IsamДр Мирослав Милосављевић

ТРГОВИНСКО - ПРИВРЕДНO ПРАВО

Бијељина - Добој Март 2011. год.

П Р В И Д Е О

Г Л А В А I

НАЗИВ, ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ИЗВОРИТРГОВИНСКОГ – ПРИВРЕДНОГ ПРАВА

1. НАЗИВ ПРЕДМЕТА ПРОУЧАВАЊА

До пре извесног времена код нас је био општеприхваћен назив привредно право и то како у научној литератури, тако и у законским текстовима, судској и пословној пракси.. Од пре десетак година појављује се недоумица у вези исправности назива ове гране права, пошто се у новије време, поред назива привредно право, за ову област права користе и други називи и то: трговинско право, трговачко право и пословно право. Поједини аутори, истичући недоумицу у вези исправности назива, сматрају да је питање „конвенције“ који ће се назив користити и да је само ствар аргумената „за“ и „против“ употребе једног или другог термина, под претпоставком истоветности предмета.1

И поред тога што постоје различити ставови по питању термина области права која је овде предмет разматрања, сматрамо да је најисправније користити називе трговинско право и привредно право равноправно, што ћемо ми у даљем тексту и чинити. Ова два назива се данас користи у већини правних система из упоредног права, као и код нас.

2. ПОЈАМ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА

Појам („израз“) трговинско право има више значења. Под појмом трговинско право подразумева се:

1. позитивно право правног система једне државе (грана права), 2. део правне науке,3. педагошка дисциплина и 4. правна техника.

Трговинско право је грана права која својим нормама (правним правилима) уређује правни положај трговинских субјеката, њихов однос према држави, као и њихове међусобне правне односе у које ступају у обављању својих делатности (промет робе и новца и вршење услуга на тржишту). Правне норме садржане су у законима и подзаконским прописима, општим актима трговинских друштава и др. Као научна дисциплина, трговинско право проучава, тумачи и критикује правна правила (норме) и теоријски објашњава важеће трговинскоправне норме, односно институте трговинског права и њихову суштину (de lege lata), те предлаже доношење других бољих, сврсисходнијих и савременијих решења (de lege ferenda). Дакле, проучава и утврђује правце развоја трговинског права, правилност у њиховом развоју, његову

1 Васиљевић Мирко: „Трговинско право“, Центар за публикације, Београд 2006. год, страна 4.

2

унутрашњу систематизацију, основне теоријске принципе правног уређења односа у области трговинског права и др. Као педагошка дисциплина, трговинско право се може посматрати и схватати као систематско излагање категорија трговинског права у циљу извођења наставе на факултетима, пре свега, на правном и економском, пореској академији идр. Трговинско право као правна техника омогућава да се трговинско право оствари у пракси у друштвеним односима. Трговинско право као правна техника регулише и обухвата: технику стварања права, технику тумачења права и технику примене права.

3. ПРЕДМЕТ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА

Предмет трговинског права су правила која регулишу правни положај трговинских субјеката и њихов однос према држави. То су правила која уређују оснивање и настанак трговинских субјеката, облике ових субјеката, као и њихова индивидуална обележја, унутрашњу организацију, престанак и друго. Овај део се назива „статусни део“ трговинског права или „статички део“, због тога што се реч „статус“ користи за означавање правног положаја неког лица, а реч „статички“ се користи да би се указало на стабилност и релативну непроменљивост прописа који регулишу ову област. У овом делу су претежно норме императивног карактера. Овај део трговинског права садржи правила о: настанку трговинских субјеката (оснивачи и њихова права и обавезе, начин оснивања, висина потребног капитала, дозволе..); индивидуалним обележјима трговинских друштава (ад, доо, кд, од); правним начелима њиховог пословања (савесности, поштења); управљању и органима друштва (скупштина, управни одбор, надзорни одбор, директор....); удруживању трговинских субјеката, њиховој реорганизацији, престанку идр. Други део предмета трговинског права обухвата претежно норме диспозитивног карактера којим се уређују правни послови трговинскох субјеката у вези промета робе и новца, као и банкарских послова. Под овом врстом правних послова подразумевају се уговори у трговини-промет робе и привредне услуге (уговор о продаји, уговор о налогу, уговор о посредовању, уговор о комисиону итд.), затим уговор о новчаном депозиту, кредиту итд. Овај део трговинског права се назива „уговорно трговинско право“ или „динамички део“ трговинског права, односно облигационо право у трговинским односима, пошто уређује облигационе односе који имају трговинско-правни карактер. Између трговинског статусног и трговинског уговорног права постоји узајамна веза и једно без другог не би могли да функционишу. Трговинско друштво не би могло да учествује у правном промету уколико не би имало својства правног лица, индивидуална обележја, заступнике и органе. С друге стране, својим пословањем трговинско друштво стиче средства која су јој неопходна за постојање. Предмет трговинског права је широк јер уређује односе производње, размене и расподеле материјалних добара у друштву, при чему се остварују бројни и различити односи. Трговинско право се веома развило, тако да су се због предимензионираности из њега издвојиле нове гране права, као што су: међународно трговинско право, саобраћајно право, право индустријске својине, право осигурања и др. Од става по наведеном питању зависи која ће правила ући у оквир трговинског права. На пример, ако се право индустријске својине третира као посебна грана права, нема потребе да се правни институти овог права изучавају у трговинском праву.

3

Издвајањем (настајањем) нових грана права из трговинског права сужаваће се предмет трговинског права. Због тога, у нашој правној теорији постоје полемике по питању одређивања ширине појма и садржине трговинског права. Дискусија по овом питању је актуелна у садашњем тренутку значајних законодавних активности и даље доградње тржишног привредног система, као целине. Према томе, треба очекивати значајне напоре на прецизирању предмета трговинског права.

4. ИЗВОРИ ТРГОВИНСКОГ ПРАВА

У правној теорији под термином «извори права» наводи се више значења, од којих су три карактеристична. То су:

1. материјални извор права, 2. идејни (вредносни)извор права и

3. формални извор права.

Материјалном извору права, такође се дају разна значења, као што су: узрок који изазива стварање права или друштвени чиниоци који под дејством узрока стварају право. Материјални извор права је друштвени узрок, односно чињеница која изазива настајање права као друштвене појаве. Према различитим теоријама, тај узрок је: класна борба, потреба заштите општедруштвених интереса, друштвени уговор, национални дух, природа, људски разум, правда и др. Можемо констатовати да су материјални извори права важни друштвени односи у којима су изражени веома јаки сукоби интереса који се морају усмеравати правним нормама. Поједини аутори наводе да се под материјалним извором права подразумевају воља и интереси политичке партије на власти, док други сматрају да је то воља владајуће класе у држави.

Када су у питању друштвени чиниоци који стварају право или значајно утичу на његово стварање, тада се наводе: држава, друштво, наука идр. После утврђивања које друштвене односе треба нормирати, неопходно је изнаћи начин на који ће се ти односи нормирати. Ово је значајно ако се има у виду да су различити и супротстављени интереси учесника у тим односима и да треба изнаћи праву меру у одређивању њихових права и обавеза. Расподела права и обавеза зависи од система прихваћених друштвених вредности које се огледају у: слободи и правди; равноправности субјеката на тржишту; слободи предузетништва; савесности и поштењу; животу; људском достојанству; миру; срећној породици и др. Ове друштвене вредности представљају идејни (вредносни) извор права. Формални извор права је инструментални начин изражавања материјалног извора права. Под формалним извором права подразумевају се, пре свега, општи правни акти преко којих се материјално право реализује у свакодневном животу. Формални извори права обезбеђују правну сигурност и једнакост. Правна сигурност обезбеђује се на тај начин што се општи правни акти доносе унапред, са могућношћу да се субјекти на које се они односе упознају са правима и обавезама које проистичу из општих правних аката. Правна једнакост се огледа у чињеници да се општи правни акти примењују на све случајеве исте врсте на истоветан начин, без изузетка. Формални извори права се разликују зависно од правних поредака а често нису исти ни у истом правном поретку. У европском континенталном праву (civil law систему) доминантно је писано право, док у англосаксонском праву (comman law систему)

4

преовлађује прецедентно право и обичаји. Овакво стање се мења тако што долази до приближавања ова два правна система, на тај начин што у европском континенталном праву долази до слабљења улоге закона и јачање улоге подзаконских аката и судске праксе, док се у англосаксонском праву одвија супротан процес, тј. до јачања улоге закона и писаног права. Стваралац извора трговинског права може бити држава (тј. њен орган), односно неки недржавни субјект, на основу чега се извори права могу поделити на државне, недржавне и мешовите. Према пореклу, извори трговинског права могу бити: а) национални –унутрашњи- извори -устав, -закони, -државни прописи нижи од закона -подзаконски акти, -аутономни извори (пословни обичаји, узансе, општи услови пословања, стандардни уговори, адхезиони уговори, трговински термини и клаузуле, пословни кодекси и др), б) извори међународног порекла. Зависно од броја учесника који учествују у креирању, формални извори трговинског права се могу поделити и на двостране (односно, вишестране) и једностране. Формани извори трговинског права се могу поделити на когентне и аутономне, зависно од обавезности доношења и њихове примене.

УСТАВ

Устав је акт са највишом правном снагом у држави. Устав садржи основна начела из области трговинског права која се огледају у: тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности субјеката привређивања и равноправности приватне и других облика својине. У уставу је утврђено да је Држава јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга. Уставом су забањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја. Страна лица су изједначена на тржишту са домаћим и иста могу стицати право својине и права на основу улога капитала. Значај устава се огледа и у томе што се у њему одређује надлежност органа за доношење правних аката из области трговинског права. Устав представља основ (темељ) за законодавно регулисање материје трговинског права.

ЗАКОН

Закони су најзначајнији извори трговинског права, као и у свим другим земљама који припадају систему континенталног права. Законе доноси највиши законодавни орган – Скупштина (Парламент).

Законима се разрађују уставна начела која се односе на правни положај трговинских субјеката и међусобне правне односе у које они ступају. Закони представљају правни основ за доношење подзаконских аката и аутономних аката.

Значајна је подела закона који регулишу трговинско право у две групе и то на:

5

- законе чији је искључиви предмет регулисања трговинских односа (главни закони), као што су Закон о привредним друштвима Републке Српске из 2008. год, Закон о привредним друштвима (Р. Србија из 2004.г. и Федерација БиХ из 1989.г.), Закон о стечајном поступку, Закон о регистрацији привредних субјеката, Закон о меници из 1946. год, Закон о чеку из 1946. год, Закон о тржишту хартија од вредности и др, и

- законе чији су предмет регулисања неки други односи али поред њих ови закони регулишу и трговинске односе као допунски предмет свог регулисања (споредни-пратећи), као што су Закон о облигационим односима из 1978. године (део који се односи на уговоре у трговини), Закон о рачуноводству (део који регулише критеријуме за разврставање трговинских друштава на мала, средња и велика) и др.

Закони који за искључиви предмет регулисања имају трговинске односе могу се поделити: на опште законе (lex generalis)који се примењују на сва или на највећи део трговинских субјеката и посебне законе (lex spetialis) чије се одредбе односе само на одређене трговинске субјекте или одређене трговинске односе.

Најзначајнији општи закони из области трговинског права су: Закон о привредним друштвима, Закон о меници, Закон о чеку, Закон о тржишту хартија од вредности идр.

Посебни закони су: Закон о банкама, Закон о осигурању имовине и лица, Закон о превозу у друмском саобраћају и др.

ДРЖАВНИ ОПШТИ АКТИ НИЖИ ОД ЗАКОНА

( ПОДЗАКОНСКИ АКТИ )

Подзаконски акти су значајан извор трговинског права. Њих доносе органи извршне власти (Влада, надлежна министарства, министри). Пошто су ови акти ниже правне снаге од закона, исти морају бити у сагласности са законом. Подзаконски акти такође, немају једнаку правну снагу већ, по правилу, имају правну снагу зависно од правног положаја органа који их доноси. У подзаконске акте спадају: уредбе, правилници, одлуке, наредбе, упутства и др. Уредбе доноси влада, док друге подзаконске акте могу доносити и надлежна министарства, односно одговарајући министар. С обзиром, да се подзаконским актима разрађују одређена законска решења, поступак за њихово доношење је веома једноставан и релативно брз. Најзначајнији позитивни подзаконски акти су: -Уредба о упису у судски регистар, -Правилник о тендерској продаји, -Одлука о посебном садржају приватизационих програма, -Упутство о начину употребе меничног бланкета, -Наредба о начину царињена робе. -Правила о раду царинских складишта.

ПОСЛОВНИ ОБИЧАЈИ

Пословни обичаји су правила која су настала дуготрајним, спонтаним понављањем истог или сличног понашања у истој или сличној ситуацији. Поједини аутори сматрају да за настанак пословних обичаја, супротно обичајима у грађанском праву, није потребно дуготрајно понављање (вршење) већ да је довољно да се утврди да обичај постоји и да се

6

фактички примењује. Дакле, пословни обичаји у трговинском праву представљају прихваћену и устаљену праксу између трговинских субјеката приликом промета робе и вршења услуга. Пословни обичаји морају бити у складу са поретком једне земље и са друштвеним моралом. Основ за примену пословног обичаја је изражена воља уговорних страна, одлука суда, одлука арбитраже или закон који упућује на примену пословног обичаја. Законске одредбе (Закон о облигационим односима из 1978. год) упућују на примену обичаја, као на пример „......уколико друкчије не произилази из околности случаја или обичаја ......“ (код понуде за закључење уговора). За разлику од „обичајног права“, које се примењује зато што стране имају свест о обавезности његове примене, код пословних обичаја као субјективни елемент његовог прихватања је свест странака о целисходности (корисности) поступања по њима. У судској и пословној пракси преовладава став а у правној теорији схватање да између пословних обичаја и обичајног права и не постоји практична разлика и да су правила пословног обичаја заправо правила обичајног права, те је усвојен став да се пословни обичаји увек примењују кад год нису у супротности са обавезујућим нормама или кад њихова примена није изричито искључена вољом самих странака. Пословни обичаји су диспозитивне правне природе, што значи да стране могу својом вољом искључити њихову примену. Уколико се једна од странаа позива на одређени пословни обичај а друга страна оспорава постојање тог пословног обичаја, тада страна која се позива на постојање одговарајућег пословног обичаја мора доказати његово постојање свим могућим доказним средствима, као што су: исправе, сведоци, вештаци и др. Према примени, пословни обичаји се могу поделити:

По хоризонралном критеријуму на:-Опште, који се примењују на целој или широј територији земље,-Регионалне, који се примењују у одређеном региону,

-Локалне (месне), који се примењују у одређеном месту (пример: уобичајени трошкови превоза према локалним обичајима или чување робе од уобичајених ризика у уговору о складиштењу),

-Националне, који су у примени на територији једне државе,-Међународне, који се примењују у више земаља односно у ширем региону

По вертикалном критеријуму на: -Заједничке, који се примењују у свим трговинским гранама и струкама, -Посебне (специјалне) које се примењују у одређеној трговинској грани, односно струци. Пошто постоји претпоставка да су трговинским субјектима и њиховим интересима ближи посебни (специјални), односно локални (месни) пословни обичаји, те да стране, приликом закључења уговора, имају њих у виду, сматра се да имају јачу правну снагу посебни (специјални) у односу на заједничке пословне обичаје, односно да локални (месни) обичаји имају јачу правну снагу у односу на регионалне и опште пословне обичаје. Дакле, пословни обичаји су извор трговинског права, који имају посебан значај приликом закључења уговора о продаји. Ваља указати да промене у трговинском животу верније и боље прати стварање нових обичаја него нови закони (прописи).

УЗАНСЕ

7

Узансе су кодификовани пословни обичаји од стране овлашћених, по правилу, недржавних институција и тела, који су надлежни да их објаве после претходног одобрења овлашћених државних органа, најчешће суда. Трговинске коморе, берзе и друге законом овлашћене организације сакупљају, систематизују и објављују пословне обичаје. Пре одобравања узанси, надлежни државни орган проверава њихову усклађеност са јавним поретком земље (објективним правом ius cogens) и моралом друштва. Узансе по својој правној природи представљају „фиксирање“ постојећих пословних обичаја, који су у складу са јавним поретком и моралом друштва. Велики значај имале су Опште узансе за промет робом из 1954. године које је донела Главна привредна (државна) арбитража. Ове узансе су уређивале облигационе односе у привреди и на тај начин попуњавале празнину у нашем привредном законодавству. Доношењем Закона о облигационим односима из 1978. године и других закона који су уредили односе које су до тада уређивале Опште узансе, смањен је значај узанси. Одредбе које садрже узансе су, по правилу, диспозитивне природе и поред тога што неке могу бити и императивне природе, као што су одредбе члана Општих узанси за промет робом, којима се одређује да се плаћање врши у домаћој (нашој) валути, односно да се забрањује уговарање уговорне казне за неиспуњење новчане обавезе.2 До ступања на снагу Закона о облигационим односима из 1978. године, важило је правило да се узансе увек примењују, осим уколико их стране нису својом вољом искључиле. После доношења Закона о облигационим односима, важи правило које је утврђено у овом закону, а то је да се узансе примењују ако су учесници у облигационим односима изричито уговорили њихову примену или ако из околности произилази да су њихову примену хтели. Узансе, као и код пословних обичаја, могу се поделити према вертикалном критеријуму на опште и посебне. У примени, предност увек имају посебне над општим узансама. Опште узансе се примењују на све трговинске односе и то су: Опште узансе за промет робом из 1954. године и Лучке узансе из 1951. године, док су најзначајније посебне узансе: Посебне узансе за трговину житарицама из 1960. године, Посебне узансе о грађењу из 1977. године, Посебне узансе о угоститељству из 1963. године, Посебне узансе за промет блокова и плоча од камена из 1967. године и др. и оне се односе само на одређене трговинске области, што се означава у називу узансе.

ОШТИ УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА Општи услови пословања представљају листу уговорних одредби (генералну, општу, сталну понуду) под којим једна уговорна страна–понудилац предлаже закључење уговора другој страни. Општи услови пословања представљају збирку уговорних одредби у облику „књижице“ која је унапред одштампана и објављена или предата другој уговорној страни приликом вођења преговора или закључења уговора, на који се конкретни уговор надовезује позивајући се на њену примену. Опште услове саставља унапред једна будућа уговорна страна, док другој страни остаје да је прихвати или одбије (take it or to leave it), с тим да ипак има могућности да о њима води преговоре, за разлику од адхезионих уговора где овакву слободу уобличавања садржине уговора путем преговора нема.2 Ове одредбе узанси су императивног карактера пошто се заснивају на одговарајућим законским одредбама које су такође императивне природе (обавезујуће).

8

Опште услове пословања доносе велике осигуравајуће, банкарске, трговинске, грађевинске, индустријске, шпедитерске и друге организације. Примена општих услова пословања је могућа ако су у сваком конкретном случају били познати или могли бити познати другој уговорној страни. Да би општи услови пословања могли бити познати широј пословној јавности, неопходно је: - да исти буду претходно објављени на уобичајен начин (у билтену, у гласилу итд.) или -да приликом закључења уговора буду предати другој уговорној страни ради упознавања са истим, и - да се у појединачном уговору позове на њихову примену, како би постали његов саставни део. У конкретном уговору могу се одређена питања уредити, од стране уговорних страна, другачије у односу на одредбе које су предвиђене у општим условима пословања. Другачије уговорне одредбе имају предност у односу на опште услове пословања. Општи услови пословања представљају инструмент нарушавања начела равноправности уговорних страна. Пошто општи услови пословања представљају правни инструмент у рукама само једне уговорне стране, уколико дође до спора, судови исправљају ову неравнотежу економских интереса између уговорних страна пружајући заштиту слабијој страни, на тај начин што нејасне одредбе тумачи у корист уговорне стране која није саставила опште услове пословања. Општи услови пословања нису непосредан извор трговинског права али услед њихове дуготрајне и масовне примене у истим или сличним ситуацијама у пословној пракси, претварају се у пословне обичаје у појединим гранама и струкама и тако постају признати извор трговинског права. Запажа се тенденција интернационализације општих услова пословања и њихова унификација од стране неких међународних организација. Једна од тих организација је и Економска комисија Организације уједињених нација за Европу чије је седиште у Женеви.

СТАНДАРДНИ (ТИПСКИ, ФОРМУЛАРНИ) УГОВОРИ

Ови уговори су обрасци, односно формулари за закључење уговора које унапред саставља једна страна и доставља другој ради њиговог прихватања, на који начин се закључује конкретан уговор. По својој правној природи стандарни уговори представљају генералну, сталну и општу понуду за закључење уговора која се упућује другој страни. То је правна техника за закључивање уговора у пракси и резултат је масовног промета стандардизованих роба и услуга на тржишту. На овом тржишту су масовност, стереотипност и брзина односа условили настанак једноставне, унифициране и сигурне правне технике у њиховом уређивању. Овде је у питању конкретан уговор који је сачињен на унапред одштампаном обрасцу, са унапред формулисаним одредбама али и са празним рубрикама ( у које се накнадно уписују имена уговорних страна, конкретизују предмет и цена и уносе други потребни елементи). У празне рубрике уносе се посебне одредбе (клаузуле) које имају предност у примени у односу на опште одредбе (клаузуле). Стандардни уговори (као и општи услови пословања) постају извор трговинског права уколико се услед масовне и честе употребе претворе у пословне обичаје.

9

АДХЕЗИОНИ УГОВОРИ

Од стандардних (типских, формуларних) уговора, адхезиони уговори се разликују само по начину закључивања. Адхезиони уговори су, такође, појединачни конкретни уговори, који су такође написани у стандардној (типској, формуларној) форми где једна страна унапред формулише све услове у њима и не допушта могућност да се о њима воде преговори са другом страном и да се, евентуално, накнадно мењају. Другој страни се само оставља да их прихвати у целости, по систему узми или остави, без допуштења да о њима води преговоре у циљу њихове промене. Ради се о уговору који настаје једностраним приступањем (адхезијом) друге уговорне стране, без остављања могућности да ова утиче на формулисање и обличавање његове садржине. Дакле, најзначајније карактеристике адхезионих уговора су: -економска супериорност једне стране која јој омогућује да диктира услове уговора, -једнострани карактер његових одредби, које је формулисала „јача“ страна и -непроменљивост уговорних одредби.

ТРГОВИНСКИ ТЕРМИНИ И КЛАУЗУЛЕ

У току свог пословања, ради уређивања својих пословних односа, трговински субјекти користе трговинске термине и клаузуле. Реч је о терминима и клаузулама чије су једнобразно значење утврдиле међународне невладине организациије које се баве овом делатношћу. У овој области најзначајније су Инкотермс-и, Једнобразна правила за документарне акредитиве и др, које је донела Међународна треговинска комора у Паризу. Инкотермси су међународна правила за тумачење трговинских термина. Циљ Инкотермса је да се обезбеди скуп међународних правила за тумачење најчешћих трговинских термина који се користе у спољној трговини (свакако и унутрашњој трговини). На овај начин могуће је избећи или бар знатно смањити неизвесност због различитих тумачења ових термина у земљама широм света. Међународна трговинска комора у Паризу (МТК) објавила је 1936. године први пут скуп међународних правила за тумачење трговинских термина под називом Инкотермс. Измене и допуне су извршене 1953, 1967, 1976, 1980. и 1990. године. Приказаћемо за пример једну од клаузула Инкотермса под називом EXW – Франко фабрика (.......назначено место). Ова клаузула значи да продавац испуњава своју обавезу испоруке када је робу ставио купцу на располагање у својим погонима (радионици, фабрици, складишту итд). Продавац није одговоран за утовар робе у возило које обезбеђује купац, као ни за царињење робе ради извоза, уколико није другачије уговорено. Купац сноси сав трошак и ризик у вези са отпремом робе до жељеног места опредељења. Ова одредба представља минимум обавеза за продавца. Ову одредбу не треба користити када купац не може директни или индиректно да обави извозне формалности. Термини и клаузуле се примењују на основу воље уговорних страна. Због своје масовне и честе примене у трговинској пракси постепено трансформишу у пословне обичаје и на тај начин постају извор трговинског права.

ПОСЛОВНИ КОДЕКСИ

10

У новијем трговинском праву све је чешћа тенденција доношења кодекса. Циљ кодекса је, пре свега, да се пословној пракси помогне у организовању корпоративног управљања, те да се уреди и „дисциплинује“ понашање трговинских субјеката како би се исто учинило што транспарентније. Ефикасно корпоративно управљање подразумева да постоји добра законска и аутономна регулатива. Кодекси треба да допринесу и обављању пословних активности трговинских субјеката у духу пословног морала, добрих пословних обичаја и начела савесности и поштења. Посебно су значајни кодекси корпоративног управљања (корпорацијама), кодекси берзи, кодекси понашања инвеститора, кодекси пословне етике и др. Кодексе доносе: трговинске коморе, удружења берзанских посредника, удружење послодаваца, групације трговинских субјеката (холдинзи, концерни). Санкције за непоштовање кодекса су моралне природе а често и сатусног карактера (разрешење органа). Кодексом се може предвидети да Суд части при трговинској комори има овлашћење да може изрећи мере: опомена или јавна опомена које се објављују на управном одбору трговинске коморе или у штампаним и електронским медијима. Суд части може због непоштовања кодекса окривљеном субјекту изрећи и заштитне мере, као што су: забрана учешћа у органима и телима трговинске коморе, забрана учешћа на сајмовима и изложбама, као и забрана обављања делатности. Правила кодекса могу се сврстати у три групе и то као: 1.Законска правила која су у кодексу означена и формулисана на другачији начин него што је то учињено у закону, с тим што се на овај начин не мења смисао закона, У кодексу се могу препознати по употреби речи:“мора“, „не сме“, „дужан је“ и сл. 2.Препоруке које трговинска друштва прихватају и исте примењују у пракси, те уколико то не учине у целини или делимично у обавези су да за учињено одступање презентују јаке и оправдане разлоге. Препоруке се могу препознати у кодексу по употреби речи: „треба“. 3.Предлози, који правно не обавезују али је њихова примена пожељна у управљању котираним акционарским друштвима. Предлози се у кодексу препознају по употреби речи: „може“, „требало би“ и сл.

АУТОНОМНИ АКТИ ТРГОВИНСКИХ СУБЈЕКАТА

На основу закона и подзаконских аката, трговински субјекти могу на аутономној основи да доносе своје аутономне акте са којима уређују велики број питања која се односе на њихово организовање и управљање, као и регулисање односа власника и трговинског друштва, те самих односа власника трговинског друштва. На овај начин се ствара извор права за конкретан случај. Под аутономним актима подразумевамо, пре свега: осниваачки акт трговинског друштва, статут, пословник, правилник, колективни уговор, опште одлуке и др. Оснивачки акт може бити у форми уговора о оснивању ако има више оснивача или у форми одлуке о оснивању ако је оснивач једно лице. Сви оснивачи трговинског друштва потписују оснивачки акт а потписи се оверавају код овлашћеног органа (у суду, односно код нотара). Оснивачки акт садржи нарочито: имена оснивача и њихове адресе, односно седишта; пословно име и седиште трговинског друштва које се оснива; делатност; лице овлашћено за заступање, износ основног капитала; време трајање друштва

11

(одређено, неодређено);права, обавезе и одговорност оснивача; услове и начин утврђивања и распоређивања добити и сношење ризика и друга питања значајна за рад и пословање друштва а која нису у супротности са законом. Статут није обавезан акт за нека трговинска (према закону Р. Србије) и може да садржи идентичне елементе као и оснивачки акт. Пословник (о раду скупштине, управног одбора, надзорног одбора и др. органа) регулише процедуру рада и пословања органа друштва (сазивање седница, начин одлучивања, доношење одлука, састављање и чување записника, одржавање реда на седницама идр). Правилницима (о систематизацији радних места, о рачуноводству, о инвентарисању...) ближе се уређује унутрашња организација и начин рада друштва као целине или појединих његових делова. Колективним уговором уређују се радни односи, зараде запослених, заштита на раду идр. Одлуке којима се, на општи начин, регулишу одређене области рада и пословања у друштву, као што су пословна тајна, употреба службених аута, право на репрезентацију и сл. У случају конкретног спора, суд доноси одлуку, поред закона, и на основу аутономних аката трговинских друштава.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Уколико не би постојала правила позитивног права која би регулисала конкретне односе, дакле уколико би се појавила правна празнина, могу се применити на те конкретне односе правила грађанског права. Оваква могућност примене правила грађанског права је условљена односом између трговинског и грађанског права, као општег и посебног права, где се грађанско право појављује као опште право, које се увек примењује у недостатку посебних правила трговинског права (примена: правила облигационог права, као дела грађанског права, на уговоре робног промета-уговоре у привреди). У нашем праву уочава се тенденција и потреба прилагођавања правила грађанског права потребама трговинског права (потребама трговинског промета). То су примери: прекомерног оштећења (поништење уговора не постоји у трговинским односима); уговорне одговорности (када дужник-трговац не изврши уговорну обавезу дужан је да надокнади обичну штету и измаклу добит); цена (у трговинском праву може бити само одредива). С друге стране, уочава се и обрнут процес, који се огледа на примеру накнаде штете у случају неиспуњења уговорне обавезе и пример уговорне казне, где се правила трговинског права користе као општа правила грађанског права.

СУДСКА И АРБИТРАЖНА ПРАКСА

Код нас нису формални извор трговинског права, као ни у другим законима ciwil law система (континенталног права), за разлику од земаља common law (англосаксонског) система у којима је судска пракса најважнији извор права. Судско и арбитражно тумачење правних норми, на основу којих је донета правоснажна одлука, не обавезује суд или арбитражу да убудуће на исти начин тумачи правне прописе, нити да донесе такву одлуку у каснијем спору.

12

У нашем праву, истоветно решавање одређених случајева од стране виших судова у ситуацијама када постоје правне празнине у прописима, доводи до тога да нижи судови поштују правна становишта виших судова, да не би, на основу правних лекова, одлуке биле укинуте. На овај начин се фактички креирају додатна правила са којима се попуњавају те правне празнине.

ПРАВНА НАУКА

Правна наука систематизује, објашњава и критикује правила позитивног права. Правна наука има значајан утицај на формирање судске праксе и утиче на законодавство, привредне субјекте својим аргументима који су изражени у правним схватањима. Међутим, и поред тога, схватања правних теоретичара не представљају извор трговинског права. Она представља само помоћни, интерпретативни, посредни извор права, пошто аргументована и разложна схватања истакнутих правних теоретичара најчешће се прихватају у судској, пословној и законодавној пракси. Значајно је истаћи да велики број научних радника обавља функцију судија или је укључен у рад законодавних органа (парламента) и њихових радних тела, као и у рад министарстава и на тај начин врше непосредан утицај на обликовање правних прописа, као и њихову примену.

ХИЈЕРАРХИЈА ИЗВОРА ТРГОВИНСКОГ ПРАВА

Пошто хијерархија извора трговинског права није регулисана позитивним прописима, поставља се питање који ће се извор трговинског права, када их има више, применити на одређени правни однос. Ово питање је значајно да би се обезбедило функционисање правног система једне државе. Усклађеност правних извора по нормативној снази је значајно за правну сигурност. Ова усклађеност мора да постоји како по хоризонтали, тако и по вертикали. Значи да сви правни извори морају бити међусобно усклађени и да не противурече један другом, односно да су пирамидално постављени. На врху те пирамиде је устав као правни акт са најачом правном снагом. После устава на хијерархијској лествици налазе се законске одредбе које су императивне природе, након којих долазе подзаконски акти, уговори или стандардни (формуларни, типски уговори), општи услови пословања (ако се стране на њих позивају, односно ако их уговоре), затим се примењују посебне узансе, посебни обичаји; опште узансе и општи обичаји, онда законски прописи диспозитивног карактера; правила грађанског права; судска пракса, те схватања правне науке (који код нас нису признати извор трговинског права). Можемо закључити да се редослед примене извора трговинског права изводи из систематског тумачења норми правног система. У практичној примени, примењујући Закон о облигационим односима из 1978. године, извори трговинског права иду по следећем редоследу:3

1.Уговори, који нису у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима (члан 10. и 20. ЗОО), 2.општи услови формуларних уговора, изузев у делу у коме нису сагласни са посебном погодбом (члан 142. ЗОО),

3 Овакав став заступа и Бабић Илија: „Привредно право“, Београд 1998, страна 29.

13

3.узансе (посебне па опште) и трговински обичаји чија је примена изричито уговорена, без обзира на то што су противни диспозитивним одредбама ЗОО (Члан 1107. став 3. ЗОО) – ако нису супротни принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима у смислу члана 10. ЗОО. 4.диспозитивне одредбе ЗОО, 5.посебне узансе које нису уговорене изричито ако из околности произилази да су стране њихову примену хтеле а нису противне диспозитивним одредбама ЗОО (члан 21. став 2. и члан 1107. став 3. ЗОО), 6.опште узансе за промет робом (ако се сматра да су стране пристале на примену-узанса 2. став 2) у питањима која нису регулисана ЗОО (члан 1107. став2. ЗОО);

7.судска пракса (фактички), и8.правна доктрина (посредно).

14

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ТРГОВИНСКИХ СУБЈЕКАТА(СТАТУСНИ-СТАТИЧКИ ДЕО ПРИВРЕДНОГ ПРАВА)

Г Л А В А I I IТРГОВИНСКИ СУБЈЕКТИ

Свака форма трговинског субјекта има своје предности и недостатке. Оснивач се опредељује за ону организациону форму коју сматра најсврсисходнијом. Избор форме трговинског субјекта је под утицајем више фактора, пре свега, зависи од тога: -колико је средстава потребно за оснивање трговинског субјекта, -колико средстава оснивач жели да уложи у трговински субјект, -колику контролу оснивач жели да задржи над трговинским субјектом, -колику тајност пословања оснивач жели да оствари, -какву стабилност и континуитет делатности жели да оствари, -какву организацију жели да оствари у трговинском субјекту и др.

1. ТРГОВИНСКИ СУБЈЕКТИ У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ(СУБЈЕКТИ ПРИВРЕЂИВАЊА)

Трговински субјекти су лица која обављају привредну делатност ради стицања добити. Ови субјекти могу да се појаве као носиоци права и обавеза у трговинском промету. Под привредном делатношћу сматра се производња и промет робе, као и вршење услуга на тржишту. Трговински субјекти се деле на предузетнике (као физичка лица) и привредна друштва, задруге и задружне савезе (као правна лица). Поред општих трговинских субјеката (који могу да се баве било којом привредном делатношћу), постоје и посебни трговински субјекти (који могу да обављају само одређену привредну делатност). Посебни трговински субјекти су: задруге, банке, осигуравајућа друштва. берзе, брокерско дилерска-друштва, и други субјекти чија је делатност посебно ризична или на други начин особена, те подлеже посебном правном режиму. Трговински субјекти обављају делатност: систематски, трајно, стручно и професионално, односно (једном речју) у виду занимања, ради стицања добити. У Републици Српској на снази је Закон о привредним друштвима који је донет 2009. године Такође, постоји посебан Закон о јавним предузећима који регулише правни положај ове врсте предузећа. Дакле, поред привредних друштава постоје и јавна предузећа. У јавним предузећима држава, односно локалне самоуправе учествује у управљању и обезбеђује заштиту јавног интереса без обзира на то да ли су власници тих предузећа. Ова предузећа имају исти правни положај у погледу општих услова привређивања и правне заштите, без обзира на својински карактер

. Из наведених разлога (због тога што су до недавно постојала друштвена предузећа и још увек постоје нека јавна предузећа) назив предузеће у праву Републике Српске, неоправдано, се користи у пословној пракси као општи (генусни) појам за више врста привредних субјеката. Ти субјекти су: -привредно друштво, -јавно предузеће.

15

Код нас се предузеће јавља у својству привредног субјекта, што у упоредном праву није уобичајено. Под предузећем се у упоредном праву подразумева економска активност привредноправних (трговинских) субјеката која је усмерена на стицање добити. Предузеће се овде користи као економски појам и не идентификује се са субјектом који га води. Сумирајући све дефиниције појма предузећа, можемо констатовати да је предузеће „објекат делатности предузетника“. Предузеће је резултат економског предузимања и као такво оно је трајни и организовани скуп предузетничких радњи и активности одређеног субјекта, усмерених на стицање добити. На основу наведеног, извлачимо закључак да предузеће није субјект, него само објект предузетничке активности, делатности. Субјекти привредног (трговинског) права су због тога у упоредном праву трговци (као индивидуални предузетници) и привредна (трговинска) друштва. Сваки субјект привредног (трговинског) права има своје предузеће, као објект своје предузетничке активности. Предузеће има сваки индивидуални трговац, као и привредно (трговинско) друштво а посебно друштво капитала. У друштвима лица (као и у друштвима капитала) се остварује предузеће, ако се ради о друштву са својством правног лица. У правним системима у којима се друштвима лица не признаје то својство, предузеће које се у оквирима њих остварује, односно води, је предузеће чланова таквог друштва, као удружених предузетника. Неправилно је предузеће сматрати општим појмом, те га не треба изједначавати са појмом субјекта привредног права или појмом привредног друштва, нити поједине категорије субјеката привредног права треба сматрати „врстама“ предузећа. Напротив, ситуација је обрнута: свако привредно друштво и сваки преузетник има своје предузеће, као објект своје предузетничке делатности. До настанка изложеног схватања појма предузећа дошло је у периоду самоуправног социјализма, када је над објектом предузетничке активности (предузећем) надграђен првобитни субјективитет, пошто се у овом друштвено-економском систему предузећа више нису могла везивати за трговце и трговинска друштва.

1.1. ПРЕДУЗЕТНИК

Предузетник је физичко лице које ради стицања добити на тржишту, у виду занимања, у своје име, самостално обавља делатност производње, промета и пружања услуга. Предузетником се сматра и физичко лице које обавља делатност слободне професије која је уређена посебним прописиома, ако је тим прописима тако одређено, као што су уметнички и стари занати и послови домаће радиности. Уметнички и стари занати и послови домаће радиности јесу нарочито: филигранска делатност, опанчарска, грнчарска, као и израда предмета који имају естетско обележје народног стваралаштва и сл. Пољопривредник није предузетник а такође није предузетник ни лице које се бави слободном професијом (пример: уметник, адвокат, књиговођа и др), осим уколико посебним законом није тако одређено. Предузетник је, најчешће, самозапослено лице, што значи да сам за себе плаћа допринос за пензијско, инвалидско, здравствено осигурање, по основу уговора о осигурању које закључује са одговарајућим фондовима осигурања. Овде је реч о пословању које је под контролом једног лица и из тих разлога се предузетник назива „сам свој службеник“. Ово је најстарија организациона форма

16

пословања и нарочито је заступљена у трговини на мало и у услужним делатностима и назива се ситним пословањем. Предност оваквог начина пословања је што омогућава свом власнику потпуну контролу над пословним потезима и исти није дужан да са било ким заједно доноси планове и усаглашава пословну политику и начин деловања у циљу реализације истих. Оваква форма мотивише за што већом пословношћу, с обзиром да даје право само једној особи да присвоји остварену добит и одговорност за губитке у пословању. Приватна својина је максимално заштићена као пословна тајна и не захтева да се о томе обавештава јавност. Овде је значајан низак трошак пословања, као и максимална рационализација организације. Оно што је ограничавајући фактор у пословању то је што су средства потребна за рад и пословање мањег обима и обезбеђују се из предузетникових извора, пошто нема друга лица која су укључена у пословање. Због тога што се, због ограничених материјалних средстава, не могу запослити високообразовани и мотивисани стручњаци у већем броју, посао обично стагнира или се споро развија у дужем временском периоду. Неповољне последице код ове врсте пословања су да се у посао улази врло лако, без великих процедура, и са малим капиталом, као и са недовољним пословним знањем и искуством, те се у условима веома јаке и немилосрдне конкуренције, врло често и брзо, пословно пропада и банкротира. У праву Републике Српске, постоје два закона који регулишу правни положај предузетника и то: Законо о привредним друштвима и Законом о приватним предузетницима. Физичко лице, пре отпочињања делатности као предузетник, подноси регистрациону пријаву, која садржи: име, адрсу, матични број и фирму предузетника; делатност предузетника; одредбе о заштити животне средине и друга питања која су прописана законом. Предузетник обавља делатност под својим личним именом ако у регистар није уписао другачије пословно име. Дакле, може да послује и под личним именом другог лица (живог или умрлог) или под неким посебним пословним именом а може да изабере за пословно име други склоп речи и бројева. Значајно је да му се пословно име јасно разликује од пословних имена других привредних субјеката и да уз њега има ознаку „предузетник“ или скраћеницу „пр“. Предузетник одговара за обавезе које су проистекле из пословања неограничено, што значи да одговара целокупном својом имовином. Повериоци предузетника могу да се намире, прво, из имовине која је уложена у обављање предузетничке делатности (пример: од новца на рачуну, од новца који се стекне продајом пословног простора, погона, радионица, алата, машина, сировина које се користе за производњу и др). Уколико ова имовина није довољна за намирење дуга, исти (дуг) се може наплатити из имовине, покретне или непокретне, коју предузетник није уложио у своје пословање (пример: продајом породичне куће, породичног аута, воћњака и др.). Ради обављања трговинске делатности приватни предузетник оснива радњу. Више лица (највише 10 оснивача) могу да оснују ортачку (заједничку) радњу. На ортачку радњу примењују се сва правила која се односе на радњу, ако за поједина питања није друкчије предвиђено. За обавезе радње одговара власник радње целокупном својом имовином. Радњу може једино да оснује физичко лице а никако правно лице. Да би физичко лице основало радњу мора да испуњава, кумулативно, следеће услове:

17

-да донесе одлуку о оснивању радње, -да обезбеди материјалне услове за обављање делатности (опрему, простор, ствари, права),4

-да има пословну способност, -да има општу здравствену способност, -у погледу здравствене способности, утврђене прописима о заштити становништва од заразних болести, исту мора да испуњава оснивач и радници запослени у радњи који обављају следеће делатности, односно послове: производња и промет животних намирница, угоститељска делатност, пружање услуга смештаја и исхране туристима у домаћинству, производња и промет средстава за негу и улепшавање лица и тела, пружање услуга хигијенске неге, обављање послова у области здравствене делатности и пружање услуга у области социјалне и дечје заштите. -да му судском одлуком није забрањено да самостално обавља одређену делатност или да врши одређено занимање, -да има има стручну спрему која је прописана за обављање одређене делатности, односно да има у радном односу радника који испуњава тражени услов по питању стручне спреме, -да испуни услове у погледу: заштите на раду, заштите човекове околине, санитарних услова и опремљености и др. Доказ о испуњености свих наведених услова, оснивач радње подноси уз пријаву. Уколико пријава садржи све потребне податке, надлежни орган ће издати одговарајуће решење о упису радње у регистар. Чланови породичног домаћинства оснивача радње могу радити у радњи и без заснивања радног односа. Члановима породичног домаћинства сматрају се: брачни друг, деца и родитељи. Радња може имати разне пословне облике, као што су: канцеларија, биро, сервис, агенција, студио, радионица и сл. Оснивач може основати само једну радњу али се њена делатност може обављати у више пословних простора на територији исте или више општина. Радњом, односно заједничком радњом управља њен оснивач, односно оснивачи. Радњу заступа и представља њен оснивач, односно један од оснивача који је одређен уговором, када је у питању заједничка радња Предузетник престаје са радом по сили закона у следећим случајевима:

-ако је правоснажном одлуком утврђена ништавост уписа радње у регистар;-смрћу или трајним губитком пословне способности оснивача радње;-ако оснивач радње буде осуђен правоснажном пресудом на казну затвора дужу од

шест месеци;-ако не отпочне са радом у року од једне године од дана уписа у регистар, односно

ако дуже од годину дана не обавља делатност, осим у случајевима утврђеним законом;-ако делатност обавља у време привременог престанка рада;-ако је кажњаван за обављање нерегистроване делатности више од три пута;

4 Министар одређује делатности за чије обављање није потребан посебан простор.

18

-ако престану да постоје природни и други услови за обављање делатности, односно услови,

-истеком времена на које је радња основана, ако је основана на одређено време;-забраном обављања делатности;-ако је жиро рачун радње блокиран дуже од три месеца непрекидно;-одјавом,-стечаја и ликвидације.-промене правне форме у правну форму привредног друштва (у од, кд, доо или ад).-другим случајевима који су утврђени законом.

Предузетник губи то својство брисањем радње из Регистра привредних субјеката.

1.2. ПРИВРЕДНА ДРУШТВА

Привредна друштва у Републици Српској су најважнији субјекти привређивања. Пословањем ових субјеката привређивања ствара се највећи део националног дохотка земље. Привредна друштва располажу великим привредним капиталом и представљају најзначајније учеснике у промету роба и услуга на тржишту. Привредно друштво је правно лице које обавља делатност ради стицања добити. Под делатношћу се сматрају: производња, промет робе и вршење услуга на тржишту. Лукративни (добитни) карактер делатности која се одвија на тржишту битна је одлика појма привредног друштва, који га јасно одваја од других правних субјеката. Основна обележја појма привредног друштва су:

ПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ (ПРАВНА ЛИЧНОСТ)

Привредно друштво има својство правног лица на основу закона. Дакле, свако привредно друштво у нашем праву, без обзира на организациони облик, је правно лице. Привредно друштво је правни инструмент који омогућује у праву тржишне привреде да се обављају друштвено корисне делатности ради остваривања добити. Правни субјективитет се стиче уписом оснивања привредног друштва у одговарајући регистар а губи га брисањем из њега (регистра), након спроведеног поступка престанка, путем ликвидације или стечаја. Ограничења правне способности привредног друштва, која су заснована на његовим унутрашњим општим актима, не обавезују његовог савесног сауговарача.

САМОСТАЛНОСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Привредно друштво је самостални привредни субјект и субјект у праву. Привредно друштво је, у правном погледу, самостално у односу на његовог власника, друге привредне субјекте и у односу на државу. Те границе самосталности и његове правне оквире утврђује држава законом, након чега држава више не може да ограничава већ признати облик аутономије привредног друштва. Ова самосталност је битна претпоставка правне личности привредног друштва.. Самосталност привредног друштва значи да оно самостално одређује елементе свог пословања, самостално планира пословање и правце развоја, самостално иступа

19

на слободном тржишту, самостално распоређује приходе и расходе и своју добит, самостално се удружује са другим субјектима привређивања идр.

ПОСЕДОВАЊЕ СОПСТВЕНЕ ИМОВИНЕ

Као самостални правни субјект, привредно друштво има своју имовину, коју сачињава збир права. Оно је носилац права својине и других права на стварима које користи у свом пословању и која чине његову имовину. Неновчаним улозима сматрају се улози у стварима и правима, раду и услугама, као и удели и акције у другим друштвима. Вредност неновчаних улога ортачког друштва и командитног друштва, као и друштва с ограниченом одговорношћу и затвореног акционарског друштва, утврђују споразумно ортаци, чланови или акционари. Kaда се вредност неновчаног улога не утврди споразумно ортаци, чланови или акционари могу процену вредности тог улога поверити овлашћеном процењивачу или поднети захтев да га, у ванпарничном поступку, одреди суд. Процену вредности неновчаних улога отвореног акционарског друштва врши овлашћени процењивач кога бирају оснивачи односно управни одбор са листе овлашћених процењивача или надлежни суд у ванпарничном поступку на захтев оснивача или управног одбора друштва. Привредно друштво је власник ствари које користи приликом свог пословања и може бити титулар других права, као што су: службености, облигацииона права, права индустријске својине и др. Привредно друштво је истовремено и само предмет права својине његових оснивача (власника). Својина је основни критеријум за управљање привредним друштвима и расподелом добити у привредном друштву. Оснивачи су власници привредног друштва, а ово је опет као самостално правно лице власник материјалних елемената у супстрату своје правне личности. Право својине привредног друштва над овим материјалним елементима је основа његове имовинске самосталности и самосталне имовинске одговорности за своје обавезе у правном промету.

ПОСТОЈАЊЕ СТВАРИ И ЛИЦА

Имајући у виду супстрат правне личности привредног друштва, можемо констатовати да се оно (привредно друштво) састоји од лица и ствари који су рационално и функционално повезани у организациону целину која треба да постигне одређени циљ. Једноставно, привредно друштво представља организацију и има своје органе преко којих формира и изражава своју вољу.

1.2.1. ВРСТЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА(Правне форме привредних друштава)

У праву Републике Српске, узимајући као критеријум организациони облик, може се извршити подела привредних друштава на. ДРУШТВА ЛИЦА:

1.ортачко друштво (од),2.командитно друштво (кд).

20

ДРУШТВО КАПИТАЛА:1.друштво са ограниченом одговорношћу (доо),2.акционарско друштво (ад).

Поред наведених привредних друштава посебним законом могу се одредити и друге правне форме друштава Друштва лица или персонална друштва су карактеристична по томе што је однос између чланова друштва вома чврст. Друштва се заснивају на међусобном познавању чланова друштва, који су често чланови исте породице, рођаци, пријатељи, добри познаници и сл. Друштва егзистирају на великом поверењу чланова друштва и њиховој неограниченој солидарној одговорности за обавезе друштва. Чланови друштва (са изузецима командитора) одговарају за обавезе друштва и средствима која нису унели у друштво. Друштвом непосредно управљају чланови, те с тога постоји јединство својине и управљања друштвом. Код друштава капитала или капиталистичких друштава битан је прикупљени капитал у њима а нису битна лична својства чланова. У овим друштвима веза између чланова друштва (власника), уколико их има више, је врло лабава. Чланови друштва не морају знати једни за друге, односно не морају се међусобно познавати. Непосредно управљање друштвом поверава се стручњацима, тзв.менаџерима, који представљају нови слој професионалних управљача. Своје акције у акционарском друштву, односно уделе у друштву са ограниченом одговорношћу, чланови друштва могу преносити на трећа лица а новац улагати у друго друштво. Чланови друштва сносе ризик за пословање друштва само до висине уложеног капитала у друштво, а не одговарају за обавезе друштва средствима која нису унели у друштво.. У привредном животу срећу се различита привредна друштва, са значајним разликама у правном положају. С тога је важно извршити њихову поделу и груписање према њиховим заједничким карактеристикама. Постоји неколико критеријума према којима можемо поделити, односно извршити њихову класификацију Прва подела се може извршити на проста и сложена привредна друштва. Проста привредна друштва су она која нису део неке групе привредних друштава. Сложена су она привредна друштва која чине већу групу привредних субјеката. У сложеним привредним друштвима постоје матична привредна друштва која управљају групом зависних привредних друштава. Матична и зависна привредна друштва чине тзв. велике привредне системе. Према томе коју привредну делатност обављају: постоје привредна друштва која послују у области: индустрије, рударства, пољопривреде, рибарства, грађевинарства, саобраћаја и веза, стамбено-комуналне делатности, финансија и др. У оквиру наведених делатности могу се вршити даље поделе. Пример: индустријска привредна друштва се могу поделити према врсти робе коју производе и продају, на привредна друштва из области текстилне индустрије, хемијске индустрије, бродоградње, прераде метала, црне металургије итд. Ове поделе могу ићи и даље, тако да се, на пример: привредна друштва из области хемијске индустрије могу класификовати на привредна друштва која производе и врше промет средства за заштиту биља, привредна друштва која производе и продају боје и лакове итд. Према критеријуму дужина трајања: привредна друштва се могу оснивати на неодређено време ( за стално) и одређено време (привремена). Стална привредна друштва се оснивају да би трајно обављала одређену делатност, док се привремена привредна друштва оснивају са одређеним роком пословања (на пример до 1. јула 2015.

21

год; до 15. фебруара 2017. год. итд.); до завршетка одређеног посла (као што је изградња одређеног објекта: хидроцентрале, моста, магистралног пута, фабрике и др.) или до наступања одређеног догађа који је релевантан за престанак привредног друштва и сл. С обзиром на величину, привредна друштва можемо поделити: на мала, средња и велика. Разврставања у ове категорије извршено је, првенствено, према неколико критеријума и то: према броју запослених, према укупном годишњем оствареном приходу и према величини имовине. Ова подела је значајна са аспекта извршења неких обавеза према државним органима (обавезно достављање својих рачуноводствених исказа, извештаја управе о пословању и извештај ревизора), као и обавезе формирања појединих органа привредног друштва. Подела на домаћа, страна и мешовита привредна друштва више није актуелна, нити потребна, с обзиром на отвореност нашег тржишта и равноправност субјеката у привређивању, као и могућност улагања страног капитала у нашу привреду, путем осивања нових привредних друштава или куповином већ постојећих привредних друштава. До недавно (до завршетка процеса приватизације), у Републици Српској, могли смо навести последњу поделу на: привредне субјекте невласничког типа и привредне субјекте власничког типа. Друштвена предузећа (то су сва предузећа која нису била организована као привредна друштва) представљала су невласнички тип. Ово зато што нико ван њих није имао право на уделе или акције у њима, пошто нису била организована као привредна друштва која су настала удруживањем лица и уношењем њихове имовине у предузеће, у облику улога. У друштвеном предузећу пословало се средствима у друштвеној својини и зато нису имала власника. Овде је био заступљен несвојински концепт друштвене својине („свачије и ничије“). Власничког типа су сви привредни субјекти, код којих лица ван њега поседују уделе или акције тог привредног субјекта, на основу чега управљају истим и деле добит која је у њему остварена. То су привредна друштва, без обзира на облик својине.

22

Г Л А В А IV

ПРАВНО ПОСЛОВАЊЕ ТРГОВИНСКОГ СУБЈЕКТА

1. ОСНОВИ ПОСЛОВАЊА Сваки трговински субјект има правну и пословну способност, што омогућава да исто предузме низ правних послова. Под правним пословима подразумева се закључење уговора из области промета робе и услуга, издавање хартија од вредности и предузимање других активности из области делатности трговинског субјекта. Трговински субјект може имати активну и пасивну легитимацију у судском поступку, тј. може као тужилац да остварује и штити материјалне интересе односно да буде тужен пред судом. Да би правно пословање било пуноважно, најчешће се тражи неколико услова које је потребно испунити и то: да трговински субјект послује у оквиру делатности која је утврђена оснивачким актом, односно статутом, као и да послује на законит начин, што подразумева да се понаша у складу са позитивним прописима, добрим пословним обичајима и пословним моралом. Трговински субјект може да обавља све делатности које су законом дозвољене а за одређене делатности мора да прибави сагласност, дозволу или други акт државног органа.5 Да би привредни субјект могао да буде учесник у правном промету неопходно је да има своје заступнике.

2. ЗАСТУПАЊЕ

Заступање трговинског субјекта представља изражавање воље тог субјекта преко лица које је способно да изрази ту вољу. На овај начин трговински субјект остварује своју правну и пословну способност. Правни основ и оквир за заступање налази се у закону, оснивачком акту, статуту и другим актима трговинског субјекта. Сваки трговински субјект мора имати свог заступника, с обзиром да даје правно релевантне изјаве које може чинити једино преко заступника.. У Закону о привредним друштвима Републике Српске, предвиђено је да су заступници дужни да поштују сва ограничења овлашћења за заступање која су утврђена у оснивачком акту, статуту или одлуци надлежног органа друштва. Заступник који свесно прекрши ограничење које има у заступању лично је одговоран за штету која се проузрокује трговинском субјекту или било ком трећем лицу са којим је посао закључен. Правни послови заступника обавезују друштво чак и ако су изван делатности друштва који је наведен у оснивачком акту, осим ако не докаже да је треће лице знало или је према околностима случаја могло знати да су послови изван те делатности. Законом је одређено ко је заступник појединог друштва

5 Закон о привредним друштвима из 2008. године Републике Српске.

23

Постоји схватање да је директор законски (ex lege) заступник друштва.6

Придружујемо се мишљењу да се ради о надлежности директора а не о заступању једног лица од стране другог лица на основу законских одредби.7

Оснивачким актом, односно статутом може се одредити да, поред директора, друштво заступају и друга лица. Овде се ради о тзв. «заступнику по оснивачком акту», односно „статутарном заступнику“ дакле о члану управног одбора, односно извршног одбора. Ова могућност се користи када се оцени да сложеност и обим послова, као и друге околности које захтевају да у одређеним правним пословима заступају, поред директора, и друга лица. Заступник има право и обавезу да ступа у пословне односе са другим субјектима и да у име и за рачун трговинског субјекта закључују уговоре о пословању, као што су уговор о продаји, превозу, ускладиштењу, контроли робе и др; врши друге правне радње; као и да заступа трговински субјект пред судовима и другим органима. Оснивачким актом, статутом или одлуком надлежног органа друштва може се ограничити овлашћење заступника на закључење одређених уговора, како по врсти тако и по вредности, односно на вршење других правних радњи. У оснивачком акту, односно статуту може се предвидети да заступник закључује уговоре и врши друге правне радње у име трговинског субјекта, уз претходну или накнадну сагласност управног одбора. Заступник трговинског субјекта, у оквиру својих овлашћења, може дати другом лицу писмено пуномоћје за заступање трговинског субјекта. Пуномоћје се даје лицу које је стручно за обављање одређених послова и које има потпуну пословну способност. Пуномоћје се може дати правном лицу уколико је исто регистровано за тај круг послова. Заступник може пренети пуномоћје за закључење и оних уговора за које сагласност даје управни одбор, с тим да пуномоћник такву сагласност и прибави. Оснивачким актом, односно статутом привредног субјекта или одлуком управног одбора може се утврдити да заступник може дати пуномоћје другом лицу само уз сагласност одговарајућег органа. У Закону о облигационим односима, утврђена су посебна правила о пословном пуномоћју, по коме је исто (пуномоћје), овлашћење за заступање које властодавац даје пуномоћнику правним послом. Форма која је прописана за неки уговор или неки други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно правног посла.8У Закону су утврђена овлашћења трговинских путника и лица која обављају одређене послове.9

Пуномоћје се може дати за заступање трговинског субјекта пред судовима сваком пословно способном лицу, осим оног које се бави надриписарством. У Закону којим се регулишу прекршаји и Закону којим се уређује кривични поступак, предвиђено је да трговински субјект представља директор или друго лице у поступцима који се воде за привредне преступе, у прекршајном или кривичном поступку. Представник окривљеног правног лица овлашћен је да, у поступку који се води против тог правног лица (трговинског субјекта), покреће све радње које може да предузме окривљени у кривичном поступку. Уколико окривљено трговинско друштво, на позив суда, не одреди свог представника исто ће бити кажњено новчано.

6 Велимировић Михајло, наведено дело, стр. 179. и пресуда Врховног Суда Србије, Прев. 663/00 од 17. октобра 2001. год.7 Царић Славко, наведено дело, стр. 214; Старовић Боривоје и Кеча Ранко, наведено дело, стр.120.8 Члан 89. и 90. Закона. о облигационим односима из 1978. године.9 Члан 97. и 98. Закона.

24

Идентична правила примењују се и по питању представљања трговинског субјекта у прекршајном поступку осим што се поступак води пред различитим судовима. Уколико је извршењем кривичног дела од стране физичког лица, привредном субјекту буде нанета материјална штета, тада се у кривичном поступку може појавити представник оштећеног правног лица (привредног субјекта) који ће заступати интересе тог убјекта. У оквиру заступања, значајно је анализирати институт прокуре, као највиши облик пуномоћја чија је садржина утврђена законом и не може се мењати уговором или на неки други начин. У немачком праву, прокура је овлашћење за све врсте судских и вансудских послова и правних радњи које произилазе из пословања привредног субјекта.10 У швајцарском праву, прокуриста има овлашћења; да потписује фирму даваоца прокуре; да га може менично обавезивати; те да у његово име предузима све врсте правних радњи које произилазе из делатности и сврхе привредног субјекта. У Закону о привредним друштвима Републике Српске, постоје одредбе које регулишу прокуру. Утврђено да директор може дати прокуру одређеном лицу уз сагласност управног одбора, преносећи овлашћења у истом обиму која и сам има. Давање и престанак прокуре уписује се у регистар. Прокура је законска форма овлашћења којим привредно друштво овлашћује једно или више лица на било коју врсту правних послова, судских и вансудских, за рачун тог друштва. Прокура не овлашћује на закључење послова преноса или оптерећења непокретности, осим ако то није посебо изричито дато у прокури. Дужности које су на основу закона поверене директору друштва не могу се пренети прокуристи. Ограничења овлашћења прокуристе немају никакво дејство према трећим лицима. Прокура може бити појединачна и заједничка (колективна-збирна) и издаје се само физичком лицу у писменом облику, те није преносива. Прокуриста депонује свој потпис у регистар. Прокура се може опозвати од стране привредног друштва у свако доба. Прокура11 садржи овлашћење за закључивање уговора и вршење правних послова и радњи у вези са делатношћу привредног субјекта и не може садржати овлашћење за закључивање уговора који се односе на отуђење и оптерећење непокретности.

Прокура може бити појединачна у ком случају се даје једном или већем броју лица, с тим ако је дата већем броју лица, сваки прокуриста има сва овлашћења која по закону садржи прокура. Заједничка прокура може се дати двојици или већем броју лица заједно. Правни послови и радње су пуноважне уколико постоји сагласност свих прокуриста, док изјава воље и сагласност трећих лица учињени једном од прокуриста сматра се учињеном свим прокуристима. Заједничка прокура се практикује у случајевима када је потребна велика опрезност и сигурност и када треба заштити интересе привредног субјекта од могуће злоупотребе широких овлашћења појединачне прокуре.

10 Параграф 48. до 51. немачког Закона о акционарским друштвима из 1965. године.11 Procura –латинска реч: значи управљање неким послом, заступање, замењивање, старање о чему, преузимање неке ствари на себе, писмено пуномоћје које принципал даје прокуристи: Вујаклија Милан: «Лексикон страних речи и израза», стр. 751.

25

Г Л А В А V

ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ТРГОВИНСКОГ СУБЈЕКТАУ ПРАВНОМ ПРОМЕТУ

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

У условима тржишног привређивања, значајно је да сваки трговински субјект има своја индивидуална обележја по којима је препознатљиво свим другим субјектима на тржишту. Идентификација трговинских субјеката на тржишту је, вишеструко, важна ради: заштите интереса трговинских субјеката; заштите интереса потрошача и корисника услуга; заштите јавних интереса и ради обезбеђења опште сигурности правног промета. Идентитет и индивидуалност трговинских субјекта, формира се на основу: фирме, делатности, седишта, матичног броја, регистра, општих аката и пословних књига. Наведени су само неки критеријуми који су преовлађујући за утврђивање индивидуалних обележја трговинских субјеката.12

2. ФИРМА (ПОСЛОВНО ИМЕ)

2.1 ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ

Реч фирма потиче од латинске речи firmare, што значи утврдити. То је име под којим је трговинском субјекту утврђен субјективитет у праву. Према Закону о привредним друштвима под фирмом се подразумевао назив (име) привредног друштва.

Трговински субјект мора користити пословно име у свим комуникацијама са другим лицима и истаћи га на пословним просторијама. Оно се мора разликовати од имена било ког другог трговинског субјекта. Трговински субјект садржи ову ознаку у пуном или скраћеном облику (пример: «акционарско друштво», ад. А.Д. или „друштво са ограниченом одговорношсћу“. Доо, Д.О.О. итд.). Привредни субјект може имати једно или више модификованих или скраћених пословних имена. Имена држава и знаменитих личности могу се користити у имену трговинског друштва само уз одговарајућу сагласност. Пословно име привредног друштва је на једном од језика и писама који су у службеној употреби у Републици Српској. Фирма представља најважнији елеменат за индивидуализацију трговинског субјекта уопште и обавезан је део оснивачког акта трговинског субјекта, као и његовог статута. Сваки трговински субјект има фирму која мора, у току свог пословања, да се користи у облику који је уписан у регистар.

12 Проф. Славко Царић, наведено дело, стр. 77, наводи да у правној теорији не постоји јединствено схватање о томе који су све критеријуми меродавни за утврђивање индивидуалних обележја привредних субјеката.

26

Фирму не треба поистовећивати са самим трговинским субјектом, као ни са правима индустријске својине (узорак, жиг и др.).13

Фирма је обележје трговинског субјекта као целине а не његових делова. Део трговинског субјекта послује под фирмом трговинског субјекта у чијем је саставу и њој додаје свој назив. Фирма мора обавезно да садржи одређене елементе на основу којих се врши индивидуализација трговинског субјекта. Неки елементи се не смеју уносити у фирму, док се један број елемената може унети у фирму уколико су испуњени одређени услови. Подела елемената у нашој правној теорији углавном је усаглашена, уз одређене мање нијансе и може се исказати као: -језгро фирме, које представља назив трговинског субјекта; -обавезни (облигаторни ) елементи; -необавезни (факултативни) елементи; -условно допуштени елементи и -забрањени елементи фирме. Језгро је назив по коме се разликују трговински субјекти који обављају исту делатност. То су најчешће имена познатих личности; географски појамови, као што су називи река (Дунав, Босна, Дрина), називи планина (Копаоник, Јахорина ); значајни историјски датуми ( 1. мај). Обавезни елементи фирме су они које сваки трговински субјект мора имати на основу закона и који су услов за регистрацију трговинског субјекта у регистар и о чијем постојању се пази по службеној дужности. Обавезни елементи фирме су, поред језгра фирме, и: -делатност, која указује на то са којом се врстом трговинске активности бави одређени трговински субјект. У нашем праву све делатности са којима се правни субјекти могу бавити предвиђене су у Закону о класификацији делатности и о Регистру јединица разврставања. У фирму се, најчешће, уноси једна делатност која је претежна или карактеристична, као на пример: производња хемијских производа, трговина на велико, лучке услуге и др. (пример: „Агрохем“- акционарско друштво за производњу минералних ђубрива или „Центрославија“- друштво са ограниченом одговорношћу за промет робе на велико и мало); -означење облика фирме, односно да је акционарско друштво (скраћено а.д.) или ортачко друштво (скраћено о.д), итд, што је веома битно у правном промету како би се пословни партнери обавестили о врсти одговорности друштва за своје обавезе; -седиште друштва, које представља место из кога се управља пословима друштва а које се одређује оснивачким актом. Ради боље индивидуализације трговинских субјекта у правном промету, фирма може да садржи и друге елементе. Ти други елементи су факултативни и могу бити: -додаци, као што су: слике, скице, амблеми и др, који се могу користити и као робни знак; -скраћеница фирме или модификација фирме, као што су: ЕНЕРГОИНВЕСТ, ЈУКО, ЦИП, ГЕНЕКС, ЈАТ и сл; -година оснивања : САРТИД 1903, БИП 1825 и тд; -означење пословног система у чијем саставу је трговински субјект (холдинг, концерн).

13 Царић Славко; «Привредно право за економисте», страна 77.

27

У фирму се могу унети и други елементи уз одговарајућу дозволу, односно пристанак. Тако се у фирму може унети називи Републике, по одобрењу надлежног органа. Име или део имена историјске или друге знамените личности може се унети у фирму уз њен пристанак, а уколико је то лице умрло – уз пристанак његових сродника. Одобрење се неће дати, односно регистарски орган ће брисати из фирме назив државе, јединице локалне самоуправе или име историјске или друге знамените личности ако оцени да је пословањем друштва доведен у питање њихов углед. Фирма не може да садржи: -назив стране државе, њен грб, заставу и друге државне амблеме; -назив међународне организације и њене амблеме; -знакове за контролу -неистините податке (врста и обим одговорности и др) и -ознаке супротне моралу. У Закону о осигурању утврђено је да правно лице и предузетник не могу користити појам «осигурање» нити појам изведен из тог појма у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, осим ако те појмове користи на основу закона. На овај начин генерално се штити једна грана делатности од злоупотреба које су веома присутне. Овакво решење би могло да представља добар модел заштите фирми и у другим гранама делатности. Фирма се мора користити у облику у ком је уписана у регистар и гласи на језику и писму које је у службеној употреби. Фирма се истиче на пословним просторијама а користи се и у свакодневој коресподенцији при правном промету трговинског субјекта.

2.2. ЗАШТИТА ФИРМЕ

Фирма ужива правну заштиту из неколико разлога. Први разлог је заштита пословног угледа трговинског субјекта чија се фирма штити, док је други разлог заштита опште правне сигурности на тржишту. На основу постојећих разлога за заштиту фирме, изведене су две теорије и то: теорија фирме као субјективног права, где само лице са повређеним субјективним интересом може поднети тужбу и теорија фирме као објективног права према којој, ради заштите објективног интереса (који представља општи интерес ) тужбу може поднети свако лице које жели да заштити те интересе. У нашем праву прихваћена је комбинована теорија. Фирма сваког трговинског субјекта вишеструко је правно заштићена. Постоји неколико подела правне заштите фирме:

1. На основу инструмената заштите:-по службеној дужности (ex offitio),-по тужби заинтересованог трговинског субјекта.

2. Према правном основу:-по основу уписа у Регистар,-по основу забране нелојалне конкуренције.

Заштиту фирме по службеној дужности врши регистарски орган по начелу приоритета, односно искључивости. Под истом или сличном фирмом не могу бити уписани други трговински субјекти са истим називом-фирмом а који има седиште у истом

28

месту. У случају да су два или више друштва, која обављају исту или сродну делатност, пријавила за упис исте фирме или фирме које се незнатно разликују једна од друге, право уписа има трговински субјект које је прво поднео пријаву Регистру. Регистар је дужан, у оваквој ситуацији, да одбије захтев за упис који је касније поднешен.14 Регистар по службеној дужности пази да код уписа приликом оснивања новог трговинског субјекта не упише две исте или сличне фирме које имају седиште у истом месту. Регистар ће, поштујући начело јединства уноса података, у целини одбити захтев за упис новооснованог трговинског субјекта, без обзира, што се недостатак пријаве односи само на фирму. Ово из разлога што се цени и истовремено одлучује о захтеву за упис свих података који су предмет уписа. Уколико се ради о истовремено поднетом захтеву за промену уписа већ постојећих података, на пример за: промену фирме, промену делатности и промену лица овлашћеног за заступање, у Регистар ће се уписати промена делатности и лица овлашћеног за заступање а одбити захтев за упис промене фирме, уколико је, под истом или сличном фирмом, у Регистар претходно уписан трговински субјект са истом или сличном делатношћу. Дакле, могућ је парцијалан упис једних података и у исто време одбијање уписа других података. У случају када трговински субјект престане да постоји услед поделе, правни следбеници имају право првенства да узму његову фирму, без обзира што је неки други трговински субјект раније поднео захтев Регистру за упис исте фирме. У правним системима у којима суд води регистар и поред тога што суд, по службеној дужност, даје значајну заштиту фирме, домет ове заштите је ограничен, с обзиром да исти имао надлежност само на одређеној територији. Могућа су два случаја заштите фирме по тужби трговинског субјекта пред судом. Први случај је када трговински субјект има оправдан пословни интерес да тражи пред судом заштиту регистроване фирме од другог трговинског субјекта, с истом или сличном фирмом, исте или сродне, доцније пријављене за регистрацију код истог или другог органа који води регистар. Овде није потребно да је трговинском субјекту стварно настала штета, нити се ради о томе да се штета надокнади. Да би се наведена заштита остварила потребно је да се кумулативно испуни више услова: -да се ради о истој или сличној фирми, што суд утврђује у сваком конкретном случају, на основу изграђене судске праксе; -да је у питању иста или сродна делатност која је доминантна у пословању; -да се заштита тражи у закону предвиђеном року од дана упис у Регистар, с обзиром да се ради о преклузивном року; -да је привредни субјект које тражи заштиту пријавио регистрацију своје фирме; -да постоје оправдани пословни интереси да се заштити фирма. Тужбени захтев и одлука суда, по наведеном основу, требали су да гласе да се туженом трговинском субјекту забрањује употреба фирме или само одређених обележја фирме и налог да се брише из регистра. Други случај, односи се на тужбу пред судом ради заштите фирме, против трговинског субјекта које је оштећено због тога што је други трговински субјект неправилно користио своју фирму.

14 Овде важи prior tempore, potiur iure - начело приоритета у времену.

29

Овде се ради о томе да је трговински субјект конкретним радњама и понашањем у правном промету неправилно користило своју фирму на штету другог трговинског субјекта.15 Да би се поднела тужба било је потребно да постоје следећи услови: -да трговински субјект не користи правилно своју фирму, односно користи је у другом облику од оног који је уписан у Регистар и -да је неправилним коришћењем фирме оштећено трговински субјект које тражи зштиту фирме. Институт овакве врсте заштите фирме је новина у нашем правном систему, тако да судска и пословна пракса још нису успеле да уоче све његове ефекте. Досадашња судска пракса је показала да се тужба ради заштите фирме, најчешће подизала, када су два трговинска субјекта уписана у регистар два регистарска органа, с обзиром да је суд по службеној дужности одбијао упис само фирме трговинског субјекта коју он региструје. Други случај када се тражила заштита фирме трговинског субјекта је када, приликом уписа друге фирме, суд процени да не постоји сличност са већ уписаном фирмом па исту упише у регистар, међутим временом се покаже, у примени фирме, да је суд учинио погрешну процену. Фирма се може штитити од нелојалне конкуренције, без прецизирања начина и услова за ову врсту заштите. На овај начин је направљена јасна разлика између заштите која је предвиђена у Закону о привредним друштвима и Закону о трговини. Нелојалном конкуренцијом у нашем праву сматра се радња трговца која је противна добрим пословним обичајима и пословном моралу, којом се наноси или може нанети штета другом трговцу, другом правном лицу или купцу односно потрошачу.16

Нелојалном конкуренцијом сматра се нарочито: -неовлашћена употреба, законом заштићених, спољних ознака другог трговца (назив, фирма, робни жиг, услужни жиг, знак квалитета, знак порекла и др) или употреба ознака које нису законом заштићене, којом се ствара или може створити заблуда у промету робе на штету другог трговца који те ознаке употребљава у свом пословању;17

-давањем другом трговцу овлашћења за коришћење својих спољних обележја ако се тиме ствара или се може створити заблуда на тржишту.18

Рок за заштиту фирме није ограничен. Тужба се може поднети у свако доба и кад год је потребно заштитити фирму по основу нелојалне конкуренције.19 Заштиту фирме од нелојалне конкуренције имају трговински субјекти који нису регистровани у нашој држави, као и друштва која су регистрована у некој страној земљи, док се тужба за заштиту фирме може подићи како према правним субјектима који послују на територији наше земље, тако и према онима ван наше земље. У овој заштити основ за подизање тужбе ради заштите фирме заснива се првенствено на начелу употребе фирме а мање на начелу регистрације фирме.

15 Реч је о стварању забуне у правном промету, нарочито код потрошача на тржишту (о.а.)16 Закона о трговини17 Петровић Здравко:»Новчана накнада нематеријалне штете због повреде пословног угледа правног лица», Избор судске праксе, бр.5/2001. стр. 63-70.18 Закона о трговини 19 У Закону о сузбијању нелојалне конкуренције и монополистичких споразума из 1974. године био је утврђен рок од три године од дана повреде права нелојалном конкуренцијом, односно рок од једне године од дана сазнања за повреду права.

