovoljavala jednostavnim iskopavanjem palate.

Na nekim mestima je pokuao da je obnovi. Tako su mnogobrojne, poluizgraene

sobe izvirale iz ruevina poput duhova. Neki posetioci su smatrali da veoma

nalikuju originalu, drugi su ih doivljavali kao vreanje arheologije. Iako se od

Pembertona oekivalo da ih ne odobrava, njemu su potajno uvek bile drage.

Nikada mu ne bi palo na pamet da e se u tim sobama skrivati u pokuaju da

spase sopstveni ivot. Okrenuo se i pridigao kako bi gvirnuo kroz prozoruskrsnulog zida.

Na trenutak se ponadao da su padobranci krenuli ka unutranjosti. Tada ih je

ugledao. Bili su blie nego to je pretpostavljao. Za nekoliko minuta koliko mu je

bilo potrebno da otri do palate, oni su se iskobeljali iz padobrana, postrojili i

poeli da silaze u dolinu. Video ih je kako se, poput tanke linije, kreu kroz arene

maslinjake niz padinu ka palati. Izbrojao je estoricu u tesnim lemovima bez

oboda i vreastim, zelenim bluzama koje su delovale veoma nepraktino za borbu.

Da su krenuli putem ka zapadu, ne bi proli ni blizu ruevina palate. Meutim,uputili su se pravo ka njoj.

Iza njega, neto teko i metalno zakripalo je po kamenu. Uasnuto se

okrenuo i prekasno prisetio ljudi iz doline. Da li su ga videli? Ne. Nestali su pod

senkom junog zida i u ovom trenutku ih nije video. Pogledao je paljivije. U

velikom dvoritu, tamo gde su drevni stanovnici nekada plesali na leima bikova,

veliki grimizni padobran leao je rairen kao velika krvava mrlja. Materijal se

previjao i podrhtavao na vetru, dok je iza njega isprepletena griva crnih konopaca


6/265

vodila do elinog kanistera veliine kovega. Pemberton je zapazio pukotine koje

je udar naneo gipsanim ploama i osetio nalet besa zbog tog nemarnog

vandalizma.Prvi od nemakih vojnika, narednik, zaustavio se iznad ograde i potrao

preko dvorita do kanistera. Ostali su ga pratili okupivi se oko njega dok je kleei

otvarao poklopac. Neki od vojnika su poeli da skidaju vreaste bluze koje su nosili

tokom skoka, otkrivajui sive uniforme i redenike koje su nosili ispod, dok su ostali

preuzimali oruje koje im je narednik pruao.

Nedaleko od vojnika neto se pomeralo. Krajikom oka Pemberton je levo od

sebe ugledao obris oveka koji se prikradao preko krova hrama. Nosio je belu

radniku bluzu i crni al vezan oko glave. Bila je to tradicionalna odea kritskih

zemljoradnika. U ruci je paljivo nosio puku, kako ne bi njome grebao po

kamenu. Delovala je starije od samog oveka. Verovatno nije upotrebljena otkako

su Turci proterani sa ostrva, pre pola stolea. Meutim, bilo je oigledno ta e sa

njom sada uiniti.

Pemberton gvirnu iza stuba koji ga je skrivao i lupi dlanom o dlan ]i pokuaju

da privue panju Grka, a da ga pri tom ne opaze Nemci. Nisu bili svesni opasnosti.

Trojica su upalila cigarete, a ostali su pakovali opremu u rance. Jedan od njih jeispriao neku alu. Nervozni smeh se razlegao dvoritem.

Pssst", zaita Pemberton kroz stisnute zube, odbacujui skoro sav oprez u

oajnom pokuaju da zaustavi Grka. O emu li je taj ovek razmiljao? Nemci

skoro da su zavrili sa istovarom kanistra i bili spremni za polazak. Pemberton bi

tada bio bezbedan.

Izgleda da je Grk uo Pembertona. Otro se okrenuo sa sve pukom.

Meutim, ubrzo se nasmeio kada je prepoznao engleskog arheologa, koga su

poznavali svi u dolini. Isprekidan niz zuba blesnuo je belom bojom prekosmeuranog, tamnog lica. Podigao je puku na rame, zakiljio preko zaralog

niana i opalio.

Krv jurnu iz vrata nemakog narednika dok je prasak odjekivao dvoritem. Na

krovu hrama Grk je izbezumljeno pokuavao ponovo da napuni puku repetirajui

je. Ali, Nemci su ga ugledali. Munje suknue iz cevi njihovog automatskog oruja.

Bujica metaka ga presee. Od snanog udara se prevrnuo unazad, ostavivi

lepljivu krvavu mrlju preko ravnog krova.


7/265

Oruje je utihnulo. Pemberton je u daljini uo da bitka za Heraklion jo besni,

ali ti zvui su bili monotoni i nestvarni nakon divljake snage majsera. Jedan od

vojnika potra napred, uspentra se uza stepenice do krova hrama gde je leaoGrk. utnuo je telo, a zatim ispalio potpuno nepotreban metak u lobanju lea.

Pemberton zadrhta i povue se iza stupa. Evansove rekonstruisane prostorije

jedva da su bile neto vie od izlobenih predmeta. Nisu imale nita vie dubine

od kulisa grada na Divljem zapadu u nekom holivudskom studiju. Izmeu vojnika u

dvoritu i vojnika na krovu nije bilo mnogo mesta na kojima je mogao da se

sakrije. Pribio se leima uza stub, ne usuujui se da mrdne.

Na suprotnoj strani zida, senka se pomae u dovratku. Pemberton se zaledi,

a zatim ipak poe ponovo da die. Majuno mae uetalo je kroz vrata i stajalo na

suncu, posmatrajui ga irom otvorenih oiju.

Bei", tiho je izgovorio, pruajui vrat kako ga Nemac na krovu ne bi video.

ta da radi ako mu pokreti maeta privuku panju?

Mae sede na zadnje noge, podie apu i poe da se lie.

Mar." Pogledavi, Pemberton su uverio da je vojnik jo na krovu preko

puta. Osmatrao je okolinu u potrazi za drugim partizanima. Ako sada pogleda u

pravom pravcu, sigurno e ugledati Pembertona.Ljudi u dvoritu nestrpljivo povikae. Narednik je umirao, bila mu je

neophodna pomo. Uz poslednji pogled ka dolini vojnik se okrenu i sie sa krova.

Pemberton opusti ramena. Zagrlio je ranac sa olakanjem.

Meutim, mae je prestalo da se lie, stajalo je veoma mirno lagano se

klatei na zdepastim noicama. Vrana se spustila na mecima izreetan les,

potpuno nesvesna Nemca koji je stajao samo par koraka dalje i mlaeg grabljivca

koji je uao u senci. Rep maeta zadrhta, a otvorena vilica naini udan kljocavi

zvuk. Zatim je poskoilo.Nakon toga se sve odigralo mnogo bre nego to je Pemberton uspeo da

isprati. ovek na krovu se okrenu i stade mecima nasumice da zasipa otvorenu

prostoriju. Njegovi drugovi u dvoritu su videli jo manje, ali nisu bili raspoloeni

za oprez. Zapucali su iz svega to su imali. Vazduhom se iznenada razlegla oluja od

olova, betona, kamena i maltera. Neto rasee Pembertonu obraz, zamalo ga ne

pogodivi u oko, ali on jedva da je i to osetio. Skoio je na noge vrsto epavi


8/265

ranac rukama i jurnuo kroz vrata na suprotnoj strani. Nije ni video ta se desilo sa

maetom.

Palata u Knososu nije vie bila lavirint kao u mitu, ali se ovek i dalje mogao

izgubiti u njoj. Pemberton je poznavao unutranjost bolje od bilo koga. Proao je

kroz vrata, gotovo nesvestan metaka koji su itali za njim i skoio preko ivice

terase na ruevine u njenom podnoju. Uzan otvor je vodio u podzemnu odaju,

ispod prostorije iz koje je upravo doao, a zatim ponovo napolje. Odatle se niz

dugakih hodnika pruao nalevo, ali on ih je izbegao i okrenuo se na desnu stranu.

Ovde nisu mnogo iskopavali, plaei se da ne otete temelje povrinskih ruevina.

Meutim, prokopali su nekoliko probnih tunela ispod velikog dvorita. Jedan od

njih se protezao ak do suprotne strane. Ako bi uspeo da stigne do tamo, mogao

bi da se probije do istone kapije i skriven drveem izvue iz doline. Koraci su

odzvanjali po terasama iznad njega. Priljubio se uz potporne zidove. Ako neko

bude pogledao preko ivice, ugledae ga. Meutim, niko to nije uinio. Ugledao je

otvor, crnu rupu u nasipu, udaljenu nekoliko metara. Potrao je ka njoj i uvukao se

unutra. Nije bila mnogo ira od samog Pembertona. Nekoliko puta je udarioramenom u stare, drvene grede koje su podupirale tavanicu. Potoci fine praine

slivali su se kroz pukotine, zadravajui se u naborima njegove koulje pre nego

to iscure ka vratu. Najgore od svega bilo je to to nije mogao da se okrene i vidi

da li ga neko prati. Mogao je samo smrknuto da se kree napred, gurajui ranac

pred sobom, ka malom etvrtastom svetlom otvoru koji je treperio na kraju

tunela.

Najzad je stigao do njega. Krajnjim naporom je progurao torbu rkroz otvor.

Pala je na zemlju, a on je kliznuo za njom. Sada je bio u oknu velikog stepenita,najbolje ouvanom delu palate. To Evansu nije bilo dovoljno. Ulepao je replikama

fresaka i oslikanim stubovima, tako da je izgledala skoro kao i pre trideset i tri

veka. Desno od njega stepenice su vodile nagore ka dvoritu, a levo od njega ka

donjim nivoima. Kada bi Pemberton samo mogao da ih se doepa...

Na stepenicama iznad njega odzvanjali su koraci. Pre nego to je Pemberton

uspeo da se pomeri, Nemac je ve izaao iza ugla i zastao na odmoritu.


9/265

Padobranac se zagledao u Pembertona. opao je kao da se povredio prilikom

skoka, ali ruka u kojoj je drao puku bila je sigurna.

Was haben wir hier?" Oi mladia se zaueno rairie pred udnimprizorom. Oekivao je jo jednog zemljoradnika, ili moda vojnika, ali sigurno ne

izguvanog, engleskog arheologa sa naoarima.

Was bist Du dennfur einer? Englander? Soldat?" unuo je Pember

tona majserom. Spion?"

Pemberton zagrli Rukama torbu i zatvori oi. Sve je bilo uzalud. Sada e

umreti. Postae jedan od skeleta u Minotaurovom lavirintu. Prisetio se svih

grobnica koje je otvorio tokom karijere i upitao se da li e ga gnevni duhovi

njihovih stanovnika muiti u zagrobnom ivotu. Najzad e ponovo videti Grejs.

Pucanj je odzvonio, odjekujui po oknu. Na svoje iznenaenje, Pemberton

nije nita osetio. Moda je vojnik promaio. Moda je ve mrtav. ekao je itavu

venost da vojnik zavri ono to je zapoeo. Poto se nita nije desilo otvorio je

oi.

Nemaki vojnik je leao nauznak na odmoritu. Noge su mu visile, a donovi

bili okrenuti ka Pembertonu. Krv je kapala niza stepenice.

Pre nego to je uspeo da se povrati nakon ovog iznenadnog obrta, mranafigura oveka prolete pored njega. Potrao je uza stepenice, preskaui po tri

odjednom, proverio Nemcu puis, a zatim se okrenuo. Nije nosio uniformu,

meutim, imao je pitolj u ruci, a jedna izma mu je bila ispupena kao da je u njoj

sakriven no. Mrtio se preplanulim licem, kao da ga neto mui.

