Tokom perioda od 1995. do 2004. godine le~ili smo212 bolesnika sa dijagnozom tumora mozga. Uispitivanoj grupi bilo je 133 de~aka i 79 devoj~ica,uzrasta od 2,5 do 18 godina (Me=9.7 god.). Kod118 tumor je bio supratentorijalno lokalizovan, akod 94 infratentorijalno. Terapija je uklju~ivalahirurgiju, postoperativnu radioterapiju sa ili bez

hemioterapije. Krive pre‘ivljavanja izra~unavane suKaplan-Mayerovom metodom, a za poredjenja kumu-lativne verovatno}e pre‘ivljavanja log-rank test. To-kom vremena pra}enja od 1 do 9 godina (Me=3 godi-ne) petogodi{nje pre‘ivljavanje bez znakova bolestiiznosilo je 55.7%. Kod 79 bolesnika dijagnostikovan jerecidiv bolesti. U ispitanoj grupi nije potvrdjena statis-ti~ki zna~ajna razlika u pre‘ivljavanju u odnosu napol (p=0.123) i uzrast (p=0.367). Bolesnici sa supraten-torijalnom lokalizacijom tumora imali su statisti~kisignifikantno bolje pre‘ivljavanje (p=0.036). Bolesnicisa histolo{kom dijagnozom niskogradusnog astrocito-ma imali su statisti~ki signifikantno bolje pre‘ivljava-nje nego sa histolo{kom formom malignog glioma,ependimoma i PNET (p=0.0001). Hirurgija, postopera-tivna radioterapija i hemioterapija u odredjenim slu-~ajevima predstavljaju efikasan terapeutski pristup ule~enju tumora mozga kod dece.

Klju~ne re~i: tumori mozga, deca, radioterapija

UVOD

Tumori mozga predstavljaju naj~e{}e solidne tumorede~ijeg doba, drugi naj~e{} uzrok smrti dece oboleleod kancera i ~ine oko 20% malignih bolesti ovog do-

ba. Pik incidence je izmedju 2. i 8. godine i ukupno pre-‘ivljavanje posle tretmana, koji uklju~uje hirurgiju, radi-

oterapiju i u odredjenim slu~ajevima hemioterapiju je oko50%1,2,3. Postoji razlika u distribuciji i histolo{kim podti-povima tumora mozga kod dece i odraslih. 70% tumoramozga kod dece su gliomi {to predstavlja samo 40% tu-mora odraslih. 55% poti~e u zadnjoj lobanjskoj jami iako

ona predstavlja desetinu volumena mozga, dok se kod od-raslih promene uglavnom javljaju u cerebralnim hemisfe-rama. Ve}i broj tumora u de~ijem uzrastu ima tendencijudiseminacije du‘ meningea i subarahnoidalnog prostora.Napredak u neuroimigingu zna~ajno je popravio dijagno-stiku i staging tumora centralnog nervnog sistema (CNS).Magnetna rezonanca (MRI) je visoko senzitivna metodakoja obi‘no omogu}ava precizno odredjivanje lokalizacijei pro{irenost tumora. Iako sagitalni presek u MRI omogu-}ava dovoljno informacija o supraselarnim i tumorima pi-nealne regije, kalcifikacije (tipi~no se vide kod kraniofari-ngeoma i malignih germ cell tumora) se mogu bolje prika-zati kompjuterizovanom tomografijom (CT). Pozitronemisiona tomografija (PET), pojedina~na foton emisionakompjuterizovana tomografija (SPECT) i magnetna rezo-nanca spektroskopia (MRS) imaju svoju vrednost kako uprimarnoj dijagnostici tako i u razlikovanju postterapijs-kih promena od progresije tumora 4,5,6. Ovaj rad prika-zuje rezultate le~enja u periodu posmatranja od 10 godina,kao i uticaj uzrasta, pola, lokalizacije tumora (supratento-rijalna vs. infratentorijalna) i histolo{kog tipa tumora naprognozu bolesti.