30

Радња нелојалне конкуренције се састоји у неовлашћеној употреби туђе фирме као ознаке другог трговинског субјекта или неовлашћеној употреби другог назива и ознаке у промету, супротно добрим пословним обичајима и начелима пословног морала, с тим да се тим актом ствара или може створити забуна на тржишту на штету трговинског субјекту који тражи заштиту своје фирме.20

Пошто се фирма може користити као робни знак, тада она (фирма) има заштиту и на основу прописа о заштити жигова, пошто неовлашћена употреба жига представља дело нелојалне конкуренције. Трговински субјект, коме је актом нелојалне конкуренције нанета штета, може да тражи накнаду штете која се огледа у накнади како стварне штете, тако и измакле добити, на основу Закона о облигационим односима а по одредбама о општој одговорности за штету. Заштита фирме се може вршити и казнено-правним инструментима. Ова врста заштите утврђена је у више закона у којима су предвиђене одговорности, као што су: кривична и прекршајна. Најстрожији облик одговорности за повреду фирме је кривична одговорност која је предвиђена у Кривичном праву. У овом праву утврђено је посебно кривично дело које носи назив: »Неовлашћена употреба туђе фирме», које гласи: «Ко се, у намери да обмане купце или кориснике услуга послужи туђом фирмом, туђим географском ознаком порекла, туђим жигом или заштитним знаком или туђом посебном ознаком робе или унесе поједина обележја ознака у своју фирму, свој жиг или заштитни знак или у своју посебну ознаку робе, казниће се новчаном казном или затвором......». Радња овог кривичног дела представља облик нелојалне конкуренције. Ово кривично дело може бити извршено само са умишљјем, тј. са намером учиниоца да изврши кривично дело. Следећи вид казнене одговорности за случај повреде фирме је прекршајна одговорност. Утврђено да ће се новчано казнити привредни субјект као и одговорно лице у њему, уколико у оснивачком акту или статуту не буду наведене све одредбе о фирми или се у року не поднесе пријава за упис у регистар фирме, неког њеног податка или промену фирме.

2.3. ПРОМЕНА И ПРЕНОС ФИРМЕ

У току свог постојања, трговински субјект може да промени своју фирму. Ова промена може бити у целини или само неког од услова (састојака) фирме. У нашем праву, фирма се може променити у складу са оснивачким актом, односно статутом трговинског субјекта или на основу закона.

Фирма се може променити: -на основу одлуке надлежног суда, у току поступка за заштиту фирме, по одговарајућој тужби заинтересованих субјеката због нарушавања угледа неке знамените личности или имена државе чије је име саставни део фирме; -на основу закона, када се изврше статусне промене или промене облика трговинског субјекта и др;

20 Да би се констатовало да ли постоји нелојална конкуренција, потребно је утврдити да ли тужени трговински субјект заиста врши своје услуге под спорним називом, који представља елеменат заштићеног жига и фирме тужиоца: Из решења Вишег привредног суада у Београду, Пж. 8877/96 од 22. јануара 1997. године.

31

-својом вољом, трговински субјект може променити своју фирму на начин, по поступку и од стране органа који је предвиђен оснивачким актом, односно статутом.

Фирма може да се пренесе на друго лице. Овај пренос се врши само заједно с друштвом које под том фирмом послује, пошто фирма нема своју правну самосталност. Према Закону о привредним друштвима пословно име се може пренети на друго лице само заједно са преносом привредног (трговинског) друштва које под тим именом послује. Када се привредни (трговински) субјект пренесе на друго лице а фирма пренетог привредног (трговинског) субјекта садржи име неке личности потребно је тражити сагласност те личности а ако је она умрла, неопходна је сагласност његових сродника. Овакав поступак се спроводи из разлога очувања угледа личности.

2.4. НАЧЕЛА КОД ФИРМЕ

Правни положај фирме одређен је са више начела и то: -начелом обавезности, по коме свако трговински субјект мора имати своју фирму; -начелом јединствености фирме, које упућује на то да трговински субјект може имати искључиво једну фирму под којом наступа у правном промету сви његови организациони делови, уз могућност да исти имају и неке специфичне елементе који их индивидуализују;21

-начелом законитости које указује да сви елементи морају бити у складу са законом и пословним моралом; -начелом истинитости, према коме сви саставни елементи морају бити истинити, односно одговарати правом стању, у циљу да се избегне забуна у правном промету; -начелом искључивости (дистинкције) значи да под истом фирмом не могу бити регистрована два или више трговинска субјекта која обављају исту или сродну делатност; -начелом јавности, које се постиже уписом у регистар, истиче на пословним просторијама и користи у пословној коресподенцији; -начелом трајности фирме, које је успостављено ради заштите пословног угледа, који се стиче дугогодишњим постојањем фирме.

3. ДЕЛАТНОСТ

Сваки трговински субјект обавља одређену делатност ради стицања добити. Под делатношћу сматра се производња, промет робе, као и вршење услуга на тржишту. Трговински субјект може да обавља једну или више делатности ако испуњава потребне услове. Оснивачи трговинских субјеката самостално одлучују којом ће се делатношћу бавити. Делатност се одређује у оснивачком акту субјекта и иста се уписује у Регистар. У нашем праву могу се обављати само делатности које су предвиђене у одговарајућим законским прописима. Систем законског одређивања делатности је веома критикован пошто не прати савремене токове тржишног пословања и динамику развоја нових делатности које се не могу подводити под одређене шифре и шаблоне. Треба укинути овакав начин одређивања делатности, с обзиром да је веома формализован и представља сметњу која се огледа у немогућности да се све делатности, са којима жели да

21 Специфични елементи су :Пословница, агенција, погон итд.(о.а)

32

се бави трговински субјект, не могу подвести под тренутно важеће класификације и шифарнике, као и успоравање поступка уписа у регистар приликом промене делатности. Правило, да трговински субјект може да обавља све послове, трпи одређене изузетке у смислу да се законом могу утврдити одређене делатности са којима се не могу бавити субјекти који су организовани у складу са посебним прописима који се примењују само на те субјекте.22

Други изузетак од принципа слободног избора делатности је, да се одређене делатности могу обављати само уз дозволу надлежног надлежног органа. Надлежни орган ће издати дозволу уколико су испуњени услови који су утврђени законом.23

Према Закону о привредним друштвима Републике Српске, друштво (трговински субјект) може да обавља све законом дозвољене делатности, осим делатности за које је законом прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта државног органа. Трговински субјект може да обавља делатност уколико испуњава прописане кадровске и санитарне услове, услове техничке опремљености и заштите на раду, као и услове за заштиту животне средине и њено унапређење. Ове услове трговински субјект мора да испуњава пре него што почне обављање регистроване делатности. Надлежна инспекција, решењем, констатује испуњеност прописаних услова. За разлику од прве ситуације, када трговински субјект мора да испуњава прописане услове у тренутку када почне да се бави одређеном делатношћу, друга ситуација је, када је за обављање неке делатности неопходно испунити услове који су прописани законом и чије се испуњење тражи у моменту уписа у Регистар. За упис делатности игара на срећу, уз пријаву за упис потребно је доставити дозволу Министарства финансија и економије Републике, док за упис у Регистар за обављање делатности од општег друштвеног интереса који је услов живота и рада на одређеном подручју потребно је пре регистрације закључити уговор са јавним предузећем коме је поверено обављање ових делатности, као и сагласност оснивача тог предузећа. У Закону се може утврдити да, када је то одређено посебним законом, неке делатности се могу обављати само одређени облици друштва (трговинских субјеката. У закону је утврђено да послове осиграња,24 односно послове берзе25 могу обављати само акционарска друштва. Одређене делатности не могу обављати страна лица и то: не могу приређивати игре на срећу26 нити могу оснивати трговинске субјекте који ће се бавити јавним информисањем, системом веза, производњом и прометом оружја и миниције. Страно правно лице може да оснује трговински субјект који ће обављати ове делатности само са домаћим лицем, с тим да страно лице не може да стекне већинско учешће. Према томе да ли је делатност уписана у регистар, можемо направити поделу на регистроване и нерегистроване делатности. Правило је да трговински субјект може да обавља оне делатности које су уписане у Регистар. Трговински субјект може, под

22 То су субјекти формирани у складу са Законом о банкама и другим финансијским организацијама, Законом о осигурању, Законом о заштити животиња и др.23 Кнежевић-Козић Ивнка: «Делатност предузећа и упис делатности у судски регистар», Про-инфо, бр. 6/2001, стр. 10.24 Закон о осигурању.25 Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.26 Закон о играма на срећу.

33

одређеним претпоставкама да обавља и делатности које нису регистроване уколико су испуњени и неки обавезни услови, као што су: -да неуписане делатности служе делатности које су уписане у Регистар, односно да доприносе бољем искоришћењу капацитета, сировина, енергије и тд; -да се нерегистроване делатности уобичајено обављају уз регистроване делатности; -да се нерегистроване делатности врше у мањем обиму или повремено. У Закона о предузећима из 1988. године (важио је на целој територији бивше СФРЈ) у коме је постојала подела на основне и споредне делатности и у Закону о привредним друштвима Републике Српске из 2009. године брише се оваква подела. Могло би се говорити о претежној и допунској делатности, али само са аспекта доприноса у остварењу укупног прихода трговинског субјекта. Значајно је размотрити питање ваљаности правног посла изван оквира делатности (под којом подразумевамо регистровану и акцесорну делатност). Делатност трговинског субјекта је елеменат на основу кога се одређује обим његове правне способности. Постоји схватање да је правна способност трговинског субјекта изједначена са правном способношћу физичког лица, изузимајући права и обавезе чији носилац, по природи ствари може бити само физичко лице али не трговински субјект, као што су брак, сродство и сл. Овде се ради о општој правној способности.27 Друго схватање је, да је правна способност правног лица специјална и не може се изједначавати са правном способношћу физичких лица. Специјална способност је ограничена сврхом и циљем оснивања правног лица.28 Начело специјалности правне способности трговинског субјекта има корене из енглеске доктрине ultra vires према којој сви акти органа правних субјеката који излазе из оквира њигове правне способности, односно изван његове моћи (ultra vires) су апсолутно ништави.29

Важно је разрешити суштину правне способности трговинских субјеката како би имали јасан став по питању да ли су пуноважни послови који су закључени изван оквира делатности. Правна наука и судаска пракса немају јединствен став по овом питању. Први став је да су уговори који су закључени изван регистроване делатности трговинског субјекта апсолутно ништави и да су закључени изван оквира специјалне правне способности трговинског субјекта. Овакав концепт је уграђен у Закон о облигационим осносима из 1978. године. Други став је: правни послови су важећи и ако су закључени изван оквира регистроване делатности пошто трговински субјект има општу правну способност. Овде се полази од потребе да се заштити правна сигурност и интереси друге уговорне стране и омогући да се пословни промет одвија без икаквих препрека на тржишним принципима. Овакво решење садржи Закон о привредним друштвима Републике Српске, у коме се наводи да су уговори и други правни послови који су закључени изван делатности уписаних у регистар ( под које се подводе и акцесорне делатности) су правно ваљани, осим ако је треће лице знало или је морало знати за прекорачење.

27 Константиновић : «Забрањени уговори у трговини», Архив за привредне и друштвене науке, бр. 2-3/57, стр. 339.28 Гамс Андрија:»Увод у грађанско право», Београд, 1967, стр. 115.29 Olivier : »La specialite des paersones morales en droit anglais des societes«, Revue de droit int et de droit compare«, No. 1/77, str. 53.

34

Прва директива Европске економске заједнице30 садржи решење према коме су обавезујући и пуноважни уговори који су закључени изван делатности друштва (трговинског субјекта). Директивом се оставља могућност да земље чланице ЕУ у својим прописима предвиде да акти не обавезују друштво ( трговински субјект) уколико се докаже да је треће лице било несавесно, односно уколико је знало или је морало да зна за прекорачење предмета делатности.31 Прву директиву је прхватила и Енглеска и напустила своју доктрину Ultra vires. Решење овог питања у нашем Закону представља усаглашавање са решењем Европске Уније.

3.1. ПРОМЕНА ДЕЛАТНОСТИ У току свог постојања, трговински субјект може вршити промену своје делатности. Начело слободе избора делатности, примењује се на адекватан начин и код промене делатности. Делатност се може променити на следећи начин: -заменом, тако што ће се уместо раније делатности увести нова делатност; -проширењем, где се поред постојећих делатности уводи нова делатност; -сужавањем, када се престаје са обављањем неке од делатности. Оснивачким актом, односно статутом трговинског субјекта предвиђа се поступак промене делатности, као и орган који је надлежан за доношење одлуке о промени делатности. Промена делатности захтева и измену оснивачког акта и допуну статута у делу који регулише ову област. Став регистарског суда био је такав да се није захтевала промена статута, већ се само тражила одлука надлежног органа којом се врши допуна делатности. Ово је учињено из разлога експедитивности приликом регистрације нове делатности, како се не би чекала сложена и гломазна процедура сазивања и одржавања скупштине (или другог надлежног органа) трговинског субјекта, у чијој је надлежности промена делатности. У сваком случају морао се накнадно усагласити статут са измењеном делатношћу. Оснивачким актом може се утврдити ограничење промене делатности за одређено време од оснивања трговинског субјекта, као и да се делатност може мењати само уз сагласност оснивача уколико се променом делатности доводе у питање циљеви оснивача. Постоји основана примедба да је неисправно решење по коме се тражи сагласност оснивача за промену делатности, с обзиром да је правно дејство оснивачког акта трговинског субјекта престајало у тренутку конституисања друштва. Доношењем новог Закона о привредним друштвима Републике Српске из 2009. године оваква дилема се више не поставља, с обзиром да доношење статута у трговинском друштву није више обавезно и да се све утврђује у оснивачком акту, па и тражење сагласности за промену делатности друштва. Промена делатности се уписује у Регистар. Да би се почело са бављењем новорегистроване делатности, потребно је да трговински субјект испуни прописане услове, како не би учинило привредни преступ, односно прекршај и било кажњено.

30 Директива је усвојена 9. марта 1968. године.31 Овакво решење предвиђено је у члану 9. став 1. енглеског закона European Communities Act који је усвојен 1972. године, као и у француском праву Ripert G.:«Traite elementaire de droit commercial«, Paris, 1986, No. 968, str. 689.

35

4. СЕДИШТЕ

Један од битних елемената индивидуализације трговинског субјекта у правном промету је седиште.

Према Закону о предузећима Републике Српске из 1998. године (који је престао да важи) под седиштем друштва сматрало се место у коме оно обављало своју делатност. Уколико се делатност обављала у више места, седиштем се сматрало место у коме је седиште управе. Сматрамо да би седиште трговинског субјекта могло бити и у месту где се не обавља ни једна делатност друштва, за разлику када се делатност обавља само у једном месту у којој ситуацији седиште би морало бити у месту обављања те делатности.32

Нови Закона о привредним друштвима Републике Српске, седиште друштва је место из кога се управља пословима друштва. Седиште се одређује оснивачким актом. Могућност да седиште друштва буде свако оно место које се наведе у оснивачком акту, оставља велики простор за злоупотребе и манипулацију, те би требало ово питање адекватно уредити Законом. Промена седишта је идентична промени делатност, како по питању процедуре и надлежности органа, тако и по питању сагласноти оснивача.

Седиште се уписује у Регистар. Према седишту се одређује:-надлежност органа који врши надзор над законитошћу трговинског субјекта;-место закључења правних послова и закључење уговора, уколико то није у

уговору наведено;-месна надлежност судских и других државних органа у поступцима који се воде

пред њима а чији је учесник привредни субјекат;-меродавног права које ће се применити на правне послове који су склопљени на

основу правила међународног приватног права;-ко ће обрачунати порезе и јавне дажбине и коме ће се исте платити;

-припадност трговинског субјекта, што је посебно важно код мултинационалних компанија.

Г Л А В А VI

32 Васиљевић Мирко: «Пословно право», стр. 191. има другачији став и сматра да је то немогуће.

36

ОСНИВАЊЕ И РЕГИСТРАЦИЈА . Оснивачи трговинских (привредних) субјеката, у начелу, могу бити домаћа и страна правна и физичка лица. Држава, односно јединица локалне самоуправе може основати јавно предузеће. Страна правна и физичка лица могу, под условима узајамности, основати трговинско (привредно) друштво у складу са законом којим се уређују страна улагања. Трговинско (привредно) друштво се оснива на основу оснивачког акта (уговор-одлука, писмени облик, оверен код суда). Да би се основао трговински (привредни) субјект потребан је одређен број чланова друштва (тзв. персонални супстрат), као и минимални износ основног капитала (тзв материјални супстрат), који је утврђен законом

Под регистрацијом се подразумева упис субјеката уписа и свих података у вези с њим у Регистар. Регистрација представља институт помоћу кога се представљају сва њихова битна обележја трећим заинтересованим лицима.33

На територији Републике Српске у судски регистар се уписују привредна друштва, банке и друге финансијске организације, берзе и берзански посредници, задруге и други субјекти који су одређени законом. За разлику од регистрације привредних субјеката у Републици Српској коју врши суд, у Републици Србији, према Закону о регистрацији привредних субјеката Републике Србије из 2004. године регистрација је уношење података о привредном субјекту у Регистар од стране регистратора. Регистар привредних субјеката и она је јединствена, централна, јавна, електронска база података о привредним субјектима, формирана за територију Републике Србије у коју се подаци уносе и чувају у складу са Законом

Подаци субјеката који се уписују у Регистар су јавни и доступни свим лицима која имају правни интерес да се са њима упознају. Јавност података обезбеђује осигурање високог степена правне сигурности у правном промету.

Правна сигурност се обезбеђује на два начина. Први начин је што орган који врши регистрацију, обавља контролу да ли су испуњени законски услови да се одређене чињенице и подаци упишу у Регистар, те уколико нису одбија упис, док је други начин обезбеђења правне сигурности омогућавањем да се субјекти уписа и сви заинтересовани упознају са подацима из Регистра и знају: ко је овлашћено лице за заступање, коју делатност обавља итд. и на тај начин стекну јасну слику о субјекту који је на тржишту.

СУБЈЕКТИ УПИСА, ПРЕДМЕТ И ВРСТЕ УПИСА У РЕГИСТАР

У Регистар се уписују, поред трговинских друштава, и сви други субјекти без обзира на облик; сви облици повезивања; делови трговинских субјеката који имају овлашћења у правном промету; банке и друге финансијеске организације; организације за осигурање, задруге и задружни савези, као и други субјекти када је то предвиђено посебним законом.

33 Наредбом о оснивању и вођењеу трговачких регистара која је одобрена 7. јуна 1883. године, оглашена Земаљском владом за Босну и Херцеговину дана 24. јуна 1883. године, бр. 4173, уведена је обавеза вођења трговачких регистара и прецизира садржај регистра.

37

У члану 306. Трговачког закона Краљевине Југославије из 1937. године било је утврђено да је управа дужна без одлагања, а најдаље за седам дана регистарском суду ради уписа у трговински регистар, пријавити сваку промену у свом саставу, као и сваку промену у погледу заступства друштва.

Да би се обезбедила сигурност у правном и пословном промету, у Регистар се уписују сви подаци који су значајни да би субјект уписа ступио у правни промет.

Подаци који се уписују у Регистар су: оснивање, организовање, статусне и друге промене субјекта уписа и његов престанак; назив и седиште субјекта уписа; као и његових делова; назив и седиште оснивача и њихови улози; делатност; обим и врста одговорности субјекта уписа у правном промету; имена лица овлашћених за заступање и границе њихових овлашћења; датум оснивања, матични број додељен од стране Завода статистику, порески идентификациони број, бројеви рачуна у банкама и др.

Сви уписи података у Регистар могу бити: -уписани по службеној дужности (нпр. на захтев стечајног суда) и на основу захтева овлашћених лица (подносиоца регистрационе пријаве), што зависи од тога ко иницира упис; -обавезни (облигаторни) уписани по закону, као што су: фирма, лице овлашћено за заступање, висина капитала и др, и необавезни (факултативни), као што су број телефона и телефакса субјекта уписа, његова електронска адреса и адреса интернет стране;

-општи подаци, као што су: фирма, седиште, делатност и сл. и посебни подаци у које спадају: фирма (назив) на страном језику, имена и адресе чланова управног одбора и др; -према карактеру, садржини и дејству уписа, уписи се деле на обавештавајуће (тзв. забележбе: покретање стечајног и ликвидационог поступка, забрана обављања делатности и др.) са којима се други правни субјекти обавештавају о одређеним чињеницама које су значајне за правни промет и заштиту интереса других субјеката на тржишту; привремене (као што предбележба статусне промене) које су важне у одређеном краћем временском периоду и који ће прерасти у коначан упис након испуњења одређене процедуре а које наше право више не познаје и коначне (оснивање и престанак субјекта уписа и др, што представља упис дефинитивних чињеница са дуготрајним дејством; -према томе да ли се уписом у Регистар ствара нова правна ситуација или се констатује већ постојећа, могу бити конститутивни и деклараторни.

ПОСТУПАК УПИСА У РЕГИСТАР

У Републици Српској регистрацију врши надлежан суд. Поступак за упис покреће овлашћено лице, тзв. подносилац регистрационе пријаве (најчешће је то директор) или суд по службеној дужности.34

Упис се врши по хитном поступку на основу правила ванпарничног поступка у коме није дозвољен повраћај у пређашње стање, мировање поступка, као ни понављање поступка. На основу прописане документације, орган који врши регистрацију је обавезан да изврши одговарајући упис у Регистар. Орган има овлашћење да испита истинитост приложених аката и то да ли она имају одговарајућу садржину.35 Уколико захтев није

34 По службеној дужности орган који врши регистрацију уписује чињеницу да је против трговинског друштва покренут стечајни или ликвидациони поступак, као и поступак за принудно поравнање.

38

поднет у складу са законом, надлежни орган ће затражити од подносиоца да исти допуни, те уколико то овај не учини одбиће се захтев за упис у регистар. Када су испуњени сви услови, донеће се коначно решење са којим се усваја захтев из регистрационе пријаве и извршити одоварајући упис. Уколико пријава не садржи све потребне елементе закључком ће се одбацити регистрациона пријава. Према Закону о поступку за упис у судски регистар, против решења о упису могла се уложити жалба од стране заинтересованих лица уколико су сматрали да је повређено неко њихово право, као и од стране подносиоца захтева за упис.36 Уколико Регистар одбије захтев, исти се може поново поднети од стране овлашћеног подносиоца ако захтев испуњава услове који се траже. Упис који је неоснован, може се брисати из регистра по службеној дужности или на захтев лица које има за то правни интерес.37

Према Закону, тужбом се могао покренути парнични поступак ради утврђивања ништавости уписа у случајевима када је упис спроведен на основу лажне исправе, исправе која је садржала неистините податке, ако је исправа која је релевантна за упис у регистар била донета на незаконит начин и у другим случајевима који су били утврђени Законом. На основу Закона, податке који су се уписивали у судски регистар, суд објављује по службеној дужности у Службеном гласнику. Свако ко је има правни интерес може да изврши увид у податке који се воде у регистру.

НАЧЕЛА УПИСА У РЕГИСТАР

Упис у регистар врши се по одређеним начелима. Начело јавности и доступности огледа се у чињеници да је регистар јаван и из истог се могу тражити изводи и уверења, те да се сви подаци објављују када се донесе решења којим се захтев из регистрационе пријаве усваја, као и у Службеном глснику. Дакле, приступ Регистру може се обезбедити и електронским путем. Ово начело је важно, пошто омогућава заинтересованим лицима да се упознају са свим подацима значајним за правни промет трговинског друштва, те се никако не може позвати на непознавање истих.38 Значајно је што су подаци из регистра доступни заинтересованим лицима, без доказивања правног интереса. Начело економичности значи да се поступак регистрације, увида у Регистар и издавање извода из њега, обавља без одуговлачења и уз што мање трошкова. Начело законитости указује да се у регистар уписују подаци који су предвиђени у закону и по процедури која је утврђена у прописима. Начело обавезности, захтева да се у регистар упишу сви подаци који су одређени законом у противном се чини кажњиво дело.

35 Решењем Врховног суда Р.ЦГ. Пж. 405/98 од 3. новембра 1998.год. утврђено је да:»Када ријешава о опречним предлозима странака у поступку уписа у судски регистар, суд је дужан да предлагачу достави поднесак противника предлагача или закаже рочиште, те донесе рјешење о упису са образложењем, у проивном чини апсолутно битну повреду поступка».36 У Решењу Вишег привредног суда у Београду, П. 7253/00 од 15. новембра 2000. год. утврђено је да: «Када је захтев за упис у судски регистар усвојен, онда није дозвољена жалба предлагача против решења о упису».37 Упис се може брисати када није поднета адекватна документација, када је захтев поднело неовлашћено лице или постоје други формални или материјални разлози за брисање.38 Проф. др Славко Царић, наведено дело, стр. 84, ово начело назива «начелом формалног публицитета» и под њим подразумева могућност увида у регистар, могућност добијања извода из регистра и објављивање података у Службеном листу.

39

Начело истинитости и савесности подразумева да су сви подаци који су уписани у регистар тачни. Лица која користе податке из регистра не могу да сносе штетне последице у правном промету уколико се уздају у њих поштујући начело истинитости чињеница које се уписују у регистар. Регистратор је обавезан да спроводи ово начело тако што ће пазити, по службеној дужности на формалне и материјалне услове за упис у регистар. Само се савесна лица могу позивати на претпоставку истинитости података из регистра. Поједини аутори ово начело назива ју «начелом материјалног публицитета» и под тим подразумевају да се регистарско стање узима као тачно и наводи да позитиван аспект овог начела значи да чињенице које су уписане у регистар производе правно дејство од момента уписа, док се негативан аспект овог начела огледа у томе да се субјект уписа не може позвати да упис не одговара правом стању ствари, уколико нека чињеница није уписана или је уписана непотпуно, односно неистинито. У нашој правној литератури се наводи и начело поверења, које није општеприхваћено, а испољава се у стварању поверења у доказну снагу уписа извршених у регистар. Начело приоритета значи да, у случају сукоба интереса у вези са регистрацијом података, приоритет има раније поднета регистрациона пријава. Начело јединства уписа података приликом регистрације оснивања, указује да се приликом регистрације оснивања истовремено региструју сви подаци из регистрационе пријаве.

Г Л А В А VII

ВРСТЕ ТРГОВИНСКИХ ДРУШТАВА

1. ОРТАЧКО ДРУШТВО

40

1.Поред назива ортачко друштво, у различитим временским периодима и правним системима коришћени су и термини: „ортаклук јавни“ (параграф 23. СТЗ из 1860. године), „јавно трговачко друштво“ (параграф 104. ТЗ КЈ из 1937. године), „друштво са неограниченом солидарном одговорношћу чланова“ (члан 115. ЗОП СФРЈ из 1988. године), „друштво са неограниченом солидарном одговорношћу“ (члан 78. ЗОПД БиХ из 1999. године) итд. Ортачко друштво је трговинско друштво које се оснива уговором два или више физичких лица, која се обавезују да, уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва, обављају одређену делатност под заједничком фирмом. Битна особина ортачког друштва је што његови чланови (ортаци) учествују у њему пре свега својом личношћу, а мање имовином. Зато је оно чврсто везано за лична својства ортака. Забрањена су једночлана ортачка друштва, док најећи број чланова друштва није законом ограничен, али се подразумева да нема велики број чланова, пошто би са великим бројем чланова тешко функционисало. За иснивање ортачког друштва законом се не захтева било какав минималан капитал, као што је то потребно код друштва капитала, међутим уговором о оснивању се мора одредити колики ће бити оснивачки улози које ће оснивачи унети у друштво. Ортаци заједно са друштвом одговарају за обавезе друштва према трећим лицима целом својом имовином. Зато пословне партнере интересује колика је лична имовина чланова ортачког друштва и какав је бонитет те имовине. Начелно се подразумева равноправно учешће сваког ортака у управљању, пословођењу и заступању друштва, као и што престанак чланства неког од ортака може да изазове престанак целог друштва. Претпоставља се да су удели ортака у имовини друштва једнаки, ако оснивачким актом друкчије није уређено. На уговор о оснивању ортачког друштва примењују се правила уговора о ортаклуку, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Уговор о оснивању ортачког друштва садржи: одређење ортака и њихових улога, име седиште и делатност друштва и исти уговор мора бити потписан од свих ортака и оверен. Поред уговора о оснивању ортачког друштва, може постојати и уговор ортака. Уговором ортака могу се уредити сва питања која нису обавезна да се уреде уговором о оснивању. Овај уговор мора бити сачињен у писаној форми и потписан од стране свих ортака али не мора бити оверен код надлежног органа и не предаје се регистру. Ако су одредбе ова два уговора у колизији, примењују се одредбе уговора о оснивању (које имају јачу правну сангу). Пријава за упис у регистар мора да садржи фирму, седиште, заступника, оснивачки улог, лично име, занимање и пребивалиште сваког члана ортачког друштва. 2.Ортачко друштво има директора (пословодство). Функцију директора може вршити један члан или више чланова друштва. Уговором о оснивању ортачког друштва утврђује се начин вршења функције других органа, као што су скупштина (као орган власника), управни одбор (као орган управљања) и надзорног одбора (као орган надзора), уколико ти органи не буду изабрани. Дакле, скупштина, управни одбор и надзорни одбор су факултативни органи у ортачком друштву, тј. њихово формирање није обавезно. Обавезно је само да се предвиди ко ће и на који начин вршити њихову функцију уколико факултативни органи не буду формирани. Сви чланови ортачког друштва имају право да воде послове друштва. Ако је уговором о осонивању ортачког друштва пословодство пренесено на једног члана или више чланова друштва, остали чланови друштва немају право на пословодство. Пословодство обухвата овлашћења за обављање правних послова и других радњи које се редовно врше при обављању делатности ортачког друштва, док правни послови који

41

прелазе ова овлашћења (редовна) иста се могу вршити само уз сагласност свих чланова ортачког друштва. Ако право на пословодство имају сви чланови ортачког друштва или више њих, сваки од тих чланова има право да поступа самостално, осим ако остали чланови друштва овлашћени за пословодство не уложе протест, у ком случају се од посла не мора одустати ако постоји опасност од одлагања. Ако је уговором о оснивању ортачког друштва одређено да чланови друштва овлашћени за пословодство могу поступати само заједно, за сваки посао потребна је сагласност свих чланова друштва овлашћених за пословодство, осим ако постоји опасност од одлагања. Члан ортачког друштва не може пренети право на пословодство на треће лице, осим ако је то предвиђено уговором о оснивању друштва или ако се стим сагласе сви чланови друштва. Ако је пренос права на пословодство дозвољен, члан ортачког друштва одговара за избор лица на које је пренео право на пословодство. Уговором о оснивању ортачког друштва може се одредити да је члан друштва који је овлашћен за пословодство обавезан да уважава упутства других чланова друштва овлашћених за пословодство. Ако члан друштва сматра да упутства нису целисходна, о томе обавештава друге чланове друштва овлашћене за пословодство ради доношења одлуке, осим ако постоји опасност од одлагања. Члан ортачког друштва који је овлашћен за пословодство може одустати од пословодства, уз отказни рок који је утврђен уговором о оснивању друштва. Чланови ортачког друштва могу члану друштва ускратити право на пословодство у случају теже повреде дужности или неспособности за обављање пословодства. Приликом доношења одлуке сваки члан ортачког друштва има један глас, уколико уговором о оснивању друштва није другачије утврђено. Одлуке се доносе једногласно уколико уговором није предвиђено већинско одлучивањње. Приликом доношење одлуке не учествује члан друштва на кога се одлука односи (сукоб интереса). Прокура се може дати и опозвати сагласношћу свих чланова ортачког друштва овлашћених за пословодство. 3. Правни односи између чланова ортачког друштва уређују се уговором о оснивању друштва. Члан ортачког друштва може у друштво да уложи: новац, ствари, права, рад или услуге. Вредност неновчаног улога чланови друштва споразумно процењују и исказују у новцу. По правилу, чланови ортачког друштва улажу једнаке улоге, али се уговором може утврдити и другачије, односно да чланови друштва уложе различите износе. Члан ортачког друштва који свој новчани улог не уплати у року који је предвиђен уговором о оснивању друштва, или новац који је примио за друштво не преда без одлагања друштву, односно закасни са уношењем у имовину друштва других својих улога, дужан је да плати одговарајућу камату од дана када је био дужан да уплати, односно да друштву накнади причињену штету. Члан ортачког друштва није обавезан да свој улог повећа изнад уговореног износа, нити да га због смањења без његове кривице допуни. Члан друштва нема право да без одобрења осталих чланова друштва смањи свој улог у друштву. Члан ортачког друштва не може свој улог повући ни отуђити, нити свој део оптеретити без сагласности осталих чланова друштва. Улог може повући само у случају престанка ортачког друштва или чланског односа. Удели међу члановима друштва могу се слободно преносити, уколико уговором о оснивању друштва није другачије одређено.

42

У вршењу послова ортачког друштва, сваки члан друштва дужан је да поступа са пажњом коју поклања својим стварима и пословима и одговоран је за штету коју проузрокује намерно или грубом непажњом. Члан ортачког друштва има право да од друштва тражи накнаду трошкова које је имао у обављању послова друштва, а који су били неопходни с обзиром на околности пословања. 4. Члан ортачког друштва не може бити: запослен, односно пркуриста у било ком другом трговинском друштву (предузећу), односно другом правном лицу исте или сродне делатности или делатности која би могла бити конкурентна, нити може бити предузетник који обавља такву делатност. Уколико члан ортачког друштва прекрши клаузулу конкуренције, остали ортаци могу: -изрећи престанак радног или другог односа, -искључити члана из друштва, -тражити брисање конкурентске делатности из регистра, -тражити накнаду штете или уместо ње тражити: препуштање послова учињених за свој рачун као послова учињених за рачун предузећа. 5. Члан ортачког друштва који је овлашћен за пословодство, дужан је да осталим члановима друштва подноси извештај о пословању друштва и да им, на њихов захтев, поднесе обрачун. Сваки члан ортачког друштва може се лично упознати с пословима друштва и има право увида у пословне књиге и друга документа друштва и ово право им се не може искључити или ограничити. На крају године ортачко друштво је дужно да састави годишњи обрачун, којим се утврђују добит или губитак друштва, као и учешће сваког члана друштва у подели добити или сношењу губитка. Добит која припада члану ортачког друштва приписује се његовом уделу, ако је тако уговором о оснивању друштва утврђено, а учешће члана у губитку и подигнути новац у току пословне године одбијају се од његовог удела. Забрањено је да се члан ортачког друштва искључи из добити или губитка. Добит ортачког друштва расподељује се међу члановима друштва у складу са уговором о оснивању. При израчунавању дела добити који припада ортачком друштву узима се уплата улога коју члан друштва извршио у току пословне године, сразмерно времену које је протекло од дана уплате. Ако је члан друштва у току године подигао новац на основу свог удела, при израчунавања дела добити који му припада узима се у обзир умањени износ , сразмерно времену које је протекло од дана подизања. 6. Члан ортачког друштва може пренети свој удео трећем лицу уз сагласност осталих чланова друштва, којом приликом чланови ортачког друштва имају право прече куповине. 7. Ортачко друштво заступа члан друштва коме је поверено пословодство, а уговором о оснивању друштва могу се овластити и други чланови за заступање друштва. Ако више чланова заступа ортачко друштво, сваки заступник га заступа и потписује самостално, осим ако је уговором о оснивању предвиђено колективно заступање. Изјава воље, позив, рекламација и слично учињеним једном од чланова ортачког друштва овлашћених за колективно заступање, сматра се да су учињени друштву. Заступник се може одрећи права на заступање,. Чланови ортачког друштва могу члану друштва ускратити право заступања у случају теже повреде обавезе заступања или неспособности за заступање. 8. Сваки члан друштва одговара солидарно својом имовином за обавезе ортачком друштва. Оваква одговорност се не може искључити уговором ортака.

43

Ако поверилац поднесе захтев против члана ортачког друштва за обавезе друштва, члан друштва може поднети личне приговоре и приговоре које може да истакне друштво. Члан друштва може одбацити захтев повериоца док постоји право друштва да оспорава пуноважност правног посла који представља основ обавезе. Члан друштва који је накнадно приступио ортачком друштву одговара за обавезе друштва као и ранији чланови, мез могућности супротног уговарања. 9.Ортачко друштво престаје, поред случајева који су наведени у глави „Престанак трговинског друштва“ и: отказом, искључењем члана друштва, смрћу члана друштва, као и одлуком суда. Члан друштва може отказати чланство у законом предвиђеном року, који не може бити краћи од шест месеци. Уколико друштво настави и даље да постоји, члану ортачког друштва који се издвојио враћају се ствари које је дао на коришћење друштву. На основу тужбе члана ортачког друштва, суд може изрећи престанак друштва ако други члан друштва, намерно или грубом непажњом, прекрши обавезу из уговора о оснивању друштва. Искључење члана друштва може бити на основу тужбе осталих чланова друштва. Ако је умро члан друштва, друштво може да настави са са наследницима умрлог члана друштва ако је тако утврђено уговором о оснивању друштва и ако то прихвате наследници. Ортачко друштво може престати и путем ликвидације (редовне или по скраћеном поступаку) и стечајем. Престанак ортачког друштва и чланског односа у друштву пријављује се регистру, ради уписа и објављивања.

2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО

1.Командитно друштво је вишечлано трговинско друштво које се оснива уговором два или више лица ради обављања делатности под заједничком фирмом, од којих најмање једно лице одговара неограничено солидарно за обавезе друштва (комплементар), а ризик најмање једног лица ограничен је на износ уговореног улога (командитор). Главна особина командитног друштва је постојање две врсте чланова. Једни су комплементари, док су други командитори, Да би друштво постојало, мора да има бар једног комплементара и бар једног командитора., без обзира на број чланова друге врсте. Док комплементари учествују у друштву и својом личношћу и својом имовином, командитори учествују у њему само својом имовином која је унета у командитно друштво. Комплементар може бити само физичко лице а командитор: физичко и правно лице. Комплементари у командитном друштву имају положај који имају ортаци у ортачком друштву, То значи да само комплементари управљају друштвом, воде његове послове и заступају га, али и да солидарно са друштвом одговарају за његове обавезе у промету према трећим лицима целом својом имовином (неограничено), укључујући и имовину коју нису унели као улог у друштво. Командитори учествују само својом имовином а не и својом личношћу. То значи да они немају право да учествују у управљању друштвом, да му буду пословође или

44

заступници, као и што се њихова имена не смеју наћи у пословном имену друштва.Они не одговарају за обавезе друштва имовином коју нису као улог унели у друштво. На командитно друштво примењују се одредбе закона о ортачком друштву, ако законом није другачије прописано. Комплементари имају статус чланова ортачког друштва. 2. Пријава за упис у регистар посебно садржи и лично име и пребивалиште сваког командитора, односно означење фирме и седиште командитора, као и означење њихових улога. Име, односно командитора не објављује се. 3. Улог командитора у командитно друштво може бити у:новцу, стварима и правима. Улог командитора у стварима и правима процењује овлашћени процењивач, осима ако је њихова новчана вредност незнатна. Командитор уноси у командитно друштво цео улог до регистрације друштва. Улог командитора не може да се састоји у раду и пружању услуга командитном друштву. 4.Комплементар управља командитним друштвом и води послове друштва (пословодство), док командитор не може водити послове друштва. Командитор се не може противити вођењу послова командитног друштва од стране комплементара, осим ако су у питању послови изван делатности друштва. Командитор има право да тражи препис годишњег обрачуна, као и право уцида у пословне књиге и документацију. Добит командитора приписује се његовом уделу до износа његовог уговореног улога. Удели чланова командитног друштва могу се слободно преносити међу члановима друштва, ако уговором о оснивању друштва није друкчије одређено. Чланови командитног друштва располажу уделима према трећим лицима уз сагласност свих комплементара и командитора с већинским уделом. Комплементари и командитори имају право прече куповине у случају продаје удела. 5.Командитно друштво има оснивачки акт (уговор о оснивању) а поред њега може да има и уговор ортака (комплементара). За ове уговоре важе иста правила као и код уговора ортачког друштва. Уговор о оснивању командитног друштва мења се сагласношћу свих чланова друштва, уколико тим уговором није крукчије уређено. Измена уговора о оснивању командитног друштва којима се повећавају обавезе чланова друштва утврђене уговором о оснивању друштва или којима се утврђују нове обавезе чланова друштва врше се сагласношћу свих чланова друштва. 6. У случају смрти члана командитног друштва или престанка једног или више командитора, друштво не престаје, Ако из командитног друштва иступе сви комплементари, друштво може наставити своју делатност као друштво са ограниченом одговорношћу, акционарско друштво или као предузетник. Овакве промене се уписују у регистар.

3. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

1.Друштво са ограниченом одговорношћу је трговинско друштво које оснива једно или више лица (чланови, оснивачи), улагањем најмање прописаног износа капитала, ради обављања одређене делатности под пословним именом, с тим што чланови друштва не одговарају за обавезе друштва имовином коју нису унели у његов капитал. Да би се друштво са ограниченом одговорношћу основало његови оснивачи закључују уговор о оснивању (са прописаном садржином) и дужни су да га овере.

45

Потребно да се унесе минимални новчани капитал (500 Е у динарима односно 5000 КМ). Најмањи појединачни улог не може бити мањи од 500 КМ. Улози се могу унети одједном и у целини при оснивању друштва или по његовом оснивању на начин и у роковима како је то предвиђено оснивачким актом. Друштво се региструје након што се закључи и овери оснивачки уговор односно донесе одлука о оснивању друштва и сакупи уговорени капитал. Друштво је основано уписом у Регистар, када стиче својство правног лица. 2. Друштво са ограниченом одговорношћу одговара за своје обавезе повериоцима целом својом имовином и има потпуну одговорност, без обзира на назив који упућује на то да одговара само делом имовине или само до одређеног износа својих обавеза (ограничена одговорност). За разлику од ортачког друштва, чији чланови (ортаци) одговарају неограничено и солидарно повериоцима свог друштва целом својом имовином (и имовином коју нису унели у друштво), чланови друштва са ограниченом одговорношћу одговарају само делом имовине коју су унели у капитал друштва. Изузетак од наведеног правила је уколико неки члан није у целости унео улог у друштво, у ком случају одговара за обавезе друштва али само вредносшћу неунетог улога. 3. Друштво са ограниченом одговорношћу је врста друштва капитала. Због тога му је прописан минималан новчани капитал без ког не може да се оснује, нити да постоји, за разлику од друштва лица. Такође, друштво са ограниченом одговорношћу мора да има и органе друштва. Овај облик организовања је најчешћи у пракси и најприкладнији за организовање средњих и малих трговинских друштава. У односу на друштва лица (ОД и КД) у предности је што је пословни ризик његових чланова ограничен на висину улога. Недостатак овог друштва у односу на акционарско друштво огледа се у томе што постоји максималан број чланова друштва и што је затворено. Затвореност се огледа у ограничењу преносивости улога. 4. Чланови друштва са ограниченом одговорносшћу могу бити како физичка, тако и правна лица. Ово друштво може да има и само једног члана (једноперсонално-једночлано друштво), с тим што не може да има више од педесет чланова у Р. Србији, односно 30 у Р. Српској а ако има више од овог броја чланова у временском периоду који је дужи од годину дана тада може да промени облик у акционарско друштво. Уколико не промени облик друштво са ограниченом одговорношћу може да буде ликвидирано. Улог члана може да буде у било ком облику и то у: новцу, стварима или правима, а не може бити у раду и услугама. 5. Уколико друштво са ограниченом одговорношћу има само једног члана за њега важе иста правила као и за вишечлано друштво. Функцију скупштине једночланог друштва са ограниченом одговорношћу врши једини члан или лице које он овласти. Уговори које једини члан закључује са својим друштвом морају бити у писаном облику и унети у књигу одлука, осим уколико се ради о текућим пословима који су закључени под уобичајеним условима. Једночлано друштво престаје када му један члан умре, односно престане, ако нема правне следбенике, за разлику од вишечланог друштва које не престаје смрћу или престанком неког од својих чланова. 6. Оснивачки акт је основни општи акт друштва. Оснивачки акт је одлука за једночлано друштво а уговор за вишечлано. Оснивачки акт је, по хијерархији и на правној лествици, највиши акт друштва са којима сви остали акти морају бити у сагласности. Оснивачки акт мора да садржи: означење оснивача, улоге, лична обележја друштва и износ основног капитала. Друштво са ограниченом одговорношћу може имати уговор чланова кога они закључују, без обавезе да га овере. У уговору чланова могу се уредити сва значајна питања за рад и пословање друштва која нису уређена уговором о оснивању

46

друштва, као што су: органи, њихово сазивање, и рад, деоба добити, сношење губитака и др. Друштво је дужно да омогући свим члановима друштва доступност актима и исправама које чува. Акта и исправе се могу разгледати у просторијама друштва и ,по потреби, копирати. 7. Капитал дриштва са ограниченом одговорношћу се састоји од: -основног капитала, -резерви (уколико их има) -добити које је друштво створило а није још распоредило за покриће губитка из претходне године, на дивиденде, на инвестиције, на резерве идр. Основни капитал друштва је збир вредности улога свих његових чланова. Члан губи улог у својој имовини његовим уношењем у капитал друштва (када уложи неку своју ствар губи својину над њом пошто својину стиче друштво). На име свог улога члан друштва добија удео у основном капиталу друштва и сва чланска права у друштву сразмерно том уделу. Основни капитал друштва се састоји од улога чланова који може да се унесе при оснивању друштва (тада се назива оснивачки капитал) или накнадно у току постојања друштва, новим улагањем постојећих или нових чланова друштва приликом приступању друштву или самог друштва из добити коју оствари својим пословањем (тзв. акумулација). Приликом оснивања банке, осигуравајућег друштвам берзе и сл., с обзиром да се ради о обављању делатности која је веома сложена и посебно ризична, посебниим законима који регулишу ову област предвиђа се већи износ основног капитала. Друштво са ограниченом одговорношћу, у току свог постојања и пословања, у обавези је да одржава вредност основног капитала у висини која је утврђена законом, а ако се смањи вреност испод прописаног минимума мора је надокнадити у за то прописаном року. У противном мора променити свој облик у предузетника, ортачко или командитно друштво а ако ово не учини друштво се мора ликвидирати. Основни капитал друштва је променљив, односно током пословања може се повећати и смањити, о чему одлучује скупштина друштва. Повећање се може вршити новим улозима (постојећих или нових чланова) или преношењем резерви или добити у капитал друштва. Смањење се, такође, врши на више начина и то: сразмерним смањењем удела свим члановима друштва или исплатом удела појединим члановима. Основни капитал се, на овај начин, не сме смањити испод законом прописаног минимума. 8. Удео је скуп права које члан стиче по основу свог удела а који је сразмеран величини улога у односу на улоге осталих чланова у основном капиталу друштва. Наведена права се огледају у : управљању, расподели добити, у расподели ликвидационе масе у случају престанка друштва. Члан може да има само један удео у друштву, а уколико стекне нов удео или део удела исти се припаја његовом постојећем уделу (и постаје јединствен удео). Удели не представљају хартије од вредности, без обзира што је друштво дужно да изда писмену потврду сваком члану, као доказ његовог удела и доказ о чланству. Друштво има законску обавезу да води књигу удела у свом седишту. Удео може бити и у сусвојини и тада се сви сувласници у вршењу чланских права на основу удела сматрају једним чланом. Сувласници остварују своја права преко заједничког пуномоћника, о чему обавештавају друштво. Сувласници заједнички одговарају за обавезе према друштву у вези са уделом. Друштво може да стекне удео од свог члана, такозвани сопствени удео. Уколико друштво стиче удео од свог члана уз накнаду (тзв. теретним послом) дужно је да му плати накнаду из своје имовине, што проузрокује њено смањење. Због тога је

47

успостављено правило о „ограничењу плаћања“, по коме друштво не може да исплатом члановима смањи основни капитал друштва испод законског минимума. Сопствени удео не даје друштву право гласа, не урачунава се у кворум и не даје му право на дивиденду. Сопствени удео се мора отуђити у законом прописаном року (најчешће једна година од дана стицања) а уколико се пропусти овај рок мора се поништити стицање сопственог удела. Члан друштва са ограниченом одговорношћу може да свој удео пренесе, путем поклона, продајом, уступањем на плодоуживање, само осталим члановима друштва, свом супружнику или блиским рођацима. Уколико члан друштва жели да пренесе свој удео на трећа лица (која не припадају тзв „слободним стицаоцима“ који су претходно наведени) мора претходно да га понуди осталим члановима друштва или самом друштву , пошто они имају право пречег стицања (куповине). Ово се практично спроводи на тај начин што члан друштва који намерава да отуђи свој удео у друштву са ограниченом одговорношћу, писменим путем најпре понуди удео друштву, па уколико друштво не прихвати понуду, затим нуди осталим члановима друштва. Уколико ни остали чланови друштва не прихвате понуду, тада отуђује трећем лицу и то по истој цени и под истим осталим условима које је понудио друштву и осталом члановима. Уколико се не би спровела описана процедура, већ би правни посао склопио директно са трећим лицем, друштво и остали чланови друштва би имали право реализације права прече куповине путем суда. Дакле, удели друштва са ограниченом одговорношћу не могу се стицати, нити се са њима може располагати упућивањем јавне понуде. 9. Дивиденда је део добити друштва који припада члану друштва на основу његовог удела у основном капиталу. Дивиденда се, по правулу, исплаћује једном годишње али се може исплаћивати и чешће као тзв. „међудивиденда“, на начин и у роковима како је то предвиђено у оснивачком акту. Дивиденда се исплаћује из добити које друштво оствари на основу пословања, с тим што се претходно покрију губици који су, евентуално, направљени у претходним годинама, затим се из добити издвоје средства за резерве (обавезне и статутарне), те се потом плати порез на добит. Уочљиво је да се од остатка добити, дакле тек након подмирења других обавеза, исплаћује дивиденда. Незамисливо је и то би представљало кажњиво дело да се добит одмах расподели члановима друштва на име дивиденде. 10. Органи друштва са ограниченом одговорношћу су: директор, управни одбор и надзорни одбор, као обавезни органи и скупштина ако је предвиђена уговором о оснивањуу друштва. Послове скупштине директора у једночланом друштву са ограниченом одговорношћу обавља власник, уколико одлуком о оснивању није другачије предвиђено. У једночланом друштву са ограниченом одговорношћу одлуке које се доносе у вршењу функције управљања друштвом уписују се у књигу одлука друштва и одлуке које нису уписане на прописан начин су неважеће (не производе правно дејство). 11. Члану друштва може престати чланство у друштву услед: -смрти или престанка (уколико је правно лице) члана друштва; -иступањем (из оправданих разлога- у ком случају има право на накнаду штете од друштва и право на накнаду тржишне вредност свог удела; неоправданих разлога – друштво има право на одштету према члану друштва и одштета се пребија са накнадом тржишне вредности удела); -искључењем из друштва одлуком суда из оправданих разлога (пример: неуношење улога, намерно наношење штете другим члановима или друштву).

48

Што се тиче престанка друштва са ограниченом одговорношћу примењују се општа правила о престанку трговинских руштава.

4.АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО

1. Акционарско друштво или како се у нашем праву кроз историју још називало: деоничко друштво односно «ортаклук безимени» а које у упоредном праву носи адекватан назив одговарајућег језичког подручја (societe anonyme, Aktiengesellehaft, stock corporation, акционерното дружество, акционерско друштво, дионичко друштво39 итд.), је најзначајнији облик трговачког друштва капитала у савременој тржишној привреди. У нашем, као и у упоредном праву, не постоји дефиниција акционарског друштва, која би на свеобухватан начин дала његово појмовно одређење. Ово је разумљиво с обзиром да је акционарско друштво «сложен организам», те је покушај његовог дефинисања у једној реченици практично немогућ. До суштине објашњења акционарског друштва може се доћи анализом његових битних обележја. Прво обележје је, да је то друштво, односно заједница више лица, која је конституисана правним послом ради стварања заједничких циљева и интереса. Друго обележје акционарског друштва је, да је то друштво капитала, што указују да нису битне персоналне карактеристике његових чланова-акционара, као што је то случај код друштва лица, већ је битан капитал који је подељен на акције које су у промету. Акционарско друштво је трговачко друштво без обзира на промет пословања, тј. оно је трговачко друштво и када му није циљ да стиче добит и обавља привредну делатност, већ и када остварује интерес акционара на непрофитној основи, односно, када његово пословање задовољава само потребе чланова друштва. Следеће битно обележје акционарског друштва је да има својство правног лица, односно, да буде субјект права (носилац права и обавеза) и има пословну способност. Акционарско друштво, као правно лице је творевина правног поретка и неопходно је да има своју организацију која је прописана законом, имовину која је потпуно одвојена од имовине његових чланова, да га правни систем изричито признаје и да није забрањено. Својство правног лица, акционарско друштво, стиче уписом у регистар. Значајно је обележје да акционари не одговарају за обавезе акционарског друштва, међутим, акционари сносе ризик пословања сразмерно својим акцијама, те је стога неопходно да се приликом оснивања акционарског друштва, формира основни капитал који ће бити гаранција свим повериоцима да ће акционарско друштво, уредно и на време, извршити своју обавезу према њима. Искључење акционара од одговорности није потпуно ако се ради о ситуацијама када акционар злоупотреби акционарско друштво да би постигао циљ који је за њега забрањен или да би оштетио повериоце, као и у случају када

39 Проф. др Ивица Јанковец у уџбенику „Привредно право“, ЈП „Службени лист Србије“, 1999- год, стр. 249, наводи да су: деоничко друштво, деоница, деоничар домаћи изрази којима треба дати предност. Овај израз указује да је основни капитал подељен на одређен број делова и сваком члану друшрва припада један или више тих делова, као његов удео у друштву. Дакле, реч „деоница“ потиче од речи „део“. Старији правници су уместо реч „деоница“ користили израз „удеоница“. Реч „акција“ се у свакодневном говору, најчешће, користи као радња, делање.

49

акционар смањи имовину и др. у своју корист или корист другог лица а знао је или је морао знати да друштво неће бити у стању да измири своје обавезе према трећим лицима. Тада акционар одговара целокупном својом имовином. 2. Акционарско друштво спада међу најстарија трговинска друштва. Први облици удруживања која су имала нека обелажја акционарског друштва била су грчка удружења закупаца јавних прихода и заједница закупаца јавних пореза. У средњем веку, развоју акционарства погодовао је проналазак нових поморских путева и прекоморских превоза.У овом периоду, у градовима северне Италије појавили су се нови облици пословања као што су commende i compagnia преко којих се обезбеђивало прикупљање великог капитала. Претечом савремених акционарских друштава сматрају се Banco di San Giorgio која је основана 1407. године у Ђенови и Banco ambrosiana из Милана која је основана у XIV веку. Почетком XVII века настале су прве компаније које су имале сва обележја акционарског друштва. То су пре свега Енглеско-источноиндијска компанија, која је, на основу краљевске повеље, имала монопол трговине са Индијом; затим Холандско-источноиндијска компанија и друге. Оснивање ових компанија дало је снажан подстрек њиховом оснивању у другим европским земљама, као што су Француска, Немачка, Аустрија. Све наведене компаније биле су концесионисане и контролисане од стране Краљева, те због свог јавноправног карактера нису биле обухваћене институцијама приватног права. У Србији је основано прво акционарско друштво 1869. године под називом «Прва Српска Банка». Акционарско друштво је први пут уређено једним општим правним извором у Француској 1807. године са Code de Commerce (тзв. Наполеоновим законом), који је имао недовољан број одредби о акционарским друштвима, те су се у великој мери примењивала правила из пословне праксе.Овим законом, трговачко право је изгубило сталешки карактер а својство трговца се стицало самим вршењем трговинских послова. Акционарско друштво добија својство правног лица и уведена је ограничена одговорност акционара за обавезе акционарског друштва, док је концесиони систем замењен нормативним системом оснивања акционарског друштва. Code de Commerce је био узор за доношење трговачких закона у многим земљама Европе, Азије и Јужне Америке а примењивао се и изван граница Француске. Касније су скоро све земље уредиле област акционарства посебним општим правним правилима, а у томе су предњачиле Немачка, Аустрија, Италија и Енглеска. На територији Краљевине Југославије је примењивано више правних прописа који су регулисали акционарство и први значајнији покушај да се правни положај субјеката трговачког промета јединствено нормира, било је доношење Трговачког закона из 1937. године. Због почетка рата овај закон никада није ступио на снагу. После Другог светског рата, из идеолошких разлога, није било дозвољено оснивање акционарских друштава. У овом периоду привредни живот заснивао се на друштвеној својини и самоуправљању, да би на крају овај концепт, због неефикасности, доживео дефинитиван слом. Обезбеђење већег привредног раста морало се тражити увођењем принципа савремене тржишне економије у пословање наших привредних субјеката као и организационих форми привредних субјеката који егзистирају у развијеним капиталистичким земљама. То су, пре свих, била акционарска друштва. Први правни акт који је омогућавао оснивање акционарских друштава код нас (у бившој СФРЈ) био је Закон о предузећима који је донет 1988. године. Овај закон је укинуо монопол друштвене

50

својине, уводећи равноправност свих својинских облика као и равноправност домаћих и страних лица у привредном животу и представљао корак више на путу ка савременом нормативном уређењу акционарских друштава у фази нестајања друштвене својине. Овај пут се наставио доношењем Закона о привредним друштвима Србије из 2009. године у који су уграђене неке смернице Европске уније из области акционарства. 3. Акционарско друштво у овом тренутку је најзначајнији облик трговинског друштва. До пуног изражаја дошле су предности акционарства у односу на друге облике организовања. Те предности се огледају у могућности брзог сакупљања великог капитала ради стављања у пословну функцију; сношење пословног ризика од већег броја субјеката; могућности повраћаја уложених средстава продајом акција; формирањем стручне и професионалне управе; могућности обезбеђења кредита који је већи од сопственог капитала; уношење у друштво слободног капитала; стицање дивиденде која је већа од камата код улога на штедњу и др. 4. Акционарско друштво, поред утицаја на развој националне економије, има велики утицај на привредни развој на глобалном нивоу, на тај начин што доприноси развоју других земаља а посебно неразвијених земаља и земаља у развоју. Тај утицај се врши улагањем у пословне пројекте других земаља, трансфером знања и технологије, креирањем организације и менаџмента, стварањем великих пословних система који омогућавају да се води јединствена развојна и пословна политика и постигну бољи пословни ефекти, итд. Интернационализација пословања акционарских друштава може имати и негативне аспекте деловања на земље домаћина (извоз прљавих трехнологија и отпадног материјала, продаја застарелих технологија итд), што се може превазићи осмишљеном развојном политиком државе домаћина. Код нас акционарско друштво има значајну улогу и из разлога што представља инстумент за приватизацију и организациону трансфомацију, као и код других земаља у транзицији.Значајно је да акционарско друштво представља и инструмент привлачења страног капитала у нашу привреду. 5. У правној теорији, најпознатија и најзначајнија схватања правне природе акционарског друштва, су: уговорно схватање, схватање акционарског друштва као институције и схватање о акционарском друштву као правном механизму. Према уговорном схватању, акционарско друштво је уговор између више лица која су одлучила да удруже средства ради стицања добити. У оквиру уговорног схватања правне природе акционарског друштва развиле су се унитаристичка и дуалистичка школа. Схватање о акционарском друштву као институцији, истиче да велики број прописа који уређују област акционарства и правни положај акционарског друштва је императивног карактера, те се организација заснива на закону и на тај начин постаје институција.

Схватање о акционарском друштву као правном механизму полази од тога да је акционарско друштво пословна целина у којој се морају ускладити различити интереси власника, запослених и управљача. Ти интереси се не могу регулисати простом уговорном вољом, већ је потребно да држава стави на располагање одређене правне механизме који ће разрешити ове односе, што она и чини. Објашњење које даје ова теорија може се позитивно оценити, с обзиром да даје задовољавајуће објашњење правне природе

51

акционарског друштва, те да одговара потребама савременог начина привређивања и условима тржишне привреде. 6. За оснивање акционарског друштва неопходан је одређени број акционара тзв. персонални супстрат и минимални износ основног капитала, тзв. материјални супстрат, у складу са законом. Акционарско друштво може настати оснивањем, спајањем, променом облика неког друштва у акционарско друштво, док је код нас тренутно најактуелнији и најчешћи облик настанка акционарског друштва претварањем друштвеног предузећа у акционарско друштво. Акционарско друштво, код нас и у већини упоредних права, може основати једно или више лица. То могу бити домаћа или страна физичка и правна лица. Уколико једно лице (физичко или правно) оснује акционарско друштво у том случају се оно зове једночлано, једноперсонално или инокосно. У другим правним системима минималан број оснивача креће се од два до седам. Нема озбиљних аргумената против оснивања једночланог акционарског друштва, без обзира што неки аутори сматрају да је једночлано акционарско друштво најчешће злоупотребљавани облик пословања који историја познаје. Злоупотребе се могу избећи јасним разграничењем између имовине акционарског друштва и личне имовине оснивача и одвајањем њиховог пословања, као и јасном законском регулативом која не омогућава злоупотребе. Најновије тенденције на унификацији права у Европској унији указују да у будућности неће бити сметњи за оснивање једночланих акционарских друштава, што већ следи већина земаља Уније. Потребно је правити разлику између оснивача акционарског друштва и акционара. О оснивачу се може говорити док се акционарско друштво оснива а о акционару након што је друштво основано и конституисано. Оснивача после оснивања акционарског друштва не треба даље називати тим именом. У току оснивања акционарског друштва оснивачи имају обавезу да спроведу више активности и испуне одређене имовинско – правне обавезе, које се огледају у: организовању прикупљању средстава ради формирања основног капитала; одређивању лица које ће имати овлашћење за заступања акционарског друштва; припреми предлога одлука акционарског друштва које ће усвојити скупштина друштва; сазивању оснивачке скупштине акционарског друштва; прибављању дозволе за рад када се оснивају акционарска друштва за које је то законом прописано (банке) и упису акционарског друштва у регистар. Да би се основало акционарско друштво мора се донети оснивачки акт, који представља изјаву воље једног лица или изјаву воље више лица о оснивању акционарског друштва, која је изражена у прописаној форми. У нашем праву оснивачки акт је могућ у форми одлуке или уговора, што зависи од броја оснивача акционарског друштва. Одлука је једнострани акт појединца као оснивача, док је уговор акт више лица који треба да се сагласе са свим неопходним елементима за оснивање акционарског друштва. Оснивачки акт мора бити у писменој форми и оверен код суда. У нашем Закону, из разлога целисходности и брзине правног промета, требало би предвидети могућност да се оснивачки акт може оверити и код адвоката с обзиром да још немамо институт нотара, који, поред суда, може да овери потписе оснивача на оснивачком акту. Оснивачки акт мора да садржи правне оквире са којима се уређују сва значајна питања за будуће акционарско друштво, односно да регулише сва питања правног положаја, организације и пословања, као и друга важна статусна питања.

52

Уговор о оснивању акционарског друштва, по својој правној природи, је уговор о ортаклуку, према једнима, док други сматрају да је то уговор у корист трећег лица, односно будућег акционарског друштва. Свакако је је то то уговор између лица која се удружују ради обављања одређених пословних активности и поделе добити, као и ради покривања губитака и остваривања других заједничких циљева. Што се тиче данас важећих система оснивања, можемо их поделити према критеријуму односа државе према оснивању акционарског друштва на: оснивање према нормативном систему и према систему концесија; док према томе да ли се акције откупљују искључиво између оснивача или се у току поступка оснивања акционарског друштва путем јавног позива нуде и трећим лицима на упис и откуп дели на: симултано и сукцесивно оснивање. У Закону о привредним друштвима Р.Српске из 2009. године утврђено је да акционарско друштво чије се акције издају само његовим оснивачима или ограниченом броју других лица је «затворено друштво», док уколико се основни капитал формира путем јавног уписа, ради се о «отвореном акционарском друштву». Симултано оснивање се спроводи по једноставнијој процедури која временски краће траје и има мањи број оснивача и знатно мање трошкове од сукцесивног оснивања. Једноставност и брзина се огледају у томе што се не објављује јавни позив за упис и уплату акција и не одржава оснивачка скупштина. Ово оснивање се спроводи када постоји велико поверење између оснивача и када они желе да обезбеде за себе доминантан положај у акционарском друштву. Код сукцесивног оснивања акционарског друштва основни капитал се образује на тај начин што оснивачи откупљују део акција, док се за упис и уплату преосталог дела акција упућује јавни позив трећим заинтересованим лицима. Овај начин оснивања се назива постепеним или јавним оснивањем акционарског друштва и основни мотив оваквог начина оснивања је прикупљање велике количине капитала за реализацију значајних пословних подухвата за које средства не могу обезбедити само оснивачи, већ се тражи и капитал трећих лица. У већини упоредних права заступљен је систем сукцесивног оснивања акционарског друштва. Прва специфичност сукцесивног оснивања акционарског друштва у односу на симултано оснивање је упућивање јавног позива (проспекта) за упис акција неодређеном броју лица који представљају потенцијалне уписнике и купце акција. Одредбе нашег Закона, којима се регулише област јавног позивања на упис и уплату акција (проспект), садржајније регулишу одговорности издаваоца проспект за неистинитост садржаја проспекта, и значајно су усклађене са Директивом Европске Уније којом се захтева да се у акте берзе унесу минимални услови за званичну берзанску котацију акција. Надаље, неопходно је користити законска решења из упоредног права и уградити их у нашу законску регулативу. О правној природи јавног позив воде се стручне полемике. Док једни аутори сматрају да се ради о тзв. понуди за закључење уговора, други сматрају да је то уговор о ортаклуку, уговор у корист трећег лица-будућих акционара, предуговор, једнострана изјава воље итд. Најприхватљивије становиште које објашњава правну природу уписа акција, је оно које говори о уговору о откупу акција закљученом под раскидним условом, који се склапа када оснивачи прихвате понуду о упису акција коју уписник да на основу јавног позива и када се на основу тога издају потврде о упису акција. Након упућивања проспекта приступа се упису акција од стране заинтересованих лица. Упис акција врши се потписивањем уписница. Уписница садржи

53

обавезне елементе који су прописани и то су, првенствено: број, врста и класа уписаних акција, њихова номинална вредност и цена; изјава уписника да ће уплатити акције; изјава уписника да је упознат са проспектом, уговором о оснивању и и извештајем оснивача и да их прихвата. Уписница може да садржи необавезне елементе уколико се са њима дају појашњења обавезних елемената. Круг обавезних елемената у нашем праву треба проширити како се не би остављао простор за евентуалне недоумице и могућност злоупотребе. Након истека рока, утврђеног за почетак уписа акција, могуће су три ситуације: а) Када све понуђене акције не буду уписане у ком случају оснивачи могу да упишу неуписане акције, а уколико их не упишу, сматра се да оснивање није успело и оснивачи су у обавези да врате уписницима уплаћене новчане износе заједно са каматом, као и унете ствари и права; б) Уколико се упише већи број акција од броја који је предвиђен проспектом, скупштина може да доносе одлуку да се прихвати или одбије вишак акција; в) Наједноставнија ситуација је када се упишу акције у висини која је предвиђена у проспекту. Тада се само констатује да је упис акција успео. Када је упис акција успео оснивачи издају уписницима потврду о извршеном упису, које се разликују од потврда које се издају уместо штампаних акција. У нашем праву, приликом оснивања отвореног акционарског друштво, оснивачи су обавезни да сазову оснивачку скупштину. Уколико оснивачи не сазову скупштину у предвиђеном року или је сазову, те ни приликом другог сазивања не постоји кворум за пуноважно одлучивање, сматра се да оснивање акционарског друштва није успело. Истоветна решења садржана су и у неким упоредним правима. Одржавање оснивачке скупштине је неопходно, с обзиром да је то завршни чин оснивања акционарског друштва. На оснивачкој скупштини се доноси низ значајних одлука, као што су: утврђивање основног капитала; одобравање трошкова оснивања на терет акционарског друштва; доношење одлуке о посебним правима оснивача (имовинско правни делокруг); затим доношење статута и пословника о раду скупштине (нормативни делокруг); као и избор органа друштва: управног и надзорног органа (изборни делкруг). У раду оснивачке скупштине примењују се специфична правила предвиђена само за ову ситуацију, која се односе на сазивање, кворум , поновно сазивање, делокруг и одлучивање. Пошто ова правила нису довољна да би се регулисала сва питања везана за рад оснивачке скупштине, неопходно је применити део одредби које се односе на редовну скупштину. То су одредбе које регулишу списак учесника, право гласа, начин гласања, вођење записника и др. После одржане оснивачке скупштине на којој су донете све потребне одлуке, врши се упис акционарског друштва у регистар. Да би се превазишле уочене слабости неопходно је доградити целокупну правну регулативу из области приватизације и акционарства уопште; подстицати убрзани развој приватног привредног сектора и тржишну конкуренцију; стимулисати директна страна улагања у нашу привреду; оспособити банкарски систем како би исти био у функцији помоћи и развоја приватног сектора а на даље вршити постепено и опрезно приватизацију како би се избегли крупни промашаји. Садашња два метода приватизације: јави тендер и јавну аукцију треба допунити и трећим – докапитализацијом.

54

7. Чињеница да акционари поседују акције акционарског друштва указује да они имају одређене обавезе и одговорности. Према тим обавезама акционари су дужници, док се акционарско друштво легитимише као поверилац који има право да тражи испуњење обавеза судским путем, уколико их акционар не изврши доборовољно. Правни основ обавеза акционара је: законски, статутарни, по одлуци о издавању акција и по уговору о продаји акција. Овавезе акционара су: обавеза уплате и уноса улога; обавеза лојалности и додатне обавезе прописане статутом. а) У законодавствима и пракси постоје два режима за уплату улога акционара, зависно да ли је предмет улога новац или су предмет улога ствари и права. У правним прописима су утврђена посебна правила уплате улога како би се осигурало да се у друштво унесу одговарајућа средства која су неопходна да би се несметано радило и пословало, односно да би се заштитило друштво, као поверилац, у односу са оснивачем, те да се не би фаворизовали неки оснивачи на штету других оснивача. У акционарско друштво, поред новца, могу се унету ствари (покретне и непокретне) које су у правном промету и које имају материјалну вредност која се може изразити у новцу. Такође, улог у акционарско друштво може бити: право службености (стварна и лична); право стварног терета, право залоге или право грађења на туђем земљишту; концесија; право ндустријске својине (патент, техничко унапређење, жиг и др.), уколико се овим уносом повећава имовина друштва. Уколико акционар не унесе новац, ствари или права у акционарско друштво тада пада у доцњу, у ком случају акционарско друштво има према њему права као поверилац према дужнику у закашњењу. То је испуњење уговора. У случају неиспуњења уговора и у накнадном року уговор се раскида и престаје његово правно дејство у вези уноса улога у друштво. Дејство повреде обавезе уплате улога у акционарско друштво која су усмерена према акционарима су: накнада штете, плаћање камате и искључење из акционарског друштва. б) Акционари имају дужност да се међусобно понашају лојално а такође ту лојалност морају показати и према акционарском друштву. Лојалност се огледа у избегавању активности којима се наноси штета акционарском друштву. Лојалност се исказује кроз клаузулу конкуренције којом се, у нашем праву, забрањује да акционари буду запослени, или прокуристи у било ком другом друштву, односно другом правном лицу исте или сродне делатности или делатности која би могла бити конкурентна, као и да буду предузетници који обављају такву делатност. У нашем праву, клаузула лојалности се огледа и у искључењу права акционара да гласају у скупштини где се одлучује о питањима када акционар има интерес противан интересу друштва (клаузула конфликтности интереса). Наши правни прописи морају се и даље дограђивати у циљу заштите акционара и акционарског друштва од могућег нелојалног поступања, нарочито у ситуацијама када се ради о могућности злоупотребе позиције већинских акционара који могу доносити све одлуке. Солидно решење, по овом питању, предвиђено је у Закону о привредним друштвима Србије из 2004. године, где је утврђено, да уколико се повреди дужност неконкуренције акционарском друштву, друштво има право да захтева да се послови које је извршило лице за свој рачун признају као послови извршени за рачун друштва; преда друштву свака корист од послова који су обављени за рачун тог лица и уступе друштву сва потраживања која произилазе из посла извршеног за рачун тог лица.

