Broj 92 4KM 2 130DEN 3.5 CHF RIBOLOV - EKOLOGIJA - TURIZAMSADRAJCIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad799.1(05) (497.113 Novi Sad)RIBOLOVA^KI trofej: magazin za sportskiribolov, ekologiju i ribolovni turizam / glavni iodgovorni urednik Dragan Jovanov. - God. 1,br. 1 (1999) - . - Novi Sad: DMB Press, 1999 -.- 29 cmDvonedeljnoISSN 1450-9067COBISS.SR-ID 99962380Magazin za sportski ribolov,ekologiju i ribolovni turizamOsniva i direktor:Mirjana BRANKOVGlavni i odgovorni urednik:Dragan JOVANOVUrednik:Mirko KANJUHTehniki urednik:Dragan ZUBERKompjuterska obrada i prelom:DMB Press''Fotografije:Olivier PORTRAT i TrofejIzdava:DMB Press - Novi SadAdresa redakcije:DMB Press(Ribolovaki TROFEJ)P. F. 2421112 Novi Sad, Srbijatel/fax: **381 (0)21 6322-868mobil: **381 (0)63 538-081e-mail: trofej@neobee.netwww.trofej.infotampa: Rotografika d.o.oSegedinski put 72, Suboticae-mail: office@rotografika.co.yuTel.: 024 636 600, Fax: 636 620Distribucija:Press International - Novi SadFutura Plus - Zemuntampa Sistem - BeogradTrag Press - KragujevacIzvoz: Una Press - BeogradKnjigovodstvena agencija TezoroNovi Sad021 472 11 28Magazin jezaveden podbrojem 2771 u MinistarstvuVladeRepublikeSrbije458121626303132343842454850Ribolova~ki TROFEJ 3UMESTO UVODNIKA: CRNI SEPTEMBAREKOLOGIJA: TISU UBIJAJU, ZAR NE?RIBOLOVNI TURIZAM: VLASINA - OROM AJKE...FOTO-PRIA: KANGUR CARP TEAMARAN: 6 TONA ZA 5 DANALEGENDE: NJIMA NE TREBA MERILIN MONRODRUGI PIU: MITCHELL - 60 GODINAVODENI PUTOKAZ: PRAVO MESTOPREDSTAVLJAMO: NOVI DAM QUICK NA PUNI POGONPRIA SA NASLOVNE STRANE: TUKA - VREME ZA BOEMERIBOLOVAKI IZLOG: B(UV)LJAKPLOVAK I DUBINKA: RAZGLEDNICA S MORASMU NA KEDERA: MORAVSKI KROKODILTAKMIENJA: CARP LIDER - LIDERPLOVAK - SVETSKO PRVENSTVO: KALJENJEU NAREDNOM BROJU: VREME SILIKONAKomplet Ribolova~kog Trofeja (zaklju~no s brojem 88)samo 3000 dinara plus ptt tro{kovi (ograni~ena koli~ina)!Ne}e{verovati! Uginulihribatone, na desetine tona!!! So-movi ko klade, {tuke... na po-vr{ini veli~ine rukometnog terena sveglava do glave... Ljudi zabiju meredovu vodu, i ne mogu da ga podignu, to-liko je ribe... I sva umire. U odnosu naovo, cijanidjebiolimunada!re~iNikoleBokuna,vlasnikaprodavniceribolova~ke opreme iz Be~eja, bujalesu iz mobilnog telefona. Izme|u krat-kih re~enica podu`e pauze, kao da sa-govornik nema daha. Ili da tra`i re~i,kako bi opisao neopisivo. I, na `alost,nije preterivao.Bio je o~evidac najve}eg pomoraribe koji se ikada dogodio kod nas -najve}e ihtio-tragedije, koja je pogo-dila `ivi svet na{ih voda.Prema zvani~nim podacima saku-pljeno je trideset tona ribe. To je, pre-tpostavlja se, samo vrh ledenog brega,jer ribu su sakupljali i odnosili raznitrgova~ki nadareni elementi. Poredtoga, ogromna koli~ina uginule ribe jeostala nasukana na obalu, ili poput te-piha pokriva dno plitkog priobalja.I smrdi.Isto kao {to i oko Tise ne{to stra-vi~no smrdi! I to odavno...TISKI FLOGISTONU davna vremena, mnoge pojave tu-ma~ene su flogistonskom teorijom.Kada je iz nepoznatog razloga do{lodo promena na materiji to se pripisi-valo duhu Flogistonu. Ukoliko je us-led nekog procesa do{lo do pove}anjamase, to se obja{njavalo ulaskom Flo-gistona, a smanjenje izlaskom.RazvojnaukeupokojiojeFlo-gistona. Do njegove reinkarnacije do-{lo je pre dvadesetak godina, upravona na{im prostorima, na obalama Tise.Istina, tada ga imenovalo druga~ije.U praskozorje nove 1987. godine bio je 3. januar do{lo je do velikogpomora ribe na donjem toku Tise. Unekoj dokumentaciji i danaspostojepodaci o tome koliko je ribe stradalo.Sastavlja~i papirologijekonstatovalisu da je prikupljena uginula riba samodeli} sveukupne {tete s obzirom na pe-riod godine. Bila je zima, pa je novo-godi{nji mamurluktekpo~injaodaisparava. Svakom je bilo jasno, da jeneko iskoristio prazni~no-neradni~kedane, da bi se oslobodio nagomilanihotpadnih voda. I nikada nismo saznaliko. Bar zvani~no. Ali, na osnovu isp-raznog saop{tenja u vezi sa katastro-fom, izdatogodstraneonihgore,bilo nam je jasno: vratio se Flogiston!Prvi u nizu pomora tada nismo nisumnjali da }e zare|ati ostaje upa-m}en po tome da je tada uvedena no-va kategorija u ihtiologiju, a koja odstrane sru~njaka nikada nije prihva}e-na. Nije ni ~udo, kada znamo da su jesklepali tada{nji ideolo{ki du{ebri`ni-ci. Po socijalisti~ko-samoupravlja~kojteoriji do pomora je do{lo zbog toga,{to je: Tisa u neuobi~ajno vreme po-~ela da nadolazi. To je poremetilo zi-mski san riba, na {ta su vrlo osetljive.Toliko su se unervozile, da je to... I etonama pomora! tako nekako.Naravno, zao jezik ideolo{ko-kla-snog neprijatelja nije mirovao, nego jepustio svoju pri~u.Ponjegovoj verziji, uvremenuiprostoru kada se pomor dogodio, brojmogu}ih krivaca iznosio je jedan! Naonom delu Tise, gde je pomor zapo-~eo, svojeotpadnevodeispu{talajejedna jedina fabrika. U blizini, uzvo-dno (ali ni nizvodno!), nije postojalodrugo industrijsko postrojenje koje jeraspolagalo kapacitetima za toliku ko-li~inu smrti. Inspekcijama zadu`enimza ~isto}u `ivotnog prostora, i za zd-ravlje na{eg najve}eg blaga (~oveka,naravno), nikada nije po{lo za rukomda me|u jedinim sumnjivim prona-|u krivca!Nakon toga pomori su se javljalimanje ili vi{e redovno, ali uvek vike-ndom, kada inspekcije, naravno, nisuradile. Bilo je tako sve dok jedinogsumnjivog nisu preselili u drugi grad,koji se ne nalazi na obali Tise. Nakontoga i Flogiston je promenio svoje me-stoboravka.Alirekunije.Oti{aojeuzvodno...I promenio ime!UMESTO UVODNIKARibolova~ki TROFEJ 5EKOLOGIJACRNlSEPTEMBAROzlogla{enateroristi~kaorganizacija,imena kao u naslovu, postala je op{tepoznata zbog napada na izraelske oli-mpijce na igrama u Minhenu 1972. Uspomenuna tu`ni doga|aj od pre tri i po decenije budikatastrofalan pomor ribe u Tisi po~etkom sep-tembra, leta Gospodnjeg 2007. I nije slu~ajnoda su se u pri~i o stradanju tiskih riba pojaviliteroristi. Naravno, pomor ne ide na njihovudu{u. Krivicu snose neki drugi, koji nemajudu{u. A razlika izme|u terorista i multinaci-onalnih kompanija je ta da se za razliku odmultinacionalnih sa teroristima mo`e prego-varati. Sve ostalo do|e im sli~no.Jedni to rade radi profita, drugi iz ube|enja.Jedni, jer imaju previ{e, a misle da je to - {toimaju - premalo. Drugi, jer nemaju ni{ta, a nis tim {to imaju ne znaju {ta bi.Jedni su promu}urni i prevrtljivi - da bi uzelipare. Drugi tako|e - da bi oduzeli `ivote.Ni jedni ni drugi nemaju ni{ta ponaosob pro-tiv onih od kojih uzimaju da l pare, da l`ivot, svajedno.Ni jedni ni drugi ne biraju sredstva da bi os-tvarili cilj.I jednima i drugima stalo je do tv-minuta`e.Teroristi te`e da se o njihovim nedelima {to vi-{e govori, ali o njima samima sazna {to manje.Multijevcima je cilj da se o njima samima znamnogo, ali da im se nedela ne spominju.Teoristi ne spominju novce, a di~e se spekta-kularnim atentatima.Multiji govoresamoonovcu, a ubijaju tiho, polako, strpljivo... trujunas u potaji.Teroristi sve priznaju. multijevci sve pori~u.Teroriste prezirem.Ove druge mrzim. MRZIM!!!Mi{ika Buza{ISU UBJAJU,ZAR NE?EKOLOGIJA EKOLOGIJAKISEONI^NI RE@IM IHAZARDNE MATERIJEBrana kod Novog Be~eja stavljena jeu funkciju 1977. godine. Namena jojje da odr`ava dovoljno visok nivo vo-de da bi se banatski krak kanala DTDu svako doba mogao napajati gravita-ciono. Samo toliko, ni{ta vi{e od toga.U po~etku, pa ni u vreme pomora 1,niko nije sumnjao da }e se - uzvodnonje - a u velikoj meri upravo zbog nje,`ivotni uslovi ozbiljno iskomplikova-ti. Promene su bile spore, i u po~etkuniko nije obra}ao pa`nju na njih. A iza{to bi, kada je riba ispod brane ra-dila kao luda. Ba{ kao da je izmi{ljenazbog ribolovaca. Ali...Gomilanje riba ispod brane bila jeposledica toga {to im je Novobe~ejskatarabaprepre~ilamigracioneputeve.Nisu mogle uzvodno - kada su htele, inisu mogle nizvodno - kada je trebalo.Ko posledica promene hidrolo{kih us-lova uzvodno brane, menjao se i `ivisvet. Na obalama se pojavila trska, uzobalu so~ivica; u mulju su prona|eni`ivi organizmi koji su do tada nala`eniisklju~ivoustaja}icama; mulj jenamnogim mestima prekrio ilova~u dna,mesta gde je do tada `ivela i rasla lar-va tiskog cveta, u svetskim razmera-ma jedinstvenog prirodnog fenomena;u koritu talo`ilo se sva{ta...Kao reka rapsodi~nog protoka (uaprilu oko 3000, a u najsuvljen perio-du godine, krajem leta, svega stotinjakkubika u sekundi), Tisa je po prirodiizrazitorovit vodotok. Zbogmalogpadavodenogogledalaimaizrazitospor tok, i u takvu reku nije preporu~-ljivo izru~iti ni limunadu.Nekoliko narednih pomora pripi-sano je upravo njenom izvornom ka-rakteru, a sve zbog lo{eg kiseoni~nogre`imaizazvanogdospe}emhazard-nih materija nepoznatog porekla.Nekad Flogiston, sad lo{ kiseoni-~ni... hazardne mater... Od nastankapojave zvane pomor, pa sve do danadana{njih, nisu nam definisali tu nji-hovu mater... nepoznatog porekla.UMETNI^KO IME: CIKLON BProboj na planu neinformisanosti {irejavnosti u vezi sa problemima oko njenastao je po~etkom 2000. god. zas-lugom Rumunskog Aurul-a, firmeu australijanskom vlasni{tu. Otpadnevode koje je ta fabrika pustila u prito-ku Tise, a koje su dospele i do nas, sa-dr`ale su cijanid. Mnogo cijanida! Nabazitogjedinjenjabiojeiproizvodpoznatiji kao Ciklon B, koga su sle-dbenici onog malog galamd`ije, uskihbrkova, tokom drugog svetskog rata,koristili kao sredstvo masovnog uni{-tenja u konc-lagerima.Novost, naravno, nije bila upotre-ba cijanida, ve} ~injenica da smo pri-likom, sedmog po redu, pomora, prviput saznali ko je po~inilac!Obelodanjivanje imena krivca ni-koga od nas nije iznenadilo. Iz prostograzloga {to su vinovnici nedela bili in-ostrani mangupi, a ne kerovi iz na{eavlije. Na akutnu objektivnost na-{ih de`urnih istinozboraca rumunskipartnernijeimaonikakvoguticaja.Nije mogao da im ka`e: Ku{!Za razliku od kerova iz na{e av-lije, kojima je redovno uspevalo da uzvani~nim verzijama ostaju neime-novani. Jer oni su po ustaljenoj termi-nologiji bili industrijska postrojenjaod naro~itog zna~aja za privredu re-giona. I pod okriljem prava na radnekolikostotinaradnika, datoimjepravo da potruju na desetine i stotinehiljada ljudi.Oni koji su zata{kavali stvari predvadesetak godina mentori su dana{-njih eko-bri`nika, kojima i dalje neuspeva da lokalizuju trova~a.NIZVODNO OD PAKLANe{to oko Tise poodavno nije onakokako bi trebalo da bude pri~aju ljudiPotisja. To, prevedeno na ba~vansko-lalinski, zna~i: ^im smo videli ri|a-novu ko`u na tarabi, znali smo da sari|anom ne{to nije u redu.Pre izgradnje novobe~ejske braneTisa je odnosila stanovit deo onoga{to ina~e nije ni smelo biti pu{teno unju. Nakon izgradnje brane to ne{touglavnom je ostajalo u koritu. I gomi-lalo se. Polako je raslo...Prvo su se po`alili ribolovci, pa ri-bari. S(l)ojevi ljudi koje ostatak svetanikako da poslu{a, uprkos ~injenici dasu jedino oni na~isto, koliko su vodeTise ne~iste.Analiza zoobentosa obavljena pretri godine od strane ljudi najpozvani-jihpotompitanjunedvosmislenojeukazala, iegzaktnim nau~nimmeto-dama dokazala, da je stanje u koritureke vi{e nego zabrinjavaju}e. Ne sa-mopo`ivi svet unjemu, negoi poljude na obalama. Kao najugro`enijemesto pravo predsoblje pakla oz-na~en je deo nizvodno od Sente. Radise o desetinama kilometara reke i ne-ma prostora ni vremena da se nabraja{ta se sve tamo nalazi, i koje bi bileposledice kada bi se sve to otelo kon-troli. Kada bi se otelo kontroli ono {toje