s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .

SLOBODANJOLOVI]:Sabor truba~a vra}a se korenima

DEJANPETROVI]:Dobar zvuk lako se prepoznaje

RASIM LJAJI]:Gu~a je mnogo vi{e od obi~ne manifestacije

SABOR TRUBA^A

Gu~a

3G U ^ A 2 0 1 7 D A N A S | s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .2

SABOR TRUBA^A

Gu~a

am naziv ove manifestacije, Sabortruba~a, upu}uje da je tomanifestacija posve}ena truba~ima itoj vrsti muzike. U jednom periodu

koncerti estradnih zvezda, me|u kojima i na{ihnajpopularnijih Miroslava Ili}a i Svetlane CeceRa`natovi}, doprineli su komercijalizaciji ipove}anju broja doma}ih gostiju, ali i udaljavanjupravih ljubitelja trube od Gu~e. To su nam mnogizamerili i zato smo Sabor vratili njegovomodre|uju}em faktoru - trubi - ka`e za DanasSlobodan Jolovi}, predsednik Saborskog odbora,obja{njavaju}i zbog ~ega su odlu~ili da ovegodine izostanu koncerti estradnih zvezda.

Jo{ jedna od novina koja kazuje da se Gu~avra}a svojim korenima jeste povratak {atri ucrkvenu portu. Kakvu reakciju o~ekujete odiskusnih sabora{a koji }e, kao nekad, imatipriliku da jedu svadbarski kupus u crkvenojporti?

- Crkvena porta bila je oduvek du{a ovemanifestacije. Mesto gde su, pod {atrama,doma}i i starni gosti, ali i na{i sugra|ani izokru`enja, sa svojim porodicama i prijateljimadolazili kao na hodo~a{}e. Ko nije odsedeo uPorti, po~astio se dobrim jagnje}im i prase}impe~enjem, probao hajdu~ki }evap, pojeo porcijukupusa, proje, draga~evskog sira i kajmaka ipopio hladno pivo ili {pricer, kao i da nije bio uGu~i u vreme Sabora. Naravno, u Porti, podsedam {atri, svira}e i na{i najbolji truba~i. Uverensam da }e Crkvena porta biti mesto ponovnogokupljanja sabora{a, sve sa jednim ciljem: da se

o~uva tradicija, Saboru povrati stari sjaj, augostiteljima pru`i {ansa da se poka`u i zarade.Cene }e, svakako, biti prihvatljive jer smo, raditoga, i{li sa ni`im zakupom mesta.

Prethodne godine jedna od novina utakmi~arskom delu Sabora bila je takmi~enjemajstora trube. Kakve novitete posetiocimogu o~ekivati ove godine?

- Pored tradicionalnih programskih sadr`ajaSabora u Gu~i, ove godine smo duplirali brojpredtakmi~arskih centara, uveli mnoge novine utakmi~arskom delu, tako da se zna~ajno pove}alakonkurencija za dolazak u Gu~u na{ih najboljihtruba~a. Koncerte estradnih zvezda, u delu posebnihprogramskih sadr`aja, zamenili smo truba~kim. Tu suDejan Petrovi} i Big Band, Dejan Lazarevi}, BobanMarkovi}, Goran Bregovi} i Bijelo dugme, ali i koncertipobednika prethodnog Sabora, me|u kojima i{ampiona Gu~e Ekrema Mamutovi}a, pobednika natakmi~enju majstora trube.

Ove godine ulaz u Gu~u, parking kao i sviprogramski sadr`aji bi}e potpuno besplatni.Da li smatrate da }e to privu}i vi{e posetiocana festival trube?

- Odrekli smo se zna~ajnih prihoda od parkingai ulaznica na koncerte. Sve }e biti besplatno. Tosmo u~inili kako bismo iza{li u susret na{imsabora{ima. Posebno draga~evcima i gostima izCentralne i Zapadne Srbije. Novac koji bi potro{ilina parking i ulaznice mogu da u{tede, kupe nekisuvenir ili potro{e pod {atrom. Ali i dajutruba~ima. Jednom se ̀ ivi. Svi u Gu~u. Uveren sam

da }e se zbog vra}anja Sabora truba~ima ibesplatnog parkinga i ulaza pove}ati i broj gostiju.

Da li je zavr{ena izgradnja Doma truba~a?Koliko je ona trajala i koliki je njegovkapacitet?

- Izgradnja Doma truba~a zavr{ena je. Trajala jegodinu dana. To smo planirali godinama unazadda uradimo ali nije bilo sredstava. Zahvaljuju}irazumevanju ministra Rasima Ljaji}a i finansijskojpomo}i njegovog ministarstva, truba~i su dobilikrov nad glavom, sa 27 soba, 162 le`aja, salom iostalim prate}im sadr`ajem. I jo{ pet soba i desetle`ajeva u postoje}em objektu, sa kuhinjom irestoranom. Postoje jo{ neka ulaganja uopremanje i otklanjane nekih sitnih nedostatakau delu PP za{tite, kao i u saborsku i sportskuinfrastrukturu kako bi se izgra|eni sme{tajnikapaciteti stavili u funkciju i van Sabora, posebnoza potrebe sporta i rekreacije. Raspolo`enje jeministarstva da ulo`i sredstva ali potreban je ikapacitet (ne)odgovornih iz lokalne vlasti da toprepoznaju.

Da li je Gu~a, u smislu putne i ostaleinfrastrukture, potpuno spremna da i ovegodine do~eka stotine hiljada sabora{a izzemlje i inostranstva?

- Jeste. Ona nije ono {to je bila 2010, ali samaGu~a je lepo i ure|eno mesto. Podizanje nivoasaobra}ajne infrastrukture i komunalnih uslugastalni je posao nadle`nih dr`avnih i lokalnihinstitucija i njihovih javnih preduze}a. Svio~ekujemo izgradnju deonice puta K-11 odPreljine do Po`ege i stavljanje u funkciju civilnogsaobra}aja aerodroma u La|evcima, kao irekonstrukciju i izgradnju prilaznih puteva Gu~i.To }e tek tada Gu~u u~initi nezaobilaznimmestom na turisti~koj karti Srbije, posebno uvreme Sabora. Cenimo i `elimo {to vi{e stranihgostiju ali se isto tako radujemo da gra|ani na{e isusednih op{tina i gradova ovaj Sabor do`ive kaosvoj. Pozivam ih da u~estvuju u njemu svojimprisustvom i u`ivaju.

Ko }e ove godine otvoriti Sabor truba~a?- Sabor }e otvoriti potpredsednik Vlade

Republike Srbije i ministar trgovine, turizma itelekomunikacija, Rasim Ljaji}. On je poslednjihnekoliko godina dao zna~ajan doprinos uizgradnji Doma truba~a, ali i podr{ku u promocijiove manifestacije. O~ekujemo da nastavimosaradnju i realizujemo dogovorene projekte. Nataj na~in }emo nadomestiti i smanjene prihodeod parking i ulaznica iz kojih smo finansiraliizgradnju i odr`avanje saborske infrastrukture.Dr`ava je stala iza nas. To je va`no.

Posle toliko godina i ulo`enog truda uorganizaciji Sabora, {ta vama predstavljafestival u Gu~i?

- Svi smo mi prolazni. Sabor ostaje narodu.Postoje dobri i lo{i ljudi. To je tako u `ivotu. @eleosam institucijalno da okupim sve one koji imajuodre|ena iskustva i zasluge za njegovuorganizaciju u pro{losti ali i nove mlade snageradi kontinuiteta. To ne ide lako zbog razli~itosti,pojedina~nih i politi~kih interesa. Bez obzira naone koji osporavaju sve i svakoga osim sebe,postoje i ljudi koji po{tuju ono {to sam sa svojimsaradnicima za Gu~u i Sabor uradio. Meni jenajva`nije da svakome mogu da pogledam u o~i.Neka se prisete kako je Gu~a izgledala nekad akako izgleda sad, te kako }e tek izgledati kadshvate da samo zajedni~ki rad, me|usobnouva`avanje i po{tovanje mogu dati rezultat. Saborje bio, jeste i bi}e deo mene kao i mnogihgra|ana ove varo{i.

