Trziste Rada, Trziste Kapitala i Prirodnih Resursa

SADRŽAJ

SADRŽAJ............................................................................................................2

UVOD..................................................................................................................3

1. TRŽIŠTE RADA.........................................................................................4

1.1. Tražnja preduzeća za inputima u dugom roku i .........................................

efekat autputa pri povećanju plata....................................................................4

1.2. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitetni trošak...........................5

1.3. Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i ..........................

ekonomske rente................................................................................................6

1.4. Granični fizički proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda i ...............

opadajuća granična produktivnost rada...........................................................7

1.5. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada i ........................................

graničnog prihoda proizvoda rada...................................................................7

1.6. Odluka preduzeća o autputu, angažovanju radnika i tražnja za radom...9

2. TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA......................................9

2.1. Kamatna stopa, ponuda i fražnja za kreditnim sredstvima.......................9

2.2. Kamatna stopa kao cena upotrebe kredilnih sredstava i ...........................

determinantne kamatne stope..........................................................................11

2.3. Nominalna i realna kamatna stopa.........................................................12

2.4. Tražnja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog .............................

proizvoda kapitala...........................................................................................13

2.5. Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala.................................14

2.6. Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala .................................

u kratkom i dugom roku.................................................................................15

2.7. Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i ................................

cena upotrebe iscrpivih resursa......................................................................16

3. ZAKLJUČAK...........................................................................................17

Literatura...........................................................................................................19

Семинарски раg

UVOD

U uslovima potpune konkurencije ponuda rada i tražnja za radom u slobodnoj tržišnoj igri bez ikakvih ograničenja, na tržištu rada odredjuju ravnotežni nivo nadnica.

U uslovima nepotpune konkurencije na tržištu rada se javljaju radnici koji su organizovani u sindikatima, poslodavci koji su organizovani u udruženjima poslodavaca i država koja odredjuje visinu nadnica u javnom sektoru. Sindikati, poslodavci i država su faktori koji veštački ograničavaju ponudu rada i tražnju za radom, suprotno slobodnoj tržišnoj igri na tržištu rada kojom se odredjuje ravnotežni nivo nadnica.

Mera koje dovode do povećanja nadnica iznad ravnotežnog nivoa. To su sledeće mere:

1. Restrikcija ponude rada. Uvođenje imigracionih barijera, zakonodavstva o maksimalnom radnom vremenu, dugo izučavanje zanata, ograničavanje prijema novih članova u radnički sindikat i nedozvoljavanje zapošljavanja onima koji nisu članovi sindikata - sve su to mere koje dovode do veštačkog smanjivanja ponude rada. Svako smanjivanje ponude rada dovodi do povećanja nadnica.

2. Ugovaranje viših nadnica. Kolektivnim pregovaranjem sindikati mogu da prinude poslodavce da isplaćuju više najamnine od ravnotežnih. Takođe, mogu da prinude poslodavce da utvrde minimalni iznos najamnina ispod kojeg ne mogu da idu. Efekat je isti kao i u prethodnom slučaju.

3. Podizanje izvedene tražnje za radom. Mere koje podižu produktivnost rada dovode do smanjenja troškova proizvodnje, povećanja tražnje za tom robom i do povećanja izvedene tražnje za radom, pa preko toga i do povećanja najamnina. Povećane najamnine utiču na povećanje marginalne produktivnosti rada, a veća marginalna produktivnost dalje povećava tražnju za radom i najamnine.

U savremenom svetu tržište rada je daleko od pune zaposlenosti i ideala koje predviđa klasična teorija. Novi kejnzijanci analiziraju nominalne i realne rigidnosti1 koje postoje na tržištu rada i nastoje da objasne postojanje nedobrovoljne nezaposlenosti. Mogućnost nastanka nedobrovoljne nezaposlenosti i njena analiza su oduvek bili centralna odlika kejnzijanske teorije. Iako izloženi kritikama drugih dominirajućih paradigmi, pre svega novih klasičara, novi kejnzijanci su dali veliki doprinos u objašnjavanju načina funkcionisanja i ograničenja koja postoje na savremenom tržištu rada.

Pored tržišta dobara i usluga postoji i tržište faktora proizvodnje, tržište zemlje, rada i kapitala. Faktori proizvodnje imaju svoju cenu. Za zemlju se plaća renta, za rad se plaća nadnica i za kapital se plaća kamata. Faktori proizvodnje se prodaju na tržištu po cenama koje su određene ponudom i tražnjom za faktorima proizvodnje.

Ponuda i tražnja za faktorima proizvodnje ima određene specifičnosti u odnosu na ponudu i tražnju dobara i usluga.

Prva specifičnost se odnosi na činjenicu da rad, zemlja i kapital kao faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje, odnosno predstavljaju ukupne troškove firme. Iz ove specifičnosti proizilazi da povećanje cene jednog faktora proizvodnje ima efekat supstitucije i efekat na autput. Efekat supstitucije se ostvaruje tako što, primera radi, povećanje plata (cene radne snage) usmerava firme ka primeni kapitalno-intenzivne tehnologije. Znači, zbog povećanja cene radne snage firme će smanjivati učešće rada, a povećavati učešće kapitala. Efekat na autput se ostvaruje tako što povećanje cena faktora proizvodnje povećava ukupne i marginalne troškove firmi koje koriste faktore proizvodnje čije cene su povećane.

Druga specifičnost proizlazi iz prve i odnosi se na činjenicu da je tražnja za faktorima proizvodnje izvedena iz tražnje za dobrima i uslugama. Veličina tražnje za faktorima proizvodnje zavisi od veličine tražnje za dobrima i uslugama. Primera radi, količina veštačkog đubriva koju treba proizvesti za godinu dana zavisi od količine poljoprivrednih proizvoda koja se proizvodi tokom jedne godine. Količina poljoprivrednih proizvoda zavisi od tražnje za poljoprivrednim proizvodima.

1 Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Časopis "Ekonomske teme", Mr Gordana Marjanović

2

Grafikon 1 - Maksimizacija profita

Grafikon 2 - Granični prihod, granični

trošak i maksimalni profit


1. Tržište rada

1.1. Tražnja preduzeća za inputima u dugom roku i efekat autputa pri povećanju plata

1. Tražnja preduzeća za inputima u dugom roku. U dugom roku svi inputi mogu da se prilagode potrebama. Menadžement preduzeća razmišlja o proizvodnji autputa koji iziskuje najniže troškove, a potom bira nivo autputa koji maksimira profit.

Maksimizacija profita svodi se na utvrđivanje onog nivoa napora pri kom se ostvaruje najveća razlika između prihoda i troškova2, grafikon 1.

π= R – C

Do istog se može doći i izjednačavanjem graničnog prihoda graničnog troška, grafikon 2. Kriva graničnog prihoda izvedena iz krive ukupnog prihoda, a linija graničnog troška iz linije ukupnog troška i

jednaka je W, ili trošku jednice napora.

U situacijama kada je čitav fond resursa u vlasništvu pojedinca, (grupe) koja koordinirano, zajedničk deluje, očekivati je da će se upravljanjem i iskorišćavanjem resursa ostvariti najveći profit, tj. da će optimalni nivo napora, Eπ, biti onaj pri kom se izjednačavaju granični prihodi od resursa, MR i cena jedinice napora, W. Ova ravnotežna tačka, maksimalnog profita π odgovara uslovima kada se može sprečiti pristup novim korisnicima. Ukoliko to nije slučaj i novi korisnici se pojave, povećaće se nivo napora i profit će se smanjivati, sve dok potpuno ne nestane, što je svojstveno situacijama u kojim svojinska prava nad prirodnim resursima nisu jasno definisana, tj. kad postoji otvoren pristup resursima (Farber, Manstelten, Proops 1996).

