Troškovno - ˜nansijski Model za CF… · TFM je mrežna aplikacija razvijena kao podrška JLS i njihovim JKP u JIE, pomoću koje je moguće ostvariti bolji uvid u strukturu troškova

Troškovno -�nansijski Model

Priručnik

376033.2

29.33

1

Troškovno - finansijski modelPriručnik

2016


2


3

SADRŽAJ

1. Uvod ......................................................................................................................................................................5

1.1. Koji je značaj poznavanja podataka o otpadu ..........................................................................5

1.2. Kako je nastao Troškovno-finansijski Model? ..............................................................................7

1.3. Šta je TFM i ko sve može da ga koristi? ..........................................................................................8

1.4. Koje su koristi od primene TFM? ........................................................................................................9

2. Kako koristiti TFM? ........................................................................................................................................11

2.1. Pregled Modela .........................................................................................................................................11

2.2. Unos podataka ..........................................................................................................................................11

2.2.1 Korisničke informacije (Korak 2) ..............................................................................................15

2.2.2 Unos opštih podataka (Korak 3) ..............................................................................................16

3. Indikatori (Korak 5 – izveštavanje) ...................................................................................................... 39

4. Određivanje referentnih tačaka ........................................................................................................... 43

5. Određivanje referentnih tačaka po zemljama.............................................................................. 45

6. 6. Korišćenje indikatora ............................................................................................................................. 47

7. Završne napomene .................................................................................................................................... 49

8. Lista ilustracija ...............................................................................................................................................51

9. Reference ......................................................................................................................................................... 53


4

LISTA SKRAĆENICA

TFM - Troškovno - finansijski model

MBT - Mehaničko-biološki tretman

NALAS - Mreža saveza gradova i opština jugoistočne Evrope

ORF - Otvoreni regionalni fond

GiPO - Gorivo dobijeno iz prerade otpada

JIE - Jugoistočna Evropa

PDV - Porez na dodatnu vrednost

UO - Upravljanje otpadom


5

1. Uvod

Jedan od aspekata upravljanja okolinom je održivo upravljanje otpadom. Održi-vo upravljanje okolinom, sa aspekta upravljanja otpadom, može se definisati kao sistem upravljanja otpadom, koji smanjuje ukupni (negativni) uticaj upravljanja otpadom na okolinu, uključujući potrošnju energije, zagađenje zemljišta, vaz-duha i vode, gde su ukupni troškovi sistema upravljanja otpadom prihvatljivi za sve članove društvene zajednice, uključujući domaćinstva, privredu, institucije i organe vlasti. Rast količina komunalnog otpada i stope generisanja otpada, troškovi odlaganja otpada, zaštita okoline i zdravlja, ograničenost prostora za odlaganje otpada, zakonodavne odredbe i njihove promene, politička klima i društveni stavovi, samo su deo faktora, koji imaju značajan uticaj na napore za poboljšanje upravljanja komunalnim otpadom.

1.1. Koji je značaj poznavanja podataka o otpadu

Pouzdani podaci o otpadu i načinu njegovog upravljanja, predstavljaju osnovu za izradu odgovarajućih planskih dokumenata, kao i za određivanje dugoroč-nih ciljeva i racionalnog i održivog upravljanja otpadom na nacionalnom nivou. Poznavanje relevantnih pokazatelja, od velikog je značaja za uspešno funkcio-nisanje svih elemenata sistema upravljanja otpadom, koji uključuju prikupljanje, transport, tretman i konačno odlaganje.

Pored uticaja na izbor opreme i optimizaciju procesa u tehničkom smislu, pro-cena budućih investicija takođe je usko povezana sa informacijama o količini i sastavu komunalnog otpada. Definisanjem standardizovanog načina za praćenje generisanih količina i sastava otpada, stvaraju se uslovi za poređenje raspoloživih podataka između opština, tj. na nacionalnom nivou, kao i za ispunjenje obaveze izveštavanja prema Evropskoj Agenciji za okolinu, odnosno poređenja podataka između različitih država.


6

Poznavanje svih tokova u lancu generisanja otpada od njegovog nastanka do ko-načnog odlaganja nije potpuno. Posledica toga je nemogućnost za tačno odre-đivanje troškova različitih komponenti sistema. Nedovoljno definisana struktura troškova onemogućava jednostavno i pouzdano finansiranje troškova uprav-ljanja čvrstim otpadom. Zbog toga ne postoji adekvatna osnova za definisanje cena usluga i planiranje budžeta za upravljanje otpadom. U tim situacijama se može desiti da su neke komponente sistema nedovoljno finansirane, a za druge je izdvojen preveliki budžet.

Kada je reč o problemima, upravljanje komunalnim otpadom u jugoistočnoj Evropi (JIE) se odlikuje izvesnim brojem sistemskih nedostataka u pogledu prav-nog/regulatornog okvira, institucionalne i organizacione postavke, ekonomske komponente upravljanja otpadom kao i stanja infrastrukture za upravljanje otpa-dom. Pored toga, neki nedostaci vode ka nepotpunim, nedoslednim i fragmen-tarnim radnim procesima u sektoru upravljanja čvrstim otpadom i do stvaranja neefikasnih podsistema koji ugrožavaju organizacionu i finansijsku komponentu poslovanja javnih komunalnih preduzeća (JKP), što se u završnici reflektuje na ukupno stanje okoline.

Drugi znatan problem upravljanja čvrstim otpadom u regionu je fragmentarna finansijska politika koja ne može da održi i unapredi postojeći sistem usluga sakupljanja i odlaganja otpada. Izvor prihoda sistema za upravljanje otpadom je obično kombinacija budžeta javne uprave i naplaćenih naknada.

Očigledan problem koji opterećuje sektor upravljanja otpadom u JIE je takođe u činjenici da je znanje o tokovima čvrstog otpada, od stvaranja otpada pa do nje-govog konačnog zbrinjavanja na deponiji ili u spalionici, nepotpuno ili samo de-limično. Drugim rečima, „fizički model“ upravljanja čvrstim otpadom u tokovima komunalnog otpada se ne može tačno proceniti, što se može smatrati ključnim problemom u praksi upravljanja čvrstim otpadom u JIE danas. Nepotpun „fizički model“, nedovoljno definisana struktura troškova i fragmentarna finansijska poli-tika uzrokuje propuste i odstupanja u osnovi refinansiranja upravljanja otpadom. Nedostaci u finansijskom sistemu otežavaju pružanje usluge upravljanja čvrstim otpadom. To je i razlog zbog kojeg je neophodna neprestana analiza i planiranje u oblasti upravljanja otpadom na lokalnom nivou.