POSETAPrvi sabor, 14. oktobra 1961, oko 10.000 posetilaca;Drugi sabor, od 15. do 17. septembra 1962, oko 12.000;Tre}i sabor, od 7. do 10. septembra 1963, oko 13.000;^etvrti sabor, od 12. do 13. septembra 1964, oko 15.000;Peti sabor, do 4. do 5. septembra 1965, oko 15.000;[esti sabor, od 17. do 18. avgusta 1966, oko 15.000;Sedmi sabor, od 2. do 5. septembra 1967, oko 17.000;Osmi sabor, od 31. avgusta do 1. septembra 1968, oko 17.000;Deveti sabor, od 30. do 31. avgusta 1969, oko 19.000;Deseti sabor, od 30. avgusta do 6. septembra 1970, oko 30.000;Jedanaesti sabor, od 2. do 5. septembra 1971, oko oko 25.000;Dvanaesti sabor, od 1. do 3. septembra 1972, oko 22.000;Trinaesti sabor, od 31. avgusta do 2. septembra 1973, oko 20.000;^etrnaesti sabor, od 30. avgusta do 1. septembra 1974, oko 23.000;Petnaesti sabor, od 29. do 30. avgusta 1975, oko 25.000;[esnaesti sabor, od 27. do 29. avgusta 1976, oko 45.000;Sedamnaesti sabor, od 26. do 29. avgusta 1977, oko 56.000;Osamnaesti sabor, od 1. do 3. septembra 1978, oko 60.000;Devetnaesti sabor, od 24. do 26. avgusta 1979, oko 80.000;Dvadeseti sabor, od 29. do 31. avgusta 1980, oko 100.000;

Dvadeset prvi sabor, od 28. do 30. avgusta 1981, oko 100.000;Dvadeset drugi sabor, od 27. do 29. avgusta 1982, oko 95.000;Dvadeset tre}i sabor, od 26. do 28. avgusta 1983, oko 100.000;Dvadeset ~etvrti sabor, od 24. do 26. avgusta 1984, oko 97.000;Dvadeset peti sabor, od 23. do 25. avgusta 1985, oko 105.000;Dvadeset {esti sabor, od 22. do 24. avgusta 1986, oko 101.000;Dvadeset sedmi sabor, od 21. do 23. avgusta 1987, oko 98.000;Dvadeset osmi sabor, od 26. do 28. avgusta 1988, oko 108.000;Dvadeset deveti sabor, od 25. do 27. avgusta 1989, oko 100.000;Trideseti sabor, od 24. do 26. avgusta 1990, oko 110.000;Trideset prvi sabor, od 23. do 25. avgusta 1991, oko 95.000;Trideset drugi sabor, od 21. do 23. avgusta 1992, oko 95.000;Trideset tre}i sabor, od 20. do 22. avgusta 1993, oko 90.000;Trideset ~etvrti sabor, od 26. do 28. avgusta 1994, oko 93.000;Trideset peti sabor, do 25. do 27. avgusta 1995, oko 160.000;Trideset {esti sabor, od 23. do 25. avgusta 1996, oko 120.000;Trideset sedmi sabor, do 22. do 24. avgusta 1997, oko 130.000;Trideset osmi sabor, od 21. do 23. avgusta 1998, oko 170.000;Trideset deveti sabor, od 20. do 22. avgusta 1999, oko 190.000;^etrdeseti sabor, od 24. do 27. avgusta 2000, oko 400.000;^etrdeset prvi sabor, od 23. do 26. avgusta 2001, oko 200.000;^etrdeset drugi sabor, od 8. do 11. avgusta 2002, oko 200.000;^etrdeset tre}i sabor, od 7. do 10. avgusta 2003, oko 250.000;^etrdeset ~etvrti sabor, od 5. do 8. avgusta 2004, oko 300.000;^etrdeset peti sabor, od 1. do 7. avgusta 2005, oko 400.000;^etrdeset {esti sabor, od 30. jula do 3. avgusta 2006, oko 500.000;^etrdeset sedmi sabor, od 5. do 9. avgusta 2007, oko 500.000;^etrdeset osmi sabor, od 6. do 10. avgusta 2008, oko 500.000;^etrdeset deveti sabor, od 5. do 9. avgusta 2009, oko 600.000;Pedeseti sabor, od 13. do 22. avgusta 2010, oko 800.000 posetilaca;Pedeset prvi sabor, od 8. do 14. avgusta 2011, oko 700.000;Pedeset drugi sabor, od 6. do 12. avgusta 2012, oko 500.000;Pedeset tre}i sabor, od 5. do 11. avgusta 2013, oko 450.000;Pedeset ~etvrti sabor, od 6. do 10. avgusta 2014, oko 450.000;Pedeset peti sabor, od 3. do 9. avgusta 2015, oko 400.000;Pedeset {esti sabor, od 10. do 14. avgusta 2016, oko 300.000 posetilaca.

SREDA, 9. avgust

KULTURNO-UMETNI^KI program, Centarza kulturu (CzK) od 20 sati;KONCERT: Marko Gligorijevi}, prva trubapublike na 56. saboru, Pozornica nastadionu od 21 sat;

^ETVRTAK, 10. avgust

SABOR se otvara kod Spomenika truba~uu 11 sati;PRESS konferencija u zgradi Sreskogna~elstva u 11.30;IZLO@BA u Muzeju trube (MT), otvaranje u 12;SABORSKI sajam turizma u dvori{tu MT,otvaranje u 12.30;SAJAM knjiga u dvori{tu MT, otvaranje u 13;KNJIGE i publikacije o Saboru,prezentacija u sali CzK u 13.30;PRIVREDNA izlo`ba u Sportskom centru u 14;SASTANAK sa kapelnicima mladihorkestara u CzK u 15;KULTURNO-UMETNI^KI program, CzK od 16;TAKMI^ENJE mladih truba~kih orkestarana pozornici CzK od 17;KONCERT: Orkestar Jankovi} & Dikovi}(nagrada za najtradicionalnije sviranje na56. festivalu) od 19;

MAJSTOR TRUBE na Pozornici na stadionuod 21 sat: Dejan Petrovi} & Big band;MAJSTOR TRUBE na Pozornici na stadionuod 23 sata: Dejan Lazarevi};

PETAK, 11. avgust

TRUBA^KA budilica ulicama u 7 sati;PRESS konferencija u zgradi Sreskogna~elstva u 11.30;NARODNI vi{eboj u Sportskom centru u 13;SASTANAK sa kapelnicima seniorskihorkestara u CzK u 14;KULTURNO-UMETNI^KI program, CzK od15;DEFILE u~esnika programa ulicama Gu~eod 17;

GENERALNA proba finalnog takmi~enjaispred CzK u 19;KONCERT: Sa{a Krsti}, najbolji truba~ 56.sabora na Pozornici na stadionu od 20 sati;

MAJSTOR TRUBE na Pozornici na stadionuod 21 sat: Boban Markovi};PONO]NI KONCERT: Finalisti 57. Saboraod 23;

SUBOTA, 12. avgust

TRUBA^KA budilica ulicama Gu~e u 7 sati;PRESS konferencija u zgradi Sreskogna~elstva u 11.30;DEFILE takmi~ara i u~esnika u programu iimprovizacija stare draga~evske svadbeulicama Gu~e od 13;

KULTURNO-UMETNI^KI program napozornici CzK u 14;TAKMI^ENJE zdravi~ara i izbor najlep{e narodne no{nje na pozornici CzKu 15.30;PROGRAM gostiju iz inostranstva napozornici CzK u 17;KONCERT: Ekrem Mamutovi} - {ampionGu~e za 2016, Pozornica na stadionu u 19;FINALNO takmi~enje seniorskih orkestarana Pozornici na stadionu od 20;KONCERT pobednika 57. Sabora naPozornici na stadionu od 23;

NEDELJA, 13. avgust

SASTANAK sa kapelnicima seniorskihorkestara u zgradi Seoskog na~elstva u 14;KONCERT: Bojan Risti} - najbolji orkestarna 56. saboru, Pozornica na stadionu u 17;TAKMI^ENJE majstora trube, Pozornica nastadionu od 18;KONCERT: Goran Bregovi} & Bijelodugme, Pozornica na stadionu od 20 sati.

PROGRAM57. Sabor truba~a u Gu~i od 9. do 13. avgusta 2017.

SLOBODAN JOLOVI]:

Sabor truba~a

vra}a sekorenima

S

^U

VAR

I TR

ADIC

IJE

Odreklismo se

zna~ajnihprihoda odparkinga i

ulaznica nakoncerte

- sve }e bitibesplatno

- kakobismo iza{li

u susretna{im

sabora{ima

“

MIROLJUBALEKSI]:Veliko priznanjeza mene

DOMA]IN SABORA

Doma}in ovogodi{njeg 57. Sabora truba~au Gu~i je Miroljub Aleksi}, vlasnik Pionira izSubotice i firme Alfa plam iz Vranja, to je predesetak dana odlu~io Saborski odbor.

- Sigurno da je biti doma}in manife-stacije kakva je Gu~a veliko priznanje.Ovo je drugi put u istoriji da neki poslov-ni ~ovek bude izabran za doma}ina.

Uvek su to bili politi~ari - ka`e za DanasMiroljub Aleksi}.