Gledao je u Pembertona. Jeste li vi kralj Grke?"

Pemberton je tupo piljio u oveka koji ga je spasao. Sunce je kroz otvor

bacalo kosu senku preko njegovog lica otkrivajui vrsta usta, preplanulu kou i

izraslu bradu, to je navodilo na zakljuak da je jutros u urbi napustio krevet.Njegove tamne oi svetlucale su u polumraku.

Jedino to je Pemberton uspeo da izgovori bilo je: Zar izgledam kao Grk?"

ovek slegnu ramenima. Rekoe mi da e moda biti ovde."

Bio je." Pemberton se uskobelja na noge. Nije bio siguran kako je dolo do

ovog razgovora. LOdseo je u mojoj kui." Jo se seao svog oka kada se vratio u

vilu li tamo naao grkog monarha. Straari sa Novog Zelanda patrolirali su

dvoritem, oficiri za vezu su urlali u slualice radija koji su montirali u njegovoj


10/265

radnoj sobi, preostali dvorani sedeli su na terasi neprekidno puei uz beskrajnu

partiju karata. Premestili su ga pre tri nedelje. U Kaniju, ini mi se."

Vie nije tamo." ovek uz kljocaj otvori svoj revolver i izbaci prazne aurezamenivi ih novim mecima iz torbe sa opasaa. Pobegao je jutros niko ne zna

gde. Rekoe mi da ga ovde potraim."

Pemberton zakilji ka njemu. Ko ste vi?"

Grant." Nije pruio ruku.

Don Pemberton. Ja sam kurator ovog lokaliteta."

Ba lepo." Grant je vratio pitolj u futrolu i podigao automatsku puku.

Ispreturao je uniformu mrtvog Nemca i pronaao tri rezervna okvira sa municijom.

Na Pembertonov uas pronaao je i dve bombe.

Nadam se da to neete koristiti ovde?"

Zato da ne?" Grant zadenu bombe za pojas i zabaci automat preko ramena.

Ako se brinete da e se oslikani zidovi otetiti mislim da ste zakasnili par hiljada

godina." Okrenuo se ka stepenicama. ekajte ovde."

Pembertonu su usta bila veoma suva. Gde ste poli?"

Da naem kralja Grke."

Pemberton je ekao uuren u senkama vijugavih stepenica. Grantovi koraciubrzo su utihnuli pa je zavladala tiina. Pokuavajui da ne zvecka kopama,

otvorio je ranac i zavukao ruku unutra. Belenica je jo bila na svom mestu, hvala

bogu. Preao je prstima po glatkoj koi pitajui se ta to pobogu radi. Odakle se

Grant stvorio? Da li e se vratiti? ak i da se otarasi vojnika iz palate, kako e

izbei sve ostale koji su preplavili ostrvo? Pembertonu rat nije bio stran, ali ga je

tokom proteklih dvadeset godina iskusio samo kroz prigueni, zatitni omota

arheologije: tragovi paljevine po zidovima, bronzana seiva rupiasta i prepuna

zaseka, i tek poneki skelet kojeg treba fotografisati, obeleiti i izloiti. Sada senaao usred rata i nije mu bila prijatna pomisao da mu se moe desiti da ga neki

budui arheolog ba ovde iskopa.

U blizini se zaula pucnjava, praena sa tri brza hica. Pemberton se tre.

Ovde je bilo opasno treba da se premesti na neko mranije mesto, negde to

dalje u stranu. Koraajui lagano po irokom stepenitu, siao je jo nie ka

Dvorani kolonade.


11/265

Grant je kleao pored tela dva nemaka vojnika i ubacio tri nova metka u

revolver vebli". Uvek je dopunjavao municiju kada bi mu se pruila prilika, bila je

to navika koju je rano stekao. Izgubio je raunicu koliko puta mu je na vremedopunjeni pitolj spasao ivot.

Jo dvojica, pomislio je. Posmatrao je dolinu sa skrivenog vidikovca ceo dan,

jo od kada je panini autant stigao u njegov stan bulaznei o tome kako je kralj

Grke nestao. Video je avione kako se obruavaju, meavu padobranaca kako se

slivaju preko ostrva i dim koji se podizao iz pravca gradova. Bes mu je rastao.

Zato bi prekidao svoj posao samo zbog nekog politiara idiota koji se brinuo za

kralja kojeg podanici ionako nisu eleli? Gledao je kako Pemberton naputa vilu,

potom je video kako odred padobranaca slee na vrh doline. Zatim je napustio

svoje mesto i otpuzao niz padinu do palate. USO* ga nije poslala u Grku da bulji u

lanove kraljevske porodice. Poslali su ga da ubija naciste. Imao je nameru da

upravo to i ini.

Drei se nisko, prikradao se niz istonu padinu palate. Dovoljno dugo je

prouavao odozgo. Meutim, sada kada se naao meu ruevinama, bilo je teko

iz ptije perspektive sagledati haos koji se prostirao oko njega.

Strpljenja", promrmljao je sam sebi. To mu nikada nije bila jaa strana. Alidva Nemca su jo krstarila ovim lavirintom i ako bude nespretno tumarao

unaokolo bie im lak plen. Bolje je...

Sa zida pored njega, od udara metka, odroni se komad kamena. Nije video

odakle je ispaljen. Instinktivno je zgrabio majser pbema rukama kako bi zapucao.

Dva metka izletee iz cevi, a potom | nita. Zaglavio se. Strgnuo ga je sa ramena i

bacio, vinuvi se udesno cjlok su mu meci ibali nad glavom. Prokletnik je bio

negde iznad njegaj Jo u leeem poloaju, koprcao se du plitkog rova koji je

nekada bib kraljevski hodnik. Tamna odaja nazirala se na njegovom kraju.Delovala je poput podruma useenog u brdo. Ako bi stigao do tamo, kro4 bi ga

titio. Srce mu je divlje tuklo u uima, ali je uo nemake vojnik^ kako jure ka

njemu. Odbacivi oprez, suknuo je kroz otvorena vrata dok ga je novi plotun

metaka pratio.

Uao je u dugaku, usku prostoriju. Sa obe strane se nalazio niz udubljenja

poput pregrada u tali. Odvajali su ih niski zidovi. IjJ svakom se nalazila masivna


12/265

glinena urna, via od Granta. Na trenutak je pomislio da treba da se zavue u

jednu od njih, ali je odmah odbacio tu ideju. Tako bi se samo naao u klopki.

Uprava za specijalne operacije, odnosno SOE, Special Operations Executive.

Kroz dovratak su uleteli novi meci podigavi oblake praine sa pranjavog

poda. Otrao je do kraja odaje i potraio vrata, ili makar rupu u zidu. Nije bilo

niega vrata kroz koja je uao bila su jedini izlaz. Kakav sam baksuz, pomislio je

mrano, naleteo sam na jedinu potpuno ouvanu prostoriju u celoj prokletoj

ruevini. Poslednja pregrada levo od njega bila je prazna. Bacio se u nju ba kada

je progonitelj utrao kroz vrata.

Na trenutak je zavladala tiina, dok je Nemac ekao da mu se oi prilagode

tami prostorije. Grant unu iza zida. Pokuao je da progviri, ali veliki up iz

susedne pregrade potpuno mu je zaklanjao pogled.

Rudi", zauo je glas vojnika. Komme. Ich habe ihn"

Nije bilo odgovora. To je dobro, pomisli Grant. Glas je zvuao nesigurno, to

je jo bolje. Nije znao gde se Grant nalazi, i nije eleo sam to da otkriva. To je

veoma dobro.

Tiho poput make, Grant se prebaci preko niskog zida i doskoi u susednupregradu, iza jedne od masivnih urni. Otkoivi revolver, nagnuo se napred

osetivi sirovu, hladnu glinu pod rukom. Gde li je Nemac?

Pruio je oruje izvan zaklona upa. Zrak sunca se odbi od metala samo na

sekundu. Ali to je bilo dovoljno nervoznom padobrancu. Rafalna paljba zasula je

prostoriju. Velike glinene grudve odletee sa upa. Jedna pogodi Granta u desnu

rukuf Pre nego to je shvatio ta se deava, prsti su mu se otvorili i ispustio je

revolver. Pao je na zemlju, potres je pokrenuo mehanizam za okidanje pa se novi

zvuk pridruio kakofoniji odjeka u prostoriji.Grant se bacio iza upa. Hvala bogu i Minojcima koji su ga izgradili da traje.

Meci su ga okrznuli, ali ne i probili. U meuvremenu je pucanj iz veblija" naterao

Nemca da stane i razmisli. Prestao je da puca moda je ekao drugog vojnika.

Provirivi iza urne, Grant je ugledao par uglaanih izama desno od vrata.

Sada je znao gde se Nemac nalazi, ali nije mogao do njega. Vebli" je leao na

pesku, dovoljno blizu da isprui ruku i dohvati ga, dovoljno daleko da bude siguran


13/265

da e umreti ako to bude pokuao. U izmi je imao no, ali ne bi uspeo dovoljno

da se priblii kako bi mogao da ga upotrebi. Preostalo mu je samo...

Grant pogleda ka dvema bombama koje je stavio za pojas. Pomislio je nanesrenog arheologa i uas na njegovom licu kada ih je Grant uzeo sa mrtvog

Nemca.

Izvini, drugar", proaputao je. Zatim je odvrnuo udarnu kapislu, pronaao

gajtan i otro ga trgnuo. Jedan... dva... Ustao je, savio ruku i bacio bombu ka

drugom kraju prolaza. Tri... Zavitlala je kroz vazduh i nestala. etiri... Zauo se

otar udarac kada je pogodila urnu pored vojnika, a zatim tup, kada je pala

unutra. Pet...

Oblak glinenih krhotina obuhvati Nemca dok se urna pretvarala u prah. Grant

nije oklevao. Bacio se u prolaz i zgrabio revolver, otkotrljao u uanj i ispalio tri

brza pucnja pre nego to se zaustavio. Poslednja dva nisu bila neophodna.

Padobranac se skljokao na zemlju meu zdrobljene ostatke urne. Lice mu se

pretvorilo u krvavu masu, a krv kapala iz male rane ispod insignije u obliku orla sa

leve strane grudi. Nije se pomerao.

Grant spusti pogled ka gomili gline i praine koja je nekada inila veliku urnu.

Arheolog e imati ta da sastavlja, pomislio je.Tada je zauo pucanj.

Don Pemberton je bio izbezumljen. Nije se tako uplaio jo od bitke kod

Pasendala. Tada je bar i pored svog straha bio okruen drugim vojnicima. Sada je

bio sam. Iz blizine, verovatno iz susedne prostorije, zauo je pucnjavu. Nastupila je

pauza, a zatim duboka eksplozija koja je uzdrmala temelje palate. Zar su se

bombarderi vratili? Odjek udara kruio je kamenim oknom tako da nije uo pucnje

koji su uslejlili kao ni tihe korake na stepenicama.

Prvi metak okrznuo mu je rame i okrenuo ga oko sopstven ose tako da jesledei potpuno promaio. Trei metak bio je precizan. Projurio mu je kroz

lopatice i izaao kroz grudi. Pao je licem napred, a potom se otkotrljao na lea.

Tamna izmaglica prekri mu oi. Posmatrao je iskeeno udovite koje se kretalo ka

njemu iz pravca stepenica. Zbog udnih unakrsnih senki u dvorani inilo se kao da

mu iz lema bez oboda vire rogovi.