7

1.2. Kako je nastao Troškovno-finansijski Model?

Celokupan sistem upravljanja otpadom u regionu funkcioniše na neodrživim dugoročnim politikama upravljanja otpadom. S jedne strane, očekuje se da JKP u ovoj oblasti posluju pozitivno, čime ona ne bi opterećivala već preopterećene budžete jedinica lokalnih samouprava (JLS). S druge strane, JKP se doživljavaju kao stubovi socijalne zaštite građana sa niskim primanjima. To automatski na-meće neekonomske principe u formiranju cena usluga. Ovakav dualni položaj preduzeća u sektoru otpada dovodi do:

XX Lošeg kvaliteta usluge koji često odstupa od prihvaćenih standarda i propisa;

XX Subvencionisanja gubitaka, koji se pokrivaju iz različitih javnih izvora;

XX Nemogućnosti da se započnu novi razvojni programi u JKP, zato što troškovi pokrivaju samo tekuće obaveze i održavanje, dok se mehanizmi za razvoj sistema prenose na viši nivo odgovornosti, odnosno na JLS ili državu.

Da bi se pomoglo u rešavanju navedenih pitanja, NALAS je 2011. godine razvio sveobuhvatni Troškovno-finansijski Model - TFM (eng. Cost and Finance Model) za sektor upravljanja čvrstim otpadom, koji je bio prilagođen uslovima i konte-kstu zemalja JIE. Model je osmišljen na takav način da se može uvesti kao orga-nizacioni okvir u različitim opštinama u regionu, s ciljem poboljšanja poslovnih procesa kroz utvrđivanje troškova i nivoa efikasnosti u postojećim sistemima.

TFM je tokom 2015. i 2016. godine nadograđen i optimizovan u okviru aktivno-sti u implementaciji projekta “Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u jugo-istočnoj Evropi” koji je implementirala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sa partnerima: Udruženjem za oblasti voda i zaštite okoline “Aqua-san mreža u BiH”, Asocijacijom za upravljanje čvrstim otpadom Republike Srbije (SeSWA) i Mrežom asocijacija lokalnih samouprava jugoistočne Europe - NALAS, uz podršku nemačke i švajcarske vlade putem Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (ORF MMS). Glavni cilj projekta je bio izgradnja JKP i JLS u JIE radi efikasnijeg prikupljanja i korišćenja podataka o prikupljenom, tretiranom i odloženom komunalnom otpadu, kao i razmeni znanja i dobrih praksi na regionalnom nivou. Projekat je implementiran u 4 zemlje JIE: Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji sa širokim krugom partnera u svakoj od partnerskih zemalja.


8

1.3. Šta je TFM i ko sve može da ga koristi?

TFM je mrežna aplikacija razvijena kao podrška JLS i njihovim JKP u JIE, pomoću koje je moguće ostvariti bolji uvid u strukturu troškova upravljanja otpadom na nivou JLS. Ideja TFM-a je zasnovana na tipičnim poslovima upravljanja otpadom, kao što su prikupljanje, transport, razdvajanje i odlaganje. TFM takođe služi i za identifikaciju i vrednovanje opštih finansijskih podataka sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou i može biti od značajne koristi JLS da definišu i primene politike koje su orijentisane ka osiguranju kvaliteta usluga građanima po prihvatljivim cenama. TFM pomaže JLS da bolje razumeju troškove svake aktivnosti pojedinačno, što omogućava bolje upravljanje troškovima. TFM obje-dinjuje evropska i iskustva JLS sa područja JIE budući da se zasniva na lokalnom, regionalnom i međunarodnom stručnom znanju, a testiran je u različitim zemlja-ma na nivou JKP u regionu. On predstavlja sredstvo za organizovano sakupljanje i čuvanje podataka o upravljanju otpadom na lokalnom nivou i stoga je prvi korak u uvođenju referentnih tačaka za poređenje pokazatelja poslovanja JKP. TFM može takođe poslužiti i kao dragocen alat u procesu donošenja odluka, a posebno u kreiranju politika upravljanja otpadom.

TFM i uputstvo za korisnike su namenjeni predstavnicima JKP i drugim operate-rima u oblasti upravljanja otpadom, ali i stručnjacima u organima lokalne samo-uprave u čijem je delokrugu upravljanje otpadom. On korisnicima omogućava da identifikuju bitne komponente sistema upravljanja otpadom, steknu uvid u resurse koje JKP koriste, bolje razumeju gde troškovi nastaju i da ih rasporede prema različitim aktivnostima u lancu upravljanja otpadom (sakupljanje, tran-sport, tretman i odlaganje).

TFM može da bude koristan alat za određivanje kvantitativne osnove za utvrđiva-nje tarifa za punu nadoknadu troškova kao dela održivog finansijskog sistema za upravljanje otpadom u okviru celokupne lokalne politike upravljanja otpadom. Iz nacionalne i regionalne perspektive, TFM može savezima JLS i JLS da obezbedi argumente za poboljšanje pravnog okvira jer će otkriti činjenične podatke o realnoj situaciji na terenu.

TFM mogu da koriste i operateri u oblasti upravljanja otpadom za određivanje realnih troškova njihovog poslovanja unošenjem podataka iz bilansa stanja i izveštaja, ali i za planiranje različitih scenarija unošenjem projektovanih poda-taka. Na taj način operateri mogu da predvide troškove koji nastaju iz njihovog poslovanja, pa shodno tome i da utvrde odgovarajuću cenu za usluge. Pored


9

toga, odeljenja u okviru JLS nadležna za komunalne delatnosti mogu da prate efikasnost preduzeća i njegov učinak, i da odlučuju o tome da li je planirana cena opravdana ili ne.

1.4. Koje su koristi od primene TFM?

TFM se može koristiti u sklopu optimizacije i planiranja praktično svih elemenata sistema upravljanja otpadom odnosno kod: izrade planske i projektne dokumen-tacije; definisanja opcija za sakupljanje, tretman i transport otpada; propisivanja nacionalnog zakonodavstva i usklađivanje sa direktivama EU; obaveza izvešta-vanja ka nacionalnim i institucijama EU.

