TRI DANA KOD MAJKE - Laguna · Kad a mi je kaz ala d a plaš im ljud e oko se be, Delfi nin glas je bio ozbi ljan kao kla vir u Be to ve no voj Bu ri, ili kao fa got u Vi va l d i

7

1.

„Ti pla šiš sve oko se be“, re kla mi je Delfi na si noć, kao za klju-čak jed nog raz go vo ra ko ji za ma lo da nas po sva đa. Mo je po na ša nje nju pod sti če ponekad da iz rek ne ta ko ne ke pra ve op tu žbe. Ra ni je, čak ne dav no, do bi jao sam ja i go re od že ne ko ju zo vem „mo ja Del fi ni ca“, ma da me ri me tar i se dam de-set osam san ti me ta ra. Ži vi mo za jed no vi še od tri de set go di-na. Delfi na je že na ko ju za mi šljam kao svo ju, ko ju za mi šljam ka ko bdi nad mo jom po ste ljom ako bu dem mo rao jed no-ga da na da umrem u bol ni ci, što je bo lje ne go u avi on skoj nesreći – a ona će ve ro vat no bi ti po red me ne i tada. A si noć sam do bio pre su du ne što bla žu od smrt ne, ali pre su du ko ja ni ka ko ne zna či da sam oslo bo đen kri vi ce: ja, Fran soa Vi er-graf, ko ji je sni mio pet fi l mo va i ob ja vio de set ro ma na, pla-šim sve oko se be.

Ta kvu re če ni cu bih ja za pi sao u be le žni cu u vre me ka da sam se još tru dio da ku pu jem be le žni ce i da ih upo tre blja-vam, ali vi še ne za ka zu jem sa stan ke i ni šta ne za pi su jem. A za što i da za pi šem tu re če ni cu? Ona ni je od onih ko je se la ko za bo ra vlja ju.

Delfi na ni je ka za la da pla šim nju, ne go da pla šim sve oko se be. Ko su ti „svi oko me ne“? Je su li to na še dve kće ri, dve od ra sle že ne spo sob ne da vi de da li im je otac u ne pri li ci? Sva ka ko. A i mo ja maj ka i se stre. Me đu tim, Delfi na ret ko

Fran soa Ve jer gans8

vi đa mo ju po ro di cu, kao i ja ko ji se ose ćam kri vim što ne vi đam do volj no maj ku. Po mi slim sva ko ga da na da bi tre-ba lo da odem i po se tim je u nje noj ku ći u Al pi ma, Gor nja Pro van sa, gde ži vi sa ma, ali ja ni ka ko da se na to od lu čim. U fi l mu u Po la de vet, u se kven ci na gro blju, ka da re di telj ko jeg igra Ma stro ja ni, ugle da pri li ku oca, on tu žno za klju ču-je da su su vi še ma lo raz go va ra li: Pa pa, si si a mo par la ti co sì po co! Mo žda ću i ja jed no ga da na ža li ti, ne što sam ma lo raz-go va rao sa maj kom, po što ja njoj te le fo ni ram sko ro sva ki dan, ne go što sam je prema lo vi đao, na ro či to po sled njih ne ko li ko go di na. A mo ja dra ga osam de se to go di šnja maj ka ide još da lje u to me. Je dan put je u te le fon skom raz go vo ru za klju či la:

– Ko nač no, ne ću te mno go vi đa ti u ži vo tu.Bi la je to do bro upu će na re če ni ca! Ne znam da li je to shva-

ti la, ali ka ko sam ja ću tao, ona je išla da lje:– Isti na je to! Su vi še ra no si oti šao od ku će, ko li ko ti je

bi lo, se dam na est, osam na est go di na?– De vet na est, ma ma!– Pa do bro, to je su vi še ra no ka da po gle daš u ko jim go di-

na ma su da nas mla di još kod ro di te lja.Sve do kra ja de ve de se tih go di na, ona je do la zi la u Pa riz

ne ko li ko pu ta go di šnje i pro vo di la po ne ko li ko da na kod me ne i ne ko li ko kod mo je se stre Ma dlen. I ta ko, ona je do la-zi la da po se ti me ne. A sa da ne ide go to vo ni ku da. Do šla bi ona u Pa riz sa mo ako bi joj bio po tre ban ne ki le kar spe ci ja li-sta, a njih ima od lič nih i u Mar se ju. Da nas njoj iz gle da da le-ko i Mar sej, uda ljen sa mo sto ti nak ki lo me ta ra.

Mo ra bi ti da su ne ki od na ših naj bo ljih pri ja te lja ta ko đe go vo ri li Del fi ni ka ko su za bri nu ti. Kla dim se da je do bi ja la te le fon ske po zi ve dok ja spa vam (a ja se bu dim uglav nom sre-di nom po po dne va, ponekad i ka sni je):

Tri da na kod maj ke 9

– Šta se do ga đa sa Fran soa? Ni ka ko se ne ja vlja. Po sled-nji put kad smo se vi de li, ni je iz gle dao baš do bro. Bri ne mo za nje ga.

Ka da mi je ka za la da pla šim lju de oko se be, Del fi nin glas je bio ozbi ljan kao kla vir u Be to ve no voj Bu ri, ili kao fa got u Vi val di je voj Bu ri na mo ru, ukrat ko, bu ra je bi la u va zdu hu, a to je da le ko od bu re u ča ši vo de. Naš za jed nič ki ži vot ni ma lo ne li či na ča šu vo de. Ponekad li či na ura gan. Su prot ni ve tro-vi stva ra ju vr tlo ge, od go vo rio sam joj i do dao da je Rt bu ra po zna ti ji pod ime nom Rt do bre na de i da su ti od no si iz me-đu na de i bu re ma nje uobi ča je ni ne go ve či ti su kob iz me đu mr žnje i lju ba vi. Go vo rio sam o bu ra ma, što u la tin skom ozna ča va za jed no le po i lo še vre me. Po ku ša vao sam da se ne ka ko iz vu čem, ali Delfi na je do bro vi de la. Ne sa mo da pla-šim sve oko se be, ne go pla šim i sa mo ga se be.

Mo rao sam to pri zna ti ume sto da upor no go vo rim o te no-ru ko ji pri zi va ve tro ve u Pur se lo voj Bu ri. Ne se ćam se do bro te Bu re, scen ske mu zi ke za Šek spi ro vu dra mu. Bo lje po zna-jem dra mu. Dok je či tam, za mi šljam da sam Pro spe ro, sta ri ča rob njak ko ji, kao ja, vo li svo ju bi bli o te ku vi še od sve ga. Ot ka da ni sam slu šao Pur se lo vu mu zi ku? Na še dve kće ri su od ra sle slu ša ju ći Pur se la, po red osta lih, u vre me do ruč ka, ko ju pe va Kla us No mi ili Al fred De ler. Sve gra mo fon ske plo če iz nji ho vog de tinj stva su još tu, po re đa ne na po li ca ma i s vre me na na vre me one za že le da ih opet slu ša ju. Ka žu mi:

– Ma nje slu šaš mu zi ku ne go pre.Nji ma se či ni da je to loš znak.

Pri mio sam no vac za knji ge ko je sam tek za po čeo. Ne ob ja-vlju jem vi še. Ne mam vi še že lje za tim.„Bo že dra gi! Ka ko je te ško iz da ti knji gu“, pi sao je Mo li jer. U jed noj knji zi o Ra si nu


pro či tao sam ka ko su mu za me ra li da je de be lo pla ćen da na pi še isto ri ju Lu ja XIV, a on ni je na pi sao ni je dan red. Obe-le žio sam to me sto. U stva ri, Ra sin je ra dio mno go. Ja ta ko-đe. Za što uvla či ti Del fi nu, a i za što bi ona do pu sti la da bu de uvu če na u taj ži vot bu da la ka kav upra vo po sta je naš. Ona je to ve o ma do bro iz re kla pre ne ko li ko da na:

– Mi ži vi mo lu dač kim ži vo tom, bo lje re če no, mi smo lu da-ci ko ji ži ve.

A ona i ne zna sve. Kri jem od nje po štu ko ja sti že sa mo na mo je ime. Već tri me se ca ne smem da odem iz sta na pla-še ći se da sud ski iz vr ši o ci ne do đu dok ni sam tu i da im ona ne otvo ri vra ta. Po mi sli la bi da je pa la s ne ba.