ve} odavno van i~ije kontrole.NE ZNA, PA PRIZNAMarfi je poodavno reko: Ako postoji{ansa da se dogodi zlo, zlo }e se dogo-diti. Na Tisi se dogodilo veliko zlo!Ribolova~ki TROFEJ 7Ve}e od njega mo`e biti samo ako seponovi. A veliki su izgledi da do togado|e. Jer niko nije uhap{en.Primera i upore|enja radi, vinov-nici pomora u Belom Timoka i Toplicibrzo su uhap{eni(!), mada je u tim re-kama uginulo manje tepsija ribe negou Tisi - vagona. Ne, ne licitiramo - ali~injenica je! Vest u uginu}u ribe u po-menutimre~icamakaoi hap{enjeodgovornih na{e vode}e TV-staniceobjavile su u udarnim terminima. Istetelevizije Tiski pomor nisu pominjaleni slikom, ni re~ima. Kao da se nije nidogodio. Zna~i, o eventualnim hap{e-njima iluzorno je i razmi{ljati.Zlo~inac je i dalje na slobodi. ^akmu se ni ime ne zna. Iako je oko jednenadasve sumnjive fabrike, u dane uo~ipomora, bilo mnogo inspekcijsko-pra-vni~kog krbanja. I, {ta mislite, ko jeiza{ao kao (po)bednik?Prvo je inspekcija (znamo i koja!)zabranila daljuproizvodnju. Nakontoga, nekodrugi je(znamokakosezove!) zabranu privremeno stavio vansnage i nalo`io fabrici da u roku uradianalizu otpadnih voda. Da li je uradio- ne znamo! Ali da ih se oslobodio pu-stiv{i ih u Tisu - to znamo! ^uli smoupravo od nadle`nih za davanje izjavau fabrici, rekli su (izjavili su!) da suprilikompranjapostrojenjakoristiliizme|u ostalog i kre~no mleko. Toje tehni~ki naziv za vodeni rastvor ga-{enogkre~a.Op{tejepoznatodaseisto sredstvo koristi na ribnjacima uodre|enim prilikama sa ciljem da seizbegne pomor. Zna~i, nisu krivi onikoji su - kre~ili.Jesu! Ribnjaci se periodi~no isu{u-ju, mulj se provetrava ili uklanja, zatou ribnjacima nema onog ~ega u koritureke Tisi ima. Radi se o nagomilanomindustrijskom otpadu organskog pore-kla. A veliki deo toga poti~e upravo izfabrike koja nije d`abe kre~ila.Kre~no mleko koje su priznaju! koristili ima hemijski naziv kalcijum-hidroksid, i radi se o baznom jedinje-nju. Kao produkt delovanja pomenu-tog jedinjenja na nagomilane koli~ineindustrijskog otpada organskog pore-kla osloba|a se amonijak. A amonijakje izrazito jak otrov.Oni priznaju da su u Tisu pustilito {to je pokrenulo osloba|anje otrov-ne materije iz njihovog otpada!U sliku smrti, koju za sobom osta-vlja amonijak, savr{eno se uklapaju izapa`anja ljudi koji su uklanjali toneuginule ribe. Simptomi vi|eni na stvo-renjima koja su umirala bili su tipi~niza taj vid trovanja. U amonija~ni sin-drom uklapa se i asortiman uginu-lih riba.Smrtonosni otrov nastao je u kon-taktubaznograstvorasaorganskimnaslagama na dnu. Prvo, i u najve}embroju, stradala je riba koja nastanjujetaj prostor (som, balavac...) i riba kojase nerado pomera ({tuka). Riblje vrste,koje izbegavaju zamuljena mesta ({a-ran, ke~iga, smu|...), stradale suumnogo manjem broju. Naravno, kadaje uginu}e ovih razmera izuzetaka ne-ma. Kada uginu}e potu~e li~ne, regi-onalne, dr`avne... rekorde, izuzetakane mo`e biti. Jer, smrt ne priznaje tukategoriju.Kada su u pitanju pomori, izuzetkepriznaje samo na{a inspektorsko-pra-vna praksa. Kad truju Rumuni - zna-mo ko je krivac. Kada truju na{i, ondaje Flogiston. Da li }e postiski verzi-rani eko-kriminalci - i po sedmi put- ostati van doma{aja ruke pravde?Odvogor na ovo pitanje ne nalazise na relaciji lalinsko-ba~vanskog de-fetizma s jedne strane, i moralnog ni-hilizma multinacionalnih kompanija sdruge strane. Na potezu su oni koji sudoveli kerove iz tu|ih dvori{ta. Ukoli-ko ih ne privedu pravdi zna}emo da jepovodac u rukama kerova.Mi{ika Buza{Fabrika kvasca Fermin verovatno je najve}i krivac za nedavni pomorribe u Tisi nizvodno od tog grada, saoptilo je Javno vodoprivredno pre-duze}e Vode Vojvodine. Stru~njaci ovog preduze}a, zajedno sa repub-li~kim vodoprivredniom inspektorima, izali na mesto doga|aja prologpetka, odmah nakon prijave ~lanova Ribolova~kog saveza Vojvodine opomoru ribe.Tom prilikom su na vie mesta uzeti uzorci vode, a u laboratoriji Repub-li~kog hidrometeorolokog zavoda je konstatovano da u njoj koli~ine or-ganiskih materija premauju za nekoliko hiljada puta dozvoljene koli-~ine, navedeno je u saoptenju.Poto Senta ima pre~ista~ za komunalne otpadne vode, jedini potencijal-ni zaga|iva~i mogu da budu tamonja e}erana i fabrika kvasca.Fabrika e}era je poslednjih godinu-dve mnogo u~inila na pre~i}avanjuotpadnih voda, ali ne i Fermin uprkos brojnim obe}anjima, dodaje seu saoptenju.Vode Vojvodine su poru~ile da bi trebalo sa~ekati da budu gotove ko-mpletne analize, uz konstataciju da su ekolokoj katastrofi doprineli inizak vodostaj reke i toplo vreme.Izvor: www.rtv.co.yuRIBOLOVNI TURIZAM RIBOLOVNI TURIZAMprimetio ni{ta zna~ajno. Pro{ao je jo{jedan dan... a ja jo{ nisam ni blizu dazabacim. Verujte, najgluplja stvar ko-ju mo`ete uraditi na Vlasini je da od-aberete mesto sa dobrim prilazom, po-godno za kampovanje, i opredelite seda tu hranite i ~ekate. Mo`da se nekadi ubode, ali to je ve} ~ista slu~ajnost,naro~ito kada se nivo vode drasti~nopromeni, kao {to je to bio slu~aj ovegodine pa poznata mesta nisu ni prib-li`no ista. Nisam verovao, ali stvarnojetakobilo-nekolikoribolovacajepo mesec dana pecalo na istom mestu,svakog dana hranilo sa 3-4 kile kuku-ruza, i bilo bez jednog jedinog {arana!Drugi danpotragejeve}doneorezultate. Posebno sam obratio pa`njunajedanmalizalivukomesamprenekoliko godina odli~no pro{ao. Samakonfiguracija zaliva koji sa jedne st-rane ima blagi pad, sa druge strane ka-menitustrminuipotokkojiseulivapo sredini, izme|u dve potpuno raz-li~ite obale, deluje interesantno. Po{tosam primetio da se izbacila krupnijariba doveslao sam do obale i ~ekao dase ne{to sli~no ponovi. I onda, jo{ dvaputa u razmaku od par minuta {araniotkrivaju svoje prisustvo. Uz pomo}olovaistruneizmeriosamdubinuiispipao dno. Odli~no, sloj mulja nijeveliki, a u jednom delu uop{te nematrave. Obele`io sam mesto i zadovo-ljno krenuo nazad u vikendicu...Ve} nekoliko godina ja na Vlasinipecam na boile. Ovog puta nisam bioni u kakvoj nedoumici koje mamce danapravim. Par godina pecam na boileza ~iju pripremu sam recept napisao iu predhodnim brojevima Trofeja takoda sad ne bih ponavljao. Po~etna hra-nakojuserviramsastojiseoddrob-ljenihi celihboila, peleta, kuvanogkukuruzaikonoplje.Sveukupnotrikilograma. Odlu~io sam ve} ranije daprvadva-tri danaodlazimnamestorano ujutru i pecam do 10-11 sati, pazatim opet popodne od 16 pa do 10-11uve~e, a da kasnije postavim kamp iprovedem par dana na vodi. Me|utimve} drugog dana (do tada su signaliza-tori bili potpuno nemi) popodne mi sepridru`uje prijatelj iz Vranja, ~uveniplovkaro{ Ga{a, re{en da se upozna samojim na~inom ribolova. Bez podiza-nja {atora ostajemo celu no}, a no}i naVlasini su hladne, ~ak i kada je tem-peratura preko dana tropska. Ipak parpredhodnih no}i su bile, za Vlasinu,neverovatno tople, pa se nismo ne{toposebno pripremali. Pogre{ili smo. Teno}i je prili~no zahladilo tako da smojutanje sunce jedva do~ekali. Ipak, to{to smo se smrzli nije bilo najgore.Najgore je da opet nije bilo udar-ca ako izuzmem dva klena kila{a koji-maboilaod20mmnijebilavelika.Oko 11 sati odustajemo, alii dolazimoopetpopodne. Najve}iproblemtak-vog pecanja, kad niste stalno na vodi,je {to koliko god puta idem da pecamtoliko puta moram sve spakovati, za-tim spustiti do ~amca natovaren svimi sva~im, zatim na vodi sve raspako-vati, zabaciti, pa opet sve spakovati,vratiti u ~amac, pa u vikendicu... Uh,uh. U tom ritmu smo cela tri dana, i nakraju vikenda Ga{a mora da se vrati uVranje zbog posla. Ostajemo samo jai Ma{a, moja mala kuca.SOROMSAJKE...PRIA SA P(L)ITKE VLASINEInformacije koje sam dobio sa Vla-sine pre polaska nisu me obrado-vale. Nivovodeujezerubiojeveoma nizak a gotovo niko se nije po-hvalio ulovima {arana. U delu jezeragde ja pecam (od brane pa do takoz-vanogvelikogzaliva), upecanojenekoliko kila{a, na hleb ili glistu na-menjenu beloj ribi, a nekoliko gruparibolovaca koje je uporno ~ekalo dr-`e}i {tapoveuvodi neprekidno, ne-deljama subile bez ulova!? Znao samda }u imati probleme sa izborom mes-ta jer sva moja proverena mesta, us-led niskogvodostaja, ne}e biti aktuel-na. Poku{aj da nabavim sonar par da-na pre polaska i tako olak{am potraguje propao. Ipak, sve to nije moglo dami pokvari raspolo`enje. Naprotiv, tedodatnete{ko}einepredvidivesitu-acije daju dodatnu dra` u ribolovu na,ionako, te{koj vodi. Ra~unao sam da}u imati dovoljno vremena da sve toprebrodim. Ve~eprepolaskabilojenamenjeno jo{ jednom inventarisanjupribora, miksa i ~arobnih dodataka.Vlasinsko jezero je veoma velikavoda. Duga~ko je desetak kilometara,{iroko do ~etiri, du`ina obala je ne{topreko 60 kilometara. Ve} prvi pogledpo dolasku na jezero bio je dovoljanda shvatim da }e problemi biti mnogove}i nego {to sam ra~unao. Nivo vodeje ni`i 5 metara nego ina~e, {to se od-li~no mo`e videti i na slici (dole). Tozna~i da je isparilo celo jedno jeze-ro deset sa ~etiri kilometara, dubine 5metara!? Obi~no jeovako bilo u ranoprole}e. Tada bih obilazio svoja mestai koristio priliku da se lepo upoznamsa mestima na kojima zabacujem ma-mac. Jedinstvenaprilikadaupozna{dno jezera {etaju}i po njemu. Ali, ret-ka su leta kada je nivo vode ovako ni-zak i bukvalno prvi put }u morati dapecam na Vlasini pod tim uslovima.Drugi problem je bio u stvari prvi.^amac sam na kraju pro{le sezone popropisima izvukao desetak metara odvode. Sadajeizme|u~amcai vode200 metara suvog terena, trave, blata.Mnogi ve}i ~amci su ovog leta i ostalina suvom.Pecanje bez ~amca na Vlasini? Nehvala, ne bih ni probao. Ipak, brzo sesastavila ekipa koju je predvodio mojbratPetar, kojinijeribolovac, alijeuvek spreman za rad, naro~ito ako jeposle ro{tilj i pivo. ^amac je za dese-tak minuta bio u vodi, a mi smo prvidan proveli uz ro{tilj. ^emu `urba, panismo na takmi~enju.Za pecanje {arana (ovo pi{em ve-rovatno po stoti put) najva`nije je iza-brati pravo mesto. Iako na Vlasini pe-cam od kad znam za sebe pred sobomimamjednunepoznatuvodu.Super!Naoru`an strpljenjem ali i dvogledomkre}emupotragu. Prvoelimini{emsva mesta gde je gu`va. Iako je krajavgusta na Vlasini jo{ ima puno turi-sta. Velike vru}ine na Vlasini se skoroi ne ose}aju pa se nikome, izgleda, neide. Pla`e su pune kupa~a, ribolovacana sve strane, a na jezeru jo{ malo pa}e po~eti da se sudaraju ~amci i skute-ri.Skorosvudagdesekolimamo`edo}i do obale ima ljudi. Opredeljujemse da odmah idem u veliki zaliv.VelikizalivjemestogdejeVla-sinsko jezero naj{ire. Sastoji se od de-setak manjih zaliva. Na tom mestu je-zero izgleda impresivno veliko. Tu sujo{ uvek mesta van doma{aja bilo ka-kvog automobila, u blizini nema nika-kvog naselja i nadao sam se da }u tuvideti ono {to me interesuje. Retko }e-te na Vlasini videti {arane kako se iz-bacuju i kupaju na povr{ini. Prvo, ne-ma ga mnogo a drugo, veoma je pla{-ljiv. Amur je ve} druga pri~a. Brojnijije i ~esto se ne stidi da u|e u pli}ake.U podne, na mirnijim mestima do|edo same obale.Ugasiosammotor i dvogledomtra`io velike krugove u mirnoj vodi.Dvadesetakminutanaulazuusvakimali zaliv pa onda dalje, do slede}egzaliva. Ni{ta! Morao sam odustati ~imje vetar namre{kao povr{inu. Popodnesam opet ponovio izlet po mirnoj vodiali, osim izbacivanja klenova, nisam^im je vetar dunuo u lice...Ma{a(la)!RIBOLOVNI TURIZAMPravilo dru{tvo je za kafanu, a napecanje idi sam i ovog puta se poka-zalo ko ispravno. Tog ponedeljka samustao u ta~no 