1 

UPUTE ZA PODIZANJE I ODRŽAVANJE VAŠEG TRAVNJAKA 

PRIPREMA TLA ZA SJETVU: Prije  obrade  tla  potrebno  je  ukloniti  eventualne  ostatke  građevnog  materijala,  kamenje, 

raslinje ili korove. Tlo se obrađuje na dubinu od 15‐20 cm ili se navozi plodni supstrat debljine 15‐20 cm. Vrlo  je  važno  osigurati  odvodnju  oborinskih  voda.  To  se  postiže  nagibom  terena  od  0,5  %  (  na okućnicama pad terena od objekta ). Po potrebi postaviti drenažni sustav. 

Prije  finalne obrade površinskog  (  sjetvenog  )  sloja dodaju se organska  i mineralna gnojiva. Radi poboljšanja fizikalnih osobina teškim tlima može se dodati pijesak, a lakim ili pjeskovitim tlima treset. Za osnovnu gnojidbu dodaju se mineralna gnojiva s većim sadržajem fosfora ( P2O5 ) i kalija ( K2O ); npr. NPK 8‐26‐26 u količini od 2,5 kg/100 m 2 . Gnojivo unijeti u tlo. Za  poboljšanje  strukture  tla,  povećanje  kapaciteta  za  vodu  i  hranjivosti  supstrata, mogu  se  dodati neka  organska  gnojiva:  kompost,  treset  (  upija  i  zadržava  velike  količine  vode  ),  zreli  stajski  gnoj. Kvalitetan  zreli  stajski  gnoj  danas  je  gotovo  nemoguće  naći.  Na  tržištu  se  može  naći  kvalitetno organsko gnojivo Plantella organik koje sadrži 67 % organske tvari, 5% dušika ( N ), 3% fosfora (P2O5), 2% kalija ( K2O ), te nešto kalcija, magnezija i mikroelemente. Prije podizanja novih travnjaka dodaje se u tlo u količini od 10 kg/100 m 2 . Važno je napomenuti da se organska i mineralna gnojiva dodaju u tlo barem tjedan dana prije sjetve. 

Kad je tlu dodano gnojivo slijedi finalna obrada, odnosno priprema sjetvenog sloja.  Potrebno je  dobro  usitniti  površinski  sloj  tla  da  se  stvori  mrvičasti  sloj  10‐ak  cm.  Tako  pripremljeno  tlo  se povalja kako bi se dobila ravna, čvrsta površina. Površinski sloj lagano prorahliti grabljama i ostaviti da se slegne nekoliko dana. 

Sada je prilika da se smanji potencijal korova u tlu. U svakom tlu nalazi se ogroman broj sjemenki korova koje će u povoljnim uvjetima klijati i nicati. Ako se  ovako  pripremljenom  tlu  osigura  dovoljna  količina  vlage,  potaknut  će  se  sjemenke  korova  na nicanje. Mlade biljčice najbolje  je uništiti mehaničkim putem  (  npr.  frezom  )  jer  će  se na  taj  način uništiti iznikle biljke, ali i one u tlu u fazi klice. Ujedno, na taj će se način prorahliti sjetveni sloj i tlo je spremno za sjetvu. 

SJETVA: Travne  smjese    možete  sijati  kroz  cijeli  vegetacijski  period  ‐  od  sredine  proljeća  do  rane 

jeseni. Međutim, najbolje vrijeme je krajem ljeta i početkom jeseni. Kod proljetne sjetve postoji rizik da  se  tlo  nije  dovoljno  ugrijalo  pa  će  sjeme  nicati  kasnije,  a  dolazi  i  nepovoljno  vruće  i  sušno razdoblje. 

Izuzetno  je  važno  ravnomjerno  rasporediti  sjemenke  na  predviđenu  površinu.  Za  100  m 2 

potrebno je oko 2,5 – 3 kg mješavine sjemena. Najjednostavnije je podijeliti površinu na manje dijelove, te odvagati potrebnu količinu sjemena za tu površinu prema normi sjetve. Polovicu sjemena sijati na predviđenu površinu u smjeru sjever‐jug, a drugu polovicu u smjeru istok‐zapad. Za sjetvu izabrati suh i miran dan bez vjetra.

2 

Nakon  sijanja  sjeme pokriti  slojem  supstrata debljine oko 2‐3  veličine  sjemena. Neke  vrste trava, kao npr. Agrostis, za klijanje traže svjetlost. Stoga nikako ne prekrivati sjeme slojem debljim od nekoliko mm. Zadnja  faza  je  valjanje  srednje  teškim  valjkom  kako  bi  se  uspostavio  što  bolji  kontakt  sjemena  sa sjetvenom posteljicom, te na taj način sjeme dobilo potrebnu vlagu za klijanje, i da se olakša kasnije zakorjenjivanje. 

Optimalna temperatura za klijanje travnog sjemena je 16‐21 ºC. Uz temperaturu izuzetno je važno osigurati optimalnu vlažnost tla. U idealnim uvjetima sjeme u prosjeku počinje nicati između 8. i 14. dana od sijanja. 