U trenutku smrti Pemberton je imao samo jednu misao. Belenica. Posegnuo

je rukom ka rancu ali nije ga naao. Ispao mu je kada ga je prvi metak pogodio.


14/265

mirkajui kroz krvavu izmaglicu ugledao je torbuj kraj stuba. Okrenuo se na

stranu i poao ka njoj.

Teka izma zgazila mu je ruku. Jedva da je oseao bol, meutim, uasan

zvuk krckanja kostiju naterao ga je na vrisak. udovite se nasmeja, uivajui u

njegovoj agbniji.

Wumchst du dieses?" Glas je bio surov i nerazgovetan, ali ismevajui ton bio

je oigledan. Uperivi puku u Pembertona, udovite podie ranac i njime mu

zanjiha ispred lica, dovoljno daleko da nije mogao da ga dotakne. Bol je poeo da

mu razdire plua, udasi skoro da nisu bili vredni|napora. Lj)kva krvi irila se oko

njega. udovite je otvorilo torbu i preturalo pd njoj. Izvukao je bateriju, perorez,

okoladu, i naizad belenicu.

Pemberton zastenja od oaja. udovite se nasmeja. Bio je to neprijatan,

frktav zvuk koji se pretvorio u mrcaje nerazumevanja dok je okretao stranice.

,,Wass ist das?"

Goni se u pakao."

Svu snagu koju je imao Pemberton je uloio u tu reenicu. udovite se

razbesnelo. Bacio je belenicu u stranu i zgrabi puku za kraj kao da dri batinu.Pemberton nije imao snage ni da se trgne. Preko ramena udovita ugledao je

nejasnu senku koja se kretala iza stubova stepenita poput treptaja plamena.

Ovde, naravno, vatra nije bila zapaljena hiljadama godina.

Iza stuba, Grant nije video Nemca, ali je video tamnu senku koja se nadnosi

nad umirueg arheologa. Odustavi od revolvera, izvukao je no iz izme i bacio se

niza stepenice. U dva tiha skoka preao je preko prostorije. Nemac se osvrnuo, ali

prekasno. Grant ga je levom rukom zgrabio za vrat, povukao unazad i zabio mu

no u grlo sve do drke. Glava mu se na trenutak zabacila unazad i zaurlao je odbola. Grant je zatim brzim potezom iupao no. Krv jurnu iz rane i natopi

Grantovo lice, a Nemac pade na zemlju. Grant ga utnu u stranu i spusti pogled.

Odmah je shvatio da Pemberton nee iv napustiti ovu prostoriju. Obrazi i

usne bili su mu bledi, telo toliko isceeno da rana vie nije ni krvarila. Meutim, u

njemu je tinjala iskra ivota. Podigao je drhtavu ruku i pokazao neto iza Granta.

Usne su mu se pomerale u nizu grimasa dok je pokuavao da izgovori nekoliko

poslednjih rei. Grant kleknu pored njega i prisloni uho uz Pembertonova usta dok


15/265

je oima pratio njegovu ispruanu ruku. Mala, smea belenica leala je otvorena

u uglu.

Ark..."Pembertona je prekinuo napad kalja. Grant mu prisloni glavu na grudi. Hteo

je da mu kae da ne pokuava da govori, da treba da uva snagu, ali znao je da je

sve gotovo. Moda je i bolje da stari izgovori ono to je eleo.

Blede, iznenada ponovo snane ruke, zgrabie Granta za okovratnik.

Bezizraajne oi se vratie u ivot i upiljie u njega. Arkanaj", proaputao je.

Kua okruena kajsijama. Odnesi joj to."

Potom mu ruke mlitavo padoe, oi se zatvorie, i Grant oseti prepoznatljivi,

smrdljivi dah smrti.

Izneo je telo arheologa napolje i poloio ga u otkopan temelj palate, a zatim

prekrio le krem koji je pronaao unaokolo kako bi ga zatitio od strvodera. Na

jednom kamenu bio je urezan udan znak. Tri iljka nalik vilama ili trozupcu. Njega

je iskoristio umesto nadgrobnog spomenika. Pokupio je od mrtvih padobranaca

ono to je mogao da iskoristi i ponovo napunio svoj vebli" Zatim je poput drevnih

heroja krenuo u potragu za bitkom.

Poglavlje 1

OKSFORD, MART 1947. GODINE

Gnev. To je prva re ikada napisana u zapadnoj knjievnosti.Odredila je temu svega to je usledilo."

Student podie pogled sa svog eseja, nadajui se nekakvoj

reakciji. Nasuprot njemu, par bledoplavih oiju postojano je piljio negde

preko njegovih ramena, prouavajui aru koju je led izvajao na prozoru. Vatra je

itala i pucketala iza reetke kamina, ali nije imala nikakve anse protiv mraza koji

je okovao Englesku jo u januaru. Ponajmanje u srednjovekovnim prostorijama


16/265

oksfordskog koleda, kroz koje je duvala promaja i ije kamenje je pet stotina

godina upijalo vlagu i hladnou.

Student proisti grlo i nastavi. Sve likove u Ilijadi odreuje gnev. Neki misleda mogu njime da manipuliu, druge e gnev potpuno skrhati. Najvei broj likova

e zbog gneva izgubiti ivot, to na neki nain objanjava zato ta pria odjekuje

do dandanas iako ju je Homer sastavio pre skoro tri hiljade godina. Novija istorija

dokazuje da su gnev i nasilje i dalje preovlaujue strasti ovoga sveta. Ilijada nije

pria o prolosti, to je pria o sadanjosti. Moemo samo da se nadamo da emo,

poput Ahileja, na kraju dozvoliti humanosti da prevagne nad besom i ponosom i

tako izgraditi bolju, pravedniju budunost."

Nastupila je pauza. Na drugom kraju kabineta obloenog knjigama mrtio se

Artur Rid, profesor klasine filologije. Da li sam rekao neto pogreno?"

Pogled plavih oiju se lagano spustio sa prozora ka studentu. Spev."

Student trepnu. Molim?" To je spev. Nije pria."

Student ga mrko pogleda, ali proguta ono to je imao nameru da kae.

Umesto toga je spustio pogled na svoj esej. Da nastavim?"

Rid se zavali u stolici i uzdahnu. Rat je sve promenio. Tokom tridesetih godina

dvadesetog veka studenti su bili nezrela banda. Bili su eljni da ugode i lako im jebilo uliti strahopotovanje. Ova nova generacija je drugaija. ta je on, koji je rat

proveo za radnim stolom, mogao da ih naui o herojima?

Kucanje prekide konsultaciju. Portir promoli glavu kroz vrata namerno

ignoriui studenta. Izvinjavam se, profesore. Izvesni gospodin Mjur vas

eka.dole."

U velikoj stolici, sa ebetom preko krila i debelim alom koji mu je skoro

potpuno obmotavao glavu, portir skoro da nije video Rida iz hodnika. Ali student

je sedeo preko puta i video ga veoma dobro. Spazio je udan izraz koji mu jepreleteo licem, kao da je upravo zagrizao kiselu jabuku.

Reci mu da u sii kada zavrim."

Veoma je insistirao, gospodine."

I ja insistiram, gospodine Gordone." Rid je skinuo naoare i poeo da ih

brie ivicom ala. Oni koji su ga dobro poznavali znali su da je to siguran znak da je

diskusija zavrena. Kratko klimnuvi portir nestade.


17/265

Rid je toliko dugo piljio u usijani ugalj iza reetke da je student pomislio da je

potpuno zaboravljen. Uz nategnut osmeh i oigledan napor, Rid se prisili da ga

pogleda.Gde smo stali?"

Sat vremena kasnije portir se vratio sa malo starijim, i kako se Rid pribojavao,

malo bistrijim studentom. Jedva da je otvorio vrata, a posetilac se ve progurao

unutra. ovek je bio vitak, ilav i uredan. Nije se mnogo kretao, ali se roguio. Nije

skinuo kaput, samo je nainio par koraka i skljokao se na izlizanu sofu preko puta

Rida. Prastari jastuci se ulegoe pod njim, namestivi ga u neku udnu vrstu

uglastog unja. Nagnut napred, sa razmaknutim nogama, odavao je utisak

leoparda spremnog za skok. Protrljao je dlanove.

ao mi je to ste ekali", ree Rid blago.

,,I treba, do vraga. Ja sam veoma zaposlen ovek."

Ipak ste doli ak u Oksford da me vidite. Mogli ste da telefonirate."

Telefonirao sam. Pet puta jue i dva puta prekjue."

Ah, pa, moram da priznam daje portir izgubio poruke. U svakom sluajusada ste ovde. Kako mogu da vam pomognem?"

Mjur izvadi cigaretu iz tabakere od slonovae i zapali ibicu. Nije ponudio

Rida. Kada se vrh zaario, posegnuo je rukom ka depu i izvukao vrstu kovertu

smee boje koju je bacio na stoi izmeu njih. Kako vam se ovo ini?"

Ri podie kovertu. Unutra je bila samo jedna fotografija odtampana na

debelom papiru. Zagledao se u nju, a zatim se iskobeljao iz stolice i priao stolu.

Uzeo je lupu iz fioke i pregledao sliku.

Glinena tablica ili njen deo. Preko dna slike se protee tamna traka zbogega je teto razluiti bilo ta. Kao da na tablici postoji neki natpis, ali slika je

previe mutna da bih mogao da ga proitam. Ne vidim nita vie osim runog sata

poloenog pored." Rid je spustio lupu. Da li je ovo snimio Don Pemberton?"

Mjur se ukoi. Zato pitate?" ,

Da li sam u pravu?"

Moda. Zato?"


18/265

Rid lupnu prstom po fotografiji. Zbog sata. Pemberton ga je uvek koristio

kao merilo kada slika predmete. Pokoj mu dui." Ponovo je pogledao fotografiju, a

z^tim Mjura. Oigledno ste uli za njega? Nisam vas zamiljao kao arheolokogentuzijastu!"

Kada nije eprkao po izgubljenim civilizacijama, Pemberton je radio za nas."

Cigareta je skoro nestala. Mjur baci opuak u kamin. To podie nekoliko

usamljenih varnica.

Ko ste to vi?" upita Rid.

Vojna obavetajna sluba. Vrbovali smo ga pre rata. Poslali smo ga na Krit

1940. za sluaj da se Hitler namerai na Grku." Nova cigareta ve je dogorevala

na Mjurovim usnama. Bar je zagrevao prostoriju, pomisli Rid. Sve ovo je strogo

poverljivo, naravno."

Naravno."

Koristili smo Pembertona kao vezu sa lokalnim stanovnitvom, trebalo je da

uspostavi kontakte, obavetajnu mreu i slino. Kao arheolog je mogao svuda da

luta i niko to ne bi smatrao udnim. Prokleta je teta to je nastradao prvog dana

invazije. To nas je unazadilo za est meseci."

Uasna teta", sloio se Rid, gledajui mrko Mjura ispod snenobelih obrva.Sada pregledate njegove fotografije?"

Ovu sliku smo pronali u nemakoj arhivi posle rata."

Rid se poea po vratu poto gaje al grebao. Nije valjda da mislite...?"

Da je Pemberton bio izdajnik?" Mjur se kratko nasmeja. Ne. Kada su Nemci

zauzeli ostrvo, tab su smestili u Pembertonovu vilu. Imali su sasvim dovoljno

prilike da mu ispreturaju stvari."

Zato onda..."

Nije bitno zato." Drugi opuak odlete u vatru. Mjur otvori tabakeru iinstinktivno posegnu za jo jednom cigaretom, meutim, sabrao se i zatvorio je.

