toplinska-Toplinska obradba-k1

8/15/2019 toplinska-Toplinska obradba-k1

1/7

1) Klasifikacija postupaka zaoplemenjivanje površina:Promjena sastava na površinu:a)Intersticijsko otvrdnuće: ( Cementiranje,

Nitriranje, Karbonitriranje, Sulonitriranje,!oriranje)

b)"iu#ijska obrada: (Siliciranje, $litriranje,Kromiranje, %anadiranje)c)Kemijska obrada: (&etkanje'nari#anje,ksidiranje)Promjena mikrostrukture na površini:a)*e+anika obrada: (Samarenje'ekienje, Kaljenje, brada re#anjem)

b)-oplinska obrada: (Plameno kaljenje,Indukcijsko, .asersko, Impulsno, Kaljenjeelektronskim snopom)c)-ermome+anika obrada: (*arten#itnodeormacijsko otvrdnjavanje)%rste /arenja:Postupci I0 reda: (1arenje #a redukciju#aostali+ napre#anja, 2ekristali#acijsko)Postupci II0 reda: (Normali#acijsko,Seroidi#acijsko (meko), Na rubo #rno,I34--, "iu#ijsko (+omoeni#acijsko))

2) Ciljevi toplinske obradbe:'produljenje vijeka trajanja dijelova iopreme,'poboljšanje svojstava materijala #a strojnuobradu i oblikovanje deormiranjem,'povećanje otpornosti na koro#iju,'povećanje me+aniki+ svojstava' vlanevrstoće, /ilavosti, tvrdoće

3) Dijagram toplinske obradbe t!ϑugrijavanje i "la#enje obratka:

$) Dijagram postupaka %arenja &C:ϑ

') (eko %arenje sferoidizacijsko):567'897C moućuje prevoenje karbida i#lamelarno ili mre/asto oblika u kulasti teolakšava obradbu odvajanjem estica ioblikovanje deormiranjem svi+ vrsta elika01ari se duljim dr/anjem elini+ proi#vodaoko temperature A; ili osciliranjem oko tetemperature0 %rlo sporim +laenjemsmanjuju se #aostala napre#anja i tvrdoća0


2/7

*) +ormalizacijsko %arenje: sastoji se odausteniti#acije i +laenja na mirnom #rakuradi dobivanja jednoliko i sitno #rna, atime se smanjuju u inci ra#liiti+nepravilnosti u strukturi elika0 -emperaturanormali#acijskoa /arenja i#meu


3/7

o#naka u struci: A;), odn0 od temperature popuštanja (kod elika #a poboljšanje)0

1) Difuzijsko %arenje"omogenizacijsko): uklanja ra#like ukemijskom sastavu slitine nastale tijekom

primarne kristali#acije (kristalnesereacije), a radi se naješće u jamskim

pećima pri visokim temperaturama (od ;;77do ;


4/7

Kaljenje elika je toplinska obrada kojomse posti/e otvrdnuće elika0 no se sastojiod austeni#acije (#arijavanje u 'podrujeili austenit) i o+laivanja takvom br#inom dase #natan dio (najbolje cijeli dio) austenita

pretvori umarten#it0 -emperatura kaljenja(austeni#acije) iskustveno se i#raunava

primjenom vrijednosti temperature $c


5/7

ašenja (kaljenje) valjkastou#orka standardi#irani+ mjera0 vim jenainom kaljenja autor metode 40 &ominL

postiao da se na jednom valjkastom u#orku jednolino ostvaruju sve br#ine kaljenja odoko 9 MCs u# dr/a u#orka, pa sve do oko 5777 MCs u# samo ašeno elou#orka0 %odeni mla# +ladielo austeniti#irano (#arijano natemperaturu austenita) elino u#orka, aostale se mjesta površine, a time i je#reo+lauju jednolinim odvoenjemtopline prema +ladnom elu0