Viša nadnica uslovljava da preduzeća, pri proizvodnji autputa, preusmere radnu snagu na kapital, i obrnuto. To znači da viša cena bilo kog inputa menja nivo autputa koji maksimira profit. Promena cene nekog dobra ima efekat supstitucije i efekat dohotka. Na isti način funkcioniše i tražnja za inputima. Dakle, viša cena rada u odnosu na kapital navodi preduzeća da se preusmere na kapital. Rast cene rada povećava granični trošak proizvodnje autputa, a to utiče na smanjenje nivoa autputa. Posebno u dugom periodu, povećanje nadnica će smanjiti tražnju za radnom snagom. Efekat supstitucije prozrokuje manju tražnju radne snage za svaki nivo autputa, pa bismo mogli reči da je reč o efektu autputa. Efekat autputa smanjuje tražnju za svim inputima - izvedena tražnja.

Više nadnice utiču na dugoročnu tražnju za kapitalom, pa se preduzeće preusmerava sa angažovanja radne snage na angažovanje kapitala za proizvodnju autputa. Kada je autput niži, treba i manje kapitala. Efekat ili promena autputa pri povećanju nadnica ilustruje grafikon 3.

Pri prvobitnoj nadnici, dugoročna kriva marginalnog troška je LMCo pa se profit maksimira u tački Eo, ali svako pomeranje nadnice (plate) naviše pomera dugoročnu krivu marginalnog troška naviše, u položaj LMC1. Ako preduzeće ima horizontalnu krivu tražnje D, D, nivo autputa se pomera sa Qo na Qi te je nova tačka ravnoteže E1. Ako bi kriva tražnje D', D' bila manje elastična, preduzeće opet kreće od tačke Eg, gde je LMCo jednako MR', odnosno krivoj graničnog prihoda koja odgovara novoj krivoj

2 Pešić, R. „Osnovi poslovne ekonomije“, Beograd, 2000.

3

Grafikon 3 - Promena autputa usled povećanja

nadnica (plata) u dugom roku

Grafikon 4 – Individualna ponuda radne snage – rada


tražnje D', D' (isprekidane linije). Pomeranje krive troška sa LMCo na LMC1 prouzrokuje znatno manji pad autputa, tako da je novouspostavljeni nivo autputa Q2, a preduzeće se nalazi u tački ravnoteže E2, pri ceni P2; koja derivira iz tačke G. Prema tome, što je kriva tražnje za autputom elastičnija, to svako značajnije povećanje cene bilo kog inputa izaziva pomeranje krive LMC autputa i izaziva veći pad autputa. Što je veći pad autputa, veći je pad tražene količine svih inputa proizvodnje - izvedena tražnja.

Povećanje cene radne snage izaziva efekat supstitucije, odnosno zamenu radne snage tehnikom - kapitalno intenzivno privređivanje. Ukupni i granični troškavi će biti veči (investicije) nego u kratkoročnom periodu.

Pošto je kriva tražnje D, D horizontalna, pomeranje krive dugoročnog marginalnog troška (LMCo) na LMC1, uslovljava da preduzeće smanji proizvodnju autputa sa Q0 na Q1, tačka E1. Pad autputa smanjuje tražnju za svim inputima proizvodnje. A kad je kriva tražnje D', D' a kriva marginalnog prihoda MR', LMCo se pomera na LMC1, uslovljavajući preduzeće da proizvodi autput Q1 u tački E2, u kojoj su granični trošak i prihod ponovo jednaki (MR'= LMC1) kada preduzeće maksimira profit u dugom periodu.

1.2. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitetni trošak

Svako lice ima ograničeni broj časova koje može da koristi za rad u toku recimo nedelju dana . Ako odbijemo časove spavanja i nužnog odmora to bi bilo 84 sati nedeljno ( 7 dana x 12 sati dnevno ). Od ovih 84 sati lica moraju da odluče koliko su sati spremni da rade, a koliko sati žele da posvete dokolici.

Na grafikonu 4 za sve realne plate do tačke C, ponuda rada raste sa višim realnim platama. Kriva SSL1 pokazuje da količina ponuđenog rada raste kako rastu zarade. Od tačke C se kriva ponude rada uzdiže ( SSL1 ).

Dohodak naspram dokolice veći lični dohodak čini potrošače bogatijim. Razumno je očekivati da će dohodak motivisati potrošaće da kupuju veće količine robe. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate podeljene sa cenama roba i usluga. Prema tome, tržište ponude rada je ukupna količina rada koju su radnici spremni da ponude.

Količina neke robe i uzluga koje se nude na prodaju stalno raste sa

rastom njihove cene. Ponuda rada reaguje na isti način. Pri plati ( zaradi ) w1 količina rada je q1, tačka A. Pri većoj plati ( zaradi ), w2, radnici su spremniji da rade veći broj sati u nedelji, tj. da ponude veću količinu rada, q2. No, može doći i do smanjenja ponude rada, iznad tačke C, kada pojedinci izaberu više dokolice, a manje rada, iako realne nadnice (plate) rastu.

Što se tiče tržišta radne snage, ono je prirodna posledica činjenice da je u tržišnoj privredi dobit moguća samo na osnovu određenog minimuma produktivnosti rada. Tržište apsorbuje viškove, popunjava manjkove radne snage i određuje njenu cenu. Korekcija ovog automatizma vrši se svesnom socijalnom i ekonomskom politikom (kolektivnim ugovorima sindikata i poslodavaca, državnim intervencijom itd.).

4

Grafikon 5 – Individualna tražnja za radom.


Radnici prevazilaze status najamnih radnika pre svega učešćem u odlučivanju i učešću u podeli dobiti. Kod ponude radne snage (rada) postoji individualna i (2) tržišnu kriva ponude rada. Tržišna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinačnih ponuda rada.

1.3. Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i ekonomske rente

Tražnja za radom predstavlja količinu rada koju su poslodavci spremni da angažuju u datom periodu. Ponuda i tražnja na tržištu rada svode se na dva postulata: 1. realne nadnice jednake su graničnom proizvodu rad sa stanovišta maksimizacije profita tražnje za radom; 2. realne nadnice jednake su graničnom disutilitetu rada sa stanovišta radnika i ponude rada.

Što je veća plata ( zarada ) manja je količina potrebnog rada ( ceteris paribus ). Pri plati (zaradi), w1 potreban je rad L1. Ako plata ( zarada ) pada do w2 , traži se veća količina rada L2. Kriva tražnje za radom sledi zakon opadajuće tražnje.

Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje, zavisi od tražnje za finalnim proizvodom (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode.

Transferne zarade i ekonomske rente najbolje objašnjava grafikon 6, ovde je potrebno razgraničiti transferne zarade i ekonomske rente. Na predstavljenom grafikon 6 kriva tražnje DL=MRPL čine sportiste (kao predstavnici lica koja primaju najveće nadnice) i drugi, a kriva SL=AE predstavlja ponudu sportista i drugi. Ova kriva je rastuća. I u slučaju da nadnice padnu ispod ω*, pojedini profesionalci će nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i ranije. U

osnovi veće plate privlače profesionalce, sportiste, političare, iako bi oni mogli da rade i druge poslove.

Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između isplaćenih plata ω* i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika, odnosno transfer zarada označeno sa O, B, E, L*, (polje 2). Tačka E u preseku krive ponude rada i krive tražnje za redom, predstavlja ravnotežu plata. Područje 1 E, B, ω* predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici.

Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku između plaćanja za input (faktor) proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj fakior (input). Iznos koji faktor (input) prima je iznad transferne zarade neophodene da bi se on privukao da ponudi svoje nsluge za datu namenu. Pošto se svirn radnicima plaća ista nadnica. ravnoteža se ostvaruje u tački E, pri nadnici ω , a broj ponuđenih sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada različitih profesija je, u stvari, kriva prosečnih izdataka (troška) pozitivnog nagiba, a tražnja za radom različitih profesijaje opadajuća kriva vrednosti graničnog troška.

Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla sportiste, pijaniste i druge. Sa povećanjem nadnica od 0 do B povećavala bi se ponuda pijanista i drugih ljudi do tačke B, a da

5

Grafikon 6 - Ekonomske rente i transferne zarade


bi se ponuda povećala na L* mora da se plati nadnica ω*.

Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina rada će biti ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalni potreban iznos za privlačenje i upotrebu L* jedinica rada se nalazi na području E, L*, 0, B, ispod krive punude, područje 2, ulevo od ravnotežne ponude rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade.

U uslovima savreme konkurencije, svi angažovani sportisti i drugi ljudi primaju platu ω*, jer se tačka E nalazi na krivoj ponude SL = AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem, marginalnom licu. Vrednost graničnog proizvoda poslednjeg lica je ω*, pošto se tačka E nalazi na krivoj tražnje DL=MRPL. Pošto svi dobijaju nadnicu ω*, onda oni čija je zarada ispod ω*, zarađuju ekonomsku rentu, čist višak koji se javlja zato što je ω* potrebna nadnica da bi se privuklo poslednje lice. Renta odražava razlike u ponudi lica, a ne njihovu produktivnost. Budući da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu 0, ω*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada lica se nalazi unutar područja E, B, ω*. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastična.

1.4. Granični fizički proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda i opadajuća granična produktivnost rada

Vrednost graničnog fizičkog proizvoda meri se njegovim graničnim fizičkim proizvodom, to je promena ukupnog učinka u odnosu na promenu količine inputa.

Granični fizički proizvod ( MRPL ) = promena ukupnog učinka / promena količine rada.

Granični prihod proizvoda: novčana vrednost ukupnog doprinosa učinka, a to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja angažovanjem dodatne jedinice. Granični prihod proizvoda uspostavlja gornju granicu isplate nadnice. Preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova produktivnost veća od njihove plate. Poslednji zaposleni radnik ima platu koja je jednaka marginalnoj produktivnosti i njegovim zaposlenjem privatni preduzetnik niti povećava niti smanjuje svoj profit. To je granična linija zaposlenosti.

Zakon smanjenja graničnih prinosa i opadajuća granična produktivnost rada.

a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada veća od plate (nadnice ili cene rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposliti;

b) ako je vrednost marginalnog proivoda manja od plate (nadnice ili cene rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, pošto bi imao veče troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja. Pravilo o zapošljavanju (ili otpuštanju) radnika glasi) preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda rada (MVPL) veča od njihovih plafa (nadnica).

Stoga, tražnja preduzeća za random snagom mora da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica = vrednost marginalnog proivoda rada.

Zakon opadajućih prinosa, određuje međusobne odnose između inputa i outputa. Zakon objašnjava dobijanje sve manjeg i manjeg dodatnog outputa koji nastaje kao rezultat dodatne jedinice inputa. Opadajući prinosi se javaljaju kada marginalni proizvod (MP) počinje da pada. To znači da će ukupan output(Q) rasti, ali po opadajućoj stopi kada se dodaje dodatni faktor proizvodnje. Na kraju pad MP vodi i padu prosečnog proizvoda (AP).

1.5. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada i graničnog prihoda proizvoda rada

Da bi smo procenili opravdanost angažovanja radnika moramo razmotriti šta se dešava sa ukupnim učinkom. Sledeći grafikon 7. prikazuje kako se kad su recimo maline u pitanju menja učinak angažovanjem dodatne radne snage.

Granični fizički proizvod rada je povećanje ukupne proizvodnje do koje dolazi kada se angažuje jedan dodatni radnik. Granični fizički proizvod ima tendenciju pada kada se angažuju dodatni radnici. Ovaj pad se javlja zato što svaki sledeći radnik ima manje povoljne uslove za rad.

6


Na grafiku vidimo sledeći rast od 5 gajbi na sat i možemo zaključiti da je granični fizički proizvod drugog isto kao i prvog berača.

Broj berača (po satu) Ukupan učinak pri branju (gajbe po satu )

Granični fizički proizvod( gajbe po satu

A 1 (student) 5 5B 2 (studenta) 10 5

C 3 14 4D 4 17 3E 5 19 2

F 6 20 1G 7 20 0H 8 18 - 2I 9 15 - 3

Tabela 1. Međuodnos berača malina, ukupnog autputa i graničnog fizičkog proizvoda.

Sa povećanjem broja berača, povečava se ukupni autput, dostiže maksimum i počinje opadati, dok se granični proizvod posle angažovanja drugog berača neprekidno smanjuje.

Proces ubiranja gajbi se usporava i graničnim fizički proizvod se i dalje smanjuje, pa tako berači više ne mogu da rade efikasno.

Granični prihod proizvoda rada je mera promene ukupnog prihoda koji se javlja kada se angažuje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama, granični prihod proizvoda jednak je graničnom fizičkom proizvodu x cena. Otuda granični prihod proizvoda opada sa graničnim fizičkim proizvodom.

Ovde se može prepoznati zakon opadajućuh prinosa. Granična produktivnost opada angažovanjem dodatnih radnika. Granični fizički proizvod varijabilnog inputa opada što se više koristi data količina. Sa opadanjem graničnog fizičkog proizvoda rada smanjuje se i granični prihod proizvoda rada. Pad graničnog prihoda proizvoda rada odražava pad graničnog fizičkog proizvoda rada.

Brojberača

( po stu )

Ukupan učinakProizvodnje malina

(gajbi po satu)

Cena malina u evrima

Ukupan prihodod proizvodnje

Proizvod graničnog prihoda

( u evrima )0 0 2 0 10

1 (student) 5 2 10 102 (studenta) 10 2 20 8

3 14 2 28 64 17 2 34 45 19 2 38 26 20 2 40 07 20 2 40 - 48 18 2 36 - 69 15 2 30

Tabela 2. Smanjenje graničnog prihoda proizvoda

7


1.6. Odluka preduzeća o autputu, angažovanju radnika i tražnja za radom

Kao što odlučuje o zapošljavanju novih radnika isto tako preduzetnik odlučuje i o prestanku rada već zaposlenih radnika. On pri tom primenjuje isto pravilo o odredjivanju visine zaposlenosti. Oni radnici koji ne mogu da pokriju povećanje plate svojom produktivnošću biće otpušteni.

Ali ni jedan pojedinačni radnik ne vredi više od graničnog prihoda proizvoda ( MRP ) poslednjeg uposlenog i svi radnici su isto plaćeni.

Principi MRP lako se primenjuju recimo na fudbalske terene kao i berače malina, ako znamo da pomenuti fudbalski tereni zaradjuju više miliona dolara godišnje.

Poslodavac je spreman da plati radniku rad do granice njegovog graničnogprihoda proizvoda. U tom slučaju uzgajivač će rado angažovati drugog radnika, jer granični prihod proizvoda tog radnika ( tačka B ) premašuje platu – cena rada ( 6 evra ). Peti radnik neće biti angažovan po toj plati, jer je granični prihod proizvoda tog radnika ( tačka D ) manji od 6 evra. Kriva graničnog prihoda proizvoda je kriva traženja za radom.

Grafikon 8 pokazuje da angažovanje više od četiri berača malina nije profitabilno očigledno. Granični

prihod proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra na sat (tačka D). Angažovanje petog berača će koštati više nego što če on doneti prihoda. Maksimalan broj berača koji će se zaposliti za odgovarajuće plate biće 4 berača (t. C).

Zakon opadanja graničnog prihoda takođe podrazumeva da sva 4 berača budu isto plaćena. Kada se angažuju 4 berača, granični prihod proizvoda rada (MRPL) nije ništa veći nego kod bilo kog berača. Nijedan pojedinačni radnik ne vredi ništa više nego MRPL poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto plaćeni.

2. TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSAIntegracijа u Evropi iziskuje brojne promene različite prirode kojе je potrebno ostvariti u našoj

ekonomiji. Jedna od tih promena je potreba za veoma institucionalnom razvijenošću tržišta kapitala. Ovo ima još veći značaj sa ogledom stepena (ne)razvijenosti tržišta kapitala u prethodnom sistemu.

U razvijenom svetu, osim vlastitog kapitala, kao i koriščenje kredita iz komercijalnih banaka, ustaljena je praksa preduzeća, preko izdavanja i prodaje različitih tipova hartija od vrednosti (akcija, obveznica itd.), kao i koriščenja drugih savremenih instrumenata (lizing, franšizing, itd.) obezbedjenja potrebnog kapitala za obavljanje svoje funkcije. Dodatna korist za koriščenje ovih izvora kapitala predstavlja i mogućnost ulaska stranog kaptala u ekonomiju poput portfolio investicija, stranih direktnih investicija, zajedničkih ulaganja itd.

Sa druge strane, paralelno sa ovim procesom, neophodno je isto tako, preduzeti i sve potrebne mere čime bi se omogućila i veća informisanost investititora, bilo fizička ili pravna za različite finansijske instrumente, koji omogućavuju veća mogućnost mobilazacije finansijskih sredstava u ekonomiji.

2.1. Kamatna stopa, ponuda i fražnja za kreditnim sredstvima

Troškove kratkoročnog finansiranja čini kamata. Kamata predstavlja cenu koštanja kredita. Ona za korisnika kredita predstavlja trošak, a za kreditora je prihod od plasmana sredstava. Kamatne stope na hartije od vrednosti su naznačene na samoj hartiji od vrednosti. Kamatne stope na poslovne kredite se dogovoraju između banke i korisnika kredita. Pri određivanju kamate na poslovne kredite kao polazište služi osnovna kamatna stopa. Ta stopa predstavlja osnovicu za određivanje kamatne stope na poslovne kredite. Osnovna kamatna stopa je stabilna u određenom vremenskom periodu. U Evropi se koristi termin LIBOR. Kamatna stopa koju obračunavaju londonske banke drugim bankama koje imaju prvoklasni

8


kredibilitet.

1. Kamatna stopa je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove.

Kamatna stopa je procenat koji se primjenjuje na glavnicu kredita i koji predstavlja iznos kamate na mesečnom ili godišnjem nivou koji klijent plaća. Nominalna kamata može biti fiksna i varijabilna (promjenjiva) i ne uključuje dodatne troškove kredita koji su sadržani u efektivnoj kamatnoj stopi.

PROMENJIVA (VARIJABILNA) KAMATNA STOPA - je ona koja se može promijeniti za vreme trajanja ugovora o kreditu. Vezana je za kretanje referentne kamate na međubankarskom tržištu (Euribor, Libor). Promenjiva ili varijabilna kamatna stopa je jedna vrsta mehanizma kojim neke finansijske institucije proširuju svoj manevarski prostor. Praksa pokazuje da su u ovom slučaju šanse za neko realno sniženje kamatne stope slabe, ali zato postoje za povećanje.

FIKSNA KAMATNA STOPA - je ona koja je nepromenjiva za vreme trajanja ugovora o kreditu. Iz tog razloga je ona uvijek veća od promenjive kamatne stope (kada poredimo njihovu namenu, iznos i rok otplate kredita). Fiksna kamatna stopa, dakle, jeste veća ali to je cena koja se plaća zbog njene nepromenjivosti.

NAČINI OBRAČUNA KAMATNE STOPE - anticipativni obračun kamate je način obračuna kamata u kojem se one obračunavaju početkom termina od konačne vrednosti glavnice. Uz jednaku glavnicu, stopu i broj dana efektivna stopa će kod anticipativnog obračuna kamata biti veća, nepovoljnija za dužnika, nego kod dekurzivnog obračuna kamata.

Opadajući (dekurzivni) obračun kamate je način obračuna kamata u kojem se kamata obračunava krajem termina od početne vrednosti glavnice. Koristi se i naziv unazadni obračun kamate, a od-govarajuća kamatna stopa se zove dekurzivna kamatna stopa.

Kamatna stopa je iznos koji se plača u jedinici vremena. Ljudi moraju da plale što su došli u priliku da mogu pozajmiti novac. Dakle, trošak pozajmljivanja novca, meren, na primer, u dinarima, po godini na jedinicu posuđenog novca, jeste kamatna stopa. Dakle, to je utvrđena cena kreditnih (zajmovnih) fondova za godinu dana na kapital vrednost 100, odnosno:

gdeje r - kamatna stopa,

k - ukupna godišnja kamata na kreditna (pozajmljena) sredstva;

KS - kreditna (zajmovna) sredstva.

Dakle, odnos kamate i kreditnih (pozajmljenih) sredstava pomnoženo sa 100 je kamatna stopa koja se izražava u procentima. Na primer, ako se na 100 jedinica kreditnih fondova (kapitala) ostvaruje kamata od 5 jedinica, kamatna stopa će biti 5%, odnosno:

2. Ponuda i tražnja kreditnih sredstava. Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Preko njih se vrši alokacija akumulacije sa ciljem da se najefikasnije upotrebi u procesu reprodukcije. Subjekti koji imaju višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasničkih udela, na raspolaganje subjektima kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.

Tražnja za kreditnim sredstvima određena je potrebama onih građana koji žele da potroše više od svog trenutnog dohotka. Preduzeća ispoljavaju tražnju za novčanim sredstvima. Ona ulažu u projekte s pozitivnom neto sadašnjom vrednošću (NSV) - što podrazumeva da očekuju viši prinos na projekat od oportunitetnog troška sredstava, odnosno od kamatne stope. Dakle, veličina kapitala i stopa prinosa (kamata) određena je presekom između: (1) ljudske nestrpljivosti (nemaštine) da više troše sada nego da akumuliraju više kapitalnih dobara za buduću potrošnju i (2) investicijskih mogućnosti koje nude više ili niže prinose na tako akumulirani kapital.

Tržište novca omogućuje privrednim subjektima da dođu do kratkoročnih novčanih sredstava koja

9


su im potrebna za održavanje solventnosti. Vlasnici slobodnog novca na tržištu transformišu ga u one finansijske instrumente koji se brzo mogu zameniti za novac. Ovo tržište objedinjuje ponudu i tražnju novčanih sredstava, finansijske instrumente i finansijske transakcije koje se obavljaju u odnosima između pravnih i fizičkih lica kao i u odnosima između njih, s jedne strane, i države i centralne banke, s druge.

Ovim tržištem se obezbeđuju svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i kratkoročnih hartija od vrednosti, koja se formira u procesu funkcionisanja tržišta novca, uravnotežuje ponuda i tražnja novačnih sredstava kao osnovni postulat stabilnog finansijskog tržišta i tržišnog privređivanja3.

Prema tome, tržišna kamatna stopa ima dvostruku funkciju: (1) da racionalizuje društveno ograničenu ponudu novčanih (kreditnih) fondova, usmeravajući ih u one projekte koji imaju najveće prinose i (2) da podstiče ljude da žrtvuju sadašnju potrošnju da bi imali koristi u budućnosti.

2.2. Kamatna stopa kao cena upotrebe kredilnih sredstava i determinantne kamatne stope

1. Kamatna stopa kao cena upotrebe kreditnih sredstava. Realni i finansijski kapital se oplođuju i međusobno su povezani. Kada bi se obezbedili usluvi potpune pokretljivosti kapitalnih resursa (slobodno seljenje novčanog kapitala), i rizik plasmana bi se sveo na minimum, a prihodi od realnog i finansijskog kapitala bi morali biti isti. U stvarnosti ovo nije tako - gotovo uvek postoje razlike u oplodnji kapitala, odnosno veličini kamate na investirana sredstva. Ovde je veoma važno napomenuti da svaka odluka o upotrebi zajmovnog kapitala mora da vodi računa o kamatnoj stopi, koja igra ulogu oportunitetnog troška sredstava.