Lupkao je prstima po slonovai u ritmu rafalne paljbe. Sve to elim od vas je da

mi kaete ta ova slika predstavlja."

Rid ponovo podie lupu i pregleda fotografiju. Verovatno kasnominojsku ili

ranomikensku..."

Na engleskom, moliu." Tabakera se naglo otvori poto su Mjurovi

nestrpljivi prsti odustali od uzdravanja.


19/265

U redu. Glinena tablica sa fotografije verovatno potie iz etrnaestog veka

pre nove ere, i potie sa Krita ili grkog kopna. Nije stara poput piramida, ali je

starija od Trojanskog rata." Nasmeio se. Naravno, ako verujete da se taj ratodigrao."

Znai, tablica je grka i stara kao greh. ta je sa natpisom?"

Rid uzdahnu i spusti fotografiju. Poite sa mnom."

Obukao je kaput i navukao kapu sa krznenom postavom na glavu. Potom je

poveo Mjura niz drvene stepenice, kroz blok zgrada i kapiju [izvan koleda.

Lopatama nagomilan prljavi sneg stajao je sa obe strane st^ze, visok skoro do

struka. Retki peaci koji su se usudili na etnju ledenim plonikom bili su

pogrbljeni zbog vetra koji je zavijao niz Ulicu Terl. Krovovi su stenjali pod teinom

snega i ledenica koje su pput otrica visile sa oluka. Zidovi koleda, zlatni tokom

leta, sada su bili sivi poput neba.

Da li ste bili ovde?" upita Ri dok su se vukli niz Ulicu Brod, pored kupola

Baliol koleda. Sa belim pokrovom od snega delovale su poput dvorca iz bajke.

Mislim, kada ste studirali?"

Studirao sam na Kembridu."

Ah", ote se Ridu uzvik iskrene simpatije. Procul omen abesto, zar ne?"U tiini su koraali pored snegom zatrpanog crkvenog dvorita prdko ulice do

muzeja Emolin. Njegovo ogromno neoklasino stubite delovalo je izmeteno

usred srednjovekovne krtosti koleda. Rid je klimnuo glavom straaru. Proli su

preko prazne galerije do mranih prostorija u zadnjem delu zgrade. Delovale su

poput kredenca u koje sfc odlae kr zaboravljenih civilizacija. Visoke statue su

stajale obavijene aravima koji tite od praine. Mermerni prsti su virili ispod

poruba. Slike u zlatnim okvirima stajale su naslonjene na zidove, a vitrine bez

stakla na vratima bile su nagurane po okovima poput nekorienih klupa u koli.Nestao je najvei broj predmeta koji su u njima stajali. Za njima su ostala samo

tamna mesta na inae izbledelim daskama. Meutim, u jednoj vitrini je jo bilo

nekoliko predmeta. Rid im prie i pokaza.

Mjur se nagnu. Ri je pokazivao glinenu tablicu, potamnelu od godina, sa tri

velike pukotine. Ivice su joj bile hrapave, ali prednja strana je bila glatka. U tamnoj

prostoriji se na povrini jedva naziralo na stotine paulinastih ogrebotina.

Rid upali svetio i dodade lupu Mjuru.


20/265

Staje to?" Osornost u njegovom glasu privremeno je nestala.

Pismo je otkriveno oko 1900. godine. Ser Artur Evans ga je pronaao na

Kritu u Knososu i dao mu ime linearno pismo B. Poto je u to vreme bio kuratormuzeja Emolin, dobar deo glinenih tablica koje je pronaao zavrile su ovde."

Mjur je spustio lupu i pribliio fotografiju tablici. Hoete da mi kaete da ima

vie od jedne tablice?"

Ima ih moda sto pedeset, mada su neke fragmentarne." Rid slegnu

ramenima. To ba i nije moja specijalnost. Ne razumem zato ste muili da

doete u Oksford po ovakvom vremenu da vidite mene. Mogli ste taksijem da

odete do Britanskog muzeja i otki/ijete isto toliko. Tamo su veoma usluni."

Mjur ga je ignorisao. Moete li da proitate natpis?

Rid se okirano nasmeja. Da ga proitam? Naunici pokuavaju da ga

proitaju skoro pedeset godina. Nisu uspeli. Deifrovanje ovog pisma bie najvee

otkrie otkako je ampolion proitao hijeroglife. On je, naravno, imao natpis na

kamenu iz Rozetle."

Da li ste pokuali?"

Rid odmahnu glavom. Kao to ifekoh to nije moja specijalnost. Ne znam

zato..."Odgovor mi treba brzo, a vi ste jedini ovek kojeg smo proverili

i odobrili za tu svrhu." Mjur je spustio fotografiju i koraao po sobi,

grickajui neupaljenu cigaretu.

Proverili i odobrili?" zbunjeno e Rid. Ako je ova tablica ikada

sadrala neku tajnu, to je bilo pre vie od tri hiljade godina. Pretpo

stavljam da stvar odavno nije poverljive prirode."

Greite." Mjur se okrenu i poe ka Riu. elim da pokuate da deifrujete

ovaj natpis. Nakon vaeg rada za Ultra ovo vajn nee biti nikakav problem. Ovaifra je zastarela."

To u stvari nije..."

Moda ete mi biti potrebni u Grkoj. Ako je Pemberton tamo nainio ovu

fotografiju, ko zna ta emo jo pronai?"

Sada je Rid delovao iskreno zapanjeno. ,,U Grkoj? Ali tamo je u toku

graanski rat."

Mjurovo lice obasja vuiji osmeh. Bacio je pikavac na praznu plou.


21/265

Bar e biti toplije nego u ovoj prokletoj mrtvanici."

Mrak je ve pao dok se Mjur vratio u London, u sivu zgradu u Ulici Viktorija.

Veina zaposlenih je ve otila kui, ali slubenik iz tree smene ga je pustio uarhivu. Bilo mu je potrebno etiri sata, ali na kraju je pronaao ime i dosje. Poeo

je da ita od nazad, brzo listajui suve strane. Kao i veina dosjea u ovom odeljku,

poinjao je 1938. godine. Isprva su izvetaji stizali sporadino medicinski zapisi,

obuka, procene zatim ih je bilo sve vie i vie. Izmeu 1940. i 1944. izvetaji su

stizali esto i bili obimni. Bilo je to pravo sabrano delo ratnih frontova Pariz,

Moskva, Atina, Heraklion, Aleksandrija, Rim, Normandija. Pri vrhu se nalazio niz

razliitih neprestano promenljivih kodnih rei. Izvetaji su se naglo proredili od

1945. godine, zavrivi se sa nekoliko papira kojima prestaje interesovanje

birokratije. Na kraju se nalazio samo jedan telegram. Nakon ukastih ratnih

izvetaja ovaj papir bio je sve i potpuno nov.

Mjur tiho zviznu. Blesavi luae." Jo pet minuta je proveravao zapise, a

zatim je podigao telefonsku slualicu.

Moram u Svetu zemlju." Zatim je sasluao, pa dodao: Uopte me ne zanima

to tim povodom treba da izvedete pravo malo udo."

Poglavlje 2

CEZAREJA, BRITANSKI MANDAT NAD PALESTINOM

Zamak se uzdizao na rtu, zemljanom ispustu zarivenom u mirni Mediteran.Izgradili su ga francuski vitezovi pre osam stotina godina kako bi se odbranili od

osvajaa koje je privlaila ravna obala i mirno more. Oni su na kraju izgubili, ali

zamak je opstao kao spomenik neverovatnoj sposobnosti krstaa za ratovanje,

koji se otmeno troi stoleima.

Sada ga je nova generacija kolonista oivela, ulepavajui srednjovekovne

bedeme novinama nezamislivim ljudima koji su ih izgradili. Du masivnih zidova

protezala se bodljikava ica. Strelce su na kuli zamenili laki mitraljezi bren". Ali


22/265

oni nisu sluili da zadre neprijatelje napolju. Zamak je dobio obrnutu svrhu.

Snano utvrenje je sada titilo kraljevstvo tako to je zadravalo ljude unutra.

Kola su se neto pre ponoi zaustavila pred kapijom. Ne ugasivi motor,voza iskoi napolje i otvori zadnja vrata. Ako je ita nauio tokom duge vonje od

Jerusalima, bilo je to da njegov putnik ne tolerie odugovlaenje.

Saekaj ovde", stie odsena naredba. Neu se dugo zadrati." Zrak

svetlosti presee tamu u trenutku kada je svetlokosi ovek u oficirskoj uniformi

izaao kroz kapiju sa baterijom u ruci.

Porunik Kargil, gospodine."

Kako ste?" Posetilac se nije predstavio, niti je prihvatio pruenu ruku kao da

se pita da li da se rukuje ili salutira. Zar ovde nemate struju?"

Bojim se da je generator otkazao danas po podne." Kargil je delovao

usluno. Jo nije otkrio da je to uzaludno kada je Mjur u pitanju. Kako ste

putovali, gospodine?"

Jebeno uasno." Mjur poe za Kargilom kroz luni ulaz i zasvoen hodnik ka

dvoritu u kojem je bilo smeteno nekoliko nisen" baraka. Da li ste bili skoro u

Jerusalimu? Naa cenjena vlada je centar grada pretvorila u minijaturni Birkenau izakljuala se unutra. Obmotali su se bodljikavom icom. Ipak ne mogu da se

zatite od proklete gerile pokreta IrgiuT. Ne moe se voditi zemlja tako to e se

ograditi od nje." Sa gaenjem je odmahnuo glavom. ,,U svakom sluaju, na ovek

je jo ovde, zar ne?"

Iznenaen promenom teme, Kargil je utao par trenutaka pre nego to je

odgovorio. Naravno. Premestio sam ga u sobu za ispitivanje. Spreman je za vas.

Zapravo, nismo bili sigurni kada dolazite on je tamo ve nekoliko sati." | j

Dobro je. To e ga omekati. U pitanju je okorelo kopile, ako je verovatinjegovom dosjeu. Imao je itav niz herojskih poduhvata tokom rata. Dobio je

odlikovanje za istaknute zasluge, a njih ne dele za kopanje klozeta."

Zaista?" Kargil je dplovao i3:nenaeno. Ne oekuje se tako neto od oveka

koji krijumari oruje cionistima."

Mjur se prigueno nksmeja.l Tri meseca nakon to su mu prikaili medalju za

sisu, nestao je iz aktivne slube. Dezertirao. Komplikovan momak, ovaj na

gospoidin Grant."


23/265

Stigli su do ugla dvorita i s tare tale na koju je montiran nabrani krov i

elina vrata. Karjgil ih otkljua.

Hoe li vam biti pogrebna pomo, gospodine? Mogao bih da pozovemnekoliko narednika..."

Nema potrebe. Saekajte ovde za svaki sluaj. Da li ste naoruani?" Kargil se

potapa po futroli.

Budite pripravni. Ako kroz vrata izae neko a da prethodno nije pokucao

dva puta, upucajte ga."

Stvarno mislite..." Kargil'je delovao zgroeno. Rekoh vam: to je

komplikovan momak."

Vrata se zatvorie uz zveket kada je Mjur zakoraio u eliju. Kao i u ostalim

delovima tvrave, primeivala se udna meavina srednjovekovnih kamenih

zidova, gvozdenog krova i na brzinu izlivenog poda od betona. Kao i u srednjem

veku, bila je osvetljena plamenom.

U ovom sluaju sa poprene grede visio je fenjer. Na sredini prostorije, dve

drvene stolice bile su postavljene jedna prema drugoj. Odvajao ih je elini sto.