55

в) У акционарском друштву могу се предвидети и додатне обавезе. б/1 Једна од тих могућности је увођења додатних услуга акционара које се огледају у услугама које су акционари дужни да пруже акционарском друштву. Те услуге могу бити: снабдевање друштва са сировинама и другим неопходним материјалом који је потребан да се процес рада одвија без застоја; занатске или интелектуалне услуге које су корисне за друштво или значајан услов за његов рад и др. Додатне обавезе акционара назначавају се на акцијама или привременим акцијама, те се приликом вршења преноса акција врши и пренос додатних обавеза. Због интереса акционарског друштва да утиче на то ко ће бити акционар са додатним обавезама, тражи се сагласност друштва приликом промета ове врсте акција. За извршене додатне обавезе према друштву, акционар има право на накнаду према тржишној вредности, с обзиром да се иста заснива на уговорној основи између друштва и акционара а не на положају акционара у друштву на основу кога сноси ризик за пословање друштва. б/2 Оснивачким актом може се утврдити обавеза акционара који улаже ствари и права у друштво да своје акције депонује у акционарско друштво за време за које је по закону одговоран друштву за квалитет унетих ствари и права и за њихову утврђену вредност. Ове акције се називају везане акције. Такође, може се утврдити и обавеза чланова управног и извршног одбора акционарског друштва, да поседују одређен број акција друштва и да их депонују у друштву док им траје својство члана управе.Такве акције се називају гаранцијске акције. Везане и гаранцијеске акције акционарско друштво може продати (уколико претходно њихови власници добровољно не исплате штету) и из добијене вредности накнадити штету која је настала због лошег квалитета унетих ствари и права или њихове мање вредности од процењене, као и услед тога што чланови управе-акционари не обављају стручно, савесно и успешно своју функцију за време свог мандата. Институт везаних акција, са којима се гарантује квалитет унетих ствари и права и једнакост њихове вредности са висином из процене, требало би увести као обавезан у наше позитивно право, како би се појачала озбиљност оснивача приликом формирања оснивачког капитала акционарског друштва, као и да чланови управе-акционари обавезно положе гаранцијске акције у друштво као гаранцију за добро управљање. За чланове управног и извршног одбора, који нису акционари друштва, требало би увести обавезу да дају одређену гаранцију која би могла да се састоји: од акција других акционара који у предложеног члана управе имају поверење и који га предлажу скупштини да га изабере или од гаранције банке коју би издејствовао потенцијални кандидат за члана управе; односно заложне гаранције и слично. Тражење да се депонују гаранцијске акције неће дестимулисати интересовање за учешће у управљању акционарским друштвима. Напротив, овакво решење ће привући способне кадрове да своје знање и професионалност искажу на прави начин, док ће дестимулисати неспособне да се прихватају дужности којима нису дорасли. На овај начин ће се убрзати формирање професионалног слоја управљача који су способни да преузму одговорност за вођење привреде. 9. Најчешћа подела права акционара је на: а) Имовинска права у која спадају: Право на дивиденду које се огледа у праву акционара на поделу добити друштва сразмерно њиовом уделу у капиталу друштва. По својој правној природи дивиденда представља цивилне плодове. Дивиденда се не може исплаћивати на терет

56

основног капитала. Пре поделе дивиденде од средстава остварених од добити одбија се износ обавезних и осталих резерви друштва и покривају, евентуални, пословни губици из ранијих година. Дивиденда се може делити у новцу, у акцијама или обвезницама или мешовито, па чак и у натури. У литератури, наводе се и тзв. гаранцијске акције и истиче се пример у коме се држава појављује као гарант да ће одређено акционарско друштво исплатити дивиденду и на тај начин се стимулише оснивање акционарских друштава у неким гранама привреде. Право прече куповине акција и обвезница које може бити у погледу наредних емисија које издаје акционарско друштво, као и у погледу акција које продају други акционари друштва. Право на део ликвидационе, односно стечајне масе остварује се у поступку који се води за престанак акционарског друштва услед ликвидације или стечаја. У поступку ливидације и стечаја, из формиране ликвидационе, односно стечајне масе, најпре се намирују повериоци и накнађују трошкови поступка а затим се, уколико је преостала, имовина дели акционарима по принципу сразмерности номиналне вредности њихових акција. Ово је изузетак од правила да се улози акционара који су унети у акционарско друштво не могу повратити. Право на располагање акцијама се огледа у могућности акционара да их отуђи, да заложи акције ради обезбеђења испуњења своје обавезе, као и да преда своје акције плодоуживаоцу. б) Лична права у која спадају: Права у вези са радом скупштине су: право на сазивање скупштине; право да се у дневни ред уврсти одређено питање; право на информисање; право на учествовање у раду скупштине; право гласа; право на побијање одлука органа акционарског друштва. в) Специјална права која се конституишу на основу уговора о оснивању или статута су: већи број гласова у односу на акционарски капитал који има у акционарском друштву; именовање или предлагање одређеног броја чланова управе; право на наплату накнаде за испуњење додатних обавеза према друштву и право конвертовања акција без права гласа у акције са правом гласа. 10. Да би акционарско друштво могло да послује потребно је да има своју имовину која се састоји од: права својине на новчаним средствима, хартија од вредности, покретних и непокретних ствари, као и других имовинских права. Почетну имовину акционарског друштва чине улози оснивача који се назива оснивачки капитал. Под имовином се сматрају и резерве друштва. 11. Основни капитал се образује улозима оснивача, односно акционара у новцу, стварима и правима израженим у новчаној противредности. Основни капитал је подељен на акције. Посматрано из угла времена у коме се формира, основни капитал акционарског друштва може бити: почетни (оснивачки) капитал, основни капитал непосредно после оснивања акционарког друштва и текући основни капитал. Функција основног капитала је да гарантује заштиту интереса поверилаца, на тај начин што ће акционарско друштво бити у могућности да испуни своје обавезе које су настале у току пословања. Важно је да се обезбеди целовитост капитала, зато свака држава доноси прописе који разним инструментима не дозвољавају да се основни капитал акционарског друштва смањи. Основни капитал у току постојања акционарског друштва може се мењати, односно повећавати или смањивати.

57

Основни капитал који је формиран приликом оснивања акционарског друштва, може се у току постојаља акционарског друштва повећавати на основу одлуке скупштине акционара. Повећање основног капитала се може вршити на два начина и то из екстерних и интерних извора. Из екстерних извора трајно повећање основног капитала се врши издавањем нових акција (акције наредних емисија). Овај начин се користи када су акционарском друштву неопходна нова средства за пословање, Ово је, по правилу, могуће када су претходно издате акције уплаћене у целости. Привремено повећање основног капитала може се извршити на основу издатих обвезница. Могуће је и условно повећање капитала када акционарско друштво издаје акције ради претварања потраживања од друштва у улог у друштво, с тим да у тренутку доношења одлуке о повећању основног капитала није познато који ће износ повериоци искористити. Повећање основног капитала из интерних средстава врши се претварањем резерви друштва или нераспоређене добити у основни капитал. Овде се средства резерви смањују а повећава основни капитал. Смањење основног скапитала, акционарско друштво најчешће врши услед исказаног губитка у пословању који се не може покрити из резерви друштва. Смањење основног капитала се може вршити и из других разлога чији узрок није исказан губитак у пословању. То су: -Редовно смањење које се врши: повлачењем и поништајем стечених сопствених акција и повлачењем и поништајем акција акционара; смањењем номиналне вредности акција или рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности и исплатом уплаћеног износа акционарима за акције које нису у потпуности уплаћене и неиздавањем тих акција. Основни капитал отвореног акционарског друштва може се смањити на поједностављен начин ради изравнања са нижом нето вредношћу имовине, да би се покрили губици, под условом да акционарско друштво не располаже нераспоређеном добити; -Поједностављено смањење основног капитала врши се ради покривања губитака или преноса средстава у резерве у ком случају не долази до умањење имовине друштва и не могу се на тај начин изиграти повериоци друштва. Капитал се не може смањити испод минималног износа који је неопходан за постојање акционарског друштва (не испод минималног износа који је прописан законом). У нашем праву, да би се избегло изигравање поверилаца и немогућност наплате њиховог потраживања, на тај начин што акционарско друштво-дужник, оснива ново зависно предузеће коме, у форми повећања основног капитала, преноси већи део или целу своју имовину, неопходно је донети одговарајуће прописе који ће онемогућити овакве поступке. Требало би забранити да једно друштво оснива друго зависно друштво и преноси му своју имовину уколико је његова презадуженост велика а његово финансијско стање не указује поверење да ће се дугови намирити у року. У циљу обезбеђења сигурности пословања и ради заштите интереса акционара и поверилаца акционарско друштво мора имати обавезни резервни фонд. Друштво може оснивати, на основу оснивачког акта или статута, факултативне резервне фондове који ће се користити за посебне намене које су предвиђене статутом. Средства која се уносе у фонд обавезних резерви, треба постепено повећавати како би се обезбедило стабилно пословање друштва у случају неких изненадних и непредвиђених поремећаја.

58

12. У нешем и у упоредном праву није уобичајено да се даје законска дефиниција појма акције, већ се најчешће појам акције одређује на основу њених најзначајнијих особина. Појам «акција» се употребљава у три различита значења и то: -Као удео у основном капиталу акционарског друштва, односно као право акционара да има одређени удео у друштву који је сразмеран вредности акција које поседују; -скуп права и обавеза са којима располаже ималац акција (право на управљање друштвом, право на дивиденду идр.) и

-као серијска хартија од вредности, која представља писмену исправу са којом се доказује чланство у акционарском друштву, са свим правима и обавезама које из њих произилазе.

У земљама са развијеним тржиштем акција постоји систем акција у облику електронског записа у меморијама рачунара. Код нас су се, доношењем Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената из 2002. године, створили почетни нормативни услови за увођење акција као нематеријализованих хартија од вредности, што ће у наредном периоду онемогућити досадашње злоупотребе у вези издавања, преноса и евидентирања акција.

Акција, као материјализована хартија од вредности, има два дела: -Плашт (тело) који садржи основне елементе акције који су најчешће утврђени

законом ( ознака да се ради о акцији; серија акције; назив и седиште издаваоца акција; номинална вреност акције; датум издавања акције и др);

-Купонски табак, који нарочито садржи : редни број купона за наплату дивиденде и годину за коју се дивиденда исплаћује;

У нашем и у већини упоредних права свака акција има номиналну вредност, чији је најмањи износ утврђен законом. У немачком и француском праву, као и праву Канаде, Белгије и неким државама САД могуће је издавати и акције без номиналног износа. Према Закону о привредним друштвима из 2004. године могуће је издавати акције без номиналне вредности. Акције које немају уписан номинални износ учествују у једнаким износима у основном капиталу акционарског друштва и удео који припада таквој акцији одређује се према броју издатих акција. Прописи Европске Уније допуштају издавање акција на којима није уписана номинална износ.

Од номиналног износа акције треба разликовати износ за који се она издаје. Друштво може издавати акције "al pari" тако да се за њу плати износ који је једнак номиналном износу, или изнад "al prari" када се за акцију плаћа износ који је већи од номиналног износа. У другом случају, вредношћу основног капитала сматра се само вредност уплате која одговара номиналном износу акције, док се преостали износ сматра премијом (agio) и уноси се у капиталну добит, односно резерву. Забрањена је продаја акција испод њиховог номиналног износа, осим у француском праву где је то дозвољено.

Потребно је правити разлику између номиналног износа акције и њене тржишне вредности, односно цене која се може постићи на тржишту хартија од вредности.

Класификација акција се може извршити према различитим критеријумима и то: -Према томе на кога гласе акције се деле: на име (преносе се обичном предајом) и на

доносиоца (преносе се индосаментом); -Према редоследу издавања акције се деле на оснивачке акције (акције прве емисије)

и акције друге и наредних емисија;

59

-Према правима из акције, деле се на обичне (даје право њеним имаоцима да управљају друштвом, на учешће у добити и на део ликвидационе масе) и приоритетне акције (које дају акционарима посебна права као што су: предност код исплате дивиденде и ликвидационе масе и др.). Приоритетне акције могу бити: кумулативне приоритетне (које дају право на исплату кумилисаних неисплаћених дивиденди) и партиципативне приоритетне акције(које дају, поред приоритетне дивиденде и право на додатно учешће у добити друштва);

-Према праву гласа акције могу бити: са правом гласа, са ограниченим правом гласа на одређена питања и акције без права гласа;

-Према врсти улога којим се уплаћује: акције се деле на акције које се уплаћују у новцу (одједном или у ратама) и акције које су купљене стварима и правима;

-Према попусту акције се деле на: акције са попустом и акције без попуста; Акције могу бити и везане (које се депонују у друштву као гаранција чланова

управе да ће успешно обављати своју дужност); акције са више власника; ужитничке акције (која у себи не садржи имовинско право, већ само право управљања и право надзора); златне акције са којима држава обезбеђује себи нека специјална права.

13. Према нашем и упоредном праву могу се извршити одређене промене у вези са акцијама и то:

-Амортизација акције, под којом се подразумева њено проглашење неважећом од стране надлежног суда када је акција уништена у поплави, пожару и сл. или када је нестала (украдена, изгубљена и др.).

-Оглашавање акција неважећим, врши акционарско друштво које их је издало због тога што је потребно ускладити садржину акција са променом података услед статусних промена друштва, промене фирме или седишта друштва, као и због промене броја акција и њиховог номиналног износа;

-Замена делимично оштећених акција од стране издаваоца, у ситуацији када исте нису подобне за промет;

-Спајање (сједињење више акција у једну) и дељење акција на више нових; -Повлачење и поништавање акција.

14. Пошто су акције хартије од вредности, оне могу бити у правном промету.

Под прометом се подразумева продаја акција на примарном тржишту, што представља продају тек издатих акција од стране акционарског друштва првим купцима, као и продаја акција на секундарном тржишту, преко ефектне берзе или непосредно;

На нашем организованом тржишту хартија од вредности могу трговати брокерско-дилерска друштва, на основу одобрења Комисије за хартије од вредности. Банке могу обављати послове брокерско-дилерског друштва под условом да добију претходну сагласност Народне банке Србије, уз дозволу Комисије за хартије од вредности. Организациони део Кастоди банке, такође може да тргује акцијама на организованом тржишту уз, претходну, сагласност Комисије за хартије од вредности. Организована продаја хартија од вредности врши се преко берзе. Поред послова трговине, берзе објављују информације о понуди и тражњи и тржишној цени хартија од вредности и других података значајних за трговину хартија од вредности, као и утврђивање и објављивање курсне листе хартија од вредности. Степен развијености

60

берзанског пословања је један од основних показатеља достигнутог степена економије и тржишне привреде једне земље. Акције се могу преносити индосаментом или простом предајом, зависно од тога да ли акције гласе на име или на доносиоца. Акције се могу дати у залог ради обезбеђења потраживања а на основу уговора о залози. Акције које гласе на име дају се у залог тзв. «заложним индосаментом» на основу кога поверилац (залогопримац) може принудним путем да намири своје потраживање, уколико то дужник (залогодавац) не учини добровољно.

Под прометом акција не подразумева се депоновање акција код банке, где банка има обавезу да исте чува, врши наплату дивиденде, врши управљачка права депонента и др.

15. У акционарском друштву дошло је до раздвајања власништва над имовином од управљања, што представља значајан помак у правцу максималне професионализације управљања акционарским друштвом, као и професионализације одговорности који воде до пословне ефикасности акционарског друштва. Савремена акционарска друштва карактеришу три групе носилаца различитих функција. Функција управљања капиталом припада акционарима као власницима и остварује се у скупштини. Функција управљања пословањем ( тзв. «функционално управљање») припада посебним најамним службеницима, као што су менаџери, директори, руководећи службеници и сл. Функцију надзора над радом и пословањем у име власника, најчешће, врши надзорни одбор, док је извршна функција поверена руководиоцима који непосредно извршавају задатке управног и организационог карактера.

Значајне су две карактеристичне концепције које се односе на постојање акционарског друштва. Прва, чији је носилац англосасонско право и у коме постоји: скупштина, као орган власника и управни одбор. Друга концепција, прихваћена је у немачком и још неким правима, где поред скупштине и управног одбора, постоји и надзорни одбор. Изузимајући неке специфичности у правном положају и обележјима акционарских друштава у ова два правна система, може се закључити да постоји идентичност између њихових органа по питању: устројства, избора и функционисања.

Треба афирмисати теорију која поставља сваки орган акционарског друштва као највиши и једини у домену своје надлежности. Наше будуће законодавство у овој области би требало безрезервно, да у конципирању међусобних односа органа акционарског друштва, угради овај став који је прихваћен у Првој директиви Европске уније. Не може се занемарити функционална хијерархија органа која је неопходна у циљу функционисања ових органа, а пре свега са аспекта именовања органа акционарског друштва и њихове одговорности, Правни основ за образовање органа може бити: Закон који се примењује непосредно, као у случају образовања скупштине акционарског друштва; оснивачки акти, односно статут, као у случају када се образују управни и надзорни одбор и ако по закону нису обавезни органи друштва; воља овлашћених лица исказана у одговарајућем акту, као што је случај када се образује савет запослених.

Надлежност за образовање органа друштва утврђује се: Законом, док се начин и поступак, као и састав и трајање мандата органа утврђује: законом, оснивачким актом, односно статутом и колективним уговором, у складу са законом.

61

16 . Скупштина нема стални састав који се бира. Њен делокруг се може поделити у више група и то: нормативног карактера, имовинског, изборног, статусног и општег карактера. Скупштина акционарског друштва има велики значај ако се има у виду чињеница да су сви други органи друштва изабрани од скупштине или од органа које она бира. Основни критеријуми за класификацију скупштине су: дужина њеног заседања, питања о којима се одлучује на скупштини, потребна већина за одлучивање, род акција које поседују акционари и др. У упоредном праву разликују се: оснивачка (конститутивна) скупштина, редовна и ванредна скупштина, као и специјална скупштина. Специјална скупштина није посебан орган акционарског друштва, него је то начин остварења одређених права (права гласа) акционара који поседују приоритетне акције. У Закону о привредним друштвима утврђено је да у акционарском друштву постоје оснивачка, годишња и ванредна скупштина. У наше законодавство би требало уградити нека искуства из упоредног права, као што су: могућност да се позив за седницу скупштине обавезно јавно објављује у Службеном гласнику Републике и једном дневном часопису (као што је то у бугарском и македонском праву); да се предвиди могућност одржавања седнице скупштине у седишту берзе уколико се акције друштва котирају на берзи, односно да на првој седници скупштине записник састави нотар, наравно када се претходно уведе овај институт (као у хрватском праву); да скупштини председава председник управног одбор, с тим да се статутом може предвидети и другачије решење (немачко право) и др. Нека решења из упоредног права су уграђена на адекватан начин у Закон о привредним друштвим, као што је могућност да седницу скупштине сазове суд или јавно објављивање позива у средствима информисања за одржавање скупштине. 17.Функцију управљања акционарским друштвом у англосаксонском праву, као и у неким земљама континенталног права, као што су Француска и Швајцарска, врши одбор директора (управни одбор) чији чланови могу бити само власници акција друштва. Председник одбора је најчешће и председник друштва (генерални директор). У овом систему управни одбор бира из својих редова или изван њих извршне директоре који имају одређена задужења из области вођења послова. У сфери заступања друштва извршни директори имају идентична овлашћења као и и председник (генерални директор). У немачком правном систему функцију управљања друштвом деле управни одбор (директоријум) и надзорни одбор. Управни одбор врши своју функцију управљања и пословођења као колегијални орган, док уколико се функција управљања подели између чланова управног одбора, тада и даље остаје колективна одговорност. Спољну функцију, која се састоји од заступања акционарског друштва, врши је на инокосном принципу председник управног одбора и статутом одређени чланови управног одбора.

У француском праву функцију управног одбора може вршити само једна особа-генерални директор, уколико акционарско друштво има мањи капитал (законом прописани). Овде надзорни одбор бира и разрешава управни одбор.

Сам концепт решења управе у нашем праву у основи је добро постављен. Питање је: «Да ли управни одбор треба да буде постављен од скупштине и да ли извршни одбор треба да буде факултативан или обавезан орган у друштву»? Добро је решење да

62

управни одбор буде именован од стране надзорног одбора, пошто би у том случају један орган који именује други орган и над њим врши надзор могао ефикасније да утиче на правилност и ефикасност његових одлука и брже и оперативније реагује на уочене недостатке. Заговарамо решење које предвиђа обавезно постојање извршног одбора коме су дата врло прецизна задужења. Могуће је и друго решење, а то је: да се изостави институт извршног одбора, с тим да се прихвати решење по коме се сви чланови управног одбора задужују за одређене области рада и пословања у акционарском друштву.

У нашем праву изостављена је могућност избора заменика чланова управног одбора. Треба утврдити, императивним прописима, обавезу управном одбору да доноси одлуке већином од укупног броја гласова управног одбора. Ово је могуће уколико се целовитом законском нормом уреди одлучивање управног одбора писмено, телеграфски, телефонски или коришћењем других техничких средстава. Овакво решење би омогућило максималну професионализацију рада управног одбора и избегавање да се одлуке доносе са малим бројем гласова. Значајно је решење, које је предвиђено у хрватском праву, по коме уколико неки члан управе није именован, њега ће именовати суд и он остаје члан управе све док се, у складу са статутом, не именује члан управе по редовној процедури. Уграђивање оваквог решења у наш Закон решило би проблем, који врло често настаје у пракси, да мањиски акционари, односно представници запослених не могу да изаберу своје представнике у органе друштва (управни и надзорни одбор) зато што то не дозвољава акционар који има већину гласова у скупштини, која бира ове органе. Посебно се мора посветити пажња изналажењу адекватних решења ради стимулисања управе да добро ради, на тај начин што ће утврдити примерена новчана примања: путем зараде, учешћа у добити, накнада издатака, провизије и др. Професионализам у управљању у условима тржишне привреде захтева адекватну награду, у противном наставиће се са неговањем самоуправних манира где се бесплатно «управљало» али се ни за шта није ни одговарало. Други сегмент управе акционарског друштва је директор. У нашем праву директор је: професионални орган који мора да поседује висок образовни и професионални ниво са развијеним системом одговорности, који постоји у сваком акционарском друштву, са надлежношћу да организује и руководи процесом рада и пословањем акционарског друштва, заступа га пред трећим лицима, судовима и другим властима, као и да је одговоран за законитост рада друштва у целини. Овлашћења и делокруг рада директора подељени су на две велике групе и то: на унутрашњу сферу односа-пословодство и спољну сферу односа-заступство. Управни одбор из својих редова бира председника одбора који је у исто време и генерални директор акционарског друштва, ако оснивачким актом или статутом није другачије утврђено. У нашем праву предвиђена је могућност да се закључења уговора између акционарског друштва и директора којим се регулишу, поред осталог: време трајања уговора, односно мандата директора; циљеви који се желе постићи у пословању акционарског друштва; стимулативна накнада директора; међусобна права и обавезе и могућност разрешења директора пре истека мандата. Треба увести обавезу закључења уговора између акционарског друштва и директора, како се не би оставила могућност произвољног тумачења међусобних права и обавеза, као и честа међусобна спорења, нарочито у случају разрешења директора пре истека мандата.

63

У Закону о предузећима постојало је рационално је решење према коме је била претпостављена надлежност директора у свим ситуацијама када за решавање неких питања није била предвиђена надлежност за одлучивање. У таквој ситуацији сва питања су, по аутоматизму, било у делокругу директора акционарског друштва, за разлику од решења које је била предвиђено у Закону о предузећима из 1988. године где је управни одбор имао претпостављену надлежност. Овакво решење је нужно како би се сва питања из области рада и пословања акционарског друштва ефикасно и по кратком поступку, успешно решавала од стране оперативног органа.

У Закону о привредним друштвима предвиђено је да управни одбор одлучује о свим питањима о којима по закону или оснивачком акту није надлежна скупштина акционара.

Када је у питању престанак функције директора на основу његовог захтева за разрешење пре истека времена на које је постављен, оставка има деклараторан карактер и орган који разматра оставку треба само да констатује чињеницу да је директор поднео оставку и да му престаје функција. Овакав став има аргументе: у Уставу којим се јемчи слобода избора занимања и запослења, као и у нецелисходности да се неко примора да обавља одређене послове мимо његове воље. Ово не искључује питање одговорности директора који је поднео оставку за евентуалну штету која је проузрокована његовом оставком.

У Закону о привредним друштвима из 2004. године предвиђено је да свако акционарско друштво има управни одбор који управља друштвом. Управни одбор се бира на свакој годишњој скупштини. Котирана отворена акционарска друштва морају у управном одбору имати већину неизвршних директора од којих су најмање два независни чланови. Председника управног одбора бира управни одбор и он врши функцију председника акционарског друштва. Председник одбора директора може бити генерални директор (главни извршни директор).

У нашем праву надзорни одбор је обавезан орган у котираним акционарским друштвима. У упоредном праву питање обавезности постојања надзорног одбора различито је решено. У неким правима надзорни одбор је обавезан орган (Немачка, Аустрија), док је у другим факултативан (Француска, Италија) уз постојање спољних ревизора и контролаора пословних књига. Заговорници смо обавезног формирања надзорног одбора који ће бити састављен од стручњака који су способни да врше надзор над радом и пословањем акционарског друштва, с тим да се обезбеде и посебни, стални и независни, контролори који ће контролисати рачуне и пословне књиге.

У Закону о привредним друштвима предвиђено је да се оснивачким актом или статутом отвореног акционарског друштва може одредити а код котираног акционарског друштва мора одредити да друштво има надзорни одбор.

Значајан је институт учешћа запослених у управљању акционарским друштвима. Постоји неколико модела тог учешћа и најзначајнији је: модел партиципације у управном и надзорном одбору, док је у нашем праву омогућено формирање посебног органа-савета запослених. Партиципација значи учествовати, односно суделовати у нечему и у оквиру овог термина прави се разлика на:

-псеудопартиципацију, која представља форму кроз коју се запослени убеђују да прихвате већ донету одлуку управе акционарског друштва;

-делимичну партиципацију, где запослени имају могућност утицаја на одлуке, с тим што коначну одлуку доноси управа друштва, и

64

-потпуну партиципацију у којој сви чланови управе и надзорног одбора, у чијем су саставу и представници запослених, равноправно управљају.

Постоји оправдање за учешће запослених у управљању акионарским друштвом из више разлога. Најзначајнији су економски и социјално-радни, који се огледају у мотивацији запослених да повећају продуктивност рада, као и да се избегне могућност потенцијалних сукоба у друштву и обезбеди социјални мир. Ови разлози се посебно уважавају у Јапану, где се све чини да се предузеће доживи као породица и где је лојалност послу доживотно исказана као најзначајнији принцип и могућност самопотврђивања. На основу прописа Европске уније, предузећа која послују не њеној територији су обавезна (под одређеним условима) да организују савете предузећа у којима учествују запослени. Супротан је став неких америчких синдиката који су противници учешћа запослених у управљању друштвима, пошто сматрају да се на овај начин губи самосталност синдиката и ствара илиузија да запослени имају утицај на доношење одлука а у ствари ради се о манипулацији радницима. Увођење савета запослених оправдано је само у оним акционарским друштвима у којима није формиран синдикат, односно тамо где синдикат не делује у интересу радника и где је потребно да буде корективни фактор у обављању функције синдиката.

У Закону о привредним друштвима није предвиђено учешће запослених у управљању акционарским друштвом, већ се ово питање регулише у прописима радног права.

Органи акционарског друштва одговарају за свој рад зависно од правног положаја који се огледа у значају и врсти овлашћења која имају. С обзиром да ли органи друштва врше овлашћења или их не поштују, одговорност се дели на позитивну (активну, стимулативну) и негативну (пасивну, репресивну). Према природи повређене норме одговорност се дели на: материјалну, статусну, кривичну, прекршајну, дисциплинску и одговорност за привредне преступе. Одговорност која се везује за овлашћења и обавезе које обављају органи акционарског друштва, односно њихови чланови може бити: за резултате пословања, за доношење одлука и њихово извршење, за испуњење обавеза које су прописане законом и др. Према субјекту коме одговарају органи акционарског друштва, одговорност може бити: према држави (спољна одговрност), према органу који их поставља (унутрашња одговорност), одговорност акционарима (пре свега материјално и статусно), одговорност запосленим (за случај повреде на раду, за спровођење прописа о зарадама) и одговрност пословним партнерима (за квалитет производа). Одговорност акционарског друштва заснива се на: закону, оснивачком акту и статуту друштва.

Чланови органа акционарског друштва морају се понашати у складу са пажњом доброг привредника, што значи да делују у оквиру делатности друштва, поштујући овлашћења која орган има, примењујући прописе и др. Одговорност члана органа акционарског друштва траје за све оно што је учинило, односно пропустило да учини од постављења па до престанка чланства у одређеном органу, без обзира да ли је постављен на ваљан и законит начин или није.

У нашем праву, члан органа акционарског друштва сноси одговорност за штету уколико је исто настало као последица грубе непажње или намере да се штета нанесе. Када је орган колективан, одговорност чланова је солидарна, што указује да није одлучујуће ко је колико одговоран за штету. Чињеница доприноса настанка штете може се утврђивати код евентуалног регреса између чланова органа. Члан органа неће одговарати уколико писмено издвоји своје мишљење, односно противи се одлуци којом се наноси штета.

65

У земљама са развијеним тржишном привредом материјална одговорност је најзначајнији облик одговорности. У овим земљама истиче се да органе акционарског друштва обавезује поверљива дужност која им је поверена, као и дужност вештине и пажње. Степен кривице који се тражи у случају одговорности за штету, креће се од обичне непажње (не намере) као што је то у немачком праву, до велике непажње која прелази у намеру, што је предвиђено у енглеском праву.

У упоредном праву, значајна материјална одговорност заснива се на тзв. уговору о ангажовању. У овом уговору предвиђају се трошкови обештећења, уколико се штета, обавезе, трошак или издатак могу приписати нехату, лошем понашању, намерном кршењу закона или повреди уговора од стране члана управе. Узор нашим будућим законодавним решењеима по питању одговорности чланова органа за штету, требало би да буде упоредно право земаља са развијеном одговорношћу органа акционарског друштва. Неопходно је што пре и до краја напустити досадашње решење, које је дуго присутно у нашем праву, по коме се материјална одговорност регулише прописима радног право, као и свих запослених.

У нашем праву органи акционарског друштва одговарају за незаконите акте. У нашем, као и у упоредном праву, чланови колегијалног органа и директор акционарског друштва за свој рад могу да одговарају кривично. Последњих деценија свестрано се развило кривично правно законодавство са циљем да се заштите власници капитала од директора и чланова органа друштва у случају злоупотребе. У овоме предњачи Француска која је пример добре и јаке кривичноправне заштите, за разлику од немачког права у коме су казнене одредбе по питању одговорности ове врсте, блаже и еластичније.

У праву Републике Србије постоји и одговорност за привредне преступе, као повреде прописа о привредном и финансијском пословању трговинских друштава, које су проузроковале или су могле да проузрокују теже последице и које су прописане као привредни преступ. Бројна су залагања да се привреднопреступна одговорност замени кривичном одговорносшћу правних лица. Будућност свих националних законодавстава је увођење субјективне одговорности правних лица за кривична дела. Обавеза наше државе на овим плану потиче из чланства у Савету Европе, који је донео Кривично-правну конвенцију о корупцији којом се уводи институт кривичне одговорности правног лица а коју је наша земља ратификовала. У праву Републике Српске уведена је кривична одговорност правних лица за повреду прописа из области привредног и финансијског

У нашем праву за прекршаје, као повреде јавног поретка које су утврђене законом и другим прописима, одговара акционарско друштво и одговорно лице у друштву. Под одговорним лицем подразумева се свако коме су поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање и на процес рада. Директор је најчешће одговорно лице за учињене прекршаје пословања..

Што се тиче дисциплинске одговорности директора и чланова извршног одбора, као и свих запослених у акционарском друштву, сматрамо да Закон о раду има правне празнине које стварају недоумице по питању ове врсте одговорности. С тога је потребно да се ова област уреди на јасан начин, применом савремених техника правног нормирања. Неопходно је јасно одредити који су то прекршаји радне дисциплине, којим ће се актом они утврдити, уредити дисциплински поступак, мере које се могу изрећи и др.

Друго могуће решење код нас је из правних система западних капиталистичких земаља где се дисциплинска одговорност јавља као статусна, односно професионална одговорност и регулише се оснивачким актом или статутом друштва. У

66

нашем, као и у упоредном праву, чланови органа одговарају статусно органу који их је именовао за она понашања која представљају разлог за разрешење, односно смењивање. Значајна је обавеза и одговорност чланова органа акционарског друштва за чување пословне тајне, с обзиром на карактер функције коју обављају. Правне празнине које су постојале у Закону о предузећима а које су се огледале у непостојању санкција за одавање пословне тајне и непостојању поступка за остваривање заштите, представљале су велику сметњу за адекватну заштиту интереса акционарског друштва и акционара, те је било неопходно, што пре, донормирати ову област. У време важења Закона наведене правне празнине су се морале попуњавати аналогном применом правних правила о нелојалној конкуренцији и сукобу интереса, као и решењима која постоје у упоредном праву. Закон о привредним друштвима је поднормиран у области чувања пословне тајне, што је у значајној мери отклоњено Кривичним закоником, у коме је као кривично дело предвиђено одавање пословне тајне. Учиниоцу овог кривичног дела може се изрећи казна затвора.

Пошто је одговорност велика обавеза и терет за носиоце функција у органима акционарског друштва, присутна су велика настојања да се ова одговорност искључи или њене последице умање. Ово питање би могло да се реши на тај начин што би се формирао заједнички кауцијски фонд у акционарском друштву у који би се уплаћивао одређени новчани износ средстава од стране чланова органа акционарског друштва и из ког би се исплаћивала евентуална штета. Уколико до штете не би дошло до истека мандата, члану органа би се вратила средства из кауцијског фонда. Може се користити могућност из упоредног (америчког) права да акционарско друштво плати осигурање и премију осигурања ради заштите чланова органа од одговорности.

18.Свако акционарско друштво има правну и пословну способност, што омогућава да исто предузима низ правних послова. Под правним пословима подразумева се закључење уговора из области промета робе и услуга, издавање хартија од вредности и предузимање других активности из области делатности акционарског друштва. Да би правно пословање било пуноважно, потребно је да акционарско друштво послује у оквиру своје регистроване делатности и да исто буде у складу са важећим прописима, добрим пословним обичајима и пословним моралом.

Акционарско друштво може имати активну и пасивну легитимацију у судском поступку, односно може бити тужилац и тужени.

Акционарско друштво може бити учесник у правном промету само преко својих заступника. Заступник је директор, а поред њега могу бити и друга лица утврђена оснивачким актом или статутом. Овлашћење заступника на предузимање правних радњи се може ограничити сагласношћу управног одбора. Заступник акционарског друштва, може у оквиру својих овлашћења, дати другом лицу да заступа друштво. У Закону о привредним преступима, Закону о прекршајима и Закону о кривичном поступку, предвиђено је да акционарско друштво представља директор или друго лице у поступцима који се воде за преступе, прекршаје или кривична дела.

У Закону о привредним друштвима из 2004. године, предвиђено је да акционарско друштво заступа генерални директор и да заступање обухвата било коју врсту судског и вансудског поступка, те да је директор дужан да поштује сва ограничења за заступање. Заступник је лично одговоран за штету коју проузрокује свесним кршењем ограничења која има у заступању.

67

У оквиру заступања, значајан је институт прокуре који садржи овлашћење за закључење уговора и вршење правних послова и радњи у вези са делатношћу акционарског друштва и не може садржати овлашћење за закључење уговора који се односе на отуђење и оптерећење непокретности.

Законом је утврђено да је прокура законска форма овлашћења којим привредно друштво овлашћује једно или више лица на било коју врсту судских и вансудских правних послова за рачун тог друштва.

19.У условима тржишног привређивања, важно је да свако акционарско друштво има своја индивидуална обележја по којима је препознатљиво свим субјектима на тржишту. Ова идентификација је важна ради: заштите интереса акционарског друштва, потрошача и корисника услуга, заштите јавних интереса и ради обезбеђења опште сигурности правног промета. Идентитет и индивидуалност акционарског друштва, формира се на основу: фирме, делатности, седишта, регистра, општих аката, пословних књига и др.

У нашем праву, могу се обављати само делатности које су предвиђене одговараћим прописима. Овакав систем одређивања делатности не прати савремене токове тржишног пословања и динамику развоја нових делатности, које се не могу подводити под шифре и шаблоне. Треба укинути овакав начин одређивања делатности, пошто је веома формализован и представља сметњу, која се огледа у немогућности да се све делатности, које треба да обавља друштво, не могу подвести под тренутно важеће шифарнике, као и успоравање поступка уписа у регистар приликом промене делатности.

Што се тиче обавезности уговора који су закључени изван делатности друштва, треба применити решење из Прве директиве Европске економске заједнице, према коме су такви уговори пуноважни. Овакво решење било прихваћено и у нашем Закону о предузећима. У Закону о привредним друштвима је утврђено да правни послови заступника обавезују друштво чак и ако су изван делатности друштва која су наведена у оснивачком акту, осим ако не докаже да је треће лице знало или је према околностима случаја могло знати да су послови изван те делатности. У Закону о облигационим односима из 1978. године постоји супротан концепт који гласи: да су сви уговори, који су закључени изван регистроване делатности, апсолутно ништави, с тога два супротстављена става треба усагласити. како би се избегле постојеће дилеме у пословној и судској пракси.

20. Да би се представила сва битна обележја акционарског друштва трећим заинтересованим лицима, неопходно је да се друштво упише у одговарајући регистар. На овај начин се обезбеђује висок степен правне сигурности у правном промету. Приликом уписа у регистар потребно је поштовати одређена начела и то: начело јавности, начело законитости, начело обавезности, начело легалитета, начело истинитости, начело материјалог публицитета и др.

21. Акционарско друштво може да се повезује са другим акционарским друштвима и другим трговинским друштвима, као и са предузетницима.

Циљ повезивања акционарског друштва зависи од његових пословних интереса а пре свега да би се остварио репродукциони ланац, ради бољег пословања, поделе пословног ризика, лакшег управљања, избегавања узајамне конкуренције, коришћења фискалних погодности и др.

Ово повезивање се може остварити на основу учешћа једног друштва у капиталу другог друштва и управљању на основу тог учешћа. Уколико је контролни пакет такав да једно друштво има мајоритет у одлучивању другим друштвом, тада се то

68

доминантно друштво назива: матично, контролно, друштво мајка и сл; док се друштво које је контролисано зове: зависно друштво, друштво кћерка и сл.

У упоредном праву, доминантно учешће у капиталу другог друштва може да се постигне:

-када је у више зависних друштава, која нису међусобно повезана учешћем капитала, непосредни већински власник контролно друштво;

-када «друштво мајка» има већинско контролно учешће у једном или више зависних «друштава кћери», а зависна друштва имају већинско учешће у себи подчињеним «друштвима унука» итд; што омогућује да «друштво мајка», које се налази на врху хијерархијске лествице, са не тако значајним средствима, контролише више друштава која су на нижем хијерархијском нивоу;

-системом узајамних учешћа, када контролно друштво има учешће у зависном друштву, а зависно има одређено учешће у контролном друштву;

-системом тзв «циркуларног (кружног) учешћа, које се може шематски приказати на тај начин: што друштво «А» има учешће у друштву «Б», које има учешће у друштву «В», а ово иам учешће у друштву «А».

У упоредном праву, контрола једног друштва над другим може да се постигне на основу закљученог уговора. Групације друштва се могу уредити и уговором о закупу друштва; уговором о вођењу друштва (уговор о менаџменту којим једно друштво преузима вођење другог друштва); уговором о вођењу одређених послова; уговор о заједничкој подели добити и др.

У немачком праву у повезана друштва се убрајају концерни, који се формирају тако што се контролно друштво и једно или више зависних друштава удруже под заједничком управом контролног друштва (тзв.«вертикални концерн»). Може се формирати и тзв. «вертикални концерн», који представља концерн независних друштава са једном управом управом од које добијају обавезујућа упутства у области заједничке пословне политике. Овај концерн се заснива на једнакости њихових друштава и координацији.

У француском праву, повезивање друштава може бити на принципу филијале и на бази учешћа. Филијала је друштво у коме неко друштво има више од половине њеног капитала и представља субјект који је под контролом доминантног друштва.

У енглеском праву , најзначајнија статусна форма повезивања друштава је холдинг. Два друштва су у односу холдинга и филијале:

-када прво друштво има више од половине капитала у другом друштву; -када је прво друштво акционар у другом друштву, без обзира на број акција које

има, и када може да поставља и разрешава чланове пословодног одбора; -када су друштва постављена хијерархијски по систему: друштво мајка, друштво кћерка и друштво унука.

У овом праву је познатат посебан тип статусне групације тзв «Venture«, чији је назив одомаћен и у нашој пословној пракси. Оваква друштва се оснивају најчешће од стране инвестиционих банака, које удружују свој капитал да би пласирале у дугорочне ризичне послове, да би касније акције из тих улагања продале по значајној цени и оствариле многоструко већу добит.

У америчком праву, један од начина повезивања друштва, је у облику труста који, најчешће, настаје куповином акција друштва које дају управљачки мајоритет, како би се оно ставило под контролу другог друштва.

69

У нашем праву, акционарско друштво се може повезати на основу закона, као општег правног основа, и уговора, као посебног правног основа. Код оваквог повезивања не ствара се ново правно лице, за разлику од статусних промена када настаје нови самостални субјект.

Повезивање код нас је могуће: преко учешћа капитала једног предузећа у капиталу другог предузећа; преко утицаја на управљање предузећем и путем уговора.

Акционарско друштво се може повезати и прко пословних удружења. Циљ оваквог удруживања је спровођење низа активности које су у функцији остварења интереса чланова удружења, што указује да је пословно удружење непрофитабилна организација која се оснива на аутономној основи, уговором између најмање два привредна субјекта.

У нашем Закону о предузећима из 1996. године били су предвиђени и други облици повезивања предузећа и предузетника (свакако и акционарских друштава), као што су: конзорцијум, франшизинг, заједница предузећа, пословна унија, пословни систем и пул.

У Закона о привредним друштвима повезана привредна друштва чине два или више друштва од којих је најмање једно контролно (матично) и једно или више подређениох (зависних) друштава. Међусобна повезаност може бити путем капитала, уговора или путем капитала и уговора (мешовито). Повезана привредна друштва организују се као концерн, група друштава и др.

У француском праву постоји посебан правни субјект под називом Групација економског интереса. Ова групација настаје ради остваривања бољих финансијских резултата у пословању чланова групације, уз претходно удруживање привредних ресурса и координацију пословања. Уговор представља оснивачки акт групације. Ова групација се финансира котизацијама својих чланова. За обавезе групације одговарају њени чланови по принципу неограничене солидарне одговорности.

Уредбом бр. 2137/85 од 25. јула 1985. године Савета Европе утврђен је институт Европске економске интересне групације (ЕЕИГ – European Economic Interest Grouping, EWIV- Europaishe Wirtschaftliche Interessenvereinigung). Ово је посебан облик повезивања европских трговачких друштава чији је основни циљ омогућавање или развијање економских активности својих чланова избором одговарајућих средстава, активности и искуства, као и стварања таквих облика интересног повезивања. Циљ ЕЕИГ није остваривање добити за себе, већ координација и сарадња при обављању договорених активности. Са аспекта интереса наших привредних друштава, ЕЕИГ представља погодну форму за укључивање наших друштава у тржиште Уније у форми заједничких подухвата или оснивања заједничких «друштава кћери».

За разлику од случаја када се, на основу статусних уговора, формирају нови правни субјекти, постоји уговорно повезивање привредних друштава где се не формира нови субјект, већ се на основу облигационог уговора постижу жељени циљеви. У питању су многобројни уговори од којих ћемо поменути неке. То је, пре свега, картел који настаје на основу уговора којим се регулише заједничка производња, продаја, заједнички наступ на тржишту и остало што је од интереса за све чланове картела. О «Joint venture«, као послу уз заједнички ризик је већ било речи.

22.Акционарско друштво може да престане у формалноправном смислу и апсолутном смислу.

У формалноправном смислу акционарско друштво престаје када се мења само правни субјективитет, док трговински субјект и даље фактички постоји. Акцинарско

70

друштво престаје на овај начин, када дође до статусне промене (спајањем и поделом), односно промене његовог организовања (из АД. у ДОО, КД. или ОД.).

У апсолутном смислу акционарско друштво престаје да постоји у случају ликвидације и стечаја када нестаје његов материјални и персонални супстрат.

ПОСЕБНИ ТРГОВИНСКИ СУБЈЕКТИ

1. Б А Н К Е

Банка је трговинска (привредна) организација која обавља девизне, кредитне и друге послове у вези са новцем а ради стицања добити. Банке се деле на: пословне које у односу са комитентима, као што су трговинска и друга правна и физичка лица, непосредно обављају послове са новцем. Ове банке могу бити универзалне, чије су делатности све врсте банкарских послова и специјализоване, које се баве одређеном врстом банкарских послова (инвестиционе, хипотекарне, аграрне, спољнотрговинске и сл. банке.). Друга врста банака су емисионе банке (Народна банка Србије, НБ Републике Српске, Народна банка Федерације БиХ итд.) које се баве штампањем новчаница, ковањем металног новца, одобравањем кредита пословним банкама (стављање новца у промет) и које врше надзор над пословним банкама. Банка се оснива као акционарско друштво, закључењем уговора од стране,најмање, два правна и/или физичка лица, уз претходно прибављену дозволу Централне Народне банке. (систем концесионог оснивања). Банка има својство правног лица које стиче уписом у регистар. Банка има своје органе и то: Скупштину, управни одбор, надзорни одбор и директора, као обавезне органе, а може основати и кредитни одбор. Правни положај ових органа је идентичан овим органим у акционарском друштву.

2. ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОСИГУРАЊЕ

Организација за осигурање је правно лице које обавља послове осигурања имовине и лица. Разликујемо акционарско друштво за осигурање које је организовано ради стицања добити од уплата премија осигурања и друштво за узајамно осигурање, које је непрофитабилна организација чији је циљ да његови приходи, који се формирају од доприноса које уплаћују осигураници, покрију расходе. Акционарско друштво за осигурање могу да оснују најмање два правна и/или физичка лица закључењем уговора о оснивању и улагањем средстава у почетни фонд сигурности друштва, на основу добијене дозволе од Министарства финансија. Друштво за узајамно осигурање могу основати само физичка лица.

3. З А Д Р У Г Е

Задруга је организација која настаје удруживањем произвођача или потрошача са циљем да се заштите њихови привредни или други професионални интереси. Задруга обавља трговинску делатност, с тим што јој није приоритетни циљ да стиче добит, већ да пружи помоћ задругарима да задовоље своје потребе на начелима узајамности, солидарности и покрића стварних трошкова.

71

Оснивачи задруге могу бити само физичка лица и то на бази добровољности и закљученог уговора о оснивању. Задругари уносе исте уделе у задругу и то, пре свега, у новцу а затим у неновчаним средствима која се могу изразити у новцу. Задругар свој удео у задрузи може продати а може иступити из задруге и повући своја средства која је унео у задругу. Задруга одговара за обавезе целокупном својом имовином. Зависно од тога које интересе задругари желе да задовоље, могу се основати: земљорадничке задруге, занатке задруге, стамбене задруге, омладинске задруге и др. Ради илустрације, даћемо приказ само две врсте задруга. Земљорадничке задруге оснивају земљорадници, чланови њихових домаћинстава и друга физичка лица, ради заједничке производње и продаје пољопривредних производа на тржишту. У задругу се уносе рад, средства рада , земљиште и др. Занатске задруге могу да оснују занатлије ради: унапређења занатске производње и услуга, организованог наступа на тржишту, обезбеђења социјалне сигурности задругара и др. Органи задруге су: скупшина задругара (која је орган власника и чине је сви задругари, који имају по један глас), управни одбор (орган управљања), надзорни одбор (орган надзора) и директора (као органа пословођења).

4. Б Е Р З Е

Берза је акционарско друштво које организује састанке на којима се окупљају посредници ради продаје и куповине робе, новца или хартија од вредности. Оснивачи финансијске берзе могу бити само банке. Оснивачи морају да обезбеде услове за рад, пословни простор и новчани оснивачки капитал (у висини који је утврђен законом). Средства за рад прибављају се путем чланарине и провизије за закључене послове. Пре почетка рада берзе мора се прибавити дозвола за рад од надлежног државног органа. Органи берзе су скупштина, управни одбор, надзорни одбор, директор и арбитража. На берзама се може трговати: жиралним новцем, меницама, чековима, акцијама и другим хартијама од вредниости, девизама, капиталом, златом и другим племенитим металима, робом (продуктне берзе) итд. Послови на берзи врше се преко берзанских посредника (брокера и дилера). Под брокерским пословима подразумева се обављање трансакција у туђе име и за туђ рачун, уз одговарајућу брокерску провизију. Под дилерским начином трговине подразумева се обављање посредничких послова у своје име и за свој рачун , уз остваривање у разлике у цени. Берзански послови могу бити: промптни који се извршавају одмах по закључењу уговора и термински који се извршавају након протека уговореног времена.

72

Г Л А В А VIII

ПРЕСТАНАК ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА1.УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Трговинско друштво може престати у формално правном и у апсолутном смислу. У формално правном смислу трговинско друштво престаје када дође до статусне промене (спајање, припајање, раздвајање), односно променом његовог организовања (промена правне форме). Овде се мења само правни субјективитет, док трговински субјект и даље фактички постоји. Трговинско друштво престаје да постоји у апсолутном смислу када нестане његов материјални и персонални супстрат, као што је то у случају ликвидације и стечаја.

73

Престанак трговинског друштва задире у интересе власника и поверилаца, као и у опште друштвене интересе. Власницима, којима са престанком трговинског друштва, престају сва права која су имали као власници, имају интерес да поврате свој капитал који су уложили у трговинско друштво, на тај начин што ће учествовати у деоби имовине. Који ће обим имовине добити зависи од тога како је трговинско друштво пословало у претходном периоду. Са престанком трговинског друштва повериоци губе дужника те је њихов интерес да наплате своје потраживање од трговинског друштва. Наплата потраживања зависи од имовине трговинског друштва и висине потраживања поверилаца. Општи друштвени интереси код престанка трговинског друштва, огледају се у захтеву да у привредном животу постоје само правни субјекти који су способни да успешно послују и остварују добит, а да сви трговински субјекти који то не могу, буду елиминисани из привредног живота једне земље. У члану 371. босанскохерцеговачког Закона о привредним друштвима предвиђени су разлози за престанак друштва а могуће је разлоге предвидети и статутом друштва.

2.ФОРМАЛНО ПРАВНИ ПРЕСТАНАК ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА

Формално правни престанак трговинског друштва врши се претварањем једног облика друштва у друге облике трговинских друштава као и путем статусних промена. Узећемо као пример престанка трговинског друштва претварањем акционарског друштва у друге облике трговинских друштава. Први начин је претварање акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу. Ово се врши на тај начин што се акције претварају у улоге. Бивши акционари склапају уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу и спроводе све радње које су неопходне за оснивање и његову регистрацију. Истовремено се из регистра брише акционарско друштво. За разлику од Закона о предузећима из 1988. године, у коме нису постојале одредбе по овом питању, у Закону о предузећима Републике Српске из 1998. године предвиђено је да предузеће (трговинско друштво), може променити један облик у други облик (тзв. промена правне форме) ако испуњава услове за оснивање тог облика предузећа утврђене овим законом. Одлуку о претварању акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу доноси скупштина. Уколико се променом мењају права акционара, за пуноважност одлуке потребна је сагласност тих акционара. Ако се акционари писмено не изјасне сматра се да су дали сагласност. Акционари који се противе овом претварању, могу тражити да им друштво откупи акције по тржишној цени или да им се акције замене у приоритетне уделе без права гласа. Други начин формално правног престанка акционарског друштва је његово претварање у командитно друштво. Поступак трансформације акционарског друштва у командитно друштво је истоветан као и код трансформације акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу и детаљно је регулисан у. Закону о привреним друштвима Републике Српске из 2009. године у којима је наведено да се одлука доноси једногласно од стране свих акционара који стичу статус лица са неограниченом одговорношћу. Одлука о промени правне форме садржи наводе који акционари имају статус командитора а који комплементара.

74

У француском праву, исто као и у немачком, за трансформацију А.Д. у К.Д. у скупштини се гласа квалификованом већином гласова. Неопходно је да макар један бивши члан акционарског друштва прихвати да има положај командитора. Због тога што чланови командитног друштва имају већу одговорност за рад и пословање командитног друштва од акционара за пословне успехе акционарског друштва. Овај облик трансформације је веома редак у пракси. Акционарско друштво се може трансформисати у ортачко друштво по истом поступку по коме се мења правна форма акционарсјог друштва у командитно друштво. У овом поступку повлаче се акције и закључује уговор о оснивању ортачког друштва и одређују удели ортака. Имовина акционарског друштва постаје имовина ортачког друштва. Повериоци стичу повољнији положај пошто, поред друштва, одговарају и његови чланови. Престанак трговинског друштва може бити и путем статусних промена. Под статусном променом подразумева се: спајање једног трговинског друштва са једним или више других трговинских друштава, под условом да је најмање једну годину уписано у регистар и да није имало за циљ стварање монополског положаја на тржишту.40

Спајање може бити путем тзв. спајања преузимањем (припајањем), у ком случају једно трговинско друштво може да се припоји другом трговинском друштву и престане да постоји. Овде се врши пренос имовине једног друштва (преузето друштво) на друго трговинско друштво (друштво преузималац) у замену за акције или уделе тог друштва. Трговинско друштво које се припојило престаје да постоји. Код спајања преузимањем учествовују најмање два субјекта која су закључивала уговор са свим елементима који су предвиђени Законом. То су: фирма и седиште, клаузула о преносу имовине и др. Уговор закључују овлашћена лица друштва учесника у спајању, након чега су уговор потврђују скупштине друштава која учествују у спајању. Пре припајања врши се прцена трговинског друштва које се припаја, како би се утврдио однос замене њихових акција или удела за акције или уделе друштва преузимаоца. Уколико су се спајањем преузимањем мењала права чланова друштва, тада је била потребна њихова сагласност (пример: промене врсте акција). Пошто се спајањем преузимањем повећава капитал преузимаоца, примењују се општа законска правила која важе за повећање основног капитала. Повериоци моглу заштитити своје интересе на тај начин што могу тражили обезбеђење својих потраживања или њихову исплату, али никако не могу да спрече спајање друштва преузимањем. Друго, трговинско друштво престаје да постоји ако је било учесник спајања новим оснивањем (спајање). У овом случају имовина се преноси на новоосновано друштво у замену за акције или уделе новооснованог друштва акционарима или члановима спојених друштава. На спајање друштва новим оснивањем сходно се примењују законске одредбе о спајању преузимањем, односно о оснивању друштва. Трећи престанак акционарског друштва услед статусне промене је када се трговинско друштво дели на више нових друштава. Овде се врши подела имовине друштва које је престало да постоји и настаје посебна имовина сваког новооснованог друштва. Имовина се дели деобним билансом, који представља докуменат потребан да би се извршила регистрација нових правних лица и претходно (подељено) правно лице брише

40 Спајање једног друштва са другим трговинским субјектом врши се најчешће: ради бољег рада и пословања, искоришћења капацитета и финансијских потенцијала, борбе против нелојалне конкуренције и др.

75

се из регистра. Нова друштва одговарају солидарно за обавезе подељеног акционарског друштва.41

Под статусном променом трговинског друштва подразумева се спајање, подела и одвајање. Код статусне промене «одвајање» не долази до престанка друштва као правног лица, већ се његов основни капитал само смањује, те неће бити предмет нашег разматрања у овом делу књиге који се односи на престанак друштва. Спајање се може извршити путем припајања или оснивањем новог друштва. «Спајање уз припајање» је статусна промена којом једно или више других друштава престаје да постоји без ливидације, преносећи истовремено другом постојећем друштву целу своју имовину и обавезе у замену за издавање акција и удела њиховим акционарима и члановима од тог постојећег друштва. Друштво које спајањем престаје да постоји назива се «друштво престало припајањем», а друштво коме се ово друштво припојило спајањем назива се «друштво стицалац». «Спајање уз оснивање» је статусна промена којом два или више трговинских друштава престају да постоје без ликвидације, преносећи целу своју имовину и обавезе у замену за издавање акција или удела њиховим акционарима, односно члановима оног друштва које настаје на тој основи. Подела привредног друштва може бити: -«подела уз припајање» којом трговинско друштво престаје да постоји без ликвидације преносећи на два или више постојећих друштава са којима се «спаја припајањем» сву имовину и обавезе у замену за издавање његовим акционарима акције или уделе активног друштва. -«подела уз оснивање» је статусна промена којом трговинско друштво престаје да постоји без ликвидације преносећи на два или више новооснованих друштава или на два или више друштава која се спајају са постојећим друштвом у новооснована друштва, преносећи на та друштва сву имовину и обавезе у замену за издавање његовим акционарима акције или удела новооснованих друштава. Статусне промене се не могу вршити у циљу задржавања монополског или доминантног положаја на тржишту. Свако трговинско друштво које учествује у статусној промени сачињава закључни (завршни) рачун.

3.ПРЕСТАНАК ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА УАПСОЛУТНОМ СМИСЛУ42

Трговинско друштво престаје по следећим основама: 1.Уколико је изречена мера забране обављања делатности због тога што не испуњава услове за обављање делатности а у року одређеном у изреченој мери не испуни те услове, односно не промени делатност. Трговинском друштву се не може забранити обављање било које делатности предвиђене одлуком о класификацији делатности уколико за то испуњава предвиђене услове и ако обавља те делатности није

41 Пресуда Врховног суда Србије, У. 3650/00 од 21. фебруара 2001. год.42 У члану 242. Трговачког закона за Словеначку и Далмацију било је предвиђено да друштво престаје: Кад истекне време назначено у друштвеном угоовору; на основу одлуке акционара озваничене од нотара или суда; кад нареди управна власт, ако се главница смањила за пола; кад се друштву отвоти стечај.

76

забрањено посебним прописом.43 Ако трговинско друштво престаје по овом основу спроводи се ликвидација друштва.

2.Ако престану да постоје природни и други услови који су неопходни за обављање делатности (недостатак сировина, губитак тржишта, недостатак потребне стручне радне снаге и др.).. 3.Истеком времена за које је друштво основано, престаје његово постојање. Након истека времена на које је друштво основано, рок се може продужити изменом и допуном уговора о оснивању, односно статутом, с тим што се после истека овог рока друштво гаси у ликвидационом поступку.

4.Одлуком скупштине, односно чланова на основу овлашћења које имају, престаје трговинско друштво. Разлози за овај престанак друштва утврђују се аутономно уговором о оснивању, односно статутом друштва.

5. Када се број акционара код банака или осигуравајућем друштву, као акционарском друштву сведе на један, а у законском року, регистру се не пријави нови акционар, акционарско друштво престаје да постоји. Ово из разлога што код ових друштава мора да постоји минимално два акционара. 6. Трговинско друштво престаје ако се правоснажном одлуком суда утврди ништавост уписа у регистар због тога што нису испуњени законски услови, те није ни требало бити уписано у регистар. 7.Трговинско друштво престаје уколико није организовано у складу са законом. Организованост у складу са заком подразумева да су оснивачки акт и статут, као и органи друштва истоветни са свим елементима које је утврдио правни поредак. 8.Ако трговинско друштво не обавља делатност дуже од две године непрекидно, пошто се у оваквој ситуацији не остварује циљ оснивања друштва да се остварује добит из које ће акционари, односно чланови друштва делити дивиденду. 9.Када се основни капитал акционарског друштва, односно друштва са ограниченом одговорношћу смањи испод минималног износа прописаног законом, престаје трговинско друштво Према Закону о привредним друштвима Републике Српске разлози за престанак друштва су: -истек времена за које је основано; -правноснажна одлука скупштине, односно надлежног органа друштва која се доноси квалификованом већином; -правоснажна одлука надлежног суда којом се уртврђује да је упис друштва у регистар био ништав и одређује брисање друштва по службеној дужности; -одлука стечајног већа о отварању и закључењу стечајног поступка којом се одбија отварање главног стечајног поступка због немогућности да се из стечајне масе покрију трошкови стечајног поступка; - банкротством (стечајем); -други разлози утврђени законом или оснивачким актом друштва који воде престанку друштва. Акционарско друштво може престати да постоји по одлуци суда а на захтев мањинских акционара који располажу са прописаним процентом основног капитала, ако се установи да:

43 Пресуда Врховног суда Србије, Прев. 339/98 од 3. фебруара 1999. год.

77

-чланови управног одбора друштва не могу да воде послове друштва, било због поделе или других разлога, а аксионари друштва не могу да прекину блокаду, тако да се послови друштва не могу више водити у интересу акционара друштва; -су акционари блокирани у одлучивању и на најмање две узастопне годишње скупштине не успеју да изаберу чланове управног одбора друштва, тако да се послови друштва не могу водити у интересу друштва; -чланови управног одбора друштва, као и чланови других органа друштва делују противзаконито, непоштено и преварно према акционарима који подносе такав захтев; -имовина друштва расипа и умањује. Суд може, уколико су утврђени наведени разлози, да уместо престанка акционарског друштва, наложи неке друге мере које се огледају: у разрешењу члана управног или извршног одбора, ревизији рачуноводствених извештаја друштва и попис имовине друштва, плаћање дивиденде, накнади штете и др. Захтев акционара се подноси против акционарског друштва. Трговинско друштво престаје и путем ликвидације и стечаја.

3.1. ЛИКВИДАЦИЈА ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА Ликвидација трговинског друштва представља последње раздобље друштва које траје до његовог брисања из регистра.

Основна разлика између ликвидације и стечаја је у томе што се приликом ликвидације, по правилу, намирују у потпуности сви повериоци, с обзиром да је трговинско друштво солвентно, док се код стечаја повериоци намирују само делимично а изузетно се неке категорије поверилаца намирују у потпуности.44

Основ за престанак трговинског друштва путем ликвидације утврђен је законом и исти смо претходно навели. Ликвидација која се врши спроводи се по редовном или скраћеном поступку. Одлуку о престанку друштва путем ликвидације може да донесе скупштина друштва а може и суд. Одлуку доноси скупштина друштва када је основ: престанак природних и других услова за обављање делатности и истек времена на које је основано. У осталим случајевима одлуку доноси суд и то: ако је изречена мера забране обављања делатности због тога што нису били испуњени услове за обављање делатности или ако се правоснажном одлуком утврди ништавост уписа у регистар.45 Одлука скупштине садржи име једног или више ликвидатора и позив повериоцима и акционарима, који поседују акције на доносиоца, да у року од тридесет дана од дана објављивања одлуке пријаве своја потраживања. Одлука се објављује у "Службеном гласнику“. Предлог за покретање поступка ликвидације могу поднети: оснивач, власник, дужник, орган који је водио регистар и надлежни државни орган. Предлог за престанак друштва ликвидацијом може поднети суду и сваки акционар који има или представљао најмање десетину основног капитала друштва. Да би се обавестила заинтересована лица о покретању поступка ликвидације, поред објављивања у „Службеном гласнику“, одлука о престанку акционарског друштва ликвидацијом пријављује се регистру.

44 То су излучни и разлучни повериоци и повериоци чија су потраживања настала након отварања стечаја.45 У француском праву правни теоретичари праве разлику између фактичких друштава која су регистрована и функционишу све док не буду поништена због нерегуларности у оснивању и тзв. креираних фактичких друштава која немају правни субјективитет због тога што нису регистрована: Rodiere-Operit, наведено дело, страна 53; Guyon, наведено дело, страна 144.

78

У фирму трговинског друштва, које је у ликвидацији, уписује се ознака «у ликвидацији», што указује да се води поступак за престанак друштва и да исто има ограничену пословну способност за склапање правних послова који су у функцији ликвидације друштва. Поступак ликвидације спроводи ликвидатор који има овлашћења стечајног управника а нарочито: да заступа друштво у ликвидацији; ажурира књиговодствену евиденцију; оконча започете послове друштва; наплати потраживања друштва у ликвидацији, уновчи ствари друштва; састави нацрт за главну деобу; намири повериоце; прекине поступак ликвидације и тражи да се покрене стечајни поступак уколико утврди да је имовина друштва недовољна да се намире сви повериоци и др. Из ликвидационе масе подмирују се пријављена потраживања поверилаца, на начелима равноправности и правичности. Под потраживањем поверилаца подразумевају се сва дуговања «друштва у ликвидацији» која по сили закона, аутоматски доспевају на наплату а у која се убрајају и потраживања акционара и чланова друштва из пословних односа са друштвом. Затим се подмирују трошкови поступка ликвидације. Износи на име спорних потраживања поверилаца депонују се код суда. Ликвидатору се из ликвидационе масе, након намирења поверилаца а пре поделе имовине акционарима, односно члановима друштва, исплаћује накнада трошкова и накнада за његов рад. Накнаду одређује орган који га је именовао (скупштина или суд) на основу обима и квалитета обављених послова, односно на основу стварних трошкова који су неопходни за спровођење поступка ликвидације друштва. Када се потраживања поверилаца измирe, ликвидатор је дужан да припреми извештај о току поступка ликвидације и да предлог одлуке о подели имовине, ако одлуком о престанку није другачије одређено.Орган који је донео одлуку о престанку друштва одлучује о прихватању извештаја ликвидатора и о предлогу одлуке за поделу имовине. Уколико је за усвајање надлежна скупштина друштва (односно други надлежни орган) а она се не састане или се састала али нема кворум за пуноважно одлучивање, сматра се да је предлог ликвидатора усвојен. Након што је донета одлука о преосталој подели имовине, приступа, се њеној фактичкој подели између акционара, односно чланова друштва сразмерно номиналној вредности њихових акција, односно улога. Ако је у питању акционарско друштво, тада власници приоритетних акција имају право првенства при расподели ликвидационе масе. Ако се повериоцима, не могу исплатити њихова потраживања, тада се код суда депонују новчани износи, док се ствари предају јавним складиштима на чување. По истеку законом утврђеног рока, депоновани новчани износ, односно износ добијен продајом ускладиштене ствари уступа се надлежном органу јединице ликалне самоуправе у којој је трговинско друштво имало седиште, уколико одлуком о подели имовине није другачије одређено. После извршене поделе имовине друштва, ликвидатор је дужан да поднесе регистарском органу захтев за брисање из регистра са потребном документацијом. На основу захтева, доноси се решење о брисању друштва из регистра, чиме друштво престаје да постоји. После брисања друштва из регистра, радње ликвидатора се не моглу побијати. Ликвидатор је одговоран повериоцима за накнаду штете коју је проузроковао својом кривицом у поступку ликвидације. Поред ликвидатора и чланови друштва су солидарно одговорни до висине исплаћених износа из ликвидационе масе. Друштво може престати и по скраћеном поступку у ком изостају неке фазе поступка редовне ликвидације. Овај поступак се спроводи на тај начин што скупштина друштва (односно други надлежан орган) доноси одлуку о престанку трговинског друштва по овом поступку. Након тога дају су изјаве, које су оверене код надлежног органа, да су

79

измирене све обавезе друштва према повериоцима и да су регулисани сви односи са запосленима. Лица која имају правни интерес могу побијати одлуку о престанку трговинског друштва по скраћеном поступку због тога што би им се ликвидацијом нанела штета на тај начин. Уколико суд утврди да је захтев за побијање одлуке оправдан, поништава одлуку. Суд може спровести поступак ликвидације или именовати ликвидационог управника који би спровео редован поступак ликвидације. Акционари, односно чланови друштва који гасе друштво по скраћеном поступку, су солидарно одговорни за обавезе друштва три године од дана брисања друштва из регистра. На крају скраћеног поступка ликвидације трговинско друштво се брише из регистра. Према Закона о привредним друштвима ликвидација трговинског друштва спроводи се по следећем поступку: -Скупштина доноси одлуку о ликвидацији друштва и именовању ликвидационог управника, квалификованом већином; -одлука о покретању поступка ликвидације друштва уписује се Регистар и објављује у службеном гласилу; -«друштво у ликвидацији» доставља познатим повериоцима писмено обавештење о отвореном поступку ливидације и позива их да пријаве своја потраживања (најдуже четири месеца од дана доставе обавештења); -објављује се обавештење о одлуци о ликвидацији, најмање три пута у временским размацима од 15 дана нити дужим од 30 дана, са позивом да пријаве своја потраживања, са упозорењем да се ради о року који се не може прекорачити; -Ликвидациони управник друштва завршава текуће пословање, наплаћује потраживање, измирује обавезе и уновчава имовину друштва; -Ликвидациони управник сачињава биланс стања најкасније три месеца по отварању поступка ликвидације (почетни ликвидациони биланс) и подноси га скупштини трговинског друштва на усвајање. -уколико ликвидациони управник утврди да да имовина друштва није довољна да се подмире сва потраживања поверилаца, дужан је да обустави поступак ликвидације и покрене поступак стечаја (банкротства); -имовина, која преостане након намирења потраживања поверилаца и других потраживања, расподељује се од стране ликвидатора: прво, акционарима са повлашћеним акцијама а затим, акционарима са обичним акцијама, сразмерно броју акција које поседују (ако је у питању ликвидација АД), односно члановима друштва ако су у питању друга трговинска друштва; -ликвидационом управнику се исплаћују примерени трошкови, које је имао у спровођења ликвидације, као и накнада за његов рад; -после окончања поступка ликвидације друштва и пошто скупштина (односно други надлежан орган) усвоји извештај о спровођењу ликвидације, ликвидатор подноси захтев да се друштво брише из Регистра а све пословне књиге депонује код лица које је одређено одлуком о ликвидацији друштва и иста се чувају по прописима о о архивској грађи; У време ликвидације, друштво не може предузимати нове послове осим послова који су у циљу ликвидације (продаја имовине, плаћања поверилаца, наплата потраживања). У току поступка ликвидације друштва не могу се исплаћивати дивиденде, осим уколико су исплаћена сва потраћивања повериоцима. Ликвидациони управник одговара акционарима и члановима друштва, као и повериоцима друштва за штету коју им проузрокује својом кривицом у извршењу својих

80

дужности. Одговорност ликвидатора застарева у року од године дана од дана када је друштво брисано из регистра.

3.2. СТЕЧАЈ ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА46

3.2.1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Корени стечаја потичу из две институције римског права. Прва институција називала се misiso in bona а друга cessio bonorum.47 У првом случају, дужнику који није могао да намири дугове својим повериоцима, повериоци су уз одобрење претора могли да продају имовину и из ње наплате своја потраживања. Дужник је био претходно осуђен на казну затвора и губитак части. У другом случају, дужник је добровољно уступао своју имовину повериоцима ради наплате њихових потраживања.48

У Србији је 1853. године, Законом о судејском поступку, у грађанским парницама уведен институт стечаја. Године 1929. у Краљевини Југославији донет је Стечајни закон са којим је, по први пут, у Краљевини унифицирана ова област права.. После Другог светског рата, с обзиром на карактер привреде и начин управљања, код нас стечај није постојао у периоду административног социјализма али је касније уведен. У претходном периоду стечај је представљао судски начин престанка трговинских субјеката који су постали трајно неспособни за измирење својих обавеза. Такође, стечај је представљао и институт колективног намирења поверилаца из имовине стечајног дужника. Стечај су карактерисала начела, међу којима су најзначајнија следећа: -Начело судског вођења стечајног поступка у свим фазама; -начело изузетности, што значи да се стечајни поступак водио само ако се не успе са санацијом, односно реорганизацијом друштва; -начело универзалности, што подразумева да се намирење поверилаца вршио из целокупне имовине стечајног дужника; -начело заштите непривилегованих поверилаца и њихове једнакости, што подразумева да ће се у стечају равномерно наплатити потраживања поверилаца истог исплатног реда сразмерно њиховом потраживању и вредности стечајне масе, без икаквих посебних погодности. Законом су одређена два могућа правца у спровођењу стечајног поступка. То су банкротство и реорганизација. Под банкротством се подразумевају оне активности које воде ка продаји дужника или његове имовине, док реорганизација представља покушај санације дужника са циљем да настави пословање у складу са планом реорганизације.

3.2.2. НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА46 Закон о стечајном поступку објављен је у „Службеном гласнику Републике Српске“, број: 67/02; 77/02; 38/03; 96/03; 68/07; 12/10 и 16/10). Овај закон ступио је на снагу 03. новембра 2002. године, а примјењује се од 01. јануара 2003. године; а измене и допуне од 07. јуна 2003. године, односно 02. децембра 2003. године, односно 09. августа 2007. године и 27. фебруара 2010. године. Пречишћен текст је објављен сачињен 15. марта 2010. године.

47 Благојевић Борислав: «Системи извршног поступка», Београд, 1938. год, стр.34.48 Госпић : «Стечајно право», 1930. год, стр. 11.

81

Према Закону о стечају, органи стечајног поступка су: стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца. Стечајни судија има активну дневну улогу у управљању стечајним поступком. Најзначајније надлежности су: доношење одлуке о покретању претходног поступка за утврђивање постојања услова за стечај; покретање стечајног поступка; именовање и разрешење стечајног управника; одлучивање о приговорима против радњи стечајног управника; одређивање коначног износа накнаде и награда и др.Стечајни судија уводи у дужност стечајног управника и одређује му прелиминарну накнаду и награду; одобрава нацрт плана реорганизације стечајног дужника; одобрава нацрт решења о главној деоби стечајне масе; врши надзор над радом стечајног управника и др. Стечајни управник се именује решењем о отварању стечајног поступка. За стечајног управника може се именовати лице које се налази на листи стечајних управника и испуњава сљедеће услове:1. да је држављанин БиХ,2. да испуњава опште здравствене услове,3. да има завршен Економски, Правни или факултет техничког смјера и најмање пет година радног искуства у струци,4. да има положен стручни испит за стечајног управника,5. да није осуђиван за кривична дјела из области привредног криминалитета,6. да се против њега не води кривични поступак, те да није потврђена оптужница,7. да није разријешен дужности директора или другог одговорног лица у правном субјекту против којег је поднијет захтјев за вођење стечајног поступка или се води стечајни поступак,8. да нема негативних резултата рада, о чему прилаже потврду Привредне коморе Републике Српске. Стечајни управник је обавезан непосредно након преузимања службе закључити код осигуравајућег друштва осигурање од одговорности за све ризике који су повезани с његовом дјелатношћу. Најнижа осигурана сума износи 50.000,00 КМ, али стечајни судија може одредити осигурану суму у већем износу, узимајући у обзир очекивану стечајну масу и посебне околности поступка. Oсигурањe од одговорности не односi се на стечајне поступке мале вриједности Делокруг послова стечајног управника огледа се у: заштити имовине стечајног дужника; састављању плана стечајног поступка са предрачуном трошкова и временским планом; пописивању имовине стечајног дужника и састављању почетног биланса; организовању завршетка започетих а неизвршених послова стечајног дужника; утврђивању основаности, обима и приоритета пријављених потраживања према стечајном дужнику, уз сагласност стечајног судије; уновчавању ствари и права стечајног дужника; састављању нацрта решења за главну деобу стечајне масе и нацрта завршног стечајног биланса, уз одобрење стечајног судије; извршењу исплате повериоцима на основу решења о главној деоби; сазивању састанака поверилаца; заступању стечајног дужника и др. Стечајни управник мора да поступа са пажњом доброг стручњака. Код одговорности за штету стечајни управник има статус предузетника и одговара непосредно својом личном имовином за све штете нанете свим учесницима у поступку, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом. У случају да стечајни управник скривљено повриједи обавезе које је дужан извршавати обавезан је накнадити тако проузроковану штету свим учесницима стечајног

82

поступка. Стечајни управник ће бити разрешен ако: не испуњава своје обавезе; не поштује рокове одређене законом; поступа пристрасно; не осигурава имовину и др. Управљање имовином и вршење службе стечајног управника подлијеже правном надзору стечајног судије. Стечајни судија може захтијевати од стечајног управника информацију о стварном стању и пословодству. Уколико стечајни управник не испуњава своје обавезе, стечајни судија може након претходне опомене стечајном управнику одредити новчану казну у износу од 500 до 3.000 КМ. Стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова. Улога поверилаца је далеко значајнија у поређењу са досадашњом праксом и огледа се кроз формирање скупштине и одбора поверилаца. Повериоци преко ових органа врше велики утицај на то да ли ће се стечајни поступак спровести у правцу реорганизације или банкротства; усвајају или одбацују план реорганизације; стечајне радње којима се утиче на стечајну масу и начин уновчења имовине спроводе се само уз сагласност одбора поверилаца. Код стечајног поступка мале вредности, који се спроводи када је књиговодствена вредност имовине стечајног дужника мања од законом предвиђеног износа, стечајни поступак води и одлуке доноси стечајни судија, а не образује се ни одбор поверилаца.