Uopšte govoreći, ako kamatna stopa u godini t iznosi rt, zaduženje za 1 dinar te godine zahteva da iduće godine isplatite 1 + rt dinara.

Kreditna (zajmovna) sredstva su vrsta finansijskog kapitala koji se koristi za odobravanje kredita. Naime, na strani ponude je zajmodavac, a na strani tražnje zajmoprimac novćanog potencijala. Posrednik između zajmodavaca i zajmoprimca je banka. Banke prikupljaju slobodna novčana sredstva i plasiraju ih kao zajmovni kapital svojoj kiijenteli. Banke na štedne uloge plaćaju pasivnu kamatnu stopu, a za odobrene kredite naplaćuju aktivnu kamatnu stopu. Budući da banke posluju kao i ostali privredni subjekti, normalno je da aktivna kamatna stopa mora biti veća od pasivne kamatne stope. Razliku čini kamatna margina, ili marža, koju prisvaja banka kao finansijski posrednik.

Da bi se ostvario obostrani interes, banke i zajmoprimaoci sačinjavaju ugovor o kreditu, koji predstavlja odnos banke i zajmoprimca, u kome osnovnu ulogu ima kamatna stopa. Banka prikuplja slobodna novčana sredstva, kreira kreditni potencijal i iz njega usmerava novčana sredstva prema svim potencijalnim korisnicima, uz tržišnu kamatnu stopu. Ovde je reč o trgovini novcem kao sredstvom za sticanje zarade (proflta).

2. Glavne determinante kamatne stope. Osnovne determinante kamatne stope su ponuda i tražnja na tržištu novca tj. kapitala, ali je prisutan i uticaj nekih drugih faktora (npr. eskontne stope centralne banke). Među važnije determinante kamatne stope spadaju:

Rok plaćanja. Krediti se razlikuju po svom roku odnosno po dužini vremena kad se moraju vratiti. Najkraći rok je odmah (preko noći). Reč je o kratkoročnom kreditu, koji može biti do godinu dana. Kompanije obično izdaju obveznice s rokom dospeća od 10-30 godina, a hipotekarni (založni) krediti dospevaju u roku od 30-50 godina. Dugoročni krediti imaju višu kamatnu stopu. Preduzeće prodajom svojih potraživanja pre roka dospeća oslobađa novčana sredstva koja su vezana u potraživanjima i može ih upotrebiti za finansiranje drugih potreba. Na ovaj način smanjuje se prosečno stanje kraktoročnih potraživanja, odnosno njihov broj dana vezivanja, čime se povećava koeficijent obrta potraživanja od kupaca, što pozitivno utiče na solventnost i rentabilnost preduzeća.

Rizik naplativosti duga. Neki krediti su potpuno nerizični, a drugi visoko spekulativni. Investitori zahtevaju isplatu premija kada im se čini da je reč o rizičnom investiranju. U vezi sa finansiranjem preduzeća javljaju se razni rizici, od kojih su najvažniji: a) rizik od negativnog finansijskog rezultata i b) rizik poverilaca da neće naplatiti svoja potraživanja.

3 Ž. Ristić, Novčano tržište, devizno tržište, tržište kapitala i terminsko tržište, Zbornik “Finansijska tržišta i njihovi zakoni”, Novi Sad, 1995, str. 65.

10


Rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata najčešće prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Preduzeće koje ima male stalne troškove ima i manji rizik ostvarenja gubitaka, pošto se ono može više finansirati pomoću duga. Kada su stalni troškovi veliki, veliki je i rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata.

Rizik poverilaca da neće naplatiti svoja potraživanja najčešće nastaje zbog prezaduženosti preduzeća, odnosno zbog preteranog finansiranja dugom i insolventnosti. Kada preduzeće ode u likvidaciju poverioci ne mogu da u potpunosti naplate svoja potraživanja, ako je preduzeće poslovalo sa gubitkom koji je veći od sopstvenog kapitala. Tada poverioci trpe gubitak koji je jednak razlici između gubitaka i sopstvenog kapitala. Zato poverioci radije finansiraju preduzeće kod koga je sopstveni kapital veći, jer on predstavlja garanciju da će im potraživanja biti plaćena. Zaštita poverilaca od rizika da neće naplatiti svoja potraživanja je veća, što je veći sopstveni kapital i profitabilnost preduzeća.

Likvidnost. Za neko sredstvo se kaže da je likvidno ako ono može lako da se pretvori u novac, i to uz mali gubitak vrednosti. Likvidnost se može posmatrati u širem i u užem smislu. U širem smislu likvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovine iz jednog oblika u drugi, odnosno to je sposobnost cirkulisanja imovine, pre svega obrtnih sredstava. U tom smislu, preduzeće je likvidno ako u njemu imovina ima nesmetan kružni tok, pretvarajući se iz novčanog u nenovčani oblik, i obrnuto. Preduzeće je nelikvidno ako u njemu imovina sporo teče, ili teče sa prekidima zbog toga što postoji poremećaj u nekoj fazi kružnog toka: nabavci, proizvodnji, prodaji, naplati i sl. Likvidnost se može posmatrati i na nivou cele privrede. Privreda je likvidna ako se u njoj nesmetano odvijaju novčani i robni tokovi. Kada se robno-novčani tokovi poremete, tada privreda ima poremećenu likvidnost.

Likvidnost preduzeća meri se koeficijenom obrtanja ukupne kratkoročne imovine i pojedinih delova imovine, ili brojem dana vezivanja, odnosno brojem dana trajanja jednog obrtaja u određenom vremenskom periodu, najčešće za godinu dana.

Inflaciona premija. Kamatna stopa koju zatičemo na tržištu nazivamo nominalna kamatna stopa, koja uključuje premiju očekivane inflacije. Reaina kamalna stopa se dobija kada od nominalne kamatne stope oduzmemo stopu inflacije.

Administrativni troškovi. Krediti se razlikuju po troškovima proisteklim iz nadzora i sređivanja administracije oko kredita. Neki krediti ne zahtevaju ništa više osim povremene naplate preko čekova. Drugi (studenski krediti ili kreditne kartice) zahtevaju garanciju na određeno plaćanje. Zajmovi sa visokim administrativnim troškovima mogu nositi od 5-10% veću kamatnu stopu od zajmova sa nižim troškovima,

2.3. Nominalna i realna kamatna stopa

Veličina kamatne stope od 10% govori koliko evra (dinara) zarađujemo ako pozajmimo 1 evro (100 evra ili 1,000 din, itd.) na godinu dana. Na tom polju interesovanja potrebno je razlikovati nominalnu od realne kamatne stope.

Nominalna kamatna stopa nam govori koliko aktuelnih evra ili dinura zarađujemo kada pozajmimo 1 evro ili 1 dinar na godinu dana. U našem primeru kod nominalne kamatne stope od 10% na 100 evra pozajmljenih danas, akumulira se 110 evra do sledeće godine. Ali mi želimo da znamo koliko ćemo za tih 110 evra dobra moći da kupimo sledeće godine. Odgovor dobijamo preko realne kamatne stope na pozajmicu, koja nam govori o ekstra količini dobara koja mozemo kupiti (realna kupovna moć).

Ako je nominalna kamatna stopa 10%, a inflacija 7%. Pozajmljivanjem 1 evra na godinu dana, dobijamo 1,10 evra, ali posle 1 godine to košta 1,07 evra, da se kupe dobra koja smo danas mogli da kupimoi za 1 evro. Sa 1,10 evra koje potrošimo sledeće godine, naša kupovna moć je porasla samo 3%. Realna kamatna stopa je 3%4, odnosno:

Realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa = stopa inflacije

Banka bi teško mogla da opstane u poslu ako bi nastavila da pozajmljuje novac uz tako nepovoljne uslove. Kada banke očekuju porast celokupnog nivoa cena, one če naplatiti inflacionu premiju, da bi sprečile podrivanje stvarne kupovnn moći budućih isplata zajma.