Tamo je sedeo Grant. Desna ruka mu je bila lisicama vezana za nogu od stola.Mjur ga je posmatrao par trenutaka. Fotografija u dosjeu mora d^ je bila

stara bar deset godina. Meutim, bilo je nemogue rei da li je protekla dekada na

njemu ostavila dobre ili loe tragove. Ostario je, naravno, kao i veina ljudi koji su

preiveli rat. U Grantovom slukju promena nije bila ni nabolje ni nagore. Imao je

oiljke onaj na levoj fiadlaktici se protezao skoro od lakta do runog zgloba kao i

sitne bore u uglovima oiju i usana, ali one mu nisu izmenile lice. Kao da su godine

uzele mladia sa fotografije i izotrile mu crte lica, pojasnile ih. Uspeo je, onako

vezan za sto, da se zavali i ponudi Mjuru bezbrini, cinini osmeh.Mjur otvori belenicu i poe da ita. Grant, K. S. Roen u oktobru 1917.

godine u okrugu Daram. kolovao se... na nebitnom mestu. Napustio kolu 1934.

Emigrirao u Junu Afriku, zatim u Rodeziju. esto je putovao na jug Afrike kako bi

traio dijamante za kompaniju Kimberli Dajmond. Prema glasinama povezan je sa

antibelgijskim pokretom u Kongu. Vratio se u Englesku 1938. Regrutovala ga je

Vojna obavetajna sluba, kasnije prebaen u Upravu za specijalne operacije,

Aktivna sluba u Grkoj, severnoj Africi, na Balkanu i u Sovjetskom


24/265

Savezu. U julu 1944. godine dobio odlikovanje za istaknute zasluge. Nestao u

oktobru 1944. Pretpostavlja se da je dezertirao nakon incidenta u blizini Improsa.

Kasnije povezan sa londonskim vercerima, zatim je, prema glasinama, operisaona istonom Mediteranu krijumarei oruje za takozvanu Demokratsku armiju

Grke, Irgun, Haganu i druge grupe cionistikog podzemlja. Trenutno boravite

nepoznato. Ispravka: trenutno vezan lisicama za sto u smrdljivoj, maloj eliji, bogu

iza lea. Sleduje mu dug odmor na raun Njenog velianstva zbog doturanja

oruja neprijateljima Imperije."

Mjur zalupi belenicu i srui se na praznu stolicu. Grant mu je uzvraao

pogled oima punim podrugljivog strahopotovanja. To je sve?"

Glas mu je bio drugaiji nego to je Mjur oekivao. Negde iz dubine dopirao

je grubi glas deaka sa severa, promenjen naglaskom do neprepoznatljivosti. Pravi

meanac.

Jo samo jedna injenica. Oruje koje si krijumario opljakano je iz skladita

koje je bilo predvieno za snabdevanje grkog pokreta otpora tokom rata."

Grant slegnu ramenima. Niko ga nije koristio. Jevreji su uglavnom proveli

poslednjih deset godina sa pogrene strane niana. Najmanje to sam mogao da

uinim bilo je da im obezbedim neto ime e uzvratiti."Ali to je nae jebeno oruje, i njime pucaju na nas."

Grant ponovo slee ramenima. Na nas? Mislio sam da vie ne pripadam tom

klubu."

Znai, mislio si da se osveti tako to e prodavati nae oruje

neprijateljima?"

Mjur prezrivo ispusti dim kroz nozdrve.

Uinio sam to zbog novca."

Pretpostavljam daje to prednost saradnje sa Jevrejima."Grant nije odgovorio, ali izdrao je Mjurov pogled. Mjur kucnu vrhom nove

cigarete po tabakeri.

Uostalom, ne tie me se ta trenutno radi. Doao sam da priam o Kritu i

gospodinu Donu Pembertonu." Kresnuo je upalja. Poznavao si ga."

Jesam li?"

Grant je vesto odravao npromenjen izraz lica, ali Mjur je obavio dovoljno

sasluanja da bude u stanju da vidi iza te fasade.


25/265

Krit dan kada su nacisti izvrili invaziju. Poslali smo te da potra

i kralja u blizini Knososa. Naleteo si na Pembertona. Ti si poslednji

ovek koji ga je video ivog.",,I prvi koji ga je video mrtvog. Pa ta?"

Prema tvom izvetaju, predao ti je belenicu pre nego to je preminuo."

Pa?"

Mjur sejnagnuo preko stola. Uareni vrh njegove cigarete lebdeo je na par

centimetara od Grantovog lica. Dim mu je ulazio u oi. elim da znam ta si

uinio s njom."

Dao sam je njegovoj udovici."

Pemberton nije ostavio udovicu, kretenino. Umrla je pre njega."

Moda mu je to bila sestra." Oi su mu suzile od dima, ali Grant nije

trepnuo. Dugo je izdrao Mjurov pogled, a zatim mu dunuo sav dim u lice, tako

niglo da se Mjur povukao.

ta misli da qam uradio? Nisam imao vremena za posetu biblioteci. Bacio

sam je i| krenuo u potragu za nacistima koje u pobiti. Da si proitao moje

izve^taje, video bi da sam bio prilino uspean u tome."

Mjur se zavali na naslon stolice. Ne verujem ti."Pretpostavljani da nisi proveo mnogo vremena na frontu."

Ne verujem da je ovek potroio poslednji dah da ti preda knjigu, ^ da si je ti

odmah bacio. Zar te nije interesovalo ta mu je bilo toliko dragoceno?"

Da mi je dao svoje sreqne ibice i medaljon sa pramenom kose svoje

Idevojke, postupio bih istoi" Grant odmahnu glavom. Pregledao sam knjigu,

meutim, bila je puna gluposti i baljezganja. Imao sam dug put pred sobom pa

nisam mog&o time da se optereujem. Bacio sam je."

Mjur je gledao u njega jo par trenutaka, a zatim naglo ustao. teta. Da jeima ili dabar zna gde se nalazi, mogao bih da ti pomognem. Moda bi ik i

zaradio neki novac. Pretpostavljam da te Jee nee vie plaati."

Spustio je pogled sa oekivanjem. Pa?"

Goni se u pakao", ree Grant.

Kola se oprezno uvezoe u umarak i zaustavie. Farovi su obasjavali istinu i

izubijani kamion hamber" sa sputenom ceradom. Grupa mladia u rasparenim

uniformama bila je jnaslonjena na njega. Puili su i proveravali oruje. Izgledali su


26/265

zastraujue. Meutim, ako si} ljudi u kolima bili zabrinuti, nisu to niim pokazali.

Niko nije izaao. Na zadnjem seditu zakripa ruka dok je putnik sputao prozor.

Jedan ovek prie i baci pogled unutra. No je bila topla, ali on je ipak nosiokaput i crnu beretku nabijenu preko kratko oiane sede kose. Nosio je

automatski pitolj.

Jeste li spremni?" Vrh cigarete svetlucao je na zadnjem seditu, ali lice je

bilo u senci. Da li ste pronali ono to vam treba?"

ovek sa beretkom na glavi klimnu. Bilo je u kamionu, kao to ste obeali.

Spremni smo."

Nemojte da zaserete. Pobrinite se da preivi."

Granta su odveli nazad u njegovu eliju. Nalazila se u zasvoenom podrumu

krstakog zamka. U njoj su bila tri drvena kreveta. U potpunoj tami, morao je

pipajui rukama da nae put. Bacio se na duek, ne trudei se da skine izme.

Pored njega se upali ibica, osvetlivi lici mladia tamne klose i nqaslinastog

tena na krevetu do njegovog. Zapalio je dve cigarete i pruio jednu Grantu,

dunuvi u ibicu pre nego to mu je plamen stigao do prsta. Grant je zahvalnoprihvati.

Hvala, Efraime."

Jesu li te tukli?" Deaku nije bilo vie od petnaestesnaest godina, ali mu je

glas zvuao odraslije. Zato da ne, pomisli GrantrEfrafm jc bio u zatvoru mnogo

due od Granta, skoro tri meseca. Osuen je zato to je gaao kamenom

britanskog policajca u Haifi.

Nisu me tukli."

Da li su hteli da znaju gde mogu nai Begina?"Ne." Grant se zavalio, stavio ruke pod glavu i duvao dim ka tavanici. Nisu

bile u pitanju uobiajene siledije. Doao je neki pijun iz Londona. Ne zanima ga

Irgun eprka po neemu iz davne prolosti."

Jesi li mu rekao staje eleo da zna?"

Ja..."

J Iako su zidovi bili debeli tri metra, ipak su osetili eksploziju. Kreveti su se

zatresli, praina se slila sa tavanice. Grant se okrenu i skoi na pod, povukavi


27/265

Efraima sa sobom. uali su u tami. ula se pucnjava najpre panina i sporadina,

zatim ustaljena i metodina kada su se bren" mainke ukljuile u borbu.

Pucnjava se pribliava se." Drei ga za rame, Grant je vodio Efraima prekosobe dok pod prstima nije osetio hladni metal vrata. Pokuao je da ih otvori. Jo

su bila zakljuana. Priljubio se uza zid i urno gurnuo Efraima ka drugoj strani

okvira vrata. Spremi se neko dolazi."

Porunik Kargil se vratio u kancelariju i sipao sebi duplo pie iz flae koju je

drao u stolu. Tokom rata je upoznao mnoge neprijatne ljude, a bogami i ovde u

Palestini. Meutim, bilo je samo nekoliko onih koji su zraili istom proraunatom

neprijatnou kao i njegov veeranji bezimeni posetilac.

Neko je pokucao na vrata. Viski jurnu preko ivice ae. Da nije posetilac neto

zaboravio?

Ja sam ininjer, gospodine. Doao sam da popravim generator."

Kargil uzdahnu sa olakanjem. Ui."

Ininjer je bio omanji ovek sa naoarima belog okvira i uniformi koja je

izgledala kao da je skraivana.

Prilino je kasno za popravku generatora, zar ne?" ree Kargil dok je brisao

prosuti viski maramicom. Zar ne bi bilo lake saekati dnevnu svetlost?"Ininjer slee ramenima. No je bila prohladna, ali on se ipak obilno znojio.

Takva su mi nareenja, gospodine." I dalje je koraao prema

Kargilu, steui veliku torbu levom riikom. Ako biste mi dali svoje kljueve,

gospodine."

Ne trebaju ti jnoji kljuevi da bi dbao do generatora. Ja u ti..."

Kargil podie pogled samo da bi se naao oi u oi sa cevkom ,,lugera" koji je

lebdeo deset centimetara od njegovog nosa. ta se, do avola, deava?"

Vai kljuevi."Kada je ovek ispruio ruku, rukav njegove neodgovarajue uniforme se

podie. Na runom zglobu, tetovirani cirvenom bojom koja nikada nee izbledeti,

ukazae se majuni brojevi.

Neete biti piri ovek kojeg ubijam. Dajte mi kljueve."

Sve vreme praen lugerom", Kargil je skinuo nisku kljueva sa pojasa i

poloio ih na sto. Zatim je ininjer Jevrejin, ispravi sam sebe Kargil izvadio icu iz


28/265

torbe i vezao njome Kargilove zglojbove za stolicu, a lanke za noge stola. Kargil je

to ponienje podneo u tiini.

Kljuevi e otkljuati eliju, ali te nee provesti kroz ulaznu ]jcapiju. Neemoi prosto da ieta sa svojim prijateljima, irgunskim gangsterima."

Nai emo nain."

Jedva da je to izgovorio kada je velika eksplozija potresla temelje zamka.

Mora da je udarila blizu. Kargil se zaljulja na stolii, izgubi ravnoteu i prevrnu se

uz bolni povik poto su mu noge i dalje bile vezane za sto. Kroz prainu i dim

ugledao je kako Jevrejin grabi kljueve i dodiruje kapu u znak pozdrava.

alom."