3.2.3. ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК

Да би се покренуо стечајни поступак неопходно је да су испуњени одређени услови, односно да постоје потребне претпоставке које су основ за то. Услови могу бити материјалноправне и формалноправне природе. Условима материјалноправне природе штите се друштвени интереси. Стечајни поступак се спроводи када акционарско друштво постане инсолвентно, односно трајније неспособно за плаћање, као и у другим случајевима предвиђеним законом. У Закону о платном промету (који је престао да важи) било је предвиђено да уколико друштво буде неспособно да плаћа своје обавезе непрекидно 60 дана или 60 дана са прекидима у протеклих 75 дана ( у ком случају долази до блокаде рачуна друштва) сматра се да су се стекли услови за покретање стечајног поступка. Постојање формалноправних услова је други потребан елеменат за покретање и вођење стечајног поступка. Најзначајнији формалноправни услов је да овлашћени предлагач поднесе захтев за то. Овлашћени предлагачи су: повериоци, стечајни дужник, надлежно јавно правобранилаштво; јавни тужилац и пореска управа. Предлагач је дужан да предујми износ средстава за покриће трошкова стечајног поступка, који обухватају: трошкове огласа и трошкове стечајног управника у висини коју одреди стечајно веће, у противном предлог ће бити одбијен. Предлог за покретање стечајног поступка може се повући до истицања огласа о покретању стечајног поступка на огласној табли суда, у ком случају је предлагач дужан да сноси трошкове стечајног поступка.49

Стечајно веће одређује претходни стечајни поступак и заказује рочиште ради расправљања о постојању стечајног разлога за покретање стечајног поступка, најкасније у

49 Решење Вишег трговинског суда у Београду, Пж. 5182/2002 од 28. јула 2002.год.

83

року од тридесет дана од пријема предлога за покретање стечајног поступка. Ако је поступак покренут на предлог повериоца који у судском или пореском извршном поступку није могао да намири своје потраживање, претходни стечајни поступак се неће спроводити, нити ће се доказивати да је стечајни дужник презадужен, већ ће се одмах покренути стечајни поступак. На рочиште се позивају: предлагач, стечајни дужник и стечајни управник. На рочишту се преиспитује изјава о преузимању дуга. Одлуку о покретању, односно одлуку о одбијању покретања стечајног поступка, стечајно веће доноси најкасније два дана од закључење тог рочишта. После покретања стечајног поступка спроводе се следеће радње: -Оглас о покретању стечајног поступка објављује се на огласној табли суда и у Службеном гласили (службени лист или службени гласник, службене новине), а може се објавити и у домаћим и међународним средствима информисања. Оглас садржи законом утврђене елементе а нарочито: позив повериоцима да пријаве своја потраживања у одређеном року; позив дужницима стечајног дужника да измире своје обавезе; датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања и разматрање финансијског извештаја, као и поверилачког рочишта; фирму и адресу стечајног дужника; назив суда који је донео решење и др; -повериоци пријављују своје потраживање; -заказује се и одржава рочиште за испитивање потраживања; -дноси се одлука о банкротству и уновчењу стечајне масе; -намирују се повериоци; -закључује стечајни поступак брисање трговинског друштва из регистра.

3.2.4. ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОТВАРАЊА СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

Када се отвори стечајни поступак наступа више важних правних последица. Последице наступају почетком дана када је оглас о отварању стечајног поступка истакнут на огласној табли суда. Приказаћемо најзначајније. Прва правна последица отварања стечајног поступка огледа се у престанку права директора, заступника, као и органа управљања и надзора стечајног дужника и прелаз тих функција на стечајног управника. Друго, даном отварања стечајног поступка престају уговори о раду радника стечајног дужника. Стечајни управник писмено обавјештава раднике о престанку радног односа и он може закључити нове уговоре о раду са лицима која су потребна за наставак пословања или одвијање стечајног поступка. Захтјеви који за раднике могу настати на основу престанка уговора о раду, као што су накнада штете због пријевременог престанка уговора о раду или отпреминина, могу се остваривати само као стечајна потраживања општег исплатног реда. По отварању стечајног поступка формира се стечајна маса у коју улази сва имовина трговинског друштва и то: средства рада и средства за производњу, обртна средства, хартије од вредности, удео у другом правном лицу, право индустријске својине, потраживање трговинског друштва по свим основима и др. Из стечајне масе намирују се повериоци. Даном отварања стечајног поступка гасе се рачуни дужника и престају права лицима која су била овлашћена да располажу имовином дужника. На захтев дужника, овлашћена установа ће отворити нов рачун преко кога ће се вршити пословање дужника.

84

Врши се промена фирме на тај начин што се уз фирму додаје ознака «у стечају» уз назначење новог броја рачуна преко ког се врши пословање дужника. Против трговинског друштва «у стечају» нису допуштене мере обезбеђења нити мере принудног извршења ради намирења потраживања у погледу којих постоји извршна исправа, док се поступци у вези са тим који су у току прекидају. Потраживање поверилаца према трговинског друштву у стечају, која нису доспела сматрају се доспелим, док се неновчана потраживања «друштва у стечају» која нису доспела уносе у стечајну масу у новчаној вредности. Од тренутка подношења предлога за покретања стечајног поступка престају да теку камате на потраживања и прекида се рок застарелости пријављених потраживања, док застарелост потраживања «друштво у стечају» према његовим дужницима не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка (застој застарелости). Правна заједница, као што су сусвојина, ортаклук и др. стечајног дужника са трећим лицем развргава се по правилима ванпарничног и извршног поступка. Потраживања у страној валути уносе се у стечајну масу у валути али се обрачунавају у противредности домаће валуте. Ренте, ануитети и друга оброчна потраживања од «ад. у стечају» претварају се у једнократна новчана потраживања која су доспела за наплату. Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе, а ако се одложни услов не испуни до коначне деобе стечајне масе, такво потраживање се гаси, док се обезбеђена средства распоређују на остале повериоце. Узајмна потраживања повериоца и «друштво у стечају» сматрају се пребијеним и не пријављују се у стечајну масу уколико су се потраживања могла пребити до дана отварања стечајног поступка. Ако стечајни дужник и његов сауговарач до покретања стеачајног поступка нису у целости или делимично извршили двострано теретни уговор који су закључили, стечајни управник може, уместо стечајног дужника, испунити уговор и тражити испуњење од друге стране. Уколико стечајни дужник одбије испуњење, сауговарач стечајног дужника може остварити своје потраживање као стечајни поверилац. Налози који су издати од стране «друштва у стечају» губе важење даном отварања стечајног поступка, док понуде било које врсте престају да важе. Ако се стечајни поступак покрене над примаоцем лизинга, давалац лизинга има право на одвојено намирење и право приоритета на предмету лизинга. У случају банкротства стечајни дужник, односно стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга у року од 30 дана пријема писменог захтева. Продавац има право на потрагу, које се огледа у томе што продавац или његов комисионар којима купопродајна цена није исплаћена у целости, имају право да траже да им се роба врати, уколико је иста испоручена а није стигла у «друштво у стечају» пре покретања стечајног поступка. Поверилац и стечајни управник су овлашћени да пред судом побијају правне радње «друштва у стечају» које су учињене пре отварања стечајног поступка. Могу се побијати правне радње којима се ремети равномерно намирење стечајних поверилаца, као и правне радње којима се поједини повериоци стављају у повољнији положај. Побијање се може вршити од дана отварања стечајног поступка до дана одржавања рочишта за главну деобу стечајне масе.

85

3.2.5. ПРИЈАВЉИВАЊЕ, ИСПИТИВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА

Повериоци своја потраживања пријављују писмено стечајном већу и у том случају важи следеће: -Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања; -уколико се пријављују потраживања по којима је парнични поступак у току, у пријави се наводи суд пред којим се води поступак са ознаком списа; -излучни повериоци подносе захтев да им се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу; -солидарни садужници и јемци «друштва у стечају» могу као стечајни повериоци тражити да им се врати оно што су за «ад. у стечају» платили пре и после дана отварања стечајног поступка, ако им припада право на регрес према «друштву у стечају». Након што су повериоци пријавили своја потраживања стечајном суду,50спроводе се следеће радње: -стечајни управник утврђује ваљаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања. Ова листа се објављује на огласној табли суда, док се обавештење лично доставља оним повериоцима чија су потраживања оспорена. На захтев поверилаца, чија су потраживања оспорена, прегледаће се заједно поново њихове пријаве и одлучити коначно о признању или оспоравању потраживања; -заказује се и одржава рочиште за испитивање потраживања на коме повериоци могу оспорити пријављена потраживања других поверилаца, након чега ће стечајни судија усвојити коначну листу потраживања коју је сачинио стечајни управник. Закључак о листи потраживања доставља се стечајном управнику и повериоцима и објављује на огласној табли суда и на исту се могу уложити приговори стечајном већу. Стечајно веће доноси одлуку по приговорима. Стечајни повериоци, чија су потраживања оспорена, упућују се на парницу (коју могу да покрену у року од осам дана од дана пријема закључка) ради доказивања оправданости свог потраживања; -стечајни судија доноси одлуку (закључак) о банкротству и уновчењу стечајне масе у случају: када је очигледно да стечајни дужник не показује интересовање за реорганизацију или личну управу; када на првом поверилачком рочишту за то гласају стечајни повериоци; када стечајни дужник не извршава налоге стечајног судије и стечајног већа и када ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року. У нашем као и у упоредним правима, поставља се проблем покретне и непокретне имовине «друштва у стечају» која се налази у иностранству. Покушај да се реши ово питање уследио је доношењем Европске конвенције о неким међународним аспектима банкротства (стечаја) у Инстамбулу 1990. године. Основни циљ Конвенције је да се пружи гаранција земљама Европског савета и неопходна сарадња приликом спровођења стечаја која се односи на овлашћења стечајног управника (ликвидатора), њихова овлашћења и средства идентификације, као и њихова овлашћења изван граница своје земље. Конвенција омогућава да се покрене стечај изван земље у којој је покренут основни стечај и могућност повериоцима да пријаве своје потраживање у поступцима стечаја који су покренути у иностранству. У Конвенцији је даље утврђено да 50 Према Решењу Вишег трговинског суда у Београду, Пж.5655/2002 од 27. септембра 2002. године, утврђено је да стечајни поверилац мора тачно и одређено да определи своје потраживање, јер се само о опредељеном потраживању одлучује.

86

свако трговинско друштво, које буде проглашено да је банкротирало, може да буде проглашено банкротираним у свакој другој чланици (секундарни стечај) без обзира да ли је платежно способно у другој земљи, с тим да основни стечај буде отворен у складу са Конвенцијом, од стране надлежног органа. Приоритет у намирењу имају према Конвенцији: потраживања која су обезбеђена средством обезбеђења; потраживања државе по основу пореза, доприноса за здравствено и социјално осигурање која се исплаћују из зарада; потраживања која су настала на основу уговора о раду где је секундарни стечај отворен и сл. Пошто се наплате приоритетна потраживања, преостала имовина представља део стечајне масе у основном стечају, коју ће стечајни управник трансферисати у земљу где је отворен примарни стечај.51

3.2.6. ПРОДАЈА ТРГОВИНСКОГ ДРУШТВА У СТЕЧАЈУ И УНОВЧАВАЊЕ ИМОВИНЕ

Стечајни судија може донети одлуку о уновчењу стечајне масе ако: -је очигледно да стечајни дужник не показује интересовање за реорганиазцију; -ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року; -ниједан план реорганизације није усвојен у време одржавања рочишта; -стечајни дужник не извршава налоге стечајног судије и стечајног већа и др. Продаја имовине врши се: јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, по одредбама које су предвиђене у Закону о стечајном поступку из 2004. године. Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице или његови делови који представљају функционалну целину, уз сагласност одбора поверилаца и након извршене процене њихове вредности. Пошто се прода стечајни дужник као правно лице, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља, док се новац добијен продајом уноси у стечајну масу. Разлучни повериоци који су имали разлучно право на било ком делу те имовине имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом. Стечајни управник ће извршити продају кварљиве робе, с тим што ће претходно обавестити стечајног судију о намераваној продаји.

3.2.7. ДЕОБА СТЕЧАЈНЕ МАСЕ

Стечајна маса формира се у току стечајног поступка од: новчаних средстава дужника на дан покретања стечајног поступка, новчаних средстава остварених настављањем започетих послова пре отварања стречајног поступка и новчаних средстава остварених уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника која су наплаћена у току стечајног поступка. Деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши се према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника. Стечајно веће одлучује, на предлог стечајног управника, да ли ће одобрити одржавање делимичне деобе. Стечајни управник је дужан да сачини нацрт за главну деобу стечајне масе који садржи: коначну листу свих потраживања стечајних поверилаца; износ сваког потраживања; исплатни ред сваког потраживања; износ стечајне масе који ће се 51 Лекић: «Кратак увид у нека питања међународног аспекта стечајног права», Право и привреда, 5-8/96, стр. 719.

87

расподелити повериоцима, као и предложени проценат намирења. Нацрт се доставља одбору поверилаца, који је дужан да о овоме обавести све стечајне повериоце. Повериоци могу да уложе приговоре на нацрт за главну деобу, поводом чега ће стечајно веће одржати рочиште на коме ће донети решење о главној деоби. Ово решење се објављује на огласној табли суда и доставља повериоцу који је изјавио приговор, као и одбору поверилаца и стечајном управнику, који имају право жалбе против решења. Повериоци чија су потраживања оспорена упућују се на парницу. Када се заврши уновчење целокупне стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна стечајна маса, врши се завршна деоба. Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Правило је да се повериоци нижег исплатног реда могу намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда. Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања. Постоје следећи исплатни редови: Први исплатни ред чине: потраживања по основу трошкова стечајног поступка у који улазе сва потраживања која су утврђена законом; У други исплатни ред спадају: неисплаћене нето зараде запослених код стечајног дужника у износу минималних зарада за последњих годину дана пре покретања стечајног поступка и неисплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре покретања стечајног поступка; У трећи исплатни ред спадају: потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре покретања стечајног поступка; Четврти исплатни ред чине: потраживања осталих стечајних поверилаца. Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе. Ствар, чије се издвајање тражи, не улази у стечајну масу а излучни поверилац није стечајни поверилац. Разлучни поверилац је лице које има заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри. Разлучни повериоци имају право намирења на тој ствари или праву. Уколико се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако, без своје кривице, не могу намирити своје разлучно потраживање, разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе. Уколико се приликом завршне деобе могу у пуном износу намирити потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да преостали вишак деобне стечајне масе преда члановима друштва у стечају. У случају да је преостала имовина у друштвеној или државној својини, продаја и расподела те имовине вршиће се у складу са прописима о приватизације.

3.2.8. ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

Након закључења завршног рочишта на коме је расправљано о завршном рачуну стечајног управника, о коначном захтевима за исплату награда и накнада трошкова, о приговорима на завршни рачун и др, стечајно веће доноси решење о закључењу стечајног поступка. Решење о закључењу стечајног поступка се објављује у Службеном гласилу. У регистар се уписује, по службеној дужности, решење о закључење стечајног поступка, са којим даном престаје да постоји трговинско друштво као правни субјект. Ако се, по закључењу стечајног поступка, пронађе имовина која улази у стечајну масу или наступе

88

услови за за наплату условљених потраживања, стечајно веће ће, на предлог стечајног управника или неког од поверилаца, одредити поступак деобе. На основу одлуке стечајног већа, стечајни управник пронађену имовину уновчава и дели у складу са решењем о главној деоби.

3.2.9. СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ

У стечајном поступку, суд примењује право државе на чијој је територији формиран. Делови имовине могу се налазити и на територији других држава који имају другачије прописе о стечају, те се из тог разлога мора применити њихово стечајно право. У оваквој ситуацији могу се појавити супротни интереси држава на чијим се територијама налази дужникова имовина.52 Управо стога је у Закону о стечајном поступку предвиђен стечајни поступак са елементом иностраности. Овај поступак се спроводи у циљу обезбеђења сарадње између судова и других надлежних органа наше и стране државе који учествују у поступку. На овај начин остварује се већа правна сигурност у инвестирању и пословању, штите се интереси поверилаца, чува се вредност стечајног дужника итд. Одредбе о стечају са елементима иностраности у нашем Закону о стечајном поступку писане су по узору на модел закона УНЦИТРАЛ-а, чија се примена препоручује и који је већ саставни део националних законодавстава великог броја држава. Овакав приступ представља још један корак на хармонизацији нашег права са правом Европске Уније.

3.2.10. РЕОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА

Реорганизација је нови правни институт у нашем праву, који представља могући правац стечајног поступка који омогућава санацију стечајног дужника и његово даље постојање у правном промету. Овај институт потиче из америчког права (Bakruptcy Cod) и преузеле су га неке европске земље као што је Енглеска ( у Insolvency Actu) а затим Немачка (Insolvenzordnung). Након отварања стечајног поступка допуштено је израдити стечајни план у којем се може одступити од законских одредби о уновчењу и расподели стечајне масе.

Стечајним планом нарочито се може :

- оставити стечајном дужнику сву или дио његове имовине ради настављања пословања стечајног дужника,

- пренети дeо или сву имовину стечајног дужника на једно или више већ постојећих лица или лица која ће тек бити основана,

- стечајног дужника припојити другом лицу или спојити с једним или више лица,

- продати сву или дeо имовине стечајног дужника, са или без разлучних права,

- расподелити сву или дeо имовине стечајног дужника између поверилаца,

- извршити претварање потраживања у улоге,

52 Велимировић Михаило: «Какав треба да буде Закон о стечају», Правни информатор, Београд, бр. 3/2004, стр. 27. до 29.

89

- одредити начин намирења стечајних поверилаца,

- намирити или изменити разлучна права,

- смањити или одгодити исплату обавеза стечајног дужника,

- обавезе стечајног дужника претворити у кредит,

- преузети јемство или дати друго осигурање за испуњење обавеза стечајног дужника,

- уредити одговорност стечајног дужника након завршетка стечајног поступка,

- издати нове акције и сл. План реорганизације подноси се стечајном судији а могу га поднети стечајни дужник, повериоци и стечајни управник. Судија заказује рочиште за разматрање плана реорганизације и објављује обавештење о гласању за план у Службеном гласилу. Стечајни повериоци који су пријавили своја потраживања, разлучни повериоци, стечајни управник и дужник посебно ће се позвати на рочиште за расправљање и гласање о плану. С позивом потребно је доставити и копију плана или сажетак његовог битног садржаја, који је подносилац плана на захтев суда дужан да поднесе суду. Усвојени план има снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања . Уколико дужник не поштује план, суд може да предузме мере да спречи кршење плана или да изда налог о наставку поступка банкротства и уновчења имовине.

90

Д Р У Г И Д Е О

(ДИНАМИЧКИ ДЕО ТРГОВИНСКОГ - ПРИВРЕДНОГ ПРАВА)

ГЛАВА I

УГОВОРИ РОБНОГ ПРОМЕТА(УГОВОРИ У ПРИВРЕДИ)

Приликом обављања пословне (привредне, трговинске) делатности субјекти трговинско- привредног права закључују уговоре робног промета (уговоре у привреди). Уговори представљају слободно изражену вољу уговорних страна са којима оне желе да постигну одређено облигационо дејство, односно да заснују, мењају или гасе одређене пословне односе. Субјекти трговинског-привредног права дужни су да се понашају на тржишту у складу са одређеним принципима који су утврђени законом и другим прописима. Навешћемо најзначајније: 1. Принцип слободе уговарања, значи да сви учесници у свом пословању могу слободно да ступају у одређене односе и да их уређују сходно својим интересима, с тим да се њихова слобода мора кретати у границама когентних (обавезујућих) прописа, утврђених начела друштвеног уређења и морала друштва. Слобода уговарања значи и то: да уговорне стране, приликом закључења уговора, не смеју имати недостатке (мане) воље, тј. несагласност изјављене и унутрашње воље. Воља није слободна ако је изјављена под утицајем принуде, заблуде или претње. 2.Учесници робног промета су равноправни по питању правног положаја, права и обавеза, без обзира на облик организовања и облик својине са којом послују.

91

3. Принцип савесности и поштења подразумева да се уговорне стране морају понашати једна према другој лојално, да узајамно сарађују, штите се и помажу, узајамно се обавештавају о свим чињеницама које су од значаја за пословни успех, да удредно и на време извршавају своје обавезе и сл. 4. Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја је значајан принцип, који се огледа у томе да учесници робног промета не могу установљавати права и обавезе са којима се за било кога од њих или за другог ствара или искоришћава монополски положај на тржишту, са којим се стичу материјална или друга преимућства која нису заснована на раду, стварају неравноправни односи у пословању или се нарушавају друге основе друштвено-економских односа.

1. ВРСТЕ УГОВОРА

1.Према законском регулисању обавеза, уговори се деле на : *Именоване – то су они уговори који су законом појединачно и поименично уређени. То су, наводимо примера ради: угововор о продаји, уговор о зајму, уговор о превозу, уговор о шпедицији и др. Код ових уговора уговорне странке морају да постигну сагласност само о битним елементима уговора, пошто су остали елементи уговора уређени законом *Неименоване – то су уговори који законом нису посебно уређени нити им се одређују називи. Ту спадају уговор о факторингу, форфетингу, франшизингу, лизингу и др. који се односе на привредне послове који су настали у новије време. Када неименовани уговори почну чешће да се примењују у привредној пракси, законодавац их регулише законом и на тај начин постају именовани уговори. Овакву трансформацију су прошли уговор о организовању путовања, уговор о банкарској гаранцији и др.

2.Према форми закључења уговора, деле се на: *Формалне уговоре - то су они уговори чија је форма неопходан услов за њихову пуноважност. Овде је законом прописана писмена форма за правно настајање уговора а може писмена форма бити предвиђена и вољом уговорних страна (форма која представља битан елеменат уговора - ad solemnitatem). *Неформалне уговоре - то су они уговори за чије закључење је потребна проста сагласност воља, која је изражена на разумљив начин. У пракси се и ови уговори пишу у писменој форми ради лакшег доказивања постојања уговора и његовог садржаја. Ови уговори су најчешћи у пословној пракси. (доказна форма - ad probacionem)

3.Према односу права и обавеза, деле се на: *Једностране обавезне уговоре, који стварају обавезе само за једну уговорну страну. Обавезе нису узајамне, већ једна уговорна страна стиче права а друга обавезе (пример: уговор о јемству). Једнострани уговори су двострани правни послови јер је за њихово заснивање потребна воља обе уговорне стране. *Двострано обавезне обавезне уговоре, који стварају узајамне обавезе, тако што обе уговорне стране стичу и права и обавезе и такви су: уговор о купопродаји, уговор о грађењу, уговор о контроли робе и др. Пример: код уговора о грађењу настаје обавеза градитеља да сагради одређени објекат, док је инвеститор дужан да плати цену радова.

92

*Теретне уговоре, код којих једна уговорна страна даје другој страни одговарајућу накнаду за корист коју добија од ње. Примера ради наводимо уговор о кредиту. Сви двострано обавезни уговори су истовремено и теретни. *Доброчине уговоре, код којих једна уговорна страна не даје никакву накнаду за корист коју добија од ње. Пример је уговор о бескаматном кредиту.

4. Према томе да ли се у тренутку закључења уговора знају међусобна права и обавезе уговорних страна, деле се на: *Комутативне уговоре, код којих се вредност међусобних давања зна у тренутку закључења уговора. Пример оваквих уговора су: уговор и градњи, уговор о лизингу, уговор о купопродаји и др. *Алеаторне уговоре, код којих у тренутку њиховог закључења нису позната права и обавезе за обе или једну уговорну страну, већ то зависи од наступања, односно ненаступања неке будуће неизвесне околности или догађаја.:Пример ове врсте уговора је уговор о осигурању. Уговори робног промета, по правилу, су двострани, теретни и комутативни.

5. Према садржини и начину закључења, уговори се деле на: *Уговоре са споразумно одређеном садржином, где обе уговорне стране, након претходно вођених преговора, својом заједничком вољом одређују све елементе уговора. *Уговоре по приступу (који се још називају адхезиони уговори), где садржину уговора утврђује једна страна, док друга страна може само да приступи том уговори и прихвати га онаквог какав је понуђен, без могућности да га мења.

6. На основу карактера престације (давања, чињења, нечињења), уговори могу бити: *Прости (једноставни), то су уговори који се састоје од елемената који су карактеристични за садржину једног уговора (пример: уговор о продаји). *Сложени (мешовити), који се састоје из више различитих простих уговора који заједно чине једну целину, односно један уговор. На пример уговор о инжењерингу у себи садржи елементе уговора о грађењу, купопродаји, консалтингу и др.

7. Према обавези да се закључи други уговор, подела се врши на: *Предуговор (прелиминарни уговор), којим се једна или обе уговорне стране обавезују да закључе други, главни уговор. Предуговор мора да садржи све битне елементе главног уговора и да буде закључен по форми која се тражи за закључење главног уговора. Уколико једна од уговорних страна одбије да закључи предуговор, суд ће, на тражење друге уговорне стране, наложити да се уговор закључи. *Главни уговор је други уговор који је закључен на основу предуговора.

8.Према зависности једног уговора од другог, уговори се могу груписати на: *Самосталне уговоре, који производе правно дејство независно од других уговора (пример:уговор о купопродаји, контоли робе итд.). *Акцесорне уговоре који настају и постоје само уз неке друге самосталне уговоре. Акцесорни уговори уређују поједина питања која су значајна за самосталан уговор. Дакле, акцесорни уговор не може да постоји без самосталног уговора, док је обрнута ситуација могућа. Правна судбина акцесорног уговора зависи од правне судбине главног уговора и то по питању настанка, промене и престанка. На пример, уговор о хипотеци зависи од

93

претходног настанка неког самосталног уговора, као што је уговор о кредиту, купопродаји и др, те уколико се угаси самосталан уговор (кредиту, купопродаји) престаје и акцесорни уговор (уговор о хипотеци)

9. Према трајању престације, подела је на: *Уговоре са тренутним извршењем обавеза, које се извршавају у једном тренутку. *Уговоре са трајним престацијама, које се извршавају у дужем временском периоду, понављањем престација. Примера ради, наводимо уговор о осигурању који важи у дужем временском периоду, уговор о сукцесивној (континуираној) испоруци робе итд.

10. Према предмету, уговоре делимо на: *Уговоре у промету роба и услуга, *Уговоре о банкарском пословању *Уговоре у области осигурања итд

2. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА

Закључење уговора представља поступак постизања сагласности слободних воља уговорних страна по питању битних елемената уговора. Сагласност воља је први и најважнији елеменат уговора и уговор може настати само о ономе о чему су се уговорне стране договориле (сагласиле). Најчешћи начин постизања сагласности воља уговорних страна је путем понуде и њеног прихватања (прихват понуде).

2.1. ПОНУДА

6Понуда је једностран и озбиљан предлог једног лица, који је учињен одређеном другом лицу и који садржи све битне елементе уговора, тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор. Понуда може бити појединачна када је учињена тачно одређеном лицу (привредном субјекту) и на основу које се може закључити уговор само са тим лицем. Понуда може бити и општа ако је предлог учињен неодређеном броју лица и која садржи битне састојке уговора. Општа понуда може бити у виду истицања цена на излогу, слањем предлога формуларних уговора и сл. Излагањем робе са означењем цена сматра се као понуда, уколико другачије не произилази из околности случаја или обичаја. Слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путем штампе, летка, радија, телевизије или сличан начин не представља понуду за закључење уговора, него само позов да се учини понуда под објављеним условима Понудилац је везан понудом изузев ако је своју обавезу искључио. Понуда се може опозвати само ако је понуђени примио опозив пре пријема понуде или истовремено са њом. Понуда, у којој је одређен рок за њено прихватање, обавезује понудиоца до истека тог рока. Понуда и прихват понуде за закључење уговора, за чије закључење закон захтева посебну форму, обавезује само ако су учињени у тој форми.

2.2. ПРИХВАТ ПОНУДЕ

94

Прихватање понуде је изјава понуђеног да прихвата понуду. Понуда је прихваћена кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду. Понуда се сматра прихваћеном и кад понуђени пошаље ствар или плати цену, као и кад учини неку другу радњу која се на основу понуде или обичаја може сматрати као изјава о прихватању. Прихватање се може опозвати ако понудилац прими изјаву о опозиву пре изјаве о прихватању или истовремено са њом. Понуда која је учињена присутном лицу сматра се одбијеном ако није прихваћена без одлагања, изузев ако из околности не произилази да понуђеном припада известан рок за размишљање. Понуда која је учињена телефоном, факсом и слично, сматра се као понуда присутном лицу. Ако понуђени изјави да прихвата понуду и истовремено предложи да се она у нечему измени или допуни, сматра се да је понуду одбио и да је са своје стране учинио другу понуду своме ранијем понуђачу. Ћутање понуђеног не значи прихватање понуде. На пример: ако се понуда не одбије у одређеном року или се послата ствар не врати у одређеном року не сматра се да је понуда прхваћена. Али, ако је понуђени у сталној пословној вези са понудиоцем у погледу одређене робе, сматра се да је прихватио понуду која се односи на такву робу, ако је није одмах или у остављеном року одбио. Прихватање понуде са задоцњењем, сматра се као нова понуда од стране понуђеног.

3. ПРЕДМЕТ УГОВОРА(Уговорна обавеза)

Уговорна обавеза (предмет уговора) може се састојати у давању, чињењу, нечињењу или трпљењу (престације). Давање, значи обавезу дужника да преда повериоцу неку ствар и то како ради преноса права својине, тако и ради послуге итд. Чињење, подразумева фактичке или правне радње дужника (на пример из угвора о грађењу, уговора о купопродаји итд). Нечињење је уздржавање од одређене радње коју би дужник, да није закључио уговор, могао да предузима (пример: када се комшије обавежу да неће садити високо дрвеће на међи, како не би правили хлад другим усевима и ометали њихов развој). Уговорна обавеза мора бити могућа, допуштена, одређена, односно одредива. Уговорна обавеза је фактички немогућа ако је индивидуално одређена ствар пропала услед више силе или случаја или се дужник обавезао на нешто што није у људској могућности (пример: да превезе путнике на Марс). Уговорна обавеза може бити правно немогућа када право не дозвољава испуњење такве уговорне обавезе (пример: продавац преузме обавезу да прибави наркотике, чији је промет иначе забрањен). Уговорна обавеза није допуштена ако је противна принудним прописима (промет тешког наоружања или слично када се чини кривично дело), јавном поретку (врачање, скидање црне магије) или добрим обичајима. Уговорна обавеза је одређена ако се може тачно конкретизовати (на пример: продаја 100 кг бакра за 1000 евера), док је одредива ако уговор садржи податке помоћу којих се може одредити (на пример: род пшенице рода 2008. године, по цени која буде на

95

берзи у одређеном месту у време испоруке робе) или су уговорне стране оставиле трећем лицу да одреди уговорну обавезу.

4. СРЕДСТВА ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА УГОВОРА

Извршење уговора може се појачати на тај начин што ће се уговорити примена посебних правних института. Наведена средства обезбеђења, односно јачања уговорне дисциплине су: капара, одустаница и уговорна казна.

4.1. К А П А Р А

Капара је одређени износ новца или извесна количина других заменљивих ствари које једна страна даје другој уговорној страни у тренутку закључења уговора као знак да је уговор закључен. У случају испуњења уговора капара се мора вратити или урачунати у испуњење обавезе. Ако је за неизвршење уговора одговорна страна која је дала капару, друга страна може по свом избору, да тражи извршење уговора ако је то још могуће, или да тражи накнаду штете, а капару урачуна у накнаду штете или је врати или се задовољи примљеном капаром. Ако је за неизвршење уговора одговорна страна која је примила капару, друга страна може, по свом избору, да тражи извршење уговора, ако је то још могуће, или да тражи накнаду штете и враћање капаре, или да тражи враћање удвостручене капаре.

4.2. ОДУСТАНИЦА

Уговорне стране могу да се споразумеју, да једна или обе стране одустану од уговора давањем одустанице. Када страна у чију је корист уговорена одустаница (то је страна која је овлашћена да одустане) изјави другој страни да ће дати одустаницу, она више не може да захтева извршење уговора. Страна која је овлашћена да одустане мора дати одустаницу истовремено са изјавом о одустајању. Уколико уговарачи нису одредили рок до кога овлашћена страна може да одустане од уговора, она то може да учини све док не протекне рок који је одређен за испуњење њене обавезе. Може се констатовати да, иако је одустаница средство јачања уговорне дисциплине, она у великој мери доприноси и њеном слабљењу.

4.3. УГОВОРНА КАЗНА

Уговорна казна се уноси у споразум уговорних страна (у уговор), којим се дужник обавезује да ће свом повериоцу исплатити одређени новчани износ или прибавити неку другу материјалну корист, ако не испуни своју обавезу или задоцни са њеним испуњењем. Висину уговорне казне, стране које су закључиле уговор могу одредити у укупном износу (на пример:1.000 евра), проценту (на пример: уколико је задоцњење за

96

испуњење обавезе дуже од 2 месеца уговорна казна је 10% од укупне вредности) или за сваки дан закашњења (на пример: за сваки дан 0,2% од вредности главне обавезе).

4.4. З А Л О Г А

Уговором о залози обавезује се дужник или неко треће лице (залогодавац) према повериоцу (залогопримцу) да му преда неку покретну ствар на којој постоји право својине да би се пре осталих поверилаца могао наплатити из њене вредности, ако му потраживање не буде исплаћено о доспелости, а поверилац се обавезује да примљену ствар чува и по престанку свог потраживања врати неоштећену залогодавцу. Ово се зове ручна залога. Хипотека представља заложно право на непокретности као што су зграде, земљиште и др. Хипотека настаје уписом у јавне књиге у које је уписана и непокретност која је предмет хипотеке (хипотекована непокретност). Хипотекарни поверилац има право првенства наплате свог потраживања за вредност уписане хипотеке, у односу на остале повериоце свог дужника. У односу на остале хипотекарне повериоце, његово место у редоследу наплате потраживања одређује се према времену уписа у јавну књигу хипотеке.

4.5. Ј Е М С Т В О

Уговором о јемству, јемац се обавезује према повериоцу да ће испунити пуноважну и доспелу обавезу уколико то не учини дужник. Код уговора робног промета (у привреди) јемац одговара солидарно са главним дужником. Ово значи да поверилац може тражити истовремени наплату својих потраживања и од главног дужника и од јемца, или директно од јемца. Уговор о јемству се обавезно закључује у писменој форми, у противном не производи правно дејство. Уговор је акцесорне природе, што значи да обавеза јемчева према повериоцу прати правну судбину обавезе главног дужника, тако да ако главни дужник сам испуни обавезу према свом повериоцу и угаси своју обавезу, истовремено се гаси и јемчева обавеза према повериоцу.

4.6. ПРАВО РЕТЕНЦИЈЕ(Право задржавања)

Право ретенције, даје право повериоцу чије је потраживање доспело и у чијим се рукама налази нека дужникова ствар, да је задржи док му потраживање не буде намирено. Поверилац нема право задржавања кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, или кад дужник захтева да му се врати ствар која је предата повериоцу на чување или на послугу. Поверилац има право да се наплати из задржане ствари на исти начин као заложни поверилац, али је дужан да, пре него што приступи остварењу наплате, о својој намери благовремено обавести дужника.

5. ПРЕИНАЧЕЊЕ (ПРОМЕНE) И РАСКИД УГОВОРА

97

Уговори се могу преиначити (променити) и то: променом уговорних страна или променом садржине уговора. Закључени уговори се могу и раскинути и тада престаје дејство уговора. Уговори могу престати вољом једне или обе уговорне стране а у неким ситуацијама и против воље уговорних страна под условима и на начин како је то прописано законом. Уговорне стране су поверилац и дужник. Поверилац је уговорна страна којој дужник мора да испуни одређену обавезу која је утврђена у уговору. Дужник је уговорна страна која је дужна да испуни уговорну обавезу. Код двострано теретних уговора обавеза једне уговорне стране представља право друге уговорне стране и обрнуто. Примера ради наводимо уговор о купопродаји, где је обавеза купца да плати цену робе, док је, с друге стране, право купца да тражи исплату цене робе. Код истог уговора обавеза продавца је да испоручи робу, док је право купца да тражи испоруку робе.

5.1. ПРЕИНАЧЕЊЕ (ПРОМЕНЕ) УГОВОРА

5.1.1. ПРОМЕНЕ УГОВОРНИХ СТРАНА

Преиначење (промена) уговора може настати путем промене повериоца или промене дужника. Промена повериоца врши се на основу цесије (уступања потраживања), на тај начин што поверилац, уговором закљученим са трећим лицем, преноси на овога своје потраживање. За пренос потраживања није потребан пристанак дужника али је уступилац потраживања дужан да обавести дужника о извршеном уступању. Нови поверилац (пријемник уговора) постаје нова уговорна страна у том уговору и преузима права и обавезе ранијег повериоца (уступаоца уговора) на чије место ступа. Промена дужника врши се на основу правног института који се зове „преузимање дуга“. Преузимање дуга се врши уговором између дужника и преузимаоца дуга. Преузимањем дуга, прузималац ступа на место пређашњег дужника, који се ослобађа обавезе. Да би преузимање произвело правно дејство, потребно је да се са њим сагласи уговорна страна која је поверилац. Када се дуг преузме, тада преузималац ступа на место ранијег дужника, док се претходни дужник ослобађа обавезе за дугове које је преузео.

5.1.2. ПРОМЕНА САДРЖИНЕ УГОВОРА

У току трајања уговора, уговорне стране могу, заједничком сагласном изјавом воље, мењати садржину свог уговора. Ова промена може се вршити по форми по којој је закључен основни уговор (путем анекса уговора). Промена садржине уговора може се састојати у измени појединих елемената уговора или допуњавањем уговора новим одредбама. Ове промене могу се односити на уговорне обавезе, место испуњења уговорне обавезе, време испуњења итд.

5.2. РАСКИД УГОВОРА

Споразумни раскид уговора значи престанак уговора слободном вољом уговорних страна. Форма споразумног раскида уговора је слободна (неформална) и њу одређују саме уговорне стране, осим уколико је законом одређено или то проистиче из

98

циља за који је прописана форма, да се уговор раскида у форми по којој је уговор закључен. Споразумни раскид, по правилу, нема ретроактивно дејство (уназад) већ делује за будућност. Раскид ослобађа дужника обавеза које он још није извршио у моменту раскида уговора. Уговорне стране могу ово питање решити и на другачији начин. Једнострани раскид уговора настаје на основу воље само једне уговорне стране или на основу закона: *У двостраним уговорима, када једна уговорна страна не испуни своју обавезу, друга страна може да захтева испуњење обавезе, те уколико се не удовољи његовом захтеву има право да раскине уговор и тражи накнаду штете. *Када испуњење обавезе у одређеном року представља битан састојак уговора, па дужник не испуни обавезу у том року, уговор се раскида по самом закону. *Када је пре истека рока за испуњење обавезе очигледно да једна страна неће испунити своју обавезу из уговора, друга страна може раскинути уговор и тражити накнаду штете. *Када у уговору са узастопним обавезама једна страна не испуни једну обавезу, друга страна може, у разумном року раскинути уговор у погледу свих будућих обавеза, аако је из датих околности очигледно да ни оне неће бити испуњене. Уговор се не може раскинути због неиспуњења незнатног дела обавезе. Раскидом уговора обе уговорне стране се ослобађају својих обавеза, изузев обавезе на накнаду евентуалне штете. Раскид уговора због промењених околности, може се извршити ако после закључења уговора наступе околности које отежавају извршење обавезе једне стране, или ако се због њих не може остварити сврха уговора, а у једном и у другом случају у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази таквог какав је. Страна којој је отежано испуњење обавезе, односно страна која због промењених околности не може остварити сврху уговора може захтевати да се уговор раскине. Да би се уговор могао раскинути због промењених околности, потребно је да се испуне следећи услови: *да је наступио догађај који одступа од редовног тока ствари (ванредан догађај), те да странака приликом закључења уговора није била дужна да га узме у обзир, нити га је могла избећи или спречити, *да је услед ванредног догађаја отежано испуњење обавезе у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправедно, као тавог, одржати га на снази, *неопходно је да су промењене околности наступиле пре рока доспелости обавезе стране која се на те околности позива. Због доцње (поверилачке или дужничке) може се раскинути или преиначити уговор. Дужник пада у доцњу кад не испуни своју обавезу у року који је за то одређен.Тада поверилац има право да захтева од дужника да, у накнадном примереном року, испуни своју обавезу и да тражи накнаду штете због задоцњења (што представља преиначење облигације) Ако дужник ни у накнадном року не испуни обавезу тада, као и код фиксних уговора, по протеку рока за измирење обавезе (по протеку рока доспелости) уговор се раскида по самом закону (по сили закона).

99

Поверилац долази у доцњу ако без основаног разлога одбије да прими испуњење дужникове обавезе или ако га својим понашањем у томе спречи. Поверилачка доцња ће изазвати преиначење облигације у том смислу што на повериоца прелази ризик за случајну пропаст и оштећење робе. Поверилац је тада дужан да надокнади насталу штету и плати трошкове даљег чувања робе.

6. ИСПУЊЕЊЕ УГОВОРА

Испуњење уговора представља извршење уговорне обавезе од стране дужника, односно реализацију права повериоца која му припадају по уговору, на који начин уговор престаје. Обавезу може испунити не само дужник него и треће лице, уколико се дужник са тим сагласи. Дужник може примити испуњење обавезе и од трећег лица, без дужниковог знања и сагласности, изузев ако према уговору или природи саме обаавезе ову треба да испуни дужник лично. Ако дужник понуди да одмах сам испуни обавезу, поверилац не може примити испуњење од трећег лица. Испуњење се састоји у извршењу онога што чини садржину обавезе, међутим обавеза се може извршити нечим другим уколико се тако споразумеју уговорне стране. Испуњење се мора извршити у року који је утврђен уговором. Ако рок није утврђен уговором тада ће се обавеза извршити у року који је одређен сврхом посла, природом обавезе и другим околностима. Ако ни на претодне начине није утврђен рок, тада поверилац може захтевати одмах испуњење обавезе, док дужник са своје стране може захтевати од повериоца да одмах прими испуњење. Када је рок уговорен искључиво у интересу дужника, он има право да испуњи обавезу и пре уговореног рока Уговорна обавеза се извршава у месту које је одређено уговором или законом. Ако место испуњења уговорне обавезе није утврђено уговором или законом а то се не може утврдити ни по сврси посла, природи обавезе и осталим околностима, испуњење обавезе се врши у месту у коме је дужник, у време настанка обавезе, имао своје седиште. Поверилац је дужан да прими и делимично испуњење, осим у случају када природа обавезе то налаже или нема посебан интерес да такво испуњење одбије.

7. ТУМАЧЕЊЕ УГОВОРА

Одредбе уговора се примењују онако како гласе. Приликом тумачења спорних уговорних обавеза , неопходно је да се истражи заједничка намера угворних страна и одредбу треба разумети тако да буде у складу са принципима облигационог права. Код уговора које је сачинила и понудила једна уговорна страна (адхезионих и формуларних уговора) нејасне одредбе се тумаче у корист друге стране, тј. оне која није уговор писала. Нејасне одредбе доброчиних уговора тумачиће се тако да положај дужника буде мање тежак, а код теретних уговора треба настојати да се тумачењем оствари правичан однос узајамних престација.

100

ГЛАВА II

1. УГОВОР О ПРОДАЈИ – УГОВОР О КУПОПРОДАЈИУговорне стране су: продавац и купац

Дефиниција: Уговором о продаји обавезује се продавац да пренесе на купца право својине на продату робу и да му је у ту сврху преда а купац се обавезује да плати цену у новцу и преузме робу.

Уговор води порекло од трампе (размене робе за робу).

То је уговор робног промета (уговор у привреди):1. именовани (производ је законске регулативе где му је утврђено име)2. неформалан - усмено се закључује (изузетак је код промета-продаје

непокретности где се тражи писмена форма)3. двострано обавезан (обе стране имају своје обавезе)4. теретан (роба-цена)5. комутативан (правило: права и обавезе се знају у тренутку закључења угвора) а

изузетно је алеаторан (на срећу)6. каузалан (види се основ уговора)

ЕЛЕМЕНАТ УГОВОРА: -без којег уговор није важећи је роба РОБА - у промету (правило)

101

- може бити у ограниченом промету (пример: оружје, лекови и др за чији промет је потребна посебна дозвола, односно одобрење надлежног органа)

- будућа ствар (пример: стан у изградњи) - по врсти се мора одредити (пример: кукуруз, пшеница, огревно дрво и др.) - по количини одређена (пример:100 кг, 200 л.) или одредива (пример: род пшенице са одређене њиве) - по квалитету одређена (прим:1. класе) или одредива (пример: као претходно испоручена роба) ЦЕНА: - је новчана накнада коју купац дугује продавцу - одређена (уговором) или одредива (у месту продавца на дан испоруке) - може бити прописана (прописом државе) - уколико цена није утврђена уговор ипак постоји, пошто цена није битан елеменат уговора

ОБАВЕЗЕ ПРОДАВЦА:- да испоручи робу која је предмет купопродаје- са гарантује за својства испоручене робе (материјална и

правна својства, квалитет и квантитет)

ОБАВЕЗА ИСПОРУКА РОБЕ: Испорука је активност коју је продавац дужан да предузме како би се купцу омогућило преузимање робе и стицање државине над њом.НАЧИН ИСПОРУКЕ: зависи од тога да ли је роба: 1.покретна или непокретна 2.телесна или бестелесна (струја)НАЧИН ИСПОРУКЕ МОЖЕ БИТИ:

- физички (пример: преда ауто, јабуке..)- симболички (пример: када се преда исправа о власништву)- фиктивно (пример: предаја непокретности)

ВРЕМЕ ИСПОРУКЕ одређује се: -прецизирањем датума (пример:1. маја, 15. августа 2009...) -везивањем за догађај (пример: предаја комбајна пре жетве) -оквирно (пример: у току јануара месеца) -уколико се не испоштује време испоруке продавац пада у

дужничку доцњуМЕСТО ИСПОРУКЕ утврђује се: -уговором -ако није утврђено уговором онда на основу: природе посла, сврхе

посла или других околности посла -ако не може на основу претходног, онда: -у месту у коме има седиште продавац -односно у месту где се роба налази.

ГАРАНЦИЈА ЗА СВОЈСТВА РОБЕ:За материјалне и правне недостатке:

1. да постоје у часу преласка ризика са продавца на купца2. да буду знатни – у већем обиму (материјални и правни недостаци)

102

3. или да су недостаци последица узрока који је постојао пре преласка ризика али се у том тренутку нису појавили (пример:болест стоке чији је узрок постојао пре продаје и преласка ризика са продавца на купца).

НЕДОСТАЦИ ПОСТОЈЕ ако роба нема потребна својства: -за њену редовну употребу или промет -за нарочиту употребу за коју је купац набавља ако је познато продавцу -за намену која је изричито или прећутно утврђена односно прописана

(пример:двофазни струјомер) -која су саобразна моделу или узорку (како је то нудио продавац купцу).ПРАВА КУПЦА: 1.да обавести продавца о недостацима (ради прегледа) 2. да тражи отклањање недостатака на роби 3. да тражи испоруке робе без недостатака 4.да тражи снижење цене 5.да тражи раскид уговора 6.да тражи накнаду штете која је настала због недостатка на роби Купац није дужан да плати већу цену за бољи квалитет робе али је дужан да робу

прими.ПРАВНИ НЕДОСТАТАК НА РОБИ: У случају овог недостатка на роби купац има право да тражи заштиту од евикције, односно од узнемиравања. Да би купац стекао право на повраћај цене и накнаду штете потребно је:

1. да купац обавести продавца о правном узнемиравању2. утврдити да је узнемиравање од трећег лица засновано на праву3. да је купац био савестан (није знао за правне недостатке)

ГАРАНЦИЈА НА ОСНОВУ ГАРАНТНОГ ЛИСТА: -за исправно функционисање техничке робе -продавац и произвођач солидарно одговарају -права купца: -да му се роба поправи -да му се роба замени -да раскине уговор и тражи накнаду штетеОБАВЕЗЕ КУПЦА:

1. да преузме робу2. да плати цену

3. уговором се могу предвидети и друге обавезе

ПРЕУЗИМАЊЕ РОБЕ: представља преузимање неопходних радњи да би предаја робе била могућа да би се роба однела потребно је достављање амбалаже, возила и др.

Доцња: у доцњу пада купац ако неосновано одбије да прими робу тада на купца прелази ризик за случајну пропаст ствари или оштећење робе

Продавац има тада право на: накнаду штете (зато што је обуставио производњу, нема складиште..) трошкове за даље чување робе (за складиштење)

ИСПЛАТА ЦЕНЕ: 1.пуна цена одједном (правило)

103

2.у деловима (ратама)Зависно од времена плаћања постоји: а) плаћање цене пре испоруке робе (куповина у претплати) б) плаћање истовремено са испоруком робе (правило) в) плаћање на почек (после испоруке робе)Продавац може тражити исплату цене: *ако је робу испоручио *или је спреман да робу испоручиАко купац падне у доцњу са плаћањем цене дужан је да: *плати законску затезну камату *плати уговорену камату за одређени период.МЕСТО ИСПЛАТЕ:

1. где је уговорено2. у месту испоруке (ако није уговорено)3. седиште продавца (ако се цена плаћа у моменту испоруке робе)

ПОСЕБНЕ ВРСТЕ УГОВОРА О ПРОДАЈИ:КУПОПРОДАЈА СА ПРАВОМ ОТКУПА – продавац задржава право да узме робу назад уз повраћај цене.КУПОПРОДАЈА СА ЗАДРЖАВАЊЕМ СВОЈИНЕ – продавац задржава право својине на испорученој и продатој роби све док купац не плати цену.УГОВОР О ПРОДАЈИ РОБЕ СА ПРАВОМ ПРЕЧЕ КУПОВИНЕ –

продавац задржава право да му купац робе исту првом понуди ради куповине, уколико одлучи да је даље прода.

право се може уговорити најдуже на 5 година штити се судским путем

КУПОВИНА НА ПРОБУ: купац узима робу у циљу утврђивања да ли иста одговара његовим жељама и

потребама ако купац не врати робу до одговарајућег рока, сматра се да је остао при уговору до претходно утврђеног рока, ризик случајне пропасти робе сноси продавац.

УГОВОР О ПРОДАЈИ ПО УЗОРКУ ИЛИ МОДЕЛУ: продавац се обавезује да прода робу саобразно узорку или моделу аутентичан узорак се чува запечаћен и потписан од суговорних страна.

УГОВОР О ПРОДАЈИ СА СПЕЦИФИКАЦИЈОМ: постиже се сагласност о врсти и количини робе (пример:фарба-сто килограма) купац задржава право да накнадно одреди својства робе (црвена, плава боја и тд)

КУПОПРОДАЈА СА ПРАВОМ ПРЕПРОДАЈЕ: *купац задржава право да у одређеном року: 1. врати продавцу робу 2. захтева повраћај цене.

2. УГОВОР О НАЛОГУУговорне стране су: налогодавац и налогопримац

104

Овим уговором обавезује се налогопримац да за рачун налогодавца предузме одређене послове.

Није самосталан уговор у привреди.ОБАВЕЗЕ: 1 Налогопримца: *да поступа са пажњом доброг привредника *да налоге извршава лично *да налогодавцу подноси извештај о раду *да после извршења налога, налогодавцу положи рачун 2.Налогодавца: *да плати налогопримцу награду за рад *да плати налогопримцу трошкове и преузме обавезе

3. УГОВОР О ПОСРЕДОВАЊУУговорне стране су: посредник и комитент

Овим уговором посредник се обавезује да обави све послове који су неопходни да би дошло до успостављања правних и пословних односа између партнера који желе да закључе неки од уговора робног промета, уз награду.

ВРСТЕ УГОВОРА О ПОСРЕДОВАЊУ: 1.Посредовање за закључење уговора о купопродаји: * посредник проналази купце и продавце * усклађује њихове захтеве и интересе * преноси њихове међусобне понуде * даје обавештења о стању на тржишту * обавља и друге послове у циљу омогућавања да се закључи уговор. 2 .Берзанско посредовање ради продаје хартија од вредности на берзи 3. Посредништво код осигурања 4. Посредништво код транспорта 5. Поморски посредници 6. Туристички посредници.

ОБАВЕЗЕ ПОСРЕДНИКА су да: *поступа са пажњом доброг привредника *чува пословну тајну *води пословне књиге о посредовању (посреднички дневник) *изда посреднички лист *чува узорке робе *даје потребна обавештења која су неопходна ради закључења уговораПРАВА ПОСРЕДНИКА: *на награду – (провизију) за свој рад *на накнаду трошкова (за дневнице, превоз..) *право на обезбеђење уговорених захтева

105

4. УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУУговорне стране су: трговински заступник (агент) и налогодавац (властодавац-комитент)

Заступништво (агентура) је заступање у туђе име и за туђ рачун од стране заступника (агента) у циљу зараде. То је закључивање уговора робног промета у туђе име и за туђ рачун

ФОРМА: уговор је формалан (закључује се у писменој форми)

ВРСТЕ УГОВОРА: подела се врши на основу правног положаја заступника (агената) 1.агенти који заступају *домаће привредне субјекте *иностране привредне субјекте 2.агенти у:*робном промету *промету новцем и хартија од вредности 3.по територији на којој агенти обављају своју делатност: *локални (месни) *обласни *регионални *генерални –у једној или више земаља -ангажују подагенте да би извршили посао 4.по томе да ли агенти послове обављају: *из једног места, или * путујући од места до места:-то су специјализивана трговачка друштва -послове обављају трговачки путници који су запослени у трговачким друштвима 5.по обиму овлашћења агената: *специјални агенти (посебни)- имају овлашћења за тачно одређене правне

послове *општи агенти:- имају генерални налог (искључиви заступник) - налог није временски ограничен 6.на основу степена одговорности агента за 3.лица према властодавцу: *одговорност ако није изабрао стручно или савесно 3. лице *одговорност „дел кредере“, где агент гарантује да ће 3. лице уредно

извршити посао 7.према привредним областима у којима се појављује агент, постоји: *агент у трговини * агент у производњи *агент у банкарству *агент у грађевинарству итд.

ОБАВЕЗЕ АГЕНТА су да: *поступа са пажњом доброг привредника *испуни налог за трговинско заступање *обавештава налогодавца о свим дешавањима у послу заступања *штити интересе налогодавца

106

*не ради за конкурентски привредни субјект (може само уз одобрење налогодавца)

*чува пословну тајну налогодавца за коју сазна у извршавању налога *састави закључницу о закљученом уговору *налогодавцу поднесе рачун (извештај) о свом извршењу налога.ПРАВА АГЕНТА: *на провизију за извршен налог *на накнаду трошкова које је начинио приликом извршавања налога *на предујам средстава која су потребна за извршење послова из налога *на обезбеђење својих уговорних захтева: -заложно право -право ретенције (задржавање)

5. УГОВОР О КОМИСИОНУУговорне стране су: комисионар и комитент

То је уговор робног промета који ствара обавезу једној уговорној страни (комисионару) да у своје име и по налогу друге уговорне стране (комитента) обави један или више послова робног промета, за одговарајућу награду (провизију)

На овај уговор се примењују правила уговора о налогу.

ПРАВНИ ОДНОСИ ИЗ УГОВОРА О КОМИСИОНУ су:1. Између комисионара и комитента (настаје из уговора) *то је интерни (унутрашњи однос) *права комитента су обавезе комисионара и обрнуто2. Између комисионара и трећег лица *то је екстерни (спољни) однос *настаје као последица преноса права и обавеза које има комисионар у односу на треће лице.

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О КОМИСИОНУ *Неформалан уговор (проста сагласност воља) *Права и обавезе комисионара су идентични као код уговора о трговинском заступању.

ВРСТЕ УГОВОРА О КОМИСИОНУ1. продајни комисион (у своје име и за рачун комитента)2. куповни комисион (у своје име и за рачун комитента)3. комисионо самостално иступање4. консигнација: *врста продајног комисиона *има елементе складишног посла *састоји се у томе што комитент шаље своју робу на консигнацију,

чување и продају. *консигнациона складишта су под контролом царинских органа

107

*роба се дефинитивно царини тек када буде продата и на тај начин ће роба бити увежена.

*уколико роба не буде продата иста ће се вратити у иностранство. 5. комисион „Stare del kredere“- комисионар одговара комитенту не само за

савестан избор и дате инструкције трећем лицу, него и за испуњење посла од стране трећег лица.

6. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ – ОТПРЕМАЊУУговорне стране су: шпедитер (отпремник) и комитент (налогодавац, клијент)

То је врста уговора о делу Ово је уговор са којим се обавеезује једна уговорна страна да организује отпрему ствари у своје име а по налогу и за рачун друге уговорне стране, уз награду.

ПРАВНИ ОДНОСИ ИЗ УГОВОРА су:1.Између шпедитера и комитента (шпедиционе природе)2.Између шпедитера и 3. лица: *из уговора о превозу *из уговора о ускладиштењу робе *из уговора о осигурању, итд.

ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА:Могу закључити само регистровани шпедитериа) Обавезе шпедитера је да: *поступи као савестан и уредан привредник * прими ствари * чува ствари * изврши избор превозног пута * изврши избор врсте транспорта * закључи потребне уговоре са 3. лицима ради организовања отпремања * осигура ствари (када закон налаже или комитент захтева) * положи рачун комитенту о извршеном отпремањуб) Права шпедитера су: *на награду (провизију)-има и када није уговорена -одређена: уговором, тарифом, пословним обичајем, судски *на накнаду нужних и корисних трошкова за - транспорт - контрола -складиштење *на средства обезбеђења уговорних захтева

ОДГОВОРНОСТ ШПЕДИТЕРА – правило: *шпедитер одговара за избор превозиоца и других лица која извршавају комитентов налог на основу уговора између њих и шпедитера. *шпедитер може да преузме одговорност за рад других лица

108

ПОСЕБНЕ ВРСТЕ УГОВОРА О ШПЕДИЦИЈИа) САМОСТАЛНО ИСТУПАЊЕ ШПЕДИТЕРА (значи да шпедитер може увек сам, уколико то комитент није забранио) да: *сам превози ствари (уколико има своја превозна средства) *сам складишти ствари (уколико има свој складишни простор) *сам пакује ствари (ако има своју радну снагу за то и друге потребне услове)б) МЕЂУШПЕДИТЕР: *налогом комитента може да се ангажује међушпедитер *када шпедитер није у могућности да самостално изврши обавезу из уговора о шпедицији, он може делимично да повери организовање отпреме ствари другом шпедитеру (тзв. „коресподентним шпедитерима“) * „коресподентни шпедитери“ се ангажују у удаљеним транспортним центрима *шпедитер одговара само за избор међушпедитера, осим уколико није другачије уговорено.в) ПОДШПЕДИТЕР *ангажује га сам шпедитер *је пуномоћник извршења главног шпедитера *шпедитер одговара за подшпедитера и то: 1.за избор и дате инструкције подшпедитеру 2.за делатност подшпедитера *одговорност се не може искључитиг) ФИКСНА (ПАУШАЛНА) ШПЕДИЦИЈА: *то је шпедиција са фиксном надокнадом која припада шпедитеру *обухваћени су сви трошкови за извршење комитентовог налога и то: 1.трошкови шпедиције 2.трошкови превоза ствари 3.трошкови осигурања ствари 4.трошкови складиштења ствари *одговорност као подшпедитера (под в)д)ЗБИРНА (СКУПНА) ШПЕДИЦИЈА *врши се отпрема комитентових заједно са стварима других комитента *разлог је уштеда у транспортним трошковима *уштеда у трошковима припада комитенту *шпедитер има право на додатну награду (провизију)

7. УГОВОР О КОНТРОЛИ РОБЕУговорне стране су: комитент и контролна организација (контролор)

То је уговор којим се, на основу комитентовог налога, ствара обавеза контролној организацији да непристрасно утврди својства контролисане робе, уз награду и да о извршеном налазу и контроли изда писмену исправу (цертификат).

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА: *неформалан уговор (закључује се усменим путем) *у пракси се најчешће закључује у писменој форми, ради доказа

109

ОБАВЕЗА КОНТРОЛОРА: 1.извршење уговорене услуге и комитентовог налога у целости 2.издавање цертификата (писмене исправе) 3.обезбеђење робе, која се контролише, од замене 4.чување узорка контролисане робе ради евентуалне суперконтролеПРАВА КОНТРОЛОРА 1.на награду (провизију) за учињене услуге, која се одређује: -по јединици контролисане робе (пример: 5, 10, 15 ...комада) -по количини контролисане робе (пример: 100, 5000...кг, 200 л.) -по вредности робе -у паушалу (фиксни износ) -по потрошеном времену за контролу -по броју ангажованих стручњака који контролишу робу 2.на накнаду трошкова 3.на приступ роби коју треба контролисати 4.на накнадне налоге и инструкције 5.на залогу и ретенцију на роби која се контролише ради наплате својих потраживања

ОДГОВОРНОСТ КОНТРОЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ *претпоставља се, за разлику од кривичне одговорности коју треба доказати *може се ослободити одговорности ако докаже да није крив *општим условима пословања контролне организације: - може се искључити њена одговорност -не може се искључити ако је нанета грубом непажњом или намером

Контролна организација одговара: *за дате инструкције које даје 2. контролној организацији и ако је њу изабрао

комитент*за избор и за извршење контроле од стране 2. контролне организације ако је њу изабрала 1. контролна организација.

ВРСТЕ УГОВОРА О КОНТРОЛИ 1.Уговор о извршењу контроле ради утврђивања својства робе (најчешће) 2.контрола робе са „преузимањем“: *уговор има елементе уговора о пуномоћству *најпре се обавља контрола робе *након тога контролна организација даје изјаву да својства контролисане робе одговарају роби у неком ранијем уговору комитента са 3. лицем (то је најчешће уговор о купопродаји где је комитент купац робе) *прелаз ризика са продавца на купца је условљен позитивном изјавом контролне организације. *контролна организација, у овој врсти контроле, губи непристрасност пошто треба да заштити интересе свог комитента. *за преузету гаранцију, контролна организација има право на увећану награду (провизију)УГОВОР О КОНТРОЛИ УСЛУГА

110

*врши се у својству надзорног органа *примењују се иста правила као и код контроле робе *пример:- контрола начина утовара и истовара робе

-слагање робе у превозно средство и сл.

8. УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУУговорне стране су: складиштар и оставилац

Уговор је неформалан

Овим уговором складиштар преузима обавезу да одређено време стручно чува и одржава ствари које припадају оставиоцу и да по протеку одређеног рока ствари врати оставиоцу а иставилац има обавезу да плати складиштару уговорену награду.

ВРСТЕ СКЛАДИШТА:1.ПРИВАТНА: издају потврду о пријему робе2. ЈАВНА:

*издају складишницу *складишница је хартија од вредности која представља: -доказ да је роба примљена на чување

-документ на основу кога роба може да се подигне из складишта (легитимациони папир)

*складишница садржи: -назив-име оставиоца и његову адресу -назив складиштара -датум и број складишнице -место где се складиште налази -врсту и количину робе -наводе о осигурању робе и др.

ПРАВНА ПРИРОДА СКЛАДИШНИЦЕ: *то је хартија од вредности и легитимациони папир *складишница има традиционално својство (предајом складишнице замењује се

фактичка предаја робе) *презентациона хартија од вредности: права из складишнице остварују се

подношењем исте неком 2. лицу.Наведена својства складишнице омогућују: 1. пренос својине на ускладиштеној роби, 2. залагање ускладиштене робе ради обезбеђења, пре свега, враћања добијеног

кредита.Делови складишнице су:

1. део који се зове признаница или рецепис (служи ради преноса својине на роби) 2. део који се зове заложница или варант (служи ради залагања робе)

У нашем праву складишница (оба дела) гласи по наредби У страном праву складишница може да гласи:

111

*по наредби (уписано је на складишници име власника, с тим што он може, по својој наредби, да исту пренесе на неко друго лице) *на име (уписано је пуно име власника складишнице, односно робе) *на доносиоца (свако ко презентује складишницу сматра се њеним законитим и савесним имаоцем)ПРЕНОС СКЛАДИШНИЦЕ: 1. једнинствени пренос (и рецеписа и варанта) *лице које добије складишницу има потпуно право располагања са ускладиштеном робом 2. одвојени пренос: *прво се преноси варант (-уписује се ова чињеница на рецепису) (-износ којим се оптерећује роба)

*пренос се врши индосаментом (то је писмена изјава о преносу хартије од вредности која се констатује на самој хартији од вредности)

Ако се варант не искупи на време: 1.ималац варанта врши протест код суда 2.ако дужник ни тада не плати дуг ималац варанта има право да захтева продају

заложене робе из које се намирују: *трошкови продаје робе *трошкови складиштења робе *имаоци заложнице *имаоци рецеписа

ЦАРИНСКА СКЛАДИШТА: У ова складишта се ускладиштава привремено увезена роба која није

оцарињена, неоцарињена, транзитна роба, као и роба која је спремна за извоз а још није оцарињена)

1. могу се основати тамо где постоје царинарнице 2. уз потребно одобрење царинарнице

3.формира се посебна комисија која утврђује да ли су испуњени услови за отварање складишта (зграде, просторије, могућност вршења надзора)

ЦАРИНСКА СМЕСТИШТА 1. поступак оснивања се спроводи као и код царинских складишта

2. овде се ускладиштава роба из увоза или извоза која је у транзиту и то је роба у власништву оног чије је царинско сместиште (пример: фабрике која складишти своје сировине ради производње)

КОНСИГНАЦИОНА СКЛАДИШТА: 1.оснивају заступници иностраних фирми (привредних субјеката) ради привременог

смештаја увежене робе иностраних фирми, 2 роба се царини тек када се купи и дефинитивно увезе, 3. ако се роба не прода може се преусмерити на другу дестинацију (врати у

иностранство), без царине.

ОБАВЕЗА СКЛАДИШТАРА је да: 1.поступа као уредан привредник,

112

2.испољи поштење и савесност у пословању, 3.прими робу на чување, 4.робу стручно чува и одржава, 5.уредно и ажурно води складишну књигу, 6.изда складишницу, 7.осигура ускладиштену робу (ако је тако уговорено), 8.чува пословну тајну, 9.изда робу овлашћеном лицу.

ПРАВА СКЛАДИШТАРА су: 1.на накнаду за свој рад, 2.на накнаду трошкова, 3.право залоге и право ретенције на ускладиштеној роби ради наплате својих

потраживања, 4.да прода ускладиштену робу ради наплате својих потраживања.

9. УГОВОР О ЛИЗИНГУ (leasingu)

Уговорне стране су: давалац лизинга и прималац лизинга

Уговором о лизингу обавезује се једна уговорна страна (давалац лизинга) да уступи уговорену ствар на коришћење и да изврши уговорене радње у вези уговореног привредног коришћења те ствари другој уговорној страни (примаоцу лизинга), који се обавезује да за извршену услугу плати уговорену накнаду (закупнину).

ВРСТЕ УГОВОРА О ЛИЗИНГУ: Навешћемо само најзначајније.1.Према особинама лизинг објекта:а) лизинг потрошних добара: *изнајмљују се вреднија потрошна добра: -аутомобили (rent a car), -предмети за домаћинство (телевизори, замрзивачи, намештај и др.), -рачунарска опрема, *када неко жели да стално има најсавременије техничке апарате и опрему, *погодан је за задовољење повремених потреба а не константних потреба (пример:

ангажовање опреме за сајам на некој удаљеној локацији).б)инвестициони лизинг *има велики привредни значај нарочито у спољнотрговинској размени,

*пример: давање кредита али не у облику новца, него у облику потребних инвестиционих постројења,*комбинује се са уговором о инжењерингу,*пример: у лизинг се даје комплатна фабрика са обавезом даваоца лизинга да: -одржава постројења -оспособи стручни кадар примаоца лизинга да ради на постројењима

в)лизинг покретних и лизинг непокретних ствариг)лизинг употребљених и лизинг неупотребљених ствари *већ даваних на лизинг,

113

*наплаћује се мања цена за употребу лизинг објекта.2.Према дужини трајања уговора о лизингу: а)краткорочни лизинг: -односи се на потрошне ствари, -може се више пута употребити лизинг објекат, -давалац лизинга има обавезу сервисирања ствари („сервис лизинг“), -обавеза даваоца лизинга да набави потребне резервне делове, -обавеза даваоца лизинга да замени делове, б)дугорочни лизинг: -лизинг објекти су велике вредности, -спорно је на колико се година даје.2.Према положају даваоца лизинга: А)лизинг преко лизинг друштва, где постоје 3 субјекта: 1.произвођач или трговац лизинг објекта, 2.давалац лизинга, 3.прималац лизинг објекта.Односи: *између 1. и 2. субјекта је купопродајни однос (купопродајна цена), *између 2. и 3. субјекта је уговор о лизингу (3. субјект има обавезу плаћања лизинг

рате), *између 1. и 3. субјекта, где прималац лизинг објекта сам врши избор лизинг

објекта од произвођача или трговца лизинг објекта. Б)концерн лизинг: Ствара се концерн у који се укључују: -произвођачи лизинг објекта, -трговци лизинг објекта, -примаоци лизинга, -банке. Постоје и друге врсте уговора о лизингу које неће овде бити обрађене. У нашем позитивном праву само је узгред регулисан уговор о лизингу. На уговор о лизингу примењују се одредбе уговора о: *закупу, *купопродаји.

ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ЛИЗИНГА су да: 1. поступа као савестан и уредан привредник, 2. уступи привредно коришћење лизинг објекта, 3. уредно одржава објекат лизинга, 4. пренесе својинско-правна овлашћења на примаоца лизинга.ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА ЛИЗИНГА: 1.плаћање лизинг рате (закупнина, накнада, награда), 2.да искоришћава лизинг објекат у складу са уговором, 3.да омогући даваоцу лизинга контролу над правилним коришћењем лизинг

објекта, 4.да врати лизинг објекат по престанку уговореног рока.

114

10. УГОВОР О ОСИГУРАЊУУговорне стране су:осигуравач (осигуратељ) и осигураник

Уговором о осигурању ствара се обавеза једној уговорној страни (осигуравачу) да другој уговорној страни (осигуранику) накнади штету или исплати, у уговору, одређену своту новца (осигурану суму) уколико наступи случај који је предвиђен у уговору (осигурани случај), док се осигураник обавезује да плати осигуравачу одређену своту новца (премију осигурања).

Постоји велики број уговора о осигурању који се групишу на основу разноврсних критеријума. Даћемо приказ најзначајнијих уговора о осигурању:

ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ - које обухвата осигурање: 1.путника у јавном превозу од последица несрећног случаја (превоз аутобусом-возом) 2.власника моторних возила од одговорности за штету причињену трећим лицима

(оштећење туђег возила ) 3.власника ваздухоплова од одговорности за штету причињену трећим лицима

Ово је: -изузетан облик осигурања, -обавезност произилази из закона (утврђена у закону), -правне последице настају на основу уговора између осигуравача и осигураника.

ДОБРОВОЉНО ОСИГУРАЊЕ: *ово је правило код осигурања

*свако одлучује: -да ли ће закључити уговор о осигурању, -у ком обиму ће закључити уговор о осигурању

*стално се прилагођава новим потребама у осигурању (пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, осигурање живота и др.)

ТРАНСПОРТНО ОСИГУРАЊЕ:

1. подела: а) осигурање лица у транспорту б) осигурање имовине у транспорту в) осигурање од одговорности лица која учествују у транспорту 2. подела: а) каско осигурање (је осигурање транспортних средстава): *на одређено време (пример: за мај месец текуће године) *на одређено путовање (пример: Београд – Москва за 12. 01.2008. г.) б) карго осигурање (осигурање робе у превозу) *поморско, жељезничко, друмско, речно, ваздухопловно *генерална полиса – ради се о оквирном уговору -важи дуже време -односи се на већи број превоза робе в) осигурање од основних ризика –саобраћајних несрећа -елементарних непогода -пожаара -експлозија

115

г) осигурање од допунских ризика: (због својстава робе: пример:од кварења свежег меса и сл.) д) осигурање од политичких и ратних ризика (мора се посебно уговорити)

ОСИГУРАЊЕ ИМОВИНЕ: Врши се да би се обезбедила накнада штете која би се десила на имовини осигураника, ако наступи осигурани случај. Врсте осигурања имовине: НАДОСИГУРАЊЕ је закључење уговора о имовинском осигурању на већу вредност од стварне вредности осигураног предмета. ВИШЕСТРУКО ОСИГУРАЊЕ:

*ствар се више пута осигурава код разних осигуратеља од истог ризика у исто време,

*вишеструко осигурање у збиру не сме да пређе стварну вредност осигуране ствари, *када наступи осигурани случај, сваки осигуратељ има обавезу да накнади штету у свом сразмерном делу, *осигуратељи се могу међусобно регресирати (кад један исплати целокупну штету има право да тражи да му остали плате-регресирају- свако свој део). СУБРОГАЦИЈА: - са отуђењем осигуране ствари прелази аутоматски и осигурање на прибавиоце осигуране ствари.

ОСИГУРАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: *од професионалне одговорности (приликом хируршких интервенција и др) *произвођача за штету проузроковану због мане (недостатка) производа *успоставља се директан правни однос између осигуратеља и оштећенног лица када дође до накнаде штете.

ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА: 1.Закључује се уговор о осигурању живота 2.Закључује се уговор о осигурању од несрећног случаја (повреда, трајни

инвалидитет, наруженост)

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ: *то је неформалан уговор (закључује се простом сагласношћу воља) *у пословној пракси се најчешће закључује у писменој форми ради лакшег

доказивања

БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА: 1.ОСИГУРАНИ СЛУЧАЈ (је ризик од кога се осигураник осигурава) и он мора бити: *неизвестан (ради се о алеаторном уговору – уговору на срећу), *законит и моралан, *да није наступио у време закључења уговора ФРАНШИЗА је уговорна клаузула у којој је предвиђено да део штете сноси сам осигураник 2.ОСИГУРАНА СУМА је свота новца коју је осигуравач дужан да исплати осигуранику када наступи осигурани случај 3.ПРЕМИЈА ОСИГУРАЊА:

116

*је новчана свота коју је осигураник дужан да плати осигуравачу *ако се премија осигурања уплати унапред, реч је о МИЗИ.ПОЛИСА ОСИГУРАЊА: *писмена исправа која се издаје приликом закључења уговора о осигурању

*уместо полисе осигурања може се издати ЛИСТА ПОКРИЋА (која привремено замењује полису)

ВРСТЕ ПОЛИСЕ ОСИГУРАЊА: 1.каско 2.временске 3. поморске 4.имовинске 5.индивидуалне-колективне 6)валутиране (уговорена вредност предмета осигурања)

ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАВАТЕЉА су да: 1. поступа као уредан привредник (поштено и савесно) 2. предузима превентивне мере у циљу избегавања или смањења штете 3.накнади штету или исплати осигурану своту 4.накнади нужне и корисне трошкове које је имао у току извршења послаОБАВЕЗЕ ОСИГУРАНИКА су да: 1.пријави околности које су значајне за процену ризика 2. исплати премију осигурања 3.обавести осигуравача о наступању осигураног случаја 4.предузме мере ради спасавања осигураног предмета 5. користи осигуране ствари на прописан начин

11. ИЗДАВАЧКИ УГОВОРУговорне стране су: аутор и издавач

Издавачким уговором аутор преноси на издавача право објављивања ауторског дела штампањем, односно умножавањем. ВРСТЕ УГОВОРА: 1) прави издавачки уговор – овим уговором врши се у потпуности или делимично пренос ауторског права са аутора на издавача, 2) неправи издавачки уговор – закључује се ради објављивања дела које није ауторски заштићено због тога што је рок заштите истекао или слично. 3) уговор о сабраним делима (није регулисан законом, већ се појављује као продукт наше пословне праксе) 4) „мали издавачки уговор“: *ради се о објављивању новинских чланака *аутор новинских чланака може истовремено уступити већем броју корисника објављивање једног истог чланка.