4 sata ujutru. Posle kafe,tovarenja sve potrebne opreme u ~a-mac i vo`nje jezerom od ta~no 27 mi-nuta sti`em na mesto. Predivno, mirnojutro u kome se samo moglo u`ivati,povremeno izbacivanje ribe, i ose}ajda }e se svakog trenutka oglasiti sig-nalizatori. I jesu se ogla{avali, ali ni-kad to nije bio onaj pravi run. Uveknedore~eno i uvek klen. I neminovno,po~inje preispitivanje: gde je gre{ka?Jer, potpunu je normalno da na po-~etku pecanja na boile od prvog danapo~nem da dobijam klenove. Kad {a-ran do|e na trpezu klenova vi{e nema.Ali, sad sam video izbacivanje {aranana hrani a i dalje pecam klenove. Pri-nu|en sam da dohranjujem ~e{}e i vi-{e nego {to sam planirao. Monta`a ko-ju sam koristio je i na Vlasini dobroproverena. Kako sam pecao na 3 {tapakombinovaosamobi~nuboilu, pop-up boilu, boilu sa umetnutim pop-upsun|erom tek toliko da elimini{e te`i-nu udice. Kako god ja prezentirao ma-mac klenovi su bili nemilosrdni. ^akni promena vrste boila nije donela ni-kakav napredak. Posle jo{ jednog upe-canog klena odlazim ~amcem do spo-ta i hranim sa jo{ (oko) kilogramomboila, a na sva tri {tapa montirane podve boile od 16mm. Tad je ve}je bilopodne jednog od najtoplijih dana ovo-ga leta. Sve se umirilo. Narednih ne-koliko sati signalizatori su }utali...Jedna od velikih mana ~estog pe-canja na jezerima gde ima vi{e ribe jeto {to kad se do|e na vodu gde je {a-ran retka zverka zaboravimo da bude-mo strpljivi. Naravno, to ne zna~i ni-kako da treba ~ekati nedeljama na pe-canje, aliposle3-4danahranjenjaipecanja bez ulova treba sa~uvati hla-dnuglavu. Priznajem da mi se tog da-na motalo po glavi da potra`im drugomesto ali kad bi stvarno ozbiljno po-mislio na tu temu rekao bih sebi: papolako, nije ovo ni Sarule{ti, a tek ni-je ribnjak. Na Vlasini si BRE!U tom razmi{ljanju Vlasina je po-~ela da li~i na Sarule{ti onako kako japamtim to jezero. Po~eo je jak, topaovetar, pravo u lice, a onda se ~ulo do-bro poznato bip-bip-biiiiiiiii....Karakteristi~ni begovi i sna`an ot-por su za{titni znak vlasinskog {arana.I sad je bilo tako, a kada je riba bila nadomakmeredovausledilojeiznena-|enje - u pitanju je bio gola}. Sve-jedno, zavr{io je u meredovu. Ni{ta sevi{e ne de{ava, vetar se smiruje, suncena zalasku. Bio je to naporan dan, presvega zbog vru}ine. Odustajem....Slede}e jutro sam presko~io. Jed-nostavno sam bio totalno ispra`njen.Forsirao sam nekoliko dana dana ribo-lov na na~in koji nije tipi~an - bez ka-mpovanja. @eleo sam da doka`em dase i na Vlasini {aran mo`e upecati zanekoliko dana, bez predhodnog preh-ranjivanja i bez danono}nog de`ura-nja i bio sam vrlo zadovoljan {to samu tome uspeo.Odmor se bli`io kraju, a vreme sepromenilo (slika dole). Vlasina je opetli~ila na sebe. Magla, hladno, obla~novreme. Jedina lepa stvar u tome je {tomi je onda manje `ao kada odlazim saovog predivnog mesta.Ali ionako }u se brzo vratiti, {ta jeto samo godina dana za jednog strp-ljivog {arand`iju.Braca Kova~evi}PREDSTAVLJAMO JEDINU EKIPU KOJA NIJE ZNALA DA NA KUPU POSTOJE - NAGRADE!KANGURTEAMFOTO - PRIAPecali su velike {arane, a Jova je ulovioogromnog koji nije stao ceo u kadarZokiKengurFOTO - PRIA FOTO - PRIAImali su oni sve, i suncobrane i ki-{obrane, pa ~ak i agregat za punje-nje akumulatora i brodi} Viper zaprihranjivanje. A imali su i talandaru ikotli}... ali nisu imali zaklon od suncai ki{e jer su suncobran-ki{obran koris-tili ko vetrobran za ro{tilj! Da ga vetarne bi oduvao pri~vrstili su ga mermer-plast kantama - akrilplast kante bile suza sedenje, sveCementni proizvodi.E onda je u pomo} prisko~io Zoki.Gra|evinski in`enjer po struci, re{ioje problem zaklona - konstrisao je, nalicu mesta, jednu od arhitektonski naj-komplikovanijih konstrukcija u svojojpraksi, pa je Vlasina in`enjering sapravom ponosna na svoje gra|evine,koje su postale poznate i u Rumuniji!Me|utim duvalo je jer Euro-stolarijaKengur nije postavila prozore. Kakoi da postavi kad je kapiten Kengur biozadu`en za tehni~ku podr{ku: kuvanjei potraga po okolnim selima za pivom,a usput je bio zadu`en i za marketing,pa je i sudije i policajce obla~io u ma-jice s logotipima njihovih firmi. Stogase, kada je duvalo, zagrevalo na rakijeiz manastira Kovilj a kad je sunce gre-jalo ladilo pivom svih mogu}ih fela.Ali se jelo isklju~ivo Val~i}, u neo-grani~enim koli~inima jer je bilo vrlodijetalno, naro~ito slalina i ~varci.E sad, za{to ovoliko predstavljam~etiri vlasnika firmi nije samo zato {tosu njihovi proizvodi i usluge sinonimkvaliteta u celoj Srbiji, nego i zato {tosu oni bili jedina ekipa koja nije znalada na Radutinom kupu postoje nagra-de! Oni su zato no}u, dok su svi ostalidre`dali pored {tapova, ~vrsto spavalisnom pravednika - nije bilo tog signa-lizatora koji je imao dovoljno sna`anzvuk. Istina, jednom su poiskakali iz{atora - kad je Kengur namestio alarmna mobilnom da zvoni u pono}...[to se samog plasmana ti~e, oni sui vi{e nego zadovoljni, od prvog pa doposlednjeg dana takmi~enja bili su naosmom mestu. Ko god da ih je zvao (abilo je poziva mnogo, pa ~ak po ~itavsat razgovora - u romingu!), radoznaoda sazna plasman, odgovor je bio isti:na osmom mestu smo! I nisu lagali,jedino im je krivo {to nisu izabrali - amogli su - da budu na mestu 1 ili 2, pada svojim Vlasotin~anima javljaju dasu prvi ili drugi. Ali ni osmi nije lo{e.Ko je ko na slikama te{ko je pogo-diti jer je naslabiji - mesar - BratislavVal~i}; Zoran Vasiljkovi} stoji poredsvoje tende; elegantno popunjen, ma-neken na Shimano Tribal kolekciju(za sva 4 doba), je Jovan Stojanovi}.Kako je Kenguru ime nismo uspeli dasaznamo, pa smo zato zvali Vlasotin-ce da saznamo kako se zva{e vlasnikfirme za iznajmljivanje fijakera i kon-ja za svatove, rekli su nam i cuga: toje Kengur sto posto, a vika se i na imeGoran An|elkovi}.Elem, Kangur team kako su svina Sarule{tiju zvala ova tri musketarai DArtanjana tek je poslednjeg danasaznao za nagrade?! Po{to im je biloprekasno da jure plasman za prva tri,ostali su na osmom mestu, ali su za-to re{ili da upecaju najve}eg za 5.000eura. Tada je po~elo prevezivanje sis-tema a Val~a je, ko {to i prili~i mesa-ru, termo bu`ir zagrevao na talandari!Znali ste da aligner monta`a mo`ena pari ali je bolje na talandari! Zatimje Jova obukao nepromo~ivo odeloa ~ak se i Zoki rasanio - iako je na tak-mi~enje do{ao odmori - pa je usko~iou ~amac. I tako su oni po~eli da raz-vla~e poslednjeg popodneva...Ali nisu dugo izdr`ali - Kengur jezvao da se ve~era, a upravo je stigla iizvesna koli~ina ladnog piva.Jova i Zoran su momentalno okre-nuli ~amac nazad, ali kasno... Poljacisa pozicije 9 (susedni tim iz Poljske,koji je bio na 9. mestu, vi{e je vreme-na proveo pod tendom Zokija negona svom mestu), ve} su zauzeli mestaokostolapodtendomosmoplasira-nih. Tada su, ba{ slu~ajno, nai{le isudije da mere {arane koje su muske-tari sas Vlasinu dr`ali u sakovima popropisima. Dok su sudije malo gucnu-le, stigo{e i Jova i Zoran, koji su do-veslali jer im se akumulator bio ispra-znio, tako da sam uspeo da ih svo ~e-tvorouslikamsaribama.Poziralisuveoma lepo, ali ja nikako nisam uspe-vao da pravilno kadriram - stalno samsekao glave ili repove, jer je koviljskamanastirka bila 10 godina stara...Ipak, nekako sam uspeo da oveko-ve~im trenutak kad je Jova sas sve {a-ran u{ao u vodu, hrabro zakora~iv{i ujezero, jer je imao na sebi nepromo~i-vo odelo... i kad ga je Kengur izuvao.I sad, pri~ao bih vam ja jo{ puno onjima, jer sam sve razgovore snimaodiktafonom, ali mi ni{ta nije vredelo -kad pustim traku, jedino razbiram re~`iveli!, a tek povremeno ~uje se ne-ka re~ na srpskom - srpskom meni ra-zumljivim. Jedva sam skontao da }e ina slede}i kup ali mnogo spremniji jersu ovog puta zaboravili - ra`anj!Dragan Jovanov, insajderVal~aOPEN RADUTA CARP CUP 2007Ribolova~ki TROFEJ 16

ARAN ARANRibolova~ki TROFEJ 17Uprkos stravi~nom pomoru {arana u prole}e2004. godine, Sarule{ti (Raduta Lake) ipakje i dalje jezero broj 1 na svetu. U to su seuverili svi koji su pecalu na Otvorenom kupu Ra-duta 2007! Na`alost, mnoga poznata {arand`ijskaimena iz sveta nisu bila, a to naro~ito va`i za EU-ropejce sa Zapada, iako su ba{ oni (ta~nije: mnogiod njih!) svoju slavu stekli zahvaljuju}i i ovom je-zeru na kome su pecali i po nekoliko puta godi{nje,~ak i po 15...20 dana - bez prestanka - sve dok neupecaju nekog superte{ka{a i islikaju se sa njim ustotinu poza. Onda su dolazili, sada nisu bili...Pogre{ili su! Pomor iz aprila 2004. jeste bio, tose ne mo`e sakriti. Jesu uginuli silni {arana, ali i poceloj Evropi te godine, a samo se za Sarule{ti pisa-lo. Uostalom, jedino tamo gde ima mnogo {aranamoglo je mnogo da ugine. Ali i ostalo ih je mnogo,i sve ih je vi{e, i sve su ve}i. Sad }e opet Zapadnja-ci da dolaze, a posle ovog Kupa sigurno!ARANRibolova~ki TROFEJ 18ARANNa Kupu 2007. pecalo je 53 tima,sa po 3 ~lana, na 6 {tapova. Mogao jeda im poma`e i ~etvrti ~lan, ali ne dapeca, nego opslu`uje, kuva, puni aku-mulatore koji su se stalno praznili. Naovom kupu bila je dozvoljena upotre-ba ~amaca za razvla~enje, hranjenje, iva|enje ribe, ali bez motora, moglo seili veslati ili koristiti elektromotor. Tose pokazalo kao dobitna kombinacija,jer tako prakti~no nije bilo izrazito lo-{ih pozicija - sa svakog mesta moglose i do udaljenog spota...U~estvovale su ekipe iz Rumunije(najvi{e - to je zapravo trebalo biti pr-venstvo Rumunije ali ga je Raduta na-pravio otvorenim za sve zainteresova-ne), Ukrajine, Poljske, ^e{ke, Ma|ar-ske, Litvanije, Holandije, bio je jedanEnglez i, naravno, ekipe iz Srbije, po-ja~ane jednim Makedoncem. Nagradesu bile velike (25.000; 15.000; 10.000eura za prva tri mesta, i 5.000 eura zanajve}eg {arana), iako je prakti~no zakotizaciju, po ~lanu, bilo jeftinije tak-mi~iti se nego slobodno pecati - biloje 500 eura po ~lanu (i mogu}nost dase ne{to malo zaradi).Prvo su se izvla~ili koverti sa bro-jevima koji su ozna~avali redosled pokome }e se mesta birati. E, tu se poka-zalo da na ovako velikom jezeru (oko500 hektara) nije lako izabrati mesto!Tako se i dogodilo da je onaj ko je bioprvi na redu za izbor mesta izabrao 31i plasirao se na 17. mesto. Tako|e fa-vorizovano mesto br. 44 je dalo ribetek za 40. mesto u plasmanu... ali zatosu neka autsajder mesta mogla lakoi da pobede, samo da se ~lanovi ekipekoji su pecali na poziciji 37 nisu pos-va|ali i dva dana pre kraja prestali dapecaju i napustili takmi~enje?! Opet,najve}eg {arana je dalo mesto broj 39koga mnogi ni u snu ne bi odabrali, atu se upecalo i mnogo ribe, ~ak 211,9kila, taman za 8. mesto. I tako su bilina 8. mestu Rumuni i - Vlasotin~ani.A pobedili su, vrlo ubedljivo, i beztrunke sumnje, momci na poziciji 54 -mestu gde Grabmajer na pro{lom ku-pu 2004. nije upecao ni{ta! Ali tako|ena poziciji gde je Grabmajer pobedio2002. upecano je ribe tek za 10. mesto- 204,9 kila. Zna~i: dobro mesto zna~i- ali zna~i i znanje! Bekerovo pobed-ni~ko mesto (iz 1999. godine) je omo-gu}ilo ulove za drugo mesto, ali {ta bibilo da je tu, sada, pecao - Beker?Sve u svemu, upecano je za 5 danai 5 no}i ukupno 6276,2 kilograma ribeod toga 578 {arana i 83 amura (koji suse, tako|e, ra~unali). Ulov je tako biogotovo ve}i nego na sva tri prethodnaKupa zajedno, to je dokaz ispravnostiodluke da se dozvoli upotreba ~amca!Me|utim, ko pomisli da je lako veslati5 dana i 5 no}i, neka pita Mi{ka, Ne{ui Olivera kako je to. Jer, nije svejednovozikati se elektromotorom - po