Upotrebna vrednost TFM-a se može prepoznati u sledećem:

XX Identifikaciji svih troškova koji nastaju u poslovanju;

XX Identifikaciji poslova upravljanja otpadom u kojima nastaju troškovi;

XX Razumevanju nastanka troška i njegovu opravdanost;

XX Identifikaciji hijerarhije procesa donošenja odluka, odgovornosti i eventualnih pozitivnih ili negativnih finansijskih efekata;

XX Uvođenju savremene prakse za sakupljanje podataka i organizaciju upravlja-nja otpadom;

XX Podršci JLS u izgradnji i razvoju ljudskih resursa kroz obuke;

XX Omogućavanju razmene informacija između JLS i operatera u oblasti uprav-ljanja otpadom;

XX Poređenju nivoa usluge i učinka na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou;

XX Poređenju ključnih indikatora učinka sa međunarodnim referentnim vrednostima;


10

XX Unapređenju profesionalnog umrežavanja lokalnih vlasti i operatera u regionu JIE;

XX Standardizaciji formata za sakupljanje informacija u regionu;

XX Razmeni iskustava u optimizaciji sistema.

TFM može da pomogne JLS i JKP kroz:

XX Organizovano sakupljanje i obradu podataka u oblasti upravljanja otpadom;

XX Pomoć u sticanju jasne slike stanja u oblasti upravljanja otpadom;

XX Doprinos u metodološkom i organizacionom smislu u sistemu upravljanja komunalnim otpadom;

XX Uspostavljanju polazne tačke za razmatranje i planiranje budućih koraka za poboljšanje sistema upravljanja otpadom na lokalnom ili regionalnom nivou.

U operativnom smislu, TFM može se koristiti za:

XX Praćenje aktualnih troškova za sakupljanje i transport komunalnog otpada;

XX Definisanje elemenata za finansiranje investicija u opremu i vozila;

XX Praćenje efikasnosti JKP ili operatera.


11

2. Kako koristiti TFM?

TFM je mrežna aplikacija dostupna na internet prezentaciji NALAS. Svaki korisnik može da se registruje i dobije identifikaciju i lozinku direktno na internet prezen-taciji. NALAS je odgovoran za obezbeđivanje unosa svih podataka, kao i za to da obezbedi da je pristup moguć samo registrovanom korisniku.

2.1. Pregled Modela

TFM sastoji se od 4 koraka koje korisnici popunjavaju i od 3 dela raznih izveštaja. Osnovni princip TFM je da se relevantni podaci o svim elementima upravljanja komunalnim otpadom unose samo jednom u za to određeno polje u Koraku 2 – Korisničke informacije, Koraku 3 – Unos opštih podataka i Koraku 4 – Inventar. Izveštaji su vidljivi u listama „Indikatori“, „Određivanje referentih tačaka“ i „Odre-đivanje referentih tačaka po zemljama“. Troškovi usluga u oblasti upravljanja ot-padom su na posebnoj listi „Indikatori“ podeljeni na 9 različitih grupa indikatora.

2.2. Unos podataka

Prilikom prvog korišćenja modela, korisnik se registruje kao novi i tom prilikom bira jezik modela, kako je i prikazano u Ilustraciji 1.


12

Izbor jezika – Ilustracija 1

Nakon izbora jezika, korisnik se upućuje na stranicu za registraciju/upis. Novi ko-risnik može da bira opciju da se registruje, a postojeći samo treba da se uloguje na model (videti Model 2).

Uloguj se/Registruj – Ilustracija 2


13

Izbor opcije registracije vodi korisnike na stranicu za registraciju (Ilustracija 3).

Registracija – Ilustracija 3

Za dobar rad Modela, a posebno za određivanje referentnih tačaka, veoma je važno da korisnici tačno izaberu svoju zemlju u padajućem meniju u modelu za registraciju.

Nakon registracije i logovanja, korisnik treba da izabere ili doda godinu za koju se unose podaci – Korak 1 modela, kako je i prikazano u Ilustraciji 4,


14

Kreiranje nove godine – Ilustracija 4

Korak 2 – Korisničke informacije sastoje se od nekoliko polja koje treba popuniti, a koje se odnose na kompaniju za koju se upisuju podaci i na odgovorna lica. Ovaj deo takođe ima i kućice koje treba označiti, a koje se odnose na usluge koje preduzeće pruža, kao i polja za unos ukupnog broja stanovnika opštine i vrstu opštine.

Unos podataka u Model u vezi sa učinkom preduzeća organizovan je u dva koraka. Korak 3 – Unos opštih podataka, je prva lista za unos podataka, u kojoj se organizuju najvažniji podaci, dok druga, Korak 4 – Inventar, traži podatke o imovini javnog komunalnog preduzeća.

Ove dve liste za unos podataka predstavljaju osnovu za proračun u okviru mo-dela, koji se dobija pomoću formula koje su sastavni deo Modela. Klikom na „Ponovna procena Izveštaja“ sakupljeni i organizovani podaci prikazuju se u listi Indikatori kao set indikatora o upravljanju čvrstim otpadom.

Indikatori prikazani u ovoj listi čine osnovu za sve druge liste izveštaja – Određi-vanje referentnih tačaka i Određivanje referentnih tačaka po zemljama.

Ipak, ne koriste se svi podaci uneseni u Model za proračun jer postoje polja za unos narativnih opisa. Model je strukturiran na način da se postigne sistemat-ska organizacija svih važnih informacija o javnom komunalnom preduzeću na jednom mestu.


15

Korisnici treba da budu svesni nekoliko važnih napomena prilikom korišćenja modela:

XX Uneti podatke koji se odnose na vaše komunalno preduzeće;

XX Polja koja se ne odnose na specifične slučajeve ostaju prazna;

XX Upisati samo one podatke koji se odnose na sakupljanje, tretman i odlaganje čvrstog komunalnog neopasnog otpada;

XX Upisati troškove sa PDV.

2.2.1 Korisničke informacije (Korak 2)

Ulaz je prva od dve liste u Modelu i ona je prvi susret korisnika sa TFM. Svrha je sakupljanje podataka i predstavljanje poslova javnog komunalnog preduzeća, njegove organizacione strukture, poslovanja i socijalnog okruženja, kao i rashoda i prihoda, ljudskih resursa i raspodele radnih dužnosti. Podaci koji se unose u ovu listu uključuju infomacije o korisniku, opšte i tehničke podatke, kao i podatke o operativnim troškovima.