Da ži vim sam, imao bih pra va da bu dem ne po pra vlji vi ne smo tre njak što, či ni mi se, ipak ni sam. A ka kav li sam otac za Zoe i Vo glend? Ka da či tam i pod vla čim ne ke stra šne stva ri ko je go vo re psi ho a na li ti ča ri o ulo zi oca, ja se sla žem sa nji ma mi sle ći na svo je ga, čak i ka da idu ta ko da le ko da tvr de da je sper ma to zoid je di ni do ne kle stvar ni otac, ali po mi šljam: „Sa mo da mo je kće ri ne na i đu na ovo!“, i on da sa kri vam te knji ge. Mi la mo ja Zoe, či je ime na grč kom zna či ži vot, kre-a tor ka, Zo e po e ti ki ! A ti, Vo glend, ko ja no siš ime kće ri re ke Raj ne, ču var ke zla ta… Ka da ste bi le ma le, če sto ste tra ži le da vam pri čam ot ku da po ti ču va ša ime na.

Če šće bih vi đao maj ku ako bih uspe vao da ob ja vlju jem. A ne mam smi sla za gri žu sa ve sti. Ose ćam ža lje nje, ali to ne ma ni ka kve ve ze. U sva koj gri ži sa ve sti po sto ji i onaj „lju ti bol“ ko ji ja ne ose ćam. Ža lje nje je ma nje pa ko sno. Čo vek ospo ra-va svo ju pro šlost ne osu đu ju ći je. Gri ža sa ve sti ne do pu šta da se ide na pred, a ja vi še pu ta na dan po mi slim, ste žu ći pe sni ce kao igrač te ni sa: „Haj de, Fran soa! Kre ni na pred ako že liš da se iz vu češ!“ Či ta va knji žev nost na pi sa na na je zi ci ma hin du, pa li i san skri tu ni je če ka la me ne ne bi li po tvr di la, pre mno go ve ko va, da za kon ži vo ta ka že ka ko tre ba ići na pred.


Put za o kre će. Ko mo že da ga za u sta vi? Del fi ni ni je bi la po treb-na po moć ne kog bra ma na da bi za klju či la, sme ška ju ći se neo-d re đe no, u tre nut ku pri vid ne ve dri ne: „Ka ko god okre neš, na ša bu duć nost je do sta ne si gur na“.

Usko ro ću ima ti še zde set go di na. Delfi na ta ko đe. Da smo ne ka da bi li na ve če ri kod Froj da, šta li bi on re kao po što ode mo? „Obo je ima ju ja ke sa di stič ke te žnje“? I da li bi na gla-sio: „Mu ška rac ni je bez či stih ma zo hi stič kih že lja“? A šta bi o na ma mi sli li u se dam na e sto m ve ku? Dvor ja ni bi nas gle da li ka ko pro la zi mo par ko vi ma u Ver sa ju: „Vi di te onu prin ce zu u po od ma klim go di na ma i nje nog ove šta lo ga* mu ža“. Ka da sam pr vi put pro či tao ovu re če ni cu, bio sam sred njo ško lac i pri me nio je na svo je ro di te lje. Vi še i ne znam či ja je.

Ka da je otac umro, maj ka je bi la pri bli žno u mo jim sa da-šnjim go di na ma. Nje ne mno go broj ne ka to lič ke, stvar no po bo-žne ili li ce mer ne pri ja te lji ce bi le su ta da ube đe ne, kao i mo je se stre i ja, da će se ona pred svi ma pri ka zi va ti kao udo vi ca po sve to me Pa vlu. Za mo je unu ke sve ti Pa vle će bi ti sa mo ime jed ne pa ri ske me tro sta ni ce i glav no ga gra da Mi ne so te u ko ji ne bih že leo da idu, a u ko jem se ro dio Fran sis Skot Fic-dže rald. Mi ne so ta je ma nje pri vlač na od Azur ne Oba le, ni Fic dže rald mi se u to me ne bi us pro ti vio, iako Azur na Oba la odav no ni je ono što je bi la za nje ga – raj, ma da ja upor no mi slim da je Azur na Oba la ne ka vr sta ra ja ka da gle dam Rt Ka naj sa te ra se ho te la Be le ste ne u Ka si su, ili ka da se še tam zi di na ma An ti ba. Ono ga da na ka da mo ji unu ci ot kri ju Fic dže-ral do ve knji ge u mo joj bi bli o te ci, po sle mo je smr ti, pi ta će se ka ko sam mo gao da se za ni mam za te su vi še sen ti men tal ne pri če, ali vra ti mo se sve to me Pa vlu, jed nom od ret kih lju di ko ji ma se Hri stos lič no po tru dio da se ja vi, po što ga je naj-pre osle peo na tri da na. O bra ku i sve mu što ga pra ti, sve ti Pa vle je pi sao najt mur ni je mo gu će stva ri. On do pu šta udo vi ci * Pohabanoga. (Prim. prev.)


da se uda za ko ga ho će, pod uslo vom da to bu de „u Go spo-du“, a on da br že-bo lje do da je ka ko će udo vi ca bi ti mno go sreć ni ja ako se ne pre u da. Sve ti Pa vle je bio od one vr ste lju di ko ji ima ju mi šlje nje o sve mu, o du ži ni ko se ili o na či nu ka ko se je de me so. Ro bo vi ma je go vo rio: „Bu di te po slu šni go spo da ri ma na ze mlji“ i tra žio da že ne ću te na jav nim sku -po vi ma.

Po što je ne ko li ko go di na bi la udo vi ca po sve to me Pa vlu, mo ja maj ka se za lju bi u čo ve ka ma lo mla đeg od se be.

Naj pre je to ob ja vi la sva koj od svo jih pet kće ri, a on da i me ni, svo jem je di nom si nu, ko ji je to već sa znao od se sta ra. Mo ja naj sta ri ja se stra Kler uvek je go vo ri la: „Ma ma tre ba da pre u re di svoj ži vot“. Da li je mi sli la na no vu uda ju? Ja se uža-sa vam bra ko va. Sre ćom po me ne, onaj čo vek je bio ože njen, što je slu čaj ko ji bi ozbilj no za bri nuo sve to ga Pa vla. Imao je če tvo ro od ra sle de ce, sva su bi la zbri nu ta, a ži veo je sa su pru gom, ve o ma bo le snom že nom ko ja ni je sme la ni šta da sa zna. Uve če bi na la zio bi lo ka kav iz go vor da ode do te le fon-ske go vor ni ce oda kle je kri šom zvao mo ju maj ku. Jed no ga da na ka da je ona oče ki va la te le fon ski po ziv ko ji ni je do la zio, po ve ri la mi je:

– Raz u meš, ja ne že lim ni ka kvo zlo nje go voj že ni, ona do volj no pa ti i ova ko, ne že lim da umre, ali to bi joj ipak skra ti lo pat nju.

Zvao se Fre de rik Tri ber. Bio je vla snik ne ke kar to na že ko jom je i upra vljao. Stal no je iz mi šljao ne ka is tra ži vač ka pu to va nja, čas u Ju žnu Ko re ju, čas u Fin sku, da bi vo dio mo ju maj ku u pri vlač ne ho te le na je ze ru Ane si ili ne gde u oko li-ni Pa ri za. Ka ko je uspe vao da nje go va že na po ve ru je da je u Hel sin ki ju dok joj te le fo ni ra iz Sen-Žer men-an-Le? Ka ko se sna la zio sa ho tel skim bro je vi ma te le fo na? U to vre me ni su još po sto ja li mo bil ni. Vi deo sam nje go vu fo to gr ta fi ju iz vre-me na pre ne go što sam sa znao ka kvu ulo gu ima u ži vo tu


mo je maj ke: po red ba ze na ne kog ve li kog ho te la, po zi rao je po red ve o ma le pe de voj ke od oko dva de set pet go di na. Na fo to gra fi ji u bo ji ja sam pri me ći vao sa mo tu de voj ku u ku pa-ćem ko sti mu. Ko je ona bi la? Maj ka je ne što pro mr mlja la da je to naj bo lja dru ga ri ca jed ne od mo jih se stri či na. Ja bih se ra do udva rao toj vo de noj vi li ko ja, sto je ći po red ska ka o ni ce, još ni je ni po sum nja la da će njen otac po sta ti lju bav nik mo je maj ke. Spa va ti sa kćer kom maj či nog lju bav ni ka, ko ji je to ste-pen na Rih te ro voj ska li in ce sta?