ЗАКЉУЧЕЊЕ ИЗДАВАЧКОГ УГОВОРА

117

обавезна је писмена форма уговора може бити неформалан када се објављују:-новински чланци

-цртежи -белешке у новинама и часописимаОБАВЕЗЕ ИЗДАВАЧА су да: *објави дела, * изврши коректуру дела, *се придржава уговореног тиража, * поштује морална права аутора, * дистрибуира примерке дела, * исплати аутору хонорар, * преда аутору ауторске примерке.ПРАВА ИЗДАВАЧА су да тражи: *од аутора предају дела, *пренос коришћења ауторских права, *од аутора ауторску правну заштиту.

12. УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ

Уговорне стране су: давалац и стицалац лиценце

Овим уговором се једна уговорна страна (давалац лиценце) обавезује да другој уговорној страни (стицаоцу лиценце) уступи у целини или делимично право искоришћавања проналаска, техничког знања и искуства, жига, узорка или модела, а друга уговорна страна (стицалац лиценце) преузима обавезу да за то плати даваоцу лиценце уговорену накнаду (награду).

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА: *у писменој форми

СТИЦАОЦИ И ДАВАОЦИ ЛИЦЕНЦЕ могу бити: *правна лица (домаћа и страна) *физичка лица (домаћа и страна)

ВРСТЕ УГОВОРА О ЛИЦЕНЦИ:1. Лиценца у спољнотрговинском робно-новчаном промету2. Лиценца у унутрашњем робно-новчаном промету: *просторно ограничена лиценца (односи се на одређену територију) *просторно не ограничена лиценца (односи се на целу територију земље)3.Искључива лиценца: *постоји, када је уговором, стицалац лиценце стекао искључиво право искоришћавања предмета лиценце и давалац лиценце не може исту уступити на коришћење и другим лицима. *мора бити изричито уговорена4. -Временски ограничена лиценца

118

-Временски неограничена лиценца (важи до крајњег рока законске заштите права – код патентираног проналаска)5.Подлиценца – стицалац лиценце преноси стечена овлашћења у погледу искоришћавања предмета лиценце на друго лице.

ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ЛИЦЕНЦЕ су да: 1. пренесе предмет лиценце, 2. даје потребна упутства за коришћење лиценце. 3. гарантује искоришћавање предмета лиценце.ОБАВЕЗЕ СТИЦАОЦА ЛИЦЕНЦЕ су да: 1. искоришћава предмет лиценце онако како је уговорено, 2. исплати накнаду за коришћење лиценце, 3. поднесе извештај о коришћењу лиценце.

13. УГОВОР О ПРЕВОЗУУговорне стране су: транспортер (превозилац, бродар) и пошиљалац или путник

Уговором о превозу робе и лица, једно лице транспортер (превозилац, бродар) се обавезује да превезе лица и/или робу од једног до другог места (од места отпреме до места опредељења) и да у месту опредељења преда примаоцу робу и пртљаг у оном стању у којем је примио од уговорне стране (пошиљаоца) у месту отпреме, а друга уговорна страна (пољиљалац или путник) се обавезује да транспортеру (превозиоцу), за обављени превоз исплати уговорену накнаду (превознину, возарину).

Битни елементи уговора су: предмет превоза и превознина. Постоје две групе превозних правила која регулишу област превоза и то: 1.која регулишу: - организациона питања (статусна) - сигурност и безбедност саобраћаја 2.која регулишу пословне односе у саобраћају (уговори....) Саобраћај може бити: -водени (поморски, речни, каналски и језерски) -копнени (жељезнички и друмски) -ваздушни Ради превоза: 1.робе и пртљага 2.путника

ОПШТА ПРАВИЛА О УГОВОРУ О ПРЕВОЗУ СТВАРИ су следећа:

ОДГОВОРНОСТ ПОШИЉАОЦА је: 1.за тачне и потпуне податке о –врсти пошиљке -садржини пошиљке -количини пошиљке 2. да саопшти место где се пошиљка превози 3.да достави тачну адресу примаоца пошиљке 4.да достави своју адресу

119

5.да достави друге податке значајне за превоз ствари (о опасним стварима: експлозивима, отровима, о кварљивој роби и др.).

ОБАВЕЗЕ ПРЕВОЗИОЦА су да : *обави уговорени превоз *преда ствари у месту отпремања (опредељења) *плати штету за закашњење у превозу (на име стојница и прекостојница)ПРАВА ПРЕВОЗИОЦА су: *да наплати возарину *на накнаду ванредних трошкова који су се појавили у току превоза (пример: због промене пута којим се роба превози) *на законско заложно право ради обезбеђења својих уговорних захтева (прода роба ради наплате својих потраживања од пошиљаоца). Код овог уговора издаје се превозна исправа: „ТОВАРНИ ЛИСТ“ а може и потврда о пријему пошиљке у: *друмском саобраћају *жељезничком саобраћају *ваздухопловном саобраћају *унутрашњој пловидби

САДРЖАЈ ТОВАРНОГ ЛИСТА: подаци о *садржају пошиљке *превозном путу *накнади за превоз *пошиљаоцу *месту опредељења *потпису уговорних страна *превозиоцу *вредности робе *датуму издавању товарног листа

РОБА-СТВАРИ КОЈИ СЕ ПРЕВОЗЕ: морају бити прописно упаковани у одговарајућој амбалажи.

ПОШИЉАЛАЦ: 1. може да располаже пошиљком у току превоза на тај начин што ће: *обуставити превоз *вратити пошиљку на полазно одредиште *тражити превоз пошиљке на друго место опредељења 2.плаћа накнаду за извршени превоз, осим код „поузећа“ где плаћа прималац робе

КАДА У МЕСТУ ОПРЕДЕЉЕЊА: *не може да се пронађе прималац робе-ствари, или *прималац одбије да прими робу-ствариТАДА ПРЕВОЗИЛАЦ: *тражи накнадна упутства, од пошиљаоца, шта да ради са робом-ствари а ако не добије, тада може да: *преда ствари: а) јавном складишту б) другом лицу, или *прода превезену робу-ствари и: -наплати своје потраживање -остатак новца депонује код суда.

120

ОДГОВОРНОСТ ЗА ГУБИТАК ИЛИ ОШТЕЋЕЊЕ ПОШИЉКЕПРАВИЛО је: *одговара превозилац на основу објективне одговорности *превозилац одговара и за своје помоћнике у превозуОСЛОБАЂА СЕ ОДГОВОРНОСТИ ПРЕВОЗИЛАЦ ако докаже да је оштећење настало услед: *својства пошиљке (пропуст корисника превоза) *више силе (поплава, гром) *страног узрока који се није могао –предвидети -отклонити -спречити1. Одгворност се може ЛИМИТИРАТИ2. Одговорност се не може ИСКЉУЧИТИ У ПОТПУНОСТИ

УГОВОР О ПОМОРСКОМ ПРЕВОЗУУговорне стране су. бродар и наручилац превоза

НИСУ УГОВОРНЕ СТРАНЕ: *крцатељ *бродски (поморски агент) *бродовласник *заповедник бродаЛУКА УКРАЦАЈА је место отпремеЛУКА ИСКРЦАЈА је место опредељењаПРАВНА РЕГУЛАТИВА са којом је регулише овај уговор: *међународне конвенције –Бриселска која регулише коносман -Хамбуршка која регулише сам превоз *општи услови пословања бродара

ВРСТЕ УГОВОРА О КОРИШЋЕЊУ БРОДА: 1.уговор о закупу брода 2.уговор о пловидбеном послу :*ради превоза ствари и путника *ради тегљења или потискивања 2. пловилаЧАРТЕР ПУТОВАЊЕ постоји када се уговор о превозу морем закључује на једно или

више путаовања (Плоче – Бари)ВРЕМЕНСКИ ЧАРТЕР је путовање за одређено време (од 1. маја до 1. јуна)СУБЧАРТЕР-ПОДЧАРТЕР- уговор се закључује између лица (наручиоца) које узима цео

брод на искоришћавање и другог наручиоца брода ради потпуног искоришћавања бродског простора. (врста подзакупа брода)

ПРЕВОЗНЕ ИСПРАВЕ су: 1.ТОВАРНИ ЛИСТ: *није хартија од вредности *то јепотврда да је роба предата на превоз (издаје се у 1 примерку) 2.ТЕРЕТНИЦА (КОНОСМАН): *је хартија од вредности *је потрврда да је роба примљена ради превоза (у више примерака) *у пословном смислу роба је присутна на тржишту

*“чиста теретница“ значи да нема примедби на робу (на стање амбалаже, стање робе..)

121

*“нечиста теретница“ –када ма примедби на робу -није веродостојна исправа код отварања робног акредитиваЗАЈЕДНИЧКА ХАВАРИЈА: постоји када се намерно нанесе штета од стране заповедника брода у току пловидбе у циљу општег спаса свих учесника и свих интереса у конкретном пловидбеном подухвату (пример:бацање терета у море да би брод био лакши да не би потонуо или коришћење горива које се превози у броду да би брод стигао до места искрцаја).

УГОВОР О ПРЕВОЗУ УНУТРАШЊИМ ВОДЕНИМ ПУТЕМ

Обухвата саобраћај на: *рекама *каналима *језеримаПРАВНА РЕГУЛАТИВА: -Закони -Конвенције: - Братиславска -Регенсбуршка -Београдска

УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЉЕЗНИЦОМ ПРАВНА РЕГУЛАТИВА: *Конвенције-Бернска из 1890. год. носи назив ЦИМ и регулише превоз робе *Бернска из 1980. год.-иновирана конвенција *ЗакониМоже се издати ПРЕНОСИВИ ТОВАРНИ ЛИСТ -који је хартија од вредности -то је новина у нашем праву

УГОВОР О ДРУМСКОМ ПРЕВОЗУ РОБЕ

ФОРМА: - уговор је неформалан (може се закључити усмено)БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА су: - предмет и - превознинаВРСТЕ ПРЕВОЗА: 1. сопствене робе – туђе робе 2. унутрашњи – међународни превоз 3. линијског карактера – слободан превоз 4. градски – приградски – међумесни превоз 5.подпревозилац – поверавање превоза другом превозиоцу 6. узастопни превоз – код овог превоза издаје се једна транспортна исправа од стране већег броја превозилацаПРАВНА РЕГУЛАТИВА: -Закон -Конвенције: најпознатија Женевска ЦМР из 1956. годинеТОВАРНИ ЛИСТ: -његово издавање није обавезно

122

-могуће је издавање преносивгг товарног листа који иема карактер хартије од вредности.

14. УГОВОР О KNOW – HOWУговорне стране су: давалац know-how и прималац know-how

*Појавио се у САД *У Европи је у масовној употреби после 2. светског рата *уговор је творевина аутономног привредног (пословног) права

Овим уговором се једна уговорна страна (давалац нау-хау) обавезује да пренесе: уговорена знања и искуства у погледу технике и технологије, као и финансијска знања и искуства на другу уговорну страну (прималац нау-хау), која се обавезује да за то плати уговорену награду, као и да стечена знања и искуства на основу овог уговора чува као пословну тајну.

ФОРМА УГОВОРА: - најчешће се закључује у писменој форми због сложености односа који се регулишу

- у неким земљама се уговор може закључити усмено ЦИЉ УГОВОРА: да се на основу пренетог знања и искуства ојача конкурентност примаоца нау-хау на тржишту.ВРСТЕ УГОВОРА: 1. уговори са којима се врши пренос искључивог коришћења права туђег знања и искуства на другог 2. уговор којим давалац нау-хау задржава право да и сам користи знање и искуство или могућност да исто пренесе на више других корисника 3.“чист нау-хау“-уговор где је предмет уговора само „нау-хау“ 4.комбиновани уговор, код кога се „нау-хау“ преноси са уговором о: *инжењерингу *пословној кооперацији *франшизингу *заједничком улагању

Код уговора о нау-хау преносе се знање и искуство која нису патентом заштићена, док код уговора о лиценци ради се о преносу патентираних (заштићених) проналазака.

15. УГОВОР О ФАКТОРИНГУУговорне стране су фактор и комитент

*уговор је творевина аутономног права кога је створила пословна пракса. *то је уговор „sui generis“, тј. самосталан уговор пословног права

То је уговор о реализацији књиговодствених потраживања од стране банке. Наиме, ради се о правној продаји банци потраживања које има привредни субјект

према свом дужнику, где банка преузима наплату тог потраживања.

123

ВРСТЕ ОДНОСА : 1.ОДНОС ФАКТОР (БАНКА) И КОМИТЕНТ *комитент преноси своје потраживање према 3. лицу (дужнику) на фактора *фактор преузима потраживање

*фактор исплаћује износ комитенту пре него што је наплатио потраживање (умањен за одређен проценат)

2. ОДНОС ФАКТОР (БАНКА) И ТРЕЋЕ ЛИЦЕ (ДУЖНИК) *фактор наплаћује потраживање које му је комитент у 1. односу пренео

ФУНКЦИЈА ФАКТОРИНГ ПОСЛА: 1. ДЕЛ КРЕДЕРЕ – овом функцијом комитент се ослобађа ризика немогућности наплате

продајне цене за испоручену робу. 2. УСЛУЖНА ФУНКЦИЈА: фактор (банка) обавља веома стручне послове уместо

комитента, као што су: евидентирање, билансирање, књижење и др. 3. ФУНКЦИЈА ФИНАНСИРАЊА огледа се: -у обезбеђењу готовог новца комитенту, који, практично, одмах наплаћује своју

цену из основног уговора.

16. УГОВОР О ФОРФЕТИНГУ

Уговором о факторингу се регулише купопродаја дугорочних спољнотрговинских потраживања, код кога извозник продаје, банци или другој специјализованој организацији, своје спољнотрговинско потраживање, које је обезбеђено неким од уговорних средстава обезбеђења.

ФУНКЦИЈА УГОВОРА је: *стимулисање извоза *остале функције су као код факторинга (дел кредере, услужна и финансирања)

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ФАКТОРИНГА И ФОРФЕТИНГА СУ:1.ФАКТОРИНГ: *продаје се група или сва потраживања *продају се краткорочна потраживања, до 6 месеци *потраживање које се продаје не обезбеђује се уговорним средствима обазбеђења *по правилу, појављује се у унутрашњем робно-новчаном промету2.ФОРФЕТИНГ: *продаје се једно потраживање *продају се дугорочна потраживања (рок доспећа преко 6 месеци) *потраживање које се продаје обезбеђује се и то је битан елеменат уговора *појављује се, искључиво, у спољнотрговинском промету.

17. УГОВОР О ТУРИСТИЧКИМ УСЛУГАМАУговорне стране су: туристичка агенција (организација) и корисник туристичких услуга

124

Уговором о туристичким услугама, обавезује једна уговорна страна (туристичка агенција, туристичка организација) да другој уговорној страни (кориснику туристичке услуге), пружи уговорену врсту туристичке услуге, док се друга страна обавезује да плати одговарајућу цену.

Извори права: 1. Међународна правила о туризму (споразуми и конвенције) 2. Закон о облигационим односима из 1978.год. 3. Посебне узансе о угоститељству

Врсте уговора о туристичким услугама: 1. Уговор о организованњу путовања 2. Посреднички уговор о путовању 3. Уговор о организовању угоститељских капацитета

УГОВОР О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

Овим уговором обавезује се једна уговорна страна (организатор путовања) да пружи туристичку услугу у току путовања, другој уговореној страни (путнику) док се путник обавезује да плати уговорену цену.

Услуге које се пружају:- превоз- боравак- исхрана- разгледање знаменитости

Плаћа се јединствена паушална цена. Цене појединих услуга се не могу раздвојити. Неформални уговор Када је уговор закључен: путник може, изузетно, да изостане од уговором одређеног путовања. Обавезе организатора путовања су да:

- поступа са пажњом уредог привредника- организује путовање на уговорен начин- пружа потребна обавештења- чува пословну

ОДГОВОРНОСТ ОРГАНИЗАТОРА ПУТОВАЊА НА ОСНОВУ УГОВОРА О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

Одговара за за штету – услед не извршења уговорене обавезе (потпуне и делимичне) и одговара за рад својих помоћника извршења. Може се ослобођење од одговорнисти: ако докаже да је поступао са пажњом уредног привредника при избору лица која су извршила услугу.

ПОСРЕДНИЧКИ УГОВОР О ПУТОВАЊУ

125

*To jе посебна врста уговора о организовању путовања *На овај уговор се примењују правна правила уговора о организовању путовања.

Уговором се ствара обавеза посреднику да у име и за рачун путника закључи уговор о путовању или уговор о извршењу једне или више посредничких услуга у циљу неког туристичког путовања, док се путник обавезује да исплати уговорену награду.

УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ ТУРИСТИЧКИХ КАПАЦИТЕТА(Уговор о алотману)

Овим уговором се обавезује угоститељ да у одређеном времену стави на располагање туристичкој агенцији одређени број лежаја и одређени туристички објекат, да пружи уговорене угоститељске услуге лицима које упути туристичка агенција и да плати туристичкој агенцији уговорену провизију, док се туристичка агенција обавезује да преузме све мере ради попуњавања капацитета угоститељског објекта у уговореном обиму, те да у утврђеним роковима обавештава угоститеља да није у могућности да попуни угоститељске капацитете, као и да плати цену пружених услуга.

ФОРМА: уговор се закључује у писменом облику.ЦИЉ УГОВОРА: - постизање вишег степена пословне стабилности и сигурности - планирање пословне делатности на дужи рок.ВАУЧЕР (хотелски купон, бон, упутница) *издаје се код уговора о алотману *издаје га туристичка агенција *издаје се лицима која се упућују на коришћење туристичких услуга

18. УГОВОР О ГРАЂЕЊУУговорне стране су: извођач радова (грађевинар) и наручилац радова (инвеститор)

Закључењем овог уговора ствара се обавеза извођачу радова да изгради одређени грађевински објекат или да изврши уговорене грађевинске радове а наручилац радова се обавезује да обави све радње којима се омогућује извршење грађевинских радова и да извођачу плати цену.

ИЗВОРИ ПРАВА: - Закон о облигационим радовима из 1978. године и други закони. - Општи услови пословања извођача радова

ВРСТЕ УГОВОРА О ГРАЂЕЊУ: 1. подела: а) уговор о грађењу на основу поруџбине инвеститора б) градња за тржиште на основу уговора о купопродаји 2. подела а) да ли се гради само објекат б) да ли је извођач радова, поред градње, преузео и обавезу израде инвестиционо-техничке документације. 3. подела: према томе да ли материјал за градњу набавља извођач радова или инвеститор,

126

4. подела: према начину утврђивања цене радова: а) на основу појединачне цене (рачун се плаћа на крају радова) б) на паушалан начин (тзв. „кључ у руке“, где важи: *правило: повећање цена грађевинског материјала и др. не утиче на повећање цене градње *изузетак: ако је колебање цена грађевинског материјала и др. веће од 2% од укупне вредности радова тада се повећава и цена радова (клизна скала). 5. подела: према одговорности главног извођача за друге којима је поверено делимично извршење грађевинских радова: *када је инвестор закључио појединачне уговоре са другим извођачима (на основу генералног уговора о градњи са главним извођачем), тада главни извођач радова одговара за друге извођаче само ако им није дао стручне инструкције о раду. *кад главни извођач радова изабере „подизвођача“ (као помоћника извршења радова) онда у потпуности одговара за његов рад.

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О ГРАЂЕЊУФОРМА: писмена форма (у противном не производи правно дејство)БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ: 1. рок изградње 2. радови који ће се извести 3. цена

ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА РАДОВА је да: 1. поступа са пажњом уредног привредника 2. обави радове у складу са уговором 3.обавештава и упозорава наручиоца радова о свим значајним догађајима у вези градње 4. се придржава рокова изградње 5. води књиге о грађењу (грађевински дневник) 6. обезбеди и осигура градилиште 7. плати уговорну казну због, евентуалног, кашњења у градњи 8. преда изграђен објекат инвеститору

ПРАВА ИЗВОЂАЧА РАДОВА: 1.захтева од инвеститора да благовремено обави све потребне радње како би извођач могао несметано да гради (прибави дозволе за градњу, уреди терен и др.). 2. да наплати цену за извршене радове 3. да тражи да инвеститор спроведе надзор над радовима

19. УГОВОР О ИНЖЕЊЕРИНГУУговорне стране су: инжењеринг организација и наручилац посла

То је уговор са којим се регулишу односи приликом изградње комплетних објеката и испоруке комплетне опреме за те објекте, као и пренос знања и искуства у вези употребе и функционисања опреме.

127

Под инжењерингом се подразумева:

1. израда инвестиционог програма (шта ће се радити, када, где и тд ?) 2. израда инвестиционо-техничке документације (планови, пројекти) 3. грађење инвестивионог објекта 4. набавка инвестиционе опреме 5. стављање изграђеног објекта у погон 6. оспособљавање кадрова за употребу одређеног објекта и постројења 7.обавеза надзора техничко-технолошког процеса рада 8. гаранција разних врста (за солидност изграђеног објекта, функционисање опреме)

ФОРМА УГОВОРА: *писмена због: - сложености уговора (има велики број елемената уговора) - велике вредности предмета уговора - трајности уговорних односа (више година)ИЗВОРИ ПРАВА: - у нашем правном систему не постоји закон који регулише ову област - могу се примењивати општи услови пословања инжењеринг организације

ПРАВА ИНЖЕЊЕРИНГ ОРГАНИЗАЦИЈЕ су: 1. на добијање потребних података од наручиоца радова 2. право на ангажовање других стручњака за посао 3. право на измену пројекта и радова 4. ауторско право над пројектима и документацијом 5. право на наградуОБАВЕЗА ИНЖЕЊЕРИНГ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: 1. да поступа по правилима струке 2. да стално сарађује са наручиоцем посла 3. да чува поверљиве податке као пословну тајну.

20. УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУУговорне стране су: давалац франшизинга и прималац франшизинга

Овим уговором се давалац франшизинга обавезује да врши периодичне (сукцесивне) испоруке робе и пружа одређене привредне услуге, као и да пренесе своје знање и искуство у производњи и пословању на примаоца франшизинга, док се прималац франшизинга обавезује да за то плати накнаду (награду).

ФОРМА :уговор се закључује писмено због трајне пословне сарадње.ИЗВОРИ: (то је уговор аутономног права) - уговор није регулисан законом ни код нас а ни у свету - општи услови пословања даваоца лизингаПРЕДМЕТ УГОВОРА могу бити: -пословно име даваоца франншизига

128

-робни или услужни знак или друго спољно обележје даваоца франшизинга -пословна и техничка знања и искуства даваоца франшизинга -школовање кадрова примаоца франшизинга -консулатације током пословања на основу уговора и сл.КОРИСТИ ОД УГОВОРА: 1) За даваоца франшизинга: *проширује своје пословање уз мала улагања *продаје производе и услуге под једнобразним условима 2) За корисника франшизинга: *долази до нових технологија *користи знања и искуства познате и успешне фирме.

ВРСТЕ УГОВОРА: 1) Робни (производни) франшизинг, где давалац франшизинга уступа изабраном трговцу право пласмана робе и делимично производње (пример: систем продаје кока-коле у преко 140 земаља) 2) Пословни (услужни) франшизинг, где је битан стандардизовани начин пословања и пружања стандардизованих услуга., пошто давалац франшизинга даје своју формулу пословања, метод пласмана и сл. Пласман се обавља под фирмом и пословним знаком даваоца франшизинга и сви учесници у систему наступају као јединствена целина према трећим лицима (пример: ланац хотела и ресторана Мек Доналдс).

ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ФРАНШИИЗИНГА су да: * уступи продају одређеног производа уз коришћење трговачког имена * пружи помоћ око проналажења пословног простора * пружи помоћ у управљању предузећем * стави на увид податке о тржишту и сл.ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА ФРАНШИЗИНГА су да: *пословни простор обазбеди, уреди и опреми према захтеву даваоца франшизинга * обезбеди складиштење робе *набавља робу од даваоца франшизинга * плати накнаду за уступање права *омогући даваоцу франшизинга контролу управљања и експлоатације предузећа Овај уговор се разликује од уговора о: лиценци, концесији, трговачком заступању и купопродаји са сукцесивним испорукама.

21. УГОВОР О TIMESHERINGU (Тајмшерингу)Уговорне стране су:давалац ТШ и корисник ТШ

Овим уговором се једна уговорна страна (давалац ТШ) обавезује да уступи другој уговорној страни (кориснику ТШ) право економског искоришћавања одређеног привредног објекта, у уговореном временском периоду и на уговорени начин, док се друга уговорна страна (корисник ТШ) обавезује да, уговором предвиђени објекат, користи у уговорено време и на уговорени начин, у складу са наменом тог привредног објекта и правилима струке, као и да плати уговорену накнаду.

129

ДАВАЛАЦ ТШ: *одржава грађевинске објекте, који се дају уговором, у употребљивом стању *одговара за скривена својства привредног објекта *сноси трошкове инвестиционог одржавања *може да откаже уговор уколико се прималац ТШ не придржава уговораКОРИСНИК ТШ: *чува и користи привредни објекат на уговорени начин *сноси трошкове текућег одржавања и *плати цену коришћења привредног објекта (одједном или у ратама)УГОВОР је:*релативно новијег датума *аутономан (настао је у пословној пракси) *најмасовније се примењује у туризму, пошто омогућује оптимално коришћење капацитета објеката.

ПОДЕЛА УГОВОРА према томе да ли се закључује између: 1) привредних субјеката (правних лица) 2) једног привредног субјекта (правног лица) и једног грађанина 3) домаћих правних и физичких лица, или 4) домаћих и страних правних и физичких лица.

130

Т Р Е Ћ И Д Е О

БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

ГЛАВА I

БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ Банкарски послови су правни послови који за свој предмет имају промет новца и хартија од вредности, као и одређене услуге које банке пружају (врше) својим клијентима у вези са прометом новца и тим хартијама.

ОСОБИНЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА: *пошто су банке привредни субјекти и послови које обављају су привредни послови *банкарски послови: -по правилу, су формални (електроника и рачунари их чине све више неформалним, на пример: плаћање и евидентирање се врши преко рачунара, односно електронском поштом) - склапају се путем адхезионих (по приступу) уговора

131

- то су послови „intuitu persone“ (између тачно одређених уговорних страна) -њихово постојање доказује се свим доказним средствима (уговорима, писменим документима, сведоцима и сл.)

ПОДЕЛА (ВРСТЕ) БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА: 1. Према функцији банке у одређеном послу (подела проф. др Славка Царића): *активни – где је банка поверилац клијенту (пример: уговор о кредиту) *пасивни – где је банка дужник клијенту (пример: уговор о улогу на штедњу) *неутрални – код којих банка обавља одређене послове у промету новца и хартија од вредности (пример: уговор о акредитиву, уговор о гаранцији ). 2. Према Закону о облигационим односима и 1978. године и упоредном праву (ову поделу следи и проф. др Мирко Васиљевић): *кредитни послови (уговор о кредиту) *банкарски депозити (новчани депозити, улог на штедњу, уговор о сефу итд.) *банкарски услужни послови (издавање хартија од вредности, откуп емитиваних хартија од вредности) 3. Према врсти банкарских средстава: *банкарски послови са домаћом валутом *девизни банкарски послови (са страном валутом) 4. Према дужини трајања банкарских послова: *краткорочни (који трају најдуже 1 годину) *дугорочни (који трају друже од 1 године) 5. Према врсти клијената: *послови са правним лицима *послови са физичким лицима (грађанством)

ДУЖНОСТ БАНКЕ је да: 1. чува тајну о: -финансијској позицији клијената - закљученим пословима са банком 2. поступа са пажњом доброг привредникаОДГОВОРНОСТ БАНКЕ спроводи се по општим правилима уговорне одговорности

1. КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ

1.1.УГОВОР О КРЕДИТУ

То је банкарски посао са којим се банка обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени иознос новчаних средстава (на одређено или неодређено време), за неку намену или без утврђене намене, док се корисник обавезује да плати уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је утврђено уговором.

ОСОБИНЕ УГОВОРА: 1. формални уговор (закључује се у писменој форми) 2. адхезиони уговор (по приступу) 3. теретни уговор (плаћа се камата и кад није уговорена)

132

4. уговор између тачно одређених уговорних страна 5. покриће уговора је поверење у кредитну способност клијентаПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА: има грађанскоправну основу у уговору о зајму.

ПОСТОЈИ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ УГОВОРА О КРЕДИТУ И УГОВОРА О ЗАЈМУ:Уговор о кредиту: *кредитор може бити само правно лице (банка) * представља теретни правни посао (обострана давања уговорних страна) * предмет уговора је новац * власништво предмета уговора није апсолутно (банка може давати на име кредита и новчана средства која нису њена)Уговор о зајму : *појам зајмодавца је шири од појма кредитора, пошто зајмодавац може бити и правно и физичко лице *може бити и доброчини правни посао (зајам без накнаде) *предмет уговора могу бити (поред новца) и друге заменљиве и потрошне ствари (пшеница, кукуруз, шећер и сл.) *Власништво предмета уговора је апсолутно (само се предмети у својини зајмодавца могу давати на зајам).

ОБАВЕЗА КРЕДИТОРА: да стави кориснику кредита уговорени новчани износ на располагањеОБАВЕЗЕ КОРИСНИКА КРЕДИТА су да: *кредит користи наменски *плати цену коришћења кредита (камату), која представља и систем заштите вредности новца и иста може бити: - фиксна (непроменљива) - пливајућа (променљива)

РЕСТРИКТИВНЕ КЛАУЗУЛЕ У УГОВОРИМА О КРЕДИТУ: Када се тражилац кредита налази у стању трајније инсолвентности (неликвидности – немогућности редовног измирења својих обавеза) и прети му опасност од престанка путем стечаја, тада се ограничава његова пословна способност на следећи начин: *ограничењем управљања обртним средствима (мора имати одређени минимум средстава на рачуну у сваком тренутку) *ограничењем управљања непокретностима (продаја, залагање хала, погона ...) *забраном додатног задуживања (узимање нових кредита ...) *ограничењем исплата плата и зарада *ограничењем избора нових органа управљања и руковођења. Посебна клаузула ограничења је: „Set off“, која даје могућност банкама да наплате потраживања на основу датог кредита из: -депозита комитента код филијале банке (у домаћим средствима плаћања) -депозита комитента који гласе на друге валуте (долар, евро и др).

ВРСТЕ УГОВОРА О КРЕДИТУ су: 1. према домицилу кредитора:*домаћи кредити

133

*инострани кредити 2.према статусу кредитора: *државни кредити или кредити владиних организација *кредити који немају претходни карактер 3.према предмету уговора о кредиту: *финансијски кредити (готов новац, обрачунски чекови) *робни кредит (испорука робе, извршене услуге) 4.према року доспећа враћања кредита: * краткорочни (до 1 године) *средњорочни (од 1 до 5 година) *дугорочни (преко 5 година) 5.према намени кредита: *ненаменски (могу се користити за било коју сврху) *за одређену намену: а) извозни – увозни б) пољопривредни в) евентуални (стенд бај) 6.према начину обезбеђења враћања кредита:

*персонална обезбеђења (лична средестава обезбеђења: меница, полиса осигурања)*реална средства обезбеђења (покретне и непокретне ствари)

*без средстава обезбеђења (овакви кредити су веома ретки) 7.према начину пуштања кредита у течај: *готовински кредити *у траншама (више пута) *асигнациони кредити (кредит се плаћа 2. лицу-пример:кредит за куповину аута, где банка пренесе директно на продавца аута) 8.према начину враћања кредита: *кредити који се враћају одједанпут (заједно са каматом) *кредити који се враћају у ратама *кредити са „грејс“ периодом (враћање почиње тек по истеку

одређеног временског периода, пример: после 1 или 2 године, за које време тече камата)

*револвинг кредит: који се аутоматски обнавља по искоришћености истог.

ПРЕСТАНАК УГОВОРА О КРЕДИТУ: 1.Отказом од стране банке, пре истека уговореног рока, због: *ненаменског коришћења кредита *инсолвентности корисника кредита (потпуне немогућности враћања кредита) *престанка корисника кредита као правног лица ( услед стечаја, ликвидације, промене статуса) *нередовне отплате кредита 2.Када корисник кредита: *одустане од кредита пре почетка његовог коришћења *врати кредит одједном, пре истека рока за враћање.

СПЕЦИЈАЛНИ КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ су:

1.Кредити на основу залоге хартија од вредности:

134

*банка одобрава кредите на основу залоге хартија од вредности (хартије од вредности су: меница, чек, акција, коносман, варант)

*код овог кредита постоји правна конструкција: уговора о кредиту и уговора о залози)

*ако корисник кредита, о доспелости, исти не врати, банка може ради наплате кредита да:

- прода заложене хартије од вредности (пример: складишницу и наплати се из вредности ускладиштене робе)

- врши права из хартије од вредности (пример: реализује меницу) 2.Есконтни кредит – уговором о есконтном кредиту ималац хартије од вредности

продаје исту пре њене доспелости банци (за разлику од уговора о факторингу где се продају сва потраживања)

3. Реесконтни кредит – код реесконта банка сама есконтује даље хартије од вредности, пре њихове доспелости (ово врши најчешће централна емисиона банка).

2. БАНКАРСКИ ДЕПОЗИТИ

Уговорне стране су: депонент (оставилац) и депозитар (прималац)

Под банкарским депозитом се подразумева: 1. новчани депозит 2. улог на штедњу 3. банкарски текући рачун 4. новчани депозит 5. депозит хартија од вредности 6. уговор о сефу

Depositum (латинска реч) и значи: „оно што је дато на чување“

2.1.НОВЧАНИ ДЕПОЗИТ

Уговор о новчаном депозиту представља такав банкарски посао у коме се депонент обавезује да положи код банке одређени новчани износ, са којим банка располаже, уз обавезу да исти врати према условима из закљученог уговора. Уговор је: *именовани *неформалан *sui generis

ОБАВЕЗЕ ДЕПОНЕНТА су: 1.полагање новчаног износа 2.отклањање дуговног салда на свом рачуну (депонента) ако банка изврши његове налоге без постојања покрића на рачуну депозита.ОБАВЕЗЕ ДЕПОЗИТАРА (БАНКЕ) су да: 1.отвори рачун депонованих средстава

135

2.врши исплате са рачуна, до висине покрића 3.извештава депонента о салду на рачуну *писменим изводима *СМС порукама *путем интернетаВРСТЕ ДЕПОЗИТА: 1.По основу времена чувања: *по виђењу (су увек доспели депозити) *орочени депозити 2.По основу сврхе депозита: *наменски (намену контролише банка) *ненаменски

2.2.УЛОГ НА ШТЕДЊУ

То је уговор код кога улагач предаје банци или некој штедно-кредитној организацији одређену своту новца, са којом она може да располаже али са обавезом враћања, према условима из уговора.

КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА: *уговор је именовани *он је неформалан *теретан *реалан (настаје тек када се преда новац на штедњу)

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ УГОВОРА НА ШТЕДЊУ И УГОВОРА О ДЕПОЗИТУ

1.реалан уговор (акт закључења уговора 1. је консенсуалан уговор је предаја новца2.издаје се штедна књижица 2. издаје се потврда-цертификат3.депозитар је: 3. депозитар је искључиво банка *банка *штедно-кредитна организација 4.депонент је само физичко лице 4.депонент је: *правно лице и *предузетникШТЕДНА КЊИЖИЦА је: *писмена исправа у коју се уносе уплате и исплате новчаних средстава *легитимациони папир (комитент банке се на тај начин представља банци) *није хартија од вредности

ОБАВЕЗЕ БАНКЕ су да: 1. плаћа камату 2. врши исплату новчаних средстава са књижице 3.чува пословну тајну

2.3. УГОВОР О БАНКАРСКОМ ТЕКУЋЕМ РАЧУНУ (жиро) -БТР Овим уговором банка се обавезује да неком лицу отвори посебан рачун и преко њега прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита.

136

*Текући рачун могу имати: *правна лица *физичка лица*Текући рачун може гласити на: *домаћу валуту *девизна средства*Правно и физичко лице може имати један или више текућих рачуна, у једној или више банака.ФУНКЦИЈА БТР је да омогући лакше одвијање платног промета без употребе готовог новца.ОСОБИНЕ БТР: *формалан правни посао (уговор се закључује у писменој форми) *није реалан уговор (није потребно полагање новчаног износа) *уговор је intuitu persone

РАЗГРАНИЧЕЊЕ ИЗМЕЂУ БАНКАРСКОГ ТЕКУЋЕГ РАЧУНА И НОВЧАНОГ ДЕПОЗИТА

1.врши се плаћање за корисника рачуна 1. ставља се банци на располагање одређени (сврха је услужни посао) новчани износ2.банка за услуге наплаћује провизију 2.банка плаћа камату депоненту и трошкове

ОБАВЕЗЕ БАНКЕ су да: 1. прима уплате на текући рачун по налогу: *корисника рачуна или *3. лица (на основу уговора о продаји, уговора о пружању услуга и сл.) 2. врши исплате на терет текућег рачуна, по налогу: *корисника рачуна *пуномоћника корисника рачуна *судске исправе или дрге извршне исправе. 3.утврђује салдо на рачуну на основу уплата и исплата 4.доставља изводе корисника рачуна: *тако што ће корисник исте лично подизати (прузимати) у банци *тако што ће банка изводе слати путем поште *слањем СМС порука *слањем путем интернета

ОБАВЕЗЕ КОРИСНИКА БТР су да: 1. плаћа провизију банци за услуге које му она пружа 2. плаћа накнаду посебних трошкова које је банка имала приликом извршења налога

2.4.УГОВОР О НЕНОВЧАНОМ ДЕПОЗИТУ

На основу овог уговора депонент предаје банци на чување телесне покретне ствари, уз плаћање накнаде, а банка се обавезује да ствари чува са пажњом доброг стручњака и да их врати депоненту у складу са уговором.

137

ПРЕДМЕТ УГОВОРА су:*уметнички предмети (пример:слике познатих уметника ) *драгоцености (пример: златни накит и сл) *хартије од вредности (пример: акције, менице, обвезнице..), уколико су само предмет чувањаВРСТЕ: 1. Орочен и неорочен неновчани депозит: *неорочен (предмети депозита се могу подићи у свако доба) *орочен: - са отказним роком (подизање ствари се мора претходно најавити) - без отказног рока (најчешће после протека неког времена) 2. Отворени неновчани депозит: *предају се ствари које нису затворене (запечаћене) *саставља се списак ствари које су предате на чување. 3. Затворени неновчани депозит: *предају се затворене ствари банци на чување (у коверти, у касети, у кутија и сл.) *банка чува неповредивост печата. У свету постоје специјалне депозитне банке.

2.5.УГОВОР О ДЕПОЗИТУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ:

*То је специјална врста неновчаног депозита *Спада у депозите отвореног типа

ПРЕДМЕТ УГОВОРА је: *чување депонованих хартија од вредности *управљање депонованим хартијама од вредности

ОБАВЕЗА БАНКЕ је да: *чува депоноване хартије од вредности *управља депонованим хартијама од вредности, тако што: -наплаћује доспеле камате, дивиденде и др. -остварује право гласа на скупштини привредног друштва *ставља депоненту на располагање наплаћене суме (камате, дивиденде...) *врати депоненту хартије од вредности, у складу са уговором.

2.6.УГОВОР О СЕФУ

То је уговор са којим се једна уговорна страна (банка) обавезује да стави на употребу сеф другој уговорној страни (кориснику сефа) на одређено време а корисник сефа се обавезује да за то плаћа накнаду.

*СЕФ (енглески: Safe) значи: сигуран, добро чуван, заштићен).

СЕФ: *је посебна касета

138

*је заштићен у посебној просторији банке *је намењен за чување драгоцености и хартија од вредности *кључ од сефа има само његов корисник *банка не зна садржај сефа *је неповредив и може се отворити само судским путем уколико корисник не испразни сеф на захтев банке.

УГОВОР је:*именован *теретан *двострано обавезан *неформалан

3. БАНКАРСКИ УСЛУЖНИ ПОСЛОВИ

3.1. А К Р Е Д И Т И В (услужни акредитив)

Банка се обавезује да по налогу клијента, код себе или неке друге банке стави трећем лицу на располагање одређену своту новца, у уговорено време и на уговорени начин.

ЗНАЧАЈ: 1. Некада:*продавац је пратио робу која је предмет купопродаје *робу је непосредно испоручивао купцу *добијао купопродајну цену на руке 2. Сада:*појавила се дистанциона купопродаја (купац и продавац се налазе на великој удаљености) *продавц не прати робу у превозу и због тога губи државину *уговорне стране се не познају или се недовољно знају *потребно јо обезбедити плаћање у таквој ситуацији *с тога је у употреби институт акредитива.

УЧЕСНИЦИ АКРЕДИТИВА су: 1. Клијент банке:*који је купац (дужник) из основног посла *је налогодавац, који банци даје налог да отвори акредитив 2. Корисник акредитива: *је продавац (поверилац) из основног посла *то је треће лице коме се ставља на располагање одређена свота

новца на уговорени начин. 3. Акредитивна банка, којој се даје налог за отварање акредитива. 4. Коресподентна банка (зове се још авизирајућа или посредничка), која испуњава

налог акредитивне банке и врши исплату кориснику акредитива, када то не може да уради акредитивна банка.

139

ВРСТЕ АКРЕДИТИВА:1.Обични (неусловљени) акредитив: *није ни у каквој правној вези са неком претходном чинидбом корисника акредитива 1/а Лични акредитив *овде једна банка шаље другој банци (лично) налог (акредитив) да се кориснику акредитива исплати одређена сума новца 1/б Кредитно писмо *једна банка предаје самом кориснику акредитива одговарајућу исправу` на основу које овај може да подигне новац код банке која је издала исправу или неке друге банке. 1/в Перманентни акредитив *може да се користи у више наврата *то је ситуација када пословни субјект отвара акредитив за плаћање у корист

своје пословне јединице која се налази у другом месту. 1/г Буџетски акредитив: *отвара се ради извршења буџета од стране државних органа који користе

средства буџета ради финансирања својих активности. 2. Документарни акредитив: *овде је корисник акредитива дужан, да пре коришћења акредитива, преда банци

робна документа са којима се располаже са робом. ПРАВНИ ОДНОСИ КОД ДОКУМЕНТАРНОГ АКРЕДИТИВА: *сви правни односи су самостални 1. правни однос:* је из основног уговора * то је однос између купца (дужника) и продавца (повериоца) 2.правни однос:*је однос између налогодавца (дужника из основног посла) и

акредитивне банке *овај однос је заснован на основу уговора о акредитиву *уговор о акредитиву представља уговор о налогу 3.правни однос:*је однос између акредитивне банке и корисника акредитива

(повериоца из основног посла) *је самосталан и независтан правни посао *акредитивна банка, отварањем акредитива, даје једнострану

изјаву воље према кориснику акредитива да ће му исплатити одређену суму новца

*акредитив је апстрактна исправа и постоји без обзира да ли је основ његовог издавања из основног уговора престао да важи.

4. правни однос:*је однос између две банке * између ових банака може постојати више односа и то: -1. могући однос је када 1. банка ангажује 2. банку да отвори

акредитив -2. могући однос је када 1. банка отвара акредитив, што 2. банка

потврђује и преузима самосталну обавезу (исплату) према кориснику акредитива

-могући су и други односи између банака.

140

НАЧЕЛА ДОКУМЕНТАРНОГ АКРЕДИТИВА: *Начело аутономије акредитива у односу на основни посао значи да банчина

обавеза увек остаје без обзира на судбину основног посла. *Начело пословања документима а не робом, указује на то да банка испитује

документа која морају бити саобразна уговору (документа су цертификат о роби, коносман и др)

ВРСТЕ ДОКУМЕНТАРНОГ АКРЕДИТИВА Навешћемо следеће најзначајније поделе:1.Подела:а) *Опозиви документарни акредитив, код кога налогодавац (за отварање

акредитива) може да захтева да се акредитив угаси (затвори). *Ако у уговору о акредитву није на изричит начин утврђено о којој се врсти

акредитива ради сматра се да је у питању опозиви документарни акредитив б) *Неопозиви документарни акредитив, код кога налогодавац не може

захтевати гашење акредитива без сагласности корисника акредитива.2.Подела:а) *Потврђени акредитив: -код кога друга банка потврђује акредитив прве банке -после тога обе банке су солидарно одговорне према кориснику

акредитива -може се потврдити само неопозиви акредитив б)*Непотврђени акредитив (супротан потврђеном акредитиву).3. Преносиви акредитив, код кога је корисник акредитива овлашћен да наложи банци

да изврши плаћање другом кориснику или другим корисницима. 4.Непреносиви акредитив

3.2. БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

Код овог посла банка гарантује да ће њен клијент извршити своју обавезу и преузима обавезу плаћања ако клијент не изврши обавезу према трећем лицу, док банчин клијент преузима обавезу да плати провизију банци и обавезу да плати све новчане износе које је банка, на основу банкарске гаранције, исплатила неком трећем лицу за рачун свог клијента. ФОРМА: *Уговор о банкарској гаранцији је у писменом облику

*уговор садржи услове које корисник гаранције мора испунити да би се гаранција могла реализовти

ЛИЦА КОД ГАРАНЦИЈЕ су: 1.Налогодавац, који је дужник из основног посла 2.Банка гарант 3.Корисник гаранције, који је поверилац из основног посла 4.Може бити укључено више банака уколико за то постоји потреба, али је обавезно учешћа лица од 1 до 3.

ПРАВНИ ОДНОСИ КОД ГАРАНЦИЈЕ

141

1.однос је: *између повериоца и дужника из основног посла (који је настао из неког другог уговора, као што је уговор о купопродаји, уговор о градњи и тд)*на основу претходног уговора дужник је преузео обавезу да прибави гаранцију банке, као средство обезбеђења потраживања повериоца.*уколико дужник не испоштује обавезу и не обезбеди гаранцију банке, поверилац има право да: -једнострано раскине уговор -тражи накнаду штете од дужника.

2.однос је:*између банке и налогодавца (дужника из основног посла) *однос настаје на основу уговора о издавању банкарске гаранције *спада у уговор о налогу *има елементе уговора о кредиту *уговор је Intuitu personae (интуиту персоне) *налогодавац плаћа провизију банци за издавање банкарске гаранције3.однос је:*између банке и корисника гаранције (повериоца из основног посла)

*банка ће платити гарантовани износ ако то не уради дужник из основног посла*овај правни однос представља самостални правни посао и банка ће увек извршити своју обавезу како би сачувала кредибилитет и пословни углед банке.

4.однос је:*евентуални, између банке из земље корисника гаранције и банке из земље налогодавца за отварање гаранције

*овај однос може бити у случају: - контрагаранције (када се обе уговорне стране из основног посла обавезују

да размене гаранције) - супергаранције (када се ојачава основна гаранција)

БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ:*Пошто гаранција представља формално-правни посао иста мора да садржи: 1.фирму (пословно име) и седиште даваоца гаранције 2.фирму (пословно име) и седиште корисника гаранције 3.податке о основном послу 4.новчани износ на који гаранција гласи 5.рок важења банкарске гаранције 6.место издавања банкарске гаранције 7.датум издвања банкарске гаранције 8.потпис овлашћеног лица издаваоца гаранције

ПРЕНОС ГАРАНЦИЈЕ: може се вршити уз истовремено уступање (цесије) потраживања које је обезбеђено гааранцијом.

ИЗМЕНЕ ОСНОВНОГ ПОСЛА (УГОВОРА) И БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА: 1. случај: када је у питању апстрактна банкарска гаранција, те се изврше измене у основном послу – тада банкарска гаранција важи. 2. случај: када се ради о акцесорној гаранцији (гаранција која је везана за основни посао), те се изврши измена у основном послу (уговору) – тада је потребно изменити и банкарску гаранцију.

ВРСТА БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ Постоје следеће, најзначајније, поделе банкарске гаранције:

142

1.Према врсти правног посла чије извршење обезбеђује банкарска гаранција: А) Лицитациона гаранција: *то је гаранција за случај да учесник на лицитацији, чија је понуда прихваћена као најповољнија, не закључи уговор или не прибави банкарску гаранцију за добро извршење посла. Б) Гаранција за добро извршење посла В)Гаранција за враћање аванса – ако дужник не изврши основни посао те не врати добијени аванс.2:Према услову који мора бити испуњен да би гаранција била плаћена: А) Условна гаранција – да би корисник реализовао право из гаранције, потребно је да докаже да је испунио своје обавезе из основног уговора и да је изостало испуњење обавезе дужника из основног посла. Б) Безусловна гаранција: * ради се о апстрактној гаранцији у односу на основни уговор. *довољно је да корисник гаранције поднесе гаранцију у року њеног важења без доказивања испуњења (односно неиспуњења) услова, тј. извршења обавеза из основног уговора.3.Према зависности од основног посала: А)Акцесорна гаранција: *нерадо се прихвата у пословној пракси *банка гарант може према кориснику гаранције да истакне све приговоре из основног посла које би могао да истакне и налогодавац, као дужник. Б)Апстрактна гаранција *важи начело аутономије гаранције и иста се реализује: „на први позив“, односно „без приговора“.4.Према броју банака које учествују у гаранцијском послу: А)Супергаранција – овде се поред банке гаранта појављује још једна банка као гарант (пример: Народна банка одређене државе, као централна банка, даје додатну гаранцију у пословима према иностранству) Б)Контрагарнција се даје када пословни партнери, на основу уговора из основног посла, договоре размену гаранција (пример: продавац обазбеђује гаранцију банке да ће испоручити робу одређеног квалитета и квантитета, док купац даје банкарску гаранцију да ће исплатити уговорену цену). В)Конфирмирајућа гаранција: овда се поред банке гаранта, појављује и друга банка, која потрврђује обавезу из гаранције банке и налази се у непосредном односу са корисником гаранције као и банка гарант (овде се не ради о супергаранцији). Г)Авизирајућа гаранција – друга банка, која се обично налази у иностранству где је и седиште корисника гаранције, на основу молбе банке гаранта, преузима обавезу да у њено име и за њен рачун исплати износ из гаранције.5.Према осталим критеријумима: А) Покривена гаранција – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца (средстава која има налогодавац на свом рачуну код банке) Б) Непокривена гаранција: * банка плаћа гаранцију из својих сопствених средстава пошто налогодавац нема

покриће код банке. *након тога успоставља се кредитни однос између банке и налогодавца (банка даје

кредит налогодавцу у висини гаранције )

143

В) Конзорцијалне гаранције – овде више банака, као конзорцијум, даје заједничку гаранцију, пошто се ради о гаранцијама велике вредности.

Г) *Ностро гаранције – издају домаће банке иностраним корисницима *Лоро гаранције – издају иностране банке домаћим корисницима.

3.3. ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Под платним прометом се подразумевају сва плаћања која се врше преко банкарске или сличне организације, у вези са било којом врстом правних послова. Под платним прометом не подразумевају се непосредна плаћања готовим новцем, која повериоцу врше дужници из неког правног посла.

На страни НАЛОГОДАВЦА ЗА ПЛАЋАЊЕ појављују се: *правна лица *предузетници *физичка лица

На страни ПРИМАОЦА НАЛОГА ЗА ПЛАЋАЊЕ и његових извршилаца (пуномоћника) су: *банке -За обављање ових послова потребна је *штедионице дозвола Народне банке (Централне) *друге овлашћене организацијеОбавезни су да отворе текуће рачуне: *правна лица *предузетнициМогу да отворе текући рачун: *физичка лица

ГОТОВИНСКИ платни прмет: *обавља се у готовом новцу *врло је ограничен у оквирима „благајничког максимума“, где елементе за

одређивање истог утврђује Народна банка (пример: десет просечних зарада у Републици Србији)

*користи се за исплату: -плата запослених -откупне цене пољопривредних производа коперанатима и сл.

БЕЗГОТОВИНСКИ платни промет: *је правило *врши се плаћањем преноса средстава са једног на други рачун *предности: -економија времена (штеди се време због брзог обављања посла) -економија трошкова (плаћање се врши преко носилаца платног промета-

банака, што је значајно код дистанционог плаћања које се спроводи електронским путем, без преноса новца на велике удаљености)

144

-сигурност (новац се не преноси из места у место, ако се то и ради онда носиоци платног промета раде уз посебне мере сигурности: специјално возило уз обезбеђење).

РЕДОСЛЕД ПЛАЋАЊА: *одређује се законом *најчешће: 1.јавни приходи 2.по судским решењима (тзв. принудна наплата) 3.наплата хартија од вредности (меница, чек...) 4.по налозима власника рачуна

ИНСТРУМЕНТИ БЕЗГОТОВИНСКОГ ПЛАЋАЊА: 1. дознаке: *где се плаћање врши између две банке или у оквиру једне банке *под дознакам се подразумева: -поштанска уплатница -чек -вирмански налог -буџетски налог 2.преко обрачуна: који служе за међусобна изравнавања комитената банке путем

пословне банке (врши путем налога за компензацију) 3.кредитни инструменти: - који се појављују у функцији кредитора (меница,

акредитив)

ПРИНУДНА НАПЛАТА: *врши се без воље и налога привредног субјекта из чијих се средстава и са чијег

рачуна се врши наплата *на овај начин спроводи се извршење:

- пореских и царинских решења ради наплате јавних прихода који се сливају у буџет (наплата се врши према времену пријема на наплату)

-правоснажних и извршних судских пресуда и решења -доспелих хартија од вредности (меница, чек, акредитив, гаранција)

3.3.1. К Л И Р И Н Г(КЛИРИНШКА КОМПЕНЗАЦИЈА)

To clear (енглески) = чистити, уредити.

Клиринг представља посебну врсту компензације где узајамна потраживања и дуговања пребијају државе или асоцијације привредних субјеката.

1. ЈЕДНОСТРАНИ КЛИРИНГ А) Принудни клиринг – земља својим прописима једнострано обавезује све дужнике са седиштем у тој земљи, да своја дуговања према иностраним повериоцима измирује само у домаћој валути и код овлашћене банке у тој земљи а такође обавезује и

145

домаће повериоце да наплаћују своја потраживања на исти начин (преко домаће банке и у домаћој валути). Б) Уговорни клиринг – спроводи се на основу угвора две државе и важи само за једну државу уговорницу..

2.ДВОСТРАНИ КЛИРИНГ: *успоставља се споразумом две државе *важи за обе државе *спроводи се преко збирног рачуна *наплата потраживања и исплата дуга врши се у домаћој валути.

3.ВИШЕСТРАНИ КЛИРИНГ: *спроводи се на основу мултилатералног споразума (више држава) *олакшава одвијање платног промета између већег броја земаља *олакшава рад субјеката који пословања обављају у више држава (као што су жељезница, банке и др,),

3.3.2. ДОКУМЕНТАРНИ ИНКАСО (НАПЛАТА) –/ДИ/

То је банкарски посао код кога банка преузима обавезу да, по налогу и за рачун свог клијента (налогодавца-који је поверилац из основног посла о купопродаји), наплати његово потраживање према трећем лицу (трасату – купцу који је дужник из основног посла) /или добије акцепт менице/, уз предају одређених докумената на основу којих оно може располагати робом, док се комитент (налогодавац) обавезује да за то плати банци провизију и трошкове које је банка имала приликом извршења добијених налога и инструкција.

УЧЕСНИЦИ ДИ: 1.Налогодавац – који ангажује банку ради наплате потраживања 2.Инкасо (доставна) банка – којој је налогодавац поверио наплату 3.Купац – који је дужан да удовољи захтеву за наплату (плати свој дуг)

ОДНОСИ КОД ДИ су: 1. однос : између налогодавца (продавац и повериоца из основног посла) и трасата

(купца и дужника из основног посла) -трасат (купац) има обавезу да: -плати цену -акцептира меницу инкасо банке 2. однос: између налогодавца (продавца) и доставне банке који настаје на основу

закљученог уговора о документарном инкасу

3.3.3. ОСТАЛИ УСЛУЖНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

То су (најзначајнији): 1. У вези са хартијама од вредности *емитовање – издавање хартија од вредности у име и за рачун клијента банке

146

*брокерско - дилерске услуге : овде банка врши промет хартија од вредности на организованoм тржишту хартија од вредности

2. Замена новчаница и кованог новца (у случају пуштања у оптицај новог новца или замене новца због оштећења)

3.Услуге финансијског консалтинга (пошто банка има велики број стручњака економске, правне и других струка и у могућности је да помогне својим клијентима на изради финансијских планова, састављање извештаја о пословању, изради калкулација цена и др.

4. Управљање инвестиционим фондовима

ГЛАВА II

Х А Р Т И Ј Е О Д В Р Е Д Н О С Т И (ХОВ)

У упоредном праву не постоји дефиниција хартија од вредности

У нашем праву (према Закону о облигационим односима из 1978, године), хартије од вредности се дефинишу као писмене исправе којима се њихов издавалац обавезује да испуни обавезу, која је уписана на тим исправама, имаоцима тих исправа.

Хартија од вредности, у генеричком смислу, обухвата већи број исправа са различитом садржином и различитим функцијама ХОВ су: -меница -коносман (речни и поморски) -чек -обвезнице -складишница -благајнички записи -преносиви товарни лист -државни записи -акције -цертификат

147

-варантКАРАКТЕРИСТИКЕ ХОВ су: 1. Формалност – што значи да је за постојање ХОВ потребно сачинити писмену исправу са елементима који су прописани законом 2. Инкорпорисаност (уграђеност) неког имовинског права, које може бити: *новчано потраживање *потраживање у роби и сл. 3. Везаност инкорпорисаног права за постојање саме ХОВ, као писмене исправе - што значи да је законити ималац ХОВ истовремено и титулар права на која се она односи. 4. Преносивост ХОВ (негоцијабилност): – ХОВ се могу лако преносити са једног титулара на другог -највећи интензитет преносивости је код ХОВ на доносиоца, где се пренос врши без икакве посебне форме (пренос се врши обичном предајом ХОВ – из руке у руку). Неопходно је правити РАЗЛИКУ (разликовати) између: *ХОВ и доказне исправе (писмени уговор, признаница о дугу и сл.) *ХОВ и обавезне писмене исправе (уговор о продаји непокретности који мора бити закључен у писменој форми а потписи уговорних страна оверени) *ХОВ и легитимационе исправе (позоришне-биоскопске карте, бонови за исхрану) *ХОВ и легитимационог знака (гардеробни знак)

ФУНКЦИЈЕ ХОВ: 1.Монетарна: а) Функција плаћања (пример: чек, кредитно писмо......) б) Кредитно средство (меница, обвезница...) в) Комбиноване функције (пример: Акција има више функција, као што су: *инвестициона *заложна *управљачка 2.Робна функција, са којом се постиже: *олакшање робног промета (пример: путем коносмана и складишнице врши се пренос својине на роби која се налази у превозном средству или складишту) *сигурност робног промета (обезбеђује се роба од крађе, оштећења и сл.)

ЗНАЧАЈ ХОВ: 1. Ствара се повољнија позиција повериоца која се огледа у следећем: *поред главног постоје и регресни дужници који су солидарно одговорни тако да поверилац има могућност наплате свог потраживања од више лица *поверилац се, на основу ХОВ, легитимише пред дужником *поверилац на лак начин располаже својим правом *поседовање ХОВ ствара претпоставку савесног и законитог имаоца права (на ХОВ и из ХОВ) *зато што се смањује могућност да дужник истакне приговор, пошто се ради о апстрактној ХОВ из које се не види основ издавања исте *у случају спора поверилац има повољнији положај од дужника (пошто су све претпоставке на његовој страни)

148

2. Повољнија је и позиција дужника из ХОВ у односу на његов положај из основног посла и огледа се у следећем: *дужник није дужан да изврши своју обавезу док му поверилац не презентује (покаже-преда) ХОВ, *ако поверилац не презентује ХОВ тада губи своја права, *када дужник изврши своју обавезу, тада добија ХОВ и то му служи као доказ да је извршио своју обавезу, *дужник може након исплате дуга да врши регрес према другим дужницима (солидарним дужницима).

КЛАСИФИКАЦИЈА ХОВ: А) Према природи инкорпорисаног права ХОВ се класификују на:: *стварноправне ХОВ које ус себи садрже: -право својине (складишница, коносман -право залоге товарни лист) *облигационоправне ХОВ: које у себи садрже неко потраживање према дужнику (пример: меница, чек, обвезница...) *корпорационе ХОВ које садрже: -имовинско право (пример:дивиденда из акције) -право на управљање у органима издаваоца ХОВБ ) ХОВ према односу са основним послом: ХОВ се увек издају у вези са неким основним послом. Некада се тај основни посао: 1. ВИДИ: и тада је реч о каузалним ХОВ (пример:коносман, складишница) 2. НЕ ВИДИ: и тада се ради о апстрактним ХОВ (пример: меница)В) Према начину настанка права: 1.Контитутивне ХОВ, код којих право настаје тек након издавања ХОВ(меница) 2.Неконститутивне ХОВ,у којима је садржано неко право које је постојало и пре издавања менице.Г) Према карактеру потраживања: 1. Новчане ХОВ, које се односе на неко новчано потраживање (меница, чек, обвезница, акције) 2. Робне ХОВ, које се односе на потраживање у роби (коносман, складишница, товарни лист)Д) Према року доспелости: 1. Краткорочне (чији је рок доспећа на реализацију од 30 до 365 дана) 2. Дугорочне (рок доспећа преко 1 године, као што су: обвезнице, цертификати...)Ђ) Према месту издавања и испуњења: *Ова подела значајна због тога да би се знало који прописи да се примене приликом издавања ХОВ а и приликом решавања одређених спорова. 1.ХОВ у унутрашњем промету 2.ХОВ у међународном прометуЕ) Према начину издавања: 1.Појединачне ХОВ које се издају нејавним путем (пример: меница, чек, коносман, складишница) 2.Серијске ХОВ (акције, обвезнице, записи) *идају се јавним путем *могу се издавати и нејавним путем

149

*пре њиховог издавања прибавља се одобрење Републичке комисије за ХОВЖ) Према начину одређења имаоца права: 1, на име 2. по наредби 3, на доносиоца

1. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ НА ИМЕ

*Код ових ХОВ име њихових корисника (поверилаца) означено је у самој ХОВ*Њихов значај се огледа у томе што обезбеђују сигурност у погледу утврђивања повериоца*Преноси се уговором о цесији (преносу) потраживања.*Код цесије се, најпре, преноси право из ХОВ, па тек онда право на ХОВ врши (пренос својине или пренос у залогу) -овај пренос је специфичност у односу на пренос других ХОВ које гласе на доносиоца и по наредби) -због тога неки теоретичари, ове ХОВ на име не сматрају ХОВ, пошто се по својој правној природи приближавају легитимационим папирима.*Издавалац ових ХОВ може да забрани њихов пренос, тако што ће се (забрана) уписати на самој ХОВ.

2. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ ПО НАРЕДБИ

Су такве хартије у које се уписује име корисника, али које садрже и овлашћење означеном кориснику, да може својом наредбом да одреди и неко друго лице као њеног корисника.

Својство ХОВ по наредби може се одредити: 1. по самом закону (меница, чек на име, акције на име..) 2. назначењем тог својства у ХОВ (коносман, складишница)

ПРЕНОС: *имају велику циркулациону моћ (пренос се ипак може ограничити „ректа клаузулом“ –не по наредби)

*врши се индосирањем (клаузулом о преносу) са ранијег на каснијег –новог повериоца.

3. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ НА ДОНОСИОЦА

Ове хартије не садрже означено име корисника исправе, тако да се законитим имаоцем сматра сваки доносилац.

ПРЕДНОСТИ ове ХОВ: *могућност максималне циркулације *пренос се врши предајом из руке у руку (традицијом) *приликом преноса нема никаквих уписа на самој хартији *није дозвољено вођење судског поступка за амортизацију (поништење) ове хартије *дужник не легитимише доносиоца ХОВ

150

ИЗУЗЕТНО: дозвољен је пренос ове ХОВ индосирањем

ПРИГОВОРИ: који се могу истаћи код ове хартије су само: *Објективни: - да је фалсификован неки потпис на ХОВ - да обавеза из ХОВ још није доспела - да је обавеза из ХОВ застарела

4а. АЛТЕРНАТИВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Код ове врсте ХОВ, њихов издавалац одређује корисника на алтернативан начин и то: комбинацијом одређеног имена корисника и клаузулом о плативости доносиоцу исправе (ова клаузула гласи:“Платите .....М:М:...или доносиоцу“)

4б. МЕШОВИТЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Ове ХОВ се састоје из више делова и то:

*Први део ХОВ гласи: на име (пример: акција има 2 дела од којих први део или како се још зове „алонж“ може да гласи на име) *Други део ХОВ гласи на доносиоца ( пример: други део акције, који се зове „купонски табак“ и на основу кога се исплаћује дивиденда, може гласити на доносиоца)

ОСТАЛА ОПШТА ПРАВИЛА О ХОВ:

ХОВ се може:

1.ЗАЛАГАТИ –којом приликом се залажу права потраживања из ХОВ (пример :ради добијања кредита код банке)

2. КОНВЕРТОВАТИ: *уколико то није законом забрањено *ХОВ на име може се конвертовати ХОВ на доносиоца или по наредби) *на описани начин се смањује риркулациона моћ ХОВ

3.ДЕЛИТИ И СЈЕДИЊАВАТИ: *ове радње спроводи издавалац ХОВ *спроводе се на захтев имаоца оштећене ХОВ

4.ЗАМЕНИТИ: *се може оштећена ХОВ *замену вршииздавалац ХОВ која је оштећена *на захтев и о трошку имаоца оштећене ХОВ

5. АМОРТИЗОВАТИ: *амортизују се:изгубљене, украдене и уништене ХОВ које гласе: -на име

151

-по наредби *поступак амортизације се спроводи у судском ванпарничном поступку *у овом поступку се тражи да суд прогласи ХОВ неважећом. *сврха амортизације је да: -ималац ХОВ оствари своје право из ХОВ без њеног поседовања. -онемогући неовлашћеног држаоца да оствари право из те ХОВ -се прекине застарелост потраживања из ХОВ *покретање поступка амортизације ХОВ се објављује у Службеном гласилу.

5. М Е Н И Ц АЈе: 1. писмена исправа са својством ХОВ 2. којом се њен издавалац безусловно обавезује да исплати одређену суму новца

(сопствена меница), 3. или да исплату, по његовом налогу, учини треће лице 4. означеном кориснику или лицу по његовој наредби 5. и то у одређено време и на одређеном месту (трасирана меница)

ОСОБИНЕ МЕНИЦЕ: *то је облигационоправна хартија од вредности (тражбина је у новцу) *законом је утврђено да је меница ХОВ по наредби *то је апстрактна ХОВ (независна је од основног посла-није каузална) *формална је ХОВ *презентациона је ХОВ *то је ХОВ која је емитована (издата) као појединачна

ИЗВОРИ ПРАВА - Меница је регулисана: -Законом о меници који је донет 1946. године -Законом о облигационим односима из 1978. године (који садржи опште одредбе о свим

ХОВ и које се примењују и на меницу) -Међународним конвенцијама

ВРСТЕ МЕНИЦА: Постоји више подела. Обрадићемо само поделу према броју лица у меници:

5.1. ВРСТЕ МЕНИЦА

5.1.1. Т Р А С И Р А Н А М Е Н И Ц А(ВУЧЕНА МЕНИЦА)

Код ове менице њен издавалац (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да у време доспелости менице исплати трећем лицу (ремитенту – кориснику), или по наредби тог тећег лица (путем индосирања – преноса), своту новца која је означена на меници.

5.1.2. ТРАСИРАНА ПО СОПСТВЕНОЈ НАРЕДБИ

152

Код ове менице трасант (издавалац менице) одређује самог себе за ремитента (корисника менице), тј. издаје меницу у сопствену корист.

*Овде се појављују два менична лица и то: 1.трасант (који је уједно и ремитент), и 2.трасат

5.1.3. ТРАСИРАНА СОПСТВЕНА МЕНИЦА

Код ове менице трасант (издавалац менице) означава самог себе као трасата (исплатиоца менице).

*Овде је дошло до конфузије (сједињења) трасанта и трасата.*Ова меница се користи у интерном промету (пример: једна филијала банке вуче меницу на другу филијалу исте банке ради исплате законитом имаоцу менице одређене своте новца).

5.1.4. ТРАСИРАНА СОПСТВЕНА МЕНИЦА ПО СОПСТВЕНОЈ НАРЕДБИ

Код ове менице трасант даје налог самом себи, да себи исплати означену меничну своту, по доспелости менице.

*Овде је дошло до конфузије (сједињења) у једно лице: -трасанта -трасата и -ремитента *Због ове конфузије (сједињења) повериоца и дужника не долази до гашења меничног односа, пошто трасант (издавалац менице) може меницу да пренесе на друго лице и на тај начин (трасант) постане менични дужник. Иначе у облигационом праву важи правило које гласи: да се обавеза гаси кад дође до конфузије повериоца и дужника.

5.1.5. С О П С Т В Е Н А М Е Н И Ц А(СОЛО)

Ова меница настаје једностраном изјавом воље њеног издаваоца (трасанта), са обећањем да ће о доспелости менице, лицу означеном у меници (ремитенту) или лицу на кога је меница пренета , исплатити одређени менични износ Код сопствене менице се њен издавалац обавезује да, у време доспелости менице, исплати ремитенту (кориснику менице) или по наредби ремитента (путем индосирања-преноса) одређеном лицу, новчани износ који је означен у меничној исправи.

*Код ове менице не постоји налог другом лицу (трасанту) да исплати менични износ.

5.1.6. ДОМИЦИЛИРАНА МЕНИЦА

153

То је таква меница у којој је означено да ће се исплата извршити у неком другом месту, а не у трасатовом седишту.

ЛИЦА су: 1. Домицилијат – је лице које је овлашћено да изврши исплату уместо трасата. 2. Домицилијант – то је трасант

ЗНАЧАЈ ДОМИЦИЛИРАНЕ МЕНИЦЕ: *посебно у међународном промету *повезивање документарног акредитива и менице.

5.1.7. БЛАНКО МЕНИЦА /БМ/

То је она меница која у моменту издавања, вољом самог издаваоца (трасанта) не садржи све меничне елементе, а која је предата меничном повериоцу (ремитенту) са овлашћењем да је касније попуни у складу сагласно споразуму са повериоцем.

МИНИМУМ ОБАВЕЗНОГ САДРЖАЈА БМ *ознака менице *потпис издаваоца менице *овлашћење за попуну менице

ПРИГОВОРИ КОД БМ су да је: *БМ попуњена супротно споразуму са издаваоцем менице *ништав основни посао на основу кога је издата БМ *БМ фалсификована

5.2. ОСНОВНА МЕНИЧНА НАЧЕЛА су:

1.Начело формалности – меница се издаје само у писаном облику и мора да садржи све елементе који су прописани

2.Начело инкорпорације – да би се остварило право из менице мора се поднети сама меница.

3.Начело фиксне меничне обавезе: *важно је оно што је уписано у меници *није важан основни посао на бази чега је издата меница. 4.Начело меничне строгости: - значи да се све меничне радње морају извршити на

време (презентација, протест, подизање тужбе) 5.Начело самосталности: -значи да је обавеза сваког меничног дужника самостална (пример: ако је трасант малолетан или је његов потпис фалси- фикован, тада обавезе осталих меничних дужника не могу бити неважеће, већ остају пуноважне)

5.3. БИТНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ су:

154

1. ОПШТИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ: А) Означење менице-мора бити у слогу менице -на језику на коме је меница састављена Б) Безусловни налог за исплату меничне своте -свота се уписује бројевима и словима -ако се ова два износа не слажу важи оно што је означено словима.

2.ПЕРСОНАЛНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ: Обавезно постојање три лица: 1. Трасант (издавалац менице) 2. Трасат (лице коме се даје налог за плаћање) 3. Ремитент (корисник менице) 2.1. Својеручни потпис трасанта, мора бити оригиналан и искључено је: *стављање факсимила трасанта *писање имена писаћом машином, штампачем и сл. Могуће је постојање више трасаната (тада се зову сатрасанти) и исти одговарају солидарно. 2.2. Назначење трасата : *могуће је постојање више трасата (тада се зову сатрасати) и исти се одређују кумулативно (дужни су да заједно изврше обавезу) 2.3. Назначење ремитента: *могуће их је означити алтернативно (корисник или један или други....) или кумулативно (сви заједно)

3.ГЕОГРАФСКИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ: 3.1. Место издавања менице – битно је, пре свега, да би се одредила форма у којој ће се издати меница, пошто у различитим правним системима је и различита форма у којој је потребно издати меницу (пример: енглески и швајцарски систем су различити ) 3.2. Место плаћања менице, битно је да би се одредило: *у којој валути ће се меница исплатити *где се мора презентовати меница

4.КАЛЕНДАРСКИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ: 4.1. Време издавања менице: *на основу њега одређује се рок доспелости менице на наплату *меница не важи ако: - има 2 различита уписана датума издавања или - има уписан непостојећи датум (пример: 30. фебруар) 4.2. Време доспелости менице, може бити: *по виђењу (у сваком моменту, када одлучи корисник менице) *на одређено време по виђењу (претходно је потребно акцептирати меницу) *на одређено време од дана издавања (пример: 100 дана од дана издавања) *на одређени дан (пример 20. септембра 2008. године)

5. ПРЕТПОСТАВЉЕНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ Овде се одступа пд меничне строгости и у случају да нема неких од меничних елемената, уводе се одређене претпоставке и то:

155

5.1. Рок доспелости: -уколико није наведен сматра се да меница доспева по виђењу 5.2. Место издавања менице:-уколико није наведено, сматра се да је то место које је назначено поред трасантовог потписа. 5.3. Место плаћања: - ако није уписано на меници, сматра се место које је означено поред трасатовог имена.

6.ФАКУЛТАТИВНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ: Нису обавезни али се могу унети у меницу да би комплетирали информацију о меници и то су: 6.1. „Ректа клаузула (не по наредби) – што значи да се меница не може преносити 6.2. Презентациона клаузула – са којом се налаже презентација менице на акцепт дужнику 6.3. „Без обавезе“ – ову клаузулу уноси индосант и на тај начин се ослобађа одговорности за акцепт и исплату менице. 6.4. „Без протеста“ – клаузула се уноси са циљем ослобађања од ове обавезе у случају не акцептирања или не исплате менице. 6.5. „О адреси по потреби“ (ова клаузула се још назива и „о адреси у нужди“), где се наводи лице које ће извршити одређену меничну радњу уколико то не учини онај који је претходно дужан да то учини. 6.6. Касаторска клаузула: означава се са: „платите за ову 1. али не и остале менице“ 6.7. Клаузула о монети и ефективности (пример: 100.000 евра; 120.000 УСД итд)

7.КЛАУЗУЛЕ СА ГРАЂАНСКО ПРАВНИМ ЗНАЧЕЊЕМ: 7.1. Валутна клаузула – значава се са: „вредност примљена у роби...новцу“ (указује на то по ком основу је издата меница) 7.2. Клаузула покрића-означава се са:“и ставите исти на рачун“ (указује на на то коме се ставља на терет одређени износ- са чијег рачуна се врши наплата) 7.3. Авизо клаузула – означава се: „са извештајем“

5.4. МЕНИЧНЕ РАДЊЕ

5.4.1.ИЗДАВАЊЕ МЕНИЦЕ

*по правилу, то је прва менична радња (може постојати изузетак, када се пре издавања менице најпре врши акцепт менице или менични авал а тек се онда издаје меница) *то је радња којом издавалац менице (трасант) једностраном изјавом воље, упућује налог трасату да у време доспелости менице, плати ремитенту (кориснику) или лицу по његовој нареби, означени менучни износ. *да би лице издало меницу потребно је да има МЕНИЧНУ СПОСОБНОСТ, дакле да је пословно способно лице. *трасант може издати меницу а) у своје име б)у име и за рачун властодавца (уколико би трасант, приликом издавања менице, прекорачио овлашћење које му је дато, тада је лично одговоран)

156

*покриће за исплату менице: б) може да постоји на рачуну трасанта у тренутку доспелости менице в) ако не постоји на рачуну трасанта у тренутку доспелости менице, трасат може да исплати и без постојања меничног покрића из својих средстава

5.4.2. УМНОЖАВАЊЕ МЕНИЦЕ:

*Значај умножавања: -ради сигурности- на овај начин се чува оригинална меница -искључује се могућност амортизације менице (судско поништење) 2.1. ДУПЛИКАТ: *сваки ималац менице може да захтева да се о његовом трошку изда дупликат, трипликат...... менице *умножени примерци морају бити идентични оригиналу (потписи морају бити оригинални, с тим што се разликују редни бројеви издатих меница) *сви примерци меница носе једну обавезу (нема онолико обавеза колико има примерака дупликата) 2.2. КОПИЈА (ПРЕПИС): *може да сачини сваки ималац менице *садржи ознаку да се ради о препису *служи само за индосирање и авалирање *на њој је означено где се налази оригинал менице.

5.4.3. ПРЕНОС МЕНИЦЕ (индосамент и цесија):

ЦЕСИЈА: *меница се предаје по правилима грађанског права *врши се када постоји на меници уписана ректа клаузула („не по наредби“) *положај дужника из менице остаје непромењен према новом повериоцу ИНДОСАМЕНТ: *уписује се на полеђини менице *то је изјава преносиоца менице (индосанта) са којом уступа менична права новом имаоцу менице *Индосант ( преносилац менице): - од меничног повериоца постаје менични дужник - први индосант је ремитент - нови поверилац је индосатар - индосамент може бити само потпуни (преноси се цео менични износ) *Индосамент по форми може бити: 1) Пуни индосамент, садржи: *име индосатара (на кога се меница преноси) *потпис индосанта (оног ко преноси меницу) 2) Бланко индосамент: *садржи само потпис индосанта (не наводи се име индосатара) *омоућава максималну преносивот менице (негоцијабилност)

157

*сваки савесни држалац менице може се наплатити 3) Повратни индосамент: *постоји када се врши индосирање на лице које је већ менични дужник (већ је: трасант, трасат, актептант...) *менични дужник постаје истовремено и менични поверилац *не наступа конфузија (сједињење) као у грађанском праву, те се може даље преносити путем индосамента. 4. Пуномоћнички индосамент (прокура, инкасо) *постоји када индосант преноси на индосатара специјалном клаузулом („вредност за наплату“, „за инкасо“, „као пуномоћ“) овлашћење да у његово име и за његов рачун врши одређена менична права (пример: врши радње презентације, протеста, нотификације, остварење регреса).

5.4.4. РАДЊЕ ГАРАНЦИЈЕ ПЛАЋАЊА

5.4.4.1. РЕДОВНИ АКЦЕПТ

*Представља меничну неопозиву изјаву трасата да прихвата менични налог који је упућен од трасанта. *трасат је слободан да одлучи да ли ће прихватити или не акцептирање менице *акцепт мора бити безуслован *изјава о акцепту је неопозива *акцепт се даје на лицу менице *акцепт може бити: -пуни: -садржи клаузулу „прихватам“ или „признајем“ -потпис акцептанта -бланко: - садржи само потпис акцептанта -потпуни: - овде акцептант прихвата меницу у целости -делимични: - акцептант прихвата да исплати само један део меничне своте

5.4.4.2. АКЦЕПТ (И ИСПЛАТА) ИНТЕРВЕНЦИЈОМ

*Ако трасат одбије да акцептира меницу или акцептант одбије да исплати акцептирану меницу, може се појавити неко треће лице (интервенијент) које ће то учинити.

ЛИЦА: - интервенијент је лице које интервенише - хонорат је лице за које се интервенише

ФОРМА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ: *само пуна, која садржи: -клаузулу о интервенцији -потпис интервенијента -лице за које се интервенишеВРСТЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ: 1. Због неакцептирања менице 2. Због неисплате менице

158

3. Позивна интервенција: менични дужници (трасант, индосант, авалиста) могу унети у меницу имена лица која ће по позиву имаоца менице акцептирати или исплатити. Лица по позиву се називају „адресати у нужди“. 4. Спонтана интервенција: код ове интервенције треће лице, које није означено у меници, само интервенише ради акцептирања менице или ради њене исплате.

5.4.4.3.МЕНИЧНИ АВАЛ

То је менична изјава одређеног лица (са потписом) којом гарантује да ће менични дужник испунити своју обавезу.

ЛИЦА: 1. Авалиста: - лице које није у меничном односу - лице из менице које није менични дужник 2. Хонорат: - лице за које се гарантује - ако није наведено за које се лице гарантује сматра се да се гаранција даје за трасанта.

ОДГОВОРНОСТ АВАЛИСТЕ: *одговара солидарно – самостално *може да преузме мању обавезу од лица за које одговара *исплатом менице стиче права свог хонората и може регресирати исплаћени износ

5.4.5. РАДЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ МЕНИЧНИХ ПРАВА

5.4.5.1. ПРЕЗЕНТАЦИЈА МЕНИЦЕ

Ималац менице, пре доспелости менице, има обавезу да презентује меницу на акцептирање и касније на исплату

5.4.5.2. ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА АКЦЕПТ

Да би се трасат упознао са са садржином менице врши му се презентација на акцепт. *Презентација се може вршити све до доспелости менице. *По закону је обавезно извршити презентацију менице ако иста доспева на одређено време по виђењу *Трасант и индосант могу наложити обавезну презентацију менице *Трасант може забранити подношење менице на акцепт

5.4.5.3. ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА ИСПЛАТУ

Ова менична радња представља повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте. *Презентација на исплату се врши: - на сам дан доспелости менице - најкасније једног од два радна дана после доспелости менице

159

МЕСТО ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: *у трасатовој пословној просторији (или стану) *у радно времеДЕЛИБЕРАЦИОНИ РОК: *“Прва презентација“- да би трасат регулисао са трасантом покриће за исплату менице *“Друга презентација“ – врши се ради конкретне исплате суме новца Уколико се пропусти рок за презентацију, губе се права.

5.4.6. ИСПЛАТА МЕНИЦЕ

Врши се: 1. од главног дужника, у целости или делимично 2. од регресних дужника: *ако исплату не изврши главни менични дужник *након подигнутог протеста менице *мора се наплатити менични износ у целиниКада се меница исплати: *у целости, тада се меница предаје исплатиоцу коме служи као доказ да је измирио своју обавезу, *делимично, тада се исплаћени износ уписује у меницу.

5.4.7. МЕНИЧНИ ПРОТЕСТ

Представља поступак са којим ималац менице утврђује да је његов покушај извршења меничне радње остао безуспешан.

ЗНАЧАЈ: *то је услов за вршење регресних права имаоца менице *од дана меничног протеста рачуна се рок застарелости меничних потраживања

ПОСТУПАК: *води се код општинског суда у седишту лица против кога се подиже протест *протестант подноси меницу суду са захтевом да се изврши одређена менична радња *суд тражи да протестат изврши одређену меничну радњу *ако протестат не изврши тражену меничну радњу, суд ће издати протестну исправу, која представља јавну исправу.

ВРСТЕ ПРОТЕСТА: 1. Због неакцептирања менице 2. због недатирања акцепта 3. због неисплате менице 4. због неисплате протестних трошкова итд.

5.4.8. МЕНИЧНА НОТИФИКАЦИЈА:

160

То је обавештење меничног повериоца, које је упућено регресним меничним дужницима, о подизању протеста и она може бити због: *нотификација због неакцептирања *нотификација због неисплате (делимичне или потпуне)ЦИЉ: је да менични регресни дужници искупе меницу како би се избегли трошкови регресног поступкаФОРМА: *није посебно прописана законом *у пракси се нотификација врши препорученим писмом, факсом и др.

5.4.9. МЕНИЧНИ РЕГРЕС

Представља меничну радњу са којом ималац и доцнији искупилац менице (регресанти) захтевају од неког меничног дужника (регресата) да исплати меницу.

РЕГРЕСАТИ су:*трасант *индосант *авалиста *интервенијент за ова лица*Сви регресни дужници солидарно одговарају*Скоковити регрес, је таква врста регреса где регресат није дужан да води рачуна о реду меничних дужника.*Регрес представља процес преваљивања меничне обавезе на претходника по меници.

5.5. МЕНИЧНЕ ТУЖБЕ

РЕДОВНА МЕНИЧНА ТУЖБА: Ако ималац менице не добије исплату менице од главног дужника (акцептанта и интервенијента) или му меницу не исплате регресни дужници ван меничног спора, ималац менице може да изабере главног меничног дужника и меничном тужбом оствари принудну наплату менице РЕГРЕСНА ТУЖБА: Када ималац менице подиже меничну тужбу против регресних меничних дужника, тј. против трасанта и индосанта.

РЕГРЕСНИ СПОР: *врло је једноставан и брз *води се на основу: -менице (као веродостојне исправе) -протеста (то је исправа ком се утврђује да меница није наплаћена) *након завршеног поступка, суд издаје решење о извршењу које представља извршну исправу на основу које се спроводи принудна наплата меничног износа. *уколико менични дужник (тужени) уложи приговор на решење о извршењу, даље ће се водити судски спор. *приговори на решење о извршење могу бити да:

161

-није извршен основни посао -није примљено менично покриће -је бланко меница попуњена мимо споразума -постоји недостатак воље услед преваре, принуде или заблуде. -је предмет наплате већ једном судском одлуком пресуђен.

НЕОСНОВАНО ОБОГАЋЕЊЕ У МЕНИЧНОМ ПРАВУ

МЕНИЦА је: 1. Апстрактна ХОВ 2. одликује се изузетном строгошћу и то у: *материјалноправном виду, што се огледа у апстрактној обавези (није везана за основни посао) * формалноправном виду, што се огледа у вршењу меничних дужности искључиво у роковим и на начин како је то утврђено законом

Апстрактност и менична строгост: *неправедни су за меничне повериоце *фаворизују меничне дужнике *доводе до немогућности наплате менице уколико се меничне дужности не изврше у роковима и на начин како је то утврђено законом.

Из наведених разлога иде се на: УБЛАЖАВАЊЕ ПРИНЦИПА МЕНИЧНЕ СТРОГОСТИ, на тај начин што се реафирмише правни однос из основног посла (каузалност) и дозвољава вођење судског спора из неоснованог обогаћења у меничном праву (који је грађанскоправне природе) и може се покренути: 1. Када је менично потраживање застарело према прописима меничног права, тужба за неосновано обогаћење се може подићи против: *трасанта (када није обезбеђено покриће за исплату) *акцептанта (када је примио покриће а није исплатио меницу) *индосанта (када је примио од новог индосанта вредност која одговара меничној своти) 2. Због пропуштања неких меничних радњи (пример: презентација и протест) те је настало тзв. прејудицирање менице, тада се тужба може подићи против: *индосанта *трасанта

5.6. ЗАСТАРЕЛОСТ У МЕНИЧНОМ ПРАВУ

1. рок : Потраживање имаоца менице према главном меничном дужнику (акцептанту), застарева за 3 године од дана доспелости

2. рок : Потраживање имаоца менице против: трасанта и авалисте застарева у року од једне године од дана благовремено подигнутог протеста

162

3. рок : Међусобна потраживања регресних меничних дужника, застаревају 6 месеци од дана када је меница искупљена, односно од када је против регресног дужника подигнута тужба.

БЛАНКО МЕНИЦА (непопуњена): застарелост тече према општим роковима за основни правни посао. Уколико је код ове менице датум издавања уписан пре предаје менице повериоцу, рачунају се законски рокови.

6. Ч Е К

Чек је хартија од вредности (ХОВ) којом њен издавалац (трасант) даје безуслован налог банци или другом лицу (трасату) да, у чеку означеном кориснику (ремитенту), или доносиоцу чека, по виђењу исплати одређену своту новца (у готовом или преносом на одређени рачун) из његовог (трасантовог) покрића код трасата.

ЧЕК: *омогућава да се располаже новчаним средствима која се држе код другог субјекта. *чек је повезан са банкарским пословима и то са уговором о: -текућем рачуну -штедњи -депозиту -акредитиву и др.

ЗНАЧАЈ ЧЕКА: *врши се безготовинско плаћање (покриће за исплату менице мора постојати у време издавања менице) *олакшава се платни промет *отклања се ризик готовинског плаћања *чек има и функцију обезбеђења плаћања уколико је рок за презентацију чека на исплату дужи.

ИЗВОР ПРАВА: Закон о чеку из 1946. године

ПРАВНА ПРИРОДА: *Уговорна теорија (чек је уговор...) *теорија једностраног акта (једнострана изјава воље њеног издаваоца)

6.1. ВРСТЕ ЧЕКА 1. На име 2. по наредби (ретко се издају и преносе се индосаментом) 3. на доносиоца (омогућава велику прометљивост - пренос чека) 4. алтернативни: -садржи име корисника и -клаузулу на доносиоца 5. трасирани чек по сопственој наредби (долази до конфузије-сједињења трасанта и ремитента) 6 сопствени трасирани чек (долази до конфузије трасанта и трасата)

163

КЛАСИФИКАЦИЈА ЧЕКА ПО НАМЕНИ: 1. Готовински (исплатни) чек – најчешћи је у пословној пракси 2. Обрачунски (вирмански) чек – банка (трасат) означену чековну своту преноси са рачуна трасанта на рачун ремитента. Овај чек треба разликовати о „вирманског налога“, који нема својство хартије од вредности. 3. Барирани (прецртани) чек: *може се наплатити готовински само преко банке. *на чеку се налазе 2 дијагоналне линије (прецртај) а) Општи прецртај – може се наплатити код сваке банке б) Посебни прецртај – чек се може наплатити само код банке која је уписана између 2 линије. 4. Путнички чек: *издаје се у форми чековне књижице *на сваком чеку унапред је штампан округао новчани износ *штампа банка или туристичка агенција *значај путничког чека: -стимулише развој туризма и путовања -избегавају се ризици ношења готовог новца (“кеша“) -избегава се конвертовање валута. 5. Циркулациони чек: *издаје банка (у својству трасанта) и предаје свом клијенту (ремитенту) у циљу наплате тог чека код друге (коресподентне) банке. 6. Цертифицирани чек: *банка уноси клаузулу о постојању покрића у тренутку издавања чека и гарантује могућност наплате чека. 7. Визирани чек: *банка констатује да у тренутку издавања чека постоји покриће али не одговара за могућност реализације чека. 8. Документарни чек: *у тренутку подношења чека на наплату мора се презентирати одређени робни документ (пример: коносман, полиса осигурања, товарни лист, фактура идр.), као доказ да је корисник чека претходно извршио обавезу из основног посла (на пример: испоручио робу). 9. Акредитивни чек: *банке могу емитовати посебне чекове (означујући себе као трасанта) у корист својих клијената који их могу користити за куповину одређених производа (пример: пољопривредних) или за плаћање услуга.

Наведени су најзначајнији чекови, односно они који су најчешће у употреби. Поред њих постоје и: лимитирани, комисиони, поштански и др. чекови.

6.2. ЕЛЕМЕНТИ ЧЕКА 1.БИТНИ: (уколико не постоје, нема чека) a) ОПШТИ: *означење да је писмена исправа чек

164

*безусловни налог за исплату своте новца из трасантовог покрића код трасата б) ПЕРСОНАЛНИ: *име лица које треба да исплати чек – трасат *потпис трасанта – издаваоца чека в) ГЕОГРАФСКИ: *место издавања чека *место плаћања чека г) КАЛЕНДАРСКИ: *датум издавања чека *датум плаћања чека

НЕБИТНИ (ФАКУЛТАТИВНИ): *факултативна лица и факултативне клаузуле- исто као код менице уз неке мале изузетке.

ЗАБРАЊЕНИ ЕЛЕМЕНТИ: *уколико се ови елементи унесу у чек, онда је унета клаузула неважећа, док је чек, по правилу, важећи. Ти елементи су: *клаузула о акцепту *клаузула о камати (неважећа је ова клаузула пошто чек увек доспева по виђењу и не представља кредитно средство да би се по том основу плаћала камата) *клаузула о домицилирању *клаузула о доспелости (пошто чек доспева увек по виђењу, ако се унесе клаузула о доспелости тада је и сам чек неважећи) *клаузула „без обавеза“ – издавалац чека увек одговара за своје обавезе, тј. за исплату чека и не може се наведеном клузулом ослободити те обавезе.

6.3. ЧЕКОВНЕ РАДЊЕ

1. ИЗДАВАЊЕ ЧЕКА: *потребно је постојање пасивне и активне легитимације (правила као код менице) *могуће је издати чек преко пуномоћника (исто као код менице) *немогућност ослобађања издаваоца за исплату чека *представља увек прву меничну радњу *не може се издати бланко чек *покриће за исплату чека мора постоји у тренутку издавања чека (издавање чека без покрића представља кривично дело).

2. УМНОЖАВАЊЕ ЧЕКА: *чекови који су издати и плативи код нас, због веома кратке циркулације-оптицаја, се не могу умножавати. *чекови који су издати код нас а плативи у иностранству могу се умножавати ако гласе на доносиоца (дупликат, трипликат...) 3. ПРЕНОС ЧЕКА:

165

*је веома упрошћен и једноставан *врши се традицијом (простом предајом из руке у руку) ако гласи на доносиоца *врши се индосаментом ако гласи на име или по наредби. *врши се цесијом (уступањем) уколико је на чеку уписана „ректа клаузула“ (не по наредби)

4.АВАЛ ЧЕКА: *ретко се даје пошто за то нема потребе, јер постоји покриће у моменту издавања чека.

5. ИНТЕРВЕНЦИЈА : има исту функцију као и радња акцепта

6. ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА ИСПЛАТУ: *општи – крајњи – рокови су: - 8 дана, ако је чек издат и платив у нашој земљи у истом месту - 15 дана, ако је чек издат у нашој земљи у једном месту а платив у другом месту наше земље - 20 дана, ако је чек издат у некој европској земљи а платив у нашој земљи - 40 дана, ако је издат ван Европе, на обалама Средоземног или Црног мора или на острвима у њима, а наплатив је у нашој земљи - 70 дана, ако је издат у некој другој земљи ван Европе а платив је у нашој земљи.

Поред општих рокова, постоје и посебни рокови презентације за поједине категорије чекова, које нећемо обрађивати, нити проучавати.

7. ИСПЛАТА ЧЕКА: *исплату врши трасат након што:- изврши легитимацију чековног повериоца - провери формалну исправност чека *када се изврши исплата чековне суме у целости, трасат задржава чек, као доказ исплате *трасат може да изврши делимичну исплату меничне своте: -уколико ималац чека не одбије делимичну исплату -ако ималац чека прими делимичну исплату, тада се на чеку уписује та чињеница и ималац задржава чек ради могућности наплате остатка меничне суме.

8. ОПОЗИВ ЧЕКА: *могућ је у писменој форми и то се најчешће ради препорученим писмом. *када се чек опозове, сматра се као да није издат. *опозвани чек не производи правно дејство

9. ПРОТЕСТ КОД ЧЕКА: *да би ималац чека могао да оствари своја регресна права према регресним дужницима, у случају неисплате чековне своте у целости од стране трасата, он (ималац чека) мора да утврди ту чињеницу. *то се ради на следећи начин (утврђује се потпуна неисплата): 1. путем јавне исправе (протест због неисплате) 2. путем трасатове изјаве написане на чеку

166

3. путем уверења банке (трасата), да је чек поднет на време али да није исплаћен *ако се на чеку упише клаузула „без протеста“, тада се не може вршити ова чековна радња.

10. НОТИФИКАЦИЈА КОД ЧЕКА: *примењују се иста правила као и код менице, следеће изузетке: а) не постоји нотификација због неакцептирања б) врши се нотификација у случају опозива чека.

11. РЕГРЕС КОД ЧЕКА: *врши се кад трасат одбије исплату чека *ималац чека може да наплати чек од регресних дужника (индосанта, авалисте и трасанта) *ималац чека не може да тражи принудну наплату од трасата, јер са њим није у облигационом односу.

12.ЧЕКОВНЕ ТУЖБЕ су: * регресна тужба *тужба из основног посла, коју ималац чека подноси против трасанта све до застарелости потраживања из основног посла *тужба због неоснованог обогаћења.

13. ЧЕКОВНИ ПРИГОВОРИ: *Објективни, због: -недостатка пасивне чековне способности -недостатка елемената чека -тога што је чек већ исплаћен -прејудицираности (нису на време извршене потребне чековне радње) -недостатка формалне легитимације имаоца чека *Субјективни, због: - тога да је чек украден и да њен корисник није законит ималац - недостатак воље на страни дужника приликом издавања чека (чек издао под претњом, принудом или у заблуди)

-тога да је дуг престао да постоји због: + извршене компензације (пребијања дугова) + настале конфузије (сјединили су се у једној личности поверилац и дужник) + раскида основног уговора због кога је чек издат

14. АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕКА: *примењују се аналогно правила о меници, зависно од природе чека

15. ЗАСТАРЕЛОСТ КОД ЧЕКА: *регресни захтеви имаоца чека према индосанту и трасанту, застаревају за 6 месеци од протека рока за презентацију на исплату *узајамни регресни захтеви индосаната, након искупа чека, застаревају за 6 месеци од дана искупа чека.

167

7. ЛЕГИТИМАЦИОНИ ПАПИРИ

То су писмене исправе које садрже одређену обавезу за њиховог издаваоца, а у којима није означен поверилац, нити из њих или из околности у којима су издате произилази да се могу уступити другоме. На легитимационе папире, сходно се примењују одредбе хартија од вредности.

Легитимациони папири су: *позоришне, биоскопске и друге улазнице *аутобуске и жељезничке карте *бонови (за исхрану, за плаћање друмарине и сл)

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ

ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ЛЕГИТИМАЦИОНИХ ПАПИРА (ХОВ) (ЛП)1. Инкорпорисаност права из ХОВ У ХОВ 1. Није толико битна инкорпорисаност пр- ава, пошто се у случају губитка ЛП. пр- аво доказује на основу посла2. Негоцијабилност-ХОВ имају велики 2. Не одликује их негоцијабилност, мада оптицај, односно прометљивост се могу преносити3. Легитимациона функција је секундарна 3. Легитимациона функција је примарна4. Обавеза издаваоца мора бити прецизи- 4. Обавеза мора бити означена али не и рана на самој ХОВ прецизирана5. Круг битних елемената је веома широк 5. Круг битних елемената знатно је редуциран (сужен)

8. ЛЕГИТИМАЦИОНИ ЗНАЦИ

*су гардеробни или слични знаци *они се састоје из комада хартије или другог материјала *на њима је утиснут број или број предатих предмета *они, обично, не садрже нешто одређено о обавези њиховог издаваоца *служе само да покажу да је поверилац у облигационом односу приликом чијег настанка су издати.

САДРЖАЈ: *не садрже име повериоца *не садрже, по правилу, име издаваоца.

168

ТРЕЋИ ДЕО

АКТИ ЗА ПРАКТИЧНУ ПРИМЕНУ СТАТУСНОГ ДЕЛА ТРГОВИНСКОГ-ПРИВРЕДНОГ ПРАВА

ПРИМЕР 1.УСТАВ РЕПУБЛИКЕ

Трећи деоЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

1. Економско уређењеОсновна начела

Члан 82 Економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине. Република Србија је јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга. Утицај тржишне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује се кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца.

Слобода предузетништваЧлан 83

Предузетништво је слободно. Предузетништво се може ограничити законом, ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.

Положај на тржиштуЧлан 84

Сви имају једнак правни положај на тржишту. Забрањени су акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја.

169

Права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена. Страна лица изједначена су на тржишту са домаћим.

Својинска права странацаЧлан 85

Страна физичка и правна лица могу стећи својину на непокретностима, у складу са законом или међународним уговором. Странци могу стећи право концесије на природним богатствима и добрима од општег интереса, као и друга права одређена законом.

Равноправност свих облика својинеЧлан 86

Јемче се приватна, задружна и јавна својина. Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту. Постојећа друштвена својина претвара се у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом. Средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом.

Државна имовинаЧлан 87

Природна богатства, добра за које је законом одређено да су од општег интереса и имовина коју користе органи Републике Србије у државној су имовини. У државној имовини могу бити и друге ствари и права, у складу са законом. Физичка и правна лица могу стећи поједина права на одређеним добрима у општој употреби, под условима и на начин предвиђен законом. Природна богатства користе се под условима и на начин предвиђен законом. Имовина аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, начин њеног коришћења и располагања, уређују се законом.

ЗемљиштеЧлан 88

Коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем у приватној својини, је слободно. Законом се могу ограничити облици коришћења и располагања, односно прописати услови за коришћење и располагање да би се отклонила опасност од наношења штете животној средини или да би се спречила повреда права и на законом заснованих интереса других лица.

ПРИМЕР 2.

ЗАКОН О АГЕНЦИЈИ ЗА ЛИЦЕНЦИРАЊЕ СТЕЧАЈНИХ УПРАВНИКА("Сл. гласник РС", бр. 84/2004)

ОснивањеЧлан 1

Овим законом оснива се Агенција за лиценцирање стечајних управника (у даљем тексту: Агенција).Статус Агенције

Члан 2 Агенција има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом. Агенција послује у складу са прописима о јавним службама. Седиште Агенције је у Београду. Агенција има рачун.

Послови АгенцијеЧлан 3

Агенција обавља следеће послове:1) издаје, обнавља и одузима лиценцу за обављање послова стечајног управника, у складу са законом;2) организује и спроводи стручни испит за стечајног управника;3) води именик стечајних управника;4) врши надзор над радом и прати развој професије стечајног управника;5) прати примену прописа којима се уређује стечајни поступак;

170

6) прикупља и обрађује статистичке и друге податке од значаја за спровођење стечајног поступка;7) предлаже националне стандарде за управљање стечајном масом и кодекс етике, који се доносе у складу са законом којим се уређује стечајни поступак;8) обавља и друге послове, у складу са законом и статутом. Послове из става 1. тач. 1), 2) и 4) овог члана Агенција обавља као поверене послове.

Члан 4 У оквиру надзора над радом стечајних управника Агенција проверава да ли стечајни управник обавља послове у складу са законом којим се уређује стечајни поступак, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике. Надзор из става 1. овог члана Агенција обавља увидом у писмене извештаје стечајног управника, стечајног судије и у другу документацију везану за рад стечајног управника у стечајном поступку.

Обављање појединих стручних пословаЧлан 5

За обављање појединих стручних послова из своје надлежности Агенција може ангажовати домаћа или страна правна или физичка лица.

Средства за оснивање и рад АгенцијеЧлан 6

Средства за оснивање Агенције обезбеђују се из:1) буџета Републике Србије;2) донација, прилога и спонзорства домаћих и страних правних и физичких лица. Средства за рад Агенције обезбеђују се из:1) прихода које оствари обављањем послова из своје надлежности;2) донација, прилога и спонзорства домаћих и страних правних и физичких лица;3) других извора, у складу са законом.

Органи АгенцијеЧлан 7

Органи Агенције су управни одбор, директор и надзорни одбор.Управни одбор

Члан 8 Управни одбор чине председник и четири члана, које именује и разрешава Влада Републике Србије, на предлог министра надлежног за послове привреде. Мандат председника и чланова управног одбора траје четири године. Управни одбор обавља следеће послове:1) доноси статут;2) доноси годишњи финансијски план;3) усваја завршни рачун;4) усваја извештај о пословању;5) доноси акт о организацији и систематизацији;6) доноси и друге опште акте;7) доноси пословник о раду;8) обавља и друге послове, у складу са законом и статутом.

Надзорни одборЧлан 9

Надзорни одбор чине председник и два члана, које именује и разрешава Влада Републике Србије, на предлог министра надлежног за послове привреде. Мандат председника и чланова надзорног одбора траје четири године. Надзорни одбор обавља следеће послове:1) врши надзор над законитошћу рада управног одбора и директора;2) прегледа завршни рачун и извештаје о пословању и утврђује да ли су сачињени у складу са законом и другим прописима;3) доноси пословник о раду;4) обавља и друге послове, у складу са законом и статутом.

ДиректорЧлан 10

Директора именује и разрешава Влада Републике Србије, на предлог министра надлежног за послове привреде.

171

Мандат директора траје четири године. Директор обавља следеће послове:1) заступа Агенцију;2) организује и руководи пословањем Агенције;3) предлаже и организује припрему аката које доноси управни одбор;4) извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово спровођење;5) стара се и одговара за законитост рада, коришћење и располагање средствима Агенције;6) обавља и друге послове, у складу са законом и статутом.

Статут и други општи актиЧлан 11

Општи акти Агенције су статут и други акти којима се на општи начин уређују питања од значаја за рад Агенције. Статут садржи одредбе о:1) називу и седишту;2) делатности, односно пословима;3) органима, делокругу, одговорности и начину одлучивања;4) заступању и одговорности за обавезе;5) општим актима и начину њиховог доношења;6) поступку измене статута;7) правима, обавезама и одговорностима запослених;8) унутрашњој организацији;9) другим питањима од значаја за рад и пословање Агенције. На статут Агенције сагласност даје Влада Републике Србије.

Надзор над радом АгенцијеЧлан 12

Министарство надлежно за послове привреде обавља послове надзора над радом Агенције. Агенција најмање два пута годишње подноси извештаје о пословању министарству из става 1. овог члана. Министарство надлежно за послове привреде извештај о извршеном надзору доставља Влади Републике Србије.

Прелазне и завршне одредбеЧлан 13

Влада Републике Србије именоваће председника и чланове управног одбора, директора, председника и чланове надзорног одбора у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14 Управни одбор је дужан да у року од 15 дана од дана именовања донесе статут.

Члан 15 Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Срби

ПРИМЕР 3.

ЗАКОН О КЛАСИФИКАЦИЈИ ДЕЛАТНОСТИ И О РЕГИСТРУ ЈЕДИНИЦА РАЗВРСТАВАЊА("Сл. лист СРЈ", бр. 31/96, 34/96-испр., 12/98, 59/98 и 74/99

Члан 1. Овим законом се утврђује Класификација делатности (у даљем тексту: Класификација) као општи стандард према којем се врши разврставање у делатности и Регистар јединица разврставања (у даљем тексту: Регистар) као уређена аутоматизована евиденција јединица разврставања на територији Савезне Републике Југославије.

Члан 2. Класификација се примењује: 1. у доношењу и праћењу мера економске и социјалне политике; 2. у статистици и евиденцији; 3. у прикупљању, обради и објављивању података према делатностима и извршавању међународних обавеза;

172

4. у научноистраживачком и аналитичком раду; 5. за упис делатности у судски или посебан регистар.

Члан 3. Класификација садржи шифре, називе и описе делатности. Класификација из става 1. овог члана саставни је део овог закона. На основу класификације из става 1. овог закона, израђује се листа скраћених назива делатности ради електронске обраде и публиковања података.

Члан 4. Према Класификацији се разврставају по делатностима: предузећа и други облици организовања, државни органи и органи јединица локалне самоуправе, политичке, синдикалне и друге организације и лица која у виду занимања у своје име трајно обављају делатност (у даљем тексту: јединица разврставања). Разврставање по делатностима врши се по прописаној методологији.

Члан 5. Јединица разврставања распоређује се у одговарајућу категорију Класификације (сектор, подсектор, област, грана, група и подгрупа) према делатности коју обавља. Ако јединица разврставања обавља више делатности, распоређује се у одговарајућу категорију Класификације из става 1. овог члана према делатности коју претежно обавља (претежна делатност). Претежном делатношћу, у смислу овог закона, сматра се делатност у којој је остварена највећа добит увећана за износ бруто зараде, односно делатност из акта о оснивању.

Члан 6. Податке потребне за разврставање по делатностима и за вођење Регистра, јединица разврставања доставља суду који води судски регистар или органу који води посебан регистар са пријавом за регистрацију. Суд или други орган који води посебан регистар, дужан је да органу у републици који врши разврставање по делатностима достави пријаве за разврставање примљене у току месеца најдоцније до 5. у следећем месецу. Податке за које не постоји обавеза пријављивања суду или другом органу јединица разврставања доставља органу у републици који врши разврставање по делатностима. Подаци о јединици разврставања достављају се надлежном савезном органу, односно организацији која води регистар.

Члан 7. Јединица разврставања обавештава се о категорији делатности и о променама у разврставању.

Члан 8. Подаци о јединици разврставања уписују се у регистар који води надлежни савезни орган, односно организација. Регистар садржи назив, идентификациони број, адресу, шифру и назив делатности и друга идентификациона обележја јединица разврставања и податке о променама. Регистар се води по прописаној методологији применом електронске обраде података.

Члан 9. Одредбе тач. 1. и 3. члана 2. овог закона примењују се од 1. јануара 2001. године.

Члан 10. Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јединственој класификацији делатности ("Службени лист СФРЈ", број 6/76).Одлука о јединственој класификацији делатности ("Службени лист СФРЈ", бр. 34/76, 62/77, 70/80, 72/80, 77/82, 71/83, 68/84, 76/85, 28/86, 72/86, 78/87, 63/88, 6/89, 29/90 и 47/90) престаје да важи 31. децембра 2000. године.

Члан 11. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ". КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕЛАТНОСТИ (приказан је само део )

Област Грана Група Подгрупа Назив и опис делатности

1 2 3 4 5

Сектор А Пољопривреда, лов, шумарство и водопривреда

Подсектор АА Пољопривреда

01       Пољопривреда, лов и одговарајуће услужне активности

  011     Гајење усева и засада, повртарство и хортикултура

173

    0111 01110 Гајење жита и других усева и засада

       

Ова делатност обухвата: - гајење житарица: тврда и мека пшеница, раж, суражица, крупник, просо, хељда, јечам, овас, кукуруз, пиринач и др. - гајење кромпира - гајење шећерне репе - гајење дувана, берба и сушење листа дувана- гајење уљарица: сунцокрет, кикирики, соја, уљана репица и др.- производњу семена: житарица, уљарица, шећерне репе и крмног биља, укључујући и траве- гајење хмеља, цикорије, корења и гомољастих биљака с високим садржајем скроба или инулина- гајење памука; узгој осталих текстилних биљака; потапање биљака које садрже текстилна влакна- гајење сувог легуминозног поврћа:. грашак, пасуљ, боб, сочиво и др.- гајење усева и засада који нису на другом месту класификовани (лаванда и др.)Ова делатност не обухвата: - производњу семена цвећа и поврћа, која се сврстава у подгрупу 01121- гајење кукуруза шећерца, које се сврстава у подгрупу 01121- гајење осталог поврћа, које се сврстава у подгрупу 01121- гајење бостана, које се сврстава у подгрупу 01121- гајење хортикултурних врста, које се сврстава у подгрупу 01121- гајење цвећа, које се сврстава у подгрупу 01121- гајење маслина, које се сврстава у подгрупу 01131- гајење орахоплодница, које се сврстава у 01131- гајење зачинских биљака, које се сврстава у подгрупу 01133- гајење биљака за производњу напитака, које се сврстава у подгрупу 01133- сакупљање шумских производа и осталог некултивисаног шумског материјала, које се сврстава у подгрупу 02010

    0112   Гајење поврћа, цвећа, украсног биља и садног материјала

      01121 Гајење поврћа, цвећа и украсног биља

        Ова делатност обухвата: - гајење поврћа: парадајз, бостан, црни лук, бели лук, купус, кељ, зелена салата, шаргарепа, боранија, поточарка, кукуруз шећерац, тиквице, плави патлиџан, празилук, краставци, паприка, спанаћ, карфиол и др.- гајење зачинских трава и поврћа: капри, папричице, коморач, першун, красуљица, таркањ, слатки мајоран и др. - гајење печурака, сакупљање шумских печурака или тартуфа- гајење цвећа- производњу семена цвећа- гајење биља за потребе расађивања или украшавањаОва делатност не обухвата: - гајење уљаног семења и уљаних плодова, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење памука или других текстилних биљака, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење кромпира, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење цикорије, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење гомољастих биљака с високим садржајем скроба или инулина, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење шећерне репе, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење маслина, које се сврстава у подгрупу 01131- гајење зачинског биља, које се сврстава у подгрупу 01133

174

- делатност шумских расадника, која се сврстава у подгрупу 02010

      01122 Гајење воћних садница

      01123 Гајење лозних садница

    0113   Гајење воћа и грожђа, орахоплодница и биља за справљање напитака и зачина

      01131 Гајење воћа

       

Ова делатност обухвата: - гајење воћа: јабуке, крушке, цитруси, кајсије, јагоде, остало бобичасто воће, шљиве, дуње, трешње, вишње, брескве, дуд, банане, авокадо, урме, нар, киви и др.- гајење јестивих орахоплодница, укључујући и кокосов орах- гајење маслина за производњу уља и за непосредну потрошњуОва делатност не обухвата: - производњу маслиновог уља, која се сврстава у подгрупу 15420- гајење поврћа које рађа плодове налик воћу, као што су краставци, парадајз и др., које се сврстава у подгрупу 01121

      01132 Гајење грожђа

       

Ова делатност обухвата: - производњу винског и стоног грожђа Ова делатност не обухвата: - производњу вина, осим вина добијеног од грожђа из сопствене производње, која се сврстава у подгрупу 15930

      01133 Гајење биља за справљање напитака и зачина

       

Ова делатност обухвата: - гајење биља за справљање напитака: кафа, какао, чај, мате и др. - гајење зачинског биља: ловор, босиљак, анис, коријандер, ким, цимет, каранфилић, мушкатни орашчић, ђумбир и др.Ова делатност не обухвата: - гајење кикирикија, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење хмеља и цикорије, које се сврстава у подгрупу 01110- гајење свежих папричица, першуна и таркања, које се сврстава у подгрупу 01121- производњу какаа, која се сврстава у подгрупу 15841- прераду лишћа чаја и кафе, која се сврстава у подгрупу 15860

  012     Узгој животиња

    0121 01210 Узгој говеда и бивола, производња млека

       

Ова делатност обухвата: - узгој говеда- производњу сировог крављег и бивољег млекаОва делатност не обухвата: - смештај и негу животиња, који се сврставају у подгрупу 01420- прераду млека ван газдинства, која се сврстава у подгрупу 15510

    0122 01220 Узгој оваца, коза, коња, магараца, мула и мазги

        Ова делатност обухвата: - узгој и селекцију коња, магараца, мула и мазги- узгој оваца и коза- производњу сирове вуне- производњу сировог овчијег или козијег млекаОва делатност не обухвата: - шишање оваца, које се сврстава у подгрупу 01420- производњу чупане вуне, која се сврстава у подгрупу 15130

175

- делатности ергела и школа за јахање, које се сврставају у подгрупу 92622

    0123 01230 Узгој свиња

    0124 01240 Узгој живине

       

Ова делатност обухвата: - узгој живине - производњу јајаОва делатност не обухвата: - производњу перја и паперја, која се сврстава у подгрупу 15120

    0125 01250 Узгој осталих животиња

       

Ова делатност обухвата:- узгој пчела и производњу меда и пчелињег воска- узгој зечева- узгој кућних љубимаца- узгој животиња за крзно и производњу сировог крзна- узгој непоменутих животиња- узгој свилене бубе и производњу кокона свилене бубе- узгој жаба, пужева, глиста и др.Ова делатност не обухвата: - производњу крупних и ситних кожа уловљених и у замке ухваћених животиња, која се сврстава у подгрупу 01500- дресирање полицијских паса и паса чувара, које се сврстава у подгрупу 74600- дресирање кућних љубимаца, које се сврстава у подгрупу 92720

ПРИМЕР 4.

ПРАВИЛНИК О ОДРЕЂИВАЊУ ДЕЛАТНОСТИ ЗА ЧИЈЕ ОБАВЉАЊЕ НИЈЕ ПОТРЕБАН ПОСЕБАН ПРОСТОР

("Сл. гласник РС", бр. 9/96)

Члан 1. Овим правилником ближе се одређују делатности за чије обављање није потребан посебан простор.

Члан 2. Делатности за чије обављање није потребан посебан простор јесу делатности које се могу обављати код наручиоца посла или од места до места (постављање, оправка, монтажа и слично). Делатности из става 1 овог члана јесу:1) лимарска и грађевинско-браварска;2) инсталатерска за централно грејање и уређаје за аклиматизацију;3) инсталатерска за водовод, гасна постројења и канализацију;4) оправка и одржавање производа прецизне механике;5) оштрачка, за све врсте сечива;6) поткивачка;7) заваривачка;8) услуге металопрерађивачког занатства домаћинствима;9) оправка и одржавање електричних апарата за домаћинство;10) оправка и одржавање радио, телевизијских и телефонских апарата и уређаја;11) оправка и одржавање електричних машина, апарата и уређаја;12) котларско-казанџијска;13) електроинсталатерске;14) млевење камена и минерала;15) вађење камена, песка и шљунка;

176

16) зидарска и фасадерска;17) гипсарска и штуко-мермерска;18) тесарска;19) кровопокривачка;20) паркетарска;21) полагање подова и различитих материјала;22) молерска и фарбарска;23) постављање пећи и керамичких плочица;24) изолатерска за топлотне уређаје;25) асфалтерска;26) калдрмџијска;27) бунарџијска;28) бачварско-качарска;29) ролетнарске услуге;30) чишћење обуће;31) чишћење прозора, излога, фасада и сл.32) аранжирање излога и других просторија:33) димничарска;34) фотографска, од места до места;35) услуге носача;36) услуге прања и чишћења тепиха;37) штимовање музичких инструмената;38) тапетарска и декоратерска делатност у домаћинствима;39) оправка кишобрана и сунцобрана;40) стаклорезачке услуге;41) сви послови домаће радиности;42) калемарска;43) подучавање стручним знањима, вештинама и спортским активностима;44) обучавање за рад на рачунарима;45) подучавање страних језика и давање часова из појединих предмета.

Члан 3. Посебан простор није потребан ни за обављање делатности које, по својој природи, не захтевају посебан простор. Делатности из става 1 овог члана јесу:1) комерцијални послови на остваривању функције промета роба и услуга;2) услуге рекламе и економске пропаганде;3) књиговодствене услуге;4) послови пројектовања и израде техничке документације;5) економске, организационе и технолошке документације;6) услуге обраде података.

Члан 4. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

ПРИМЕР 5.

РЕШЕЊЕ О ДАВАЊУ ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ИЛИ СЛУЖБЕНИХ ИМЕНА ИЛИ ЗНАКОВА У ПОСЛОВНОМ ИМЕНУ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

  На основу члана 29 Закона о Влади Републике Србије, а у вези са чланом 20 став 1 Закона о привредним друштвима ("Сл. гласник РС", бр. 125/2004), Влада Републике Србије доноси

РЕШЕЊЕ1.

177

Даје се претходна сагласност да пословно име друштва са ограниченом одговорношћу које се оснива за обављање делатности трговине на велико и мало _______________________ са седиштем у _________________________ које се оснива од стране _________________________ из ____________________________ и ____________________________ из _________________________, садржи назив "Србија".

2. Ово решење објавити у "Службеном гласнику Републике Србије". У Београду, дана ____________ године Председник Владе ______________ПРИМЕР 6.

ПОСЕБНО (СПЕЦИЈАЛНО) ПУНОМОЋЈЕ ЗА ПРОДАЈУ ЗЕМЉИШТА

Овлашћујем _______________из _______________, улица и број _______________, да у моје име и за рачун Привредног друштва_______________из_____________закључи уговор о продаји непокретности к. П. _____, од _____ м2, по култури _______________, уписаних у з.к. ул. бр. _____, катастарска општина _______________. Пуномоћник _______________ је овлашћен да, у име и за мој рачун даваоца пуномоћја, нађе повољног купца наведених непокретности, да преговара са потенцијалним купцима, да закључи уговор о продаји за цену коју уговори (водећи рачуна о интересима даваоца пуномоћи), са clausulom intabulandi у корист купца и преда му сву потребну документацију везану за продату непокретност, да потпише тај уговор и овери га пред судом, да прими од купца износ продајне цене, уведе купца у државину продатих непокретности и предузме и друге потребне радње ради извршења тог уговора.

Давалац пуномоћја _______________ПОТВРДА СУДА О ОВЕРИ ПОТПИСА

Потврђује се да је _______________ из _______________, улица и број _______________, својеручно потписао ово пуномоћје. Истоветност именованог утврђена је на основу личне карте број _______________, коју је издао СУП _______________, матични број _______________.

Такса за оверу од _____ динара наплаћена је и поништена._______________ суд у _______________Ов. Бр. _____ од _______________ године_____________________________________________________(ПОТПИС ОВЛАШЋЕНОГ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА И ПЕЧАТ СУДА)

ПРИМЕР 7.ДАВАЊЕ ПРОКУРЕ - ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЗАСТУПАЊЕ

  На основу чл. 26. до 30. Закона о привредним друштвима (даље: Закон), привредно друштво

___________________ (пословно име привредног друштва) у ___________________, даје  

ПРОКУРУ - ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ЗАСТУПАЊЕ___________________________________ (име и презиме) из _______________ (даље: Прокуриста) да

може закључивати уговоре у вези са пословањем привредног друштва и то: __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ (навести врсте уговора и вршење правних послова везаних за пословање привредног друштва).

Овлашћења из тачке 1. ове прокуре не могу се ограничити, нити се могу везати за одређене услове. (Властодавца не обавезују прекорачења овлашћења из прокуре, односно овлашћења за заступање.)

Прокуриста не може закључивати уговоре који се односе на отуђење и оптерећење непокретних-ствари:

178

__________________________________________________________________________________________________________________________________ .

Овлашћења из ове прокуре су непреносива.Ова прокура - овлашћење важи до опозива, не престаје по основу смрти или престанка једног члана

или акционара друштва које је дало прокуру.Ова прокура важи од дана када законски заступник привредног друштва извести регистар о

издавању прокуре.При регистрацији Прокуриста депонује свој потпис, са ознаком која означава његово својство.Упис у регистар прокуре се објављује као што се објављује регистрација привредног друштва.

  У Новом Саду,_______________2010. год Давалац прокуре, -----------------------

ПРИМЕР 8.

ОСНИВАЧИ - физичка лица:1. ______________________________________________________ (пуно име и пребивалиште) 2. ______________________________________________________ (пуно име и пребивалиште) ОСНИВАЧИ - правна лица:1. ______________________________________________________ (пословно име и седиште)2. ______________________________________________________ (пословно име и седиште)на основу чл. 7. и 55. Закона о привредним друштвима (" Сл. гласник РС", бр. 125/2004), закључили су дана _______20 _ године

УГОВОРО ОСНИВАЊУ ОРТАЧКОГ ДРУШТВА

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕЧлан 1.

Овим уговором, оснивачи у својству ортака друштва (даље: ортаци), оснивају привредно друштво као ортачко друштво (даље: друштво), ради обављања одређене делатности и стицања добити, и утврђују : - пословно име и седиште друштва;- делатност;- означење врсте и вредности улога ортака;- правне односе између ортака и ортака са друштвом;- правне односе друштва и ортака према трећим лицима;- пренос удела трећим лицима, престанак друштва и иступање ортака.

Члан 2. Друштво стиче својство правног лица уношењем података у Регистар који се води на начин прописан законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Члан 3. Друштво одговара за преузете обавезе целокупном својом имовином. Ортаци су одговорни солидарно за све обавезе друштва целокупном својом имовином, ако са повериоцем није друкчије уговорено. У правном промету са трећим лицима, друштво као правни субјект, преузима самостално права и обавезе.

Члан 4. Друштво се оснива на неодређено време (или за одређено време од __________, или за испуњене одређеног циља).

Члан 5. Ортаци, у складу са Законом, поред овог уговора, као оснивачког акта, могу закључити и посебан уговор ортака друштва, којим се уређује нарочито пословање друштва и управљање. Уговор ортака друштва мора бити усклађен са овим уговором. У случају да није усклађен примењује се овај уговор.

ПОСЛОВНО ИМЕ И СЕДИШТЕ ДРУШТВАЧлан 6.

Друштво ће пословати под пословним именом и то:

179

_________________________________________________________________ (навести: ознаку имена у пуном облику, ознаку која упућује на претежну делатност - дрвно, индустријско, металско и сл., означење облика друштва о.д. или од и друге елементе у облику цртежа, боја, слика и сл.) Скраћени назив пословног имена је:______________________________________________.

Члан 7. Седиште друштва је у ______________________________________. Ортаци могу да промене пословно име друштва и седиште, о чему споразумно одлучују.

Члан 8 Друштво има печат. Печат је округлог облика и садржи пуно или скраћено пословно име. Печат се користи у правном промету као обележје и доказ веродостојности о легалности пословања друштва. Начин коришћења, чувања и уништавања печата утврђују ортаци или лице овлашћено за заступање друштва.

Члан 9. Друштво има свој штамбиљ. Штамбиљ друштва је правоугаоног облика и садржи пословно име друштва, седиште и место за датум.

Члан 10. Друштво може да има свој знак, који означава његову делатност. Знак друштва утврђују ортаци.

Члан 11. Пословна акта друштва намењена трећим лицима (меморандум, фактура, наруџбеница и сл.) садрже, поред пуног пословног имена и седишта и правну форму друштва, регистар у који је регистровано и број регистрације друштва, пословно име и седиште банке код које има рачун, број рачуна као и порески идентификациони број.

ДЕЛАТНОСТ ДРУШТВАЧлан 12.

Друштво, сходно Закону, може обављати све делатности за које испуњава прописане услове тако да је предмет пословања друштва следећи:____________________________________________________ (навести гране делатности и евентуално подгране) Друштво ће обављати послове спољнотрговинског промета у оквиру регистроване делатности и да врши услуге у спољнотрговинском промету и то:______________________________________________________________________________________ Лице овлашћено за заступање друштва у спољнотрговинском пословању је лице које је овим уговором одређено за заступање друштва.

Члан 13. Друштво може да промени или прошири делатност, о чему одлучују ортаци. Свака промена уписује се у Регистар привредних субјекта.

ВРСТЕ И ВРЕДНОСТИ УЛОГА ОРТАКАЧлан 14.

Улози ортака могу бити у новцу, стварима и правима, као и у раду или услугама, који су извршени или треба да буду извршени. Ортаци улажу улоге једнаке вредности и то: _____________________________________(навести врсту и висину новчаног, као и вредност неновчаног улога). Вредност неновчаних улога утврђују споразумно ортаци. Процена вредности неновчаних улога врши се у складу са одредбама закона којим се уређује рачуноводство и ревизија. Ортаци могу процену вредности неновчаног улога поверити овлашћеном процењивачу у случају да се не могу споразумети (ортаци могу поднети и захтев суду да утврди вредност неновчаног улога у ванпарничном поступку).

ПРАВНИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ОРТАКА И ОРТАКА СА ДРУШТВОМОбавеза уношења улога

Члан 15. Ортаци су дужни да уложе своје уговорене улоге у имовину друштва у складу са Законом, овим уговором или другим актом друштва.

180

Имовину друштва у смислу овог уговора чини право својине и друга права које друштво има на улозима или је стекло пословањем. Ортаци утврђују начин и време уношења неновчаних улога предајом ствари и предајом докумената о правима и извршеним услугама у роковима који су предвиђени за новчане улоге. Уплату новчаног удела, ортаци су дужни да изврше до регистрације друштва. Лица која накнадно приступе друштву као ортаци друштва, уплату новчаног или неновчаног улога врше сагласно уговору о приступању друштву.

Последице закашњења уношења улогаЧлан 16.

Ортак који у имовину друштва не унесе свој улог у одређеном року, дужан је да друштву плати камату почев од дана када је требало уплатити или унети улог. Ортаци су сагласни да годишња камата из става 1. овог члана износи ____% на вредност неуплаћеног улога.

Повећање и смањење улогаЧлан 17.

Ортак не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака, нити је дужан да га повећа преко износа одређеног овим уговором.

Располагање ортачким уделом међу ортацимаЧлан 18.

Пренос удела међу ортацима је слободан.Члан 19.

Право располагања уделом и право исплате добити, врши се сагласно Закону, овом уговору и уговору ортака друштва.

Одлучивање ортакаЧлан 20.

Ортаци одлуке доносе на седници. Сагласност свих ортака потребна је када се доносе одлуке о питањима изван редовне делатности као и за одлуке о пријему новог ортака друштва. Ортаци доносе одлуке већином од укупног броја гласова, када одлучују о питањима која представљају редовну делатност друштва. Ортаци код којих постоји сукоб интереса у смислу одредаба Закона, у односу на одлуку која се доноси, немају право да учествују у гласању за доношење такве одлуке.

ПословођењеЧлан 21.

Ортаци, оснивачи овог друштва, имају право и обавезу да воде послове друштва. Ортаци из става 1. овог члана могу се споразумети да пословођење пренесу на једног или више ортака друштва, о чему доносе посебну одлуку. Ако се право на пословођење из става 2. овог члана пренесе на два или више ортака, сваки од тих ортака има право да поступа самостално, осим ако се најмање један успротиви том праву.

Члан 22. Одредбе Закона о обиму пословођења, преносу права на пословођење, отказивању пословођења, одузимању овлашћења за пословођење, као и о праву на накнаду трошкова непосредно се примењују. Ортак може одустати од пословођења у одређеном року од _________ ако за то постоји оправдан разлог који цене остали ортаци.

Добит и губитакЧлан 23.

На крају пословне године ортаци усвајају финансијски извештај о пословању којим се утврђује добит и губитак. Добит или губитак друштва се расподељује ортацима на једнаке делове. Део добити који припада ортаку исплаћује се у року од _______ а најкасније три месеца од дана усвајања финансијског извештаја.

ПРАВНИ ОДНОСИ ДРУШТВА И ОРТАКА ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМАПраво за заступање

Члан 24. Овлашћење за заступање има сваки ортак ( или овлашћење за заступање има ортак _________, или заступање друштва врше ортаци заједнички или ортаци друштво заступају заједно с прокуристом).

181

Конкретизација овлашћења за заступање друштва врши се посебним уговором који друштво закључи са ортаком који је одређен да врши заступање. Уговор из става 2. овог члана садржи: обим овлашћења, начин заступања, временски рок важења уговора, начин отказивања овлашћења, одузимање овлашћења, одговорност за вршење овлашћења, посебну накнаду за вршење овлашћења и др.

ОРТАЧКИ УДЕОПренос удела трећим лицима

Члан 25. Ортак може пренети свој удео трећем лицу само уз сагласност осталих ортака. Остали ортаци имају право пречег стицања тог удела. Ако ортаци не дају сагласност за пренос удела трећем лицу у року од ___ дана и не искористе право пречег стицања удела, ортак може пренети свој удео трећем лицу без те сагласности. Давање у залог удела ортака сматра се преносом удела. Пренос удела на наследнике и правне следбенике не сматра се преносом удела трећем лицу

Члан 26.У случају преноса удела, преносилац и стицалац пренетог удела одговарају солидарно према друштву за све

обавезе преносиоца удела према друштву у тренутку преноса. ПРЕСТАНАК ОРТАЧКОГ ДРУШТВА И ИСТУПАЊЕ ОРТАКА

Разлози престанкаЧлан 27.

Друштво престаје: истеком времена на које је основано или испуњењем циља оснивања; одлуком ортака о престанку; стечајем друштва; необављањем послова непрекидно у периоду од две године; судском одлуком о престанку и наступањем ______________ (навести догађај који има за последицу престанак друштва). Својство ортака престаје сагласношћу ортака ____________________ (навести случајеве престанка својства ортака).

Прећутно продужењеЧлан 28.

Ако је друштво основано на одређено време или за испуњење одређеног циља, а протеком тог времена или испуњењем циља оснивања настави да послује, сматра се да је друштво прећутно добило сагласност свих ортака да је основано на неодређено време.

Отказ и повлачење ортакаЧлан 29.

Ортак може да се повуче добровољно из друштва, подношењем писаног отказа о повлачењу. Писани отказ из става 1 овог члана, подноси се у року од _________ а најмање шест месеци пре истека пословне године, осим ако се ортаци не сагласе да се ортак и раније повуче. Право отказа се не може ограничити нити искључити.

Искључење ортакаЧлан 30.

Поред добровољног повлачења ортака, ортак се може искључити из друштва. Одлуку о искључењу доносе преостали ортаци, а може се поднети и тужба надлежном суду, сходном применом одредаба Закона које се односе на искључење члана друштва са ограниченом одговорношћу. У случају подношења тужбе суд може, ако нађе да је то нужно и оправдано да суспендује право гласа ортака чије се искључење тражи, односно може суспендовати и друга права ортака.

Члан 31. Одредбе Закона које се односе на: последице иступања ортака из друштва, учешће ортака који је иступио из друштва у незавршеним пословима и поступак у случају кад остане један ортак, непосредно се примењују. Друштво наставља да послује са наследницима преминулог ортака уз његову сагласност.

Члан 32. По престанку друштва сходно члану 27. овог уговора и по иступању ортака из друштва, преостали ортаци овлашћени за заступање друштва, пријављују престанак друштва и иступање ортака из друштва, ради регистрације и објављивања. У случају престанка друштва судском одлуком, суд по службеној дужности пријављује регистру престанак друштва.

ПОВЕЗИВАЊЕ ДРУШТВА

182

Члан 33. Друштво се у складу са законом може повезивати са другим друштвима. Повезивање се може извршити путем уговора - друштва повезана уговором и путем капитала и путем уговора - мешовито повезана друштва. Одлуку о повезивању доносе ортаци.

УВИД У ПОСЛОВНЕ КЊИГЕЧлан 34.

Ортак друштва овлашћен за пословођење дужан је да осталим ортацима подноси извештај о пословању друштва и да им, на њихов захтев, поднесе обрачун. Ортак се може лично упознати с пословима друштва и има право увида у пословне књиге и друга документа друштва.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕЧлан 35.

Овај уговор ортаци, могу изменити и допунити, ако за то постоји потреба и буду испуњени прописани услови. Одлуку о изменама и допунама из става 1 овог члана ортаци доносе једногласно.

Члан 36. На све што није уређено овим уговором примењиваће се одредбе Закона.

Члан 37.Овај уговор ступа на снагу даном потписа и овере у надлежном суду, а примењиваће се од дана регистрације друштва. У Новом Саду, ___________20___.год ОРТАЦИ 1.__________________________________ 2.___________________________ итд.....

ПРИМЕР 9. УГОВОР О ПРЕНОСУ УДЕЛА И ИСТУПАЊУ

ИЗ ОРТАЧКОГ ДРУШТВАЗакључен дана ______________ године између:1. _______________________________________________________ (име и презиме, пребивалиште и ЈМБГ) (даље: преносилац удела)2. _______________________________________________________ (име и презиме, пребивалиште и ЈМБГ) (даље: стицалац пренетог удела)

Члан 1. Уговорне стране констатују: 1. Да је ортачко друштво _________________________ (пословно име и седиште друштва) (даље: друштво) основано актом о оснивању од ______ године и уписано у Регистар привредних субјеката решењем регистратора Агенције за привредне регистре број: ______ од _______ године; 2. да су оснивачки удели оснивача друштва једнаки и износе ______ динара и да су уплаћени до уписа друштва у Регистар привредних субјеката и 3. да остали ортаци сходно одредбама члана 78 ст. 2 и 3 Закона о привредним друштвима (даље: Закон) нису искористили право пречег стицања удела и да је преносилац удела добио писмену сагласност осталих ортака друштва да свој удео може пренети стицаоцу удела. Писмене сагласности ортака саставни су део овог уговора (ако ортаци ортачког друштва не дају сагласност на пренос удела трећем лицу, а не искористе право пречег стицања, ортак друштва може пренети свој удео трећем лицу и без те сагласности).

Члан 2. Даном закључења овог уговора из друштва иступа оснивач ______________, а истовремено друштву приступа _______________________________ у својству новог ортака друштва.

Члан 3. Оснивач из члана 2. овог уговора, који иступа из друштва, овим уговором свој оснивачки улог, који на дан иступања из друштва износи _______ динара, као и сва права по том основу, сагласно Закону и Акту о оснивању, преноси без накнаде на новог ортака који приступа друштву.

Члан 4.

183

Преносилац удела и стицалац пренетог удела одговарају солидарно према друштву за све обавезе преносиоца удела према друштву у тренутку преноса (ортаци се о овоме могу споразумети и друкчије). Обавезе из става 1 овог члана застаревају у року од три године од регистрације преноса удела (ово се примењује и на друге захтеве од стране или у име ортачког друштва против лица које је престало да буде ортак).

Члан 5. Стицалац удела, који приступа друштву, даном приступања, односно закључења овог уговора прихвата оснивачки улог, као и оснивачка права и обавезе која су му овим уговором пренета и која су у складу са Законом и оснивачким актом друштва.

Члан 6. Преносилац удела и стицалац удела обавезни су да одмах по закључењу овог уговора пријаве друштву пренос удела и промену ортака, као и време промене, ради уписа у Књигу удела.

Члан 7. После потписивања и овере овог уговора, заступник друштва поднеће регистрациону пријаву Агенцији за привредне регистре за упис престанка чланског односа и приступања новог члана друштву. Уз регистрациону пријаву прилажу се и измене и допуне уговора о оснивању друштва (ако је то оснивачким актом предвиђено).

Члан 8. Овај уговор међу уговорним странама производи правно дејство од дана овере код надлежног суда, а према трећим лицима од дана уписа промена у Регистар привредних субјеката.

Члан 9. Овај уговор сачињен је у _____ истоветних примерака, од којих свака уговорна страна задржава по _____, а остали примерци намењени су друштву, од којих се _____ доставља Агенцији за привредне регистре. 

Оснивач који иступа Члан који приступа-------------------------- --------------------------  ПРИМЕР 10.

КЊИГА УДЕЛА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Насловна страна

__________________________________     __________________(пословно име привредног друштва)   (деловодни број)

__________________________________     __________________(седиште и адреса привредног друштва)   (место и датум) __________________________________     

(ПИБ и матични број привредног друштва)       Прва страна и остале, по реду

КЊИГА УДЕЛА БР. _____

Ред. бр.

Име, пребивали

ште и ЈМБГ/

пословно име,

седиште и ПИБ

Својство (члан,

сувласник, заједнички

пуномоћник)

Уговорени улог и проценат

Уплаћени улог и процена

т

Датум и

време уплате

Додатни улог и процена

т

Оптерећење удела

Подела и

пренос

удела

Датум и време

поделе/преноса удела

Име, пребивалиште и ЈМБГ/ пословно

име, седиште и

ПИБ преносиоца

Име, пребивалиште и ЈМБГ/ пословно

име, седиште и

ПИБ стицаоца

Забележба о

стицаоцу

(нпр."подаци о

стицаоцу

уписани су под редним

бр. ___"

184

друге забележ

бе

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1                        

2                        

3                        

 М. П.

Последња страна књигеКЊИГА УДЕЛА БР. _____

(закључена је са редним бројем ____)  Садржи _____ листова, односно _____ страна, нумерисаних од _____ до _____ и на крају сваке стране, у средини, ознаку М. П. са отиснутим печатом привредног друштва. Свака страна садржи _____ редних бројева. Укупан број редних бројева је _____. 

М. П.

ПРИМЕР 11.

ПУНОМОЋЈЕ ЗА ЗАСТУПАЊЕ НА СКУПШТИНИ АКЦИОНАРА

Акционар _______________, улица и број _______________овлашћује __________ из _______________, улица и број _______________, број личне карте _______________ издате од СУП _______________, матични број _______________, да у име и за рачун акционара, који у акционарском друштву_______________ улица и број _______________, поседује _______________ (навести број акција) обичних акција, све 2. класе и исте номиналне вредности од по _______________ динара (словима: _______________), заступа интересе акционара на Скупштини акционара заказаној за дан _______________ године. Ово пуномоћје важи и за поновљену Скупштину акционара, која је одложена због недостатка кворума, времена или из других разлога. Пуномоћник је дужан да на Скупштини остварује право гласа акционара, савесно и у најбољем интересу акционара.У _______________ дана _________ године Давалац пуномоћја  _________________

ПРИМЕР 12.УГОВОР

О ПОСЕБНИМ ОДНОСИМА КОНТРОЛНОГ И ПОДРЕЂЕНОГ ДРУШТВА

Закључен дана _______________године у _______________ између:1. _______________ (пословно име привредног друштва) у _______________ (седиште) (даље: Контролно друштво) и2. _______________ (пословно име привредног друштва) у _______________ (седиште) (даље: Подређено друштво).

Члан 1. Уговорне стране констатују да је:1. Контролно друштво у Регистру привредних субјеката у _______________ регистровано као друштво са ограниченом одговорношћу, под бр. _______________ дана _______________ године.2. Подређено друштво у Регистру привредних субјеката у _______________ регистровано као друштво са ограниченом одговорношћу, под бр. _______________ дана _______________ године.

Циљ повезивањаЧлан 2.

 

185

Уговорне стране као привредна друштва и правно самостални субјекти овим уговором повезују се са јединственим економским циљем постизања већих резултата, односно постизања веће добити.

Форма уговораЧлан 3.

Уговор о повезаним односима привредних друштава сачињен је у писменој форми.Садржина уговора

Члан 4. Овај уговор садржи:- права и обавезе контролног друштва;- права и обавезе подређеног друштва;- мере заштите подређеног друштва;- обим преноса добити и компензације подређеном друштву;- покривање губитака подређеног друштва од стране контролног друштва;- заштиту осталих чланова подређеног друштва;- мере заштите поверилаца подређеног друштва по престанку уговора, и друга питања утврђена овим уговором.

Обавезе контролног друштваЧлан 5.

Контролно друштво у реализацији уговора врши: - инвестициона улагања у развојни програм подређеног друштва у проценту __________ (навести проценат од укупне вредности инвестиције); - избор чланова у органима подређеног друштва који се уређује у сразмери уложеног капитала и укупног броја чланова сваког појединог органа; - договорене заједничке услуге, као истраживање и развој, економску пропаганду, правну заштиту и др.; - према потреби даје обавезна упутства у вези са пословањем подређеног друштва; - улагања у текући производни и комерцијални програм. Чланови контролног друштва дужни су да своје обавезе извршавају савесно, са пажњом доброг привредника, у разумном уверењу да делују у најбољем интересу контролног друштва и интересу подређеног друштва. Органи контролног друштва дужни су да своју процену заснивају на информацијама и мишљењима стручних лица за одговарајућу област за које верују да су у том погледу савесна и компетентна. Чланови контролног друштва дужни су да поступају савесно и лојално према привредном друштву и да поштују правила о сукобу интереса, у складу са Законом о привредним друштвима. Чланови контролног друштва могу бити директно или индиректно ангажовани у другом привредном друштву ако за то добију одобрење органа Контролног друштва. Повреда сукоба интереса и забране конкуренције од стране чланова контролног друштва представљају оштећеном основ за право на накнаду штете и право да се:

- послови које изврше чланови контролног друштва за свој рачун признају као послови извршени за рачун друштва;

- привредном друштву преда сваки новчани износ који је остварен од послова који су обављени за рачун тог члана;

- сва потраживања која произлазе из посла извршеног за рачун тог члана, уступе привредном друштву.

Одговорност контролног друштваЧлан 6.

У правном промету са трећим лицима контролно друштво може иступити у име и за рачун подређеног друштва у границама датих овлашћења. Контролно друштво одговара за своје обавезе у правном промету са трећим лицима целокупном својом имовином. Ако контролно друштво или директор контролног друштва доведе подређено друштво у положај да изврши за себе штетан правни посао или да на своју штету нешто учини или пропусти да учини, надокнадиће подређеном друштву штету проузроковану по том основу. Евентуална штета ће се надокнадити по општим правилима имовинског права о накнади штете.

Обавезе подређеног друштваЧлан 7.

186

Подређено друштво у реализацији уговора:- врши улагања у инвестициони – развојни програм у _____ проценту од укупне вредности планиране инвестиције;- обезбеђује договорени део улагања у заједнички производно-комерцијални програм;- самостално финансира друге своје привредне активности;- спроводи све налоге Контролног друштва а посебно упутства за пословање.

Одговорност подређеног друштваЧлан 8.

За самосталне обавезе у правном промету са трећим лицима подређено друштво одговара целокупном својом имовином. За заједничке обавезе према правним лицима подређено друштво одговора својом имовином сразмерно уложеним средствима за привредне активности са контролним друштвом. За евентуалне пропусте и насталу штету подређено друштво одговара по општим правилима имовинског права о накнади штете.

Заштита мањинских члановаЧлан 9,

У циљу заштите мањинских права чланова друштва они имају право на гаранцију примерене накнаде уколико иступају из подређеног друштва.

Распоређивање добити и пренос добитиЧлан 10.

На крају пословне године добит из те године распоређује се за:- покриће губитака пренесених из ранијих година (ако их је било);- законске резерве, ако су оне предвиђене посебним законом;- дивиденду у складу са Законом о привредним друштвима;- резерве ако су утврђене општим актом.

Приликом расподељивања добити утврђује се висина добити остварена из економских ефеката пословања по основу повезивања друштава и расподељује се сразмерно уложеним средствима, односно номиналној вредности удела. Дивиденда се може плаћати у току пословне године на следећи начин:________________________________________________________ (предвидети рокове и услове). Покривање губитака врши се сагласно важећим прописима. Контролно друштво које покрива губитак подређеном друштву, постаје поверилац за износ којим је губитак покривен. Код повезаних друштава, могуће је организовање рачуноводствених послова који омогућавају финансијско консолидовање (израда годишњег консолидованог биланса). Тако постоји могућност опорезивања Контролног друштва као једног пореског обвезника бар у једном делу.

Управљање у подређеном друштвуЧлан 11.

Контролно друштво сагласно свом учешћу у капиталу подређеног друштва има право учешћа у управљању у том друштву, односно право на одређени број гласова у скупштини, право на именовање чланова управног одбора и директора друштва, као и право на њихово разрешење. Питања управљања који садржи оснивачки акт подређеног друштва, потписивањем овог уговора престају да важе, с обзиром да се та питања у целини регулишу овим уговором.

Заштита поверилаца подређеног друштваЧлан 12.

Повериоци чија су потраживања настала у подређеном друштву имају право да, у року од _______________ дана од дана потписивања овог уговора, захтевају од контролног друштва обезбеђење или намирење ненамирених пуноважних потраживања, како доспелих тако и недоспелих. Обезбеђење потраживања из става 1. овог члана може да буде дато различитим инструментима обезбеђења.

Доношење уговораЧлан 13.

Овај Уговор усвајају скупштина контролног и подређеног друштва 2/3 већином.(Ако је уговорна страна ортачко или командитно друштво, са уговором морају да се сагласе сви ортаци са неограниченом одговорношћу, осим ако је оснивачким актом или уговором ортака друкчије одређено.)

187

Сваком члану друштва мора бити остављено довољно времена пре скупштине чланова друштва или током седнице да у просторијама друштва изврше: увид у предложени текст уговора; увид у друге значајне информације у вези са уговором (и информације о пословању свих других друштава која су уговорне стране). Примерак закљученог уговора прилаже се уз записник са седнице скупштине друштва.

Престанак уговораЧлан 14.

Уговор престаје отказом, истеком рока или на други начин у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Престанак уговора региструје се и објављује у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Завршне одредбеЧлан 15.

У случају спора из овог уговора надлежан је Привредни суд у _______________.  ЗА ПОДРЕЂЕНО ДРУШТВО ЗА КОНТРОЛНО ДРУШТВО ________________________ ________________________

ПРИМЕР 13.

ОДЛУКА О ПРОМЕНИ ПРАВНЕ ФОРМЕ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ У АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО

  На основу члана 137. и 436. Закона о привредним друштвима и члана _____ Оснивачког акта друштва, Скупштина друштва са ограниченом одговорношћу _______________ д.о.о. из __________, на седници одржаној дана __________ године, потрбном већином донела је

ОДЛУКУ О ПРОМЕНИ ПРАВНЕ ФОРМЕ ДРУШТВА Друштво са ограниченом одговорношћу _______________ д.о.о. (даље: Друштво), скраћено пословно име _______________ д.о.о. __________ (седиште), улица и број _______________, матични број _______________, ПИБ _______________, мења правну форму у акционарско друштво, тако да ново пословно име гласи _______________ а.д. __________ (седиште), а скраћено пословно име _______________ а.д. __________ (седиште) (у одлуци се наводи да ли се акционарско друштво организује као отворено или затворено.) За промену правне форме _______________ д.о.о у акционарско друштво, Друштво испуњава све услове прописане у Закону и то: - Управни одбор (ако га Друштво има) или Директор Друштва утврдио је предлог одлуке о промени правне форме утврђене Законом; - чланови Друштва су о сазиву седнице Скупштине обавештени 30 дана пре дана одржавања Скупштине чланова, и упознати су са условима и економској основаности промене правне форме путем релевантних информација и анализа којима се оправдава препорука Управног одбора Друштва у вези са одлуком о промени правне форме и разлози за такву препоруку; - чланови Друштва су обавештени о праву да не прихвате одлуку о промени правне форме и о праву на тражење процене и откупа њихових удела од стране Друштва, у складу са Законом. Друштво испуњава и услов у погледу минималног новчаног дела основног капитала, јер чланови Друштва имају уписан и уплаћен новчани део основног капитала у износу вишем од 25.000 евра за отворено акционарско друштво (више од 10.000 евра за затворено акционарско друштво), и Друштво има укупно _____ чланова који према овој одлуци добијају статус акционара друштва (затворено акционарско друштво може имати највише 100 чланова). На основу ове одлуке сви удели Друштва замењују се за акције акционарског друштва поништењем у књизи удела и уписом у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности. За конверзију удела у акције, као и за спајање удела није потребно одобрење Комисије за хартије од вредности (навести начин и услове конверзије удела друштва са ограниченом одговорношћу у поступку промене правне форме у акције у акционарском друштву или у новац или другу имовину, и начин на који се ови удели или друга средства плаћања уступају члановима друштва са ограниченом одговорношћу, као и друге податке у складу са Законом и оснивачким актом друштва). Саставни део ове одлуке је списак чланова друштва са ограниченом одговорношћу са исказаним учешћем у основном капиталу на дан доношења одлуке и проценат капитала исказан као број акција сваког акционара и одлука о избору управног одбора акционарског друштва.