Koraci su bili sve blii. Postojao je odreeni ritam u njihovom pribliavanju:

koraci, pauza, koraci, pauza. Uz svaku pauzu Grantu se inilo da uje pucanj i

zveket metala. Pucnjava mainke je na trenutak zagluila zvuke ispred vrata; kada

jeipaljba prestala zauo se zveket kljueva. Grant zategnu miie u tami. Sa

unutranje strane nije bilo kvake morao je da saeka da klju sklizne u bravu,

okrene se, klikne...Rak kah."

Vrata se otvorie, ali kripu arki jeiutulio Efraimov usklik oduevljenja. Rak

kah!" odvratio je, ponovivi slogan Irguna. Rak kah. Hvala bogu da ste doli."

Hvali boga kada izaemo odavde", promrmlja Grant.

Njihov oslobodilac je ve krenuo ka sledeoj eliji kada su izali. Hodnik je bio

pun cjsloboenih zarobljenika. Na drugom kraju, irgunski komandos je itajao

pored izlaza i delio!oruje iz vree.

Kao krvavi jevrejski Boi Bata" ree Graht.Efrairp ga zbunjeno pogleda. Ko je Boi Bata?"

Progurali su se niz hodnik, proli pored komandosa, kojem je ponestalo

oruja, i izali u dvorite. Za osamsto godina zemljite se podiglo skoro za metar

od prvobitnih temelja. Du prednje strane zgrade iskopan je rov kako bi bio

omoguen ulazi Sada je vrveo od bivih zarobljenika i njihovih spasilaca u

razjarenoj bici sa engleskim garnizonom pored kapije. Na dragom kraju dvorita


29/265

nazirala se gomila kra koji se dimio i velika rupa koju su napravih pripadnici

Irguna kako bi uli u zamak.

Ko je ovde zapovenik?"Morao je da urla u uho najbliem borcu, vitkom mladiu koji je pucao iz

neeg to je izgledalo kao karabin iz Prvog svetskog rata. Za vreme koje mu je bilo

potrebno da povue zatvara, vrati ga i naniani, uspeo je da mu pokae visoku

figuru u kaputu sa crnom beretkom na glavi, na drugom kraju rova. Grant je

dopuzao do njega.

Kako ste planirali da izaete? Kroz prolaz nainjen eksplozijom?"

Irgunski zapovenik odmahnu glavom. ,,Taki smo uii", ree na engleskom.

Izai emo na zadnja vrata." Klimnuo je nalevo, ka zapadnom zidu okrenutom ka

moru, Grant je ugledao kolonu ljudi kako se prikradaju kroz senke du osnove

zida. Britanci ih nisu videli poto su usmerili paljbu na zatvorski blok.

Hoemo li morati da plivamo?"

Ne, ako budemo pourili."

Grant baci pogled ka kapiji. Sa vrha kule, munjevita paljba brena kuljala je iz

drevnih otvora za strele. Bili su sigurni u rovu, ali onog trenutka kada budu izali,

nai e se na otvorenom.Morate onog da utiate pre nego to krenemo."

Zapovednik ga pogleda. Javlja li se dobrovoljno?"

Zato da ne."

Vee porunika Kargila otilo je do avola otkako se pojavio misteriozni

posetilac. lanci na nogama boleli su ga tamo gde su se uvrnuli kada je pao, ali to

je bilo zanemarljivo u poreenju sa agonijom leanja na podu privezan za

nametaj, dok napolju besni bitka. Nije mogao da proceni ko pobeuje, niti je

gajio iluziju da e se stvari popraviti kada se bitka zavri.Vrata se naglo otvorie. Zarobljen iza stola, Kargil ugleda par iznoenih,

smeih izama. Ispruio je vrat u momentu kada je prljavo, neobrijano lice

iznenaeno gvirnulo preko stola. Poziv za pomo zamre na Kargilovim usnama.

Pa ti si onaj krijumar." Sinula mu je uasna misao. Ovo nema

nikakve veze sa posetiocem, zar ne?"


30/265

Grant nije odgovorio. Izvlaio je fioke i izvrtao njihovu sadrinu na sto. Uzeo

je konu futrolu, ruka od orahovine revolvera vebli" trcala je ispod pregiba.

Grant ga izvue i proveri burence.Iako bez nade i bespomoan, Kargil ipak hrabro upita. Hoe li me sada

hladnokrvno ubiti?"

Grant odmahnu glavom. Nema svrhe. Prepustiu to tvom nadreenom kada

bude otkrio koliko si zabrljao." Razmiljao je na trenutak. Koji broj eira nosi?"

Ispred Kargilove kancelarije, izlizane stepenice su vodile ka bedemima. Grant

prelete po dve stepenice odjednom i otra ka kuli iznad kapije. U itavoj zbrci

neko je zaboravio da zakljua vrata. Grant se iskrade napolje.

Ovaj deo kule bio je opustoen. Ostala su samo etiri elina stuba na kojima

je stajala platforma na krovu. Svetlucali su u tami, odbijajui svetlost bitke koja se

napolju vodila, dok je prostorija odjekivala od pucnjave mitraljeza bren". Grant

uglavi Kargilovu kapu preko svoje razbaruene kose, dotae vebli" na pojasu

vrsto zakopanom oko struka, a zatim se uzvera drvenim stepenicama

zarafljenim u zid.

Mitraljezac jedva da ga je uo, ali mora da je primetio pokret krajikom oka.

Pustio je obara i pogledao unaokolo.ta zvera?" zaurla Grant imitirajui vojniki naglasak. Dri te Jee

prikovanim za zemlju."

Taj glas i poznata silueta oficirske kape bili su mu dovoljni. Naslonio je rame

na bren" mainku i odaslao jo jedan plotun. To je Grantu dalo dovoljno

vremena. Preao je preko krova i jednim dobrim utom bacio mitraljesca preko

drvenog poda. Zatim je pojurio ka njemu. Onesvestio ga je sa dva spretna udarca

pesnicama.

Skinuo mu je pojas i vezao ruke na lea. Zatim se vratio do mitraljeza,okrenuo ga i uputio dug niz metaka otprilike u pravcu britanskih trupa. Iskezio se

kada je spazio zbunjenost koja je zavladala. Veina vojnika bila je u potpunoj

pometnji.

Neki od najpripravnijih zapucae ka njemu. Komadii kamenog grudobrana

poletee mu oko glave. U meuvremenu, pokraj zatvorskog bloka, pucnjava je

zamirala poto su irgunci koristili zbrku da izvedu beg do kraja.


31/265

Grant ispuca poslednji plotun, zatim je podigao mitraljez, paljivo

izbegavajui usijanu cev, i zateturao se ka zidu. Bacio ga je u rov, nadajui se da e

biti daleko kad ga neko bude pronaao.U rovu je ostalo samo est boraca. Dvojica mrtvih leala su na zemlji, ali

veina se spasla. Grant prie zapovedniku sa crnom beretkom.

Ba na vreme", zagrokta ovaj. Stavio je novi okvir sa municijom u pitolj.

Moramo do amca." Okrenuo se nadesno ka borcu do sebe. Drite Engleze na

odstojanju dok ne preemo preko zida."

Ramena borca se potiteno spustie, ali je odlunost na njegovom mladom

licu bila nepokolebljiva. Grant ga zaprepaeno pogleda. Efraime?"

Deak podie puku na zemljani grudobran i pogleda niz cev sa surovom

koncentracijom. Grant se okrenu ka zapovedniku. Ne moete ga ostaviti ovde."

Neko mora da dri Britance na odstojanju dok mi beimo."

Ja u to uiniti", ree Grant bez razmiljanja.

Komandant slee ramenima. Radi ta god hoe. Obesie te ako ostane."

Obesie deaka ako odem."

Efraim odmahnu glavom iskezivi se belim zubima. Ne mogu to da uine

suvie sam mlad. Dok budem dorastao za veanje, Izrael e biti slobodan."Nadaj se da e biti tako."

Grant pogleda deaka. Bistre oi sijale su od elje da puca na mrske

kolonizatore. Kada je bio njegovih godina, Grant je moda upravo tako izgledao

onoga dana kada je siao sa broda u Port Elizabetu bez iega osim kofera u

rukama. Deo njega, onaj mladi koji je pobegao u Junu Afriku, poeleo je da

ostane sa deakom i ostvari njegove herojske snove. Ali drugi deo, onaj hladniji,

znao je ta mora da uini.

Grant je rukom razbaruio deakovu kosu. Krei se neprestano", ree mu.Tako e misliti da vas ima vie."

Efraim se nasmei, a zatim nasloni na puku i povue oroz. Oruje skoro da

mu je izletelo iz ruku, pre nego to se izborio sa njim. Zapovednik Irguna povue

Granta za rukav.

Moramo da krenemo."

Potrali su du podnoja zida. Grant s^ oseti uasno izloenim, ali Efraimova

isprekidana pucnjava je uposlila garnizon. Kod osnove najdalje kule visile su


32/265

merdevine od konopca. Brzo se uspentrao i sada je stajao na bedemu gledajui u

meseinom osvetljeno more. Pored stena koje su doekivale talase, tridesetom

ljudi uurilo se u motornom amcu.Hajdemo dole." Sa drevnih zidina visio je konopac. Grant ga prihvati, skoi i

skliznu tako brzo da je izgrebao dlanove na grubom konopcu. Par koraka po

klizavim stenama i bio je pored amca. Jo jedan korak i skoro strmoglavi skok i

pruio se po palubi. Zauo je tup udarac kada mu se pridruio irgunski zapovenik.

Zatim je motor proradio, pa Grant polete unazad dok je amac ubrzavao preko

mirnog mora. Niko nije progovarao. Svi su napeto iekivali da meci raznesu

otvoreni amac. Meutim, to se nije desilo.

Ustavi, Grant je uspeo da se uglavi na klupu koja se protezala du boka

amca. Nakon petnaestak minuta jedan od njegovih saputnika upali ibicu. amac

je ubrzo oiveo od ara cigareta i ushienog aputanja. Grant se probio ka krmi i

zapovedniku.

Kuda smo krenuli?"

Teretni brod nas eka na puini. Odnee nas du obale u Tir." Rairio je

dlanove, Nakon toga idi gde eli."

Grant se zamisli. Mjurova poseta mu je ubacila bubu u glavu, mada nijeoekivao da e moi time da se pozabavi tako brzo. Povukao je dim i dunuo put

meseine.

Moete li me prebaciti na Krit?"

Poglavlje 3

ARKANAJ, KRIT. DVE NEDELJE KASNIJE.

Lice Zevsa, tako je lokalno stanovnitvo zvalo planinu. Nadnosila se nad selo i

okolne vinograde poput pesnice od kamena uperene put nebesa. Minojci,

oboavaoci bika, izgradili su hram u njegovom podnoju u preistorijsko vreme.

Nakon tri hiljade godina, mala, u belo okreena crkva zamenila je hram, ali svake


33/265

godine u avgustu seljani bi kretali na hodoae do padina planine sa ponudama

za svetilite. Dolazak i odlazak bogova nije mogao da poremeti ostrvsku rutinu.

Ako bi tog aprilskog jutra, bilo koji bog, oko jedanaest sati spustio pogled,ugledao bi stari autobus kako krui oko gradskog trga i ostavlja gomilu putnika

uglavnom seljaka koji se vraaju sa pijace. Mnogi su krenuli ka kafenionu kako bi

nastavili razgovore i ogovaranja uz oljicU kafe, ali jedan ovek je krenuo u

suprotnom pravcu i skrenuo na usku stazu koja je vodila do podnoja planine. Na

njega niko nije obratio panju, mada su ga svi primetili. Navikli su na strance koji

prolaze kroz njihovo selo, jo od dolaska Nemaca. Iskustvo ih je nauilo da je

najbolje da ih igrioriu.