MATERIJAL I METODE

Na{a studija je obuhvatila 212 bolesnika le~enih zbogprimarnog tumora mozga u Institutu za onkologiju i radio-logiju Srbije u periodu od 1995-2004. godine. Kriterijumiza uklju~ivanje u studiju su bili histolo{ki potvrdjena dija-gnoza bolesti, uzrast ispod 18 godina i bez prethodne isto-rije malignog oboljenja. Bolesnici sa tumorom predelamo‘danog stabla nisu uklju~eni u studiju.

U na{oj ispitivanoj grupi prose~na starost bolesnika napo~etku bolesti iznosila je 9,7+4,5 godina. Najmladji bo-lesnik je imao 2,5 godina, a najstariji 18 godina. Trinaestbolesnika je bilo mladje od 3 godine, najve}i broj bolesni-ka je bio uzrasta od 4-16 godina, 179 bolesnika, a 20 bo-lesnika je bilo starije od 16 godina. Mu{kog pola je 133bolesnika, ‘enskog 79 (62,7% : 37,3%).

. ........................................Tumori mozga kod dece - dijagnostika i terapija

M.R. Nikitovi}1, I. V. Golubi~i}1, N. D. Borojevi}1,T. D. Pekmezovi}2, D.M. Gruji~i}3, V. S. Ple{inac-Karapand‘i}1

1Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd 2Institut za epidemiologiju, Medicinski Fakultet, Beograd3Institut za neurohirurgiju, KC Srbije, Beograd

/STRU^NI RADUDK 616.831-006.04-053.2-073

DOI:10.2298/ACI0904019N

rezi

me

Ve}i broj bolesnika je imao supratentorijalnu lokaliza-ciju tumora 118 bolesnika, a manji infratentorijalnu 94(55,7%:44,3%). U odnosu na patohistolo{ki tip tumorakod najve}eg broja bolesnika je dijagnostikovan medulo-blastom zadnje lobanjske jame 55 bolesnika (25,9%), za-tim astocitomi niskog histolo{kog gradusa, supratentori-jalno lokalizovani kod 32 bolesnika (15,1%) i infratentori-jalno 20 bolesnika (9,4%).

Raspodela bolesnika prema histolo{kom tipu tumora da-ta je u Tabeli 1. Posle sprovedenog hirur{kog zahvata kodsvih bolesnika je postavljena patohistolo{ka dijagnoza bo-lesti prema preporukama Svetske zdravstvene organizaci-je WHO klasifikacija za tumore mozga. Dalje le~enje jeplanirano u zavisnosti od uzrasta deteta, veli~ine tumora,patohistolo{kog tipa, stepena pro{irenosti bolesti. U pro-ceni ovih parametara vrlo je zna~ajno sprovodjenje adek-vatnih dijagnosti~kih procedura.

U zavisnosti od raspolo‘ive opreme i tehni~kih mogu}-nosti, pre po~etka radioterapije, kod svih bolesnika je rad-jen pregled kompjuterizovanom tomografijom-CT mozgai/ili magnetna rezonanca-MRI mozga. Ove dijagnosti~keneuroimaging procedure se danas standardno koriste i ne-ophodne su radi procene rezidualne bolesti posle hirur{keintervencije, odredjivanja stepena pro{irenosti bolesti ipostojanje potencijalnih subarahnoidalnih metastaza kao iplaniranje zra~ne terapije.

U grupi bolesnika sa tumorima mozga koji imaju tende-nciju diseminacije likvorom-supratentorialni PNET, me-duloblastomi zadnje lobanjske jame, ependimomi, germcell tumori, pinealoblastom i karcinom horioidnog pleksu-sa u postoperativnom sta‘iranju pored pregleda mozgaobavezno je radjen i imaging spinalnog kanala. U odredje-noj grupi bolesnika radjen je CT mijelogram, a u drugojgrupi magnetna rezonanca spinalnog kanala sa gadolini-umskim kontrastnim sredstvom, u zavisnosti od raspolo-‘ive dijagnosti~ke opreme.