188

У __________ дана __________ године ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ _________________________Прилог: списак чланова друштва са ограниченом одговорношћу са исказаним учешћем у основном капиталу

Назив Припадајући удео у основном капиталу д.о.о.

Учешће у капиталу д.о.о. у %

Припадајући број акција у а.д.

Припадајући удео у основном капиталу а.д.

Учешће у капиталу а.д. у %

           

           

           

Ukupno             

ПРИМЕР 14

ОДЛУКА О ПОКРЕТАЊУ ПОСТУПКА ЛИКВИДАЦИЈЕ

На основу чл. 137. и 348. Закона о привредним друштвима, сагласно оснивачком акту друштва, Скупштина чланова друштва "_______________" д.о.о. у _______________ (седиште), у присуству свих чланова друштва, са _______________ (број гласова) "за" и _______________ (број гласова) "против" на седници одржаној дана _______________ године донела је

ОДЛУКУ 

1. Над "_______________" д.о.о. (пословно име привредног друштва - даље: Друштво) у _______________ (седиште), улица и број _______________, које је уписано у Регистар привредних субјеката (даље: Регистар) код Агенције за привредне регистре под бројем _______________, матични број _______________, ПИБ _______________, број рачуна

_______________ код _______________ банке ПОКРЕЋЕ СЕ ПОСТУПАК ЛИКВИДАЦИЈЕ

Констатује се да су испуњени сви законом предвиђени услови за покретање поступка ликвидације, јер Друштво не обавља своје делатности дуже од две године непрекидно. Друштво је основано дана _____ године уговором о оснивању са укупним основним капиталом Друштва од _____ евра у динарској противвредности и уписаном претежном делатношћу Друштва _______________ (навести делатност). 2. Даном доношења ове одлуке Друштво не може преузимати нове послове, већ само послове везане за спровођење ликвидације који обухватају: уновчење имовине, наплату потраживања, плаћање поверилаца и друге нужне послове. 3. Доношењем ове одлуке и уписом одлуке у Регистар позивају се сви дужници Друштва да измире своје обавезе према Друштву. 4. О доношењу ове одлуке обавестити све повериоце да пријаве своја потраживања према Друштву, најкасније у року од _____ дана од дана објављивања одлуке о покретању поступка ликвидације. Пријава потраживања доставља се на адресу _______________. 5. Повериоци који не пријаве своја потраживања у року од 30 дана од дана објављивања последњег огласа или за оспорена потраживања не покрену поступак пред судом у року од 30 дана од дана пријема обавештења о оспоравању потраживања, губе право на наплату потраживања у поступку ликвидације. 6. Обавештење свим повериоцима о покретању поступка ликвидације Друштва биће објављено у складу са законом. 7. За ликвидационог управника именује се _______________ (име и презиме). 8. Ликвидациони управник ће одмах, а најкасније до истека петнаестог дана од дана доношења ове одлуке поднети Агенцији за привредне регистре уз регистрациону пријаву покретања поступка ликвидације и ову одлуку ради регистрације ликвидације Друштва у Регистру.

189

9. Ликвидациони управник саставиће финансијски извештај са стањем на дан отварања поступка ликвидације и доставити га надлежном органу у року од 60 дана од дана покретања поступка ликвидације, као и почетни ликвидациони биланс најкасније три месеца по отварању поступка ликвидације који подноси овој скупштини.

Образложењење

____________________________________________________________________________________

У Новом Саду, __________20___.год Председник скупштине

___________________

ПРИМЕР 15.

РЕШЕЊЕ КАДА НА ПРВОМ ПОВЕРИЛАЧКОМ РОЧИШТУ ПОВЕРИОЦИ ОДЛУЧЕ ДА СЕ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК ОКОНЧА БАНКРОТСТВОМ

  Ст. _____/_____

ПРИВРЕДНИ СУД У _______________ (место), по судији__________________, у поступку стечаја над стечајним дужником _______________ (пословно име привредног друштва) из _______________ (место, улица и број), матични број _______________, ПИБ _______________, рачун број _______________ који се води код банке _______________ (назив банке), на првом поверилачком рочишту одржаном дана __________ године, донео је следеће

РЕШЕЊЕ Констатује се да је на првом поверилачком рочишту донета одлука о банкротству стечајног дужника (или констатује се да су на првом поверилачком рочишту повериоци са више од 70% укупних потраживања одлучили да се стечајни поступак оконча банкротством стечајног дужника). Започиње се поступак продаје стечајног дужника.

О б р а з л о ж е њ е На првом поверилачком рочишту, поводом огласа објављеног у "Службеном гласнику РС", број _____ од __________ године, приступили су повериоци: _______________ (пословно име привредног субјекта / име и презиме физичког лица) из _______________ (место). Стечајни управник је, благовремено припремио и доставио извештај о економско финансијском положају, пред свим присутним повериоцима детаљно изложио и предложио да се формирају поверилачки органи и донесе одлука о даљем току поступка. На првом поверилачком рочишту формирана је скупштина поверилаца коју чине сви повериоци стечајног дужника. Повериоци су за председника скупштине именовали _______________ (име и презиме), из _______________ (место), и изабрали су одбор поверилаца у саставу од _____ (број) чланова. Пошто су формирани поверилачки органи, стечајни управник се изјаснио да предлаже банкротство стечајног дужника, а према датом писменом извештају. Како је након гласања поверилаца утврђено да су за банкротство гласали повериоци са више од 70% укупних потраживања те је на основу Закона о стечају, одучено да се започне са поступком продаје имовине стечајног дужника.  ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:Против овог решења може се изјавити жалба Вишем привредном суду, у року од осам дана од дана достављања писменог отправка решења, а преко овог суда.

  Судија

ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ПРОПИСА

190

Регистрација

Законом о регистрацији привредних субјеката (Сл. гласник Р Србије бр.55/ 2004; 61/05.) уређени су услови, предмет и поступак регистрације у Регистар привредних субјеката, као и начин вршења регистрације привредних субјеката.Оснивање привредних субјеката врши се на основу прописане пријаве уз примену начела јавности , начела истинитости и одговорности.

Законом је основана Агенција за привредне регистре ( Сл. гласник РС бр. 55/2004.), институција која послује као републичка јавна служба са својством правног лица и седиштем у Београду, са организационим јединицама и ван седишта.

Агенција води регистре као јединствене централизоване базе података, и то: регистар привредних субјеката; регистар заложног права на покретним стварима и правима; регистар финансијског лизинга и др. одређено законом. Регистар садржи и годишње финансијске извештаје привредних субјеката састављене у складу са Закон

о рачуноводству. Субјект регистрације

У Регистар се региструју сва привредна друштва, предузетници и друга правна лица одређена законом која обављају делатност ради стицања добити.

Предмет регистрацијеОснивање, повезивање и престанак привредног субјекта, статусне промене и промене облика

организовањаи други подаци од значаја за правни промет, подаци о стечајном поступку и др. подаци одређени законом.

Пријаву може да поднесе:1. Оснивач правног субјекта или лице које овласти оснивач, 2. Лице овлашћено за заступање правног субјекта, 3. Законом овлашћено лице – за регистрацију других података одређених законом.

Поступак регистрације оснивањаПоступак оснивања се покреће подношењем регистрационе пријаве Агенцији за привредне регистре.

Уз пријаву, која се подноси на прописаном обрасцу прилаже се:1. Документација која је у склду са Законом. 2. Доказ о уплати накнаде за регистрацију, на рачун Агенције.

Прописана документација и накнада за регистрацијуПредузетник

1. Доказ о идентитету предузетника –фотокопија личне карте или пасоша. Ортачко друштво

1. Доказ о идентитету оснивача –фотокопија личне карте или пасоша, 2. Уговор о оснивању друштва, са овереним потписом оснивача, 3. Оверен потпис заступника.

Командитно друштво1. Доказ о идентитету оснивача –фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из

регистра у коме је регистровано правно лице, 2. Уговор о оснивању друштва, са овереним потписом оснивача, 3. Потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или његова оверена изјава да је

обезбедио новчани улог. 4. Процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога командитора. 5. Одлука о именовању заступника, ако он није именован оснивачким актом. 6. Оверен потпис заступника.

Друштво са ограниченом одговорнишћу1.  Доказ о идентитету оснивача –фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из

регистра у коме је регистровано правно лице, 2. Уговор о оснивању друштва, са овереним потписом оснивача. 3. Потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или његова оверена изјава да је

обезбедио новчани улог. 4. Процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога оснивача. 5. Одлука о именовању заступника, ако он није именован оснивачким актом. 6. Оверен потпис заступника

191

Акционарско друштвоОтворено акционарско друштво:

1. Доказ о идентитету оснивача – фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у ком је регистровано правно лице;

2. Оснивачки акт друштва, са овереним потписом оснивача; 3. Извештај банке о уписаним акцијама; 4. Извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 5. Доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и уплату акција (проспект), са одобрењем

проспекта од стране надлежног органа; 6. Процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога оснивача; 7. Одлука о именовању заступника, ако он није именован оснивачким актом; 8. Оверен потпис заступника

Затворено акционарско друштво:1. Доказ о идентитету оснивача – фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из

регистра у ком је регистровано правно лице; 2. Оснивачки акт (одлука или уговор), са овереним потписом оснивача; 3. Извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун; 4. Споразум оснивача о вредности неновчаног улога,ако исти није садржан у оснивачком акту; 5. Одлука о именовању заступника, ако он није именован оснивачким актом; 6. Оверен потпис заступника

ОГРАНАКЗакон о привредним друштвима ( Сл. гласник Р Србије бр. 125/04.) Огранак (филијала, подружница) је део привредног друштва са одређеним овлашћењима у правном

промету и нема својство правног лица;Привредно друштво може основати више огранака Карактеристике:

нема своју имовину,имовина је не дељива од друштва; води посебан обрачун према домаћим прописима; нема органе који би изражавали његов правни субјективитет; нема своју фирму али има назив; уписује се у регистар према седишту друштва; није субјект статусне промене друштва. Правна лица која имају седиште у иностранству, оснивају у Србији огранке (делове) са одређеним

овлашћењима у правном промету који се уписују у регистар привредних субјекаПоступак регистрације оснивања

Поступак оснивања се покреће подношењем регистрационе пријаве Агенцији.Уз пријаву, која се подноси на прописаном обрасцу прилаже се:

Документација која је у складу са овим Законом. Доказ о уплати накнаде за регистрацију, на рачун Агенције.

Прописана документација и накнада за регистрацијуУз пријаву оснивања прилаже се: Акт о образовању огранка; одлука о именовању заступника ако није именован актом о образовању огранка; Оверен потпис заступника. Страно правно лице које образује огранак, доставиће и : Извод из Регистра у коме је то друштво регистровано , са овереним преводом од сталног судског

тумача; Доказ о бројевима рачуна преко којих друштво послује ако нису наведени у решењу о регистрацији; Оверену изјаву којом привредно друштво преузима одговорност за све обавезе које настану у вези

пословања огранка, са преводом овереним од сталног судског тумача, ПРЕДСТАВНИШТВО СТРАНОГ ЛИЦА

(Уредба о регистрацији представништава страних лица у регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре (Сл.гласник РС бр. 114/05.)

Услови Представништво је издвојен, правно завистан организациони део оснивача, који на територији

Србије обавља предходне и припремне радње у вези са закључењем уговора; Представништво нема статус правног лица;

192

У Регистар привредних субјеката уписује се оснивање и престанак овог субјекта. Пријава регистрације оснивања.

Регистрациона пријава подноси се Агенцији за регистрацију , на прописаном обрасцу.Уз пријаву страно лице подноси: извод из регистра у коме је регистровано страно правно лице, односно привредни субјект - оснивач,

оверен од стране надлежног органа земље издавања или акт о оснивању; акт о оснивању представништва ; одлуку о именовању заступника, ако није именован актом о оснивању представнижтва; доказ о бројевима рачуна преко којих оснивач послује; оверена изјава којом оснивач преузима одговорност за све обавезе које настану у вези пословања

представништва; доказ о уплати административне таксе на рачун Агенције за отварање представништва страног лица

у Републици Србији.

Како отпочети пословну активност ?Отпочињање пословне активности привредног друштв захтева, следеће: регистрацију код Агенције

за регистрацију привредних субјеката, пријаву код Републичког завода за статистику, порески број од Пореске управе, Царинске управе (ако друштво жели да обавља и послове спољно-трговинског промета), Националне службе за запошљавање, Републичког завода за социјално, пензијско и инвалидско осигурање, отварање рачуна код одговарајуће пословне банке.

Пословни просторПривредно друштво мора имати службену адресу у Србији како би се могло регистровати. Правни

заступник може привремено користити своју пословну адресу као адресу друштва у оснивању. Овера докумената

Сви правни документи морају бити оверени код суда. Висина накнаде за оверу документа зависи од висине вредности основног капитала.

Оверени преводУколико је неки од докумената на страном језику, мора бити преведен од овлашћеног судског

тумача на српски језик.Отварање рачуна код банке

Оснивачки капитал (пр. 50% оснивачког капитала друштва са ограниченом одговорношћу тј. 250 еура у динарској противувредности на дан уплате), мора се положити на рачун код банке , а потврда о уплати служи као доказ при регистрацији друштва.

Пријава за упис оснивања друштваПријава за упис друштва подноси се на прописаном обрасцу Агенцији за регистар привредних

субјеката. Уз попуњену пријаву се прилаже документација, која је наведена посебно уз сваки облик привредног друштва.

Израда печатаПо пријему решења о извршеном упису у Регистар, потребно је израдити одговарајући печат

друштва.Матични број

Републичком заводу за статистику подноси се захтев да обави разврставање по делатности у складу са Класификацијом делатности, односно да привредни субјект добије матични број и шифру делатности. Уз захтев се подноси решење о упису у Регистар.

Порески бројПосле регистрације и добијања матичног броја, следи подношење пријаве надлежном пореском

органу, ради добијања пореског идентификационог броја (ПИБ.). Пријава се подноси према седишту друштва. Уз захтев се подноси оверена копија решење о регистрацији и матично број друштва.

Царински бројУколико се друштво регистровало за обављање послова у спољно-трговинском промету , оснивач је

дужан да од Управе царина Републике Србије, затражи број под којим ће се обављати наведени послови. Уз захтев за упис у регистар царинских обвезника, прилаже се: оверена фотокопија решења о регистрацији и матични број.

Здравствено, пензионо и инвалидско осигурањеПослодавци, правна и физичка лица, у обавези су да пријаве радника, у року од 5 дана од дана

потписивања уговора о раду, и то:

193

Националној служби за запошљавање (образац Е1 и Е3) Фонду за пензионо и инвалидско осигурање (образац М1 и М2).

Решење о испуњавању минималних техничких условаПривредно друштво може почети са радом, односно обављати делатност после достављана доказа

Регистру, којим се утврђује да задовољава техничке, здравствене, еколошке и друге услове прописане за обављање те делатности ( пословни простор, опрема и др,).

ПРИМЕРИ УГОВОРА РОБНОГ ПРОМЕТА

ПРИМЕР 1.

УГОВОР О ПРОДАЈИ РОБЕ

Закључен дана 20. октобра 20--. године у Новом Саду, између:

1. „НАПРЕДАК“ АД, за производњу и промет хемијских производа из Новог Сада, ул. Рибарска бр. 50, кога

заступа директор Јован Јовановић, дипл.инг. (даље: Продавац) и

2. ЗЗ „БРАЗДА“, из Сомбора, ул. Суботичка бр 12,, коју заступа управник Милан Милић, (даље: Купац).П р е д м е т у г о в о р а

Члан 1. Предмет уговора је продаја робе продавца, и то: 1.000 тона минералних ђубрива NPK 8:16:24 и 2

тоне средстава за заштиту биља „Хебисан“, који су наведени у понуди која је саставни део овог уговора и чији је квалитет је одређен одговарајућим стандардима.

Члан 2. Роба из члана 1. овог уговора мора бити из текуће производње продавца, најбољег квалитета и

израде и мора одговарати личним захтевима и намени за коју је одређена.Ц е н аЧлан 3.

Уговорена цена износи 1,5 милиона (један милона и петстотинахиљада) динара CIF лука опредељења Нови Сад.

Члан 4. Плаћање уговорене цене из члана 3. овог уговора извршиће kупац код банке Сомбору, путем

неопозивог, дељивог документарног акредитива, који ће бити отворен на 100% уговорене вредности, а најкасније 15 дана по потписивању уговора, са важношћу до крајњег датума рока испоруке.

Акредитив ће бити наплатив, уз подношење следећих отпремних докумената:1. Фактуре у 2 копијe,2. Листе паковања у 2 копије,3. Фабричка анализа квалитета робе,4. Копије бродског товарног листа,5. Копије послатих телеxа купцу, у којима продавац обавештава о извршеној отпреми робе, наводећи датум

отпреме, број колета, бруто тежину, вредност пошиљке и позициони број упаковане робе у брод, и 6. Полисе осигурања.

Т р о ш к о в иЧлан 5.

Сви трошкови, падају на терет продавца, као и трошкови превоза и осигурања у транспорту од фабрике до луке опредељења.

П а к о в а њ еЧлан 6.

Роба ће бити упакована од стране продавца у амбалажи и на начин који је прописан за одговарајући превоз ове врсте робе, и која мора робу да заштити од делимичног или потпуног губитка или оштећења при датим условима утовара, транспорта, претовара и ускладиштења.

194

Цена из члана 3. овог уговора обухвата сва паковања и заштитна средства потребна да се спрече оштећења или губитак робе.

На сваком контејнеру (палети) треба читко и посебно бојом ставити следеће податке: број уговора, адресу примаоца, бруто и нето тежину и цертификат.

Сигнирање ће бити извршено на српском језику.

Члан 7. Продавац се обавезује да ће робу која је оштећена или изгубљена током транспорта, као и евенту -

ално погрешно упаковану робу надокнадити купцу о свом трошку и ризику CIF лука опредељења купца, уколико осигуравајуће друштво установи да је до оштећења или губитка дошло услед непрописног или лошег паковања.

Д а т у м и м е с т о и с п о р у к е Члан 8.

Одмах након потписивања овог уговора и отварања акредитива, продавац је дужан да испоручи робу по напред наведеној цени, са плаћањем сваког месеца, по динамици продаје а са најдужим роком плаћања за све испоручене робе од 6 месеци и то бескаматно.

Члан 9. Купац је дужан да прегледа робу у кратком року у месту опредељења. Уколико констатује недостатке, дужан је обавестити продавца и прецизирати природу недостатака,

као и позвати продавца да робу прегледа или да је прегледа његов заступник.

Члан 10. Купац може захтевати од продавца да отклони недостатке на роби, под условом да је продавац у

стању да отклони недостатке или испоручи другу робу са недостацима. Када купац утврди накнадни рок, разумне дужине, за испоруку а продавац не испоручи робу, купац може захтевати даље извршење уговора или тражити смањење цене или раскинути уговор.

П р е н о с с в о ј и н е и р и з и к аЧлан 11.

Својина се преноси на купца приликом пријема робе, а такође и ризик прелази на купца од часа испоруке робе извршене у сагласности са уговором.

Продавац је дужан да гарантује купцу да роба није предмет права или претензије неког трећег лица, односно да га штити од евикције.

Н е д о с т а ц и р о б еЧлан 12.

Продавац одговара за материјалне недостатке ствари које је она имала у часу преласка ризика на купца, без обзира да ли му је то било познато.

Продавац одговара и за оне материјалне недостатке који се појаве после преласка ризика на купца, ако су последице узрока који је постојао пре тога.

Члан 13. Материјални недостаци постоје:1. ако роба нема потребна својства за њену редовну употребу или промет;2. ако роба нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, а која је била по-

зната продавцу, или му је морала бити позната;3. ако роба нема својство и одлике које су изричито или прећутно уговорене, односно прописане, и4. кад је купцу испоручена роба која није саобразна узорку или моделу, осим ако су узорак или модел

показани само ради обавештења.

Члан 14. У случају недостатка на роби, купац има право да тражи и од продавца и од произвођача да на роби

отклони недостатке у разумном року или да преда другу робу без недостатака. Недостаци се могу отклонити у гарантном року, али се тиме губе права купца да тражи накнаду од

продавца.Г а р а н ц и ј а

Члан 15.

195

Продавац ће преузети потпуну одговорност и гаранцију за све производе које ће испоручити, у периоду од 6 месеци после испоруке, под условом да су исти складиштени и коришћени у складу са упутствима произвођача.

Уколико се установи било који од недостатака на роби, о истима треба одмах писмено обавестити продавца, а уколико се не поступи на овај начин, продавац се ослобађа обавезе гаранције.

Р е ш а в а њ е с п о р о в аЧлан 16.

Уговорне стране су се сагласиле да се на овај уговор примењују, као меродавни, прописи Републике Србије.

Члан 17. У случају спора, надлежна је Арбитража при Привредној комори Србије, по поступку предвиђеном

пред том арбитражом, уз примену напред цитираних прописа који ће се примењивати као материјално право.

Члан 18. Овај уговор је сачињен у 4 истоветна примерка, од којих по 2 примерка припада свакој од уговорених

страна.

ПРОДАВАЦ                         КУПАЦ

ПРИМЕР 2.

УГОВОР О ПРОДАЈНОМ НАЛОГУ

Закључен дана 25. 06 2009. године у Нишу, између:

1. „ЈАСТРЕБАЦ“, друштва са ограниченом одговорношћу за узгој и производњу пољопривредних производа из Ниша, ул. Делиградска бр. 20, које заступа Миодраг Перовић, директор (даље: Налогодавац) и

2. „Будућност“, командитно друштво за трговину на велико и мало из Пирота, ул. Призренска бр. 117, које заступа Зоран Милановић, директор комерцијале (даље: Налогопримац).

Уговорне стране су се сагласиле о следећем:

Члан 1.

Налогодавац предаје налогопримцу 10 т kукуруза ради продаје купцима.

Члан 2.

Робу из члана 1. овог уговора налогодавац ће предати налогопримцу дана 1. јула 2009. године у Нишу..

Члан 3

Налогопримац ће наведену робу продати у року од 2 месеци од дана закључења овог уговора. Уколико налогопримац не прода наведену робу у уговореном року, исту ће вратити налогодавцу у року од 5 дана, или ће је задржати уз исплату уговорене цене.

Члан 4.

Цена робе износи 1.000.000,оо динара. Код продаје робе купцима налогопримац је дужан да се придржава уговорене цене из става 1. овог члана.

196

Налогопримац може одступити од уговорене цене у случају када се на тржишту не може постићи цена из става 1. овог члана, под условом да је налогодавац сагласан да се роба прода по нижој цени.

Члан 5.

Роба из члана 1. овог уговора и после предаје налогопримцу остаје у својини налогодавца и он сноси ризик случајне пропасти или оштећења робе. Налогодавац не може располагати том робом док му не буде враћена.

Члан 6. У случају кад налогопримац не преда налогодавцу утврђену цену или му не врати робу у уговореном року, сматра се да је он купио ту робу.

Члан 7

Евентуалне спорове из овог уговора решаваће стварно надлежан суд у Нишу..

Члан 8

Уговор је сачињен у 4 истоветна примерака, по 2 за обе уговорне стране.

НАЛОГОДАВАЦ НАЛОГОПРИМАЦ

ПРИМЕР 3.

УГОВОР О ПОСРЕДОВАЊУ

Закључен дана 15. априла 2008. године у Београду, између: 1. „БЕОГРАЂАНКА“, ортачко друштво за производњу мотора из Београда, ул. Савска бр. 2. коју заступа Бисерка Аџић, (даље: Налогодавац) и2. „АВАЛА“, командитно друштво за посредовање, које заступа Јанно Јанковић из Аранђеловца, ул. Опленачка бр. 1 (даље: Посредник)

Члан 1. Посредник се обавезује да нађе и доведе у везу налогодавца са било којим купцем из Србије или Румуније, ради склапања уговора о продаји 20 комада бродских мотора, са ценом по мотору од 500.000,оо динара.

Члан 2. Посредник се обавезује да налогодавца обавештава о свим околностима које су од значаја за реализацију овог уговора.

Члан 3. Налогодавац се обавезује да посреднику исплати накнаду за извршене и уговорене послове из овог уговора (склапање уговора о продаји) од 20.000,оо динара, по мотору динара, и то у року од десет дана од склапања уговора о продаји, а такође и потребне трошкове које је посредник имао при посредовању. На ове трошкове посредник има право и у случају ако без њихове кривице није дошло до склапања уговора.

Члан 4. Уговорачи су сагласни да посредник из овог уговора нема право да врши посредовање за друге субјекте.

Члан 5. У случају да се уговор о продаји склопи његовим посредовањем, посредник ће битне податке о уговору убележити у своју књигу посредовања (посреднички дневник), издати извод из исте (посреднички лист), потписати га и доставити налогодавцу и другој страни, с којом је налогодавац склопио уговор о продаји.

Члан 6.

197

Уговорачи су сагласни да овај уговор може да се раскине писменим отказом и то са отказним роком од 45 дана.

Члан 7. На све што није утврђено овим уговором, примениће се одговоарајуће законске одредбе.

Члан 8. У случају спора, странке уговарају надлежност суда у Београду.

Члан 9.Овај уговор је закључен у 6 (шест) истоветних примерака, од којих свака уговорна страна задржава по 3 (три) примерка.

ЗА НАЛОГОДАВЦА ЗА ПОСРЕДНИКА

ПРИМЕР 4.

УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

Закључен дана 25. јануара 2009. године у Неготину, између: 1. „КРАЈИНКА“, АД за производњу робе широке потрошње, из Салаша ул Праховска бр 5, које заступа Милић Радомир, (даље: Принципал) и2. „ДЕЛИ ЈОВАН“, ДОО за заступање и посредовање, из Неготина, ул. Чубарска бр. 150, кога заступа Крстић Мирослав (даље: Заступник)

П р е д м е т у г о в о р аЧлан 1.

Овим уговором принципал поверава заступнику генерално заступање за територију Републике Србије..Члан 2.

Принципал поверава заступнику генерално заступање у погледу свих производа из производног асортимана принципала.

О б а в е з е з а с т у п н и к аЧлан 3.

Заступник се обавезује да у име и за рачун принципала обради тржиште на територији која је утврђена чланом 1. уговора и да настоји да пронађе купце за принципалове производе.

Члан 4. Заступник се обавезује да ће заједно са представницима принципала учествовати у преговорима за закључење уговора и присуствовати закључењу уговора између принципала и трећих лица, као и да ће сам закључивати уговоре и предузимати друге обавезе у име и за рачун принципала, када га принципал за то изричито овласти. До добијања овлашћења из претходног става, принципал је дужан да предузме све потребне радње како би се одржали добри изгледи за закључење уговора.

Члан 5. Заступник се обавезује да ће у обављању поверених му послова, увек штитити интересе принципала, поступајући притом савесно и са пажњом доброг привредника. У складу са овим, заступник се посебно обавезује: - да стручно и савесно испитује поверено тржиште, посебно у погледу понуде и тражње за принципаловом робом и да о свим уоченим променама благовремено обавештава принципала; - да се ангажује на промоцији принципалове робе на повереном тржишту и да ће организовати рекламирање, промотивне изложбе и учешће на сајмовима, уз претходни договор са принципалом; - да приликом проналажења купаца за принципалову робу посебно води рачуна о њиховом пословном бонитету; -да прати извршавање закључених уговора, редовно обавештава принципала о току извршења и предузима све радње потребне за евентуално очување принципалових права из тих уговора.

Члан 6. На захтев принципала, заступник се може обавезати да ће у погледу појединих уговора одговарати принципалу за њихово уредно извршење (del credere одговорност).

198

Сагласност заступника за преузимање обавезе из става 1 овог члана уговора, мора бити дата у писменој форми.

Члан 7. На захтев принципала, заступник се може обавезати да у погледу појединих уговора прими сва плаћања принципалових сауговарача. Сагласност заступника за преузимање обавезе из става 1. овог члана уговора, мора бити дата у писменој форми.

Члан 8. Заступник се обавезује да редовно, а најмање једном месечно, подноси принципалу извештај о стању послова који су у току, као и обрачун плаћања примљених или извршених по налогу и за рачун принципала.

Члан 9. Заступник ће да чувати пословну тајн принципала коју сазна у обављању послова заступања.

Члан 10. Заступник, за време трајања овог уговора, неће заступати друга лица која се баве производњом истих или сличних производа.

О б а в е з е п р и н ц и п а л аЧлан 11.

Принципал ће заступнику омогућити обављање поверених послова, а нарочито ће заступника перманентно снабдевати узорцима робе, пропагандним материјалом, каталозима, ценовницима, техничком документацијом и сл.

Члан 12. Принципал се обавезује да ће заступника благовремено обавештавати о свим изменама у погледу услова продаје својих производа, као и у погледу налога датих заступнику.

Члан 13. У случају да заступник упути захтев принципалу да га овласти на закључење појединих уговора, принципал је обавезан да му писмено одговори у року од пет дана.

Члан 14. Принципал ће заступнику исплати провизију у висини од 5 % од вредности закљученог уговора, најкасније у року од 15 дана од дана његовог закључења. Принципал ће заступнику исплати умањену провизију у висини од 2 % у случају да је непосредно склопио уговор на територији повереној заступнику. Принципал ће заступнику исплати увећану провизију у висини од 8 % када се заступник обавезао да ће одговарати за уредно извршење уговора, односно 6 % када се заступник обавезао да ће примити плаћања по основу одређеног уговора. Вредност уговора у односу на коју се одређује провизија заступника, једнака је висини купопродајне цене утврђене уговором.

Члан 15. Принципал ће заступнику надокнадити све трошкове настале у извршавању принципалових налога, осим редовних трошкова пословања заступника.

В р е м е т р а ј а њ а у г о в о р аЧлан 16.

Овај уговор је закључен на време од 5 (пет) година.Члан 17.

Важност уговора се може продужити, након истека рока из претходног члана, писменим споразумом уговорних страна.

Члан 18. Уговор се може раскинути и пре истека рока важења, споразумом уговорних страна или једнострано, уз остављање отказног рока који не може бити краћи од два месеца. Споразум о раскиду уговора и једнострани отказ уговора морају бити сачињени у писменој форми.

Р е ш а в а њ е с п о р о в аЧлан 19.

Уговорне стране ће настојати да све спорове, који евентуално произађу из извршења овог уговора, реше споразумно, тј. мирним путем. Уколико се спор не може решити споразумно, уговорне стране су сагласне да се његово решавање повери Арбитражи Привредне коморе Србије.

199

Члан 20. Овај уговор ступа на снагу даном потписивања, од стране овлашћених заступника уговорних страна.

Члан 21. Уговор је сачињен у четири истоветна примерка, од којих по двапримерка припада свакој уговорној страни.

ЗАСТУПНИК ПРИНЦИПАЛ

ПРИМЕР 5.

УГОВОР О КОМИСИОНОЈ ПРОДАЈИ РОБЕ

Закључен дана ____. _____. _______. године у Руми, између: 1. „СРЕМАЦ“, ДОО за обављање комисионих послова, из Руме, ул. Вогањска бр. 11, које заступа Момчило Момчилов (даље: Комисионар) и2. „ХУДИНИ“, ОД за производњу сигурносних уређаја, из Сремске Митровице, ул. Цвечарска бр, 9, које заступа Хорват Ференц (даље: Комитент)

Члан 1. Комитент се обавезује да комисонару испоручује сваког месеца сопствену робу и то: сигурносне браве за улазна врата и видео камере за надзор објеката, у количини од по 50 уређаја , односно у вредности од 100.000,оо динара, а према спецификацији која је саставни део овог уговора.

Члан 2. Комисионар се обавезује да наведену робу продаје на унутрашњем тржишту, а по средњим тржишним ценама које буду важиле у месту испоруке.

Члан 3. Комитент се обавезује да комисионару плаћа провизију у износу од 5 % од остварене продајне цене, с тим што ће комисионар одбијати овај износ од сваке наплаћене фактуре.

Члан 4. Комитент је овлашћен да преко овлашћеног лица врши увид у пословање комисионара у вези с робом комитента, а у присуству одређеног представника комисионара.

Члан 5. Комисионар се обавезује да најкасније до петог у текућем месецу , поднети комитенту обрачун продате робе и примљених износа по фактурама за претходни месец.

Члан 6. Споразумом уговорних страна овај уговор се може једнострано раскинути с отказним роком од 30дана, с тим што се раскид уговора може извршити у свако доба.

Члан 7. За све што није предвиђено овим уговором, примењиваће се одговарајуће законске одредбе.

Члан 8. У случају спора по овом уговору надлежан је суд у Руми.

Члан 9. Овај уговор је састављен у шест истоветих примерака, од којих свака уговорна страна задржава по три. КОМИСИОНАР КОМИТЕНТ

ПРИМЕР 6.

УГОВОР О ОТПРЕМАЊУ - ШПЕДИЦИЈИ Закључен дана ___________200-. године у Кањижи, између: 1. ПОЛЕТ, КД, из Кањиже, ул. Јожеф Атиле, бр. 39, које заступа Ласло Ференц, дитектор (даље: Налогодавац) и

200

2. ФЕРШПЕД, АД за отпремање из Зрењанина, ул. Меленачка бр. 1,, коју заступа Душан Радосављев, прокуриста (даље: Шпедитер) 

П р е д м е т у г о в о р аЧлан 1.

Овим уговором се уређују послови шпедиције које ће шпедитер обављати за рачун налогодавца. О б а в е з е ш п е д и т е р а

Члан 2. Шпедитер се обавезује да за налогодавца, по његовом налогу, обавља следеће послове: - организује превоз робе, тако што на основу примљене и потврђене диспозиције уговара превоз, врши диспонирање, обрачун возарине и саставља превозни документ; - уговара осигурање робе у превозу; - организује утовар, претовар и истовар робе; - предаје робу на складиштење; - даје стручне савете и обавља остале послове из области шпедиције које му изричито повери налогодавац.

Члан 3. По пријему налога, шпедитер се обавезује да налогодавцу изда писмену потврду.

Члан 4. Шпедитер ће упозорити налогодавца на недостатке у његовом налогу, као и да ће га упозорити уколико роба није прописно упакована, имајући у виду њену врсту, изабрано превозно средство и ризике превозног пута.

Члан 5. Шпедитер ће све поверене послове обављати стручно, савесно и са пажњом доброг привредника, увек водећи рачуна о интересима налогодавца.

Члан 6. Шпедитер се обавезује да извештава налогодавца о стању извршења посла и о свим чињеницама које су од значаја за очување интереса налогодавца, а нарочито о чињеници губитка, уништења или оштећења робе.

Члан 7. Шпедитер ће, након сваког обављеног посла, поднесе налогодавцу обрачун учињених трошкова и провизије.

Члан 8. Шпедитер одговара налогодавцу за избор превозиоца и осталих лица којима повери обављање неких од послова шпедиције.

Члан 9. Шпедитер извршиава све потребне рекламације код трећих лица у погледу висине наплаћених возарина, премија осигурања, царина, такси и других трошкова, и стара се о обезбеђењу права налогодавца на накнаду штете у случају губитка, уништења или оштећења робе или других евентуалних штета, улагањем писменог приговора или на други потребан начин.

О б а в е з е н а л о г о д а в ц аЧлан 10.

Налогодавац се обавезује да све своје послове из области шпедиције повери шпедитеру. Члан 11.

Налогодавац ће налог којим поверава посао шпедитеру доставити у писменој форми, са садржином која је јасна и прецизна, како би се избегле недоумице и грешке шпедитера. На захтев шпедитера, налогодавац је обавезан да изврши допуну нејасног или непотпуног налога.

Члан 12. Налогодавац се обавезује да шпедитеру, у року од пет дана по обављеном послу, плати провизију у износу од 2% вредности робе.

Члан 13. Налогодавац се обавезује да шпедитеру надокнади све трошкове настале у току извршења посла, и то: - све врсте возарина, - премије осигурања робе у превозу, - трошкове претовара и складиштења роба, - трошкове инспекцијског прегледа и анализе узорака, - трошкове настале по посебном захтеву налогодавца,

201

- трошкове за обрасце и формуларе и ПТТ услуге. Налогодавац ће трошкове возарине, царинских дажбина и инспекцијских прегледа, плати шпедитеру авансно, а да за остале трошкове као гаранцију плаћања преда банкарску гаранцију.

З а в р ш н е о д р е д б еЧлан 14.

Уговор ступа на снагу даном потписивања, а може се раскинути се писменим отказом једне од уговорних страна, са отказним роком од 30 дана.

Члан 15. Уговорне стране ће све спорове који настану у вези овог уговора решавати споразумно. Уколико спор није могуће решити споразумно, надлежан је, суд у Зрењанину. ЗА ШПЕДИТЕРА ЗА НАЛОГОДАВЦА

ПРИМЕР 7.

УГОВОР О КОНТРОЛИ РОБЕ

Закључен дана ____________20--. године у Врању, између: 1. Наручилац контроле: КОШТАНА, АД из Врања, Мераклијска бр. 1, кога заступа Бора Станковић, директор и2. Контролор: ИНСПЕКТ, АД из Лесковца, ул. Шумска бр. 84, кога заступа Боривоје Шурдиловић.

Члан 1. Овим уговором, наручилац контроле одређује контролора за контролу и испитивање опреме и материјала, које је наручилац купио, а контролор је сагласан да делује у име и за рачун наручиоца контроле, према условима из овог уговора.

Члан 2. Врста контроле услуга које пружа контролор наручиоцу контроле је: 1. контрола робе у фабрици произвођача, која обухвата контролу произвођачевих атеста о употребљеним сировинама, тестови о току контроле и коначна контрола готових производа; 2. контроле покривају стање робе у време контроле вршиоца контроле и она не ослобађа купца или продавца њихових уговорних обавеза; 3. издавање цертификата, са свим релевантним подацима.

Члан 3. Тарифе које наручилац контроле плаћа контролору за услуге наведене у члану 2 овог уговора, су следеће: - до 100.000 УС долара - износ од 1,40% од вредности робе; - до 200.000 Евра - износ од 1,30% од вредности робе; - до 400.000 Евра - износ од 1,20% од вредности робе; - до 800.000 Евра- износ од 1,10% од вредности робе; - до 1.000.000 Евра - износ од 0,90% од вредности робе; - преко 1.000.000 Евра - износ од 0,60% од вредности робе.

Члан 4. Тарифе контролора за услуге, које нису обухваћене чланом 3 овог уговора, као што су бржа испорука, контрола на доку, надзор утовара и друго, договориће се за сваки појединачан случај, посебним уговором.

Члан 5. Наручилац контроле преузима обавезу да: 1. пошаље кнтролору благовремено уз сваки налог за контролу, инструкције за контролу, и комплетну документацију купопродајног уговора, као и да благовремено извештава контролора о свакој промени услова првобитно уговорених са продавцем, ако су исти у било каквој вези са извршењем контроле; 2. пошаље конролору, приликом давања налога за контролу, јединичне цене за сваку уговорену позицију, у случају да односна уговорна документа специфицирају само цену наведену уз неку од клаузула Incotermsa; 3. захтева купопродајним уговором контролу контролора и да специфицира његов цертификат, као један од докумената за наплату;

202

4. осигура, кроз купопродајни уговор, слободан приступ контролору и његов несметан рад у фабрици произвођача уговорене робе; 5. да плати сваку фактура контролора, у року од 20 дана од датума издавања фактуре..

Члан 6. Контролор има обавезу да: 1. изврши сваки налог наручиоца контроле, стручано и професионално, према захтеву и налогу за контролу; 2. одмах обавести наручиоца контроле о сваком одступању утврђеном на роби која је дата за контролу, спречавајући тако продавца да испоручи робу која не одговара условима који су уврђени уговором; 3. после завршетка контроле, изда цертификат (извештај о контроли) и да га достави аручиоцу контроле, комплетиран са пратећим прилозима; 4. реши са наручиоцем контроле сваки проблем који може да проистекне у вези са извршењем контроле, а у случају да се докаже да је радио несавесно да плати уговорене пенале.

Члан 7. Контролор је дужан да обезбеди гаранцију наручнцију за добро извршење посла (контроле) у износу од 500.000,оо динара

Чл.ан 8. Контролор ће непосредно обавити контролу по овом уговору и не може поверени посао пренети другој контролној организацији, без сагласности наручиоца контроле, а ако наручилац контроле да сагласност, тада одговара за рад тог другог вршиоца контроле.

Члан 9. Уговор се закључује на период од две године.

Члан 10. У случају спора у вези са овим уговором, спор ће решити Арбитража коју ће формирати уговорне стране, на тај начин што ће свака уговорна страна именовати по једног арбитра, који ће, споразумно, именовати трећег арбитра који је председник арбитражног већа. На спор ће се применити Закон о облигационим односима Републике Србије, као материјално право.

Члан 11. Уговор је закључен у 4 (четири) истоветна примерка, од којих по 2 (два) за сваку уговорну страну.

НАРУЧИЛАЦ КОНТРОЛЕ КОНТРОЛОР

ПРИМЕР 8.УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ

Закључен дана _________20__. године у Бачкој Паланци, између:1. „МЕРКУР“, ДОО за складиштење из Бачке Паланке, ул. Радничка бр. 46, које заступа Ступар Предраг, председник управног одбора (даље: Складиштар) и2. „МАКСИПРОМ“ ОД за трговину, Апатин, ул. Богојевска бр.4/б, коју заступа Кањух Михајло (даље: Оставодавац)

Члан 1.

Складиштар се обавезује да прими у своје складиште у Бачкој Паланци, техничку робу за домаћинство, ради складиштења и чувања на површини од 20 м2. Вредност робе која се даје на складиштење износи 2.000.000,оо динара.

Члан 2.

Оставодавац предаје робу назначену у члану 1 овог уговора складиштару на складиштење у времену од 1. септембра до 15. децембра 2009. године.

Члан 3.

203

Складиштар обезбеђује услован складишни простор и обавезује се да ће о променама које примети на роби, као и о опасностима да роба буде оштећена благовремено обавестити оставодавца. Складиштар одговара за штету на роби осим ако докаже да је штета проузрокована услед околности које се нису могле избећи или отклонити или је проузрокована кривицом оставодавца, манама или природним својствима робе или неисправном амбалажом.

Члан 4.

Складиштар нема право да примљену робу употреби без посебне сагласности оставодавца. За своја потраживања из овог уговора и остала потраживања настала у вези са чувањем робе складиштар стиче заложно право на роби датој на чување и право задржавања (ретенције)робе.

Члан 5.

Оставодавац се обавезује да на име накнаде за складиштење робе из члана 1. овог уговора плати складиштару накнаду за чување робе укупно 50.000,оо динара. Оставодавац је дужан да накнаду из става 1. овог члана плаћа сваких 15 дана (плаћање цене се може уговорити и другачије).

Члан 6.

Складиштар се обавезује да примљену робу врати оставодавцу када то он буде захтевао, уколико је оставодавац платио накнаду, предвиђену чланом 5. овог уговора, у целости. Ако оставодавац не преузме робу по истеку рока из члана 2 овог уговора, складиштар може, по претходном обавештењу оставодавца, за његов рачун, да прода робу на јавној продаји.

Члан 7.

Уколико складиштар није у могућности да обезбеди потребан простор за складиштење робе из члана 1. овог уговора у наведеном складишту, складиштење ће обезбедити у другом складишту, уз писмену сагласност оставодавца. За извршене услуге које су предвиђене у уговорору, као и услуге превоза и истовара робе, обавиће складиштар по ценама које важе у моменту плаћања ових услуга. Накнаду за извршене услуге оставодавац је дужан да плати у року од 15 дана од дана учињене сваке појединачне услуге.

Члан 8. Све, евентуалне спорове, решаваће стварно надлежан суд у Бачкој Паланци.

Члан 9.

Овај уговор је сачињен у четири истоветна примерка од којих свака уговорна страна задржава по два.

СКЛАДИШТАР ОСТАВОДАВАЦ

ПРИМЕР 9.

УГОВОР О ЛИЗИНГУ

Закључен дана _________________ године у ___________________ између:1. ____________________________________ (фирма и седиште), коју заступа _________________ (даље: Давалац лизинга) и2. ___________________________________ (фирма и седиште), коју заступа __________________ (даље: Корисник лизинга)

П р е д м е т у г о в о р а

204

Члан 1. Овај уговор се односи на лизинг посао коришћења компјутерских система Pentium 5, који су ближе одређени у следећим тачкама овог члана, као и утврђивању и плаћању накнаде од стране корисника лизинга. Давалац лизинга се обавезује да у лизинг преда кориснику лизинга следеће ствари:

_____________ (опис машина, уређаја, опреме и сл.), __________________ (помоћни и прикључни уређаји), __________________ (алати за монтажу и одржавање машина и опреме), ____________________ (техничка упутства за руковање и одржавање), ___________________ (материјал за текуће одржавање машина и уређаја).

Н а к н а д а з а к о р и ш ћ е њ е п р е д м е т а л и з и н г а

Члан 2.

Корисник лизинга се обавезује да даваоцу лизинга плаћа редовно годишњу накнаду (закупнину) за коришћење предмета лизинга, као и да призна и исплати све документоване трошкове у току трајања лизинг посла. Накнада за коришћење предмета лизинга плаћа се месечно у износу од 10.000,oo динара. Накнада за пружање одређених услуга, техничких савета и оправки износи месечно 1.000,oo динара.

Т р а ј а њ е л и з и н г а и п р а в а с т р а н а к а п о и с т е к у р о к а в а ж е њ а у г о в о р а

Члан 3. Уговор о лизингу закључује се на период од 2 (две) године, с тим што се почетак рока трајања лизинг посла везује за примопредају инсталиране опреме и ствари, а после успешног пробног рада. Уговорне стране се обавезују да закључе уговор о купопродаји опреме и ствари које чини предмет уговора о лизингу. при томе, цена ће бити одређена тако да се од тржишне вредности опреме и ствари или групе опреме и ствари у моменту закључења уговора о лизингу, одбије укупно плаћени износ на име закупнине. При овом обрачуну, износи плаћени на име закупнине сматрају се као авансно плаћање дела куповне цене.

О б а в е з е д а в а о ц а л и з и н г аЧлан 4.

Давалац лизинга је дужан да кориснику преда сву опрему и ствари предвиђене чланом 1. уговора, у исправном и функционалном стању. Примопредаја испоручених ствари и опреме, као и припадајућих делова врши се комисијски а о завршеној примопредаји сачињава се записник који потписују сви чланови комисије. Давалац лизинга се обавезује да организује и изврши обуку и стручно усавршавање радника и стручњака корисника лизинга, а који ће после монтаже опреме и ствари, као и припадајућих делова учествовати у процесу рада. Давалац лизинга врши монтажу, инсталирање и тестирање испоручене опреме у просторијама корисника лизинга, које морају испуњавати услове за инсталирање и рад те опреме. Давалац лизинга се обавезује да у току трајања уговора врши трајно одржавање ствари и припадајуће опреме, да обавља све предвиђене сервисе и прегледе, као и сложеније поправке, с тим што трошкове одржавања, сервиса и оправки сноси давалац лизинга, док издатке за текуће одржавање и ситније оправке, проузроковане редовним коришћењем опреме и припадајућих делова сноси корисник лизинга. Давалац лизинга се обавезује да, уколико у току трајања овог уговора дође до битнијег побољшања на стварима и припадајућим деловима, које он производи или даје у лизинг, изврши замену тих делова ствари на опреми датој у лизинг о свом трошку. При овој замени водиће се рачуна да се не ремети редовна употреба и коришћење ствари и припадајуће опреме. Давалац лизинга је дужан да обезбеди кориснику снабдевање са свим неопходним резервним деловима, потребним за правилно функционисање инсталиране опреме у току читавог трајања уговора.

О д г о в о р н о с т д а в а о ц а л и з и н г аЧлан 5.

Давалац лизинга гарантује да ће опрема испоручена у складу са овим уговором бити без грешака у материјалу и у изради. Давалац лизинга одговара за све недостатке ствари и припадајуће опреме дате у лизинг који ометају њихово нормално коришћење, под условом да су ти недостаци постојали у моменту закључења овог уговора и да нису били, нити могли бити познати кориснику лизинга. Он одговара и за недостатке који би настали у

205

току трајања уговора, ако би се установило да потичу од грешака у конструкцији или недостатка употребљеног материјала. После благовременог пријема обавештења о недостатку, давалац лизинга има обавезу да предузме мере за отклањање недостатка путем оправке, односно замене. Давалац лизинга одговара кориснику за постојање права трећих лица која ограничавају или ометају право коришћења лизинга, под условом да корисник није знао, нити је могао знати за постојање права трећих у тренутку закључења уговора.

П р а в а к о р и с н и к а к а д а п о с т о ј и о д г о в о р н о с т д а в а о ц а л и з и н г а

Члан 6. Када постоји материјални недостатак из члана 5. овог уговора, корисник лизинга има право да захтева замену опреме и ствари у разумном року, или отклањање утврђених недостатака у разумном року, или сразмерно снижење закупнине зависно од умањене вредности ствари које имају недостатке. Када постоји правни недостатак опреме и ствари, корисник лизинга може да захтева отклањање недостатака у разумном року, или замену датих ствари са стварима које нису оптерећене правом трећих лица, или снижење закупнине сразмерно мањој вредности датих ствари услед постојања права трећих лица, или пружање помоћи у привредном спору или парници у вези са оспореним правима. У сваком од наведених случајева, корисник има право да тражи и накнаду штете и осталих трошкова, насталих због утврђених недостатака ствари.

О б а в е з е к о р и с н и к а л и з и н г аЧлан 7.

Корисник лизинга се обавезује да: - припреми одговарајући простор за инсталирање и рад предмета лизинга, - плаћа месечну закупнину даваоцу лизинга до 10-тог у месецу за претходни месец, - уколико прекорачи рокове плаћања, платити даваоцу лизинга законску затезну камату, - накнади штету која превазилази износ затезне камате, - за време трајања уговора плаћа све обавезе предвиђене прописима у вези са предметима добијеним у лизинг (порези, таксе, доприноси и др), - ствари употребљава са одговарајућом стручном пажњом, сходно њиховој намени и техничким особинама, - са стручном пажњом врши текуће одржавање и сервисе ствари које су предмет лизинг посла, - без сагласности даваоца не врши било какве реконструкције, адаптације, и сл, предмета уговора о лизингу. - предмет лизинга не даје у подлизинг без претходне сагласност даваоца лизинга. - обавештава опремаваоца лизинга о свим питањима и околностима који су значајни за правилно функционисање ствари које су предмет лизинга.

Г у б и т а к и о ш т е ћ е њ е н а п р е д м е т у л и з и н г а у т о к у т р а ј а њ а у г о в о р а

Члан 8. Корисник лизинга сноси ризик који би настао у случају пропадања, губитка или крађе ствари или опреме која је предмет уговора о лизингу, након извршене примопредаје. У случају квара или оштећења на предмету лизинга, корисник је дужан да у најкраћем року по сазнању, писмено, о томе обавести даваоца лизинга и наведе узроке који су до тога довели, као и обим штетних последица. Ако се утврди да је квар или оштећење на предмету лизинга настао услед техничких и правних недостатака у гарантном року који даје произвођач опреме, или је такав рок дат од стране даваоца лизинга, давалац је дужан да квар или оштећење отклони у разумном року који је прихватљив за корисника лизинга и то о свом трошку. Уколико се утврди да је квар или оштећење настало услед лошег и нестручног коришћења и руковања, корисник лизинга сноси пуну материјалну одговорност.

О с и г у р а њ е и с в о ј и н а н а п р е д м е т у л и з и н г аЧлан 9.

Давалац лизинга сноси све трошкове осигурања опреме до завршетка успешног тестирања инсталиране опреме и примопредаје, а од момента примопредаје, трошкове осигурања предмета сноси корисник лизинга.

206

Давалац лизинга задржава право својине на свим стварима које сачињавају предмет лизинга из члана 1. овог уговора у току трајања уговора. Уколико дође до стечаја корисника лизинга, давалац је овлашћен да из стечајне масе тражи издвајање ствари које чине предмет лизинга и њихов повраћај по основу права својине.

Р а с к и д у г о в о р а и п р а в н е п о с л е д и ц е р а с к и д аЧлан 10.

Поред случајева раскида уговора у смислу посебних тачака овог уговора, свака уговорна страна може раскинути уговор и због разлога наведених у овом члану и тада наступају одређене правне последице. Давалац лизинга може једнострано да раскине уговор ако наступи једна од следећих случајева:

уколико корисник лизинга употребљава ствари супротно уговору или на штетан начин за одређене ствари,

уколико не плаћа закупнину или друге накнаде, а то не учини ни накнадно по писменој опомени, уколико корисник лизинга да предмет лизинга трећем лицу у подлизинг без писменог одобрења, уколико корисник лизинга врши веће реконструкције и адаптације на стварима без претходног

одобрења даваоца лизинга, ако корисник лизинга прекрши уговор и уколико то понови и поред писмене опомене даваоца

лизинга, или кршење одмах не обустави, ако је против корисника лизинга отворен поступак ликвидације или стечаја.

Корисник лизинга може једнострано раскинути овај уговор ако наступи једна од следећих случајева то уколико:

ствари нису кривицом даваоца лизинга предате у року утврђеном овим уговором, предате ствари које чине предмет уговора по својим битним особинама не одговарају уговору, су предате ствари штетне по здравље људи или у већој мери загађују животну средину, а да

претходно давалац није о томе упозорио корисника лизинга, материјални недостаци нису отклоњени ни у накнадном разумном и прихватљивом року, су ствари одузете кориснику лизинга на основу доказаног јачег права трећег лица.

Раскид се другој страни саопштава писмено, уз тачно навођење разлога за отказ.З а в р ш н е о д р е д б е

Члан 11. Уговорне стране су одговорне за извршење са закашњењем или неизвршење својих уговорних обавеза, осим у случају више силе. Корисник лизинга ће даваоцу лизинга обезбедити банкарску гаранцију за уредно извршење својих обавеза. Све евентуалне спорове који настану из овог уговора, странке ће решавати споразумно, а уколико не постигну споразумно решење, спор ће решити надлежни суда у________________. Овај уговор је закључен у 4 (четири) истоветних примерака и садржи 11 (једанаест) чланова.

КОРИСНИК ЛИЗИНГА ДАВАЛАЦ ЛИЗИНГА

ПРИМЕР 10.

УГОВОР О ОСИГУРАЊУ ИМОВИНЕ

Закључен дана ___________ године у ___________ између:1. _____________________ (фирма и седиште), коју заступа _________________ (даље: Осигуравач) и2. _____________________ (фирма и седиште), коју заступа _________________ (даље: Осигураник)

Члан 1.

Осигураник закључује са осигуравачем уговор о осигурању ствари које чине основна средства, према условима осигурања и тарифама премије наведеним у спецификацији података за осигурање датој у наставку овог уговора.

Члан 2.

207

Средства из члана 1. овог уговора осигурана су до висине суме осигурања, за сваку поједину ствар, према посебним условима наведеним у спецификацији података, датој у наставку овог уговора.

Члан 3.

Висина премије осигурања утврдиће се применом премијских стопа и осталих одредаба тарифа осигурања.

Члан 4.

На име аконтације премије за први квартал 2010. године осигураник ће уплатити 700.000,оо динара у року од 10 (десет) дана на рачун осигуравача број 789-4321- 5987 који се води код банке Интернационал у Новом Саду. Разлика између аконтације плаћене премије и премије која ће бити обрачуната по појединим полисама биће плаћена у року предвиђеном у полисама осигурања.

Члан 5.

Обавеза осигуравача по овом уговору почиње од 1. јануара 2010. године..

Члан 6.

Осигуранику су уручени Општи услови осигурања имовине који чине саставни део уговора .

Члан 8.

Овај уговор сачињен је у 4 (четири) истоветна примерка од којих свака страна задржава по 2 (два)) примерак.

ОСИГУРАВАЧ ОСИГУРАНИК

Прилог:1. Општи услови за осигурање имовине2. Полиса осигурања имовине број 876/2010

208

КОМПАНИЈА "___________" ОСИГУРАЊЕ

ПОЛИСА ОСИГУРАЊА ИМОВИНЕ

Главна филијала ______________________

Замена полисе број ___________________

Организациони део __________________

Замена листе покрића број ______________

Рачун _________________________

Заједнички риз. са полисом ______________

Реф. продаје _______________________

_______________________________________________________Уговарач осигурања

______________________________Матични број

____________________________Поштански број

______________Место-седиште

_______________________Улица

_______________Број

_____________________________________________Осигураник

_________Шифра

делатности

______________________________Матични број

_________________________________

Поштански број

__________________

Место-седиште

____________________________Улица

________________Број

Осигурање закључено са _______________роком, почиње

____________________ и траје доДан, Месец, Година

________________Дан, Месец, Година

Премија за осигурање са неодређеним роком трајања доспева за наплату сваке године

____________________

Дан, Месец

Ово осигурање је закључено у смислу Општих услова за осигурање имовине, Услова за осигурање _____________________________________________________________________________________________

који су уручени осигуранику и чине саставни део овог уговора о осигурању - Полисе.тарифа/тарифна група __________ класа опасности ______ класа заштитних мера ________ стат. бр. ______

ОСИГУРАВА СЕ:На укупну суму осигурања

динарастопа премије

доплата/попуста

%/

%

Премија динара

209

Укупно обрачуната премија по овој Полиси или обрачуну у прилогу који је саставни део полисе ___________динара

Премија је обрачуната за период од ________________ године до __________ године.Плаћање премије је уговорено на следећи начин: ________________________________________Осигуравач задржава право исправке рачунске или неке друге грешке коју је учинио представник осигуравача у овој полиси.У _________________дана ____________ године

ОСИГУРАВАЧ УГОВАРАЧ ОСИГУРАЊА

ПРИМЕР 11.

ИЗДАВАЧКИ УГОВОР

Закључен дана _______________ године у _______________ између:

1. Издавачког привредног друштва _______________ (пословно име привредног друштва) у _______________, кога заступа директор _______________ (даље: Издавач) и

2. _______________ из _______________ улица и број _______________ ЈМБГ _______________ (даље: Аутор)

Члан 1.

Овим уговором аутор уступа издавачу право на умножавање (штампање) и стављање у промет ауторског дела _______________ (наслов романа, збирке песама и сл.) у виду књиге. Право из става 1. овог члана аутор искључиво преноси издавачу за једно издање у тиражу од _____ примерака. (Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака.)

Члан 2.

Аутор је дужан да Издавачу преда уредан рукопис који је спреман за штампање _______________ (навести наслов) у једном примерку најкасније до _________ године. (Рок у коме је аутор дужан да издавачу преда уредан рукопис износи годину дана од дана закључења уговора, ако није друкчије уговорено.)

Члан 3.

У току припреме за умножавање ауторског дела из члана 1. овог уговора издавач је дужан да аутору омогући преглед и коректуру рукописа. Издавач је дужан да аутору омогући преглед идејног решења за корице и друге техничке елементе књиге.ване недостатке на које Аутор укаже.

210

Члан 5.

Када то издавач захтева, утор је дужан да отклони недостатке у рукопису и да изврши потребну дораду истог на предлог рецензента дела, односно уредника издања. Аутор је дужан да отклони све примедбе рецензента, којег је издавач ангажовао по Уговору о рецензији дела.

Члан 6.

Издавач ће обезбедити штампање дела из члана 1. овог уговора на квалитетној хартији, са корицама у боји и___________________(навести и друге елементе).

Члан 7.

Издавач се обавезује да све послове на умножавању дела из члана 1. овог уговора заврши најкасније до ___________ године.

Члан 8.

Издавач се обавезује да аутору исплати ауторски хонорар у износу од _________ динара у моменту предаје рукописа ауторског дела на штампање (може се уговорити и другачији начин плаћања)

Члан 9.

Издавач је дужан да ауторско дело из члана 1. овог уговора стави у промет најкасније ________године . (Рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет износи годину дана од дана пријема уредног рукописа, ако није друкчије уговорено.)

Члан 10.

Издавач се обавезује да аутору преда _____ бесплатних примерака умноженог дела из члана 1. овог уговора.

Члан 11.

Уколико издавач покаже интересовање за превођење ауторског дела из члана 1. овог уговора, а аутор се са тиме сагласи, уговорне стране су сагласне да закључе анекс овог уговора, којим ће аутор уступити издавачу право на превођење дела, умножавање и стављање у промет преведеног дела.

Члан 12.

Издавач се обавезује да се стара о промету умноженог дела из члана 1. овог уговора и да о томе повремено обавештава аутора.

Члан 13.

Уколико се прода тираж из члана 1. овог уговора, а уговорне стране искажу интерес за умножавање и стављање у промет другог издања дела, о томе ће закључити анекс овог уговора.

Члан 14.

Анексом уговора из претходног члана, уговорне стране се могу споразумети да аутор изврши одговарајуће измене или допуне дела, под условом да тиме не промени карактер дела и да измене, односно допуне, не представљају несразмерно велику обавезу за издавача.

211

Члан 15.

Ако једини постојећи примерак рукописа ауторског дела из члана 1. овог уговора пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.

Члан 16.

Ако аутор жели да ауторско дело из члана 1. овог уговора објави у форми електронског записа, дужан је да право на електронско умножавање и промет дела у таквом издању уступи издавачу.

Прече право електронског умножавања из става 1. овог члана престаје ако издавач у року од 30 дана од дана учињене понуде у писменој форми не прихвати понуду аутора.

Члан 17.

Рукопис из члана 1. овог уговора који је предат здавачу остаје у својини аутора.

Члан 18.

Када аутор одустане од уговора пре умножавања дела из члана 1. овог уговора дужан је да издавачу врати до тада примљени хонорар, са каматом. У случају из става 1. овог члана аутор је дужан да издавачу плати стварне трошкове које је имао због припреме дела за умножавање и да му надокнади евентуалну штету.

Члан 19.

Уколико издавач одустане од уговора пре умножавања дела из нескривљених разлога од стране аутора, аутор има право да задржи исплаћени хонорар. У случају из става 1. овог члана аутор може ауторско дело, које је предмет овог уговора, да понуди на умножавање другим издавачима.

Члан 20.

Ако издавач не успе да прода дело које је предмет овог уговора у уговореном тиражу, овлашћен је да непродате примерке дела прода као стару хартију, с тим што је дужан да непродате примерке дела претходно понуди аутору за откуп по цени старе хартије.

Члан 21.

У случају повреде уговорних обавеза из чл. 2. и 9. овог уговора од стране једне уговорне стране, друга уговорна страна има право на једнострани раскид уговора и право на накнаду штете због неизвршења уговора.

Члан 22.

За све што није изричито регулисано овим уговором, примењиваће се одредбе Закона о ауторском и сродним правима и Закона о облигационим односима.

Члан 23.

Евентуалне спорове из овог уговора решаваће стварно надлежан суд у _______________.

Члан 24.

Уговор је сачињен у _____ истоветних примерака, _____ за издавача, а _____ за аутора.

212

АУТОР ЗА ИЗДАВАЧА

ПРИМЕР 12.

УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ

Закључен дана ___________ године у ____________________ између:1. _____________________ (правно лице - назив и седиште), које заступа ______________ (даље: Давалац лиценце), и2. _____________________ (правно лице - назив и седиште), које заступа ______________ (даље: Стицалац лиценце)

П р е д м е т у г о в о р аЧлан 1.

Предмет уговора је пренос права на искоришћавање патента за производњу _______ (даље: лиценцирани производ), који припада даваоцу лиценце.

О б и м п р е н е т и х п р а в аЧлан 2.

Стицалац лиценце стиче право на искључиву производњу, продају и дистрибуцију лиценцираног производа на територији Балкана. Стицалац лиценце стиче право на продају лиценцираног производа на територији следећих држава: ____________________.

Члан 3. Стицалац лиценце има право да у целини или делимично пренесе право на производњу и продају лиценцираног производа на друга лица (подлиценца).

Члан 4. Стицалац лиценце гарантује даваоцу лиценце да ће се лица, на која је пренео права из овог уговора, придржавати обавеза које има и стицалац лиценце.

Члан 5. Стицалац лиценце је овлашћен да унапређује лиценцирани производ, ради побољшања квалитета и ефикасности производње, а о свим постигнутим унапређењима, дужан је да обавести даваоца лиценце на одговарајући начин.

Н а к н а д а з а л и ц е н ц уЧлан 6.

Стицалац лиценце се обавезује да даваоцу лиценце плати накнаду за коришћење лиценце (лиценцну накнаду), у износу од ____ % од продајне цене свих лиценцираних производа, произведених по основу овог уговора. Стицалац лиценце се обавезује да ће накнаду плаћати редовно, а најкасније у року од ____ дана по истеку сваког месеца, за време трајања овог уговора. Први месец, које служи као основ за обрачун износа лиценцне накнаде, почиње да тече од ______.

О б а в е з а и с к о р и ш ћ а в а њ а л и ц е н ц еЧлан 7.

Стицалац лиценце се обавезује да ће права пренета овим уговором искоришћавати тако што ће годишње производити и продати најмање _____ лиценцираних производа. Уколико стицалац лиценце пропусти да искористи патент за производњу и продају лиценцираног производа, или га произведе и прода у обиму мањем од уговореног, дугује даваоцу лиценце фиксну лиценцну накнаду у износу од _____ за сваки месец у току којег пропусти да искористи патент или га искористи у обиму мањем од уговореног.

О б а в е з а о з н а ч а в а њ а п р о и з в о д аЧлан 8.

Стицалац лиценце се обавезује да све производе произведене по основу уговора обележи жигом даваоца лиценце, а давалац лиценце се обавезује да свој жиг региструје код надлежног органа који обавља управне и стручне послове у вези са заштитом проналазака (Завод за интелектуалну својину Србије).

О б а в е з а ч у в а њ а т а ј н еЧлан 9.

213

Стицалац лиценце се обавезује да ће чувати као пословну тајну све информације које му давалац лиценце пренесе у вези са производњом лиценцираног производа. Стицалац лиценце има право да наведене информације саопшти само лицима запосленим код њега, у мери у којој је то неопходно за обављање њихових радних дужности у производњи лиценцираног производа. Обавезу на чување тајне из става 1 овог члана стицалац лиценце има и у року од _______________ након истека овог уговора.

О б а в е з а с т а в љ а њ а н а р а с п о л а г а њ е п а т е н т н и х п р а ва

Члан 10. Давалац лиценце се обавезује да стицаоцу лиценце стави на располагање техничку документацију и информације које су потребне за искоришћавање патента, у циљу производње и продаје лиценцираног производа. Давалац лиценце се обавезује да стицаоцу лиценце стави на располагање информације и техничку документацију о постигнутим накнадним усавршавањима производње лиценцираног производа.

О б а в е з а о б у ч а в а њ а з а п о с л е н и хЧлан 11.

Давалац лиценце се обавезује да ће запослене код стицаоца лиценце обучити за производњу лиценцираног производа, тако што ће стицаоцу лиценце ставити на располагање у његовим производним погонима инструктора производње, у трајању од _____ месеци, почев од ______. За време трајања уговора, давалац лиценце има право и обавезу да редовно, сваких _____ месеци, а по својој жељи и чешће, упућује своје представнике ради информисања и контроле тока производње и давања инструкција, у циљу побољшања квалитета и ефикасности производње стицаоца лиценце. Уколико сложеност накнадних усавршавања то изискује, стицалац лиценце ће даваоцу лиценце ставити на располагање у његовим производним погонима, потребан број инструктора ради допунске обуке запослених стицаоца лиценце.

О б а в е з а г а р а н т о в а њ аЧлан 12.

Давалац лиценце гарантује стицаоцу лиценце за техничку изводљивост и техничку употребљивост патента, чије се право на искоришћавање преноси овим уговором.

О б а в е з а о ч у в а њ а и с к љ у ч и в о с т и л и ц е н ц еЧлан 13.

Давалац лиценце се обавезује да на територији Балкана неће сам да производи нити да продаје лиценцирани производ, као и да право производње и продаје лиценцираног производа неће преносити на трећа лица.

Т р а ј а њ е у г о в о р аЧлан 14.

Уговор се закључује на период од ___ година, почев од ___________. Важење уговора се продужава за накнадни рок од _____ година, уколико најкасније у року од ____ месеца пре истека рока важења уговора, ниједна од уговорних страна не обавести другу писменом изјавом о престанку важења уговора.

Члан 15. Уговор престаје да важи у случају да престане да важи патент чије је право на искоришћавање пренето овим уговором.

Ј е д н о с т р а н и р а с к и д у г о в о р аЧлан 16

Свака уговорна страна има право да једнострано раскине уговор и пре истека рока његовог важења, уколико друга уговорна страна не испуни своје уговорне обавезе, ни у накнадно остављеном року од ___ дана. Накнадни рок за испуњење уговорне обавезе почиње да тече након што друга уговорна страна прими писмено обавештење уговорне стране о томе. Ако до истека накнадног рока за испуњење уговорних обавеза друга уговорна страна не испуни своје уговорне обавезе, уговорна страна која је дала накнадни рок за испуњење уговорне обавезе, може раскинути уговор, уколико другој уговорној страни упути писмено обавештење о томе, у року од __________ дана.

Члан 17.

214

У случају спора проистеклог из овог уговора, уговорне стране ће настојати да га реше мирним путем а у случају да спор не реше мирним путем, уговорне стране су сагласне да се спор повери на коначно решавање ________ (навести арбитражу). Уговорне стране су сагласне да се материјално право државе _____________________ примењује као меродавно за решавање свих спорова који проистекну из овог уговора.

З а к љ у ч н е о д р е д б еЧлан 18.

Овај уговор се сматра закљученим када га потпишу овлашћени заступници обе уговорне стране. Измене уговора могу се вршити само писменим путем. Уговор је сачињен у ______ истоветних примерака, од којих свака уговорна страна задржава __________ примерка.

ДАВАЛАЦ ЛИЦЕНЦЕ СТИЦАЛАЦ ЛИЦЕНЦЕ

ПРИМЕР 13.

УГОВОР О ПРЕВОЗУ СТВАРИ

Закључен дана ___________ године у ___________, између:1. _______________________________ (даље: Пошиљалац) и 2. _______________________________ (даље: Превозилац)

Члан 1. Превозилац се обавезује да пошиљаоцу својим камионом од превезе ствари, и то: ________________________ (навести врсту ствари) од места _______________ до места ___________________.

Члан 2. Превозилац се обавезује да све наведене ствари из члана 1. овог уговора превезе и преда их примаоцу ________________ из ________________ лично.

Члан 3. Превозилац је дужан да наведене ствари превезе дана _____, потпуно савесно, и као добар привредник, а за свако оштећење ствари обавезује се да пошиљаоцу надокнади штету која ће се утврдити путем вештака.

Члан 4. Пошиљалац се обавезује да за превоз наведених ствари исплати превознику фиксну цену у износу од ____________ динара, и то у року од _________ од дана предаје ствари примаоцу кога је ошиљалац одредио.

Члан 5. Пошиљалац је обавезан да превозиоцу плати на име камате износ од _____ %, уколико с исплатом буде закаснио.

Члан 6. Уговорне стране су се споразумеле да уколико превозилац не изврши уредно наручени превоз, обавезан је да пошиљаоцу плати на име уговорне казне _____ %, од износа уговорене цене.

Члан 7. За све што није уговорено овим уговором примењиваће се одредбе Закона о облигационим односима, а у случају спора стране одређују надлежност суда у _____________.

Члан 8. Овај уговор написан је у ____ истоветних примерака од којих свака страна задржава по ____ примерка.

ПОШИЉАЛАЦ ПРЕВОЗИЛАЦ

215

ПРИМЕР 14.

УГОВОР О ПРИБАВЉАЊУ И УСТУПАЊУ ЗНАЊА И ИСКУСТВА (KNOW-HOW)

Уговор је закључен дана ____________ године у ______________________ између 1. Иностраног привредног друштва ___________________________________, чије се регистровано седиште налази на адреси _____________________________________, у ____________________ - компаније која је формирана и постоји према законима ______________________, с једне стране, и 2. Домаћег привредног друштва ______________________, чије се регистровано седиште налази на адреси ___________________________, у ________________ - привредног друштва које је основано и постоји према домаћим законима, с друге стране.

О п ш т е о д р е д б е

Члан 1.

Страни и домаћи партнер имају дугогодишње пословне односе, па је у циљу производње _____________ од домаће стране за задовољење домаћег тржишта и извоз на трећа тржишта, одлучено да се склопи овај уговор. Закључењем овог уговора, домаћа страна жели да прибави најсавременији КНОW-ХОW страног партнера и техничку документацију за производњу __________________________________ као и да коришћењем сопствених машина и кадрова, као и евентуалних стручњака страног партнера, који могу бити деташирани код домаће стране, оствари економске циљеве и резултате предвиђене овим уговором. Економски циљеви и резултати који се желе постићи овим уговором су предаја докумената за производњу ______________, са евентуалним лиценцама, као и утврђивање пописа машина и њихових карактеристика за ту производњу, уз обавезу домаћег партнера да искористи информације на начин који он сматра сврсисходним уз стручну и техничку помоћ страног партнера.

П р е д м е т у г о в о р а

Члан 2.

Предмет овога уговора је уступање техничкe документацијe за производњу, које подразумева и скуп свих техничких и технолошких знања и искустава и патената потребних за технологију израде, монтажу, испитивање и пуштање у рад доле наведених производа и то:_____________________________________________ (навести детаљно производе за чију производњу је уступљен КНОW-ХОW).

Члан 3.

Домаћа страна има право на основу овога уговора да све предмете овог уговора пласира на домаћем тржишту и тржишту других земаља, осим на тржишту земље страног партнера и оних земаља где већ постоји производња по уговору о лиценци. Производња ће се одвијати искључиво на територији домаће стране, у погонима _________________ или његових коопераната, а и у том случају домаћа страна преузима пуну одговорност према страном партнеру и тржишту у погледу квалитета производа произведених на основу КНОW-ХОW страног партнера.