Jedini privrednik koji je pre Aleksi}aimao tu ~ast da bude biran za doma}ina je-ste vlasnik Auto ^a~ka Milenko Kosti}, kojije to bio na festivalu 2011. godine.

Pionir i Alfa, me|utim, ne}e prvi put bitina festivalu u Gu~i, jer su prethodnih deset

godina ove kompanije bile sponzori, uglav-nom, prate}ih programa Sabora truba~a uGu~i, me|u kojima su i koncerti Gorana Bre-govi}a, Miroslava Ili}a, Dejana Petrovi} i Bo-bana Markovi}a. Aleksi} je, ina~e, pre dvegodine kao predsednik i vlasnik Alco grupedobio priznanje Najevropljanin 2015, za do-prinos u oblasti privrednog razvoja. Lj. B.

5G U ^ A 2 0 1 7 D A N A S | s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .4

SABOR TRUBA^A

Gu~a

ored onoga {to je primarno,a to je zvuk trube, kojanigde tako dobro ne zvu~ikao u Gu~i, Centar za kulturu

i sport op{tine Lu~ani, kao organizatorprogramskih sadr`aja, bavi se io~uvanjem tradicije draga~evskog kraja.Kulturno umetni~ka dru{tva, izvornapesma, igra... Za one koji ne zaboravljajutradiciju, tu je takmi~enje zdravi~ara,izbor za najlep{u narodnu no{nju,nezaobilazni narodni vi{eboj - ~uveno,tradicionalno moma~ko nadmetanje,improvizacija stare draga~evske svadbe ijo{ mnogo toga {to jeste osnova Sabora.Posetioci }e imati priliku da vide koncertAKUD Ivo Lola Ribar iz Beograda kao iprogram gostiju iz inostranstva. UMuzeju trube, pored stalne postavke kojaslavi trubu i truba~e, mo`ete videti ifotografije stare Gu~e i postavku Heroinajednog vremena, posve}enu RajkiBorojevi} i njenim tkaljama - obja{njavaza Danas ulogu Centra za kulturu i sportop{tine Lu~ani vd. Direktorka teinstitucije Nata{a Majstorovi}.

Koliko ljudi Centar za kulturuanga`uje za pripremu Sabora, akoliko njih se u dane festivala brineda sve pro|e u najboljem redu? Kadse jedan Sabor zavr{i, kada po~injupripreme za naredni?

- Pored uigranog tima ljudi kojitokom cele godine radi na tome daDraga~evski sabor truba~a bude ono {tovi vidite kao finalni proizvod, u tihnekoliko dana avgusta meseca, tu sudesetine i desetine dodatnoanga`ovanih lica koja, svako na svojna~in, doprinose i poma`u uorganizaciji Sabora. Ka`u da je Gu~a `ivasamo u vreme Sabora. Mi, kao Centar zakulturu ne spavamo, zato {to, onogmomenta kad se jedan Sabor zavr{i,kre}u razmi{ljanja i pripreme za naredni,sumira se sve {to je bilo, {ta se moramenjati ili pobolj{ati u cilju unapre|enjaSabora - najve}e truba~ke manifestacije.

Ko je ove godine zadu`en zaprodukciju Sabora? Da li }e za onekoji ne budu bili u mogu}nosti da naSabor do|u, biti obezbe|entelevizijski prenos?

- Za produkciju ovogodi{njeg Saborazadu`ena je televizijska ku}a RTV Sunceiz Aran|elovca. Cilj nam je da i oni kojinisu u mogu}nosti da posete najve}utruba~ku fe{tu, makar na trenutak osetemagiju koju Gu~a nudi, zato je i ovegodine obezbe|en TV prenosodre|enih programskih sadr`aja nateleviziji Pink, koja je ekskluzivnimedijski partner 57. Draga~evskogsabora truba~a.

Koliko sabora{a je pro{le godineposetilo Gu~u i kakvu posetuo~ekujete na ovogodi{njem Saboru?

- Sabor je pri~a za sebe, on `ivi unama, a opet nezavisno od nas. Nepostoji na~in da sa precizno{}u ka`etekoliko ljudi je bilo niti koliko }e ih biti.Ono {to mogu da ka`em je da ljudi voleGu~u, trubu, to je poseban ose}aj koji seneguje decenijama. Onaj ko je makarjednom ~uo saborsku himnu Sa Ov~ara iKablara, taj se iznova i iznova vra}ao uGu~u. 200.000, 300.000... pola miliona,to su cifre koje se spominju kad je re~ oposeti Draga~evskom saboru truba~a.Pro{le godine je oko 300.000 du{a,ljubitelja trube, prodefilovalovaro{icom, ove godine, verujem da }e ihbiti mnogo vi{e, jer su svi programskisadr`aji besplatni, nema naplatnihrampi, {to je jedan razlog vi{e da oni kojisu se dvoumili do|u u Gu~u, a tu jepored truba~ke muzike, i koncertGorana Bregovi}a i Bijelog dugmeta koji}e svakako privu}i sabora{e.

Iz godine u godinu Sabor se u smisluprogramskih sadr`aja sve vi{erazvija. Koja je va{a vizija i planovi zabudu}i razvoj festivala u Gu~i?

- Ono {to ̀ elim je da ~udo zvanoDraga~evski sabor truba~a traje i neprestaje, zato nam je cilj da na{imvernim sabora{ima ponudimo kvalitet.Istina je da se uvek spekuli{e o ciframakad je re~ o poseti ovoj manifestaciji, poprincipu {to vi{e to bolje, ali ono {to jezapravo primarno jeste osnovna idejaSabora, a to je negovanje tradicije,izvornosti i truba{tva, da onaj ko jednomdo|e u Gu~u uvek po`eli da se u njuvrati, da sa sobom ponese samo lepeutiske... Otuda i odluka organizatora daGu~om odjekuje zvuk koji dolazi iz trubanajve}ih majstora truba{tva,ambasadora trube, Gu~e ali i Srbije.

[ta biste poru~ili gostima Sabora?- Dragi na{i, verni sabora{i, sa istoka,

zapada, severa i juga Srbije, regiona, sasvih sedam kontinenata, Draga~evskisabor truba~a prenosi ljubav, radost,veselje, donosi duh tradicije, saborovanja.Nigde se ne}ete tako prijatno ose}ati kaokod Draga~evca koji su najbolji doma}ini.Hvala vam na vi{e od pet decenijapoverenja koje nam poklanjate, hvalavam za svaki osmeh i radost koju {irite.Zvuk trube spaja nespojivo, svi smojednaki kad zasvira, nema tu|ih, svi smona{i, svetski a opet draga~evski, makar utih par dana koliko traje manifestacijekoja ve} 57 godina slavi trubu. Dobrodo{li, dobrima do{li!

NATA[A MAJSTOROVI]:

Zvuk trube spaja nespojivoPNajbolji orkestar Sabora,

Memorijalna nagrada za najizvornije muziciranje, Profesor Miodrag Vasiljevi} od 1965, naziv Od zlata jabukapridodat 2004, kasnije Zlatna jabuka,Prva truba Draga~evskog sabora - Draga~evski pobednik,Drugi i tre}i orkestar,Druga i tre}a truba,Za najbolje odsvirano narodno kolo ili mar{ (od 1966),Za najbolje odsviranu melodiju pesme (od 1966),Najbolji basista (od 1969),Najbolji tenorista (od 1974),Najbolji bubnjar (od 1968),Nagrada pobednicima moma~kih nadmetanja,Nagrada za najlep{u `ensku i mu{ku narodnu no{nju,Nagrada najboljem zdravi~aru,Nagrade mladim orkestrima: prvi, drugi i tre}i orkestar,Najboljem mladom truba~u - prvi, drugi i tre}i (od 1997),Najbolji pionirski orkestar (od 2005),Najbolji truba~ pionir (od 2005),Najbolji truba~ dobija pozla}enu statuu Draga~evskipobednik od 30 Sabora;Prva nagrada publike Zlatna truba koju dodeljuje `iri

sa~injen od akreditovanih novinara, od 1964.