Takodje kod svih bolesnika je radjen citolo{ki pregledcerebro-spinalne te~nosti. U grupi bolesnika koji su imalipozitivan nalaz citolo{ki pregled je ponavljan tokom i nakraju radioterapije. Zra~na terapija je planirana u zavisno-sti od patohistolo{kog tipa tumora, veli~ine tumora, karak-tera hirur{ke intervencije i uzrasta deteta. Kraniospinalnatehnika zra~enja je karakteristi~na za pedijatrijsku radio-terapiju jer se primenjuje kod tumora mozga koji imajutendenciju diseminacije likvora7,8.

Cilj je ozra-~ivanje kompletnog subarahnoidalnog pros-tora, kranijalnog i spinalnog. U zavisnosti od histolo{kogtipa tumora, karaktera hirur{ke intervencije, eventualnogrezidualnog tumora i uzrasta deteta profilakti~ko zra~enjekranio-spinalnog predela je planirano dozama ranga 30-36Gy, a boost doza na pro{ireno le‘i{te primarnog tumorado radikalne tumorske doze 50-55Gy. Kod svih bolesnikaje primenjen konvencionalni re‘im frakcionisanja, sa dne-vnim dozama 1,50-2,0Gy, pet frakcija u toku sedam dana.U na{oj grupi od 212 bolesnika kranio-spinalna radiote-rapija je primenjena kod 96 bolesnika (45,3%).

Druga primenjena tehnika zra~enja podrazumeva krani-jalnu tehniku zra~enja naj~e{}e primenjena kao lokalnatehnika na pro{ireno le‘i{te tumora. Volumen mete za as-

trocitome niskog histolo{kog gradusa, supratentorijalno iinfratentorijalno lokalizovane, kraniofaringeome i ve}inuglioma opti~kog nerva smo definisali tako da 95% izodo-za uklju~uje tumor, zid ciste (ako postoji), i zonu sigurno-sti naj~e{}e do 2cm. Ovo smo ostvarili kori{}enjem CTi/ili MRI pregleda gde se planirani volumen najbolje defi-ni{e T1 sekvencom sa gadolinium kontrastom.

Mogu se koristiti razliite tehike zra~enja, tehnika vi{epolja sa klinastim filtrima koja omogu}ava precizno oz-ra~ivanje tumora uz po{tedu okolnih zdravih struktura ilitehnika dva suprotna lateralna polja. Kod tumora kojiimaju infiltrativni rast, pri definisanju volumena mete,

0102030405060708090

100

0 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120

meseci

%GRAFIKON 1

1.KUMULATIVNA VEROVATNO]A PRE@IVLJAVA-NJA BEZ ZNAKOVA BOLESTI BOLESNIKA SA TU-MORIMA MOZGA (N=212)

������������������������������������������������

�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

0

1020

30

40

5060

70

8090

100

0 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120

meseci

%

De~aci�����������Devoj~ice

GRAFIKON 2.

KUMULATIVNA VEROVATNO]A PRE@IVLJAVANJABEZ ZNAKOVA BOLESTI BOLESNIKA SA TU-MORIMA MOZGA U ODNOSU NA POL (DE^ACI -N=133, DEVOJ^ICE - N=79)