Grant je iao stazom sve do kraja sela. Tu je staza postajala koziji put koji vodi

kroz vonjak jabuka. Zemljite se uzdizalo u susret planinirTainp gde su se

obraena polja preputala tlo stenama i divljoj travi, stajala je kamena kuica.

Kokoke su kljuckale oko zarale prese Za groe u dvoritu. Buseni neposaene

vinove loze stajali su naslonjeni uza zid, ali kapci su bili svee okreeni i tanak stub

dima se podizao iz dimnjaka. Na kajsijama pored kue poeli su da pupe prvi

listovi.

Grant je nekoliko trenutaka stajao i posmatrao, a zatim proao kroz kapiju ilagano se popeo stepenicama do vrata koja su, kako je obiaj u grkim seoskim

kuama, bila na prvom spratu. Nije kucao. Samo je odzvidao nekoliko tonova

tunog grkog mara.

Vetar koji je dolazio sa planine zgrabi melodiju i odnese je. Poljsko cvee se

zanjiha na vetru. Neprivren kapak zaklopara po zidu. Da mu eir ne bi odleteo,

Grant ga skide i stavi ppd ruku. Kupio ga je na brzinu, pre^4dana, na bazaru u

Aleksandriji. Traka mu se razlabavila.

Saekao je jo minut, a zatim odluio da doe kasnije. Okrenuo se i okopao.ak ni uz svu svoju obuku nije je uo kako dolazi. Nosila je obinu crnu

haljinu, crna marama pokrivala joj je glavu. Ako bi je neko gledao otpozadi mogao

bi da pomisli da je u pitanju neka od starica koje su ivele u svakom grkom selu,

vornovata i mudra poput drveta masline i u istoj meri deo krajolika. Ali spreda bi

se videlo da je haljina skupljena u struku i da prati obline tela. Videlo bi se da su

joj ispod poruba lanci glatki i vitki. Kosa joj je bila skupljena pod maramom, osim

jednog pramena koji je leprao preko obraza i naglaavao divlju lepotu njenog lica.


34/265

Grante?" namrtila se, a tamne oi joj sevnue. Mislila sam da se nee

vraati. Da se nee usuditi."

Glas joj je bio isti kakvog ga je pamtio. Nosio je u sebi neku brzinu, poputbleska plamena, kada je izgovarala rei na engleskom. Ponovo je stavio eir,

samo da bi ga podigao u znak lane utivosti. Marina. Ja..."

Ako bih ikada poelela da te vidim, to bi bilo zato to elim da te ubijem."

Grant slegnu ramenima. Kasnije e biti vremena i za to. Doao sam da te

upozorim."

Kao to si upozorio Alekseja?"

Nisam ja ubio tvog brata." Grant je govorio promiljeno i hladno.

Nisi? Krenula je ka njemu noena gnevom. Grant se pripremio za napad.

Nikada je nije potcenjivao. Mukarci koji su to inili, zaalili bi. Tri dana posle

zasede, poao je da se nae sa tobom kod Improsa. Nijedan od vas se nije vratio

samo jedan je preiveo."

Kunem ti se da njegova smrt nema veze sa mnom." To ba i nije bila istina.

Skoro da je mogao da oseti u koja mu je zapuila grlo dok je ekao u jaruzi sa

veblijem" u ruci. Znoj mu je pekao oi poput suza. Bio je iv kada sam otiao.

Pobogu, bio mi je poput brata."Mogao je rei jo mnogo toga ali to bi samo pogoralo stvari. Osim toga, nije

imao mnogo vremena. Bacio je pogled preko ramena, a zatim ponovo pogledao

Marinu.

Doao sam da te upozorim." Znao je da se ponavlja. Sea li se beleznice?

Delovala je iznenaeno. ega?"

Belenice. Arheologove belenice koju sam ti dao da sakrije. Sea se?"

Nalet vetra joj podie maramu i odnese je. Letela je preko vrta zaustavivi se

na granama drveta pored zida. Marinina duga kosa se zatalasa, divlja i neukrotiva.Ne seam se."

Sea se. Bilo je to dva dana nakon invazije. Doneo sam je ovde arheolog me

zamolio. Potresla si se zato to je poginuo."

Pemberton je bio dobar ovek", ree Marina neno. Dobar Englez." Piljila je

u Granta. Suza joj zablista u oku. Nikako da klizne niz obraz, a ni ona nije htela da

je obrie. Grant je stajao i ekao.

Konano je donela odluku.


35/265

Ui unutra."

Kua je bila ista: kuhinja, spavaa soba, dnevna soba. Sve prostorije su bile

jednostavno ureene, ali besprekorno isjte. Ugljenisana klada tinjala je ukamenom ognjitu. Na prozorskom pragu stajala je vaza puna poljskog cvea i

suve lavande. Na zidovima su visile fotografije. ovek sa eirom irokog oboda

sedi na magarcu i pokuava da bude miran zbog slikanja. Dve mlade ene se smeju

pored obale reke. Mladi u uniformi regruta, izmuenog lica, pokuava da deluje

samouvereno. Tu fotografiju nije mogao da gleda.

Marina nestade u kuhinji, vrativi se par minuta kasnije sa dve oljice kafe i

dve ae vode. U meuvremenu se oeljala, primetio je Grant. Spustila je

posluavnik na ipkani stolnjak i sela preko puta. Grant oprezno gucnu kafu i

napravi grimasu. Bila je gusta poput katrana.

Vie ti se ne svia grka kafa?"

Samo proveravam da li ima strihnina."

Marini se ote osmeh. Kada te budem ubila, obeavam da u to uiniti

sopstvenim rukama."

Onda je u redu." Grant nae oljicu i iskapi sadrinu u jednom gutljaju.

Posmatrao je Marinu dok je pila. Mora da joj je sada dvadeset sedam godina,pomislio je. Mravija je nego to je bila onog dana kada je dohramao do njene

kue. Jo je bila divlje, nepredvidivo lepa. Ona i njen brat su ve tada stvarali sebi

reputaciju u andartiku, grkom pokretu otpora. Tokon} meseci koji su usledili, uz

Grantovu pomo, postali su najopasniji trn u oku Nemaca. I to je jo bitnije,

Grant i Marina su postali ljubavnici. Bila je to tajna afera, skrivana od Nemaca i

Grka. Krali su te momente po obanskim kolibama, iza skrenih kamenih zidova,

obino na dan uoi none misije. Grant se seao ukusa znoja na njenom vratu,

ukahja mirte i oleandra, njenog stenjanja i kako je pokuavao da je utiapoljupcima. Bila su to brutalna, divlja vremena, ali zbog toga im je seks bio bolji i

ivotniji. Sve se zavrilo jednog blistavo jasnog aprilskog dana li jaruzi u Belim

planinama, uz miris rumarina i kordita. Grant je shvatio da ga ona posmatra, pa

je brzo gucnuo malo vode. Znai, doao si da me upozori. Na ta? ta je to sa

Pembertonovom belenicom?"

Ovladala je emocijama i govorila smireno uz odsenu ljubaznost. Meutim,

jo je tylo rumenila na njenim obrazima. To je..." oklevao je. To je duga pria."


36/265

Onda je ispriaj iz poetka." Naslonila se i prekrstila ruke na grux dima. Reci

mi ta deavalo od kada si napustio Krit."

Vratio sam se u Englesku." Ta jednostavna reenica skrivala je usel^i mnotvo pria: amac na naduvavanje pod okriljem tame juri ka

plali u blizini Djovera; otrcana soba na Ulici Old Kompton iznad kafea,

grevito navlaenje zavesa kada god policajac proe ulicom; pononi

Rastanci u ruevinama bombardovanih kua. Jednog dana sam hodao

IJlicom Bejker i neki ovek je naleteo na mene. Bukvalno poput oba

ranja u ragbiju. Silno se izvinjavao, bilo mu je uasno ao, insistirao je

da| me vodi na aj. Toliko je navaljivao, da sam na kraju pristao."

pijun?"

Mislim da je radio kod 'Marksa i Spensera. U prodavnici odee", dodade

Grant videvi njen upitni pogled. Meutim, bio je Jevrejin. Priao mi je o nekim

svojim prijateljima koji pokuavaju da nagovore nau vl4du da preda Palestinu

Jevrejima. Bog zna kako su me nali, ali bili su livereni da ja mogu da im

pomognem da se doepaju oruja."

Mogao sam. Tokom rata smo irom mediterana skrivali oruje, neto je

verovatno preostalo. Dali su mi neto novca, kupio sam amac i tako smo zapoelisaradnju. Zna kako je, Ue u neki posao, prouje se, uskoro i idrugi ponu da ti

kucaju na vrata sa slinim zahtevima. Sa jednim ratom smo zavrili, ali novi je ve

poinjao. Samo to su sada u njenu uestvovali amateri] voljni da ne ale novac

kako bi sustigli profesionalce."

Znai, dao si im oruje kako bi mogli da se poubijaju meusobno."

Graijit slegnu ramenima. Svakako bi se poubijali. Samo sam pomogao da se

izjednae anse. Meutim, sve je otilo do avola pre tri nedelje. Britanska vojska

nas je provalila, ekali su me na plai." Nagnuo se napred. Od tog momentastvari postaju interesantne. Dok sam bio u zatvoru, doao je da me vidi jedan

ovek engleski pijun. Bolelo ga je dupe za Palestinu i moje oruje. eleo je da mu

kaem gde je Pembertonova belenica."

Marina se, takoe, nagnu ka njemu, zainteresovana priom. Grant je

pokuavao da se primeuje koliko su im lica blizu. Kako je znao?"

Mora da sam u izvetaju pomenuo da mi je Pemberton predao na samrti.

ovek koji me posetio samo je nagaao. Ali je silno eleo da sazna. Mora da je


37/265

tako, im je potegao ak iz Londona da bi me pitao ta znam o tome. Ponudio mi

je novac, ak i putanje iz zatvora. Da sam ga pritisnuo moda bi mi obezbedio i

proglaenje za prokletog viteza."ta si mu rekao?"

ta misli? Rekao sam mu da se nosi u pakao." Ipak te pustid iz zatvora."

Pobegao sam."

,,I doao pravo ovamo zato? Da bi uzeo belenicu?"

Grant je iznenada uze za ruke. Uzdahnula je iznenaeno i povukla se, ali nije

mogla da se otme. Da bih te upozorio. Taj engleski pijun je doao u palestinsku

tamnicu samo da bi otkrio da li je belenica jo kod mene. est godina nakon to

sam je dobio. On nije dobar ovek. Zna da je belenica bila kod mene. Zna za moju

povezanost sa tobom, kao to zna za tvoju vezu sa Pembertonom. Nee mu biti

potrebno jnnogovremena da povee priu."

Pogledao je u oi Ima li je?"

Marina se koprcala u njegovom stisku, zabacujui besno glavu. ta e

uraditi sa njom? Hoe li je prodati tom oveku?"

Grant ju je pustio, povukavi ruke tako brzo da je poletela unazad ka naslonu.

Grudi su joj se zanjihale u haljini, a odbegli pramen kose pao joj je napred, prekoobraza.

Zavisi od onoga to emo pronai. Ako je u pitanju nekoliko polo/ mljenih

posuda i par stenuga, zato da ne? Ali, ako je u pitanju neto vrednije..."