mir-nom jezeru i razvla~iti - po vetru! Jer,na Sarule{tiju kad duva - ba{ duva! Atek kad duva u lice riba krene ko luda!Na Sarule{tiju sve zavisi od vetra. Onisu imali sre}u {to su imali i ~etvrtog -Mikija, koji je vi{e vremena provodiou d`ipu na relaciji Cuka zaliv - hotel,gde je neprestano punio akumulatore -donosio prazne a odnosio pune, tolikobrzo da je jedva stizao da, s nogu, po-pije ladno jer je trojka SRB-MAC ne-strpljivo ~ekala novu dozu energije...Ta trojka (ta~nije ~etvorka) se svo-jski naradila - samo prve no}i imali supreko 30 {arana ispod 5 kila, a brojalisu se samo od 5 pa navi{e. Eto dokazakoliko je Sarule{ti bogato jezero, jerda se ubrajala i si}a siguran sam dabi bilo, mo`da, i 10 tona ulova!I dok se srpsko-makedonska ekipapatila, druga srpska ekipa s kapitenomiz Australije je u`ivala. Oni su imali -osim ra`nja - sve: i brodi} Viper mk 3za hranjenje i agregat za punjenje ak-umularora, ali Kangur team zahtevaposeban, znatno {iri, osvrt...Nisu oni jedini imali el. brodi} zahranjenjenje ali su samo oni imali i ta-landaru i kotli}. (Opet ja o njima...)Njihove prve kom{ije s leve stranesu veslali - razvla~ili - pecali, veslali -razvla~ili - pecali... i na kraju zauzeli6 mesto - samo dva mesta bolje negoVlasotin~ani na osmom, a na{i su senaodmarali. Opet ja o njima... Na slicigore levo vidite taj ~e{ki par koji ves-la, vesla, vesla... dok na{i talandaraju!Ali ajd sad opet ozbiljno:Dve Ukrajinke su pecale na pozi-ciji 59 na samom kraju jezera, upecale207,3 kg i zauzele 9. mesto. Ipak, bezkonkurencije su momci na poziciji 54lovili non-stop, a kada im je dunuo or-kanski vetar u lice nisu vi{e ni razvla-~ili nego samo pod noge zabacivali i -vadili ribe (na uvodnoj fotografiji i naslici levo u sredini). Oni su pobedili sa623,4 kilograma!Ribolova~ki TROFEJ 21ARANU tabeli je prvo kona~an plasman, za-tim pozicija sa koje je pecano, potomukupna te`ina, i na kraju broj ulovlje-nih {arana i amura:1. 54 - 623,4 - 60 - 3; (Ro)2. 14 - 512,9 - 43 - 6; (Ro)3. 50 - 501,5 - 38 - 6; (Ro)4. 49 - 325,3 - 23 - 2; (UK)5. 37 - 320,9 - 29 - 2; (Ro)6. 07 - 271,8 - 28 - 2; (^es)7. 12 - 241,9 - 24 - 5; (Ro)8. 39 - 211,9 - 18 - 6; (Ro)9. 59 - 207,3 - 26 - 2; (Ukr)10. 40 - 204,9 - 23 - 2; (Ro)14. 52 - 146,0 - 12 - 1; (Srb-Mac)15. 56 - 145,6 - 14 - 0; (Zvonko)30. 08 - 65 - 9 - 0 (Kengur & Co)Najve}i {aran upecan je na pozici-ji broj 39 - tog {arana od 22,3 kilogra-ma vidite na slici, iako izgleda manji -jer ga nisam fotografisao ja. Ipak (i zamene i za mnoge u~esnike!) totalno jezagonetna pozicija broj 37! Ona je tekpri kraju odabrana, a davala je ribu odprvog sata takmi~enja. Mnogi kukaju{to je nisu izabrali jer je ba{ komotna- drvena ku}ica, sve ogra|eno, pa ~aki wc! Pecalo se blizu, bez razvla~enja,u dubokoj vodi. Jedan od odgovora je,mo`da, to {to je voda bila visoka i svevreme se ulivala Mosti{ta u jezero, alije verovatniji odgovor da je Sarule{ti,opet, pun ko oko, da {arana ima celimjezerom. I na pobedni~kom mestu 54se pecalo u dubokoj vodi... a ve}ina jetra`ili plitku, od 2,5 do 4 metra, i tzv.platoe. Me|utim takve spotove je ma-li {aran naprosto ubijao, a nisu se zaplasman bodovali. A ko je jo{ hranio ipeletama - nastradao je.Kad ve} pominjem taktiku...Koliko sam ~uo, ovog puta je bilopotrebno mnogo hraniti jer je sitan {a-ran brzo ~istio sve sa dna. A obi~no jeovde preporu~ljivo malo hraniti?!Da li je bilo bitno koje su boile?Decidirano tvrdim - NE! Lovilo sena sve fele bez neke vidljivije razlike,a interesantno je da su mnoge ekipe zatakmi~enje koristili kupovne. Kao da,polako, prolazi vreme tajnih mikseva!Ribolova~ki TROFEJ 20ARANNa sajtu www.trofej.info imate udetalje plasmane svih timova - ovde jeskra}eni prikaz Kupa 2007 na samonekoliko strana. Stoga evo (prili~no!)ta~ne mape jezera sa svim pozicijama,a na sajtu pogledajte imena i plasma-ne svih ostalih timova...Na sva ~etiri dosada{nja Kupa naSarule{tiju uvek su prvih dana amuriprvi pecani. Potom bi kretao sitniji, papostepeno krupniji {aran. Tako je biloi ovog puta - prve dve upecane ribe subili veliki amuri. U stvaru, mesto broj14 se od po~etka izdvojilo, jer je zbogvisokog vodostaja i isturenog polo`a-ja bez kom{ija u blizini, omogu}avalogospodsko pecanje bez razvla~enja.U stopu ih je prva dva-tri dana pratilatrojka s pozicije 37. Najinteresantnijeda su mesta broj 37, 39, i pobedni~ko54, odabrana pri kraju, u stilu daj {tada{, jer su, kao, favorizovana bilave} izabrana!I onda - promena vetra!Kako je vetar promenio pravac ta-ko je krenula riba svuda po jezeru ta-mo gde je vetar duvao u lice. Tada jeproradila i pozicija 50 kod vodotornjai mesto na{ih u Cuka zalivu (broj 52),ali je pozicija 54 uprkos talasima i odpola metra bila hot spot sve do kra-ja takmi~enja. Duvalo je i na poziciji14, ali ne kao na 54, tako da su drugi(poz. 14) morali da se zadovolje samosa 15.000 eura, odnosno 512,9 kg. Natre}e mesto izbila je ekipa sa pozicijebroj 50 sa 501,5 kilograma. ^etvrti jebio Jason iz Engleske koji je prakti~-no pecao sam, jer mu je partner bioRadutin mla|i sin koji se od jakog ve-tra u hotel sklanjao. Englez je moralnipobednik jer je pecao juna~ki i upecao325,3 kg. Na slici na prethodnoj stranividite njegov sistem sa `utim klize}imlopticama. Uostalom, evo vam kila`esa prvih 10 mesta, za sve ostale poda-tke posetite sajt: www.trofej.info pa urubrici {aran i amur (na forumu)kliknite na Open Raduta Carp Cup,i ~itajte, ja }u ovde poku{ati da obja-vim {to vi{e fotosa koji bolje govore.Najvi{e ribe upecano je ovde!Najve}i {aran upecan je na poziciji 39Najzagonetnije je bilo komforno mesto broj 37ZapadIstokSeverJugMapa jezera Sarule{ti - na desnom kraju uliva se re~icaMosti{ta (Bara` Sandulica), na levom kraju je velikabetonska brana (Bara` Gurbane{ti), gde se zavr{avaZalivrekordaCukka zalivARAN ARANPecalo se i na tigrov orah (Mi{ko, Oli-ver i Ne{a su imali nekoliko lepih ulo-va na njega - na slici levo), kukuruz senije koristio - ili ga bar ja nisam video(a obi{ao sam celo jezera par puta), alije, ipak, boila bila glavni mamac! I toba{ veeeelika! Na slici u sredini viditeEngleza D`ejsona koji je upecao lepe,krupne, {arane na boile pre~nika celih26 milimetara i da mu je pravi vetarranije dunuo, a ne tek posle dva dana,vratio bi se on u Englesku i sa evrimau d`epu! Ovako, bio je ~etvrti, a tre}ije ribolovac (na slici ispod) Alex, kojije pecao ispod tornja na poziciji 50, zajedno mesto ulevo od Engleza, koji jebio na poziciji 49.Uop{te, kada je dunuo jak severo-zapadni vetar, sve se promenilo za ~asi odjednom je riba svuda krenula ali jenajbolje radila na mestima pod direkt-nim udarima vetra. Otuda i pad ulovana poziciji 14, a neverovatan porast napozicijama 54, 50, 49...Na{e gore list, Zvonko Milojkovi}je pecao na fenomenalnom varali~ar-skom spotu na poziciji 56, i morao jedaleko da razla~i. Ipak, trudio se i us-peo da ulovi nekoliko (zaista krupnih){arana. Koliki je bio ovaj Zvonkov naslici desno procenite sami...Njegovu fotku pu{tam ovoliku jerje molba da ga li~no fotografi{em bilaposlata ~ak iz Rumunskog Konzulatau Beogradu - naime, Igor mi je poslaoSMS poruku u kome ga Zvonko molida mi po{alje poruku, jer on nije imaomoj broj mobilnog. To naravno nisammogao odbiti, ali kako da stignema nadrugi kraj jezera? Pozvao sam de`ur-nog taksistu Kengura i napravio ovufotografiju. Usput smo obi{li i na{e napoziciji 52 (koji nikako nisu mogli dasebi oproste {to nisu izabrali mesto 54koje je bilo slobodno, kad su oni 16-tipo redu birali). Ipak ute{ili su se poslepar piva. Kod njih smo zatekli Radutukoji se malo odmarao, usput telefoni-raju}i sa 3 mobilna. Ali pivo nije hteoda popije iako su mu se od telefonira-nja osu{ila usta. Zato je (gde je moj,Bo{, akumulator?) Miki slatko popio- toliko se naradio da je na~isto dehid-rirao. Tako je Kengur i Mikija spasao,jer je Kengurovo vozilo imalo pogonna alkohol a nikad nije bio bez goriva.Sve u svemu, bio je to najbolje or-ganizovan Kup - do sada; a ulova - konikada!Dragan JovanovOliver peca, Miki pivaNJlMANETREBA MERlLlNMONROfLEGENDE LEGENDEPorodi~na finska kompanija Uistin Oy proizvodi vi-soko kvalitetne varalice pod robnim markama NilsMaster i Bete jo{ od 1963. godine. Neuporedivoje manja od Rapale po proizvodnji i prihodima, ali ne i porenomeu i slavi. Naime, nema ozbiljnijeg voblera{a bilo usvetu bilo kod nas a da nema u kolekciji bar jednog Nilsa!A u Skandivaji, kada po sajtovima tragate za rekordnimulovima grabljivica, iznenadi}ete se koliko je gigantskihriba upecano njima - nema top liste a da na prvim mesti-ma nisu ulovi ostvareni Nils Masterima.I u USA su vobleri ove male finske kompanije veomapopularni, ali ipak ne i poznati koliko Rapala, jer ih nijereklamirala Merilin Monro. Evo o ~emu se, ta~no, radi:Videli ste sigurno fotografije Merilin Monro kako dr`iRapalu. U stvari, to je marketin{ka igra, jer je neverovat-no uspe{nu promociju na USA tr`i{tu Rapala do`ivela ba{zahvaljuju}i njoj, tj. njenom samoubistvu. Naime, Rapala,ta~nije grupica Amerikanaca finskog porekla, je sakupilapare za reklamu, kratku reporta`u, u ~asopisu Life. Ba{kada je reporta`a trebalo da bude objavljena, ubila se, pomnogima, najlep{a `ena svih vremena, na vrhuncu slave!Naravno da je taj broj Lajfa {tampan u vi{emilionskomtira`u - na naslovnoj mrtva Merilin, unutra tekst o Rapali!I tako su milioni Amerikanaca odjednom saznali za tadamalu finsku ku}u - Rapalu - zahvaljuju}i mrtvoj lepotici.Do tada je bila mala firma... preko no}i najpoznatija!Pri~a o Nilsu Masteru nije toliko pikantna ko o Rapali,jer se za malu finsku firmu saznavalo postepeno, paralel-no sa enormno brojnim i gabaritnim ulovima grabljivaca,prvo u Finskoj, pa u Skandinaviji... potom u celoj Evropii napokon u USA.Danas se za Nils Master zna u celom svetu!GamuNilsMastervaralica,zapo~etu1965.godine,danas sa~injava 9 modela, razli~itih {to po veli~ini {to podekorima. To su Invincible, Spearhead, Stalwart, Haka,Jumbo, Finlandia-S, NilsMasterTrollingspooni NilsMaster Jigger. Legendarni model Invincible izra|uje se uveli~inama od 3 cm pa do 25 cm, u plivaju}oj - rone}oj idubokorone}oj - varijanti. Me|utim, to je samo najpoz-natiji model, ne{to kao Shad Rap u Rapalinoj paleti, ali jezbog svoje popularnosti neopravdano zapostavljena (kodnas!) ostala drvena bratija vrhunskih voblera. Ko {to nijesamo Shad Rap - Rapala, tako nije ni jedino Invincible -Nils Master.Kada god se povede pri~a o ribolova~kim rekordima uozbiljnim varali~arskim krugovima ~u}ete silne hvalospe-ve Nils Master voblerima i njihovim agresivnim lovnimkarakteristikama. Za{to mnogi zakleti voblera{i stavljajuNils Master na prvo mesto, ne samo ispred Rapale? Zato{to su originalni modeli (u veli~inama od 3, 5 i 8 cm) iz-ra|eni od balze, dok su du`i modeli (od 12, 15, 18, 20 i 25cm) izdeljani od apache wood. Svaki vobler je za{ti}enizuzetno otpornim plasti~nim premazom. Kroz celo telovoblera prolazi `ica od ner|aju}eg ~elika na ~ijem kra-ju su tako|e ner|aju}e alkice. Svaki model je temeljnotestiran u stvarnim uslovima pre nego {to je krenula nje-gova serijska proizvodnja. Svaki pojedina~ni primerakoriginalnih Nils Master voblera posebno je kontrolisan,ru~no pode{en i testiran, pre no {to je upakavan u origi-nalnu ambala`u. Zar je onda ~udno {to su Nils Masteri to-liko na ceni, to jest lovni i trajni? Naravno, ru~no testira-nje svakog voblera pojedina~no