Takmi~enje majstora trube za titulu [ampiona Gu~e, od 2016. godine

2016: Ekrem Mamutovi}

Najbolji orkestri biraju se od Prvog sabora truba~a(1961), a progla{ava ih stru~ni ̀ iri1961: Orkestar Toma Jovanovi}a iz Dljina;1962: Orkestar Rake Kosti}a iz Lukova;1963: Orkestar Radojka Arnautovi}a iz Tubi}a;1964: Orkestar Bakije Baki}a iz Vranja;1965: Orkestar Rake Kosti}a iz Lukova;1966: Orkestar Durmi{a Sa}ipovi}a iz Dugojnice;1967: Orkestar Bakije Baki}a iz Vranja;1968: Orkestar Bakije Baki}a iz Vranja;1969: Orkestar Dobrivoja Stojanovi}a iz Majdanpeka;1970: Orkestar Junuza Ismailovi}a iz Prekodolca;1971: Orkestar Bakije Baki}a iz Vranja;1972: Orkestar Milovana Babi}a iz Krvavaca;1973: Orkestar Milivoja Stanimirovi}a iz Krvavaca;1974: Orkestar Bo{ka Ostoji}a iz Zlakuse;1975: Orkestar Bo{ka Ostoji}a iz Zlakuse;1976: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1977: Orkestar Radovana Babi}a iz Mili}evog Sela;1978: Orkestar Milovana Babi}a iz Krvavaca;1979: Orkestar Tatomira Nikoli}a iz U`ica;1980: Orkestar Rake Kosti}a iz Lukova;1981: Orkestar Svetozara Lazovi}a iz Je`evice (po`e{ke);1982: Orkestar Milovana Babi}a iz Krvavaca;1983: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1984: Orkestar Jovice Ajdarevi}a iz Pavlovca;1985: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1986: Orkestar Svetozara Lazovi}a iz Je`evice (po`e{ke);1987: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1988: Orkestar Jovice Ajdarevi}a iz Pavlovca;1989: Orkestar Milovana Petrovi}a iz Dubokog;

SABORSKE NAGRADE

POBEDNICI

1990: Orkestar Slobodana Salijevi}a iz Prekodolca;1991: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1992: Orkestar Slobodana Salijevi}a iz Prekodolca;1993: Orkestar Bobana Markovi}a iz Vladi~inog Hana;1994: Orkestar Fejata Sejdi}a iz Bojnika;1995: Orkestar Slobodana Salijevi}a iz Prekodolca;1996: Orkestar Milovana Petrovi}a iz Dubokog;1997: Orkestar Milana Mladenovi}a iz Vranja;1998: Orkestar Ekrema Sajdi}a iz Vranjske Banje;1999: Orkestar Milovana Petrovi}a iz Dubokog;2000: Orkestar Bobana Markovi}a iz Vladi~inog Hana;2001: Orkestar Milana Mladenovi}a iz Vranja;2002: Orkestar „Vranjski biseri“ iz Vranja;2003: Orkestar Dejana Petrovi}a iz U`ica;2004: Orkestar „Fejat Sejdi}“ iz Vranja;2005: Orkestar Nenada Mladenovi}a iz Vranja;2006: Orkestar Demirana ]erimovi}a iz Vranja;2007: Orkestar Demirana ]erimovi}a iz Vranja;2008: Orkestar Bojana Risti}a iz Vladi~inog Hana;2009: Orkestar Ekrema Mamutovi}a mla|eg iz Vranja;2010: Orkestar Dejana Petrovi}a iz U`ica;2011: Orkestar Dejana Lazarevi}a iz Po`ege;2012: Orkestar Barka iz Knja`evca;2013: Orkestar Ekrema Mamutovi}a mla|eg iz Vranja;2014: Orkestar Dejana Jev|i}a iz Rasne;2015: Orkestar Nenada Mladenovi}a iz Vranja;2016: Orkestar Bojana Risti}a iz Vladi~inog Hana;

Najbolji truba~ bira se, tako|e, od Prvog sabora truba~a (1961), a progla{ava ga stru~ni ̀ iri1961: Desimir Peri{i} iz Gora~i}a;1962: Radovan Babi} iz Mili}evog Sela;1963: Bakija Baki} iz Vranja;1964: Raka Kosti} iz Lukova;1965: Junuz Ismailovi} iz Prekodolca;1966: Raka Kosti} iz Lukova;1967: Junuz Ismailovi} iz Prekodolca;1968: Raka Kosti} iz Lukova;1969: Bakija Baki} iz Vranja;1970: Bakija Baki} iz Vranja;1971: Raka Kosti} iz Lukova;1972: Milovan Babi} iz Krvavaca;1973: Junuz Ismailovi} iz Prekodolca;1974: Bo`idar Ajredinovi} iz Vranja;1975: Junuz Ismailovi} iz Prekodolca;1976: Milan Nikoli} iz Grdelice;1977: Dragan Veli~kovi} iz Grdelice;1978: Radojko Vitezovi} iz Tubi}a;1979: Ekrem Mamutovi} iz Vranja;1980: Milovan Babi} iz Krvavaca;1981: Fejat Sejdi} iz Bojnika;1982: Bo`idar Ajredinovi} iz Vranja;1983: Ekrem Mamutovi} iz Vranja;1984: Slobodan Salijevi} iz Prekodolca;1985: Svetozar Lazovi} iz Je`evice (po`e{ke);1986: Nenad Mamutovi} iz Vranja (promenio prezime

u Mladenovi});1987: Slobodan Salijevi} iz Prekodolca;1988: Boban Markovi} iz Vladi~inog Hana;1989: Jovica Ajdarevi} iz Pavlovca;1990: Ekrem Mamutovi} iz Vranja (promenio ime i

prezime u Milan Mladenovi});1991: Boban Markovi} iz Vladi~inog Hana;1992: Svetozar Lazovi} iz Je`evice (po`e{ke);1993: Slobodan Salijevi} iz Prekodolca;1994: Milovan Petrovi} iz Dubokog;1995: Svetozar Lazovi} iz Je`evice (po`e{ke);1996: Nenad Mladenovi} iz Vranja;1997: Slobodan Salijevi} iz Prekodolca;1998: Boban Markovi} iz Vladi~inog Hana;1999: Nenad Mladenovi} iz Vranja;2000: Elvis Ajdinovi} iz Surdulice;2001: Boban Markovi} iz Vladi~inog Hana;2002: Elvis Ajdinovi} iz Surdulice;2003: Nenad Mladenovi} iz Vranja;2004: Veljko Ostoji} iz Zlakuse;2005: Dejan Lazarevi} iz Po`ege;2006: Veljko Ostoji} iz Zlakuse;2007: Ekrem Mamutovi} iz Vranja;2008: Dejan Lazarevi} iz Po`ege;2009: Dejan Petrovi} iz Duboke;2010: Ekrem Mamutovi} mla|i iz Vranja;2011: Elvis Ajdinovi} iz Surdulice;2012: Veljko Ostoji} iz Zlakuse;2013: Kristijan Azirovi} iz Bojnika;2014: Sa{a Krsti} iz Zagu`anja;2015: Sa{a Krsti} iz Zagu`anja;2016: Sa{a Krsti} iz Zagu`anja. Strana 6D

OB

RO

DO

[LI

CA

Svi smo jednaki kadzasvira, nema tu|ih, svismo na{i, svetski a opetdraga~evski, makar u tihpar dana koliko trajemanifestacija koja ve} 57 godina slavi trubu

“

Gu~a je mnogo vi{e odobi~ne manifestacije

TURISTI^KA MEKA

ruba~ki Sabor u Gu~i godinamaspada u pet najpose}enijih ma-nifestacija u zemlji ali je za Srbi-ju, ve} odavno postao mnogo

vi{e od obi~ne manifestacije, kako zbog du-ge tradicije tako i zbog imid`a koji ima u ce-lom svetu. Festival je u proteklih 56 godina,koliko festival traje, posetilo blizu dvadesetmiliona doma}ih i stranih gostiju, sa svih petkontinenata, iz osamdeset zemalja, {to ga ~i-ni najve}im truba~kim festivalom na svetu.Za turizam je Gu~a va`na jer pored doma}ihposetilaca okuplja i inostrane kojih u prose-ku ima oko dvadeset odsto. Najve}i broj jeonih iz na{ih biv{ih republika ali i iz Austrije,Nema~ke, Bugarske, Rumunije, Francuske iItalije. Pored ostvarenih dolazaka i no}enjainostranih turista koji uti~u na devizni prilivod turizma, od neprocenjivog zna~aja je daje Gu~a zahvaljuju}i Saboru, jednom od naj-va`nijih nacionalnih brendova Srbije, kao ze-mlje trube, postala prepoznatljiva u celomsvetu - ka`e za Danas Rasim Ljaji}, ministartrgovine, turizma i telekomunikacija, kojih }eove godine sve~ano otvoriti 57. Sabor truba-~a u Gu~i.

Prema re~ima organizatora, prethodnihgodina dali ste veliki doprinos izgradnjiDoma truba~a ali i promociji festivala uGu~i. Da li }ete i ubudu}e nastaviti da po-ma`ete organizaciju Sabora truba~a?