Nominalne kamatne stope moramo koriguvati (prilagoditi) za očekivanu inflaciju.

4 Izvor: J. Jednak, Osnovi ekonomije, PA, Beograd, 2001, str. 301-310.

11


Izvođenje realne kamatne stope dajemo korak po korak. Pretpostavimo da se u privredi proizvodi jedno dobro - hleb, jednogodišnju nominalnu kamatnu stopu, izraženu u dinarima, označimo sa rn. Pozjamite li ove godine 1 dinar, iduće godine morate vratiti 1 + rn, din. Ali vas ne zanimaju dinari, već želite da znate sledeće: pozajmljujete li dovoijno da možete pojesti 1 veknu hleba više ove godine. Dakle, pitanje je koliko čete, izraženo u veknama hleba, morati da vratite sledeće godlne?

Slika 2.1. Definisanje i izvođenje realne kamatne slope

Realna kamutna stopa je izražena u nacionalnoj valuti, a realna kamatna stopa u dobrima, Panel a pokazuje realnu kamatnu stopu kao relacijui 1+ r, dobra. Panel b prikazuje izvođenje reaine kamatne slope iz nommalne kamatne stope relacijom: 1 + rntPt / Pe

t+1 dobra, tako da je realna kamatna stopa jednaka nominainoj kamatnoj stopi umanjenoj za očekivanu inflaciju, odnosno: rt ≈ rnt – πe

t.

Slika 2.15 će nam pomoći da stignemo do odgovora. Panel a prikazuje defmisanje realne kamatne

stope (rt) a panel b pokazuje kako se izvodi jednogodišnja realna kamalna stopa iz informacije jednogodišnje nominatne kamatne stope (rnt) i cene hleba.

a) Polazimo od strelice u donjem levom uglu panela a, koja je usmerena naniže. Ove godine želite da pojedete 1 veknu hleba više, Ako je njena cena ove godine P, dinara, da biste pojeti 1 veknu hleba više, morate da pozajmite P, dinara.

b) Ako je rnt ovogodišnja nominalna kamatna stopa (izražena u din,) i ako pozajmite P, dinara, sledeće godine moraćete da vratite 1 + rnt din. (prikazano strelicom koja ide sleva na desnu. panel b, donji deo).

c) Ono sto vas zanima nisu dinari, već vekne hleba koje želite da konzumirate. Stoga sledi transformisanje u dinare vekne hleba sledeće godine. Označimo sa Pe

t+1 očekivanu cenu hleba sledeće godine (eksponent e znači da je reč o očekivanjima, jer nam cena hleba sledeće godine nije poznata, a indeks t + 1 znači vremenski period od godinu dana). Plaćanje koje očekujete da platite sledeće godine je sledeće: (1 + rnt)Pt / Pe

t+1 iznos u din., koji treba otplatiti sledeće godine, podeljeno sa Pet+1 - cena hleba

koju očekujete da platite sledeće godine, odnosno: (1 + rnt)Pt / Pet+1;. Ovo je prikazano strelicom naviše.

pano b, desno.

Realno kamatna stopa je data relacijom:

Označimo očekivanu inflaciju sa πet .

Proizilazi: Iz prikazanog sledi: rt ≈ rnt – πet

2.4. Tražnja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog proizvoda kapitala

1. Tražnja za uslugama kapitala. Analiza tražnje za realnim kapitalom (uslugama kapitala) slična je analizi tražnje za radnom snagom. Visina rente kapitalnih dobara menja visinu nadnice. Svaki je trošak rezultat iznajmljivanja usluga inputa. Dobra primer je kada neko preduzeće rentira vozilo ili daje pod zakup kancelarijski prostor. Kad traži usluge kapitala, firma razmatra koliko će dodatne jedinice kapital usluge doprineti povećanju njegovog autputa, odnosno ukupnom prthodu.

5 Izvor: O Blanchard, Macroeconomics, Prentice-Hall, 2004, str. 280.290.

12


Pri definisanim količinama oslalih inputa proizvodnje, vrednost marginalnog proizvoda kapitala (VMPk), kada se koristi dodatna jedinica kapital usluga opada sa povećanjem kapitala, a sva ostala ulaganja se drže konstantnim, odnosno granični fizički proizvod kapitala podrazumeva opadajuče prinose. Mi možemo da generalizujemo naše analize do slučaja kada firma ima monopolsku moć u svom dobitnom tržištu ili monopolsku moć u svom investiranju na tržištu. Ako preduzeće posluje u uslovima potpune konkurencije važi grafikon 2.1.

Slabljenje marginalne prodvuktivnosti ukazuje na pad krive MVPk, kada se poveća ulaganje kapitala, držeči ostale inpute konstantnim. Pri bila kojoj drugoj zakupnini (rentali ili rente), preduzeće iznajmljuje usluge kapitala do tačke u kojoj je renta po jedinici kapitala jednaka MVPk. Tako je kriva MVPk ujedno i potražujuća kriva preduzeća za uslugamu kapitala. Preduzeče će da iznajmi usluge kupitala Ko, pri renti Ro.

S obzirom na to da su date količine ostalih investicija, marginalna vrednost proizvodda kapitala (MVPk) više opada ako se kapital više koristi. Lako je dobitna cena firme zadata veličina, odnosno tržišno

određena, cena na konkurentskom tržištu, marginalni fizički proizvod kapitala je element oslabljenih profita. Grafikon 2.1. pokazuje opadanje krive MVPk baš kao i kriva MVPl kod vrednosti granične vrednosti.

Preduzeće zakupljuje kapital do tačke na kojoj je njen marginalni trošak (stopa zakupnine ili visina rente) izjednačen sa njenom vrednošću marginalnog proizvoda kapitala. Firma potražuje usluge kapitala Ko pri visini rente Ro.

Pri definisanoj visini rente i količinama kapitala ostalih inputa proizvodnje, MVPk je, kriva tražnje preduzeća za uslugama kapitala. Kriva MVPk se može pomeriti spolja, zbog

povećanja cena autputa, ili zbog povećanja cene (nadnice) radne snage, ili zbog novih tehnologija koje povećavaju produktivnost rada, što utiče na povećanje cene fizičkog proizvoda kapitala.

2. Tražnja za realnim kapitalom i vrednost marginalnih proizvoda kapitala. Naša teorija o zahtevu pojedinačnog preduzeća za radnom snagom može bez promene da se primeni na zahtev za ulaganja u druge inpute. Preduzeće kupuje onoliko kapitala dobara koliko je potrebno da granični izdatak bude jednak vrednosti graničnog proizvoda kapitala. Podrazumeva se da je u toj tački, zaposlenost kapitala (MVPk) ekvivalentna rentalnoj stopi ili ili visini rente (R).

MVPk = MR x MPk = R,

Gde je MR marginalni prihod firme, a MPk je marginalni fizički proizvod kapitala. Ako se dogodi da je firma savršeni konkurent na svom proizvodnom tržištu, njen marginalni prihod je samo njena proizvodna cena, pa se prethodna jednačina transformiše ujednostavniji oblik:

MVPk = P x MPk = R,

Gde je MVPk označava vrednost marginalnog proizvoda kapitala, a P je cena proizvodnje preduzeća. Razlika između tržišta kapitala i tržišta radne snage je u tome što radnici teže da se specijalizuju u pojedinim vrstama aktivnosti, dok su izvori kapitala, finansijski kapita, odnosno realni kapital skoro potpuno nepromenjeni.