16

Unos korisničkih informacija – Ilustracija 5

Prvi zadatak u listi „Korisničke informacije“ je upis osnovnih podataka o predu-zeću. Počinje se upisom godine na koju se podaci odnose, a zatim se prelazi na popunjavanje ostalih polja. Kako je i prikazano u Ilustraciji 3, Model omogućava korisniku da obeleži konkretne usluge u oblasti upravljanja otpadom koje to komunalno preduzeće pruža.

Na samom dnu ovog dela nalaze se polja za unos podataka o ukupnom broju stanovnika opštine, a tip opštine bira se iz padajućeg menija kako je i prikazano u Ilustraciji 6.


17

Tip opštine (padajući meni) – Ilustracija 6

2.2.2 Unos opštih podataka (Korak 3)

Svrha ovog koraka je sakupljanje podataka i prikazivanje poslova komunalnog preduzeća, organizacione strukture, poslovanja i socijalnog okruženja, kao i ras-hoda i prihoda, ljudskih resursa i raspodele radnih dužnosti. Podaci koji se uno-se u ovu listu uključuju infomacije o korisniku, opšte i tehničke podatke, kao i podatke o operativnim troškovima. Prikaz svih odeljaka u Koraku 3 prikazan je u Ilustraciji 7.


18

Korak 3: Unos opštih podataka – Ilustracija 7

Odeljak 1 „Opšte informacije“

Prvo dolazimo do Odeljka 1 „Opšte informacije“, koje su podeljene na tri podo-deljka kako je i prikazano u ilustracijama 8, 9 i 10. Pododeljci su „Podaci o područ-ju“, „Računovodstveni podaci i jedinični troškovi“ i „Izvor prihoda“.

Kolone se respektivno odnose na:

XX Prva kolona = Naziv odeljka, podoodeljka ili zahtevani podaci ili informacije

XX Druga kolona = Format u kojem se podaci unose (na primer, narativni opis ili nacionalna valuta na godišnjem nivou)


19

XX Treća kolona = Unos podataka

XX Četvrta kolona = Označavanje kućice ako je podatak zvaničan, ili neobeleža-vanje kućice ako se radi o proceni

XX Poslednja kolona = Izvor informacija ili napomena

Opšte informacije – Ilustracija 8

Pododeljak o lokalnom području sadrži niz pitanja koji se unose ili kao narativ ili u traženom formatu, na primer:

XX Koji organ je nadležan za upravljanje otpadom na lokalu?

XX U kojim administrativnim područjima/gradu/opštini se pružaju usluge iz obla-sti upravljanja otpadom?

XX Ukupno administrativno područje

XX Ukupno administrativno područje – urbano

XX Ukupno administrativno područje – ruralno

XX Administrativno područje pokriveno uslugom upravljanja otpadom


20

XX Broj stanovnika u području

XX Broj stanovnika u području – urbanom

XX Broj stanovnika u području – ruralnom

XX Broj stanovnika koji imaju uslugu upravljanja otpadom – urbanog

XX Broj stanovnika koji imaju uslugu upravljanja otpadom – ruralnog

XX Gustina naseljenosti

XX Prosečan broj članova domaćinstva

XX Prosečan prihod po domaćinstvu

XX Prosečan prihod po glavi stanovnika u području koje je pokriveno uslugom

XX Putna infrastruktura u području pokrivenom uslugom (nisko do visoko ra-zvijena 1-5 i narativni opis uslova na putu: lokalni seoski putevi; neasfaltirani putevi; urbani putevi koji se loše/dobro održavaju, itd.)

Napomena: Sam Model podseća koji podaci moraju da budu uneseni. Na kraju sva-kog odeljka i pododeljka stoje opcije SAČUVATI i ŠTAMPATI. Svi uneseni podaci moraju se sačuvati da bi se mogao nastaviti rad na sledećoj stranici. Kada se izabere opcija SAČUVATI, pododeljak se automatski zatvara.

U pododeljku „Računovodstveni podaci i jedinični troškovi“, koje je delimično prikazano u Ilustraciji 9, podaci koji se traže odnose se na:

XX Budžet za usluge upravljanja otpadom u poslednjoj godini, investicioni i operativni

XX Zbir budžeta u poslednje tri godine, investicionih i operativnih

XX Kako se obračunavaju troškovi upravljanja otpadom u opštinskom budžetu?

XX Da li komunalna preduzeća pružaju još neke usluge osim upravljanja otpadom?


21

XX Da li se obračunski poslovi upravljanja otpadom vrše zajedno sa drugim uslugama?

XX Ako je odgovor na prethodno pitanje da, dajte procenu (%) režijskih troškova u vezi sa poslovima upravljanja otpadom (npr. upravljanje, administrativni troškovi, komunalije, kancelarijski prostor)

XX Koji je kurs NV u odnosu na evro?

XX Cena dizela koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena benzina koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena lož ulja koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena gasa koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena električne energije koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena vode koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Cena drveta koju plaćaju komunalna preduzeća

XX Da li preduzeće na račune obračunava PDV?

Računovodstveni podaci i jedinični troškovi – Ilustracija 9


22

U Odeljku „Izvor prihoda“, ako ima prihoda koji nisu navedeni, upišite ih na sle-deću dostupnu liniju u okviru naslova „Ostalo“:

Izvor prihoda – Ilustracija 10

Odeljak 2 „Tehnički podaci“

Odeljak 2 „Tehnički podaci“ (prikazani u ilustracijama 11 i 12) rezervisano je za „Čišćenje ulica“, „Sakupljanje i transport“ i za „Odlaganje/Deponija“. Svi delovi su mešavina opisnih informacija i unosa podataka, ali odeljak „Tretman“ ima pose-ban pododeljak Različite usluge tretmana koji se sastoji od nekoliko polja u koja se unose podaci o različitim opcijama tretmana, kako je i prikazano u Ilustraciji 10. Ako korisnik ima više opcija tretmana u okviru svog poslovanja, onda te po-datke treba uneti na prvu slobodnu liniju u okviru naslova „Ostalo“:


23

Tehnički podaci – Ilustracija 11

Tehnički podaci, nast. – Ilustacija 12


24

Objašnjenja unosa podataka o različitim opcijama tretmana:

XX „Ulaz na reciklažno dvorište“ predstavlja ukupnu količinu otpada koji dođe na tretman;

XX „% otpada po masi“ traži procenat od ukupne količine otpada koji preostane nakon tretmana;

XX „Postrojenje za MBT“ je postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada;

XX „Izlaz metalne frakcije“ traži podatke o količini metala koji se odvaja za reciklažu;

XX „Izlaz GiPO“ predstavlja gorivo dobijeno iz prerade otpada u procesu tretmana;

XX „Otpad za odlaganje“ traži podatak o količini rezidualnog otpada koji ostane nakon tretmana.