zahteva vreme, a to zna~imale serije a vi{a cena. Nils Master vobleri su, stoga, zaone koji znaju {ta je rasan vobler, svi su Made in Finlad!Verovatno znate sve o Invinciblu,ali o malim. Ali, da li znate koliko jelovna dvanaestica? Jeste te{ka (24grama) - ali zato daleko leti, a roni ba{koliko treba - do dva metra. Taman za{tuke, a {to ne i mladice - pa ima jakeudice koje se ne ispravljaju! Ali kakoradi? Pa, ko Invincible! Ako tako radito zna~i da nema tog smu|a (smu|a,ne smu|arka od polak kile!) koji ne}eda zagrize legendu. Smu|aro{ku lege-ndu No1, jer je oblik Invincible kopi-ran i imitiran od konstruktora vobleraiz sveta, ali i Srbije - pa zar nije samoiz Novog Sada poteklo tri kopije kojesu blizanci Invinciblea po izgledu, aline i po konstrukciji i kvalitetu.Na slikama pored legende vidite ine{to vrlo neobi~no - Nils Master podimenom Big Mouth. I ko ne zna dobroengleski shvati}e da je ovo ne{to ve-liko, ne po veli~ini tela nego usta! JerVelika usta su najneobi~niji i najo-riginalniji vobler koji se pojavio pos-lednje decenije na svetskoj sceni. Toje vobler Venturijeva cev koga krasineverovatno suptilna vibracija. Nemakljuna - a vobluje?! Mali (na uvodnojfotografiji vidite ga i kako guta vodu)je te`ine 6g, du`ine 7,5cm i zaranja dojednog metra, ve}i (na slikama, poredInviciblea od 12 cm) je du`ine 11 cm,te`ine 22 grama, a zaranja do 2 metra.Ko nije probao na vodi ovo hidrodina-mi~ko revolucionarno ~udo i ne vredida se obja{njava vibracija velikoustog- akcija je san snova, za sve grabljivi-ce, naravno za neke vi{e neke manje,recimo, mali za basa, bandara, klena...ve}i za {tuku, a ovde (u Nema~koj, koi u celoj Skandinaviji - op. ur.) pecajunjime i pastrmke, losose...Idealni su za kanale i ne{to pli}evode, ali ni kad ih bacate na br`im re-kama nema problema - nikad ih ne}ematica prevrnuti, nema tog brzaka ko-ji mo`e da udavi velikoustog! Kon-struktor Big Moutha Tani Muhonen jenapravio hidridinami~ko remek delo,koje akcijom savr{eno imitira kedera -Big Mouth vobluje sitno, ne{to izme-|u vibracije plivaju}e Rapale Originali tonu}eg Coundowna, ako se uop{temo`e opisati. Big Mouth ne trese {tapa tek ako koristite pletenicu oseti}etetu neodoljivu suptilnu vibraciju.Nisu tako jeftini, ali se isplate - nerone duboko i ne mo`ete ih izgubiti ai nemaju kljun koji mo`e da se slomi.Lete daleko zbog karakteristi~nog ob-lika, a i kada ih zveknete o kamen (nadrugoj obali Drine?) ne}e se slomiti.Big Moutha isprobajte no}u - pa namjavite rezultate. Udice }e izdr`ati zubemladice, ni telo ne}e biti izbu{eno odsmu|evih o~njaka, jer svaki vobler izNils Mastera ima fenomenalnu za{titutako da bisernooki baron ne mo`e dase no}u samo potpi{e a da ne uspeteda ga osetite i kontrirate. Veliki no}nilovac na smu|a mo`e postati ovaj ~u-dni mali vobler...Prvo se pojavio mali, ali je stekaotoliku popularnost da su ribolovci tra-`ili i ve}e - za ve}e grabljivice, a kojironi ne{to dublje. Pre ~etiri godine serodio i ve}i Velikousti i tako komle-tirao gamu ovih nadasve ~udnih i vrlolovnih voblera, koji nemaju pandana usvetu. Pored Invinciblea Big Mouth jedaleko najpopularniji vobler Nils Ma-ster. Iako neuporedivo mla|i sti~e sveve}u popularnost, sve zbog reputacijevoblera koji je grabljivicama - totalnonepoznat! Ali da nema takvu vibraci-ju ne bi mu pomogla anonimnost.Jo{ dva anonimca vidite, gore jeSpearhead od 8 cm, 14 g, koji roni dodva i po metra, a dole Haka Shallow,7 cm 8 g, koja roni maksimum do jed-nog metra, ali ~e{}e manje, do pola.Oba ova voblera odlikuje divljavibracija, skroz druga~ija od Big Mo-utha, iako je Spearhead srednjeronac,a Haka plitkoronac. To su ba{ veli~inekoje preferiraju na{i ribolovci, a kakone rone (pre)duboko nema bojazni da}ete ih otkinuti. Stoga ih isprobajte, aako im pridru`ite manjeg Velikoustogima}ete ubojitu trojku od 7, 7 i po i 8centimetara, koji pokrivaju dubine odpola metra do dva i po, a vibracije sverazli~ite. Pa nek grabljivice biraju...Ali ako vam trebaju mo}ni voblerikoji rone dublje, tu su Nils Masteri izserije Stalwart, Haka Deep Diving i -mnogima nepoznati - Jumbo. O njimau slede}em broju, ovde sam prikazaosamo plitkoronce i srednjeronce.Zoran Popov (foto: D. Jovanov)LEGENDE LEGENDERibolova~ki TROFEJ 29VODENI PUTOKAZNema boljeg pecanja a za manje para nego {to je to na Delti Dunava ili najezeru Sarule{ti (Raduta Lake) u Rumuniji! Odmorite se i napecajte to-liko da }e vam svi zavideti. I obavezno ponesite foto aparat, ili videokameru - riba se vra}a, a uspomene ostaju. Ali ako `elite da igrate tenis - mo`e.Volite Formulu 1 - mo`e (svaka soba ima satelitsku televiziju). Volite bilijar -mo`e - na|ite partnera.Mo`ete da pecate smu|a: sme{taj je u hotelu (tri obroka), ~amac sa motorom~eka vas na molu! Mo`ete da pecate {arane: dva obroka - doru~ak i ve~era -sti`u vam redovno kod va{eg {atora. Svakom paru sleduje ~amac sa veslima imala boca butana. Ukoliko `elite da poslednju no} prespavate u sobi pla}a se 15evra (ako ima mesta u hotelu). Dozvoljeno je pecati na ~etiri {tapa po osobi,monofilom i predvezom od pletenice u du`ini od 10 m. Obavezna je safe rigmonta`a sistema, a sme se razvla~iti do 150 m od obale. U hotelu se svaki danmo`ete istu{irati, a po momcima koji vam donose hranu naru~iti cigarete, pi}e,vodu... ako neko na pecanju pije samo nju!Ukoliko doputujete avionom bi}ete besplatno transportovani od aerodromado jezera, i nazad. Na mesto }e vas ~amcem ili d`ipom odvesti de`urni momci.Ali ako vi{e volite divljinu - Delta Dunava! Sobe, kupatila, ~amci i, opet,satelitska TV - da se napecate {arana-divljaka i {tuka iz snova, da bu}kate soma,ali i da se odmorite na pravi na~in.CENE (PO OSOBI):7 dana (aran`mani traju od subote u podne do subote u podne).[aran - 600 evra. Dobijete {ator i le`aj, a {ator Vam bude postavljen namestu koje Vi sami odaberete. Tako|e, ako `elite da se premestite opet vasmomci koji su za to zadu`eni presele na novi spot i ponovo postave {ator,tako|e besplatno.Smu| - 700 evra u jednokrevetnoj sobi;Delta Dunava - 700 evra u dvokrevetnoj sobi;Za suprugu, devojku ili dete cena je upola manja - povedite ih, u`iva}e!U cenu nije ura~unat prevoz!Najjednostavnije je otputovati kolima. Za kola ne brinite, sve je ~uvano ibezbedno!Ni za vizu se ne brinite, dobi}ete je za nekoliko dana.Neophodna je rezervacija!Zato za sve {to vas interesuje pozovite:Telefon: ++ 381 (0)63 538-081E-mail: trofejneobee.netJavite se na vreme, da vam rezervi{emo mesto. Za pecanje na Sarule{tiju, iliDelti Dunava, vlada veliko interesovanje.Ovo je i najbolji i najjeftiniji vrhunski ribolov u svetu!Te{ko da }ete bilo gde u svetu - pa bilo to i u Sibiru - mo}i da za tako malopara toliko upecate, a da istovremeno ne mislite {ta }ete jesti i gde spavati, i dabudete totalno bezbedni i sigurni! ^itav objekat i jezero su toliko obezbe|eni dani sobu s foto-opremom ne morate zaklju~avati, a u ~amcima stoje {tapovi ima{inice danima i no}ima - dok Vi u hotelu degustirate. Ili igrate tenis, bilijar...A kad napravite trofejne fotografije bi}e Vamurezane na CD!Ne sanjajte ribe, upecajte snove, Sarule{ti zove!PRAVOMESTODRUGI PIU - TACKLE TRADE WORLDJo{ jedan ~uveni svetski proizvo|a~ pribora i opreme poku-{ava da reinkarnira svoj legendarni proizvod. Re~ je o fran-cuskom Mitchell-u koji je danas ~lan porodice Pure FishingGroup. Ovaj proizvo|a~ izra|uje kvalitetne ma{inice za razne vr-ste sportskog ribolova ve} 60 godina. Istoriografi razvoja ribolo-va~kog pribora smatraju da je upravo ovaj proizvo|a~ sada ve}daleke 1947. godine svojom prvom ma{inicom za pecanje zauvekpromenio sportski ribolov! Bio je to prodor koji je omogu}io dase lovi veoma lakim priborom, ma{inicom koja nije slu`ila samoza to da se najlon namota ve} i da se mamac daleko zabaci...Legendarni Mitchell 300 ro|en je samo godinu dana kasnije ipostao jedan od najprodavanijih artikala za sportski ribolov svihvremena. Njegov tvorac je Maurice Jacquemin, in`enjer u firmiCarpano&Pons koja je od 1927. godine bila u vlasni{tvu CharlesaPonsa. Koreni firme datiraju daleko u pro{lost, sve do 1868. go-dine od kada se pod rukovo|enjem Francoisa Jacotteta bavila pre-ciznom mehanikom, odnosno izradom izuzetno cenjenih ~asovni-ka. 80 godina kasnije, Pons je stvorio brend Mitchell, po{to je toime, u spomen na svog brata, dao modelu 300 koji je prodat vi{eod 30 miliona komada! Bio je to smeo i originalan dizajn sa jedin-stvenim i za svoje vreme neverovatno naprednim re{enjima, kojisu decenijama uspe{no odolevali konkurenciji. Uspeh Mitchella300 i njegove presti`ne Pro varijante svakako je neponovljiv, au to smo se mogli uveriti kada je na pragu tre}eg milenijuma prviput reinkarnirana.Zaljubljenici u trista}a ponadali su se da je, kona~no, stasaonaslednik koji }e prevazi}i pomalo ekscentri~ne, ali vrlo original-ne ma{inice iz serije Quarc i Nautil, ali... Nova 300-tka oli~ena umodelu 300x nije bila dostojni naslednik legende, i svoje de~ijebolesti nikada nije do kraja prele`ala.Sada, 2007. godine, na {ezdesetogodi{njicu izrade prve ma{i-nice i prakti~no nastajanja brenda, Mitchell nudi novog Feniksa.Ovom prilikom brojka 300 (model 300xge) asocira ~ija je to rein-karnacija, ali tu prestaje svaka sli~nost sa ma{inicom prodatom uvi{e od pomenutih 30 miliona primeraka! Za razliku od DAM-akoji se vra}a u budu}nost Mitchellov jubilarac je, po izgledu,mnogo, usu|ujem se re}i, bezli~niji - ne izdvaja se po izgledu izmora sli~nih proizvoda, a na njegovog dalekog pretka ne podse}a~ak ni ru~ica kao u slu~aju prethodne reinkarnacije. No, bez obzi-ra na mogu}e zamerke kada je re~ o utvr|ivanju o~instva, kvaliteti cena su ~inioci po kojima }emo suditi o najnovijim projektima iMitchella i njegovog rivala DAM-a. Dosada{nja iskustva su nas,na`alost, nau~ila da igra samo na sentimentalnost vi{e ne pali!Tackle Trade World i TrofejRibolova~ki TROFEJ 30PREDSTAVLJAMORibolova~ki TROFEJ 33PREDSTAVLJAMORibolova~ki TROFEJ 32Utehni~komsmislunovaserija1000 zasnovana je na dokazanom igotovo neuni{tivom pu`nom prenosukojeg sa~injava gotovo predimenzio-nisani pogonski mesingani zup~anik ispecijalno rezan pinion od ner|aju}eg~elika. Sistem za slaganje strune, od-nosno mehanizam za pomeranje {pu-lne gore-dole sa~injava inovirani Soscilation sistem. Ko i kod starih mo-dela, i sada su {pulne opremljene ta-kozvanim ~etvorostepenim sistemomza pode{avanje idealnog slaganja st-rune u zavisnosti od njenog pre~nika.Taj sistem se savr{eno nosi sa najde-bljim i sa najtanjim strunama.I kod novih starih ma{inica za-dr`an je DAM-ov sistem osloba|anjai zaklju~avanja ru~ice, tj. njenog pre-klapanja, poznat kao Quick-Snap sis-tem, koji su svojevremeno preuzeli ilimodifikovali i drugi proizvo|a~i, te jeprisutan kod velikog broja modernihma{inica.Poku{ali smo da izgled, tj. dizajn,ma{inicazadr`imo{totradicionalni-jim dok smo samu mehaniku prilago-dili najsavremenijim re{enjima - na-pominje sagovornik TTW magazina -Rezultat svega toga je da smo dobilima{inicu koju kada jednom uzmete uruke ne}ete mo}i da je ostavite! Imateose}aj kao da u ruci dr`ite komad `iveistorije. To je divan ose}aj.Osnovne karakteristike:1. sna`an pu`ni prenosni mehanizam.2. kombinacija prednje ko~nice, kojase mo`e veoma lako i fino pode{avatii dugmeta za brzo skidanje {pulne.3. jedinstven Quick-Snap sistem pre-klapanja ru~ice.4. ~etvorostepeno pode{avanje slaga-nje strune kojim se za sekundu slaga-nje idealno podesi, u zavisnosti od de-bljine strune.Neki tehni~ki detalji modela koji seizra|uju u veli~inama 1000 do4000:1. dizajnirano, razvijeno i testirano uNema~koj.2. ograni~ena, serijskim brojevima li-mitirana, serija.3. pu`ni prenos, zup~anici od mesingai ner|aju}eg ~elika.4. S-sistem slaganja strune.5. 