2.5. Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala

l. Kratkoročna ponuda usluga kapitala. U kratkoročnom periodu, ukupna ponuda usluga kapitala (mašine, zgrade, vozni park, infrastruktura i dr.), a samim tim i usluge koje pruža kapitalna imovina su fiksne veličine. Nove fabrike, mašine i dr. ne mogu da se izgrade preko noći. Zato je kriva ponude kapitala vertikalna linija, koju određuje postojaća količina kapitalne imovine.

13

Grafikon 2.1. Trašnja za uslugama kapitala


2. Dugoročna ponuda usluga kapitala. Cena kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, trosak održavanja i amortizacija. Amortizacija zavisi od tehnologije kako se vrši njen obračun i koliko mašina brzo zastareva. Realna kamatna stopa se određuje na nivou privrede, gde je referentna tržišna kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne stope.

3. Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugom roku, kapitalna dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu. Ako obezbedi veću zaradu, poslodavci će više kupovati mašine, i obrnuto. Isto tako, proizvođači kapitalnih dobara će više proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po višoj ceni. Kao i obično, pri analizi ponude usluga kapitala, poslužiće grafikon 2.3.

U kratkom roku količina kapitalnih dobara usluga je fiksna veličina (rezultat ranijih investicija). Za proizvodnju novih kapitalnih dobara je potrebno vreme. Grafikon 2.3. pokazuje da je dugoročna kriva ponude usluga kapitala (S1, S1) rastuća prema datoj realnoj kamatnoj stopi. Ako bi se realna kamatna stopa povećala, povećao bi se oportunitetni trošak sredstava uloženih u kapitalna dobra, pa bi se zahtevana renta morala povećati sa R1 na R2. S druge strane, preduzetnicima je potreban veći prinos da bi se neutralisao veći oportunitetni trošak novca koji su oni uložili u nabavku mašina. Stoga veće realne kamatne stope pomeraju dugoročnu krivu ponude usluge kapitala u položaj S2, S2. Veće rente (R2) omogućavaju da veći realni prinos prati povećanje realne kamatne stope.

4. Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku industrija može da dođe do koliko god želi kapitalnih dobara, ako je spremna da plaća zahtevanu visinu rente. Veća i snažnija industrija može da poveća rentu i time privuče veći deo ponude kapitala na nivou cele privrede, što znači da se industrija suočava sa rastućom krivom ponude usluga kapitala.

2.6. Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku

Dugoročnu ravnotežu industrije na tržištu usluga kapitala ilustruje grafikon 2.4. Ravnoteža se ostvaruje u tački Eo u preseku horizontalne krive ponude S1, S1 i opadajuće krive tražnje D1, D1, izvedene iz MVPk krivih svih preduzeća. Pri visini rente Ro industrija angažuje Ko usluga kapitala.

U kratkoročnom periodu ponuda usluga kapitala S0, S0 je fiksna K0, a ravnoteža je u tački E0 pri visini rente R0. U dugom roku industrija se suočava sa horizontalnom krivom ponude S1, S1, uz visu rentu R0. Ako su sindikati izborili višu nadnicu za rad, onda se kriva tražnje za kapitalom pomera ulevo, sa D1, D1 na D2, D2 tako da je nova tačka ravnoteže E1 uz visinu rente R1. Pošto ova renta ne donoslži zahtevanu stopu prinosa, preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija se vremenom oporavlja, pa se nova ravnoteža postepeno uspostavlja u tački E1. Buduči da kapitalna dobra ponovo donose zahtevanu stopu prinosa, biznismeni menjaju zastarele mašine.

Pretpostavimo da su se sindikati izborili za povećanje nadnica radnika u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno-intenzivno privređivanje, čime se povećava tražnja za uslugama kapitala. Ali povećanje nadnica (troška) smanjuje ponuđenu količinu, odnosno svih inputa - izvedena tražnja. Sada se kriva tražnje pomera sa D1, D1 na D2, D2 tako da se kratkoročna ravnoteža uspostavlja u tački ravnoteže

14

Grafikon 2.3. Ponuda usluga kapitala u privredi

Grafikon 2.4. Kratkoročna i dugoročna


E1, a visina rente opada a sa R0 na R1. Industrija je suočena sa dugoročnom horizontalnom krivom ponude usluga kapitala (S1, S1) i plaća kapitalna dobra po tekućoj ceni. Pošto preduzetnici u tački E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža u tački E2, kada poslodavci ponovo plaćaju rentu Ro. Strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tražnja, pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom periodu usklade ponuđenu količinu kapitala, ali u dugom roku usklađuju količinu kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta povećava.

Depresijacija (depreciation) predstavlja opadanje zaliha kapitala, koje nastalo kao rezultat zastarevanja ili habanja opreme, postrojenja, tehnologije i dr. Depresijacija se može nazvati i potrošnjom kapitala. Bruto investicije (gross investment - GI) su iznos koji je potrošen na zamenu depresionisanog kapitala. Neto investicije (net investment - NI) predstavljaju razliku bruto investicija i depresijacije.

2.7. Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i cena upotrebe iscrpivih resursa

1. Renta i prirodni resursi. Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemljište se ne može proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije. Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uočiti kako tržište određuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaračunavanje nadoknade (renta) za upotrebu zemljišta zasigurno uslovljava preintenzivno eksploatisanje javnih resursa. Ovo se odnosi i na druga javna dobra, kao što su prirodna lovišta, građevinske parcele, rudna nalazišta i slično. Kako je zemljište relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od pretpostavke da je ponuda zemljišta neelastična, što je ilustrovano grafikonom 2.5.

Grafikon 4. Zemljišna renta

Ukupna ponuda zemljišta je fiksna pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva tražnje (D1, D1) za uslugama zemljišta odražava MVP1. Kriva tražnje D1, D1 određuje ravnotežnu rentu R1. Ako se izvedena kriva tražnje za uslugama zemljišta pomeri naviše, tj. D2, D2, ravnotežna renta raste na R2. Celokupna vrednost zemljišta je ekonomska renta. Ako je tražnja određena sa D1, D1, ekonomska renta po aru zemljišta je R1. Kada tražnja poraste na D2 renta po aru zemljišta se povećava na R2.

Kriva ponude je potpuno neelastična, jer je količina ponude zemljišta fiksna, bar kratkoročna. Uz neelastičnu ponudu, cena određuje tražnju. Tražnja za zemljištem je označena sa D1, te je i cena po jedinici R1. Ukupna zemljišna renta je prikazana zatamljenom površinom pravougaonika 1. Kada tražnja poraste na D2, D2, iznos rente po jedinici zemljišta raste na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravouganik 2. Porast tražnje za zemljištem (pomeranje krive tražnje udesno) prouzrokuje višu cenu po aru zemljišta i višu ekonomsku rentu. Zemljište je aktiva u fiksnom snabdevanju, pa su ekonomisti za plaćanje usluga zemljišta preuzeli reč ,,renta", prema konceptu ekonomske rente. Ekonomska renta se koristi kuda je snabdevanje nekim inputom neelastično. Kaže se da sejanje kultura obezbeđuje čistu ekonomsku rentu, kad je: (1) ukupna ponuda zemljista fiksna, odnosno potpuno neelastična i (2) kad se zemljiste ne može koristiti u druge svrhe, recimio upotrebiti za proizvodnju duvana.

15


2. Korisnički trošak. Na konkurentnom tržištu ograničenih resursa, cena prevazilazi granični trošak (te i razlika između cena i graničnog troška vremenom raste). Da li je to u suprotnosti s osnovnim uslovom maksimiziranja profita, nije, jer je prepoznatljivo da je ukupni granični trošak proizvodnje ograničenog resursa viši od graničnog troška vađenja tih resursa iz zemlje. Tu očito postoji dodatni oportunitetni trošak, zato što proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemogučava proizvodnju i prodaju u budučnosti. Taj oportunitetni trošak nazivamo korisnički trošak proizvodnje. Pošto se resursi koji su nam ostali pod zemljom smanjuju, ona se vremenom povećava, pa se i oportunitetni trošak vađenja još jedne jedinice resursa povećava. Vrednost dodate jedinice resursa, raste po stopi koja je jednaka kamatnoj stopi:

(MRt+1 - C) = (1 + r)(MRt - C)

3. Prirodni izvori kao inputi proizvodnje - cena upotrebe ograničenih resursa. Osim mašina i druge opreme koje je čovek napravio, i prirodni izvori su važan input u mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omogućava uvid u određene interese u slučaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti. Primer za to su nafta, zlato, titanijum i aluminijum. Jednom kada ovih iscrpivih supstanci nestane, moraćemo dati sve od sebe da se snađemo bez njih. Zbog toga konkurentno tržište na specifičan način tretira iscrpive ili ograničene izvore.