Odeljak 3 „Podaci o operativnim troškovima“

Unos podataka nastavlja se u Odeljku 3 „Podaci o operativnim troškovima“, u koji se prvo unose podaci o troškovima za zaposlene prikazani po stavkama i različitim odsecima službi za upravljanje otpadom. Prvi pododeljak odnosi se na direktne troškove rada u odsecima za čišćenje ulica, sakupljanje i transport. Lo-gika ovog pododeljka dolazi od činjenice da su obično isti zaposleni odgovorni za čišćenje ulica i sakupljanje i transport otpada. Kako je i prikazano u Ilustraciji 13, prvo se unosi broj svih zaposlenih, njihova puna prosečna mesečna plata i odgovarajući procenat vremena koji se posvećuje konkretnoj operaciji (čišćenje, primarno sakupljanje, sekundarno sakupljanje i selektivno sakupljanje).

Napomene:

XX Primarno sakupljanje otpada odnosi se na zajedničku kantu, kantu za sakupljnje otpada koja je karakteristična za većinu opština u regionu;

XX Sekundarno sakupljanje otpada može se javiti u nekoliko slučajeva kada se otpad prvo grupiše na specifična mesta, a zatim sakuplja i transportuje velikim kamioni-ma do krajnjeg odredišta;


25

XX Selektivno sakupljanje predstavlja aktivnost sakupljanja reciklabilnih frakcija iz otpada na samom mestu nastanka.

Direktni troškovi rada u sektoru čišćenja ulica, skupljanja i transporta – Ilustracija 13

Podaci u vezi sa troškovima za zaposlene unose se u naredne pododeljke „Direktni troškovi rada u sektoru tretmana“, „Direktni troškovi rada u sektoru deponija“ i „Indirektni troškovi rada“. U ove pododeljke unose se podaci o broju stalno zaposlenih na specifičnim operacijama (kako je i prikazano na Ilustraciji 14 i Ilustraciji 15), kao i njihove pune prosečne plate na mesečnom nivou.

Direktni troškovi rada u sektoru tretmana – Ilustracija 14


26

Indirektni troškovi rada – Ilustracija 15

Napomena:

XX Shodno računovodstvenom konceptu, svi troškovi mogu se podeliti na direktne i indirektne.

XX Direktni troškovi su troškovi neposredno povezani sa proizvodnjom dobara ili pružanjem usluga, kao što je rad, gorivo, materijal za svakodnevno prekrivanje deponije, itd.

XX Indirektni troškovi su troškovi koji nisu u direktnoj vezi sa nekom aktivnošću, ali su prisutni u svim aktivnostima i podrška su direktnim troškovima, kao što su troškovi upravljanja, porezi, troškovi finanirsanja itd.

Ako postoje i druge specifične pozicije u okviru različitih operacija, molimo da ih upišete u naslovu „Ostalo“.

Pododeljak „Gorivo i komunalije“ omogućava pregled ukupnih godišnjih troško-va goriva za vozila i troškova za komunalije, kao što su električna energija, voda, gorivo za ogrev i drvo. Troškovi se zatim dele procentualno na troškove pružanja usluga i režijske troškove.


27

Troškovi za gorivo i komunalije – Ilustracija 16

Nastavlja se sa unosom podataka o različitim operacijama kao što su na primer troškovi održavanja i rezervnih delova za mašinske radionice, dozvole u oblasti zaštite životne sredine, monitoring, itd. (videti Ilustracije 17, 18 i 19). Iskazivanje troškova po stavkama vrši se u pododeljku „Režijski kancelarijski troškovi“, gde se unose podaci o tipičnim nabavkama kancelarijskog materijala, ali i aktivno-sti odnosa sa javnošću, kao što su kampanje razvoja svesti i slično, i u podo-deljku „Usluge trećih lica“, gde se upisuju podaci o aktivnostima koje se obično podugovaraju.

Ostali troškovi u vezi sa radom – Ilustracija 17


28

Režijski kancelarijski troškovi – Ilustracija 18

Usluge trećih lica – Ilustracija 19

Unos podataka u prvu listu završava se upisom podataka o porezu, kapitalnim troškovima i finansijskim troškovima (videti Ilustracije 20, 21 i 22).


29

Troškovi poreza – Ilustracija 20

Kapitalni troškovi – Ilustracija 21


30

Finansijski troškovi – Ilustracija 22

Ostali troškovi – Ilustracija 23

Na kraju, kako je i prikazano na Ilustraciji 23, korisnici imaju mogućnost da upi-šu troškove koji nisu navedeni u prethodnim pododeljcima.

Kada se završi upis podataka u Koraku 3, prelazi se na deo o inventaru.

Inventar (Korak 4)

Logika Koraka 4: Inventar (videti Ilustraciju 24) ista je kao i u prethodnom kora-ku i u celokupnom Modelu. On prati odeljke o poslovima u oblasti upravljanja


31

otpadom, a od korisnika se očekuje da upišu podatke o vozilima, mehanizaciji, priboru i opremi u vlasništvu kompanije, a koji se koriste za potrebe sakupljanja i transporta, tretmana i odlaganja. Korisnici treba da unesu različite podatke, kao što je broj jedinica, godina nabavke, vrednost nabavke, knjižena vrednost itd. Korisnici treba da počnu upisivanjem minimalne vrednosti u nacionalnoj valuti, iznad koje stavka ili predmet postaju deo inventara. Kako je i prikazano u Ilustraciji 25, prvi podaci koje unosite u vezi su sa zemljištem i objektima u vlasništvu kompanije.

Korak 4: Inventar – Ilustracija 24

Napomena:

Model dolazi prazan uz mogućnost unosa onoliko stavki koliko postoji i u knjigama, zasebnim izborom na „Kreiraj novi“, kojom prilikom se otvara novi prozor. Jedan red je rezervisan za jednu stavku, bilo da se radi o objektu, zemljištu, vozilu, kupovini kontejnera ili kanti, dela mehanizacije ili opreme.

Primer liste za zemljište i objekte: poboljšanje zemljišta, centralna kancelarija, garaža, industrijska platforma na transfer stanici, objekti na reciklažnom dvori-štu, skladište, itd.