Ne sa mo da je Fre de rik bio mla đi ne ko li ko go di na od mo je maj ke, ne go je ve ro vao i da je ona mla đa od nje ga. Maj ku je to za ba vlja lo:

– Ja ga i ne raz u ve ra vam. On ni je ni ka da vi deo mo ju lič nu kar tu. Sre ćom, u ho te li ma mi je ni ka da ne tra že! Ja ni sam la žlji vi ca, ni sam kri va što on ve ru je da sam mla đa pet go di-na od nje ga.

Svi su se sa tim sla ga li. Ni je iz gle da lo da maj ka ima svo je go di ne.

– To je tek dru gi mu ška rac u nje nom ži vo tu – go vo ri le su mo je se stre ko je su ih ima le vi še. Po mi šljam opet na jed nu od mo jih se stri či na ko ja mi je te le fo ni ra la da joj po mog nem da za vr ši ne ku „di sert“. On da je na glo pre ki nu la raz go vor po što me je oba ve sti la sa svim obič nim gla som, kao da go vo-ri o ku po vi ni mi kro ta la sne peć ni ce:

– Upra vo je sti gla ma ma sa svo jim no vim lju bav ni kom, osta vi ću ih sa me, pa tre ba da pre ki nem.

Ni sam sti gao čak ni da je pi tam gde joj je otac.Se stre su go vo ri le o lju bav nom ži vo tu svo je maj ke sa bri-

žlji vo šću ba let skih zve zda ko je sa ve tu ju ba let sku uče ni cu. Ono ga da na ka da nam je ma ma pred sta vi la Fre de ri ka Tri-be ra, za nje ga to ni je bi lo isto kao ka da pre go va ra o pa sti za har ti ju u Skan di na vi ji, ni ti ka da se na la zi pred svo jim uprav-nim od bo rom, ne go se iz la gao su du stro gog are o pa ga ko ji


sa či nja va mo mi, mo je se stre i ja. Mi smo pret hod nih da na te le fo ni ra li me đu so bom:

–Mi tre ba da oce ni mo da je taj tip sim pa ti čan. Ne ma dru-gih mo guć no sti.

Kao i sve po ro di ce, mi smo po ro di ca sa opa sno sti ma. Ni ka-da se ne zna gde mo že da za škri pi. Da ni smo za jed no od ra-sli, sva ka ko ne bi smo ima li ni če ga za jed nič kog. Jed no stav no, ni smo se ni ka ko sa sta ja li. Ali po sto ji to za jed nič ko de tinj stvo ko je nam je osta lo ve o ma bli sko, to do ži vlje no is ku stvo, vi še ne iz bri si vo ne go ne iz re ci vo, ko je nam je uvek bi lo do bro ili lo še, ka ko kad. A ja se još pi tam ni je li pr va lju bav u mom ži vo tu bi la naj sta ri ja se stra Kler. Ona ne bi bi la ma lo iz ne-na đe na ako bih joj re kao da sam ponekad iz go va rao nje no ime ume sto ime na že ne sa ko jom sam upra vo uži vao. Mo že o to me da pi ta Del fi nu. U sva kom slu ča ju, ja se čud no ose-ćam sa ime ni ma. Dok ša pu ćem ime že ne ko ju upra vo mi lu-jem, do ga đa mi se da mi kroz gla vu pro la ze ime na dru gih že na sa ko ji ma sam spa vao, ta ko da mo ram do bro da pa zim da ne ša pu ćem ne ko od tih ime na, ili mo žda vi še njih, ume-sto ono ga ko je tre ba da iz go va ram. U tim tre nu ci ma, umi ru-jem se be ta ko što se be ube đu jem da ona ko ju upra vo gr lim, za me nju je, sa ži ma ili po ni šta va sve dru ge, što kao za mi sao vi še op te re ću je ne go što olak ša va. Dva do bi je na pred me ta uvek ima ju ne što za jed nič ko. To je za kon slič no sti. Je dan slog, ponekad obi čan sa mo gla snik, do volj ni su da se po ja vi ime ko je sa dr ži taj isti sa mo gla snik ili isti slog. U slu ča ju Kler i Del fi ne, bi lo mi je po treb no vre me na da se se tim da sam kao ma li, Kler če sto zvao De lis. Na ma če sto upra vlja ju za ko-ni ko ji su nam ne po zna ti, za ko ni ne pro men lji vi kao oni u gra ma ti ci gde jed na reč za vi si od dru ge re či u re če ni ci. Ka da za vi sni ve zni ci od re đu ju uslov ni na čin, ne mo že se upo tre bi-ti po ka zni na čin. Isto ta ko, ja ni sam slo bo dan da jed no ime odva jam od dru gih.


Su sret sa Fre de ri kom Tri be rom se do go dio u le to, usred me se ca av gu sta, pet i po go di na po sle oče ve smr ti, na te ra si pro van sal ske ku će u ko joj smo pro ve li to li ka le ta i gde ma ma sa da ži vi sa ma, ne ka da šnjoj cr kve noj ku ći ko ju je otac jeft i-no ku pio od bi sku pa u Di nju, 1954. ili 55. go di ne. On da je to bi la ru še vi na. Pri la zi lo joj se ze mlja nim sta za ma. Ni je bi lo te ku će vo de. Vo du smo za hva ta li u bu na ri ma ne ka da šnjeg su sed nog ma na sti ra od ko je ga ni je ostao ni ka men na ka me-nu. Se stre i ja smo de li le sa pa u ci ma i ne ko li ko skor pi ja ne ku spa va o ni cu ko ja je ne ka da mo ra la bar ma lo bo lje iz gle da ti. Za one ko ji po zna ju ovaj kraj, ku ća se na la zi iz me đu Kar ni-o la i Re ves-de-Bru sa. U toj ku ći, jed nog zim sko ga da na, 5. fe bru a ra 1974. go di ne, moj otac, ko ji je mo rao da ra di ce le no ći da bi za vr šio čla nak, za mo lio je maj ku da ga ne iz o stav-no pro bu di pre po dne va. Ona je išla na sprat dva de se tak pu ta da mu ka že da usta ne, da bi ga naj zad pro dr ma la i on da shva-ti la da je mr tav.

Za vre me sa mrt no ga bde nja, otac je po či vao na po ste lji ko ju smo maj ka i ja opre mi li to ga ju tra be lim, ve ze nim la ne-nim čar ša vi ma. Ne znam vi še ka ko smo po sta vi li čar šav is pod nje ga, po što je to još te že sa mr tva cem ne go sa bo le-sni kom. U tre nut ku po la ga nja u kov čeg, po ve ro vah da će se maj ka sru ši ti ka da su dva rad ni ka po greb nog pred u ze ća bez ustru ča va nja uvla či la te lo nje no ga mu ža u ne ku ve li ku, si vu pla stič nu vre ću, pre ne go što će ga spu sti ti u kov čeg.

Po čet kom po po dne va vra ti li smo se ku ći sa gro blja ko je je za slu ži lo jed nu zve zdi cu u Mi šle no vo me vo di ču. Za u sta vi li smo se u For kal kjeu da ku pi mo su ho me sna te pro iz vo de kod bra će Ta gli ja na ko ji ni su pri sta li da im pla ti mo:

– Vaš ta ta je bio naš pri ja telj.Moj otac je lu do vo leo nji ho ve cr ne ma sli ne sa maj či nom

du ši com. Mo jih pet se sta ra, ve o ma ele gant ne u cr nim ko sti-mi ma, na br zi nu su pri pre mi le hlad no po slu že nje i nu di le


pi će svi ma ko ji su do šli, mno gi iz da le ka, da nas po dr že. Otac bi se po no sio nji ma. Za što ži vot tre ba da se za u sta vi upra vo pre na še sa hra ne ko ja je jed na od ret kih pri li ka ka da nam je uspeh obez be đen? Ja sam če sto za mi šljao svo ju sa hra nu. Na ru ču jem kov čeg kod mla de di zaj ner ke sa ko jom, na rav no, imam kra tak do ži vljaj. Ob red se oba vlja na aero dro mu ili u po zo ri štu, ponekad u ne koj ba rok noj cr kvi u Gor njoj Ba var-skoj. Po god nost ove vr ste ma što vi te sa hra ne, zva ne „vi šnje-va ča fan ta zi ja“ (ma da vi šnje va če i ne ma), u to me je što čo vek ima glav nu ulo gu, iako ne mu. A to što smo u sta nju da ma šta-mo o sop stve noj sa hra ni, do ka zu je da smo ži vi.