Nadosijavanje: Na  starim  prorjeđenim  travnjacima  ili  nejednoliko  niknulim  dijelovima  novog  travnjaka, 

prazna površine nadosijavamo posebnom mješavinom za nadosijavanje ( Miagra ‐ travna smjesa S/G ) ili  istom mješavinom kojom  je  travnjak zasijan. Nadosijavanje se vrši u proljeće  ili  jesen,  i  to nakon prozračivanja travnjaka, a na isti način kao i sjetva novog travnjaka. 

NJEGA TRAVNJAKA: Njega travnjaka obuhvaća: 

1.  Zalijevanje 2.  Prihrana 3.  Košnja 4.  Valjanje 5.  Aerifikacija, Verticut, Topdressing 

Zalijevanje: Zalijevanje se provodi u ranim jutarnjim satima ili kasno polijepodne. Na nedostatak vlage u 

tlu najosjetljiviji je tek zasijani travnjak. Međutim, i u kasnijim fazama razvoja travnjaku je potrebno u sušnom periodu osigurati navodnjavanje jer korijen trava nalazi se u površinskom sloju tla od 10‐12 cm i ne može crpsti vlagu iz dubljih slojeva. 

Prihrana: Pri  osnovnoj  obradi  u  tlo  je  unešena  određena  količina  organskih  i  mineralnih  gnojiva. 

Međutim,  travnjake  treba  i  redovito  prihranjivati  –  najmanje  jednom  u  rano  proljeće,  jednom početkom ljeta i jednom u jesen. Gnojiva koja koristimo u proljeće i ljeto trebaju imati više dušika (N ) radi poticanja rasta i boje, a gnojiva za jesen trebaju sadržavati manje dušika, a više fosfora ( P2O5  ) i kalija ( K2O ) radi poticanja rasta korijena i povećanja otpornosti na smrzavanje, sušu i bolesti. Najbolje  vrijeme  za  prihranu  mineralnim  gnojivima  je  ujutro  ili  navečer,  je  oblačno,  prije  kiše  ili zalijevanja. Prema namjeni travnjaka, odnosno opterećenju i intenzitetu košnje ovisi i prihrana: 

Za prihranu ukrasnih travnjaka okućnice potrebno je dodati: U proljeće / ljeto: 

KAN: 2,5 kg / 100 m 2 

NPK 22‐6‐6: 2,5 kg / 100 m 2 

U jesen: NPK 13‐13‐21: 2,5 kg / 100 m 2 

Za prihranu sportskih travnjaka potrebno je: U proljeće / ljeto: 

KAN: 5 kg / 100 m 2 

NPK 22‐6‐6: 2,5 kg / 100 m 2 

U jesen: NPK 13‐13‐21: 5 kg / 100 m 2

3 

Za prihranu golf terena potrebno je : U proljeće / ljeto: 

KAN: 5 kg / 100 m 2 

NPK 22‐6‐6: 5 kg / 100 m 2 

U jesen: NPK 13‐13‐21: 7,5 kg / 100 m 2 

( mogu se koristiti i druge formulacije NPK gnojiva kojima se daje ista količina aktivne tvari po jedinici površine kao kod navedenih gnojiva ) 

Košnja: Prvu košnju obaviti nakon što  je  trava dostigla visinu od 6 – 8 cm. Visinu košnje postepeno 

snižavamo do idealne visine trave od 3 – 3,5 cm. Kositi treba redovito ali ne odstraniti više od jedne trećine visine trave. U proljeće  i  rano  ljeto ukrasne i sportske  travnjake u prosjeku se kosi 1‐2 puta tjedno, a u  ljeto  i  jesen rjeđe. Posebno fine travnjake, kao što su travnjaci golf  terena,  treba kositi svaki dan. 

Nekoliko  zadnjih  košnji  na  kraju  godine  postepeno  povisivati  visinu  košnje,  a  to  se preporučuje  i u sušnijim ljetnim mjesecima. Posljednji puta kositi početkom studenoga da trava ne ostane previsoka jer bi zimi pod dugotrajnim snijegom mogla istrunuti. Ukoliko često kosite pa su količine pokošene trave male, otkos može ostati na travnjaku ( i ako se radi o  lakšem  pjeskovitom  tlu  ),  a  ako  ne  kosite  često  poželjno  je  ukloniti  otkos  (  posebno  na  težem glinovitom tlu ). 

Valjanje: Valjanje  se  primjenjuje  neposredno  nakon  sjetve  kako  bi  se  uspostavio  što  bolji  kontakt 

sjemena  sa  sjetvenom posteljicom,  te na  taj  način  sjeme dobilo potrebnu vlagu  za  klijanje. Nakon nicanja a neposredno prije prve košnje potrebno  je  još  jednom povaljati površinu laganim valjcima kako bi se učvrstilo tek iznikle korjenčiće u kontaktu s okolnim tlom. 