10 kugli~nih le`aja od ner|aju}eg~elika.6. nepovratni igli~asti le`aj.7. ku}i{te, rotor, {pulna i ru~ica od du-raluminijuma.8. prednja ko~nica sa vi{e diskova.9. mekano pode{avanje proklizavanjako~nice.10. precizno pode{avanje proklizava-nja ko~nice.11. sistem za brzo preklapanje ru~ice.12. ergonomski oblikovan deo ru~ice.13. osovina od ner|aju}eg ~elika.14. ergonomski oblikovan aluminiju-mski nosa~ preklopnika (bail arm).15. anti-twist vo|ica strune.16. rotor sa Anti-Vibro sistemom.17. sistem (dugme) za brzo menjanje{pulne.18. rezervna {pulna.19. sistem za ~etvorostepeno pode{a-vanje slaganja strune.20. do`ivotna garancija na materijal ikvalitet izrade.Naa predvi|anjaOno {to se ne}e svideti na{im ribolo-vcima je verovatno ru~ica koje se pro-vla~i kroz pogonski zup~anik a ne za-vr}e u njega i, sigurno, poreklo, jer jevi{e nego jasno da kad je ne{to diza-jnirano i konstruisano u Nema~koj,ne zna~i da je tamo i proizvedeno. No,o tom potom, sigurni smo bez obzirana sve mane na nevi|eno da }e ku-paca biti dosta jer ovde vole DAM, alida ipak prvo saznamo cenu i te`inu pada tek onda predvi|amo...Tackle Trade World i TrofejNa{e ribolovce svakako }e ob-radovati vest da je legendarniDAM, u `elji da se reafirmi{ena zahtevnom tr`i{tu ribolova~ke op-reme i pribora, odlu~io da se vrati ubudu}nost, te da pecaro{ku javnost,pogotovo svoje verne kupce, ponovozaintrigira svojom legendarnom seri-jom ma{inica hiljadarkama. Re~ jeo tome da je DAM izbacio na tr`i{teQuick ma{inice u retro izgledu, koje ustarom ku}i{tu, tj. ispod njegovog po-klopca, skrivaju najnoviju re~ tehno-logije kada je re~ o neizbe`nim le`aje-vima i savremenim materijalima kom-binuju}i sve to sa ne samo klasi~nimizgledom ve~ i re{enjima kao {to je to- pu`ni prenos!Uavgustovskombrojumese~nikTackleTradeWorlddonosi~lanakupravo o toj vrsti povratka u budu}-nost nekada{njeg giganta u proizvo-dnji ribolova~kog pribora i opreme. Utom tekstu se isti~e kako je DAM-ovaretro serija ma{inica nai{la na senzaci-onalan prijem kod distributera.To je specijalan projekat kojim jerealizovana dugogodi{njih `elja na{ekompanije isti~e za Jesper Bach So-rensen koji je na ~elu novog DAM-a.Mislim da smo time prijatno iznena-dili ~ak i mnoge od na{ih najvernijihDamovaca. Izasvegatogajevi{enego troipogodi{nje planiranje, prip-remanje i razvoj u najstro`ijoj tajnos-ti. Bili su neophodni nebrojeni testovikako bi smo mogli da o`ivimo legen-darnu DAM seriju 1000 u ovakvommodernom ruhu. Ipak, kona~no smo utome uspeli i ja sam prezadovoljan.Te ma{inice predstavljaju savr{enukombinaciju tradicionalnog i najmo-dernijeg, {to je cilj koji novi DAM se-bi generalno postavlja, a pomenuta se-rija je potvrda takvog opredeljenja.METALNI, I SA PUNIM POGONOM - NOVI DAM QUICK RETRO 1000-4000 FDPOVRATAKUBUDUCNOSTKrajemleta,kadasudanipri-metno kra}i, a no}i po pravilusve`ije, po~inje lagano hla|-enje vode. Sve je to uvod u jesen, ma-da su dani jo{ veoma topli. Skra}iva-nje obdanice kaoda{aljekosmi~kisignal - kako to ka`u neki ameri~kiautori - za promenu ekosistema, tj. zausporavanje procesa u njemu. Reago-vanje {tuke na te promene gotovo daje nepredvidljivo, jer u ovom periodudolazidoizra`ajainjenakapricioz-nost, zbog ~ega je te{ko govoriti o ne-kakvom pravilu u njenom pona{anju,o navikama tokom miholjskog leta.Pecaju}i u vreme miholjskog letaribolovac nikad ne zna {ta }e muuda-riti na varalicu ili na kedera, bez obzi-ra gde da ih zabaci. Kako bi se iz lova{tuke u ovom periodu izvukao maksi-mum mo`da nije zgoreg podsetiti seponekih saveta ameri~kih ribolovaca,pa njih uzeti kao osnovicu za sticanjevlastitih iskustava. (Tako sam pisao uTrofeju br. 80, sada bih da jo{ malodoradim pri~u o d`erkovima, kod nasjo{ uvek egzoti~nim varalicama, kojekoriste samo retki {tukaro{i...)AMERIKANIZACIJA EVROPEU Americi su se pojavili jo{ pre Dru-gog svetskog rata, a u Evropi tek po-~etkom 90-tih godina, vrlo stidljivo,najpre u Holandiji i [vedskoj. Sada ihve} ima {irom Unije, a ne samo na se-veru Evrope. Hajde da ih bude i ovde!Kako su se d`erkovi pojavili, takosu prihva}eni i ameri~ki nazivi za sti-love povla~enja (prezentacije) i vrstevaralica. Ne `elim da se pravim pame-tan i da vas zamajavam izrazima tipa:d`erk, tvi~, pulbejt, glajder, pa }u go-voriti srpski - da me ceo svet razume!Generalno se mogu podeliti na trigrupe (kao i vobleri) po izgledu, tj. naduguljaste (minnow), ne{to kra}e a sa{irim le|ima (shad) i zdepaste ciga-re, samo {to ti vobleri nemaju kljun.Zbog toga su svi d`erkbejtovi prili~notromi i potrebno je energi~no povla~e-nje da bi im se udahnula akcija.Prvu grupu nazivamo klasi~nimd`erkovima. To su varalice duga~kogtela, kojima akciju daje krilce na repu(tipi~an predstavnik je Suick Thriller),ili udubljenje na ~elu (karakteristi~anpredstavnik je Musky Mania - Burt), aako nemaju ni rep ni ~elo, onda pogondobijaju tako {to je alkica asimetri~nau odnosu na telo. Generalno: klasi~nid`erkbejtovi su duga~ke i te{ke vara-lice, ~esto du`e i od 20 centimetara.U drugu grupu d`erkova spadaju -eh, eto moram - takozvani pullbait.To su, prakti~no, d`erkovi kra}eg tela- ali i dalje veliki. Tipi~an primer jeste{vedski Zalt (vidite ga na prekrasnimslikama Oliviera Portrata levo i gore).Iskreno, po meni su pulbejti isto {to iklasi~ni d`erkovi. Vrlo je tanka linijakoja razdvaja klasi~ne od njih - ako ihuop{te i razdvaja? Veoma poznat pul-bejt je i ameri~ki Beliver, izvanredanu lovu maskija, a u Evropi neki mode-li Salmo, poljske firme koja se posle-dnjih godina enrgi~no probila u vrh.Glajderi su vam najpoznatiji, pisa-no je mnogo o njima (u tekstovima olovu basa) tako da tehniku povla~enja{etanje psa (engleski: walking thedog), ne}emo pominjati. Ime im po-ti~e od glagola glide (klizati) i samoime sugeri{e njihov na~in plivanja.Moram razjasniti jednu bitnu stvarda ne bi bilo zabune: Nije d`erk tehni-ka samo za d`erkbejt varalice; ~itavatehnika je dobila naziv po d`erkbejti-ma, zbog specifi~nog na~ina povla~e-nja, ali se sli~nim stilom mogu preze-ntovati i drugi vobleri. Rapalin HuskyJerk je klasi~an vobler sa kljunom, aliime govori kojom tehnikom je najbo-lje da ga vodite. Tako|e, mnoge drugevaralice se mogu tako voditi, glavinja-re, a naro~ito ka{ike(!) pa ~ak i leptiri.(Tako je, ja najvi{e volim da d`erkamRapalom Countdown - op. ur.)TUKA - CIMAVCI ZA MIHOLJSKO LETORibolova~ki TROFEJ 35PRIA SA NASLOVNE STRANEfoto: Olivier Portrat

[vedski Zalt - izvanredan d`erkbejt za {tuke, iz podgrupe pulbejtPRIA SA NASLOVNE STRANE PRIA SA NASLOVNE STRANEKRATAK P(R)UT,TACTILUS PLUS!Posle zaba~aja, oborite vrh {tapa dole,ispred vas, do same povr{ine vode, ta-ko da je vr{na karika skoro dodiruje.Varalicu vodite kratkim ali odse~nim,`estokim, trzajima prema vama, takoda vrh {tapa pre|e put od oko (najvi-{e!) 40 cm. Ve} vam je jasno da su zad`erkanje neophodni stabilan ~amac ikratak {tap. Stabilan ~amac zato {to sene mo`e d`erkati sede}i, nego uvek izstoje}eg stava (`ao mi je Glode, ali semora stajati, hehe).Kada varalica po~inje da uspora-va, kad njena inercija gubi snagu, po-kupite brzo vi{ak strune koji ste stvo-rili odse~nim trzajevima i ponovo ci-mnite. Tokom faze povla~enja, koja jevrlo kratka (vremenski), varalica za-ranja, dok u pauzi lagano izranja, no-{ena inercijom i potiskom vode. Pli-vaju}i d`erkbejti zaranjaju od pola pado oko dva i po (pa i tri) metra dubinea tonu}i (retko ih koristim) 2 do 5 m.Ponekad je dobro da pre ponovnogpovla~enja (d`erkanja) sa~ekate malo,jer (ko zna?) mo`da je i na{a {tuketinanau~ila ne{to od basa, koji obo`ava daupravo u tom trenutku povu~e dimiz cigare, ali ne ~ekati da izroni.Treba kombinovati razli~ito cima-nje, razli~itim intenzitetom, u razli~i-tim intervalima; trzaji mogu biti malodu`i, pa malo kra}i i, na kraju, mogubiti izvedeni ~as ulevo, ~as udesno...Sve ovo je recept za uspeh bez ob-zira o kojoj vrsti d`erk-varalica da seradi. I budite uvek spremni za kontru,koja je naro~iti problem ako {tuka na-padne kad vam je {tap u krajnjem po-lo`aju posle cima, a potrebna je vr-lo energi~na kontra. I zbog toga trebaveoma jak (tvrd) {tap, a pletenica podobavezno! U lovu velike, kad je d`erkstigao do ~amca, uvek zaronite {tapi}do pola u vodu i napravite osmicu!Za velike {tuke preporu~ujem klasiku- duga~ke d`erkbejtove koji izgledomi trajektorijom u vodi li~e na {tukice, a{ta jede velika ako ne svoje ro|akinje.Ako nemate ~amac neka vas to neobeshrabri, mogu}e je d`erkovati i saobale - ali je bitno da se ima {tap od-govaraju}e du`ine i da izme|u njego-vog vrha, koji malo, malo... pa zaparapovr{inu vode, i varalice ne bude pre-preka kao {to je vodeno rastinje.Pomenusmo {tapove. Iz opisanogjasno je da se radi o posebnoj vrsti jertreba da izdr`i cimanje varalica kojepri tome pru`aju veliki otpor u vodi, ai da jo{ ima rezervnu snagu za kontru!Stoga se tra`i pre svega ljut, kru}i{tap, jer bi savitljiviji, u znatnoj meri,poni{tavao efekat cimanja! Idealna jedu`ina od 180 do 240cm (zavisno i odva{e visine) a te`ine bacanja od nekih60 do 120 grama. (Ja recimo koristimizvanredni CMW Tactilus Plus du`ine240cm te`ine bacanja 70 grama, ali neza Burta i sli~ne monstrum-d`erkove,ve} za razne glajdere veli~ine od 8 do12 centimetara, koji ne stvaraju velikiotpor u vodi i nisu (pre)te{ki. Eto vamprilike da va{e jake (60-80g) Sportexeuposlite pravim varalicama, ali jedinoako su dovoljno - kratki! Ako nisu, toje jedini slu~aj kada mo`ete potkratitivrh {tapa da bi dobili adekvatnu du`i-nu i optimalnu (tvrdu) akciju. Ali ipakje razumnije kupiti kratak {tap konstr-uisan striktno za lov d`erkovima.Izistihrazlogazbogkojihtrebaizbegavati glind`ave {tapove po`eljnoje koristiti pletenice. Kori{}enje ova-kvog pribora name}e potrebu dobrogpode{avanja drila, jer kruti {tap, nete-gljiva pletenica i suvi{e dotegnut driljesu naj~e{}i razlozi gubitka ribe kodd`erkanja. Tako|e, mnogo su bolji zavelike d`erkove multiplikatori, koji suneuporedivo ja~i od stacionarnih rola,ali iskren da budem, ja ih ne koristim,jer ne mogu da se naviknem. A tako|ene koristim ni prevelike d`erkove - dabacam Burtha od 23 centima uzeo bihmultiplikator i neki jo{ ja~i CMW.Idealna mesta za d`erkanje jesu neprevisoke ali odse~ene obale, ili mola,vezovi za ~amce i ure|ene (ozidane)obale, ali je {irok stabilan ~amac boljiizbor. Na`alost ~esto sam prinu|en dapecam s obale, jer ni ja nemam ~amackoji bi ispunio sve potrebne uslove.Ali va`no je da se peca. A jesen jepravo vreme za boeme, bilo da imaju~amac, bilo ~izme. Bitnije je da imajud`erkove.I vode sa {tukom, naravno.Andrej MirkovMusky Mania Tackle - legendarni Burt Kod nas najpoznatiji - Siuck Pike Thriller JerkbaitsKlasi~ne d`erkbejtove vidite obavezno trzaju}i, a pulbejtove (prakti~no hibride izme|ud`ekbejta i voblera) mo`ete i povremeno da vodite ravnomerno, jer se oni teturaju - nacrte`u vidite kako bi se trebao voditi klasi~ni d`erkbejt ako `elite da ulovite veliku {tukuRIBOLOVNI IZLOG RIBOLOVNI IZLOGRibolova~ki TROFEJ 39danas jepreraslouozbiljanbiznis,mada jo{ ne i svetskih razmera iako jetvorac ovih