U Fre de ri ko vu čast ma ma je us pe la da oku pi svo je še to ro de ce, pr vi put po sle smr ti nji ho vog oca. Iz ne la je svo je sve-ča ne kri stal ne ča še i ja sam na te ra si, u hla du li pe, se ća ju ći se mo jih se sta ra ko je su po slu ži va le voć ni sok po po vrat ku sa ta ti ne sa hra ne, otvo rio pr vu od bo ca sta ro ga šam panj ca ko je je do neo Fre de rik Tri ber. Sa svim opu šten, on se osme-hi vao sva ko me od nas. Pri čao nam je o svo jim pu to va nji ma u Afri ku. Do bro je po zna vao Ke ni ju. Že leo je da maj ci po ka-že pla že na In dij skom oke a nu, u bli zi ni Mom ba se. Ona je od go vo ri la da bi vi še vo le la da po no vo ode u Ve ne ci ju. On je pri čao o pa di na ma Ki li man dža ra. Maj ka ga je pi ta la da li je gle dao Sne go ve Ki li man dža ra sa Gre go rijem Pe kom, jed nim od njoj omi lje nih glu ma ca. Fre de rik je sla bo išao u bi o skop. Oba ve stio sam ga da je maj ka ve li ki fi l mo fi l. On ni je još imao vre me na da se ti me po za ba vi. Mo ja se stra Be ne dik ta, ko ja je ra di la u Ju žnoj Afri ci kao ra ču no vo đa ma da je ima la di plo-mu psi ho lo ga, po sta vi ne ka pi ta nja o po sle di ca ma ko je je u Ke ni ji osta vi la po bu na ple me na Mao-Mao. Vi de lo se da je Fre de rik po slov ni čo vek bli zak po li tič kim vla sti ma. Če sto se sre tao sa pred sed ni kom Džo mom Ke ni ja tom. Ne znam ko je po čeo da go vo ri o na dim ci ma i ja se po bo jah da nas Fre de-rik ne za mo li da ga zo ve mo Fred, Fre di ili Fre do, što bi bi la


gre ška ko ju ipak ni je na pra vio. Uosta lom, ni je na pra vio ni jed-nu. Po sle šam panj ca, po zvao nas je u re sto ran Oberž di Li be-ron. On je za sva ki slu čaj re zer vi sao sto za osam oso ba u to me ne dav no otvo re nom re sto ra nu u Ap tu, ko ji gle da na oba le i gde je već dolazio sa mo jom maj kom.

Kre nu li smo u ne ko li ko ko la. Maj ka je ušla u Fre de ri ko-va. Sve mo je se stre vo ze. Vo zim i ja, ali mo rao sam da od u-sta nem. Su vi še sam ner vo zan za vo la nom, a imam te ško ća sa vi dom što me spre ča va da pri li kom pre ti ca nja pro ce nim br zi nu auto mo bi la ko ji mi do la zi u su sret. Ne vi dim ka ko se raz da lji na sma nju je. Po čet kom še zde se tih go di na vo zio sam od Ham bur ga do Na pu lja go to vo bez za u sta vlja nja, pro-šao kroz ce lu Ne mač ku i spa vao dva-tri pu ta u ko li ma po red pu ta. Bi lo mi je dva de set pet go di na.

Ka da smo po šli iz re sto ra na, Fre de rik uđe sam u svoj „vol vo“. Išao je kod že ne ko ja je bi la na od mo ru u bli zi ni Iz e sa, kod nji ho vog sta ri jeg si na. Imao je sat vre me na pu ta. Uve če, u ku hi nji, po što je maj ka oti šla da leg ne, jed na od mo jih se sta ra za po če raz go vor:

– On lu do mno go pod se ća na ta tu, vi sok je kao on i ima sli čan glas.

Maj ka ni je ni ka da kri la svo ju na klo nost pre ma ba so vi ma, ozbilj nim hra pa vim i to plim gla so vi ma, kao što je bio glas nje-no ga mu ža ko ji je bio di van kon fe ran si je. Isto ta ko, vo le la je sa mo vr lo vi so ke mu škar ce. Otac je bio vi sok me tar i de ve de-set, a maj ka ma la, mi slim me tar i še zde set. Ona će ce log ži vo-ta no si ti ci pe le sa vi so kim pot pe ti ca ma, iako da nas mno go pa ti od sko li o ze ili ci fo-sko li o ze.

Zna li smo da je maj ka upo zna la Fre de ri ka na ne koj ve čer-njoj za ba vi gde je al ko hol si gur no igrao opu šta ju ću ulo gu. Ne ko li ko za jed nič kih ta ča ka iz me đu dva mu škar ca u ži vo tu mo je maj ke (tri de set pet go di na za jed nič kog ži vo ta sa jed-nim, ne ko li ko pro re đe nih sa sta na ka sa dru gim), pod se ća ju


da po sto je uslo vi ko ji su neo p hod ni da se po ja vi lju bav, neo-p hod ni ali sre ćom ne i do volj ni uslo vi.

–A šta je te bi po treb no da se za lju biš? – pi ta la me je Be ne-dik ta.

Ja sam uglav nom vi deo raz lo ge ko ji me spre ča va ju da vo lim ne ku že nu. Ni je po treb no da se ona zo ve kao ne ka od mo jih se sta ra, ili da ima cr ne oči i da bu de ma la kao ma ma:

– Ja sam vo leo vr lo ma lo že na, ona ko, stvar no vo leo. Ima le su ze le ne ili pla ve oči. Ali da le ko od to ga da sam vo leo sve pla vu še sa pla vim oči ma sa ko ji ma sam…

– Ukrat ko, ti ni si stvo ren za ju žnja ki nje! Isti na je, Delfi na ima ze le ne oči.

Ja sam bio do šao sam iz Pa ri za. Delfi na je bi la u Švaj car-skoj sa obe kće ri. I se stre su do šle sa me. Nji ho vi mu že vi (mi slim da su te go di ne sve bi le uda te ili pre u da te), na la zi li su se bog zna gde. Ubr zo smo pre sta li da se ba vi mo Fre de ri kom ko ji je te le fo ni rao maj ci iz ne ke ka bi ne na iz la sku iz Iz e sa, da joj ka že ko li ko je sre ćan što se upo znao sa nje nom de com: ona je po hi ta la da nam to ka že. I dok smo is pi ja li bo cu por-toa, do đe nam da se se ti mo de de po ocu, ko va ča ko ji je dao sve od se be da bi nje gov sin išao do kra ja uni ver zi tet skih stu-di ja i po stao advo kat. Šta li je mi slio ka da mu je sin re kao da od u sta je od advo ka tu re da bi pi sao knji ge?

– A i za te be – ka že mi naj mla đa se stra – ta ta bi vi še vo leo da od u sta neš od pi sa nja i da po sta neš advo kat.

Mi smo ozbilj no su di li o po na ša nju na šeg oca pre ma svo-jem ocu, pre ma ko jem je naj če šće bio na bu sit. Ža li li smo, pi juc ka ju ći onaj por to, što ni smo bi li lju ba zni ji pre ma to me de di. Za tim, kao sva ki put ka da bi smo se sa sta li, pri ča li smo o ži vo tu na še ba ke po maj ci, ko ja je bi la vr lo po ti šte na zbog iz da-je mla đe se stre ko ja se use li la u istu ku ću i spa va la sa nje nim mu žem. Ni smo pro pu sti li ni da se i ovo ga pu ta raz ne ži mo nad sud bi nom one de voj či ce od osam go di na – na še maj ke


– pri mo ra ne da la že ne bi li sa kri la po dlo sti svo jeg oca i da bu de kao ne ki tam pon iz me đu maj ke i tet ke. Ova kva prak sa na ve la je šar mant nu de voj či cu da sva ke go di ne u ško li osvo ji pr vu na gra du za le po po na ša nje. Oko tri sa ta uju tru, ta de voj-či ca, ko ja je u me đu vre me nu ro di la nas še sto ro, od škri nu vra ta svo je so be da bi nas za mo li la da go vo ri mo ti še.

Kler je bi la pred vi de la da od ve de dru ge se stre u svo ju ku ću ko ju je ima la za jed no sa mu žem, dva de se tak ki lo me ta ra od po ro dič ne cr kve ne ku će, u bli zi ni dr žav ne šu me Si gons. Tre-ba lo je da ih su tra dan uju tru, po sle do ruč ka, od ve ze na že le-znič ku sta ni cu u Avi njo nu. Ka da smo shva ti li da već svi će, od lu či le su da osta nu na spa va nju u cr kve noj ku ći. Pu to va će dru gim vo zo vi ma, ni je va žno što ima ju re zer va ci je.