Т е х н и ч к а д о к у м е н т а ц и ј а

Члан 4.

При ступању уговора на снагу, домаћа страна ће од страног партнера добити следећу документацију:

216

радионичко-конструктивну документацију, пројектну документацију (електричне, хидрауличне и друге шеме), спецификацију агрегата, уређаја и остале готове робе са пуном ознаком произвођача, спецификацију материјала и производних норми, статичких прорачуна (за све велике машине - производе), и осталу техничку документацију потребну за производњу.

Поред напред наведеног, страни партнер је обавезан да домаћој страни пружи техничку помоћ, која се састоји од:

обуке кадрова (ако се захтева уговором о деташирању), увида у производњу страног партнера, увида у начин и методе испитивања и монтаже, помоћи при производњи, монтажи и испитивању (ако се захтева), и помоћи при наступању на трећа тржишта.

Н а д о к н а д а (цена)

Члан 5.

Уговорена цена за уступљену техничку документацију и КНОW-ХОW износи: -за техничку документацију ____________ Евра, -за помоћ при производњи и монтажи ________ Евра. Уговорне стране су се споразумеле да ће плаћање укупног износа извршити у пропорцијама и роковима специфицираним у даљем тексту. У року од 45 дана од ступања на снагу овог уговора, домаћа страна ће извршити неповратно, директно плаћање страном партнеру 25% свих предвиђених сума, а остатак од укупног износа биће плаћен у року од 60 дана од ступања на снагу овог уговора. Домаћа страна се обавезује да за време од ___ година уплати од сваког продатог производа који је предмет овог уговора у износу од 2% од продајне вредности производа. За сваки производ који домаћа страна пласира на тржиште путем продаје у организацији страног партнера и уз његову помоћ, домаћа страна ће платити износу од 3% од продајне вредности. Плаћање ће се вршити у Еврима.

М е ђ у с о б н а с а р а д њ а

Члан 6.

За све време трајања овог уговора, страни партнер је обавезан да обезбеди домаћој страни информације о иновацијама, техничким достигнућима и новим патентима који се односе на предмет овог уговора. Сва нова открића до којих се дође током трајања овог уговора код оба партнера, а која нису обухваћена овим чланом, биће понуђена међусобно на коришћење, са одређеном опцијом.

К о р и ш ћ е њ е п р е д м е т а у г о в о р а

Члан 7.

Домаћа страна се обавезује да започне производњу по прибављеној документацији, најдаље у року од 6 месеци од ступања уговора на снагу. Домаћа страна се обавезује да штити права страног партнера на свом тржишту и на тржишту других земаља, примењујући све своје знање и умеће. Домаћа страна нема право да документацију пренесе на трећа лица и друга привредна друштва у земљи и иностранству. Коришћење овог права на производњу може да буде прекинуто за случај да предмет овог уговора технички постане превазиђен. Утврђивање техничке превазиђености, вршиће овлашћени представници оба партнера, на основу нивоа технике и услова на тржишту у датом моменту, а сходно захтеву једног партнера и сагласности другог.

217

Т р а ј а њ е у г о в о р а

Члан 8.

Овај уговор је склопљен на одређено време од ___ година.

Члан 9.

Ознака производа произведених на основу КНОW-ХОW у погонима домаће стране гласиће ______. Уговорне стране су се сагласиле да сви будући производи који буду произведени у фабрикама домаће стране, буду означени како је то напред наведено, уз обавезу да ти производи буду истог квалитета као и производи страног партнера.

О д р ж а в а њ е п а т е н а т а

Члан 10.

Страни партнер се обавезује да за време трајања овог уговора одржава патенте на свој терет и о свом трошку. Ово се односи на све патенте који су саставни део КНОW-ХОW и техничке документације за производњу производа предвиђених овим уговором.

Г а р а н ц и ј е

Члан 11.

Страни партнер гарантује домаћој страни, на основу овог уговора, да је трансферисани КНОW-ХОW, укључујући начин његовог преноса и сва техничка документација и друга технологија, адекватни за монтажу и израду уговором предвиђених производа у погонима домаће стране, и да ће се за производњу тих производа користити иста количина сировина и директног рада која се користи у производњи производа страног партнера. Гаранције садржане у овом члану важе ако су испуњени следећи услови:

да постројења буду у складу са техничком документацијом страног партнера КНОW-ХОW, и да сировине и други материјали, као и рад буду у складу са напред наведеном документацијом.

Члан 12.

Испуњење или неиспуњење гаранције утврђене претходним чланом биће, искључиво, цењено према резултатима обрачуна које ће обавити заједнички страни партнер и домаћа страна, на бази резултата успешног теста пријема обављеног на сваком типу машина домаће стране, предвиђеним за производњу _________________, на основу напред наведене документације.

Члан 13.

Страни партнер гарантује да ће се старати да домаћу страну стави у положај у коме ће она моћи да купује сировине, опрему и резервне делове у циљу производње за коју је овим уговором добила КНОW-ХОW, а који одговара положају у коме се страни партнер налази, узимајући у обзир и степен конкурентности цена. Страни партнер ће помагати домаћој страни при обезбеђењу репроматеријала и резервних делова.

Г а р а н ц и ј а з а к в а л и т е т п р о и з в о д а п р о и з в е д е н и х п р е м а К Н О W – Х О W

Члан 14.

218

Страни партнер гарантује домаћој страни да је техничка документација комплетна и да одговара најбољој техници којом располаже за производњу ________, исте димензије и типова које страни партнер производи. У складу са тим, техничка документација, заједно са свим осталим ставкама из КНОW-ХОW, омогућиће, у складу са осталом документацијом, да домаћа страна произведе _______________, дефинисане у КНОW-ХОW, који имају исте карактеристике и постижу исте перформансе као и они које производи страни партнер. Испуњење (или неиспуњење) гаранције садржане у овом члану, оцењиваће се методом поређења, путем тестова који су описани у даљем тексту и који ће се обавити за сваки тип ________ произведен од домаће стране. Овај тест вршиће се у складу са прописима страног партнера за тестирање и домаћим прописима. Тестирање обухвата _______________________________ (навести начин тестирања).

Гаранција за обуку

Члан 15.

Страни партнер гарантује домаћој страни да ће обука коју ће обавити његови стручњаци на машинама и опреми домаће стране, а са домаћим радницима, бити обављена уз коришћење најбољих расположивих инструктора.Ова обука може се према договору извршити и у фабрикама страног партнера како би се могао упоредити технолошки пут производње код домаће стране и страног партнера.Ако у периоду од једног месеца од почетка обуке страни партнер буде утврдио да неко од особља с домаће стране није подесан за такву обуку, он ће о том обавестити домаћу страну што је могуће пре, а домаћа страна ће бити одговорна за све екстра трошкове за накнадну обуку таквог особља опозваног од домаће стране, а на основу обавештења од страног партнера.

Гаранција сигурности

Члан 16.

Страни партнер гарантује домаћој страни да КНОW-ХОW који је дат према овом уговору, садржи мере чијом се применом спречава да дође до повреде здравља и човекове средине и заштиту на раду, сходно домаћим прописима.

О б а в е з е с т р а н о г п а р т н е р а

Члан 17.

Од дана ступања на снагу овог уговора, страни партнер ће одобрити домаћој страни ексклузивну лиценцу да користи целокупни КНОW-ХОW за производњу ____________ у својим фабрикама. Страни партнер ће после ступања на снагу и у току трајања овог уговора, доставити писмено домаћој страни детаље о свим изменама и побољшањима техничке документације и КНОW-ХОW које страни партнер може да развије или је развио, заједно са резултатима истраживачког рада које обављају стручњаци страног партнера. Страни партнер ће, на захтев домаће стране, давати савете у писменој форми о специфичним техничким и производним проблемима с којима се домаћа страна суочава у производњи, као и све модификације и унапређења технологије, конструкција и производа предвиђених у овом члану. Почевши до дана почињања производње, страни партнер ће на захтев домаће стране послати потребан број стручног особља да помогну домаћој страни у пуштање у погон производње и обуци особља домаће стране за рад са таквим машинама и на таквој производњи, уз плаћање накнаде деташираним стручњацима страног партнера. Страни партнер јемчи домаћој страни да је овлашћена да одобри све лиценце укључене у овај уговор, као и да надокнади штету уколико се неко треће привредно друштво јави и оспори право коришћења лиценци домаћој страни.

219

Страни партнер ће давати домаћој страни техничке савете у погледу складиштења, манипулације и техничког сервисирања производа, као и о свим њиховим побољшаним и модификованим техникама.

О б а в е з е д о м а ћ е с т р а н е

Члан 18.

За све време трајања овог уговора и 5 година после његовог окончања, домаћа страна ће чувати у тајности КНОW-ХОW страног партнера, као и све његове модификације и побољшања и друге савете или информације, и ограничиће откривање истих само на особље домаће стране које је стварно укључено у производњу лиценцираних производа. Домаћа страна је обавезна да у свему поступи према овом уговору, посебно у плаћању накнаде страном партнеру, затим у погледу начина обележавања производа и поступању у свему према осталим одредбама овог уговора.

Т р а ј а њ е и р а с к и д

Члан 19.

Овај уговор је закључен на период од _____ година

Члан 20.

Свака од страна има право да раскине овај уговор писменим отказом, уколико наступи неки од следећих случајева:

уколико домаћа страна дуже од 6 месеци буде спречена домаћим прописом да плаћа обавезе које по овом уговору дугује страном партнеру,

уколико друга страна не изврши било коју од својих обавеза које произилазе из овог уговора.

П о с л е д и ц е о к о н ч а њ а

Члан 21.

Домаћа страна задржава право да настави да користи КНОW-ХОW у сопствену корист у раду погона - машина за производњу, укључујући право продаје лиценцираних производа, без даљег плаћања накнаде, у следећим случајевима: 1. У случају раскида овог уговора насталог као резултат битног прекршаја од стране страног партнера, под условом да до дана издавања писменог отказа од домаће стране - страном партнеру, домаћа страна није извршила било какву повреду уговора. 2. У случају окончања овог уговора после дана отпочињања производње, без кривице било које уговорне стране.

Члан 22.

У случају раскида овог уговора насталог услед битне повреде од домаће стране, иста ће такође имати право да настави да користи КНОW-ХОW у сопствену корист у раду на производњи, укључујући и продају ових лиценцираних производа, под условом да је домаћа страна платила страном партнеру, у року од 60 дана од таквог раскида, један износ на име компензације раван просечном годишњем плаћању помноженом са бројем година од дана таквог раскида, до истека периода на који је склопљен овај уговор. Било које окончање овог уговора, неће имати последице на права страног партнера да наплати било који доспели износ према овом уговору и на права и правне лекове било које стране у погледу било ког прекршаја.

О б е ш т е ћ е њ е и о д г о в о р н о с т

220

Члан 23.

Домаћа страна ће обештетити и стално ће обештећивати страног партнера од било какве одговорности, дажбина, одбитака, штета или трошкова, било да су настали директно или индиректно, из било којег прекршаја овог уговора од стране домаће стране или било ког пропуста домаће стране да уредно извршава своје обавезе по овом уговору. Страни партнер ће обештетити и стално обештећивати домаћу страну од било какве обавезе дажбина, губитака, штета или трошкова, било да су настали директно или индиректно и било ког кршења овог уговора или пропуста од стране страног партнера да уредно извршава своје обавезе сходно овом уговору, под условом да се ова одредба неће примењивати на обавезе страног партнера које се односе на гаранције садржане у клаузулама овог уговора или на обавезе страног партнера које се односе на права индустријске својине цитирана у овом уговору. Максимална укупна одговорност страног партнера према домаћем, за штете које настану неправилном употребом КНОW-ХОW је 10% од износа сума предвиђених као накнада по овом уговору. После окончања овог уговора, домаћа страна ће имати право да без плаћања икаквих накнада користи комплетан КНОW-ХОW за производњу.

П о в е р љ и в о с т

Члан 24.

Уговорне стране су сагласне да су услови овог уговора поверљиви и свака ће у мери дозвољено прописима учинити разумне напоре да обезбеди да ниједан од њихових запослених радника не открије услове овог уговора било којој трећој страни.

П р е н о с

Члан 25.

Права и обавезе које проистичу из овог уговора неће бити преносиви од стране било које уговорне стране, изузев уз претходну писмену сагласност друге стране и плаћање евентуалне накнаде, а таква сагласност неће бити безразложно ускраћена.

З а к о н и а р б и т р а ж а

Члан 26.

На овај уговор се примењују закони домаће државе. Сви спорови настали у вези овог уговора биће коначно решени према правилима и поступку Међународне арбитраже у _______________, од стране једног или више арбитара именованих у складу са правилима те Арбитраже. Одлука Арбитраже може бити поднета било ком национално надлежном суду ради спровођења, или се може поднети захтев том суду за судско прихватање одлуке и издавање налога за извршење исте, у зависности од случаја.

В и ш а с и л а

Члан 27.

Ниједна уговорна страна неће бити одговорна за било које пропуштање или закашњење у извршавању овог уговора због више силе. Виша сила ће значити такве околности или догађаје који онемогућавају или спречавају извршење неке од обавеза једне уговорне стране коју је преузела по овом уговору, ако су и док су такве околности или догађаји ван разумне контроле такве уговорне стране.

221

Страна која се позива на то да је виша сила спречава у извршавању уговора, одмах ће обавестити другу страну о настанку и околностима такве више силе. Пропуштање да се тако поступи, поништиће право те стране да се позове на вишу силу. Уколико виша сила буде трајала дуже од 6 месеци, страна која није спречена вишом силом имаће право да раскине овај уговор, на начин како је то напред предвиђено.

И з м е н е и д о п у н е у г о в о р а

Члан 28.

Ниједна измена овог уговора неће бити пуноважна уколико није потврђена писменим споразумом постигнутим између уговорних страна

П р и м е р ц и у г о в о р а

Члан 29.

Овај уговор сачињен је у ____ идентичних примерака, од којих _____ на ____________ језику, а _____ на српском језику. Сваки од ових примерака се сматра оригиналом, али ти примерци заједно представљају само један исти документ. ЗА ДОМАЋУ СТРАНУ ЗА ИНОСТРАНОГ ПАРТНЕРА

ПРИМЕР 15.

УГОВОР О ФАКТОРИНГУ

Закључен дана _____________ године у __________ између:1. ___________________________, (фирма и седиште) коју заступа _________________ (даље: Фактор) и2. ___________________________, (фирма и седиште), коју заступа ________________ (даље: Клијент)

П р е д м е т у г о в о р аЧлан 1.

Клијент се обавезује да у току трајања овога уговора своја потраживања понудити фактору на откуп и то на тржишту ________________________ (навести земљу или подручје) и да ће за ту услугу примати накнаду, у складу са одредбама овога уговора. Фактор се са своје стране обавезује да ће преузети и наплатити клијентова потраживања настала из послова извоза роба и услуга у _________________, (навести подручје). Фактор се обавезује да о клијентовим потраживањима води евиденцију, да води књиговодство о наплати преузетих потраживања, да даје клијенту опотребне авансе, и гарантује му плаћање потраживања која му је клијент пренео. Фактор је овлашћен да одбије преузимање клијентових потраживања, уколико постоји оправдана сумња у постојаност или могућност преношења таквог потраживања, као и клијентових потраживања према дужницима за које фактор оправдано сумња да су платежно способни (сумња у њихову солвентност). Ради избегавања правних последица из става 4. овога члана, клијент ће пре закључења уговора са пословним партнерима из ___________________ (навести подручје) тражити сагласност фактора у вези са тим уговором, односно испоруком робе или вршењем услуга. На захтев клијента о бонитету будућих уговорних партнера, фактор је дужан да хитно и без одлагања обавести клијента писмено. Фактор је дужан да, одмах, писмено са образложењем, обавести клијента о одбијању да преузме поједина потраживања. Уколико клијент инсистира на преузимању одређених потраживања од стране фактора према партнерима (дужницима клијента) који не уживају углед довољне солидности, фактор је овлашћен да за поједине дужнике одреди максималне износе, преко којих не преузима потраживања (лимит преузимања). Клијент се обавезује да у својим рачунима (за робу или извршене услуге) назначи рок плаћања, који не сме бити дужи од 30 (тридесет) дана од дана испостављања фактуре. Уколико клијент поступи супротно и

222

дозволи дужи рок, фактор може одбити да преузме потраживање или, у случају преузимања, може зарачунати посебне додатне камате и додатну провизију.

П р е н о с (цесија) п о т р а ж и в а њ аЧлан 2.

Клијент преноси на фактора сва своја потраживања која има из испорука робе и услуга својим пословним партнерима ___________________ (навести подручје), у моменту потписивања овог уговора, као и сва потраживања која ће настати убудуће, у току трајања овог уговора. Клијент гарантује постојање и преносивост свих уступљених потраживања фактору, док за наплативост уступљених потраживања не одговара. Клијент је дужан да на све издате фактуре за извршену испоруку робе и обављене услуге, напише клаузулу:

да уступа износ фактурног потраживања на фактора и да се дужник може ослободити своје обавезе једино плаћањем фактору, назначеног износа у фактури и

да је фактор његова овлашћена банкарска веза.

О б а в е з а д о с т а в љ а њ а ф а к т у р а и о б а в е ш т е њ аЧлан 3.

Клијент ће редовно достављати фактору копије свих својих рачуна (фактура) истог дана када их буде слао свом пословном партнеру. Клијент је дужан, сваког месеца, доставити фактору збирне прегледе свих копија фактура са позивима на њихове бројеве, датуме издавања и износе. Фактор и клијент ће установити уједначену евиденцију дужника и њихових дуговања, тако да ће клијент приликом слања финансијских и других докумената, вршити обавезно позивање на одговарајући посебан број дужника, који је усклађен са евиденцијом коју води фактор. Евентуална неслагања морају бити хитно отклоњена, на основу обостране провере. Из фактуре, спецификације и других пратећих финансијских и робних докумената, мора се јасно видети о каквој се роби ради, количини и квалитету, начину и времену испоруке и другим подацима неопходним за сигурну идентификацију испоручене робе, на чему се заснива настало потраживање.

О б а в е з а в о ђ е њ а ф и н а н с и ј с к о г к њ и г о в о д с т в аЧлан 4.

Фактор се обавезује да води одговарајуће књиговодство дужника, у вези са потраживањем које му је овим уговором уступио клијент. Фактор је обавезан да од момента преузимања Клијентовог потраживања према сваком поједином дужнику, утврди и редовно води књиговодствену евиденцију. Фактор одговара клијенту за уредност и ажурност књиговодства из овог члана и дужан је клијенту да надокнади штету која настане грешкама и пропустима лица које је фактор ангажовао на тим пословима.

В о ђ е њ е к њ и г о в о д с т в а з а н е п р е у з е т а п о т р а ж и в а њ аЧлан 5.

Фактор преузима, уз накнаду: да води књиговодство клијентових дужника и у погледу потраживања која није преузео, у смислу одредаба овога уговора. Фактор, у вези са потраживањима из претходног става. овог члана, обавља и све остале услуге у вези са наплатом потраживања у име и за рачун клијента. Уколико би овај уговор из било ког разлога престао, фактор се обавезује да још једну годину после престанка уговора, водит књиговодство клијентових дужника, а клијент се обавезује да ће фактору за то платити одговарајућу накнаду, у складу са овим уговором.

АвансиЧлан 6.

Фактор је дужан да књижи, у корист клијента, сва његова потраживања, у смислу члана 4 овога уговора, са одговарајућим одбитком награде за факторинг и то чим прими копију фактуре са одговарајућим документима, у складу са уговором.

223

На основу књижења из претходног става овога члана, клијент може располагати са утврђеним износом, изузев дела који је одбијен у висини од _________, а који фактор задржава ради обезбеђења услед грешака и недостатака на испорученој роби или одбијања пријема робе од стране примаоца. Стање на рачуну задржаних средстава, фактор и клијент обрачунавају месечно. Фактор је дужан да све наплаћене износе од дужника, а који су били задржани ради обезбеђења, пренесе на рачун клијента, у року од два дана од дана намирења од дужника. Клијент са овим намиреним износима може неограничено располагати. Уколико би из било ког разлога, чији је узрочник клијент, клијент располагао са већим износима него што показује његов конто расположивих средстава, за вишак је дужан да плати додатне камате и то за ______% више од камате банке за ломбардне кредите. На износе фактура плативих у некој страној валути (ван валуте земље фактора), фактор је обавезан да обрачунава страну валуту по течају који је код Националне банке утврђен на дан уручења фактуре при куповини страних средстава плаћања (куповни курс), с тим да сав валутни ризик сноси фактор, а сав трансферни ризик сноси клијент. Фактор је овлашћен да сторнира одобрење на клијентовом конту, уколико клијентово потраживање, услед пропуста и грешке клијента, буде ненаплативо. То се посебно односи на случајеве када до немогућности наплате дође због грешака на испорученој клијентовој роби или неодговарајућим услугама клијента.

Н а к н а д а з а ф а к т о р и н г у с л у г еЧлан 7.

Клијент се обавезује да ће за извршене факторинг услуге Фактору исплатити следећу накнаду:а) за камате и трошкове аванса ____%б) за књиговодствене услуге ____%ц) за услугу наплате потраживања ____%д) за del credere ризик ____%

Свега: ____% Износ из претходног става се обрачунава од вредности фактуре уступљених потраживања. Фактор је овлашћен да обрачунава своје потраживање за извршење услуга факторинга, тако да приликом преузимања фактуре одбија своје трошкове и награду од фактурног износа и да одобрење на конто клијента само фактурним износом, умањеним за наведене трошкове и накнаду. Накнаде за остале услуге утврђују се према условима и критеријумима који су предвиђени у Анексу овог уговора бр,__ од _______. године, а у зависности од обима услуга и времена ангажовања фактора на одређеним пословима за рачун и у корист клијента.

У з а ј а м н а о д г о в о р н о с т у г о в о р н и х с т р а н аЧлан 8.

У извршењу својих уговорних обавеза, уговорне стране су дужне да поступају по принципу савесности и поштења. Свака уговорна страна одговара за штету која је њеном кривицом настала, а састоји се у неиспуњењу или неуредном испуњењу уговорних обавеза. Сматра се да је уговорна страна крива ако у извршавању својих обавеза није поступила са одговарајућом професионалном пажњом. Изузетно од става 2. овог члана, клијент ће одговарати за насталу штету услед непостојања потраживања или непреносивости потраживања , без обзира на постојање кривице, на основу саме чињенице да је штета проузрокована.

О с л о б о ђ е њ е о д о д г о в о р н о с т и Члан 9.

Уговорне стране могу бити ослобођене од одговорности у случајевима, који су наступили независно од воље уговорних страна. Настале околности, независне од воље уговорних страна, које ни пажљива страна не би могла избећи, нити је могла уклонити њихове последице, сматраће се случајевима који ослобађају од одговорности, ако су настали после закључења уговора, а спречавају његово потпуно или делимично испуњење. Као случајеви више силе, сматрају се следећи догађаји: рат и ратна дејства, побуна, мобилизација, штрајк, епидемије, пожар, експлозија, саобраћајне и природне катастрофе, акти органа власти од утицаја на

224

извршење обавезе и сви други догађаји које надлежни арбитражни суд признаје и прогласи као случајеве више силе.

Т р а ј а њ е, п р о д у ж е њ е, о т к а з и р а с к и д у г о в о р аЧлан 10.

Овај уговор се закључује на _____година. Уговор се прећутно продужава за наредне ______ године, уколико било која од уговорних страна, најмање 2 месеца пре истека рока на који је уговор закључен, не да писмени отказ уговора, препорученим писмом. Поред случајева престанка овог уговора, у смислу претходног става овог члана, свака уговорна страна може раскинути уговор и : -уколико уговорна страна буде сматрала да је због непоштовања уговорних обавеза друге уговорне стране, или због наступања околности из члана 9. овог уговора, дошло до битних тешкоћа у испуњењу уговора које воде ка раскиду уговора, дужна је другој страни да пошаље писмено обавештење у коме се наводе разлози који упућују на раскид уговора., а уговорна страна која је примила ово обавештење дужна је у року од најкасније 15 дана, писменим путем да изнесе своје ставове и предлоге. Ако се из ставова странка не може очекивати да се у разумном року отклоне узроци насталих тешкоћа онда свака страна има право да раскине уговор, у року од 15 дана од дана пријема писменог обавештења. Уколико је до раскида дошло кривицом једне стране, друга има право на накнаду штете и измакле добити.

Решавање евентуалних спороваЧлан 11.

11.1. Све евентуалне спорове и неспоразуме који би могли настати из овога уговора или поводом овога уговора, стране ће покушати да реше споразумно.11.2. Уколико стране не постигну споразумно решење, за решење овога спора стране уговарају надлежност Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Југославије у Београду, која ће дефинитивно решити настали спор.11.3. Странке су сагласне да се у арбитражном поступку примени Правилник Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Југославије у Београду.11.4. Странке уговарају југословенско материјално право за решење насталог спора из овога уговора или поводом овога уговора.11.5. Странке се обавезују да ће извршити арбитражну одлуку у року који је одређен у самој одлуци, односно у смислу Правилника Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Југославије, у Београду. (Уколико страни партнер пристаје, може се уговорити и надлежност Привредног суда у Југославији или ако инсистира надлежност неке иностране арбитраже.)

З а к љ у ч н е о д р е д б еЧлан 12.

Овај уговор ступа на снагу када га потпишу овлашћени представници уговорних страна Измене и допуне овога уговора могу се вршити само писменим путем. Накнадни прилози и протокол могу мењати или допуњавати овај уговор, под условом да су потписани од стране овлашћених представника обе стране. Свакој уговорној страни припада по 4 (четири) примерка овога уговора, и то по 2 (два) примерка.

КЛИЈЕНТ ФАКТОР

ПРИМЕР 16.

УГОВОР О ФОРФЕТИНГУ

Закључен дана __________ године у ____________ између:

1. ____________ (фирма и седиште), коју заступа _______________ (даље: Продавац потраживања) и2. ____________ (фирма и седиште), коју заступа _______________ (даље: Форфетинг)

225

Члан 1.

Продавац потраживања продаје своје новчано потраживање према дужнику: ______________________ настало на основу Уговора о ______________, бр. _____ у износу од _______________ динара, које доспева _________________(код овог уговора по правилу банка купује од свог комитента (клијента) недоспело новчано потраживање уз одређени дисконт. Износ дисконта зависи од дужине рока доспећа и других елемената ризика).

Члан 2.

Форфетинг преузима обавезу да у року од _______ дана од дана закључења овог уговора продавцу потраживања исплати куповну цену у износу од __________ динара. Исплатом уговорене цене форфетинг стиче право да користи средства обебеђења наведеног потраживања.

Члан 3.

Продавац потраживања гарантује форфетингу постојање наведеног потраживања према Привредном друштву ___________________ (фирма - назив и седиште).

Члан 4.

Форфетинг нема према продавцу потраживања право регреса у случају да не наплати купљено потраживање.

Члан 5.

Свака уговорна страна у овом уговору може одустати од уговора у року од _________ дана од дана његовог закључења. Уговорна страна која у наведеном року одустане од уговора дужна је да другој страни накнади проузроковану штету због одустанка.

Члан 6.

Све евентуалне спорове који настану после закључења овог уговора, уговорне стране ће разрешавати споразумно. Ако уговорне стране не постигну споразумно решење у року од _______ дана од дана настанка спора, за решење спора уговорне стране уговарају надлежност _________________ суда у ______________ (односно Арбитраже у ____________).

Члан 7.

Уговор је сачињен у 4 истоветна примерка, од којих свака уговорна страна задржава по 2 примерка.

ПРОДАВАЦ ПОТРАЖИВАЊА ФОРФЕТИНГ

ПРИМЕР 17.

УГОВОР О АЛОТМАНУ

Закључен дана ______________ године у _________________ између: 1. ______________ (фирма и седиште), коју заступа директор ______________ (даље: Угоститељ) и 2. Туристичке агенције ______________ из ______________, коју заступа директор (даље: Туристичка агенција)

226

Члан 1. Угоститељ ставља на располагање туристичкој агенцији у времену од ______________ до ______________ следеће капацитете у својим хотелима "______________" и "______________", по цени пуног пансиона по особи и по дану динара ______________, односно по цени полупансиона од ______________ динара.

Члан 2. Цене из члана 1. рачунају се у времену главне сезоне, док пре и после сезоне износе ________динара.

Члан 3. Лежај за децу до ___ година плаћа се ______динара, и та сума припада хотелу. Боравишна такса се посебно плаћа.

Члан 4. Деци између четити до навршених седам година хотел одобрава 50% попуста на укупну цену пансиона, уколико дете користи дечији или помоћни лежај. У супротном, ако користи лежај родитеља онда му се признаје попуст од 70%.

Члан 5.

Уколко туристичка агенција попуни у предсезони, и после главне сезони мање од 50% лежаја, утврђених овим уговором, угоститељ није обавезан да у главној сезони стави на располагање више од _______% кревета утврђених овим уговором.

Члан 6. Уговорне стране су се споразумеле да угоститељ стави на располагање агенцији _________ (број) лежаја, а који су распоређени у собама од једног лежаја _______, од два лежаја _________ и од три лежаја _______.

Члан 7 . Туристичка агенција се обавезује да ће од почетка сезоне сваких 10 дана достављати копије извештаја о броја гостију пријављених за њене хотеле, с тим да у првом извештају достави сва дотадашња обавештења о току попуњавања смештајних капацитета, да достави попис гостију директно у подсезони _________ дана, а у главној сезони 14 дана пре доласка гостију.

Члан 8. Уговорне стране су се сагласиле да се у случају да одјава већ најављених гостију, због немарности, неуследи најмање три дана пре доласка гостију, или ако сви најављени гости не дођу у хотел, туристичка агенција се обавезује да плати хотелу износ од ____% уговорене цене из члана 1. овог уговора, за предвиђени термин боравка.

Члан 9. Туристичка агенција се обавезује да преко свог представника или локалног агента одмах после доласка гостију у хотел овери веродостојност руминг листа, који служи као средство плаћања.

Члан 10. Агенција се обавезује да ће на име аконтације платити хотелу_____динара..

Члан 11. Угоститељ се обавезује да ће, за госте које прима, сачинити фактуру у року од пет дана и доставити је туристичкој агенцији која се обавезује да ће фактуру исплатити у року од ______дана од дана пријема исте. .

Члан 12. Угоститељ признаје право туристичкој агенцији на име провизије од _____ % цене уговорене по овом уговору за извршене угоститељске услуге.

227

Члан 13. Свака уговорна страна може раскинути овај уговор, а о раскиду мора обавестити другу уговорну страну најкасније у року од ____дана од дана престанка уговора.. Ако о раскиду уговора не да обавештења у року, обавезује се да плати штету у износу од ______динара по сваком кревету уговореном овим уговором.

Члан 14. За све што није предвиђено овим уговором примењиваће се Закон о облигационим односима.

Члан 15. Стране уговарају, у случају спора, надлежност суда у ____________.

Члан 16. Уговор је написан у _____истоветних примерака, од којих свака страна задржава по ______ примерка.

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА УГОСТИТЕЉ

ПРИМЕР 18.

УГОВОР О ГРАЂЕЊУ

Закључен дана ________________ године у __________________ између: 1. ____________________________________ (фирма и седиште), коју заступа директор ______________________ (даље: Инвеститор - Наручилац радова) и2. ___________________________________ (фирма и седиште), коју заступа директор ______________________ (даље: Извођач радова)

П р е д м е т у г о в о р аЧлан 1.

Предмет овог уговора је изградња пословне зграде у _______________, ул. ___________ бр. ____, на парцели бр. __________, у свему према одобреном плану, главном пројекту, техничкој документацији, издатој грађевинској дозволи и понуди извођача бр. ______ од ________, у складу са важећим прописима, техничким нормативима и обавезним стандардима који важе за изградњу ове врсте објеката. Пословна зграда из става 1 овог члана састоји се од подрума, приземља и ___ спрата, укупне површине _____ м2.

О б а в е з е И н в е с т и т о р а Члан 2.

Инвеститор се обавезује да пре почетка извођења радова, преда iзвођачу у два примерка: 1. Главни пројекат за потребе изградње наведеног објекта у складу са одобрењем за изградњу, који садржи нарочито: - податке геотехничких и других потребних истражних радова; - разраду техничко-технолошких карактеристика објекта са опремом и инсталацијама; -прорачун грађевинских конструкција, стабилности и сигурности објекта; -податке потребних геодетских радова; -решење темељења објекта; -техничко решење инфраструктуре са начином прикључења и уређења слободних површина; - услове заштите суседних објеката; -предмер и предрачун. Главни пројекат подлеже техничкој контроли.

228

За свако одступање од пројекта грађења, односно уговорених радова, извођач мора имати писмену сагласност наручиоца и не може захтевати повећање уговорне цене за радове које је извршио без такве сагласности. 2. Техничку документацију коју је израдило овлашћено привредно друштво, друго правно лице или радња, који су уписани у одговарајући регистар за израду техничке документације. Техничку документацију потписује одговорни пројектант, који може бити лице са високом школском спремом, одговарајуће струке и лиценцом за пројектовање. О испуњености услова техничке документације на предлог комисије одлучује ____________(навести орган).

Члан 3. Пре почетка грађења инвеститор обезбеђује: обележавање грађевинске парцеле, регулационих, нивелационих и грађевинских линија, у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова; видно обележавање градилишта одговарајућом таблом са приказом података о објекту који се гради, одговорном пројектанту, издатом одобрењу за изградњу, извођачу радова, почетку грађења и року завршетка изградње објекта. Ако грађење објекта, односно извођење радова врши већи број извођача радова, инвеститор је дужан да одреди извођача радова који ће бити носилац права и обавеза извођача радова.

Члан 4. Инвеститор обезбеђује стручни надзорни орган у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издато одобрење за изградњу. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према одобрењу за изградњу, односно према главном пројекту; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива; проверу да ли постоје докази о квалитету материјала, опреме и инсталација који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова.

П р и м е д б е н а д з о р н о г о р г а н аЧлан 5.

Примедбе и предлози надзорног органа уписују се у грађевински дневник. Извођач је дужан да поступи по оправданим примедбама и захтевима надзорног органа и да отклони недостатке у радовима у погледу којих су стављене примедбе и то на сопствени трошак. Као оправдане примедбе сматрају се примедбе учињене у циљу испуњења уговорених обавеза.

О б а в е з а и з в о ђ а ч а р а д о в а и о д г о в о р н ог и з в о ђ а ч а р а д о в аЧлан 6.

Извођач радова дужан је да: -пре почетка грађења потпише главни пројекат; - решењем одреди одговорног iзвођача радова (руководилац градилишта) на градилишту; -одговорном iзвођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се објекат гради. Извођач радова обавештава орган који је издао одобрење за изградњу, као и општинску управу на чијој територији се гради објекат, о завршетку израде темеља и уз наведено обавештење прилаже геодетски снимак изграђених темеља у складу са прописима којима је уређено извођење геодетских радова. Извођач радова је дужан да писмено упозори нвеститора, а по потреби и орган који врши надзор над применом одредаба закона, о недостацима у техничкој документацији и о наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације ( као што су: промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појаве археолошких налазишта, активирање клизишта, појаве подземних вода и сл.). Одговорни извођач радова дужан је да: -изводи радове према документацији на основу које је издато одобрење за изградњу, односно главном пројекту, у складу са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме;

229

-организује градилиште на начин да се обезбеди: приступ локацији, несметан саобраћај, заштита околине за све време трајања грађења; -обезбеди сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине, -обезбеди доказ о квалитету извршених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме; -води грађевински дневник у који уписује податке о току и начину извођења радов, -обезбеђује мерења и геодетско осматрање понашања тла и објекта у току грађења, - обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова, -на градилишту обезбеди уговор о грађењу, решење о одређивању одговорног извођача радова на градилишту и главни пројекат, односно документацију на основу које се објекат гради. Садржина и начин вођења књиге инспекције и грађевинског дневника врши се сагласно прописима.

О д г о в о р н и и з в о ђ а ч р а д о в аЧлан 7.

Одговорни извођач радова је: ______________ Одговорни извођач радова руководи грађењем објекта, односно извођењем радова.

О д с т у п а њ е о д п р о ј е к т аЧлан 8.

Ако се у току грађења објекта, због промењених околности које се нису могле предвидети, мора одступити од документације на основу које је издато одобрење за изградњу, односно од главног пројекта, Инвеститор прибавља одобрење за изградњу по измењеној документацији, односно врши измену главног пројекта са потврдом надлежног органа о његовом пријему. Одступањем, сматра се свако одступање од положаја, димензија, намена и облика објекта утврђених у одобрењу за изградњу, односно техничкој документацији.

Цена уговорених радоваЧлан 9.

Предрачунска вредност радова из члана 1. овог уговора износи ________________ динара и утврђена је на основу понуде извођача радова од ____________ године. Јединичне цене из понуде из претходног става су фиксне и утврђене су на основу цене материјала, радне снаге, механизације и других елемената градње, који су важили на тржишту у моменту давања понуде. Коначна вредност извршених радова утврдиће се применом јединичних цена на стварно извршену количину радова.. Извођач радова има право, због измењених тржишних услова, и на разлику у цени и то у случају да у уговореном року за извођење радова дође до повећања цене материјала, зарада радника и других услова грађења, тако да ће се обрачун извршених радова вршити према количини изведених радова и јединичним ценама из понуде и утврђеним променама у складу са методологијом формирања промене цена ( клиза скала). Поскупљење уграђеног материјала извођач радова је дужан да докаже фактурама добављача или другом подобном документацијом, док ће се обрачун разлике у зарадама радника извођача радова вршити на основу стартних основа које су служиле у време састављања понуде извођача радова, с тим што ће се часови рада обрачунати на основу норма-часова из просечних норми у грађевинарству. Извођач радова нема право на примену клизне скале по истеку уговореног рока за завршетак радова, уколико до прекорачења тог рока дође његовом кривицом.

Р а с к и д у г о в о р а з б о г п о в е ћ а н е ц е н еЧлан 10.

Ако би у случајевима из члана 10. овог уговора уговорена цена била знатно повећана, наручилац радова може раскинути уговор. У случају раскида уговора наручилац радова је дужан да исплати извођачу радова одговарајући део уговорене цене за дотле извршене радове, као и правичну накнаду за учињене неопходне трошкове.

П р а в о н а р у ч и о ц а д а т р а ж и с н и ж е њ е у г о в о р е н е ц е н еЧлан 11.

Ако су се у време између закључења уговора и испуњења обавезе извођача радова цене елемената на основу којих је одређена цена радова снизиле за више од два процента, а радови су извршени у уговореном року, наручилац радова има право да тражи одговарајуће снижење уговорене цене радова изнад тог процента.

230

Ако је уговорена непроменљивост цене радова, а они су извршени у уговореном року, наручилац радова има право на снижење уговорене цене, у случају да су се цене елемената на основу којих је одређена цена смањиле за толико да би цена била нижа за више од десет процената. У случају доцње извођача радова наручилац радова има право на сразмерно снижење цене радова за свако снижење цене елемената на основу којих је цена радова одређена.

Н а ч и н п л а ћ а њ аЧлан 12.

Инвеститор се обавезује да одмах по закључењу уговора, а пре почетка извођења радова, исплати аванс у висини од _____%, од укупно уговорене вредности радова, са циљем да извођач радова одмах изврши набавку материјала потребног за изградњу објекта који је предмет овог уговора. Износ уплаћеног аванса обрачунаваће се на основу испостављених привремених ситуација, тако што ће се износ сваке привремене ситуације умањити за ____% до коначног урачунавања уплаћеног аванса.

Члан 13. Вредност извршених радова инвеститор ће плаћати на основу привремених и окончаних ситуација, у року од десет дана од дана пријема ситуације. Привремене ситуације достављају се инвеститору најкасније до десетог у месецу за радове извршене у протеклом месецу, а окончана ситуација у року од десет дана од дана извршеног коначног обрачуна.

Члан 14. Инвеститор може оспорити износ исказан у испостављеној ситуацији у погледу количине извршених радова, појединачне цене, квалитета радова, врсте извршених радова и сл. а уколико инвеститор оспори само део исказане вредности радова у привременој ситуацији или у коначној ситуацији дужан је да у уговореном року исплати неоспорену вредност радова. О разлозима оспоравања и оспореном износу радова инвеститор је дужан да обавести извођача радова у року од осам дана од дана пријема ситуације чији је садржај оспорен, а уколико у том року не обавести извођача радова о својим примедбама, сматраће се да нема примедби на обрачунате радове.

Р о к з а и з в о ђ е њ е р а д о в аЧлан 15.

Рок за завршетак уговорених радова је _____ месеци од дана закључења уговора. Динамику извођења радова сачиниће извођач радова пре почетка извођења радова, уз сагласност инвеститора.

Члан 16. Извођач радова има право на продужење уговореног рока за извођење радова у случају наступања ванредних догађаја који се нису могли предвидети у време закључења уговора, као што су: земљотрес, поплава или нека друга елементарна непогода; мере државних органа; настанак у току грађења околности које нису биле предвиђене планско-техничком документацијом, као што су појава клизишта, подземних вода, веће улегнуће земљишта и сл. Наступање, трајање и престанак ванредних догађаја и околности уписују се у грађевински дневник. Извођач радова је дужан да писменим путем обавести инвеститора о потреби за продужење рока за извођење радова због наступања ванредних догађаја, односно околности. Извођач радова има право на продужење рока изградње и у случају задоцњења инвеститора у испуњењу његових уговорних обавеза , као што су: задоцњења за увођење у посао, плаћање по привременим ситуацијама и др. и то за онолико времена колико је то задоцњење трајало.

К в а л и т е т у г р а ђ е н о г м а т е р и ј а л а и о п р е м еЧлан 17.

Материјал и његова израда, који се употребљава за извођење уговорених радова, мора одговарати опису радова, техничкој документацији и техничким нормативима и одговорност за његов квалитет сноси извођач радова. Извођач радова је дужан да на захтев инвеститора, поднесе потребне атесте о квалитету материјала, елемената, делова које уграђује на објекту, а по потреби и да испита квалитет материјала код за то овлашћене стручне организације. Опрему која се уграђује у објекат набавља извођач радова, уз сагласност инвеститора, и она мора одговарати пројектно-техничкој документацији, техничким нормативима и утврђеним стандардима.

У с т у п а њ е р а д о в а п о д и з в о ђ а ч уЧлан 18.

Извођач радова може извођење појединих радова поверити другом извођачу, али је дужан да о томе писмено обавести инвеститора.

231

За уредно извођење радова од стране другог извођача, одговара извођач радова као да је сам изводио радове.

У г о в о р н а к а з н аЧлан 19.

Ако извођач радова својом кривицом не изврши уговорене радове у року из члана 15 овог уговора, дужан је да плати инвеститору уговорну казну за сваки календарски дан закашњења и то у висини од ____ ‰, с тим што износ тако одређене уговорне казне не може прећи ______% од вредности уговорених радова. Уговорну казну из претходног става извођач радова ће платити по извршеном коначном обрачуну.

П р е м и ј аЧлан 20.

Ако извођач радова уговорене радове заврши пре уговореног рока, инвеститор је дужан да му исплати премију у висини од ____ ‰ за сваки календарски дан од дана када је објекат завршен до дана уговореног рока за завршетак објекта. Обрачун и исплата премије извршиће се по коначном обрачуну.

Г а р а н т н и р о кЧлан 21.

Гарантни рок за изведене радове износи три године рачунајући од извршене примопредаје објекта, ако за поједине радове није законом предвиђен дужи рок. За уграђену опрему важи гарантни рок произвођача те опреме. Извођач радова је дужан да у гарантном року о свом трошку отклони све недостатке на израђеном објекту који су настали због тога што се извођач радова није придржавао својих обавеза у погледу квалитета изведених радова и уграђеног материјала. Уколико извођач радова не отклони недостатке у примереном року који му одреди инвеститор, инвеститор има право да те недостатке отклони на рачун извођача радова. Извођач радова није дужан да отклони недостатке који су настали као последица нестручног руковања и употребе, односно ненаменског коришћења изграђеног објекта од стране инвеститора или трећих лица.

Члан 22. Као гаранцију за извршење обавеза у гарантном року извођач радова ће предати инвеститору, приликом примопредаје објекта, бланко меницу на износ од _______% од вредности објекта по коначном обрачуну, коју је инвеститор дужан вратити извођачу радова по истеку гарантног рока.

Т е х н и ч к и п р е г л е д о б ј е к т аЧлан 23

Подобност објекта за употребу утврђује се техничким прегледом. Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, односно свих радова предвиђених одобрењем за изградњу и главним пројектом, односно по завршетку изградње дела објекта за који се може издати употребна дозвола. Технички преглед може се вршити и упоредо са извођењем радова на захтев инвеститора, ако се по завршетку изградње објекта не би могла извршити контрола изведених радова. Технички преглед обухвата контролу усклађености изведених радова са одобрењем за изградњу и техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и инсталација.

Члан 24. Технички преглед објекта врши комисија која је образована у складу са законом. Технички преглед објекта обезбеђује инвеститор. Трошкове техничког прегледа сноси инвеститор.

З а в р ш н е о д р е д б еЧлан 25.

На питања која нису регулисана овим уговором примењиваће се одредбе Закона о планирању и грађењу и Посебне узансе о грађењу.

Члан 26. Евентуалне спорове из овог уговора, уговорне стране решаваће споразумно, а спорове које не буду могле решити споразумно, решаваће надлежни суд.

Члан 27. Саставни део овог уговора чине:

- понуда Извођача бр. _____ од _______ године (Прилог 1),- техничка документација (Прилог 2),- грађевинска дозвола (Прилог 3),- динамика извођења радова (Прилог 4).

Члан 28.

232

Овај уговор закључен је у шест истоветних примерака, од којих свака уговорна страна задржава по три примерка.

ИЗВОЂАЧ РАДОВА ИНВЕСТИТОР

ПРИМЕР 19.

УГОВОР О КОНСАЛТИНГ-ИНЖЕЊЕРИНГУ

Закључен дана ________________ године у __________________ између: 1. ____________________________________ (фирма и седиште), коју заступа _________________ (даље: Инвеститор) и2. ___________________________________ (фирма и седиште), коју заступа __________________ (даље: Извршилац)

Član 1. Предмет овог уговора је услуга комплетног инжењеринга, ради реконструкције и израде ентеријера објекта _________________________. Услуга из става 1. овог члана, извршаваће се у фазама предвиђеним овим уговором и анексима уговора. Услов за закључивање анекса уговора, за сваку фазу, је завршетак и исплата радова по претходној фази, њен општи квалитет, повољни услови израде следеће фазе и сагласност уговарача.

Члан 2. Извршилац се обавезује да изради три варијанте пројекта реконструкције и уређења ентеријера објекта из става 1. члана 1 овог уговора, за уговорену накнаду.

Члан 3. Пројектовање се обавља у три фазе:

- снимање постојећег стања и израда планова;- израда идејног решења, и- израда главног пројекта реконструкције.

Члан 4. Извршилац ће на основу постојеће техничке документације, извршити проверу свих мера и података и израдити планове постојећег стања, као основе за даље пројектовање.

Члан 5. Израда идејног решења се обавља у две фазе:

- фаза дефинисања програма, и - израда идејног решења.

Дефинисање програма, у виду одређивања пројектног задатка и функционалне шеме организације простара обавља се у сарадњи са стручним лицем инвеститора.

Члан 6. Израда главног пројекта се врши на основу документације израђене у претходне две фазе пројектовања, утврђене у члану 3 овог уговора. Главни пројекат садржи:

- грађевински пројекат реконструкције,- пројекат ентеријера, са свим потребним детаљима, шемама и спецификацијама,- пројекат електро-инсталација,- пројекат водовода и канализације,- пројекат климатизације.

Сви пројекти морају да садрже потребну графичку документацију, опште и посебне техничке услове, предмер и предрачун радова.

Члан 7. Пројекти који су предмет уговора, морају се израдити у складу са законом, другим важећим прописима и стандардима, и у складу са правилима струке. У оквиру преузетих обавеза, извршилац има обавезу прибављања неопходних дозвола за почетак радова на реконструкцији објекта из члана 1. овог уговора.

Члан 8.

233

Вредност општег предмета овог уговора, утврђује се на основу уговора и анекса уговора.Члан 9.

Вредност пројекта износи _____ динара.Члан 10.

Инвеститор и стручно лице су обавезни: да се по свим питањима која су везана за дефинисање пројектног задатка, функционалне шеме организације простора и израду идејног решења објекта из члана 1. овог уговора, изјасне у року од _______ дана од дана завршетка прве фазе пројектовања; да у року од ______ дана од дана доставе идејног решења, исто прегледају и ставе евентуалне примедбе, и да у року од _____ дана од дана пријема пројекта, писмено обавесте извршиоца о евентуалним примедбама на пројекат. Инвеститор има право на мање корекције идејног решења пројекта и других пројеката, до тренутка примопредаје пројекта. Сви накнадни захтеви и примедбе за битну измену и израду пројекта, после рокова одређених ст. 1. и 2. овог члана, биће третирани као накнадни радови и морају се посебно уговорити.

Члан 11. Извршилац је обавезан да пројекат преда инвеститору у ____ примерка, у року од ____ дана од дана потписивања уговора и уплате аванса, а у року од _____ дана да поступи по примедбама инвеститора, који су у складу са пројектним задатком и идејним решењем. Примопредаја пројекта се врши од стране овлашћених лица уговорних страна, у просторијама инвеститора.

Члан 12. Инвеститор се обавезује да за извршење уговорене услуге, извршиоцу исплати износ утврђен чланом 9. овог уговора, на његов жиро-рачун, и то следећом динамиком: _____% износа, у року од ____ дана од дана потписивања уговора, у виду аванса, _____% износа, у року од ____ дана од дана пријема пројекта, односно са даном пријема и усвајања пројекта. Инвеститор је овлашћен да од износа, утврђеног у ставу 1. овог члана, одбије износ утврђен у члану 15. став 1. овог уговора.

Члан 13. Сви рокови из члана 10, 11 и 12 овог уговора, теку од дана потписивања уговора.

Члан 14. Извршилац задржава ауторско право на израђени пројекат. Инвеститор, односно његов правни следбеник, има право трајног коришћења пројекта, искључиво за потребе простора за који је пројекат израђен.

Члан 15. Уколико извршилац прекорачи уговорене рокове, дужан је да инвеститору плати пенале, у износу од ____% од уговорене вредности за сваки дан закашњења, с тим да укупан износ по овом основу не може прећи ____% од уговорене вредности. У случају да извршилац прекорачи рокове преко ____ дана, покреће се поступак за раскид уговора, са правом инвеститора да извршавање уговора повери другом извршиоцу. У случају непоштовања уговорних обавеза од стране једне уговорне стране, друга уговорна страна има право на накнаду настале штете.

Члан 16. Уговарачи ће евентуалне спорове у вези са овим уговором решавати мирним путем. Уговарачи су сагласни да спор реше мирним путем, у року од _____ дана од дана настанка. У случају да уговарачи не реше спор у предвиђеном року, уговор се раскида према одредбама чл. 17, 18 и 19 овог уговора. За решавање спорова који нису могли бити решени мирним путем, надлежан је суд у ________.

Члан 17. Уговор престаје да производи правно дејство, изузетно, и пре испуњења уговорних обавеза, у случајевима битног непоштовања одредаба уговора и немогућности решавања насталог спора мирним путем. Уговор се раскида споразумним и једностраним раскидом уговора. Уговарачи су сагласни да приоритет има споразумни раскид уговора. Уговор се раскида писменим путем.

Члан 18. Споразумним раскидом уговора, уговарачи решавају сва питања и међусобна права и обавезе у вези спровођења и раскида уговора.

234

Споразумни раскид уговора се мора закључити током трајања рока за мирно решавање спора. Једнострани раскид уговора даје савесна страна, у случају немогућности решавања спора мирним путем, односно споразумног раскида уговора.

Члан 19. Отказни рок је најмање _____ дана. У току отказног рока, уговорне стране имају сва права и обавезе предвиђене уговором.

Члан 20. Уговор ступа на снагу када га потпишу овлашћена лица обе уговорне стране.

Члан 21. Измене и допуне уговора се врше анексом уговора. Анекс уговора се закључује писменим путем, под условима утврђеним одредбама овог уговора.

Члан 22. Овај уговор је састављен у _________ истоветних примерака, од којих свака од уговорних страна задржава по _____ примерка.

ИЗВРШИЛАЦ ИНВЕСТИТОР

ПРИМЕР 20.

УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУ

Закључен дана __________ године у _______________ између:1. _______________ (назив правног лица) са седиштем у _______________ (адреса), кога заступа (име и презиме) (даље: Давалац франшизинга)и2. _______________ (назив правног лица) са седиштем у _______________ (адреса и земља), кога заступа _______________ (даље: Прималац франшизинга)

ОПШТЕ ОДРЕДБЕЧлан 1.

Овај уговор је закључен у циљу унапређења пласмана производа и вршења услуга ___________________________ (навести производе и услуге) на тржишту ______________________________ (навести земљу или подручје), као и остваривања пословне сарадње уговорних страна. Давалац франшизинга је дугогодишњим истраживањем развио успешан, ефикасан и савремен систем производње робе из става 1. овог члана и њихов успешан пласман на бројним тржиштима широм света. Имајући у виду чињенице наведене у ст. 1. и 2. овог члана, прималац франшизинга има намеру да успостави производну и пословну сарадњу са даваоцем франшизинга и тако уђе у систем производње и промета из става 1. овог члана, прихватајући у свему метод пословања даваоца франшизинга уз коришћење његовог знања и искуства.

ПРЕДМЕТ УГОВОРАЧлан 2.

Предмет овог уговора је сарадња у производњи и пласману производа, у складу са чланом 1. овог уговора. Производни франшизинг обухвата: - избор одговарајуће локације за пословни простор (производни простор, пословне просторије и складиште материјала и робе), -узајамну сарадњу у вези са: добијањем одобрења од стране надлежног државног органа за добијање локације из тачке 1. овог става, добијањем грађевинске дозволе, вршењем техничког надзора у току изградње објекта, израдом плана производње и маркетинга, обезбеђењем одговарајуће документације за отварање пословне јединице, обуком стручних кадрова, обезбеђењем финансијских средстава за заједничко пословање, регулисањем питања права употреби пословног имена и трговачког знака.

235

Услуге из става 2. овог члана врши давалац франшизинга за накнаду коју споразумно утврђују уговорне стране и она износи ____________________________________ (навести валуту и суму). Пословни франшизинг обухвата: -Давалац франшизинга даје примаоцу франшизинга формулу за пословање, свој метод за успешан пласман производа и услуга, знање и искуство (кноw-хоw) и врши обуку стручних кадрова, -пласман робе и услуга врши се под пословним именом и трговачким знаком даваоца франшизинга и то по налозима даваоца франшизинга, Прималац франшизинга за уступљено право из става 4. овог члана плаћа накнаду која се утврђује од процента _____ продате робе или извршених услуга ____. Између уговорних страна примењује се важећи тржишни критеријум и за утврђивање цена производа и услуга који се међусобно испоручују, с тим што се цене унапред утврђују за сваку пословну годину унапред, уз могућност њихове корекције ако дође до већих колебања цена на тржишту производа и услуга које чине предмет овог уговора.

ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА ФРАНШИЗИНГАЧлан 3.

Прималац франшизинга је обавезан да обезбеди следећа средства за остварење заједничког пословања: -пословни простор изграђен и опремљен по упутствима Даваоца франшизинга; -финансијска средства у износу од __________; -радну снагу одговарајућих квалификација која ће бити ангажована у складу са потребама производње и промета. Прималац франшизинга има обавезу да: -сарађује на производном програму даваоца франшизинга. -врши ексклузивни пласман производа даваоца франшизинга, -послује под пословним именом ___________________ и заштитним знаком ______________, -у току производње и пласмана обезбеди стручну пажњу коју захтевају услови предвиђени документацијом даваоца франшизинга; - не производи и пласира робу за треће лице, без писмене сагласности даваоца франшизинга; -планира производњу и развој по јединственој методологији даваоцу франшизинга; -даваоцу франшизинга редовно подноси извештај о производњи, промету и залихама; -чува, као пословну тајну, све податке и документе које му је давалац франшизинга означио као такве. Прималац франшизинга је обавезан да за коришћење услуга и уступљено право плаћа накнаду, сагласно члану 3. ст. 3. и 5. овог уговора.

ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ФРАНШИЗИНГАЧлан 4.

Давалац франшизинга се обавезује да примаоцу франшизинга пружи све потребне услуге предвиђене у циљу заједничке сарадње и пословања, у складу са овим уговором. Давалац франшизинга је обавезан да стави на располагање примаоцу франшизинга инвестиционо-техничку документацију, да обезбеди вршење надзора над изградњом објекта (пословног простора) и да закључи одговарајуће уговоре са трећим лицима која ће бити ангажована на изградњи пословног простора. Давалац франшизинга је обавезан да примаоцу франшизинга помогне у организацији производње и маркетинга и да врши надзор над квалитетом производа и услуга које чине предмет овог уговора. Давалац франшизинга ће пружити примаоцу франшизинга потребно знање и искуство (кноw-хоw) које се односи на предмет овог уговора са целокупном техничком документацијом, укључујући и обуку стручних радника. Давалац франшизинга ће пружити примаоцу франшизинга сву потребну помоћ која се односи на анализу тржишта, пословну прогнозу, одређивање асортимана, производа, управљање залихама и књиговодством. Давалац франшизинга ће организовати комерцијалну пропаганду и рекламу у циљу да се наведу купци да посете продајна места примаоца франшизинга, односно да користе услуге које нуди прималац франшизинга.Давалац франшизинга се обавезује да неће вршити никакву дискриминацију према примаоцу франшизинга у погледу одређивања накнаде за лиценце, кноw-хоw услуге или опрему. Давалац франшизинга ће уредно исплаћивати примаоцу франшизинга вредност производа који су испоручени и фактурисани у складу са одредбама овог уговора.

236

ЗАЈЕДНИЧКИ ОРГАНИ ПОСЛОВАЊАЧлан 5.

У циљу боље координације рада, уговорне стране су сагласне да се образује заједнички орган пословања (даље: Пословни одбор). Пословни одбор је паритетно састављен, а председник је из реда лица која именује прималац франшизинга. Делокруг рада, начин одлучивања и сва друга питања везана за предмет овог уговора регулишу се правилником који доноси Пословни одбор уз сагласност обе уговорне стране. За разматрање појединих стручних и других питања, пословни одбор може за ту сврху образовати поједине стручне комисије, у чији састав се могу именовати и стручњаци који нису у радном односу са уговорним странама.

ТРАЈАЊЕ И ПРЕСТАНАК УГОВОРАЧлан 6.

Овај уговор се закључује на период од _______ година. Уговор се прећутно продужава за следеће ______ године, ако га једна од уговорних страна не откаже _____ месеца пре истека рока на који је закључен. Прећутно продужење уговора врши се под истим условима предвиђеним у ставу 1. овог члана. Странке могу споразумно раскинути овај уговор. Поред споразумног раскида уговора, свака странка може раскинути уговор из следећих разлога: -ако једна од уговорних страна не испуњава своје уговорне обавезе, а страна која раскида уговор дужна је да о својој намери писмено обавести другу страну уз навођење разлога који су је мотивисали да раскине уговор, -уколико се околности од закључења уговора толико промене да би и даље опстанак уговора био економски нецелисходан; странка која је примила писмено обавештење, дужна је да у року од 30 дана писменим путем изнесе своје ставове и предлоге у вези са насталим тешкоћама. У случају раскида уговора свака ће странка измирити своје обавезе настале до дана раскида уговора. Уколико је до раскида уговора дошло кривицом једне стране, друга страна има право на накнаду стварне штете и измакле добити по правилима облигационог права. Уговор може да престане услед дејства више силе која је наступила после закључења уговора. Као виша сила у смислу овог уговора сматра се: рат или ратна дејства, побуна, грађански рат, штрајк, природне катастрофе, акти државних органа, као и сви други догађаји које надлежни суд прогласи као случајеве више силе.

РЕШАВАЊЕ СПОРОВАЧлан 7.

Обе уговорне стране покушаће да спорове који настану из овог уговора реше мирним путем. Уколико се стране о томе не споразумеју, за решење насталог спора биће надлежна Спољнотрговинска арбитража при Привредној комори Србије, која ће коначно решити настали спор. Странке су сагласне да се у арбитражном поступку примени Правилник о Спољнотрговинској арбитражи при Привредној комори Србиј. При решавању насталог спора примениће се материјално право _____________ (навести државу чије је материјално право меродавно). Стране се обавезују да ће извршити арбитражну одлуку у року који је одређен у самој одлуци..

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕЧлан 8

Овај уговор ступа на снагу када га потпишу овлашћени представници даваоца и примаоца франшизинга. Измене и допуне овог уговора врше се само писменим путем. Овај уговор сачињен је у _____ истоветних примерака, од којих свакој уговорној страни припада по _____ примерка.

. ПРИМАЛАЦ ФРАНШИЗИНГА ДАВАЛАЦ ФРАНШИЗИНГА

ПРИМЕР 21.

237

УГОВОР О TIME SHARING-у  Закључен дана 20.маја 2009. године у Ужицу, између:  1) „ЗЛАТИБОР“, АД из Ужица, ул. Главна бр. 6/а, које заступа Петар Петровић (даље: Давалац) и2) ЈАНКО ЈАНКОВИЋ из Ваљева, Шумадијска бр. 23 (даље: Прималац).  

Члан 1. Овим уговором уговорне стране регулишу међусобна права и обавезе у погледу временског коришћења собе (даље: TIME SHARING) у хотелу ЗЛАТИБОР у Златибору.

Члан 2. Давалац уступа, а прималац добија на коришћење двокреветну хотелску собу из члана 1. овог уговора у периоду од 1. јануара до 15. фебруара сваке године и то од 2009. до 2015. године, са правом коришћења заједничких просторија и уређаја у хотелу.

Члан 3. Давалац се обавезује:

- да примаоцу у уговореном периоду омогући несметано коришћење собе;- да омогући примаоцу да право TIME SHARING-а упише у јавну књигу;- да редовно одржава објекат из члана 1. овог уговора.

Члан 4. Прималац се обавезује:

- да за право TIME SHARING-а за цео уговорни период плати износ од 400.000,оо динара;- да право TIME SHARING-а остварује у уговореном периоду и на уговорени начин;- да редовно плаћа накнаду за извршење услуга у хотелу и трошкове одржавања заједничких просторија и уређаја;- да собу користи са још највише једним лицем.

Члан 5. Прималац може право из овог уговора да користи сам, да га пренесе на члана породичног домаћинства, или да га замени са другим лицем за pravo TIME SHARING-а у другом туристичком објекту.

Члан 6. На основу овог уговора прималац стиче само право TIME SHARING-а, а не и право својине.

Члан 7. По истеку уговореног рока прималац или његов наследник, дужан је да даваоцу преда хотелску собу у исправном стању и да му накнади евентуалну штету.

Члан 8. Евентуалне спорове из овог уговора решаваће стварно надлежан суд у Ужицу.

Члан 9. Уговор је сачињен у четири истоветна примерка, два за даваоца, а два за примаоца.  ДАВАЛАЦ ПРИМАЛАЦ

ПРИМЕР 22.

УГОВОР О КРЕДИТУ   Закључен дана ___________20--. године у Новом Саду.1. ИНТЕРНАЦИОНАЛ БАНКЕ из Новог Сада, коју заступа председник Марко Марковић (даље: Давалац кредита), и2. АГРОХЕМ, АД за производњу хемијских производа из Новог Сада, ул Рибарска бр. 50, које заступа Марко Петровић (даље: Корисник кредита).

Члан 1. Давалац кредита Кориснику кредита одобрава кредит у износу од 60.000.000,оо динара (словима: педесет милиона динара).

238

Члан 2. Ради обезбеђења отплате кредита, корисник кредита предаје даваоцу кредита једну авалирану меницу.

Члан 3. Кредит се одобрава за време од пет година, а исплатиће се кориснику кредита одмсх у целости.

Члан 4. Корисник кредита је дужан да враћа кредит у месечним ратама у износу од 1.000.000,оо динара (словима: милион динара), сваког месеца до 5-ог у месецу за протекли месец. Прва отплата - рата доспева 1. децембра 2009. године.

Члан 5. Корисник кредита је дужан да плаћа даваоцу кредита камате на износ одобреног кредита по стопи од 4 % годишње. Ако корисник кредита не уплати доспелу рату у року који је одређен чланом 4 овог уговора, дужан је поред уговорене камате да плати и законску затезну камату .

Члан 6. Уколико корисник кредита не уплати три доспеле узастопне рате, давалац кредита може отказати уговор и захтевати плаћање поред доспелих и недоспеле рате.

Члан 7. Корисник кредита се обавезује да ће одобрени кредит користити искључиво за: изгр. Адњу производне хале. Ако корисник кредита не користи кредит за намене из става 1. овог члана, давалац кредита може раскинути овај уговор. Давалац кредита има право да врши надзор над коришћењем кредита за намене одређене овим уговором.

Члан 8. Корисник кредита може вратити кредит пре рока одређеног за враћање кредита, али је о томе дужан унапред обавестити даваоца кредита а ако даваоцу кредита због тога настане штета, корисник кредита је дужан да исту накнади. У случају враћања кредита пре одређеног рока, давалац кредита не може урачунати камате за време од дана враћања кредита до дана када је по овом уговору кредит коначно требало вратити.

Члан 9. Уговор је закључен у шесз истоветних примерака, од којих свака уговорна страна добија по три примерка. КОРИСНИК КРЕДИТА ДАВАЛАЦ КРЕДИТА

ПРИМЕР 23.

УГОВОР О НОВЧАНОМ ДЕПОЗИТУ 

закључен дана _________2010. године, у Нишу, између:1. ПРОГРЕС БАНКЕ, АД из Ниша ул. Хајдук Вељкова бр. 9 коју заступа Милоје Петровић, (у даљем

тексту: Банка), и2. ПРЕДРАГ СТАНИСАВЉЕВИЋ, из Ниша, ул. Миленка Стојковића бр. 20. (у даљем тексту: Депонент) 

Члан 1. Уговорне стране су сагласне да депонент средства у износу од 800.000, оо (осамстохиљада) динара уплати у корист рачуна Банке број 65700-009-345, у виду депозита по виђењу. Банка ће депонована средства по виђењу водити на посебној партији број 1987-998-675-300 Даном депоновања средстава сматра се датум одобрења рачуна банке по основу уплате средстава депонента.

Члан 2. Депонент користи средства депонована код банке у смислу члана 1. став 1. уговора, на први позив, а стиче и друга права у складу са општим актима и пословном политиком банке. Даном исплате депонованих средстава у целости или делимично, сматра се датум задужења рачуна банке у висини средстава депозита по виђењу која су депоненту исплаћена.

239

Члан 3. Банка је овлашћена да депонована средства користи у складу са важећим прописима и својом пословном политиком, без икаквих ограничења и посебних услова.

Члан 4. Депонент има право да уговор откаже са отказним роком од десет дана, рачунајући од дана уручења отказа банци.

Члан 5. Банка ће на депонована средства обрачунавати камату по стопи од 7 % на годишњем нивоу. Обрачун камате вршиће се по истеку сваких тридесет календарских дана, применом комфорне методе. Банка се обавезује да у року од пет дана од дана извршеног обрачуна депоненту достави налог за исплату камате. Депонент има право да у року од десет дана од дана пријема налога за исплату камате захтева од банке да изврши припис камате на његов депонентски рачун. Даном приписа, камата постаје део главнице, на коју се обрачунава камата у смислу става 1. овог члана.

Члан 6. Депонент је сагласан да банка у току важења уговора може да мења висину каматне стопе из члана 6. став 1. уговора, уз обавезу да о промени висине стопе камате обавести депонента на погодан начин.

Члан 7. Потписивањем уговора депонент потврђује да су му уручени Општи услови вођења депозита физичких лица код банке, да је са истима упознат и да их у целости прихвата.

Члан 8. Уговорне стране су сагласне да евентуалне спорове у вези са реализацијом уговора решавају споразумно, а у супротном прихватају месну и стварну надлежност суда у Нишу.

Члан 10. Уговор је сачињен у четири истоветна примерка, по два примерка за сваку уговорну страну.             ЗА БАНКУ                                                ДЕПОНЕНТ

ПРИМЕР 24.

УГОВОР О КОРИШЋЕЊУ СЕФА  Закључен дана _______________ године у _______________ између:  1. _______________ банке а.д., из _______________, ул.________________, бр. _____, као власника сефа (даље: Банка) и2. Привредног друштва ________________ (фирма и седиште), као корисника сефа (даље: Корисник сефа)  

Члан 1. Банка се обавезује да кориснику сефа, предајом кључа, омогући коришћење сефа број 197 величине 20х25х30 цм, који се налази у згради банке у ул. Народних хероја бр.34 у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2010. године.

Члан 2. Банка се обавезује да кориснику сефа или његовом пуномоћнику, без присуства трећег лица, обезбеди несметан приступ сефу у току одређеног радног времена банке.

Члан 3. Корисник сефа се обавезује да банци на име накнаде за коришћење сефа плаћа месечно 500 динара на рачун који одреди банка, а у случају да не плати банци једну месечну накнаду, по доспелости, банка може да раскине уговор по истеку месец дана пошто корисника сефа препорученим писмом опомене на наплату.

Члан 4. Корисник сефа је дужан да банку обавести о промени седишта фирме. Ако корисник сефа не изврши обавезу из става 1 овог члана, поднесак се сматра уредно урученим кад се достави на адресу која је банци достављена.

Члан 5.

240

Корисник сефа је дужан да у случају губитка кључа од сефа, без одлагања, обавести банку ради замене браве и кључева. Корисник сефа се обавезује да у свој сеф неће стављати предмете или производе који могу угрозити сигурност банке и других сефова а у случају непридржавања ове обавезе банка ће раскинути уговор о сефу.

Члан 6. У случају раскида уговора, односно након истека уговора о коришћењу сефа, корисник сефа је дужан да испразни сеф и да банци преда кључ. Уколико корисник сефа то не учини банка ће се обратити захтевом суду да се сеф отвори, утврди његова садржина и нађене ствари ставе у судски депозит или повере банци на чување.

Члан 7.. Уговор је сачињен у два истоветна примерка, од којих по један примерак припада свакој уговорној страни.   БАНКА КОРИСНИК СЕФА

ПРИМЕР 25.

УГОВОР О ИЗДАВАЊУ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ  Закључен дана ______20__. године у Новом Саду, између:1. Интернационал банке а.д. из Новог Сада, , коју заступа председник Петар Петровић (даље: Давалац гаранције) и2. Напредак, а.д. из Бечеја, које заступа извршни директор Милоје Павловић (даље: Налогодавац)

Члан 1. Предмет овог уговора је издавање банкарске гаранције за обезбеђење плаћања инвестиционих радова на износ од 100.000.000,оо динара (словима: стомилиона динара) у корист „Сомборка“, а.д. из Собора, као извођача инвестиционих радова (даље: Корисник гаранције). Гаранција из претходног става овог члана издаје се као средство обезбеђења плаћања за изградњу производне хале у Сомбору на основу уговора бр. 378 од _____2009. године, који су закључили Налогодавац и Корисник ове гаранције.

Члан 2. На основу захтева Налогодавца и одлуке Кредитног одбора Банке (даваоца гаранције) Банка (давалац гаранције) за рачун налогодавца а у корист Корисника гаранције издаје неопозиву гаранцију на износ од 100.000.000,оо динара (словима: стомилиона динара) као средство обезбеђења за плаћање изградње производне хале у Собору за потребе налогодавца, на начин и под условима који нису утврђени овим уговором. Динарски износ издате гаранције на дан издавања једнак је износу од 1.100.000,оо ЕУР (словима: једанмилионистохиљада ЕУР) према средњем курсу евра (1,00€ = 90 динара) Народне банке Србије на дан закључења овог уговора.

Члан 3. Налогодавац се обавезује да благовремено и уредно плаћа све новчане обавезе из основног посла по уговору од 378 од 2009. године према извођачу инвестиционих радова, односно кориснику гаранције. Ако по доспећу обавеза, налогодавац не буде у могућности да плати те обавезе, давалац гаранције ће, на први позив, корисника гаранције измирити доспелу обавезу налогодавца према достављеној ситуацији, односно фактури до износа гаранције из својих средстава.

Члан 4. Ако давалац гаранције за рачун налогодавца исплати износ из дате гаранције по позиву корисника гаранције, Налогодавац је дужан да тај износ, у року од десет дана, врати даваоцу гаранције и плати ефективну камату по стопи од 2 % на тај износ. Уколико налогодавац не изврши или неуредно изврши обавезу из претходног става овог члана, исплаћени износ даном исплате ће се претворити у краткорочни кредит на који се примењују правила даваоца гаранције о Општим условима пословања, која се сматрају саставним делом овог уговора. Налогодавац је обавезан да даваоцу гаранције плати провизију за издату гаранцију и друге трошкове у вези са коришћењем гаранције, односно кредита, као и ревалоризацију преосталог дуга услед промене курса евра у којој је именована ова гаранција, односно кредит.

Члан 5.

241

Враћање исплаћеног износа по основу дате гаранције, односно тако успостављеног краткорочног кредита, обезбедиће се: - конституисањем залоге, односно хипотеке на инвестиционом објекту у изградњи налогодавца у корист даваоца гаранције и - са две соло меница налогодавца које ће авалирати Кредит банка а.д. из Београда, са овлашћењем да давалац гаранције те менице може употребити за наплату својих потраживања исплаћених на основу дате гаранције.

Члан 6. Налогодавац се обавезује да даваоцу гаранције благовремено доставља извештаје о својим статусним променама и друге информације о свом пословању. Налогодавац је сагласан да давалац гаранције достави Кредитном бироу Удружења банака Србије све релевантне податке који се односе на његов статус, бонитет пословања и извештаје о ажурности отплате кредита и других обавеза према даваоцу гаранције.

Члан 7. Као доказ о износу дуга по датој гаранцији, служиће пословне књиге које води давалац гаранције. Права и обавезе утврђене овим уговором могу се мењати само обостраном сагласношћу уговорних страна. На сва правна питања која нису регулисана овим уговором примениће се позитивни прописи и правила даваоца гаранције о Општим условима пословања.

Члан 8. Евентуалне спорове, који буду произашли из овог уговора, уговорне стране ће решавати споразумно у духу добрих пословних односа, а уколико се спор не реши споразумно, уговара се надлежност суда у Новом Саду.

Члан 9. Уговор сачињен је у шест истоветних примерака, од којих су два за налогодавца, а четири за даваоца гаранције.   НАЛОГОДАВАЦ ДАВАЛАЦ ГАРАНЦИЈЕ

242