32

Zemljište i objekti – Ilustracija 25

Odeljak 1 „Sakupljanje i transport“

Odeljak 1 odnosi se na sakupljanje i transport. Korisnici treba da unose poje-dinačno vozila, koja se mogu razlikovati po tipu ili godini kupovine, zatim po broju stavki, godini nabavke, očekivanom preostalom trajanju životnog ciklusa od trenutka unosa podataka, po kupovnoj i knjiženoj vrednosti izraženoj u na-cionalnnoj valuti. Videti Ilustraciju 26.

U istom prozoru unose se i dodatni podaci: procenat vremena koji predstavlja korišćenje stavke za određene operacije, uključujući čišćenje ulica, primarno sakupljanje, sekundarno sakupljanje i odvojeno sakupljanje; vrstu goriva koje specifična stavka koristi – (ovde korisnik može da izabere iz padajućeg menija u svakoj ćeliji dizel, benzin, gas, lož ulje ili električna energija). Na kraju se unose podaci o potrošnji, procenjenoj kilometraži i troškovima održavanja i tehničkim pregledima.


33

Vozila za sakupljanje i transport – Ilustracija 26

Primer liste vozila: Kamion 8t, Kamion 12t, Kompaktor, Utovarni kamion, Viljuškar, Traktor i prikolica, Rotopres 12t, itd.

Sledeći podaci koji se unose su podaci o kontejnerima. Obezbedite da u ovom odeljku upisujete samo podatke o operacijama sakupljanja. Grupišite kontejnere po nalozima za nabavku i prema tipu, i upisujte podatke kao za sve druge stavke. Na primer, ako je bila porudžbina za 30 komada kontejnera od 1100 litara 2012. godine, to se upisuje u jednom redu kao grupna nabavka, a u koloni „Broj jedi-nica“ upisuje se broj „30“. Nakon toga, kako je i prikazano u Ilustraciji 27, dalje se prate kolone i unose podaci o godini kupovine, očekivani preostali životni ciklus kontejnera, kupovna i knjižena vrednost, procenat upotrebe po speciičnom tipu sakupljanja i na kraju troškovi održavanja.


34

Napomena:

Upišite kupovnu i knjiženu vrednost pojedinačnog kontejnera u nacionalnoj valuti. Procenjeni troškovi održavanja po kontejneru godišnje takođe se iskazuju u nacio-nalnoj valuti.

Kontejneri – Ilustracija 27

Primer liste kontejnera: Kontejner 770l, Kontejner 1100l plastični, Kontejner 1100l metalni, Kontejner 5m3, Kontejner 7m3, Rolo kontejner 25m3, itd.

U pododeljku 3 se od korisnika očekuje da unesu podatke o kantama. Kako se i vidi iz Ilustracije 28, primenjuje se logika slična logici iz prethodnog pododeljka, s tom razlikom da se unose podaci o stopi zamene umesto knjižene vrednosti. Ovaj pododeljak ne uključuju kolonu za sekundarno sakupljanje, već samo za primarno i selektivno sakupljanje. Maksimalna zapremina kanti je 370 l.


35

Kante – Ilustracija 28

Primer liste kanti: Kanta 60l, Kanta 120l, Kanta 240l, Kanta 370l.

Sledeći pododeljak odnosi se na sisteme i preduzeća koji u okviru svog poslova-nja imaju transfer stanice. Korisnici u sistem unose podatke u vidu stavki ili grupa stavki, a zatim definišu broj jedinica po stavkama, godinu nabavke ili presovanja, očekivani preostali životni vek transfer stanice, i nabavna i knjižena vrednost u nacionalnoj valuti. Što se tiče potrošnje energije, količina po specifičnoj jedinici na godišnjem nivou zavisi od izvora energije koji se može označiti u padajućem meniju u koji se ulazi onako kako je prikazano na Ilustraciji 29. Na kraju se unose podaci o troškovima održavanja i rezervnih delova iskazanih u nacionalnoj valuti po godinama.

Napomena:

U zavisnosti od izvora energije, izabrati dizel, benzin i lož ulje iskazane u litrama, gas iskazan u kubnim metrima i kilovat sate za električnu energiju. Kada je reč o potrošnji energije, ista logika se primenjuje na ostatak liste.


36

Transfer stanice – Ilustracija 29

Primer liste za transfer stanicu: Stacionarni kompaktor, Zamenljivi kontejner 35m3, itd.

Odeljak 2 „Tretman“

Odeljak 2 „Tretman“ rezervisan je za inventar u sektoru tretmana otpada i sastoji se od pododeljaka za reciklažno dvorište, sortiranje, kompostiranje i mehaničko-biološki tretman. Prvi pododeljak (Ilustracija 30) posvećen je reciklažnim dvori-štima i prati korake u okviru kojih korisnici treba da upisuju naziv stavke ili grupe stavki, broj jedinica, godinu nabavke ili presovanja, očekivani preostali životni vek jedinice i nabavnu i knjiženu vrednost. Kod unosa podataka o potrošnji energije i održavanju važi ista logika kao i za transfer stanice.


37

Reciklažna dvorišta – Ilustracija 30

Primer liste za reciklažno dvorište: Kontejner 5m3, Šreder, Balirka, Drobilica, Vi-ljuškar, itd.

Sledeći objekti za tretman za koje se traže informacije vezuju se za objekte za sortiranje. Primenjuje se isti princip kao za reciklažna dvorišta. Kreće se od naziva i broja jedinica i nastavlja se dalje po kolonama kako je i prikazano u Ilustraciji 31.

Napomena:

Ako je sortiranje deo drugog postrojenja za tretman, npr. postrojenja za mehaničko-biološki tretman, podaci o sortiranju unose se u ovom delu, a ne u pododeljak o MBT.

Sortiranje – Ilustracija 31


38

Primer za listu za sortiranje: Traka za sortiranje, Kontejner 5m3, Viljuškar, itd.

Dalje se prelazi na kompostiranje, pri čemu se prvo navode postrojenja za kom-postiranje, zatim godina instalacije, preostali životni vek, nabavna i knjižena vred-nost, potrošnja energije i ordžavanje i rezervni delovi. Podaci o potrošnji energije unose se pre, kako je i prikazano na Ilustraciji 32.

Napomena:

Ako je kompostiranje deo drugog postrojenja za tretman, npr. postrojenja za me-haničko-biološki tretman, podaci o kompostiranju unose se u ovom delu, a ne u pododeljak o MBT.

Primer liste za kompostiranje: Oprema za kompostiranje pokošenog zelenila, Komposter, Buldožer, izd.