– Mo gli bi smo svi osta ti još je dan dan – pred lo žio sam, pre ne go što sam uga sio osve tlje nje u hod ni ku.

Sna la ze ći se i uz pri gu še ni smeh, mo jih pet se sta ra po sta-vi še po tlu du še ke za pla žu, ja stu ke, po kri va če i on da su spa-va le u is toj so bi kao ka da su bi le ma le.

Maj ka je za me ne bi la pri pre mi la po ste lju u mo joj ne ka da-šnjoj so bi. Je di no sam ja bio pred vi đen da spa vam kod nje. Sta vi la je na sto bo cu vo de i ča šu. Pri di gao sam se da sklo-nim u or man oče vu fo to gra fi ju ko ja je vi si la na zi du, na da ju-ći se da ne ću za bo ra vi ti da je su tra uju tru vra tim na me sto. Ni je mi bi lo po treb no da me po sma tra dok spa vam, ni ti sam že leo da se pro bu dim pod nje go vim nad zo rom.

Pri ja lo mi je da se opu stim me đu sve žim čar ša vi ma. Po znao sam ve ze ne la ne ne čar ša ve na ko ji ma je otac po či-vao za vre me po smrt nog bde nja pre pet go di na. Ja sam imao te ško ća sa tim čar ša vi ma ono ve če po sle oče ve sa hra ne. Delfi -na je bi la sti gla iz Pa ri za to ga da na noć nim vo zom (ta da još ni je po sto jao TŽV *) i tak si jem je do šla od Avi njo na u ka te-dra lu u For kal ki jeu gde je odr žan ver ski ob red. I sa da vi dim * Skraćenica za brze pruge u Francuskoj. (Prim. prev.)


njen ko fer po red kle ca la u cr kvi. Dr ža la se po vu če no ce lo ga da na, po što ni je po zna va la ni ko ga od pri ja te lja na še po ro di-ce ko je se pla ši la, jer ona u de tinj stvu ni je ima la ta kvu po ro-di cu. Po što je uze la ta ble tu za spa va nje, maj ka je oti šla da leg ne u jed noj od na ših ne ka da šnjih de či jih so ba, ve ro vat no ne že le ći da spa va u po ste lji u ko joj je pre tri da na na šla umr-lo ga mu ža, ta ko da je Del fi ni i me ni osta vi la tu ve li ku brač nu so bu. Ni ja ni sam že leo da spa vam u to m kre ve tu. Za pa zio sam u jed nom uglu so be du šek za jed nu oso bu i par čar ša va pre ko nje ga. Ski nu li smo čar ša ve sa ve li ko ga kre ve ta i du šek sta vi li na sre di nu so be. Bio sam sre ćan što sam sâm sa Del fi -nom, sa ne kim ko je, po što je ve o ma ma lo po zna va la mo jeg oca, go vo ri la o sa svim dru gim stva ri ma.

Zi mi, u Gor njoj Pro van si ima vi še le da ne go tu ri zma.– Bi će nam to pli je na ma lom du še ku – re kla je Delfi na

na me šta ju ći po ste lju. – Do đi br zo, za gre ja ću te – do da la je uvla če ći se sa svim go la me đu le de ne čar ša ve. Po čeo sam da je lju bim po ce lom te lu, a on da sam na glo iz veo ta ko zva ni ša ra nov skok i le gao po tr bu ške, što ni je ima lo ni ka kve ve ze sa po lo ža jem ko ji pre po ru ču ju mo je ki ne ske knji ge o ero ti ci. Upra vo sam shva tio da vo di mo lju bav me đu čar ša vi ma na ko ji ma je umro moj otac:

– Po zna jem ovaj čar šav! To je mr tvač ki čar šav. Po mo gao sam ma mi ju tros da ga pod vu če pod ta ti no te lo.

Delfi na sko či i mi se bez čar ša va zgr či smo na dva na du-va na du še ka ko je sam na šao u po dru mu. Je smo li na sta vi li lju bav ne za gr lja je? Ne mam poj ma. Da li se Delfi na se ća te po je di no sti od pre če tvrt ve ka? „Or ga zam po sle sa hra ne“ – bio bi to do bar na slov po gla vlja. „Bez or ga zma“ - ta ko đe je do bar na slov. Ne dav no sam is tra ži vao raz ne pre vo de Ili ja-de. He le na se vra ća Pa ri su. Je dan pre vod: „On le že na nje nu po ste lju i ubr zo će obo je pa sti u san“. Dru gi pre vod: „Od vla-či je na svo ju po ste lju i obo je se opi ja ju uži va njem“.


* * *

Pro bu dio me je te le fon oko osam sa ti i ja shva tih da to Fre de-rik zo ve maj ku. Za spao sam po no vo pre ne go što sam čuo zvuk spu šta nja slu ša li ce, a u je dan sat po pod ne, ustao sam po sled nji i na šao se stre na te ra si. Upra vo su pe kle hleb. Bu ter se to pio na sun cu, a osi ce su zu ja le oko koštica bresaka i dva lon či ća me da.

– Gde je ma ma?– Ne sta la je u sa lo nu, raz go va ra te le fo nom sa Fre de ri kom.

Ču je mo je po ma lo i to je za i sta dir lji vo, jer ona go vo ri gla-som de voj či ce.

Kad po mi slim sa mo ka ko je ne ko jed no ga da na po mi slio da je ona mo ja že na!

– Šta – re koh se stra ma – zar vam ni sam ni ka da pri čao o onoj ve če ri ko ju smo pro ve li ma ma, Delfi na i ja u Ha ris ba ru?

Bi lo je to pre tri go di ne, ka da je ma ma bi la kod nas u Pa ri-zu. Či ta vih pet na est da na pri ča la je svo jim unu ka ma aneg-do te iz po ro dič ne ba šti ne či ji je ona ču var, a de voj ke su to žud no slu ša le. Ona se pla ši la nji ho ve mač ke, jed ne cr ne zver-ke zva ne Crn ko, ko ja se bi la to li ko za co pa la u nju, da bi joj sko či la na ra me na čim se po kre ne i za ri va la joj nok te u vrat. Spa va la je u so bi kćer ke Zoe, pod sli ka ma Džem sa Di na i Le o-nar da Vaj tin ga, Ro mea iz Ze fi re li je vo ga fi l ma. Ka da bi usta la, opre zno bi od škri nu la vra ta i za mo li la da za tvo re mač ku da bi pre šla do ku pa ti la. Tre će ga da na mo ra li smo da ti Crn ka su set ki da ga pri ču va.

Delfi na me je bi la za mo li la da usta jem ra ni je ne go obič no u da ne ka da de voj ke idu u ško lu:

– Ne moj me osta vlja ti sva ko ju tro sa mu sa tvo jom maj-kom. Ja je stvar no vo lim, ali ona je do šla zbog te be.

Maj ka je uvek bi la lu da za ra ko vi ma i ja ko ji go to vo ni ka-da ne ku vam, na op šte iz ne na đe nje na ja vih da ću u nje nu


čast pri pre mi ti ja sto ga u peć ni ci. Na ku po vao sam sku po-ce ne stva ri. Bio sam za do vo ljan što je maj ka do šla u vre me ka da imam nov ca i sto ga sam pro kr sta rio ceo Pa riz da bih se snab deo u naj bo ljim tr go vi na ma. Ku pio sam dva ja sto ga po de vet sto ti na gra ma, žen ke, jer je nji ho vo me so bo lje. Kod Le gra na sam iza brao vi na. Ku pio sam i bo cu ma sli no vog ulja kod Ni o na: ma ma je naj vi še vo le la nje ga. A ona se raz u me u ma sli ne. Pri me ću je raz li ku iz me đu ulja pod ime ni ma tanš, sa lo nank, aglan do, gro san i dru gih vr sta či ja ime na ni sam za pam tio.

Pri pre mio sam čor bu u ko ju sam, pre ma svo joj knji zi re ce pa ta, uba cio ra ko ve šti palj ke, ne po slu šav ši maj ku ko ja je sma tra la da je do volj na vo da sa mor skom so li. Dok sam od bro ja vao dva de set pet zr na ze le no ga bi be ra, pod se ti la me na sta ri iz raz „skup kao bi ber“, a ka da sam do da vao dva če na be lo ga lu ka, re kla je:

– Znaš li da je ne ka da u me di ci ni be li luk na zvan si ro tinj-skim kam fo rom?