20 M.R. Nikitovi} ACI Vol. LVI

mora se pove}ati zona sigurnosti, koja zahvaljuju}i savre-menim neuroimaging tehnikama mo‘e biti redukovana do3cm. Tumorske doze su iznosile 50-60Gy, sa redukcijomdoze za 10-25% za uzrast mladji od 4 godine. Kod sve de-ce ukupna doza je aplikovana u konvencionalnom re‘imufrakcionisanja, sa dnevnim dozama 1,50-2,0Gy, pet frak-cija u toku sedam dana9,10. U na{oj grupi od 212 bolesni-ka kranijalna zra~enja je primenjena u 116 bolesnika. He-mioterapija je primenjena selektivno u grupi bolesnika uzavisnosti od histolo{ke forme tumora, uzrasta deteta ieventualnog rezidualnog tumora. Po zavr{enom le~enjubolesnici su redovno kontrolisani u prvoj godini na 3 me-

seca, u drugoj i tre}oj godini na 4 meseca, zatim na 6 me-seci, a posle 5 godina jednom godi{nje. U statisti~kojobradi podataka, kumulativna verovatno}a pre‘ivljavanjaza celu bolesniku populaciju, kao i za podgrupe bolesnikaprema polu, uzrastu, histolo{kom tipu tumora i drugimkarakteristikama, odredjena je Kaplan-Mayerovom meto-dom. Ova metoda omogu}ava da budu iskori{}ni svi po-daci o pra}enju bolesnika do momenta zavr{etka studije,bez obzira {to svi bolesnici nisu pra}eni jednako dugo. Zamedjugrupna poredjenja kumulativne verovatno}e pre‘iv-ljavanja kori{}en je log-rank test11.

REZULTATI

U ispitanoj grupi od 212 bolesnika tokom srednjeg vre-mena pra}enja bez znakova bolesti 40,0+36,0 meseci(rang 7-120) kumulativna verovatno}a pre‘ivljavanja bezznakova bolesti trogodi{nja iznosi 62,7%, petogodi{njeg55,7% i {estogodi{nja 54,2% vrednost koja se odra‘avatokom daljeg pra}enja, (Grafikon 1). Recidiv bolesti je di-jagnostikovan kod 79 bolesnika ili 39,9%, odsutan je kod119 bolesnika ili 60,1%, a 14 bolesnika ili 6,6% je izgub-ljeno iz pra}enja. U grupi od 79 bolesnika kod kojih je di-jagnostikovan recidiv bolesti, najve}i broj recidiva je biolokalni kod 61 bolesnika ili 77,2%.

Kod ostalih 18 bolesnika radilo se o recidivu intrakrani-jalno kod 2 bolesnika, lokalno i intrakranijalno 2 boles-nika, spinalno 5, intrakranijalno i spinalno 6, lokalno i spi-nalno 1, a 1 bolesnik je imao infiltraciju kostne sr‘i i 1 ko-sti generalizovano. Analiziraju}i pojavu recidiva u odnosuna patohistolo{ki tip, u grupi bolesnika sa supratentorijal-nom lokalizacijom najve}i broj recidiva je dijagnostik-ovan kod malignih glioma, 14 bolesnika ili 31,1%, a ugrupi sa infratentorijalnom lokalizacijom kod meduloblas-toma 27 bolesnika ili 79,4%.

Takodje u ispitanoj grupi od 212 bolesnika analiziralismo rezultate le~enja u odnosu na pol, uzrast, lokalizacijutumora i patohistolo{ki tip tumora. Iako u na{oj ispitanojgrupi devoj~ice imaju ne{to bolje rezultate pre‘ivljavanja,testiranjem zna~ajnosti razlike u kumulativnoj verovat-no}i pre‘ivljavanja bez znakova bolesti statisti~ki zna-~aj-ne razlike nisu registrovane (log rank = 0,51, p=0,477).(Grafikon 2). Analizirali smo i rezultate le~enja u odnosuna uzrast pri ~emu su analizirane tri starosne grupe, 0-3godine, 13 bolesnika, 4-16 godina 179 bolesnika i 16+ go-dina 20 bolesnika. Testiranjem zna~ajnosti razlike u ku-mulativnoj verovatno}i pre‘ivljavanja bez znakova bo-lesti, za tri ispitane grupe, log rank testom, statisti~ki zna-~ajne razlike nisu registrovane (log rank=2,47, p=0,291).(Grafikon 3).