- Nakon 56 godina, odnosno od nastankafestivala 1961, truba~i koji se okupljaju nanajpoznatijoj truba~koj manifestaciji u svetu,izgradnjom novih sme{tajnih kapaciteta uDomu truba~a, kona~no su dobili tretmankoji zaslu`uju. Otvaranjem Doma trube, olak-{ava se sama organizacija Sabora. To je naro-~ito va`no za orkestre koji dolaze sa juga i izisto~ne Srbije, a oni su najbrojniji.

Organizator Sabora je, dosad, za sme{tajtruba~a po hotelima u okru`enju (Ivanjici,Po`egi, Arilju i ^a~ku) izdvajao zna~ajna fi-nansijska sredstva, dok }e ti tro{kovi izgrad-njom Doma biti minimalni, a samim tim i pri-hodi ve}i.

U izgradnju Doma trube ukupno je ulo`e-no {ezdeset miliona dinara, od ~ega je Mini-starstvo trgovine, turizma i telekomunikaci-ja kroz subvencije za turisti~ku infrastruktu-ru investiralo trideset miliona dinara. Mini-starstvo je tako|e kroz Program dodele bes-povratnih sredstava namenjenih za projektepromocije, edukacije i treninga u turizmu, zaorganizaciju same manifestacije od 2015. dodanas izdvojilo osamnaest miliona dinara.

Iako je Dom trube prevashodno pravljenza festival, ideja je da on ne bude u funkcijisamo pet dana dok traje Sabor. On }e radititokom cele godine i time dati svoj doprinosdaljem razvoju Gu~e kao turisti~ke destina-cije. Dom }e biti u funkciji sportskog turizma,rekreativnih nastava, ali }e poslu`iti i za orga-nizovanje ostalih skupova {to dosad u Gu~inije moglo da se realizuje. S tim vezi, na de-stinaciji je neophodno da se uradi adaptaci-ja i sanacija sportskog centra u Lu~anima, ublizini Doma truba~a, o ~emu razgovaramosa ~elnicima op{tine.

Koliko je Ministarstvo trgovine, turizma itelekomunikacija uradilo na promovisanjuna{ih najve}ih festivala u inostranstvu?

- Ministarstvo trgovine, turizma i teleko-munikacija svake godine svojim bud`etomopredeljuje zna~ajna sredstva za Program

dodele bespovratnih sredstava namenjenih zaprojekte promocije, edukacije i treninga u turi-zmu, u okviru kojeg se finansijski podr`avajui na{e najzna~ajnije manifestacije. Ove godi-ne je u tu svrhu, za 97 projekata izdvojeno115 miliona dinara. Smatramo da im, ula`u}iu njihovu organizaciju, poma`emo da buduvidljivi i prepoznatljivi i van na{ih granica.

Tako|e i Turisti~ka organizacija Srbije, kojase i bavi promocijom Srbije i turisti~kih pro-izvoda kod nas, kroz bro{ure, promotivne fil-move i spotove permanentno promovi{emanifestacije.

Da su na{i festivali prepoznati potvr|uju ipreporuke brojnih uticajnih medija poputBBC, Gardijan, CNN, Conde Nast, Yourope,Lonely Planet, Superbrands, na kojima je, reci-mo, Exit redovno istican kao jedan od vode-}ih evropskih i svetskih festivala.

Posebno je va`no {to smo na{e najpose-}enije manifestacije, a to su pored Gu~e iExita, Beer fest, Ro{tiljijada u Leskovcu i Ni{vil

u Ni{u, uspeli da pozicioniramo ispred mno-gih vode}ih evropskih festivala sa deseto-struko ve}im bud`etima i time Srbiju u~inilifestivalskom prestonicom Evrope.

Me|utim, svi zajedno moramo jo{ mno-go bolje. Pored dr`ave i lokalna samoupra-va mora da radi na podizanju kvaliteta turi-sti~ke ponude svog kraja, kako bi se prosekod 20 do 30 odsto odsto stranih turista pomanifestaciji zna~ajno popravio. Manifesta-cije su odavno prestale da budu samo pro-grami zabavnog karaktera. Svojom prepo-znatljivo{}u u svetu imaju va`an uticaj naturizam i celokupan odr`ivi ekonomski raz-voj Srbije.

Srbija polako postaje „zemlja festivala“.Koliko potencijal ima „festivalski turizam“i da li }e Ministarstvo nastaviti da poma`enjegov dalji razvoj?

- Srbija jeste profilisana kao zemlja festi-vala i mi kao Ministarstvo smo to prepozna-li, a manifestacije kao turisti~ki proizvod smouvrstili u jedanaest najzna~ajnijih turisti~kihproizvoda za srpski turizam u Strategiji raz-voja turizma RS u periodu 2016-2025.

Va`no nam je da Gu~u i ostale na{e pozna-te manifestacije poseti {to vi{e stranaca, jer suone savr{ena prilika za promociju Srbije kaoturisti~ke destinacije u svetu ali i brz na~in zaostvarivanje prometa jer se postepeno {ire ina druge turisti~ke proizvode. Na na{im vo-de}im festivalima u proseku boravi oko 20 do30 odsto stranih turista, a na{ cilj je da se tajbroj pove}a u narednim godinama.

Manifestacije po unutra{njosti su ~estonepristupa~ne, sa neadekvatnom infra-strukturom, nedovoljnim sme{tajnim kapa-citetima, u nedostatku info centara, prodav-nica suvenira i sl. Sve su to sadr`aji koji mo-gu da uti~u na pove}anje turisti~kog pro-meta ali za uzvrat je potrebna finansijskapomo} dr`ave.

Organizatori negde mogu da pokriju tro-{kove same organizacije, ali da bi jedan festi-val poput Sabora truba~a u Gu~i ispunio svao~ekivanja i zadovoljio najvi{e standarde, dr-`ava mora da stane iza njega, kao {to je toslu~aj sa Exzitom, Ni{vilom...

Imaju}i sve to u vidu, i narednih godina,kao i dosad, nastavljamo da na{e klju~nebrendove (manifestacije) finansijski i u sva-kom drugom smislu podr`avamo kako bi-smo ih jo{ bolje pozicionirali.

Koji festival vam je dra`i: Gu~a ili Exit?- U julu Exit, u avgustu Gu~a.

T

I narednih godina, kao i dosad, nastavljamo da na{e klju~ne brendove (manifestacije) finansijski i u svakom drugom smislupodr`avamo kako bismo ihjo{ bolje pozicionirali

“

RASIM LJAJI]:RASIM LJAJI]:

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

DEJAN PETROVI]:Dobar zvuk lakose prepoznajeSe}am se dana kad me je moj otac, Mi}a Petrovi}, tako|e pobednik u Gu~i,prvi put doveo na Sabor. Bio sam dete i za mene je to bio neopisiv do`ivljaj.Truba~ki defile ulicama Gu~e, orkestri pod {atorima, ljudi koji pevaju i igraju nasve strane, {arenilo uli~nih prodavaca, celokupna atmosfera - sve to nekakonavede ~oveka, a kamoli dete, da po`eli da do|e opet - obja{njava svoju lju-bav na prvi pogled prema Gu~i, virtuoz na trubi Dejan Petrovi}

Kako vam se, kao najmla|em dobitniku majstorskog pisma, ~ine novegeneracije truba~a koje nastupaju u Gu~i? Ima li, barem u nastajanju, me-|u njima budu}ih virtuoza va{eg kalibra i da li biste nekoga izdvojili?

- Ima sigurno, mada bi bilo nezahvalno da bilo koga izdvojim, pogotovone sada kad se bli`i Sabor. Dobro je to da ima sve vi{e mladih orkestara, {to ~i-ni dobru konkurenciju, samim tim i nadmetanje zanimljivim, a najva`nije, i po-mak u muzi~kom smislu, jer se u takvim situacijama uvek `eli i daje vi{e.

Mo`e se re}i da niste bili odu{evljeni time {to je na pro{logodi{njem sa-boru, pored trube, bilo i komercijalnih muzi~kih sadr`aja. Ove godine Sa-bor je u potpunosti posve}en truba~koj muzici, a pod {atorima u Crkve-noj porti opet }e se kao nekad jesti svadbarski kupus. Da li vam se ~ini dase Gu~a polako vra}a svojim korenima?

- Pa, mislim da je tako, jer se od korena nikad i ne mo`emo odvojiti. Da serazumemo - svi smo mi manje ili vi{e komercijalni muzi~ki sadr`aj, tako da ne-mam ni{ta protiv tih izvo|a~a, samo smatram da se program na Saboru mo-ra uskladiti sa onim {to on zapravo i predstavlja. Jasno je i da se publika izme-nila proteklih godina, ali ipak mislim da se mo`e na}i ravnote`a u svemu. Ku-pus }e uvek biti kakav jeste - stvar ukusa, ali truba za kakvu znamo u Gu~i, kon-cepcija instrumenata i na~in izvo|enja je ne{to {to je jedinstveno u svetu, a{to itekako mo`emo unaprediti i u~initi boljim. Na kraju krajeva, ako je sabortruba~a, onda je logi~no da akcenat bude na trubi.Koliko se saborska publika danas razlikuje od one koja je nekada dolazi-la u Gu~u?