Dok sam se kao luk vla šac na ko lu ti će, upi tah:–A šta mo žeš da ka žeš o vla šcu? – od go vo ri la je:–Iz gle da da je na đen u Pa le sti ni i da su ga otu da do ne li

kr sta ši… A ho ćeš li pre ma za ti oklo pe tvo jih ja sto ga uljem ’nion’? Sa vr še no!

Nad gle da la me je okom struč nja ka dok sam isec ka ne sar-di ni ce me šao sa raz mek ša nim bu te rom, pri ča ju ći mi u isto vre me o mo jim se stri ći ma i se stri či na ma, nji ho vom ško lo va-nju i lju ba vi ma. Ka da je tre ba lo da iš ču pam šti palj ke si ro tim ži vim ja sto zi ma, ni je bi lo baš ve se lo, za tim sam te šti palj ke lo mio krc ka li com za ora he i uba cio ih u čor bu. U to vre me ni smo još ima li po su đe hak man ko je po sma tram sa istim za do volj stvom kao Bran ku zi je ve skulp tu re, fi n ske šer pe od mat ugla ča nog če li ka, sa dva de be la slo ja ner đa ju ćeg ma te-ri ja la, ko ji šti te alu mi ni jum sko „sr ce“. Mo ji ja sto zi ko ji ma


sam gla ve ras ce pio iz me đu oči ju, oti šli su u peć ni cu u emaj-li ra noj po su di „kre ze“. I sav taj po sao zbog dva de set mi nu-ta pe če nja! To je kao ro man ko ji se pro či ta za dva sa ta, dok je po treb no dve go di ne da se na pi še, a u mo jem slu ča ju još vi še. Nad gle dao sam ka ko se pe če, po mi šlja ju ći na sve ono što ljud ska bi ća vo le da je du – lar ve i ja ja ter mi ta, ska kav ce u pra hu po me ša ne sa me dom, kr ti ce, fo ki ne oči, još drh ta ve mo zgo ve sve že obez gla vlje nih maj mu na.

Na kra ju obe da, maj ka za klju či:– E, baš sam uži va la. Bi lo je pre kra sno, tre ba lo bi da ku vaš

če šće.Kao po sla sti cu ima li smo ana nas sa zre vao na sun cu Be ni-

na i do ve zen avi o nom, kao što je bi lo na gla še no na na lep ni ci, šer bet ku pljen kod Ber ti jo na i ko la či će od ba de ma od Pon sa. Kćer ke su pri ča le aneg do tu o mo jem ču ve nom so su sa kra stav-ci ma, ko ji ide uz ne znam već ko ju vr stu ri be. Bio sam ku pio ale ve pa pri ke, ko pra, ra znih sta rin skih sen fo va, ali sam bio za bo ra vio da ku pim kra sta vac.

To ga po po dne va ko je bih na zvao al ki on skim* na te ra si cr kve ne ku će, se stre mi re ko še da su ču le ka ko se pri ča o Fran so i nom ja sto gu:

– Ti pri pre miš ru čak za maj ku je dan put u tri de set go di na i ona se odu še vlja va, ali ka da je de kod nas, njoj sve iz gle da nor mal no. Eto šta ti je bi ti sin je di nac, lju bim če… Bo lje je da ču je mo tvo ju pri ču o Ha ris ba ru.

A to se do go di lo upra vo su tra dan po sle ja sto ga. Jed ne su bot nje ve če ri. Ma ma je na me ra va la da ot pu tu je sle de ćeg po ne delj ka. Delfi na i ja smo je od ve li na ve če ru kod Tan Di na, me ni omi lje ni vi jet nam ski re sto ran u uli ci Ver nej. Ja obič no pi jem sa mo čaj uz azij sku ku hi nju, ali ma ma je * Al kion (gr. Alkuôn), u sta ro grč koj mi to lo gi ji pti ca za ko ju se ve ro va-lo da pra vi gne zdo sa mo na po vr ši ni mir no ga mo ra, a su sret sa njom se sma trao pred ska za njem sre će.


tra ži la vi no, a kod Tan Di na ima ju iz vr stan po drum. Oda-brao sam jed no od naj bo ljih cr nih vi na na sve tu, na vo de ći Alek san dra Di mu: „Bu duć nost ni ka da ne iz gle da ru ži ča sti-je ne go ka da se gle da kroz ča šu ’šam ber te na’“. Po sle obe da ma ma ni je po ka zi va la ni ka kvu že lju da ide mo ku ći. Oti šli smo na pi vo u piv ni cu Lip u ko ju ni je kro či la go di na ma. Tu su ima li obi čaj da se na la ze u vre me ka da je ta ta imao sa stan-ke na Sen-Žer men-de-Preu. Ka da smo iz i šli od Li pa, uze li smo tak si do Ope re či ju fa sa du je hte la da po sma tra: ona je tu vi de la sa mo jed nu pred sta vu, ali to je bi la Nor ma sa Ma ri-jom Ka las, 1964. go di ne.

U to vre me se upra vo za tva rao Ka fe-de-la-Pe. Ka ko ma ma i da lje ni je po ka zi va la že lju da ide mo ku ći, pred lo žio sam da ode mo na po sled nje pi će u Ha ris bar ko ji se na la zi dva ko ra-ka oda tle i ka sno se za tva ra. Ni je bi lo ni jed nog slo bod no g sto la, pa smo sta ja li po red ba ra, bli zu ula znih vra ta. Ma ma i ja pre đo smo u naj ve ću br zi nu na ru čiv ši vi ski. Del fi na, ko ja ne vo li vi ski, uze ča šu por toa. Bi lo je to pri jat no ve če, a mi smo do volj no po pi li pa nam se či ni lo pre kra sno sve što bi smo re kli. Ma mi se obra tio su sed sa de sne stra ne, čo vek od pe de-se tak go di na, vr lo vi sok i ve o ma ele gan tan. Bez okle va nja mi je okre nu la le đa da bi raz go va ra la sa njim. A ja sam Del fi ni pri čao ka ko sam pro veo dan. Ni sam vi še obra ćao pa žnju na ma mu, dok me ona ne po vu če za ru kav:

– Fran soa, go spo din je štam par. Re kla sam mu da si ti pi sac. Vas dvo ji ca bi ste mo gli da na pra vi te po sao!

On da je do da la, ve ru ju ći da go vo ri ti ho, ali ni jed na nje na reč ni je pro ma kla bar me nu:

– Bu di lju ba zan, po zdra vi se sa njim, ve ruj mi da je ve o-ma lju ba zan, pra vi džentlmen.

Ni ka da ra ni je ni sam čuo ma mu da iz go va ra reč džentlmen. Ra do sam se po zdra vio sa štam pa rem ko ji oči to ni je bio u sa svim nor mal nom sta nju. Pred sta vio se:


– Pa skal Ro ber, štam par u Al za su. Pa skal kao pi sac i Ro ber kao reč nik.

Vi de lo se da je tu re če ni cu iz go vo rio sto ti na ma pu ta. Pi tao sam ga da li je či tao Pa ska lo ve Mi sli. Pro mr mljao je da ga Pa skal za ni ma uglav nom na nov ča ni ca ma od pet sto ti na fra-na ka. Upor no je hteo da nas ča sti tu rom pi ća. Mi smo već su vi še pi li, ali pre ne go što sam imao vre me na da od bi jem, ma ma je pri hva ti la:

– E, pa, ne iz vo diš svo ju sta ru maj ku sva ko ve če!Ona sta ra! Ni je to bi la pra va reč, po što je bli sta la te ve če-

ri. Na sta vi li smo da raz go va ra mo i pi je mo, ja sa Del fi nom, ma ma sa svo jim štam pa rem ko ji je po zi vao bar me na da nam na pu ni ča še čim smo ih is pra zni li. Delfi na se do bro se ti la da na ru či mo vir šle. Ja se ni ka da ni sam raz o ča rao u vir šle kod Ha ris ba ra. Tu po red me ne, ma ma po nu di štam pa ru da za gri-ze njen sen dvič sa vir šla ma i ja ta da shva tih da stvar iz mi če kon tro li. Iz gle da lo je da se obo je le po za ba vlja ju, u mo jim oči ma ma lo su vi še le po. Štam par je sa svim slo bod no po lo žio ru ku na ra me na mo je maj ke i ja pri šap nuh Del fi ni:

– Zar ti se ne či ni da ju je ma lo su vi še pri gr lio?Na pre gao sam pa žnji i čuo ka ko Pa skal Ro ber ka že

ma mi:– Moj ho tel je tu bli zu, po đi te sa mnom, bu di te mi gost.