Zastao je. Radila si za Pembertona godinama praktino si odrasla u njegovoj

kui. Jednom si mi rekla da je Knosos bio tvoje deje igralite. Ako je pronaao

neto vredno sveg ovog haosa, ar ne eli da zna ta je u pitanju?"

Poglavlje 4

Marina ga povede u prizemlje, u spremite ispod kue. Dobro nauljene alatke

visile su po zidovima, bela pleva i slama prekivala je pod. Kleknula je u ugao i

pomela ih rukama. Ugledao je kvadratnu pukotinu oko jedne kamene ploe. Uzela

je polugu sa klina na zidu i zavukla je u procep, polako potiskujui kamen. Grant


38/265

joj nije ponudio pomo. Stajao je kraj vrata i osmatrao okolinu. Zbog neega je bio

uznemiren. Intuicija mu je govorila da neto nije u redu. Nije mogao da odbaci to

oseanje, a iz iskustva je znao da ne vredi da ga ignorie.Gvoe zazvea po kamenu kada je Marina spustila polugu. Pogledavi jo

jednom kroz vrata, Grant joj se pridrui i pogleda niz rupu koju je otvorila. Bila je

duboka metar, iroka oko pola metra i obloena debelim, drvenim daskama.

Unutra su bila tri zaveljaja umotana u kozju kou i naslonjena na zid, a na dnu je

stajala izlokana kutija za municiju. Marina je legla na stomak, posegnula i

dohvatila je. Reza kljocnu, poklopac zakripa i eto nje. Kremaste stranice su

poutele, a mast za podmazivanje oruja umrljala je korice. Meutim, i dalje se

razaznavao zlatni monogram. JMHP.

Dobro si je sakrila", ree Grant. Kako si znala da je vredna?" Jedan ovek,

nacista, doao je 1943. godine. Zvao se Belcig. Tada si bio na kopnu. On je bio

arheolog, ali ni nalik Pembertonu. Bio je

prava svinja. Primoravao je ljude da rade za njega poput robova: mnogi su

pomrli. eleo je belenicu. ula sam od roake da je prevrnuo celu vilu Arijadna u

potrazi za Pembertonovim dnevnikom. Poto ga nije naao, sakupio je osobljekoje je tamo radilo i muio ih na nezamislive naine kako bi otkrio ta se desilo."

Zato gaje traio?"

,,Nikada[se nismo susreli da bih mogla da ga pitam. Da smo se sreli, ubila bih

ga."

Grant je piljio u belenicu dok mu je mozak radio kao navijen. ta je to bilo

toliko vano? Setio se kako je gledao Pembertona dok je umirao. Starac je proveo

ivot u sigurnosti koju je obezbeivala prolost, samo da bi ga pregpilo nasilje

novog poglavlja istorije. ta je to tako bitno otkrio da njegova vanost potraje trihiljade godina?

Jesi li ga ikada itala?" upitao je Marinu.

Ne."

Ali radila si sa Pembertonom. Zar te nije kopkalo?"

Odmahnula je glavom. Poeo je rat. Zaboravila sam stari ivot. Zaboravila

sam arheologiju. Zaboravila sam Pembertona. Da ti nisi doao, verovatno bi za


39/265

hiljadu godina otkopali belenicu i stavili je u muzej." Besno ga je pogledala.

Volela bih da se nisi vraao. Tako bih mogla i tebe da zaboravim."

,,U tom sluaju u odmah krenuti." Grant posegnu rukom ka belehici. Marina se nije pomakla. I

ta e uraditi sa njom?"

Proitau je. Videu da li..." zastao je poto je Marina poela da se smeje.

ta je?"

Nita." Glas joj je bio otar, ali krajevi usana su joj podrhtavali. Uzmî je.

Proitaj je." Dobacila mu je preko podar Grant je uhvati rukom i otvori. Pogledao

je, zatim iznervirano okrenuo nekoliko strana. Na grkom je."

Starogrkom. ak i kada bi itao grki kao to ita engleski, za tebe bi to

bilo kao da pokuava da ita osera." Nikada nisam pokuao."

Napravila jq grimasu koja mu je govorila da nije iznenaena zbog toga.

Mnoge rpi delovae ti isto, ali nee imati isto znaenje. Ostale êe ni

prepoznati."

Isuse. Nijt nam ba olakao posao."

Uvek je vodio beleke na drevnom grkom. Govorio je da se na taj nain

osea blii prolosti."Sada je prilino bliu prolosti." Grant se pitao da li je, u dolini, njegov les jo

zakopan u temeljima Knososa. Kako da proitam ovo, do avola?"

Kupi renik.? Lice joj je bilo osvetljeno otvorenom strau koje se tako

dobro sead. Kao i renik arheologije. I gomilu istorijskih knjiga. ak i da je

proita, bip ti potrebno est meseci da shvati o emu je govorio."

Grant pogledi belelenicu. Uredni redovi neodgonetljivih slova plivali su mu

pred oima. Mafini mu se rugala, ali u tom ruganju bilo je istine. Naravno, mogao

je prdstolda je proda. Mogao je da pronae onog prokletnika i MI6 i nagodi se sanjim. Ali kiko je mogao da odredi cenu, kad nije znao ta prodaje? to je jo

bitnije: nije mogao da se otrese tvrdoglave elje da otkrije ono to je neko eleo

da zadri u tajnosti.

Pretpostavljam da ti ne" pogledao je iskosa. Stajala je pored rupe, haljihe

pune praine i slame. Lice joj je sijalo od znoja dok je uz napor pokuavala da vrati

kaiiien na nêsto. Usne joj je blago odvajao trijumfalni osmeh, a tamne oi su mu

jdobacivale izazov. Ve je odluila ali naterae ga da moli.


40/265

Proistio je grlo. Hoe li mi ponjioi da otkrijem na emu je to Peinberton

radio"

Odneli su knjigu u kuu i poloili je na sto. Grant je eleo da pone od kraja,pretpostavljajui daje Pemberton doao do otkria neto pre smrti. Ali Marina je

insistirala da krene od prve strane, mrmljajui rei sebi u bradu. Grant zapali

cigaretu. U daljini zaklopara nekoliko klepetua koje su nosile koze. Osim toga,

bilo je tiho. Dole u selu ljudi e poeti da zatvaraju kapke zbog popodnevne

dremke. Jedini zvui u prostoriji bili su povremeno pucketanje cepanice u kaminu i

otro okretanje stranica.

Grant je gledao kroz prozor. Levo od njega, put je ki obali vijugao niz dolinu.

Neka kola su milila uzbrdo. Nestala su iza kifivine, ponovo se pojavila, pa ponovo

nestala, odbleskujui na suncu poput ogledala. Grant oseti bockanje u stomaku.

Koliko ti je jo vremena potrebno?" upita, pokuavajui da delu oputeno.

Mnogo, ako nastavi da me prekida." Marinino lice se smrailo od stroge

koncentracije. Ima mnogo linearnog B pisma koje ne mogu da razumem. Mislim

da je Pemberton pokuavao da ga deifruje."

Grant nije znao ta je linearno B pismo, ali to ga u ovom trenutku nije ni

interesovalo. Kola su nestala u uskim seoskim ulicama. Moda se samo lokalnakrupna zverka razbacivala bogatstvom, ili je slubenik iz Herakliona odluio da

ostavi utisak na stanovnitvo, ree on sebi.

Da li u okolini mnogo ljudi ima kola?"

Jorgos koji ivi na drugom kraju doline ima 'forda."

Nekoliko stotina metara dalje, crna hauba se probila na usku stazu koja vodi

kroz vonjak jabuka. Grant dodirnu vebli" za opasaem.

Ima li jo metaka u onoj kutiji?"

Tamo je bila samo belenica. Metke sam potroila na Nemce." Pogledala gaje zainteresovanije nego to je oekivao. Zato?"

Kola se zaustavie ispred kapije. Motor je jo neko vreme kloparao, a zatim

se naglo ugasio. Iz kola izaoe dva oveka u tamniip kapuima i eirima. Jedan je

otiao do gepeka i izvukao duguljasti, iljati cet uvijen u smei papir. ,,Zato to

imamo posetioce."

Grant se provukao kroz mali prozor na zadnjem zidu kue i skoio na zemlju.

Quo je kako iza ugla odjekuju tupi udarci potkovanih izama po stazi koja vodi ka


41/265

vratima. Ko god da su bili, nisu se brinuli zbog toga. Nije bio siguran da li je to

dobar ili lo znak.

Koraci su zastali pred vratima. Zatim su se zauli udarci pesnicom. Grantpomisli da je to nespretan nain na koji krupan ovek pokuava da deluje

neusiljeno. Jo jednom je udario, a potom se nestrpljivo premestio s noge na

nogu.

Moda je samo u pitanju ovek iz Prua," proaputa Grant.

Otar prasak prolee se batom. Pratili su ga cepanje drveta i tresak dok su

vrata uletala unutra, verovatno udarena potkovanom izmom, nagaao je Grant.

Nekoliko trenutaka kasnije zaulo se krenje prevrnutog nametaja i fioka

izvrnutih na pod. Stojei pored Granta, Marina je kiptela od gneva. Zgrabila ga je

za ruku i zabila mu nokte u zglob.

Ima li prozora na suprotnoj strani kue?"

Odmahnula je glavom.

Dobro. Hajdemo."

Zatieni kuom potrali sii preko otvorenog prostora, skoili preko kamenog

zida i skliznuli u plitku jarugu. Kamenje i ljunak kripali su im pod nogama,

meutim, ljudi su pravili takvu buku u kui da je to priguilo svaki zvuk koji jepoticao od Granta i Marine. uo je besne povike iz kue. Nije mogao da razazna

jezik. Da li je u pitanju bio engleski? Leei na stomaku, puzali su uz jarugu. Kada

je Grant procenio da su dovoljno odmakli, mahnuo je Marini da se zaustavi.

Podnevno sunce je peklo, koulja mu se natopila od napornog puzanja. Zgrabivi

vebli, Grant se pridie i proviri preko ivice.

Kua je jitihnula. Tamo odakle je leao nije mogao da vidi vrata, niti kola

parkirana ispred. Ali krozj prozor dnevne sobe uokviren zavesama spazio je tamnu

figuru nasred prostorije. Po nainu na koji je gestikulisao, Grant je zakljuio da sevodi nekakva rasprava. Okrenuo se ka Marini.

Da li ti je belenick jo u rjukama?"

Ona je pokaza. Koa se iskrzala na jo nekoliko mesta, ali je inae bila itava.

Da li su zbog nje doli?"

Sigurno nisu doli zato to iiln razgovor s tobom prua zadovoljstvo."

Ko su oni?"


42/265

Grant je mogao da pretpostavi, ali je ipak samo slegnuo ramenima. Niko

koga elimo da Upoznamo."

Pogledao je nizbrdo. Tamna figura je nestala. Sa druge strane kue zauo semotor. Nekoliko trenutaka kasnije kola su krenula niz put ka selu. Provukla su se

uskom stazom izmeu kua i nestala. Marina je poela da ustaje, ali Grant je tako

brzo uhvatio za zglob i povukao nadole daje skoro pala na njega. Besno se

otkotrljala neto dalje. Kada se vratila, ugledao je mali no u njenoj ruci.

ta to radi?"

Haljina joj se povukla otkrivajui dekolte. Nije primetila. Ne moe da se

vrati" ree on. Namerno je pogled podigao sa noa na grudi koje su se nazirale.

Bela ipka virila je ispod crne haljine.

Ona ju je zgaeno vratila na mesto. Zato

Documents

Tom Harper - Izgubljeni hram.pdf