- Kao {to rekoh, ~injenica je da se publika mnogo promenila u odnosu naperiod od pre 20 ili 30 godina. Da ne gledamo dalje, jer kako se menjala Gu~a,tako se menjala i publika. Tada je Sabor bio vi{e kao neki porodi~ni izlet, da ta-ko ka`em. Ljudi su dolazili da bi u`ivali u va{arskoj atmosferi i najvi{e da bi pra-tili truba~ko nadmetanje, a danas Gu~a ima mnogo brojniju publiku i onakvukakvu imaju drugi, veliki, evropski festivali.

Kad smo ve} kod evropskih festivala, nastupali ste i nastupate na mnogi-ma od njih. Kako strana publika reaguje na va{u muziku?

- Uvek odli~no! ̂ esto ~ak i bolje nego doma}a. Stranci mnogo vole na{ me-los, sve im je to nekako apstraktno, egzoti~no, blisko, a opet nepoznato... ra-znih do`ivljaja ima, ali stranci odli~no ose}aju energiju koju nosi na{a muzikai mnogo lak{e se prepu{taju istoj.

Uspeli ste da napravite fuziju tradicionalnog truba~kog orkestra sa in-strumentima karakteristi~nim za pop i rok muziku, a ipak zadr`ali au-tenti~nost. U kom trenutku ste do{li na ideju da opanci i starke moguzajedno?

- Nekako, sa radom sve do|e spontano. Jo{ dok je sastav benda bio isklju-~ivo truba~ki, svirali smo stvari koje nisu bile karakteristi~ne za takav orkestar,pa se mo`da mo`e re}i da je fuzija ve} tada bila zapo~eta. Sa radom sve dola-zi na svoje mesto, a dobar zvuk nikad nije te{ko prepoznati.

Koji je va{ najve}i trenutak sre}e u ̀ ivotu?- Imao sam dosta trenutaka za radovanje, onih drugih tako|e, ali sigurno

najsre}niji trenutak u mom ̀ ivotu je bio kad smo Branka i ja dobili k}erku Jo-vanu. Dolazak deteta na svet, novi `ivot - to je nemerljivo bilo sa ~im.

JEDINSTVENO U SVETU s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 . 76

SABOR TRUBA^A

Gu~a

Trubu publike, od ̂ etvrtog sabora truba~a (1964), dodeljuje ̀ iri publike1961-1963: Nije dodeljivana;1964: Sre}ko Obradovi} iz Rtija;1965: Stanko Glavonji} iz Gora~i}a;1966: Radovan Babi} iz Mili}evog Sela;1967: Nije dodeljena;1968: Durmi{ Sa}ipovi} iz Dugojnice;1969: Milivoje Stanimirovi} iz Krvavaca;1970: Milivoje Stanimirovi} iz Krvavaca;1971: Milivoje Stanimirovi} iz Krvavaca;1972: Milivoje Stanimirovi} iz Krvavaca;1973: Milovan Babi} iz Krvavaca;1974: Ekrem Mamutovi} iz Vranja;1975: Milovan Babi} iz Krvavaca;1976: Radojko Vitezovi} iz Tubi}a;1977: Milo{ Peri{i} iz Gora~i}a;1978: Milovan Babi} iz Krvavaca;1979: Dragan Ignji} iz U`ica;1980: Svetozar Lazovi} iz Je`evice (po`e{ke);1981: Bo`idar Ajredinovi} iz Vranja;1982: Fejat Sejdi} iz Bojnika;1983: Bo{ko Ostoji} iz Zlakuse;1984: Milovan Petrovi} iz Dubokog;1985: Bo{ko Ostoji} iz Zlakuse;1986: Slobodan Salijevi} iz Prekodolca;1987: Ranko Jovanovi} iz Dljina;1988: Milovan Petrovi} iz Dubokog;1989: Milija Mili} iz Bajine Ba{te;1990: Milija Mili} iz Bajine Ba{te;1991: Danilo Obradovi} iz Rtiju;1992: Radojko Vitezovi} iz Tubi}a;1993: Milovan Petrovi} iz Dubokog;1994: Boban Markovi} iz Vladi~inog Hana;1995: Vidoje Filipovi} iz Mili}evog Sela;1996: Aco Novkovi} iz Zagu`anja;1997: Milovan Petrovi} iz Dubokog;1998: Milija Mili} iz Bajine Ba{te;1999: Radi{a Vitezovi} iz Tubi}a;2000: Dragan Lazovi} iz Je`evice;2001: Gvozden Rosi} iz Rtiju;2002: Milojko \uri} iz Po`ege;2003: Dejan Lazarevi} iz Po`ege;2004: Sr|an Azirovi} iz Bojnika;2005: Dejan Petrovi} iz U`ica;2006: Dragan Ignji} iz U`ica;2007: Dejan Lazarevi} iz Po`ege;2008: Dejan Lazarevi} iz Po`ege;2009: Dejan Petrovi} iz Duboke;2010: Dejan Petrovi} iz U`ica;2011: Dejan Jev|i} iz Rasne;2012: Dejan Jev|i} iz Rasne;2013: Dejan Jev|i} iz Rasne;2014: Goran Rankovi} iz Gu~e;2015: Bojan Krsti} iz Vladi~inog Hana;2016: Marko Gligorijevi} iz Duba kod Bajine Ba{te.

POSEBNO IZDANJE LISTADANASUrednik: Dragan Sto{i}; Tekst: Milo{ D. Miljkovi};Fotografije: Arhiv Centra za kulturu i sport Gu~a,Dragorad Stani}, Milan Bogojevi} i Milorad \urovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}; Prelom: Zoran Spahi}.

SABOR TRUBA^A

Gu~a

DEJAN LAZAREVI]:Virtuoz na trubi~uje se „na prvu“Lako je prepoznati virtuoza na trubi, ali te{ko je objasniti. Jednostav-no se ~uje, ̀ argonski re~eno na prvu - ka`e za Danas vi{estruki pobed-nik Gu~e, Dejan Lazarevi}.

Od koga ste dobili prvi instrument i koji je va{ muzi~ki uzor?- Prvi instrument je nekako od po~etnog upoznavanja sa samim ̀ i-

votom bio predvi|en i namenjen meni. Od oca naravno, ne{to kasni-je, kad je bilo jasno da }u se baviti time, dobio sam trubu od ~uvenogMi}e Petrovi}a, jednog od najve}ih imena i li~nosti u truba~koj istori-ji. Na po~etku, svako od koga sam mogao ne{to da nau~im bio mi jeuzor.

Koja su va{a najranija se}anja u vezi sabora u Gu~i?- Prvi put sam oti{ao u Gu~u u svojoj ~etvrtoj godini. Mislim da ni-

sam ni znao {ta se tu odigrava i nije me iskreno ni zanimalo. Gledaosam kakvu }e mi igra~ku kupiti moji.

Koju muziku, sem truba~ke, privatno volite da slu{ate?- Svu sem truba~ke... [alim se naravno, slu{am kvalitetnu muziku,

nije bitan muzi~ki pravac ni instrument na kome se izvodi.

Sa svojim orkestrom nastupili ste u Moskvi povodom proslaveDana pobede. Kako je ruska publika reagovala na grmljavinu srp-skih truba?

- U Moskvi su reagovali kao kod ku}e, ~ak i malo bolje. Odli~an ose-}aj, pre svega velika ~ast. Sli~ni smo sa njima, pa zato mislim da smose ba{ lepo na{li na tom nastupu i osetili jedni druge.

Kako danas gledate na sabor truba~a? Treba li tu ne{to promeni-ti?

- Mislim da je promena bilo i previ{e i da su ve}inom sve bile po-gre{ne. Pravih sabora{a nema, ljudi koji su ranije dolazili i koji su vole-li trubu tamo nemaju sta da tra`e. Mislim da su nas pregazili mnogomanji i mla|i festivali. Ipak, smatram da je ovo pitanje za organizato-ra. I oni sami vi{e nisu sigurni ni {ta ni kako raditi, svake godine se ne-{to menja. Gubimo na zna~aju kao manifestacija koja je jednog mo-menta bila brend na{e zemlje.