Ota ra si te se mu ža – a to sam bio ja, njen muž – i kćer ke – a to je bi la Del fi na.

Maj ka se po bu ni la re kav ši da je njen muž umro, da je ovo njen sin, da Delfi na i ja ima mo dvo je de ce. On po ka za na me ne pr stom:

– A ko je on da on?– Pa to je Fran soa, moj sin!– A ko je ova de voj ka?– Pa ka žem vam da je to Del fi n, maj ka mo je dve unu ke,

Zoe i Vo glend.


Bi lo je već vre me da uzmem stvar u svo je ru ke sa tim ti pom ko ji je mi slio da sam muž svo je maj ke i da smo nas dvo je iz ve li od ra slu kćer. Tre ba lo je po ći na spa va nje. Maj ka ni je hte la ni da ču je:

– Šta bi još mo glo bi ti otvo re no u ovo me kra ju?Pa skal Ro ber se ume ša:– Po đi te, Ma ri, od ve šću vas u svoj ho tel, tra ži ću da po no-

vo otvo re bar. To je tu bli zu.On je već zvao ime nom mo ju maj ku… On da iz va di iz

dže pa po set ni cu i pru ži mi je: Ho tel Edu ard VII, Ave ni ja Ope re, 39. Stvar no, sa svim bli zu. Delfi na me po vu če u s tra nu:

– Umor na sam, haj de da se vra ti mo i osta vi maj ku da vo di svoj ži vot.

– Ama čo vek je pot pu no pi jan, ne mo gu da pu stim ma mu da ide sa njim.

Naj zad na pu sti smo bar dok nas je gu rao bar men ko ji je već po ga sio ve ći nu sve tilj ki i obu kao ka put. Is pred me ne, maj ka i Pa skal Ro ber su išli ru ku pod ru ku i sme ja li se. Iza me ne, Delfi na ko ja je pi la ma nje od nas i oči gled no ni je že le la da se me ša. Noć ni vra tar u ho te lu po gle da rav no du šno pri pi te go ste ko ji se vra ća ju u zo ru. Bio sam od lu čan da ne pu stim maj ku da uđe u lift i po vu kao sam je za ru ku dok je štam-par po ku ša vao da se se ti bro ja so be, ka ko bi uzeo ključ. Na pa met mi pa de je dan stih iz Fe dre: „Gra ni ce stro go ga sti da su pre ko ra če ne“. Re koh maj ci to nom ko ji sam sma trao čvr-stim, da je vre me da ide mo ku ći. I sa da vi dim njen raz o ča-ra ni po gled:

– Do bro, a Pa skal?Ka sni je, Delfi na je pri ča la taj do ga đaj pre da mnom i Su za-

nom, svo jom naj bo ljom… pri ja te lji com:– Taj pi ja nac je mi slio da sam kćer ka Fran soa i nje go ve

maj ke! Tre ba lo je da vi diš Fran soa. Ni je mo gao da za mi sli da nje go va maj ka ode u kre vet sa ne po zna tim čo ve kom.


Ja sam se po bu nio:– Ali obo je su bi li pi ja ni. Po mi šljao sam na su tra šnje ju tro,

taj tip bi shva tio da je ma ma sta ri ja od nje ga pet na est go di na i ja ni sam že leo da joj ta da ka že ne što uvre dlji vo.

Delfi na je na to uz vra ti la:– Ni je te be za ču di la raz li ka u go di na ma. Ne go ni si mo gao

da pod ne seš, i ja te pot pu no raz u mem, da mi sliš o pol nom ži vo tu svo je maj ke.

Su zan se sla ga la sa Del fi nom. I šta on da? Da li je tre ba lo da se po vu čem, ume sto da pra tim maj ku u hol ho te la i da po ve-dem ra ču na o njoj, a za tim da je sta vim u tak si kao mač ku ko ju na si lu gu ra ju u ka vez? Delfi na je osta la ube đe na da taj štam par ne bi ni mra va zga zio i da sam ja mo žda spre čio da na sta ne jed na ve li ka lju bav na pri ča, ali na te ra si cr kve ne ku će sve se stre su me ni da le za pra vo.

Ja sam do sta sti dljiv čo vek. Še zde se tih go di na ni sam smeo da tra žim pre zer va ti ve u apo te ci pred dru gim lju di ma, a pr vi put ka da je Delfi na po če la da me zadovoljava pod ka pu tom u tak si ju, za ma lo da se ob e zna nim od stra ha, ko li ko i od za do-volj stva… Zadovoljava la je ona me ne je dan put i u vo zu. Bi li smo sa mi u ku peu, ona je na vu kla za ve se pre ma hod ni ku, a ja sam mu cao:

– A ako na i đe kon duk ter?– Pa baš je to iza zov no.Ima li smo po dva de set pet go di na. Po sle sam ot krio da

sam ne ko ko ga že ne vo le da pip ka ju na jav nim me sti ma, is pod sto la u re sto ra ni ma, u te le fon skim go vor ni ca ma, če ka-o ni ca ma, auto mo bi li ma par ki ra nim no ću u sla bi je pro met-nim uli ca ma. Pret po sta vljam da se to do ga đa sva ko me, ma da ni sam ni ka da raz go va rao o to me sa pri ja te lji ma, vi še za to što


sam mi slio da je to sra mo ta, ne go zbog svo je sti dlji vo sti. Moj ži vot obi lu je pri me ri ma ta kvog ose ća nja sra ma.

U av gu stu 1960. go di ne bi lo mi je de vet na est go di na. Otac je na ja vio da će me vo di ti na fe sti val u Ve ne ci ji. Do tle ni sam ni ka da bio ni u Ve ne ci ji ni ti na ne kom fi lm skom fe sti va lu. Po šli smo iz Pro van se spa če kom ko ji je bio ku pio ma lo pre od mo ra. Na ko le ni ma nam je sta ja la otvo re na kar ta Se ver ne Ita li je. Pr ve ve če ri pro šli smo kroz To ri no i po red No va re. Do Mi la na je bi lo još sa mo oko tri de set ki lo me ta ra. Otac od lu či da pre no ći mo u ho te lu. Ja sam bio raz o ča ran. Že leo sam da spa vam u auto mo bi lu. Pred lo žih da ode mo da vi di-mo Du o mo.

– A, ne! Iz be ga vaj mo cen tar gra da. Tre ba da kre ne mo uju-tru ra no. Po tra ži će mo ne ki ho tel bli zu auto pu ta.

Su tra dan u zo ru do ruč ko va li smo na te ra si ne ke ka fa ne. Sun ce je oba sja va lo zi do ve oko ne kog ma na sti ra na dru goj stra ni uli ce. Po me nuo sam ocu da sve tlost za slu žu je da je pot pi še Ote lo Mar te li, naj bo lji sni ma telj ita li jan skog fi l ma, „što, do dao sam da bih ga za di vio, ni je le po pre ma Đu ze peu Ro tu nu, ko ji je ta ko đe ve li ki sni ma telj“. Znao sam da se otac za pre pa stio ka da sam na veo ime na fi lm skih teh ni ča ra. Bez sve tlo sti, ka ko sam mi slio, ne bi smo ni šta po sti gli. Raz li ka iz me đu ve li kog i lo šeg fi l ma ne ma ni ka kve ve ze sa sce na ri om ili sa re ži jom: ve li ki fi lm je pre sve ga do bro osve tlje ni fi lm.

Dva sa ta ka sni je, ka da smo pri me ti li je ze ro Gar da, pri bli-ža va li smo se Ve ro ni. Po što su nas za bri nu li ne ki čud ni zvu ci u mo to ru, si šli smo sa auto stra de i po tra ži li auto me ha ni čar-sku ra di o ni cu. Pri bli ža va li smo se opet gra du či ji cen tar sam to li ko že leo da vi dim, ali na ma je bio po tre ban auto me ha ni-čar, a ne utva re Ro mea i Ju li je. Na svo je za pre pa šće nje, pri-me tih ka ko moj otac gle da že ne na uli ci. Uhva tio sam ga na de lu ka ko uži va u žen skim ana to mi ja ma. Je dva da se uz dr-ža vao ne što ma nje u Ve ro ni ne go ja u se ver nom de lu Bri se la


ka da sam do slov no gu tao oči ma bar ske da me ko je su po ku-ša va le u svo jim iz lo zi ma da me na ma me. Ka da se za u sta vio na se ma fo ru, vi deh ga ka ko po gle dom pra ti s le vo na de sno ne ku mla du maj ku či ja mi se buj na po ja va či ni la do stoj nom istin ske pa žnje. A i si noć u Mi la nu, već sam po sum njao da otac odu go vla či da kre ne na ze le no ne bi li ble nuo u dve--tri pro la zni ce u pri pi je nim ha lji na ma. Re kao sam mu do sta su vim to nom:

– Pa šta je sad? Kre ći!Dok je mo ja maj ka pe gla la nje go ve ko šu lje če ka ju ći da

se vra ti, on je do pu štao se bi da se za no si ča ri ma ne ka kvih Ve ron ki. Taj ve li ki ka to lik pri želj ku je že nu bli žnje ga! Ose tio sam olak ša nje ka da ugle dah jed nu ra di o ni cu. Tu će mo ima ti po sla sa mo sa mom ci ma u ma snim kom bi ne zo ni ma.