Testiranjem zna~ajnosti razlike u kumulativnoj verova-tno}i ukupnog pre‘ivljavanja, za dve grupe bolesnika, sasupratentorijalnom i infratentorijalnom lokalizacijom, logrank testom, registrovane su statisti~ki zna~ajne razlike(log rank 4,39, p=0,036) odnosno, bolesnici sa supratento-rijalnom lokalizacijom tumora imali su statisti~ki zna-~ajno ve}u kumulativnu verovatno}u ukupnog pre‘ivlja-vanja. U ispitanoj grupi od 212 bolesnika analizirali smorezultate le~enja u odnosu na patohistolo{ki tip tumora.Analizirali smo rezultate le~enja pet grupa bolesnika. U

�����������������������������

��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

��������������������������

��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

0102030405060708090

100

0 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120

meseci

%

0-3 godine N=13����������4-16 godina N=179����������16+ godina N=20

GRAFIKON 3.

KUMULATIVNA VEROVATNO]A PRE@IVLJAVANJABEZ ZNAKOVA BOLESTI BOLESNIKA SA TU-MORIMA MOZGA U ODNOSU NA UZRAST

������������������������������������������������������������

�������������������������������������������������������������

��������������������������������������������������������������������������

������������������������������������������������������������������������

��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

0 12 24 36 48 60 72 84 96 108 120meseci

%

����������ependimomi N=25

��������������������maligni gliomi N=25

gliomi optickog nerva N=16astrocitomi niskog gradusa N=52PNET N=65

GRAFIKON 4.

KUMULATIVNA VEROVATNO]A PRE@IVLJAVANJABEZ ZNAKOVA BOLESTI BOLESNIKA SA TU-MORIMA MOZGA U ODNOSU NA PATOHISTOLO[KITIP

Br. 4 Tumori mozga kod dece 21

prvoj grupi, bolesnici sa astrocitomima niskog histolo{koggradusa, ukupno 52 bolesnika. U drugoj grupi bolesnici sagliomima opti~kog nerva, 16 bolesnika, u tre}oj sa histo-lo{kom dijagnozom maligni gliomi, 25 bolesnika. U ~et-vroj grupi su bolesnici sa dijagnostikovanim ependimom,supratentorijalno lokalizovanim 7 bolesnika i infratentori-jalno 18 bolesnika, ukupno 25 bolesnika. U petoj grupi subolesnici sa patohistolo{kom dijagnozom PNET, suprat-entorijalno lokalizovan 10 bolesnika i infratentorijalno 55bolesnika, ukupno 65 bolesnika. Analizom rezultata le~e-nja jasno se uo~ava da patohistolo{ki tip tumora zna~ajnouti~e na rezultate le~enja i da bolesnici sa histolo{komformom, astrocitomi niskog histolo{kog gradusa i gliomiopti~kog nerva imaju ve}u verovatno}u ukupnog pre‘iv-ljavanja. Testiranjem zna~ajnosti razlike u kumulativnojverovatno}i pre‘ivljavanja bez znakova bolesti, log ranktestom, registrovana je statisti~ki visoko zna~ajna razlikau odnosu na patohistolo{ki tip tumora (log rank=27,44,p=0,0001). (Grafikon 4).

DISKUSIJA

Ranije se verovalo da je ve}i broj dece sa tumorima mo-zga inkurabilan a da medju izle~enima veliki procenat imazna~ajno smanjen kvalitet ‘ivota. Medjutim poslednjihdekada postoji progresivno pobolj{anje u rezultatima le-~enja dece i omladine sa tumorima mozga. Ovo su omo-gu}ili prvenstveno napredak u neuro-imagingu, pobolj{a-nje neurohirur{kih tehnika, bolja pre i postoperativna negabolesnika, napredak u planiranju, sprovodjenju i kontroliradioterapijskih programa kao i uvodjenje hemioterapijeza odredjene histolo{ke tipove tumora. 2,4,12.