Dejan Petrovi}:Od korena se nikad ne mo`emo odvojiti

Dejan Lazarevi}:Prvi instrument je nekako od po~etnogupoznavanja sa samim `ivotom biopredvi|en i namenjen meni

Boban Markovi}:Kad u Gu~i grune „Sa Ov~ara iKablara“, ne mogu da zadr`im suze

VRATITI SABORA[E

BOBAN MARKOVI]: To jedino mo`e da se do`iviOse}aj je uvek isti, i onda kad sam prvi put stao na festivalsku pozor-nicu, i sada kao svetski poznat i priznat virtuoz na trubi. To se ne me-nja. Iako sam nastupao na mnogobrojnim festivalima, na razli~itimkontinentima i dr`avama, ta atmosfera i energija koja vlada na bini nemo`e se opisati re~ima - to jedino mo`e da se do`ivi - ka`e majstor tru-be Boban Markovi}, koga je ugledni engleski ~asopis Songlajns (Son-gLines) svrstao me|u 50 najboljim muzi~ara na planeti.

Od koga ste u~ili da svirate trubu u koji je va{ najve}i truba~kiuzor?

- Moji najve}i truba~ki uzori, od kojih sam mnogo nau~io, bili su Ba-kija Baki} i Junuz Ismailovi}. Ipak, najvi{e dugujem ~oveku koji me jenau~io da sviram to jest mom ocu, Dragutinu Markovi}u.

Da li je ta~no da vam uvek prilikom otvaranja festivala, kad se iztruba dve stotine truba~a za~uje himna „Sa Ov~ara i Kablara“, kre-nu suze na o~i? Kako se u tim trenucima ose}ate?

- Ose}aj je neverovatan! Ta~no je da, kad istovremeno grune dve-sta truba, ne mogu da zadr`im suze.

Gu~a }e ove godine u potpunosti biti u znaku trube, ne}e biti ko-mercijalnih sadr`aja. Da li ste sre}ni zbog toga i da li smatrate datakav koncept festivala treba da se zadr`i?

- Meni li~no ne smetaju komercijalni sadr`aji, ali mi je ipak jako dra-go {to }e ove godine festival u Gu~i biti kompletno u znaku trube. Do-bro je i to {to }e se truba~i, osim u takmi~arskom delu, publici pred-staviti i koncertima.

Ugledni engleski ~asopis Songlajns proglasio vas je najboljim tru-ba~em sveta, i svrstao me|u 50 najboljih muzi~ara na planeti. Ka-kav je ose}aj biti najbolji na svetu?

- To je zaista divno, {to bi klinci rekli, ose}ao sam se kao KristianoRonaldo kad u finalu Lige {ampiona postigne pobedni~ki gol.

POBEDNI^KI GOL

Nastavak sa strane 5

9G U ^ A 2 0 1 7 D A N A S | s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .8

SABOR TRUBA^A

Gu~a

TREZNO IOPREZNO:IZABERIODGOVORNO

Statistike pokazuju da alkohol svakodnevno pije 3,4 odsto stanovni{tva, dok {tetno ili problemati~nopije 6,2 odsto ukupne populacije. Vi{e od 4.000 saobra}ajnih nesre}a u 2016. su one u kojima jevoza~ bio u alkoholisanom stanju, dok je alkohol uticaona ~ak 21 odsto saobra}ajnih nezgoda sa poginulimlicima. Najve}i broj povre|enih lica u saobra}ajnimnesre}ama su mladi uzrasta 15 do 30 godina.(Nacionalni vodi~ za dijagnostikovanje i le~enje alkohola,Republi~ka stru~na komisija za alkoholizam; Uprava saobra}ajnepolicije RS i Agencija za bezbednost saobra}aja RS)

Udru`enje pivara Srbije pokre}e kampanju oodgovornoj konzumaciji piva, kao dugoro~nojinicijativi koja ima za cilj promociju i edukacijukoncepta odgovornog i umerenog konzumiranja piva.Kampanja o odgovornoj konzumaciji piva po~ela jesimboli~no na Me|unarodni dan piva, 4. avgusta izavr{ava se 16. septembra na Svetski dan odgovornekonzumacije piva. U ovom periodu bi}e organizovanerazli~ite aktivacije kako bi se konzumentima piva na

zanimljiv i efektan na~inpredstavilo koliko je odgovornakonzumacija bitna, kako zazdravlje, tako i za bezbednost~itave nacije.

Kampanja je usmerena napromovisanje umerenekonzumacije piva, isklju~ivanjemaloletnih osoba kao

konzumenata piva inekonzumiranje piva kad

se vozi. Fokuskampanje je definisan

na osnovustatisti~kih

pokazatelja oupotrebialkohola idirektnih iindirektnihposledica.

Cilj je da sekampanja u

narednimgodinama razvija i

okupi {to ve}i brojzainteresovanihpartnera u Srbiji izvladinog,nevladinog iposlovnog sektora,kako bi se javnostipribli`io zna~ajodgovornosti iumerenosti ukonzumaciji piva.Udru`enje pivaraSrbije poziva svezainteresovanepartnere da podr`ekampanju i a svojimli~nim primerompoka`u zna~ajodgovornosti iumerenosti.

Zahvaljuju}i Saboru truba~a, Draga~eva i,posebno, Gu~a dobili su vi{e spomen-obele`ja i monumentalnih skulptura,isklesanih u kamenu.

2010: Muzej trube i u njemu stalna postavkaposve}ena istorijatu Sabora truba~a;

1975: Spomenik trubi u Gu~i, dar Hemijskeindustrije Milan Blagojevi} Lu~ani, radBogosava @ivkovi}a, vajara iz Leskovca; izcentra Gu~e spomenik je 1998. dislociranna ulaz u varo{icu iz pravca ^a~ka i U`ica;

Od 1978: Spomenik truba~u kamenu,skulptura Bogosava @ivkovi}a iz Lazarevca+ njegovi i radovi njegovih u~enika u parkuOsnovne {kole Akademik Milenko [u{i} i naulazu u Gu~u;

1996: Spomen-obele`je majstorima trubena fasadi Centra za kulturu i sport u Gu~i;

1998: Spomenik truba~u u centru Gu~e, darFondacije Bra}a Kari} iz Beograda, radakademskog vajara Velimira Karaveli}a, izPo`ege;

1999: Spomen-~esma (truba~ka) u centruGu~e, dar Milenka Kosti}a iz ^a~ka i MilenkaSurud`i}a iz Gu~e;

2010: Spomenik Desimiru Peri{i}u,pobedniku prvog Sabora, na ulazu u Gu~u.

MOZAICI: Spoljnu fasadu zgrade u samomcentru krasi vi{e umetni~kih predstava umozaiku, delo akademskog slikara Bo`aProdanovi}a.

Spomen-obele`ja truba~ima i trubipostoje i {irom Srbije.

KAMPANJA

Zavr{ni majstorski ispit, ustanovljenu mnogim zanimanjima, koji dajeMajstorsko pismo kao ozakonjenupotvrdu za dalju delatnost, postoji iu Gu~i za narodne truba~e.Dobijanje zvanja majstora-truba~amogu}e je samo u okriljuDraga~evskog sabora. Visoko zvanje

majstora dobija truba~ (flighornista)ili vo|a orkestra (kapelnik) koji je nazvani~nom takmi~enju tri putaosvojio prvu trubu stru~nog ̀ irija, ilitrubu publike, ili je njegov orkestarprogla{en najboljim, ili je nagra|enza izvorno muziciranje. Ovo zvanjedobija i ~lan orkestra (tenorista,basista, bubnjar) koji je, tako|e, triputa progla{en najboljim, po ocenistru~nog `irija.

Kompozitor Zoran Hristi},dugogodi{nji ~lan stru~nog `irija, nazgradi Centra za kulturu i sport u Gu~i,

otkrio je 1996. spomen-obele`jemajstorima trube - mermerna plo~ana kojoj se dopisuju imena novihmajstora.