– Po prav ka će po tra ja ti je dan sat – re kao je me ha ni čar u Fi ja tovoj ra di o ni ci, ko ji je hteo da ra di na mo to ru si tro e na.

– Ja ću osta ti ov de, a ti idi pro še taj se, ako ho ćeš – re kao mi je otac. Bi lo je bo lje da osta ne po red spa če ka. Da smo bi li u cen tru gra da, on bi po me rio od la zak!

Bi lo je ve o ma to plo. Lu tao sam pu stim uli ca ma. Za pa zih jed nu neo bič no gra ci o znu de voj ku ko ja mi je išla u su sret. Ka da je bi la na spram me ne, ni sa da ne znam šta mi bi, za mo-lih je na svo jem oskud nom ita li jan skom, da me po lju bi. I de si se ču do: ona me po lju bi u obraz i po cr ve ne. On da me po lju-bi još je dan put, vr lo krat ko, u usta, a on da se uda lji ne okre-nuv ši se. Je sam li iz gle dao kao lud? Da li je po mi sli la da sam lep? Da ni je ra ču na la da će se lak še ota ra si ti to ga gnja va to ra po da riv ši mu po lju bac za ko ji je mo lio? Pet go di na ka sni je is pri čao sam taj do ga đaj svo jem psi ho a na li ti ča ru. Po nje mu, tra že nje po lju ba ca bio je moj na čin re a go va nja na oka sne lo ot kri va nje: moj otac je imao pol ne na go ne.

– Do bar slu čaj pre la že nja na de lo! U gra du Ro mea i Ju li je ! Da li vam je po zna ta bar sce na sa po ljup ci ma u pr vom či nu


Šek spi ro ve dra me? Ne? Va šem ocu je si gur no bi la po zna ta. Bi li ste uklju če ni u la nac ozna či va ča.

Na po čet ku ove psi ho a na li ze, na ve če ri oči u oči sa ro di-te lji ma u ne kom ki ne skom re sto ra nu na kra ju uli ce Sen-Žak, bio sam za o ku pljen re če ni ca ma ko je ni sam mo gao da iza gnam iz gla ve. „Ako bi ta ta umro, on da bih se ja sta rao o ma mi, mi slio sam ne bri nu ći o to me ka ko bi na to re a go va-la glav na za in te re so va na; on ne bri ne o njoj, a ja bih je iz vo-dio u re sto ra ne ko ji joj pri li če, od veo bih je na kr sta re nje po mo ru.“ Imao sam dva de set če ti ri go di ne i shva tao sam da je ta re ak ci ja pri lič no ka sni la. Psi ho a na li za vam pri re di ta ko ne što čim za če pr ka te po svo jim uspo me na ma iz de tinj stva. U to ku je bi lo mo je pu no vra ća nje u ne ka da šnje sta nje i sa mo sam iz no va uglav nom pro ži vlja vao že sto ku i po se siv nu lju bav ko ju sam mo rao ose ća ti pre ma maj ci kao odoj če – što je upro-šće no tu ma če nje ko je moj ana li ti čar ne bi pri hva tio. Ni sam se bio do volj no odvo jio od ro di te lja i mo žda sam oče ki vao još i da me ka žnja va ju. Da bi me otac ka žnja vao, tre ba lo je da bu dem kriv, pa sam pre te ri vao že le ći da umre. Tre ba bi ti na ana li zi pa raz u me ti, pa čak i pri hva ti ti ta ko iz o pa če no ra su đi va nje. Na ne ki na čin ja sam ta da bio u bo ljem sta nju ne go da nas. Bar sam na pa dao ne ku dru gu oso bu iz van se be. A svo jem ana li ti ča ru sam na gla sio:

–Maj ka me ni je ni ka da ka žnja va la, ona se ni je ni ka da mno go lju ti la na me ne.

A ka ko je sa mo jom hro no lo gi jom? Da tu mi pot pu nih ili de li mič nih po mra če nja sun ca, ze mljo tre si i pro la že nje ko me-ta ve o ma su dra go ce ni za us po sta vlja nje po u zda ne hro no lo-gi je. Za svo ju, ja sam sa mo sli ko vi to pred vi đao po mra če nja, ko me te i ze mljo tre se. Mi nut od še zde set se kun di su iz mi sli li va vi lon ski astro no mi, ne de lju od se dam da na su nam osta vi li He brej ci, a Egip ća ni ma du gu je mo za ime na na ših sa da šnjih


da na. Ni ko ni je me ne če kao da bi se za lu đi vao vre me nom ko je pro la zi i po že leo da tu za ve de ne ka kav red. U fa ra on-skom Egip tu go di na je po či nja la 29. av gu sta. Sa da je po če tak sep tem bra, sa zna jem ovih da na iz no vi na. Svu da ima aten ta ta po mo ću mi ni ra nog auto mo bi la. Je dan biv ši ar gen tin ski dik-ta tor ko nač no je uhap šen zbog ot mi ca, mu če nja i ubi sta va. Pri pad ni ci dva de se tak ra znih na ci o nal no sti bez do zvo le za bo ra vak, ko ji su za u ze li cr kvu Sen-De ni pre dve ne de lje, za mo-lje ni su da se od mah či ste. U Pa ri zu, je dan uhap še ni Bask za me nio se sa bra tom da bi se iz ba vio iz za tvo ra „San te“. U To ron tu, pa pa ko ji je jed nom no gom u gro bu, po ku šao je da sku pu od dve sto ti ne hi lja da mla dih lju di oga di ono što on zo ve „pro la znim i po vr šnim čul nim za do volj stvom“.

Mo ja maj ka ko ja je po čet kom le ta na vr ši la osam de set osam go di na, te le fo ni ra la mi je da me oba ve sti da je umro La jo nel Hamp ton:

– Imao je de ve de set tri go di ne. Za mu škar ca, to je mno go.Po če la je da po sve ću je ve ću pa žnju ne kro lo gi ji ne go hro-

no lo gi ji. I sa ma to ka že:– Usko ro ću i ja do ći na red.Pod se tio sam je da me je pe de se tih go di na vo di la na kon-

cert La jo ne la Hamp to na i da sam za tim ja hteo da učim svi-ra nje na vi bra fo nu. Imam ne gde plo če La jo nela Hamp to na. Mo gao bih da od slu šam jed nu.

Da nas je uto rak, 3. sep tem bar 2002. go di ne, upra vo sam pro ve rio, pra znik je sve to ga Gre go ra, pa pe či je ime no si gre-go ri jan sko pe va nje. Pre ne ko li ko da na na Fi li pi ni ma, ne ka isla mi stič ka gru pa je od ru bi la gla ve dvo ji ci ta la ca, tr go vin-skih pred stav ni ka ko ji su bi li i Je ho vi ni sve do ci. Gla ve su im pro na đe ne u kor pa ma za đu bre.

Ovo je dan po sle po što mi je Delfi na ka za la da pla šim sve oko se be, a si noć (pra znik sve te In grid, ime ko je sam ne ka-da če sto iz go va rao), ka da sam joj re kao da bi ta re če ni ca


mo gla da mi po slu ži kao do bar po če tak ro ma na, ona se ni je slo ži la:

– Pre sta ni da se oko mlju ješ na sva ku mo ju, i naj ma nju re če ni cu. Ni je da ti pla šiš sva ko ga, ne go se svi pla še za te be. – I do da la: – Bri neš lju de ko ji te vo le.

A ja po mi slih: evo još jed nog do brog po čet ka ro ma na.

Documents

TRI DANA KOD MAJKE - Laguna · Kad a mi je kaz ala d a plaš im ljud e oko se be, Delfi nin glas je bio ozbi ljan kao kla vir u Be to ve no voj Bu ri, ili kao fa got u Vi va l d i