vom se metodom odreivanja prokaljivostii#bjeava skupo i mukotrpno pripremanje

desetak u#oraka koje #a+tijeva postupak poOrossmannu, jer će se na i#vodnici&ominLjevo u#orka ostvaritisve br#ine o+laivanja0 Svakoj se toki nai#vodnici valjka u#orka mo/e pripisatiodreena krivulja +laenja u d ijaramutemperatura F vrijeme0 vu je krivulju

potrebno u loaritamskom mjerilu ucrtati u pripadni kontinuirani dijaram ---0

Nakon o+laivanja &ominLjevo u#orka,mjeri se tvrdoća po 2ockellu 2C u#du/i#vodnice valjka, te se konstruira&ominLjeva krivulja ovisnosti tvrdoće 2Co udaljenosti od ela0

2) Klasino poboljšavanje:

Poboljšavanje je slo/ena toplinskaobrada koja se sastoji od kaljenja,te popuštanja pri povišenim temperaturama0 Poboljšavanjem se mou postići optimalnekombinacije vrstoće, tvrdoće i /ilavostielika #a odreenu primjenu0 Najveći uinak ima ta toplinska obrada kod elika #a

poboljšanje s udjelom uljika od 7,


6/7

-o je postupak austeniti#acije te ašenja d oneke temp *s takvom br#inom da sesiurno i#bjene svaka transormacija u eriti perlit, te dr/anje na toj temp do djelomineili potpune pretvorbe pot+laeno austenitau bainit0 I#radak se vadi i# solne kupke io+lauje se na #raku0 Nakon i#otermikeobrade nije potrebno popuštati i#radak0Primjena: oprue, dijelovi le/aja, ile, pera,klinovi, dijelovi poljo strojeva i lata, dijelovitekstilni+ strojeva0

22) =sporedba >7Csolna kupka 697C;+:(2mD;;77 NmmQ,

Rp0,2=850

NmmQ,

/ilavost K%D@8 &) b) >>7CvodaE popuštanje 697C;+:(2mD;567 NmmQ,

Rp0,2=1300

NmmQ,

/ilavost:K%D


7/7

lijevovima0 Postupak indukcijsko kaljenjasastavljen je od a#a rijanja i ašenja0.okalno rijanje površinsko sloja natemperaturu austeniti#acije i#vodi se uinduktoru elektromanetskom indukcijom0Oašenje se ostvaruje prskanjem sredstva #aašenje ili potapanjem u ba#en #a ašenje0snovni polo/aji vodia prema predmetukoji se urijava:

2') 9rednosti indukcijskog kaljenja:'moućnost automati#iranja postupka'mo/e se koristiti #a /arenje, lemljenje isinterovanje'manje deormacije tijekom kaljenja

2*) Cementiranje:

Cementiranje elika je postupak toplinskeobrade koji se sastojiod pouljienja, kaljenja i niskotemperaturno popuštanja0 Cilj jeostvarivanje tvrdoće na površinskimslojevima (otpornost na trošenje) i#adr/avanje /ilavosti u je#ri (otpornostna udarna opterećenja)0

I#vori uljika mou biti vrsti (drveni

uljen s dodatkom aktivatora, npr0!aC87 MC do B7 MC), radi smanjenjaunutarnji+ napre#anja od kaljenja

Nakon cementacije pouljiena je#raostaje eritno' perlitna ukoliko proi#vod nije

prokaljen, tj0 nastaje niskouljini marten#itu sluaju prokaljivanja0 bje mikrostrukturekarakteri#ira visoka udarna radnja loma, pa

je konani proi#vod otporan na trošenje s#natnim i#nosom /ilavosti0Postoji indirektno i direktno kaljenje nakon

pouljiavanja: direktno je samo #a plinsko pouljiavanje0
http://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Udarno_optere%C4%87enje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Udarno_optere%C4%87enje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Udarno_optere%C4%87enje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drveni_ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drveni_ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drveni_ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ionizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ionizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ionizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perlithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perlithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo%C4%87ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDilavosthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Udarno_optere%C4%87enje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drveni_ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drveni_ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ionizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Popu%C5%A1tanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaljenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Perlit

Documents

toplinska-Toplinska obradba-k1