Kompostiranje – Ilustracija 32

Zatim se prelazi na inventar za mehaničko-biološki tretman (MBT). Kako je već istaknuto, u ovom pododeljku unose se podaci koji su dopuna već upisanim podacima u pododeljku za procese odvojenog tretmana. Logika unosa inventara ista je kao i za ostala postrojenja. Počinje se unosom broja jedinica, a zatim se prelazi na godinu instalacije, preostali životni vek, nabavnu i knjiženu vrednost, potrošnju energije (u zavisnosti izvora energije, izabrati dizel, benzin i lož ulje iskazane u litrama, gas iskazan u kubnim metrima i kilovat sate za električnu ener-giju), održavanje i rezervne delove. Pododeljak o MBT prikazan je na Ilustraciji 33.


39

Mehaničko-biološki tretman – Ilustracija 33

Primer za listu za MBT: Šreder, Industrijski magnet, Prenosna traka, Biodigestor, itd.

U sledećem odeljku unose se podaci o opremi na deponijama. Upisuje se na-ziv opreme na deponiji, broj jedinica, godina nabavke, očekivani vek trajanja, nabavna vrednost, knjižena vrednost u nacionalnoj valuti, potrošnja energije i održavanje. Videti Ilustraciju 34.

Deponija – Ilustracija 34

Primer za listu za deponije: Vaga, Kompaktor, Buldožer, itd.


40


41

3. Indikatori (Korak 5 – izveštavanje)

Korak 5: Indikatori se nalaze u delu o izveštavanju, i ovaj deo sumira celokupan rad iz prethodna četiri koraka. On izdvaja podatke o troškovima i prikazuje ih u obliku grupa indikatora. Svi indikatori predstavljeni su u dva formata: u nacional-noj valuti na godišnjem nivou i u evrima takođe na godišnjem nivou.

Indikatori se prikažu samo ako se klikne na „Ponovna procena izveštaja“ (videti Ilustraciju 35). Zatim Model započinje proračun i u roku od pet minuta generiše indikatore. Izveštaj se zatim može sačuvati ili odštampati u PDF formatu.

Ponovna procena izveštaja i čuvanje u PDF formatu – Ilustracija 35

Indikatori su namenjeni za prikazivanje realnih troškova usluga upravljanja otpa-dom i kako su ti troškovi podeljeni prema specifičnim aktivnostima.


42

Indikatori A i B – Ilustracija 36

Prvi pokazatelj je ukupan trošak (indikator A) (videti Ilustraciju 36). On prikazuje ukupne troškove usluga za upravljanje otpadom u preduzeću na godišnjem ni-vou. On obuhvata sve troškove svih aktivnosti upravljanja otpadom koji uključuju različite vrste troškova. Ako su tarife određene na nivou ukupnih usluga uprav-ljanja otpadom, uključujući i sve usluge od primarnog sakupljanja do konačnog odlaganja rezidualnog otpada, tada se ove informacije u kombinaciji sa ukupnim prihodima iz upravljanja otpadom mogu koristiti za prilagođavanje politike cena.

Indikator B pokazuje ukupne troškove po stavkama pojedinačnih aktivnosti upravljanja otpadom. Ovaj indikator može da se koristi za određivanje tarifa za posebne aktivnosti. (videti Ilustraciju 36)

Indikatori C i D prikazuju troškove specifičnih aktivnosti upravljanja otpadom po toni i po glavi stanovnika, čime se ukazuje na efikasnost u okviru jednog bloka aktivnosti (videti Ilustraciju 37)


43

Indikatori C i D – Ilustracija 37

Na desnoj strani ekrana prikazani su svi navedeni indikatori u formi BEZ REŽIJSKIH TROŠKOVA, čime se stiče uvid samo u realne troškove upravljanja otpadom (bez administracije, indirektnih troškova rada, kancelarijskog materijala, itd.)

Poslednji deo u Indikatorima je grupa E – Ostali indikatori, koji prikazuju sve podatke unesene u model i osnovu za određivanje referentnih tačaka. (Videti Ilustraciju 38)


44

Ostali indikatori E – Ilustracija 38


45

4. Određivanje referentnih tačaka

Određivanje referentnih tačaka je deo koji korisniku omogućava da uporedi svoj učinak u odnosu na Model po svim indikatorima iz Liste indikatora.

Da bi se izbeglo mešanje opština različite veličine i usluga koje pružaju, korisnici su u obavezi da iz padajućeg menija izaberu broj stanovnika i tip opštine (videti Ilustraciju 39).

Određivanje referentnih tačaka prikazano je u formi grafikona za sve indikatore u grupama A, B, C i D, i moguće ih je štampati ili sačuvati u različitim formatima (JPG, PDF, itd.) – videti Ilustraciju 40.

Broj stanovnika i tip opštine – Ilustracija 39


46

Primer određivanja referentnih tačaka na nacionalnom nivou – Ilustracija 40


47

5. Određivanje referentnih tačaka po

zemljama

Lista za određivanje referentnih tačaka po zemljama je za razliku od ostalih listi otvorena za javnost. U ovom delu objedinjeni su podaci po zemljama za sve korisnike, čime se omogućava poređenje između zemalja prema postojećim indikatorima (ukupni troškovi). Model je postavljen tako da jednu zemlju poredi (izabrati zemlju) sa drugom ili nekoliko drugih zemalja iz padajućeg menija, kako je i prikazano na Ilustraciji 41.

Izabrati jednu ili više zemalja za poređenje – Ilustracija 41

Određivanje referentnih tačaka po zemljama uglavnom je korisno za nacionalne institucije, saveze i NALAS. Određivanje referentnih tačaka po zemljama prika-zano je kao grafikon koji se može odštampati ili sačuvati u različitim formatima (JPG, PDF, itd.) – videti Ilustraciju 42.


48

Primer određivanja referentnih tačaka po zemljama – Ilustracija 42


49

6. Korišćenje indikatora

Izvedeni pokazatelji mogu se koristiti za dva različita tipa poređenja. Prvi se od-nose na praćenje trendova u okviru jednog sistema ili preduzeća za upravljanje otpadom u intervalima na koje se unos podataka odnosio, u većini slučajeva je to period od godinu dana. Na ovaj način je moguće pratiti trendove na ukupnom nivou sistema ili na nivou pojedinačnih blokova aktivnosti upravljanja otpada. Znatan rast cene po jednom bloku može da ukaže na pojavu određenih vrsta gubitaka ili neefikasnosti. Isto tako, povećanje efikasnosti može da ukaže na pozitivne trendove koji mogu biti rezultat određenih poslovnih odluka i novih politika.