Jedna od najve}ih serija koja prezentira rezultate le~enjai prognoze dece le~ene zbog tumora mozga je serijaBloom-a i saradnika iz Royal Marsden Hospital, UK. Oniiznose rezultate 610 pedijatrijskih bolesnika sa 5-godi{-njim pre‘ivljavanjem 53%, 10-godi{njim 46%, 20-godi{-njim 40% a 30-godi{nje 39%. Pobolj{anje u rezultatimale~enja bolesnika sa tumorima mozga potvrdjuju i drugiautori kao i Internacionalne Kooperativne PedijatrijskeGrupe13,14. Iako su na{i rezultati u skladu sa rezultatima izliterature treba ih kriti~ki analizirati jer je na{a ispitanagrupa u izvesnom smislu bila selektirana.

U na{u studiju nisu uklju~eni bolesnici sa tumorima mo-‘danog stabla koji od svih tumora mozga kod dece imajunajlo{iju prognozu. Serija Royal Marsden Hospital, UKod 73 bolesnika prikazuje rezultate petogodi{njeg pre‘iv-ljavanja za ovu grupu bolesnika od 17%1.

Takodje u studiju nisu uklju~eni bolesnici koji nisu ima-li histolo{ku dijagnozu, drugih lokalizacija tumora mozga,bolesnici koji su iz bilo kog razloga le~eni samo hemiote-rapijom i oni ~iji se tok bolesti komplikovao posle hirur-{ke intervencije tako da se dalje le~enje nije moglo spro-vesti zra~nom terapijom. Iako je grupa ovih bolesnika ma-nja oni pripadaju prognosti~ki lo{ijoj grupi koja bi uticalana rezultate le~enja.

Tumori mozga dece se ~e{} javljaju kod de~aka, ali de-voj~ice imaju bolje rezultate pre‘ivljavanja. Medjutim,ve}ina autora se sla‘e da statisti~ki nema zna~ajne razlikeu pre‘ivljavanju u odnosu na pol. Bloom i saradnici u svo-

joj seriji u grupi od 328 de~aka i 251 devoj~ice nisu na{listatisti~ki zna~ajnu razliku u pre‘ivljavanju u odnosu napol. Rezultati na{e studije u skladu su sa ovim rezulta-tima.

Prema izve{taju Childhood Brain Tumor Consortium,baziranom na podacima Severno Ameri~kih Institucija isprovedenoj hirur{koj biopsiji u 3291 bolesnika, tumorimozga u dece se dijagnostikuju u 45-50% supratentori-jalne lokalizacije a 50-55% infratentorijane lokalizacije15.Na{i rezultati su u saglasnosti sa rezultatima iz literature.U na{oj ispitanoj grupi 118 bolesnika ili 55,7% je imalosupratentorijalnu lokalizaciju tumora a 94 ili 44,3% infrat-entorijalnu lokalizaciju.

Analiza rezultata pre‘ivljavanja za dve ispitane grupepokazala je da bolesnici sa supratentorijalnom lokalizaci-jom tumora imaju statisti~ki zna~ajno ve}u kumulativnuverovatno}u ukupnog pre‘ivljavanja. Takodje u ispitanojgrupi bolesnika analizirali smo rezultate le~enja u odnosuna patohistolo{ki tip tumora. Gajjar i sar. iz St. JudeChildrens Research Hospital, Memphis, USA prezentujurezultate 143 bolesnika sa dijagnozom niskogradusnog as-trocitoma (supra i infratentorijalno lokalizovani) koji u

TABELA 1

RASPODELA BOLESNIKA PREMAHISTOLO[KOM TIPU TUMORA (N=212)