varalica zadovoljan njiho-vim plasmanom u na{ najbli`i kom{i-luk - Hrvatsku, a odatle...MINISTAR (2)Posle Monarha natrapasmo na min-istra! Ta~nije na Mini Star elektron-ski signalizator trzaja. Mada su takvapomagala karakteristi~na za takozvanimoderan lov {arana, sve ~e{}e ih kori-ste i drugi ribolovci. [to se ti~e mini-stra re~ je o proizvodu koji neodolji-vo podse}a na kod nas mo`da i prece-njene ali kod {arand`ija omiljene Foxsignalizatore, s tim da je na njihovompakovanju nazna~eno da su otporni navlagu, tj. ne pi{e da su i vodootporni!PRAPORCI (3)Neuporedivo jeftinija varijanta signa-lizatora svakako jesu zvon~i}i, za ~ijipogon nisu neophodne baterije a i ka-da padnu u vodu dovoljno ih je samodobro protresti i izduvati, a ako ih iz-gubite bar se ne}ete jediti!POWER PRO (4)Pre par brojeva u Trofeju smo, pi{u-}i oovoj vrsti pletenice, spomenulikako su navodno one koje su izra|eneu Americi kvalitetnije tj. ribolovci ko-ji ih koriste tvrde da imaju ve}u nosi-vost od onih koji su proizvedeni u (?).Na par tezgi smo prona{li upravo tuvrstu Power Pro pletenica, odnosnoimali smo prilike da se zaista uverimoB(UVjLJAKfMnogi novosadski ribolovcine mogu zamisliti nedelju adaneodudo~uvenogno-vosadskog buvljaka odnosno Najlonpijace. Dodu{e, ponuda ribolova~kihpotreb{tina te{ko da se mo`e meriti salegendarnim beogradskim Pan~eva~-kim mostom ali kupoprodaja, trampauz doplatu, krpe` pecaro{kog pribo-ra, naj~e{}e su samo izgovor za }as-kanjei razmenuinformacijaizprveruke. Ali, to nikako ne zna~i da treba spotcenjivanjem gledati na ponuda sanajlona, naprotiv!MONARH (1)Najlon pijaca je odli~no mesto za ku-povinu voblera Monarh koji su, kakoto ve} obi~no kod nas biva, svoju sla-vu stekli pre u inostranstvu nego kodnas. Ono {to je po~elo gotovo ko igra,123Ribolova~ki TROFEJ 41RIBOLOVNI IZLOGRibolova~ki TROFEJ 40RIBOLOVNI IZLOGsatikineskiplovakna~ijemvrhujesme{tena kapsula za sme{taj ampuleza no}ni ribolov?MA[INICE I [TAPOVI (9, 10)Nije redak slu~aj da se promocija nek-ih proizvoda renomiranih proizvo|a~aobavi na Najlon pijaci pre nego na ta-ko dugo o~ekivanom sajmu - Lorist!Ma|arska-komerc funkcioni{e bes-prekorno uz smanjene tro{kove, pa suproizvodi poput ovih Shimanovih ma-{inica ili ~itavih paleta {tapova Kor-moran Black Star, Daiwa Infinity Q,Shimano Speed Master, Antares i As-pire... po pravilu jeftiniji nego u pro-davnicama. Garancija? E to je tema okojoj se mo`e naveliko i na{iroko ra-spredati - a ne samo kad je re~ o artik-lima sa buvljaka!OLDTAJMERI (11, 12)Za razliku od uglancanih, i oku milihnajnovijih proizvoda Shimana, Daiweitd pravu du{u buvljaka otkrivaju pro-izvodi poput ovih ma{inica. Razgrnu-v{i kamaru polovnih ma{inica, ko za-nimljivost smo za ovu priliku izabraliove dve: ma{inicu portugalskog pro-izvo|a~a, koja svojom konstrukcijompredstavlja vreme koje dobrim delomprizivaizadana{njeuslovejedinst-ven (ali kao {to mo`emo zaklju~iti nei originalan) dizajn Van Staala.A {to se ti~e legendarnog Ball Be-aring [ekspir~i}a, on je tu kao oma`prvoj pravoj ma{inici koju je od svojeu{te|evine kupio autor ovog pregledaponuderibolova~kogpriboraiopre-me, na tezgama i pored njih, sa novo-sadskog Najlona.Mirko Kanjuhkakoovajproizvodinana{etr`i{tedolazi iz dva izvora, ili to mo`da odizvora vode tri puti}a? Jer, kako toda je made in the USA a dimenzije umetrima i kilogramima, zar Ameri neizra`avaju to u jardima i librama?! Ada bi konfuzija bila jo{ ve}a nacrtanaje i zastava Evropske Unije?! Fali jo{samo kineska petokraka...ZA [TUKU (5)Jesen se bli`i, a poslednji talas zahla-|enja kao da je prizvao njen dah i preno {to smo joj se nadali. A gde je je-sen tu je i {tukolov. Od pregr{t sli~nihproizvoda izabrali smo kombinaciju:Drenanovu sedmonitnu sajlicu za ne-pregrizive predveze u boji bronze, ko-ja se lepo sla`e s legendarnim DAM-ovim Effzett ka{ikama, interesantnihdekora.BAMBUSI I MEREDOVI (6, 7)Izem ti Najlon ako na njemu ne moguda na|em stari dobri bambus! Za pe-caro{ke nostalgi~are i tvrdokorne tra-dicionaliste, na pomenutom buvljakunude se ne samo pecaljke od bam-busa sa Jadranskog primorja ve} i ve-liki meredovi i ~uvarke od ru~no ple-tene vrlo izdr`ljive mre`e. A tu je ne-gde i mala sa~ma za lov kedera, i poneka vr{ka... Klasika!PLOVAK (8)Mnogo je proizvoda na tr`i{tu ribolo-va~kog pribora i opreme koji su, ~ak ikada predstavljaju izmi{ljanje rupe nasaksiji, ovaplo}enje svojevrsne duho-vitosti. Kako druga~ije prokomentari-456 781112109Kad se povede pri~a o morskimiskustvimaribolovacakonti-nentalaca prvo {to mi pada napamet jesu anegdote. Mnogo je pri~aotomekakosudomorocinamo-rskome plavom `alu `eleli da se na-{ale sa ribolovcem fure{tom kada ihje dobronamerno priupitao na {ta pe-caju. U pri~i koju sam ne jednom ~uo,sirotan je od mrzovoljnog domicilnogpecaro{a dobio odgovor: Na koru odpomorand`e samo kako bi se otresaoznati`eljnika. Nedugo zatim ka`e pri-~a pojavi se pecaro{ kontinentalac svelju{te}i pomorand`u usput. Da ne du-`im, kada je nedugo zatim iz vode iz-vukao oradu od oko kilo i po, svi namolu su zanemeli i pozeleneli od mu-ke. Ima ko voli, ali ima i koga sre}ao}e! Zar bi ribolov i bio tako izazo-van i nepredvidljiv kada se sre}a ne bipoigravala {to s nama, {to s onima ko-ji bi ponekad da se na{ale na tu| (na{)ra~un?Vremena kada su pecaro{i s konti-nenta posmatrani s podsmehom kakomlataraju {tapovima i poku{avaju daupecaju ribu kao na jezeru ili reci, da-leka su pro{lost. Sve je vi{e morskihribolovaca koji koriste {tapove za pe-canje i tehnike slatkovodnog pecanja.Mlada pokolenja primoraca jo{ pravesvoje prve korake na tradicionalan na-~in, pecaju}i strunom iz ruke, jer to jejednaodnajuzbudljivijihpecaro{kihtehnika - te{ko da i{ta mo`e zamenitifantasti~an ose}aj trzaja ribe direktnona prstu. Ipak, ~im malo odrastu, do-voljnooja~ajudamogudugourucidr`ati petlja{e od 5-6 metara, eto i njihu taboru motka{a. Ne bez razloga.Bezbroj je primera neuporedivoboljih, ve}ih, te`ih ili kako vam dragoulova, ostvarenih upravo zahvaljuju}ipetlja{ima, teleme~evima i bolonjezi-ma i - plovku naravno!PODGORI^KA [KOLAU {irenju, tj. promociji pomenutih na-~ina pecanja na Crnogorskom primor-ju, a pogotovo na terenima u okoliniBara, glavnu ulogu odigrali su ribolo-vci takmi~ari iz Podgorice, Danilov-grada, Nik{i}a...Bar nisam slu~ajno pomenuo jer jeribolovcima iz pomenutih gradova,pogotovo Podgorice, bilo najlak{e daskoknu do njegove marine zbog dobre`elezni~ke veze, a uz to i ribolovci iztog lu~kog grada ~esto su odlazili napecaro{ke izlete na Skadarsko jezero.Dakle, razmena pecaro{kih iskustava itehnika tu je imala najpovoljnije us-love za bujanje. Imala ali ima i danas,jer pomenutu marinu svakog leta po-seti mnogo ribolovaca sa kontinenta,iz Crne Gore a jo{ vi{e iz Srbije, rek-reativaca i takmi~ara, koji doprinosepomacima napred kada je re~ o sa-vremenom morskom pecanju. Tometreba dodati i uticaj ribolova~ke liter-ature. I tako do|osmo do situacije dau {picevima turisti~ke sezone molovibarskemarine, podse}ajunatakmi-~arske piste, toliko na njima zna bitiribolovaca i svi oni pecaju {tapovi-ma. A kako pecaro{ da odoli pa da nezabaci kada vidi jata velikih ciplovaili kako ih Crnogorci nazivaju skakav-ica, temperamentnih bukvica i vrago-lastih {pari}a, zatim jata sarduna i vr-PLOVAK I DUBINKARAZGLEDNlCASMORAPLOVAK I DUBINKARibolova~ki TROFEJ 44PLOVAK I DUBINKAlo ~esto malih lica. A levrek (brancin,lubin)? To je ve} izazov za varali~are.Slikasebitnomenjasajenjava-njemsezonejerseribolovcinamo-lovima marine prorede, po{to domo-roci prednost, ipak, daju ribolovu iz~amca i lovu ~iste ribe izvan lu~kogbasena. I tako dolazimo do nali~ja pe-canja u marini zadovoljstvo je ve-liko (ukoliko ovladate odgovaraju}omtehnikom) ali korist je relativna.Naime, ponekad ribu iz marine nemorate pr`iti na ulju, toliko ima mas-no}e na povr{ini vode koja gotovo ni-kakonecirkuli{e, panemo`enidareciklira isprdke mnogobrojnih ~a-maca, jahti i ribarskihbrodica!Imadana kada je prljav{tina odneta buromi burinima, ta~nijesabijenanegdeu}o{ak, pa je posle vetra pravo u`iva-nje pecati u naizgled ~istoj vodi, ali ri-ba koja tu stalno ili prete`no obitavaipakpoprimi neprijatanmiris, ugla-vnom na naftu.Uprkos svemu tome, barska mari-na jeste jedno od mesta koje je ideal-nozasavladavanjemodernogmor-skog ribolova (kada mogu {arand`ijedasemodiraju, {totonebi ~inili iplovkaro{i?) kaoi zaprekra}ivanjevremena rekreativnih ribolovaca, od-nosno za odr`avanje forme takmi~ara.A pecanje morske ribe tra`i i te kakodobre reflekse!Za ribolovce koji dajuprednostpecanju naplovaknajve}i izazov susvakako pomenute skakavice. [ema jeuobi~ajena, takmi~arska: mesto trebaprihraniti kvalitetnom hranom i udicuspustiti tek ovla{ iznad nje. Najboljeje koristiti petlja{e od 5m jo{ bolje od6, zbog relativno velike dubine neo-phodan je duga~ki osnovni najlon jerse peca po pravilu na samom dnu ilitek malo iznad njega. Naravno da u tusvrhu mogu poslu`iti i teleme~evi ilibolonjezi sa klize}implovcima, alipetlja{i su najbolji izbor. Peca se kaoskra}enim{tekom: vrh{tapa je odplovka udaljen manje od 1m, nema tr-buha od najlona pa su i kontre gotovotrenutne, ali uprkos tome riba se tek tui tamo zakoprca na udici. Naime, putsignalaudu`iniuprosekuod5mnaj~e{}e je dovoljno dug da da dovo-ljno vremena ribi, lukavoj i opreznojskakavici, da bez posledica skine ma-mac pre nego {to plovak zadrhti. Dak-le, neophodni su dobri refleksi, a ta-kve imaju, pre svega, skobalja{i. U tosam se ve} nebrojeno puta uverio pa iovogleta. Ribolovci kojesamfoto-grafisao iza sebe imaju dugogodi{njeiskustvopecanjaupravoskobaljanarekama Kosmeta, odnosno na Limu ito je jedna od najve}ih tajni njihovoguspeha.SISTEMI ZA MARINURibolovac u ~ijoj su se ~uvarci kop-rcale skakavice zlatke, @eljko Ob-radovi}, predsednik udru`enja sport-skih ribolovaca iz Berana, objasnio mije da se vrlo brzo prilagodio toj vrstipecanja jer je iza njega dugogodi{njitakmi~arski sta`.Jedino sam morao da poja~am st-runu, tj. da umesto predveza od 0,10 -0,12mm koje koristim na Limu kadapecam skobalja, pre|em na 0,18 ~ak i0,20mm kada pecam skakavice. To jeneophodno, jer je morska riba znatnoborbenija, zatim zato {to moram da je{topreizvu~emsavelikedubinedane rastera ostatak jata, i na kraju zato{to se sve to de{ava u gu{}oj vodi.