Ovaj model se može koristiti da se ispita izvodljivost budućih investicija i uticaj koji one mogu da imaju na troškove poslovanja, pod uslovom da korisnik modela zna potrebne ulazne podatke koji se odnose na ulaganja.

S druge strane, poređenje različitih sistema za upravljanje otpadom je moguće, ali može biti prikladno samo ako se radi sa preduzećima koja posluju u slič-nim uslovima. Poznata je činjenica da troškovi koji proizilaze iz pružanja usluga upravljanja otpadom u velikoj meri zavise od topografije, geografskog položaja, distribucije urbanih i ruralnih naselja, stanja putne mreže, dostupnih tehnologija i objekata, i od lokalnih ekonomskih uslova. Međutim, potrebno je za početak uložiti napor u pravcu demistifikacije realnih troškova UO i napraviti korak ka određivanju referentnih tačaka za prihvaćene troškove elemenata upravljanja otpadom u regionu JI Evrope. To i jeste cilj TFM.


50


51

7. Završne napomene

TFM predstavlja sveobuhvatni alat prilagođen uslovima u sektoru upravljanja čvr-stim otpadom u jugoistočnoj Evropi. Korišćenje TFM može pomoći zaposlenima u komunalnim preduzećima i državnim službenicima u lokalnim upravama u ju-goistočnoj Evropi da bolje razumeju „fizički model“ lokalnog sistema upravljanja otpadom i strukturu realnih troškova upravljanja otpadom.

Isto tako, TFM može da bude i važan instrument za donošenje strateških odlu-ka i kreiranje politika kada je u pitanju upravljanje otpadom. Analitička priroda modela i klasifikacija troškova prema mestu porekla i nameni daje korisnicima mogućnost da planiraju i analiziraju različite scenarije za poboljšanje usluge. Po-red toga, on ukazuje na korene problema u sistemu,omogućava njihovo merenje i daje osnov za odgovarajuće procese donošenja odluka.

TFM predstavlja jedinstven alat koji se može nadograđivati u pogledu mogućeg uvođenja novih indikatora i merila.


52


53

8. Lista ilustracija

Ilustracija 1 - Izbor jezika

Ilustracija 2 - Logovanje/ Registracija

Ilustracija 3 - Registar

Ilustracija 4 - Kreiranje nove godine

Ilustracija 5 - Unos korisničkih informacija

Ilustracija 6 - Tip opštine (padajući meni)

Ilustracija 7 - Korak 3: Unos opštih podataka

Ilustracija 8 - Opšte informacije

Ilustracija 9 - Računovodstveni podaci i jedinični troškovi

Ilustracija 10 - Izvor prihoda

Ilustracija 11 - Tehnički podaci

Ilustracija 12 - Tehnički podaci, nast.

Ilustracija 13 - Direktni troškovi rada u sektoru čišćenja ulica i sakupljanja i transporta

Ilustracija 14 - Direktni troškovi rada u sektoru tretmana

Ilustracija 15 - Indirektni troškovi rada

Ilustracija 16 - Troškovi za gorivo i komunalije

Ilustracija 17 - Ostali troškovi u vezi sa radom

Ilustracija 18 - Ostali režijski troškovi

Ilustracija 19 - Usluge trećih lica

Ilustracija 20 - Troškovi poreza


54

Ilustracija 21 - Kapitalni troškovi

Ilustracija 22 - Finansijski troškovi

Ilustracija 23 - Ostali troškovi

Ilustracija 24 - Korak 4: Inventar

Ilustracija 25 - Zemljište i objekti

Ilustracija 26 - Vozila za sakupljanje i transport

Ilustracija 27 - Kontejneri

Ilustracija 28 - Kante

Ilustracija 29 - Transfer stanice

Ilustracija 30 - Reciklažna dvorišta

Ilustracija 31 - Sortiranje

Ilustracija 32 - Kompostiranje

Ilustracija 33 - Mehaničko-biološki tretman

Ilustracija 34 - Deponije

Ilustracija 35 - Ponovna procena izveštaja i čuvanje u PDF formatu

Ilustracija 36 - Indikatori A i B

Ilustracija 37 - Indikatori C i D

Ilustracija 38 - Ostali indikatori E

Ilustracija 39 - Broj stanovnika i tip opštine

Ilustracija 40 - Primer za određivanje referentnih tačaka na nacionalnom nivou

Ilustracija 41 - Izbor jedne ili više zemalja za poređenje

Ilustracija 42 - Primer određivanja referentnih tačaka po zemljama


55

9. Reference

Aleksić, M. i saradnici, Model informacionog sistema o upravljanju čvrstim otpa-dom (SWIS) – Priručnik, NALAS, Skoplje, 2011

Kompanija „ProConsulting“ doo, „Dijagnostička analiza „Regia Apa Soldanesti“, GIZ projekat „Modernizacija javnih usluga u Republici Moldaviji“, Kišinjev, 2012

„Strategija upravljanja otpadom za južni razvojni region Moldavije za 15-godišnji period“, Projekat upravljanja otpadom – ENPI East, Kišinjev, 2012

Dr Hog, D. i saradnici, Troškovi upravljanja otpadom u EU, Eunomia Research & Consulting Ltd., Bristol, 2001

Šajnberg, A. Rodić, L., Vilson D. i saradnici, Skeniranje terena za Program UN za stanovanje Upravljanje čvrstim otpadom u gradovima širom sveta, UN HABITAT, London, Vašington, 2010.


56

Troškovno - finansijski model (TFM) i pripadajući priručnik su omogućeni sred-stvima projekta „Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u zemljama jugoistočne Evrope“, koji su finansijski podržali Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i vlada Švajcarske implementiran od strane GIZ-a putem Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (ORF MMS). Projekat je sproveden u četiri pilot zemlje jugoistočne Evrope – Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao zajednička inicijativa ključnih partnera u projektu: Udruženje za oblast voda i zaštite okoline „Aquasan mreža u BiH“, NALAS – mreža udruženja lokalnih vlasti u jugoistočnoj Evropi i SeSWA – asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom.

Documents

Troškovno - ˜nansijski Model za CF… · TFM je mrežna aplikacija razvijena kao podrška JLS i njihovim JKP u JIE, pomoću koje je moguće ostvariti bolji uvid u strukturu troškova