Na travnjacima okućnica preporuča se valjati travnjak u rano proljeće kad se tlo zbog mraza izdigne pri čemu se korjenje trave odvaja od tla i kida, što uzrokuje propadanje trave. Nakon valjanja opet je uspostavljen kontakt sa tlom. Na  sportskim  travnjacima  valjanje  se  obavlja  redovito  nakon  svake  utakmice  kako  bi  se  ponovno učvrstilo kopačkama nadignuto korijenje. 

Valjanje se nikada ne smije primjenjivati po mokrom tlu! Ujedno naglašavam da se valjanjem ne može izravnati teren. 

Aerifikacija, verticut, topdressing: Na travnjacima kod kojih zbog intenzivne uporabe dolazi do zbijenosti tla nužno je provoditi 

aerifikaciju  ili  prozračivanje  tla,  te  vertikalno  zasijecanje  ili  verticut. U  zbijenom  tlu  poremećeni  su vodozračni uvjeti što rezultira poremećajima u rastu, pa sve do odumiranja biljaka. 

Aerifikaciju  treba  provoditi  u  redovnim  razmacima  i  to  u  proljeće  i  jesen.  Za  tu  namjenu postoje strojevi koji imaju valjke sa šiljcima  koji pri radu ostavljaju rupe u tlu. Za travnjake kućnih vrtova ova mjera uspješno se obavlja običnim vilama kojima probadamo tlo. 

Svaki puta kada se obavlja prozračivanje potrebno je rasipati sloj pijeska i izvršiti dosijavanje. Nasipavanjem  pijeska  (  može  se  pomiješati  sa  organskom  tvari  i  hranjivima  )  niveliraju  se  manje neravnine  na  travnjaku,  povećava  se  prozračnost  tla,  a  ujedno  se  pojačava  površinski  sloj  tla  te stimulira  pojava  novih  izboja  trave  čime  travnjak  postaje  gušći  i  kompaktniji.  Ta  se  mjera  naziva topdresing. Nakon nasipavanja poravnati površinu. 

Tijekom vegetacijskog perioda na travnjaku se pojavljuje sloj odumrle, polurazgrađene  trave koji nazivamo filc. Ovaj sloj filca štetno djeluje na rast i razvoj trave, a na sportskim terenima ometa kvalitetnu igru. Ujedno, u tom sloju stvaraju se povoljni uvjeti za razvoj bolesti i štetnika.  Stoga je na početku vegetacije nužno provesti vertikalno zasijecanje travnjaka ( verticut ). Posebno konstruiranim

4 

strojevima  obavlja  se  zasijecanje  travnjaka  u  dubini  od  2‐3  cm  i  pri  tom  izbacuje  nakupljeni  filc,  a ujedno se otvara prolaz za zrak, vodu i hranjiva u zonu korijenja. Na manjim  površinama  ova mjera  uspješno  se može  provesti  ručnim  vertikutom.  To  je  alat  sličan grabljama koji umjesto zubaca  ima noževe. Nakupljeni  filc obavezno sakupiti  i ukloniti  sa  travnjaka grabljama. 

ZAŠTITA TRAVNJAKA OD KOROVA: Jednogodišnji korovi su uobičajeni na novozasijanim površinama i nestaju redovnom košnjom. 

Višegodišnji  korovi  se  pojavljuju  na  svim  travnjacima  i  često  ne  nestaju  samo  košenjem  već  ih  je potrebno  tretirati  herbicidima.  Već  formirani  travnjak  tretiramo  herbicidima  u  bilo  koje  doba  od travnja do rujna ali ne u sušnim periodima kad herbicid neće biti učinkovit, a može spržiti travnjak. Za  uništavanje  širokolisnih  korova  u  travnjacima  preporuča  se  koristiti  sredstva  na  bazi  slijedećih aktivnih tvari, prema uputama proizvođača: 

•  2,4 D: npr. DEHERBAN, DIKOCID i sl. •  Mekoprop: npr. DEHERBAN FLUID i sl. •  Dikloprop: npr. DUPLOSAN DP •  Fluroksipir: npr. STARANE 250, COMET 250, VEGA i sl. 

Uskolisni korovi ( korovske trave ) ne mogu biti uništeni selektivnim herbicidima. Jedini efikasan način uništenja je čupanje zajedno s korijenom ili izrezivanjem nožem oštrog vrha. 

Mahovina je obično jedan od najvećih problema koji može biti uzrokovan mnogim faktorima –  pomanjkanje  gnojiva,  preniska  košnja,  loša  drenaža,  prevelika  zasjenjenost,  lišće  s  drveća, prezbijeno tlo uslijed prekomjernog valjanja, prekiselo tlo, premali plodni sloj tla ... Problem mahovine se može riješiti  jedino otklanjanjem uzroka njene pojave, a moguće  ju  je suzbiti korištenjem odgovarajućih sredstava na bazi zelene galice.