@eljko (na slikama levo) je pecaoigli~astim plovkom nosivosti 2g i pre-dvezom sa dve udice, vezane na brknejednakih krakova koji nisu du`i oddesetak centimetara. Takav simetri~anpredvez, vezan je preko virble na os-novninajlonaodmahdovirblejeisvo olovo. U prvi mah mi se u~iniloda takav relativno grub sistem nije pomeri pecanja oprezne i prepredeneskakavice, ali samkasnijevideodanjime i ostali ribolovci uspe{no love.Stvar je u dobro pripremljenoj pri-hrani koja }e izludeti ~ak i poslovi~nopodozrivu ribu, kao i u dobro pode{e-noj dubini, tako da udice s mamcemskoro dodiruju kugle s mamcem pa sena|u u magli koja se s hrane podignekada po njoj ribe po~nu halapljivo dariju. Udice su obi~no veli~ine 10, ob-lika ~uvenih Mustadovih kristalki.Mamac je naj~e{}e pahulja ili hle-bna ru`a, koju poneki ribolovci uma-~u u ulje iz riblje konzerve, a odli~nose pokazalo i testo ili pastela. Naj~e{}isastojci pastelesu(poredp{eni~nogbra{na, vode i ulja): topljeni sir, ko-madi}i izmrvljene sardele, riblje bra-{no ili pra{kasta prihrana za morskuribu. Veoma je bitno da pastela ne bu-de previ{e tvrda i da bude masna, dase sa nje spira ulje u vodi i tako razno-si mirise. Mada}eribamekanupa-stelu relativno lako skidati s udice patreba stavljati novu pre svakog zaba-ca, mekana pastela lak{e zavara ribu ai udica se kroz nju mnogo lak{e (br`e)zabode u nepca lovine.Ubedljivonajboljimamaczape-canje skakavice je svojevrsna morskaglista. Radi se o ~lankovitom stvore-nju nalik kalifornijskoj glisti, ali kojaima i no`ice kao stonoga. Skakaviceobo`avaju taj mamac koji se lako na-lazi u mulju ustajalih bo~atnih voda,ali sok od tih stvorenja nije tako be-zazlen kao onaj od ki{nih glisti, pri-li~no je agresivan i nagriza ko`u.U nekoliko navrata sam imao pri-like da se uverim kako je za lov ska-kavice ili cipla izvanredan mamac ko-madi} fileta usoljene sardele ili in~u-na. To svakako da nije jeftin izbor pabi gatrebalokoristiti kadamo`emocipleloviti navi|eno, tj. kadasemo`emo uveriti da u blizini nema dru-ge sitne ribe koja bi pre cipla pokupi-la sla(n)stan zalogaj.Mada su mi neki ribolovci pri~alikakosudobrolovili skakavicei naobi~nog crva (larvu muve), @eljko mije rekao da na taj mamac nije imao us-peha i da mu se pastela pokazala kaonajbolje re{enje. Ne mrzi ga da ju stal-no stavlja, a ima brz refleks da zakucazlatku~impipnemamac. [tasveskobalj ne i{koluje!JE@ I VIR[LAPored skakavica naj~e{i ulov pecaro{aubarskoj marini subukve, {pari}i imali sargovi i fratri. Po{to se radi o si-tnoj ribi to je naj~e{}e ne`eljen ulov,sem kod najmla|ih ribolovaca. Upra-vo ta sitna riba je i najve}i neprijateljpecaro{a namerenih da love cenjenijeskakavice jer u propadanju napadajumamac i ~esto ga po~iste s udice prenego {to dospe na dubinu u kojoj seprepli}u jata zlatki, bata{a i dru-gih vrsta morskih skobalja.Samo desetak metara dalje od @e-ljka, ali sdrugestranemolabarskemarine, pecalo je nekoliko ribolovaca.Mla|ani su, kako im to ve} i prili~i,pecali na prst koriste}i kao mamac{koljku mu{ulu, dok je Branislav La-ban iz De~ana, koji ve} 9 godina `iviu Baru, pored sistema kojim je pecao@eljko ribu lovio i na dubinku. Tako jelovio i ribolovac do njega pa me je tomalo zaintrigiralo. Pomislio sam: Ni-je valjda hranilica stigla i na more?!Ali nije! Umestonjepatentiranajedubinska varijanta takozvanog je`azvana vir{la!Pre skiciranja tog sistema samo dapodsetim kako se pod pojmom je`podrazumeva povr{insko pecanje ribesistemom sa vi{e udica, desetak, kojese ubadaju u jedan komad hleba ve-li~ine loptice za stoni tenis. Takav sis-tem se zabacuje, a kada se hleb maloHlebPastelaRibolova~ki TROFEJ 47SMUdubine na pli}ak, ali svaki udarac pro-ma{aj i proma{aj. Sve `ivo sam pro-bao, menjao manje i ve}e gume... pa~ak i par voblera zabacio za smu|a alije sve bilo uzalud...Do|i, bre, i sedi ovde, ne mlati satim vi{e, ne gubi vreme bez veze, ve}do|i da se prekrstimo - zvali su dru-govi, ali ja nisam imao mira. Napra-vim jedan sistem s dve trokrake i olo-vcem od 15 grama. Ho}u da probamjo{ da d`igam na kedera, ali su svi bilisitni, ali u tom trenutku jedan drugaruhvati {ljivara negde oko dvanaestaksantima. E, njega mi daj da probamrekoh mu. Be`i bre - ka`e - to jatreba da jedem. Daj mi ga, da uhva-tim pravu ribu, pa }emo jesti svi zaje-dno, ali ne vredi - ne da. Malo kasni-je po~ela je da rosi ki{ica, skloni{e seoni malo u zaklon, ali ~uvarka ostadepored {tapova. E sad je moj, mislim seja i ukradem tog {ljivara, namontirami po~nem da d`igam. Ma, nije pro{loni deset minuta, povikah: Imam ga![ta ima{? - pitaju oni, ka`em: ribu,kako {ta! Prvo sam mislio da je ma-nji som, ali kada je do{ao bli`e obalipo~elajedobrodavu~e. Daj brzomeredov, nije ovo ba{ mali! Upalimlampu i to je to - video sam bljesak cr-venokristalnih o~iju i znao da je smu|ali ne znam koliki jer stvarno je vuko`estoko. Mada smu| i nije neki boracovaj se dobro borio. Donese mi kole-ga meredov ali mali. Ka`em mu: ovone mo`e da stane u to! Ma nemoj,da nije mo`da krokodil? Dobro vi-de}e{. I stvarno tako - smu| ko noga!Proma{i ga jednom, pa zamrsi mere-dov za jedan panj, a meni kolena kle-caju i razmi{ljam ako mi ovo sad odepobaca}u ih u vodu! Pustim ga jo{ je-dnom u dubinu da ga smirim i ka`emmu da samo spusti mre`u u vodu, a ja}u ga dovesti iznad i kad ka`em saddi`i gore i bacaj ga na obalu. Tako i bi- ali vi{e od pola nije moglo u mre`u,ve} ga uhvati drugom rukom za rep iizbacio na suvo. A, {ta ka`ete, nemakrokodila ovde, a {ta je ovo, sad iditebosi po Moravi, na{alih se malo.Verovali ili ne, bio je dug ta~no 98cm i te`ak 10,5 kg. Gledaju oni, a nemogu o~ima da veruju, da li je mogu-}e da ovoga ima u Moravi. Pravi mo-ravski krokodil. Pitam kolegu: Zna{li na {ta je do{ao, na onog tvog {ljiva-ra! Idi vidi u mre`u da li je jo{ ta-mo - nasmejem se. Kad ima ovakvihkomada mo`ete misliti koliko ima sit-nijih. Ka`em im da batale kukuruz icrvi}e, pa da ka~e kedere...Zna~i da nikada ne treba biti sigu-ran da ako je voda mala nema krupneribe u njoj! Iskren da budem, ni ja senisam nadao ba{ ovakvom komadu alido 45 kila sam verovao, jer sam pro-{le godine ulovio par komada od po 2kg i izgubio jednog krupnijeg, pa sami po tome tvrdio da mora da ga ima,samo ga treba na}i i izabrati pravi ma-mac. I zato vam savetujem: kad godidete na soma, ponesite i {tap za vara-licu i zabacite po koji put. Som uzimai varalicu, a mo`da se ba{ tu krije i poneki staklenookac. Nikad se ne zna!Vlada Milanovi}Ribolova~ki TROFEJ 46PLOVAK I DUBINKAraskvasi postaje opasna zamka za ribekoje se na njega ustremljuju - brojneudice vrebaju `rtvu. Postoje razne var-ijacije takvih sistema, koji se vrlo ~es-to koriste za lov skakavica pri povr{i-ni, a pogotovo za pecanje u{ata.Vir{la je dubinska varijanta, kodkoje se udice sakrivaju u veknicu odtesta, veli~ine vir{le, te otuda i nazivsistema mada bi mu odgovaralo i ki-fla. Za razliku od je`a gde se udiceserviraju u buketu, kod vir{le se po-la`u u liniji jedna iza druge. Testo sera{iri pa se preko njega polo`i polo-vina niske od udica koja broji i po pet-naestak komada. Zatim se udice pre-kriju jednim krilom testa, pa se pre-konjegavrati ostatakniza, aprekonjega ide drugo krilo testa. Vir{la jedva puta filovana!Takav sistem se zabacuje naj~e{}ebezdodatnogote`anja. Branislavjenjime ulovio nekoliko skakavica a znada ~esto udari i krupnija plemenita ri-ba poput orade ili velikog sarga. Madase ribolov i njegova pravila na morurazlikuju od slatkovodnog, mislim daje` i vir{la nisu ba{ najsportskijevarijante. Za utehu je to da se takvimna~inom ipak ne ulovi toliko mnogoribe da bi zapretilo njeno istrebljiva-nje. Pre bih rekao da su obe tehnikesamo izraz pecaro{ke nemo}i onih ko-ji nisu ve{ti, tj. brzi na obara~u po-put iskusnih plovkaro{a. No, kako sepecanjem bave i ribolovci u poodma-klom dobu, za{to se i njima ne bi pru-`ilaprilikazasitnozadovoljstvo, iliribu na tanjiru pa makar i a la vir{la.Mirko KanjuhNema pravila o veli~ini reke idubine jer nikad se ne zna {tase sve krije u njoj, bilo kolikada je. Evo jednog primera sa ZapadneMorave pored Bele Vode kod Kru{e-vca, reke mnogo manje od toliko po-minjanog Dunava, Tise...Radim i `ivim u [vajcarskoj i ta-mo sve svoje slobodno vreme provo-dim pored reke, ali i kada do|em nagodi{nji odmor iza|em s dru{tvom nana{u Moravu. Dok moji drugari love{arana, mrenu, kara{e i drugu belu ri-bu ja ipak vi{e volim varali~arenje, jermi je to mnogo zanimljivije od sede-nja i ~ekanja da riba prona|e mamac -vi{e volim da ja tra`im nju. Jer, kadabacim dubinku to stoji na jednom me-stu, mo`da je riba negde pored, a mo-`da i nije. Varalicom pretra`uje{ ve}upovr{inu, bar ja tako mislim.Najizazovniji mi je smu|, jer ga jestvarno vrlo te{ko nadmudriti, a pogo-tovu krupnije primerke. Tako je bilo ite ve~eri 6. avgusta, oti{ao sam sa dvadruga da probaju ulove {arana, ali jasam uvek zabacivao kedere za soma ismu|a - malo krupnije udice, pleteni-ca i to je to. Kada sam im pokazao nakolike udice pecam i kedere od 12 do15 cm oni su mi se smejali i rekli: panema ovde krokodila. Ja im na to od-govorih: ko zna mo`da i nai|e neki,ali ne vredi - i uporno su me ube|ivalida ovde nema smu|a. Pre par dana -ka`em im - ja sam na varalicu imaoudarce, ali sam proma{ivao i siguransam da su to bili udarci smu|a. Mane- ka`u - nema {anse.Najvi{se sam se raspravljao s bra-tom i pri~ao mu na kakve sisteme lo-vim u [vajcarskoj i kakve sam uloveimao tamo, ali me je i on, ko i svi dru-gi, ube|ivao: Ma daj bre brale, nemato ovde. Pogledaj koliko je mala Mo-rava. Voda je stvarno ovoga leta bilatoliko mala i plitka da ne pamtimo daje ikad bila manja ali ipak ima i po ne-ka rupa, gde se na|e po 2-2,5 metara ato je dovoljna dubina za krupnijeg so-ma ili smu|a. I tako, zabacio sam dva{tapa na kedere...Ali nemam ja strpljenje da sedim i~ekam, nego uzmem varalicu i bacammalo dalje od dubinki. Prvo sam stav-ljao te`e olovne glave, da bih ispitaokakvo je dno i ima li prepreka i koja jedubina. Imao sam udarce na Sandre u`utoj i beloj boji negde na prelazu saMORAVSKlKROKODlLULOV ZA PAMENJE SA ZAPADNE MORAVE - KAD JE LJIVAR KEDERTAKMIENJA TAKMIENJARibolova~ki TROFEJ 48~etvrtom kolu, za 36 sati neprestanogribolova, ukupno je upecano 2.361,16kilograma {arana i amura.- Ligu prijateljstva sam zamislio iorganizovao prvenstveno zbog dru`e-nja i me|usobnog upoznavanja zalju-bljenika u {aranski ribolov, ali i zbogspontane edukacije o lovu na {arana.Koliko su neka nova saznanja o efika-snom pecanju najlukavije ribe na sve-tu bila od koristi takmi~arima najboljesvedo~e sami rezultati. U prvom kolulige ukupno je upecano oko 350 kilo-grama ribe, u slede}em oko 540, da bii u tre}em i u ~etvrtom kolu ulovi pre-ma{ili te`inu od 2,2 tone. Usput smose svi dobro dru`ili i {to je najva`nijeu~vrstili prijateljstva - izjavio je Dra-gan Jovanovi}, vlasnik Dobanova~kefirme za proizvodwu i promet ribolo-vnog pribora Karp lider.On je tako|e najavio i prvi Karplider kup, koji }e se 29. i 30. septem-bra odr`ati na jezeru u Debelja~i. Ko-tizacija za ovo takmi~ewe je 4.800 di-nara po ekipi, a za najboqe su obezbe-|ene vredne nagrade.Prijave ekipa primaju se u prodav-nici ribolova~ke opreme Karp lideru Zemunskoj 23 u Dobanovcima, ilina telefone:011 8465847 i 063 7799550I NOVINAR GLASA JAVNOSTIOMASTIO BRKEBorislav Dodo{, novinar Glasa jav-nosti i urednik rubrike lov i ribolov,pecaju}i kao ~lanekipe Karp lider,tokom pro{lonedeljnog takmi~enja uDebelja~iuloviojedesetakizuzetnokrupnih {arana, od kojih su tri bila te-`a od 15 kilograma, a najve}i je te`io16,240 kg. Boru sa tim {aranom viditena fotografiji. Svi {arani su ulovljenina boile R2 i R4, proizvod novosad-ske firme Meleg bait.NI[TA BEZ SPONZORA^lanovi tri prvoplasirane ekipe u sva-kom kolu, kao i u generalnom plasma-nu, dobili su pehare i poklon paketefirme Meleg bajt, a nagra|eni su itakmi~ari sanajve}omi najmanjomulovljenom ribom.Ina~e, Karp lider liga prijateljst-va organizovana je pod pokrovitelj-stvom USR [aran iz Debelja~e i fir-mi: Meleg Bajt iz Novog Sada, beo-gradskihfirmi Eurofi{i Libres,Strimeriz^a~ka, Bkompani Dkomerc - Dobanovci, i Lav MB izPo`ege. Zana~i, ovo lepo takmi~enjenije pecanje zbog novca ve} dru`enjai prijateljstva.TrofejTokom ~etiri kola, deset tro~la-nih ekipa ukupno upecalo 5,4tone {arana i amura. Taj rezul-tat je najbolja potvrda koliko ima ribeu ovom jezercetu u Banatu.Ekipa Karp lider iz Dobanovacasa osvojena 42 boda sveukupni je po-bednik istoimene lige u lovu {arana.Ov