Svake godine na finalnomtakmi~enju progla{avaju se novimajstori, kojima se, „za nadahnutoume}e sviranja na takmi~enju

duva~kih orkestara Srbije“, dodeljujeMajstorsko pismo, uz prigodnusaborsku zna~ku i nagradu. Prvimajstori Sabora truba~a progla{enisu 1991 - Desimir Peri{i}, RadovanBabi}, Bakija Baki}, Milan Nikoli},Dragan Veli~kovi}, Raka Kosti}, JunuzIsmailovi}, Fejat Sejdi}, MilovanBabi}, Bo{ko Ostoji}, MilivojeStanimirovi}, Radojko Vitezovi} iTatomir Nikoli}. Godine 1994. dodatisu - Milan Mladenovi}/EkremMamutovi}, Svetozar Lazovi}, NefailIsmailovi}, Demko Ajdinovi}, Savo

Mladenovi}, Jovica Salimovi}, AcaMaksutovi} i Slobodan Salijevi}, agodinu dana kasnije - JovicaAjdarevi}, Milovan Petrovi} i BobanMarkovi}. Godine 1996. to su bili -Sre}ko Obradovi}, GoranMaksutovi}, Durmi{ Sa}ipovi},Bo`idar Ajredinovi}, Bo`idar Lukovi} i

Milo{ Peri{i}; 1997 - Sa{a Ali{anovi};1998 - Milija Mili} i Jakov Radoji~i};2004 - Nenad Mladenovi} i @ivoradBajramovi}; 2005 - Dejan Petrovi};2007 - Demiran ]erimovi}, DejanLazarevi} i Radoje [maki}; 2008 -]erim Be}irovi}; 2009 - GvozdenRosi} i Ekrem Mamutovi} Junior;2011 - Dragan Ignji} i Elvis Ajdinovi};2012 - Veljko Ostoji}u; 2014 -Aleksandar Aca Novkovi}, Milojko\uri} Beko, Vidoje Filipovi}, DejanJev|i} i Aleksandar Jovi}; 2016 -Milo{ Veli~kovi}.

MAJSTORI TRUBEMajstorsko pismo dodeljuje se „za nadahnuto ume}esviranja na takmi~enju duva~kih orkestara Srbije“

SPOMEN-OBELE@JA

U ~asttrube itruba~a

1110 G U ^ A 2 0 1 7 D A N A S | s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .

MILE ]UR^I]:Cene hrane i pi}a za sva~iji d`ep

Ove godine vlada mnogo ve}e interesovanje {tose ti~e sme{tajnih kapaciteta nego lane, na {ta jeprevashodno uticala odluka organizatora da seulaz, parking i ulaznice na koncerte ne napla}uju -isti~e za Danas generalni sekretar Udru`enjaugostitelja Gu~e Mile ]ur~i}.

Kakao je kazao, sme{tajni kapaciteti su skoropa popunjeni, a zbog velikog interesovanja, cenehrane i pi}a u ugostiteljskim objektima bi}emnogo pristupa~nije nego prethodnih godina.

- Prilagodili smo cene hrane i pi}a tako dabudu pristupa~ne za sva~iji d`ep i tvrdim da }esvaki gost koji do|e na 57. Sabor truba~a zbogtoga biti zadovoljan - poru~uje ]ur~i}.

MILIJAMILENKOVI]:Sanirani prilazika Gu~i iz svihpravaca

Nakon izve{taja policije, u saradnji sa PutevimaSrbije, izvr{ili smo popravke i sanacije na svimdr`avnim i op{tinskim putevima na prilazu Gu~i -ka`e za Danas Milija Milenkovi}, direktorpreduze}a Draga~evo putevi.

On posebno isti~e zahvalnost ZoranuDrobnjaku, direktoru Puteva Srbije, jer jeobezbedio zna~ajna sredstva za sanaciju putevapred predstoje}i Sabor truba~a. Milenkovi} janaveo da su, pored prilaznih puteva, sanirane iulice u samoj varo{ici, kao i parking kod Domatruba~a, koji }e predstavljati neku vrstu VIPparkinga.

- Dobili smo 30 miliona dinara za op{tinski putKotra`a - Lukovi}i, koji spaja op{tinu Lu~ani saAriljem, tako da }emo rasteretiti prilaz prekoIvanjice i Arilja na kome ima dosta klizi{ta. [to seti~e na{eg preduze}a, pored puteva, na{aobaveza je da u dane sabora obezbedimo ielektro priklju~ke na visokonaponsku mre`u, takoda je rasveta Gu~e tako|e na{a briga - dodajeMilenkovi}.

PUTEVIUGOSTITELJSTVO

MILIVOJEDOLOVI]: Sve je posve}enotrubi, dobromprovodu i zabavi

Posle nekih desetak godina, uz saglasnost Eparhije@i~ke, vra}amo {atre u Crkvenu portu, na radostvelikog broja sabora{a - isti~e za Danas MilivojeDolovi}, predsednik Izvr{nog odbora Sabora ipotpredsednik op{tine Lu~ani.

Prema njegovim re~ima, na 1.850 kvadrata bi}epostavljeno sedam {atri najpoznatijih {atrad`ija izcele Srbije, poput Mila Lu~i}a, Mi}a Mraka, Raje izVr~ina i Cana iz Sopota. Dolovi} je objasnio da je tanovina uvedena jer je mnogo sabora{a godinamaunazad organizatorima skretalo pa`nju da je onogmomenta kad su {atre iseljene iz Crkvene porte,Gu~a izgubila svoju dra` i du{u.

- Mi smo to ozbiljno shvatili i prihvatili kritiku,tako da }e se od ove godine u Porti, kao nekada,okretati mangala i kuvati svadbarski kupus. Tako|e,od 9. do 13. avgusta ove godine u Gu~i }e sve bitiposve}eno trubi, dobrom provodu i dobroj zabavi.Ove godine }e, pored bogatog programa, ponovobiti odr`ano takmi~enje za majstora Gu~e, na kojesmo ponosni i nadamo se da }e postatitradicionalno - isti~e Dolovi}.

On i kompletan tim organizatora posebno suponosni na to {to }e ove godine u Gu~i kompletniprogramski sadr`aji biti potpuno besplatni kao i nato {to se ulaz u Gu~u kao ni parking tako|e ne}eupla}ivati. Dolovi} nagla{ava da ove godine postojiogromno interesovanja za zakup lokala, prostora ijavnih povr{ina, a {to se sme{taja ti~e, u Gu~i se ve}tra`i krevet vi{e. Kako ocenjuje, to su jasnipokazatelji da se ove godine na Saboru truba~ao~ekuje rekordna poseta.

VUKA[INDRAMLI]:O~ekujemo vi{e gostiju iz regiona

Ove godine Turisti~ka organizacija Draga~evopromovisala je Sabor truba~a koncertima u Sofiji,Ljubljani, Banjaluci i Temi{varu, u okviru regionalnekampanje Turisti~ke organizacije Srbije, koja nas jesvrstala me|u pet najve}ih festivala u Srbiji - ka`eza Danas Vuka{in Dramli}, direktor Turisti~keorganizacije Draga~evo.

U okviru pomenute promocije, odr`ani susastanci sa turisti~kim agencijama iz pomenutihgradova u okru`enju i tom prilikom dogovoreni suaran`mani, pa Dramli} ove godine o~ekuje jo{ vi{egostiju iz regiona.

- Trudili smo se da i kvalitetom truba~kihorkestara koje smo vodili na promocije, i sa juga i sazapada na{e zemlje, poka`emo za{to na{e kom{ijetreba da do|u u Gu~u. Nakon zemalja u okru`enju,imali smo promocije i {irom Srbije, tako da jepromotivna kampanja ove godine odra|ena jo{kvalitetnije i bolje nego lane - smatra Dramli}.

[to se ti~e sme{taja gostiju, Dramli} je naveo daGu~a raspola`e sa oko 400 le`ajeva u privatnomsme{taju i sa jo{ oko 200 kreveta u hotelima irestoranima sa kona~i{tem. Pored toga, isti~eDramli}, posetioci }e mo}i da se smeste i u zvani~nikamp Sabora kapaciteta 500 ljudi, koji ispunjavasve evropske standarde i ~ija cena }e biti ni`a negopro{le godine.

- Po iskustvu iz prethodne godine, najvi{egostiju u kampu ~ine stranci, najvi{e iz Poljske,Francuske, Italije i zemalja regiona. Doma}i gostivi{e preferiraju privatni sme{taj, ili ostaju na dan ivra}aju se ku}ama - ka`e Dramli}.

On najavljuje da }e ove godine biti postavljeniInfo centri na autobuskoj stanici i u samom centruvaro{ice, gde }e biti organizovana prodajazvani~nih suvenira Sabora. Prema Dramli}evimre~ima, na tim mestima bi}e plasiran promotivnimaterijal na srpskom kao i na stranim jezicima, saturisti~kom ponudom Gu~e ali i cele op{tineLu~ani.

- Odlu~ili smo da se posvetimo i sportsko-rekreativnom turizmu, pa je pro{le godine ura|enabiciklisti~ka staza na Jelici, koja je veomainteresantna i prilago|ena svakome - isti~e Dramli}i dodaje da }e za zainteresovane turiste bitiorganizovani i zanimljivi izleti po prirodnimlepotama i istorijskim spomenicima Draga~eva.

BOLJA PROMOCIJANA RADOST SABORA[A

s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .

SABOR TRUBA^A

Gu~a

GU^A 2017

57. Sabor truba~a u Gu~i od 9. do 13. avgusta 2017.

s u b o t a / n e d e l j a , 5 – 6 . a v g u s t 2 0 1 7 .12SABOR

TRUBA^A

Gu~a