16


3. Zaključak

Analizirani aspekti tržišta rada pokazuju da tržište rada ne funkcioniše na isti način kao druga tržišta. Procene navedenih modela i teorijskih stavova govore da su to umereno uspešna objašnjenja rigidnosti i nezaposlenosti, i da nijedan model nije sposoban sam da objasni analizirane elemente. Krajem XX veka neke rigidnosti postaju slabije, što tržište rada čini fleksibilnijim (na primer, slabljenje uticaja i moći sindikata). Međutim, neke rigidnosti su i dalje izražene, jer je ekonomski rast usporen, strukturne promene su brže i izraženije, konkurencija među preduzećima intenzivnija, povećana međunarodna konkurencija itd.

Takođe, mnogi teoretičari i analitičari kao dominantan način razmišljanja imaju pretpostavku o potpunoj konkurentnosti tržišta rada, pa čak i mnoga makroekonomska istraživanja počivaju na implicitnoj pretpostavci da je nezaposlenost dobrovoljna, a tržište rada fleksibilno.

1) Na konkurentnom traštu rada (i ostalih inputa), tražnja za inputom je izražena vrednošću graničnog proizvoda rada (MVPL), odnosno graničnim prihodom proizvoda rada (MVPL), što je produkt graničnog prihoda preduzeć (MR) i graniinog proizvoda inputa (MP).

2) Preduzeće na konkurentnoin tržištu rada će zapošljavati radnike do tačke u kojoj je vrednost graničnog proizvoda rada jednaka nadnici (MVPL = W).

3) Tržišna tražnja za radom (i ostalih inputa) je horizontalni zbir tražnje za inputom cele industrijske grane. Ali, tražnja za inputom cele industrijske grane nije horizontalni zbir tražnje svih preduzeća u toj grani industrije.

4) Tržišna ponuda rada ima uzlazni nagib - ljudi reaguju na rast nadnica i više rade a manje se odmaraju. Kriva ponude rada može biti i savijena unazad, ako je učinak dohotka povezan sa višom stopom plata (veća tražnja za dokolicom, jer je ona normalno dobro) veći od učinka supstitucije (traži se manje dokolica jer je cena veća).

5) Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju koju kreiraju preduzeća koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga.

6) Smanjenje graničnog fizičnog proizvoda rada se javlja pri angažovanju dodatnih radnika - svaki sledeći radnik odbacuje manji granični fizički proizvod rada.

7) Ravnoteža na konkurentnom tržištu rada podrazumeva cenu rada koja se prilagođava da bi se izjednačila ponuda i tražnja rada - ravnotežna plata.

8) Ravnoteža na monopolistiikom tržištu rada uslovljena je monopolskom moći proizvođača i zato je granična vrednosl radnika veća od plale.

9) Odluke o plati i zaposlenosli zavise od graničnog prihoda proizvoda rada. Samo ako se poveća produktivnost rada, kriva tražnje za radom se pomera udesno, povećavajući MRP svih radnika - povećanje plata i angažovanje većeg broja radnika.

10) Pošto se inputi proizvodnje koristi zajedno, marginalni proizvod bilo kog inputa zavisi od raspoloživih količina svih inputa. Analogno tome, promena ponude ili tražnji bilo kog inputa menja ravnotežu svih ostalih činilaca.

S druge strane tržište kapitala i prirodni resursi karakterišu se.

1. Kapital preduzeća predstavlja realni ili fizički kapital, a inputi rada i sirovine su njegovi tokovi. Zalihe kapitala (novčani i realni) omogućavaju preduzeću da zarađuje novčani tok kroz vreme.

2. Kada se preduzeće odluči na kapitalno ulaganje, ono sada ulaže novac da bi zaradilo profrt u budućnosti, i zbog toga izračunava stopu prinosa na ulaganje kapitala, odnosno profit kao prinos kapitala.

3. Kamatna stopa je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove (r = k/KS x 100). Kamatna stopa predstavlja oportunitetni trošak novčanih sredstava.

4. Građani nude sredstva na štednju da bi mogli više da troše u budućnosti. Ta sredstva potražuju drugi građani, preduzeća i država.

5. Glavne determinante kamatne stope su: a) rok dospeća; b) rizik naplativosti duga; c)

17


likvidnost; d) inflaciona premija; e) adiministrativni troškovi.

6. Nominalna kamatna stopa pokazuje koliko domaće ili strane valute treba da vratite u budućnosti 1 evro i drugih valuta danas. Kamatna stopa pokazuje koliko dobara treba da vratite u budućnost u zamenu za jedno dobro. Realna kamatna stopa je približno jednaka nominalnoj kamatnoj stopi umanjenoj za očekivanu proviziju. (rt ≈ rnt – πe

t ).

7. Očekivana sadašnja diskontovana vrednost za plaćanje, jednaka je današnjoj vrednosti očekivanog niza plaćanja. Ona pozitivno zavisi od trenutka i očekivanih budućih plaćanja, a negativno od trenutnih i očekivanih kamatnih stopa ( 1 din / ) 1 + r )n ).

8. U diskontovanju niza trenutnih i očekivanih nominalnih plaćanja treba koristiti trenutne očekivane buduće nominalne kamatne stope.

9. Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input (transferne zarade). Na tržištu rada renta se meri podrućjem ispod nivoa plate, a iznad krive graničnog troška (R = E, B, ω*).

10. Vrednost marginalnog proizvoda kapitala (MVPk) je dodatni prihod (prinos) preduzeća, kada se koristi dodatna jedinica kapital usluga. Preduzeće iznajmljuje usluge kapitala do tačke na kojoj je rental (ili visina rente) jednak vrednosti marginalnog proizvoda kapitala (MVPK= P x MPk = R).

11. Ograničeni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju donositi uporedivi prinos. Ako je tržište konkurentno, cena umanjena za granični trošak vađenja će rasti po istoj stopi kao i realna kamata.

12. U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je promenljiva i usklađuje se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara. Zahtevana renta (zakupnina) je ona renta koja omogućava poslodavaocu usluga kapitala da ostvari profrtabilnost poslovanja na osnovu odluke o kupovini mašina, postrojenja, tehnologije. Što je veća kamatna stopa, amortizacija i cena mašina, veća je i zakupnina (zahtevana renta).

18


Literatura

Prof. dr J. Jednak, ''Osnovi ekonomije'', BPŠ, Beograd, 2005.

Prof. dr M. Labus, ''Osnovi ekonomije'', JK, Beograd, 1997.

Prof. dr M. Jakšić,''Ekonomija'', JIK, Beograd, 1998.

Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Časopis "Ekonomske teme", Mr Gordana

Marjanović

Pešić, R. „Osnovi poslovne ekonomije“, Beograd, 2000.

Ž. Ristić, Novčano tržište, devizno tržište, tržište kapitala i terminsko tržište, Zbornik

“Finansijska tržišta i njihovi zakoni”, Novi Sad, 1995, str. 65.

Tržište rada i politika nezaposlenosti, prof. rd Drenka Vuković i prof. dr Mihail

Arandarenko, Beograd, 2008.

19

Documents

Trziste Rada, Trziste Kapitala i Prirodnih Resursa