Histolo{ki tip brbolesnika %

Supratentorijalni 118 55.7

Astrocitomi niskog histolo{koggradusa

32 15.1

Gliomi opti~kog nerva 16 7.5

Krniofaringeomi 10 4.7

Maligni gliomi 25 11.8

PNET 10 4.7

Tumori pinealne regije 9 4.3

Epidimomi 7 3.3

Oligodendrogliomi 4 1.9

Drugi 5* 2.4

Intratentorijalni 94 44.3

Meduloblastomi 55 25.9

Astrocitomi 20 9.4

Ependimomi 18 8.5

Karcinom horioidnog pleksusa 1 0.5

UKUPNO 212 100

22 M.R. Nikitovi} ACI Vol. LVI

trogodi{njem i petogodi{njem periodu iznose 92% odno-sno 88%.16 Vrlo sli~na razmatranja va‘e za kraniofarin-geom kao benigni spororastu}i tumor. Kombinacija hiru-rgije i zra~ne terapije omogu}ava dugogodi{nju kontrolubolesti u ~ak 95% bolesnika17.

Za razliku od razmatranih histolo{kih formi tumora kojedaju mogu}nost dugogodi{njeg izle~enja i visoku vero-vatno}u pre‘ivljavanja, drugi mogu}i histolo{ki tipovi tu-mora mozga dece i omladine, ependimomi, maligni gli-omi i PNET pokazuju manju verovatno}u pre‘ivljavanja.Naj~e{}e forme supratentorijalnih malignih glioma koje sesusre}u kod dece obuhvataju anaplasti~ne astrocitome iredje glioblastome multiforme tipi~ne za adultno doba.Savremenim pristupom u terapiji prema podacima ve}inestudija petogodi{nje pre‘ivljavanje bolesnika sa supraten-torijanim malignim gliomima iznosi preko 45%.

U na{oj grupi od 25 bolesnika sa supratentorijalnim ma-lignim gliomima kumulativna verovatno}a petogodi{-njegpre‘ivljavanja bez znakova bolesti iznosi 39,1%. NovaWHO klasifikacija iz 1993 godine embrionalnih CNS tu-mora uvodi tkz. PNET koncept, koji podrazumeva suprat-entorijalni primitivni neuroektodermalni tumor (PNET) iPNET zadnje lobanjske jame-meduloblastom.

Meduloblastom je ne samo naj~e{}i intrakranijalni kan-cer de~ije dobi ve} i najmaligniji. Medjutim primenommodernih hirur{kih i radioterapijskim tehnika petogodi{-nje pre‘ivljavanje se kre}e izmedju 50% i 70%. U na{ojgrupi je bilo 55 bolesnika sa dijagnozom meduloblastomai ukupno petogodi{nje pre‘ivljavanje iznosi 50%. U grupiod 10 bolesnika sa dijagnozom supratentorijalnog PNET-a 5-godi{nje pre‘ivljavanje iznosi 52,5%. Na osnovu ob-radjenih podataka na{e studije, koja je obuhvatila 212 bo-lesnika sa dijagnostikovanim tumorom mozga le~enih udesetogodi{njem periodu, o~igledno je da bolesnici sa his-tolo{kim tipom astrocitomi niskog histolo{kog gradusa igliomi opti~kog nerva imaju bolje rezultate le~enja, u od-nosu na bolesnike sa dijagnostikovanim ependimomima,supratentorijalnim malignim gliomima i PNET-supraten-torijalnim i infratentorijalnim. Ovo je potvrdjeno statis-ti~kom obradom podataka. Testiranjem zna~ajnosti raz-li-ke u kumulativnoj verovatno}i pre‘ivljavanja bez znakovabolesti i ukupnog pre‘ivljavanja registrovane su statisti~kivisoko zna~ajne razlike u odnosu na patohistolo{ki tip tu-mora izmedju dve grupe bolesnika.

ZAKLJU^AK

Adekvatnim pristupom u terapiji tumora mozga kod de-ce koji podrazumeva hirurgiju, postoperativnu zra~nu te-rapiju i u selektivnim slu~ajevima hemioterapiju, mogu sezna~ajno poboljati rezultati le‘enja. Rezultati na{e studijepotvrdili su ove tvrdnje. Lokalizacija tumora i histolo{kitip su va‘ni faktori koji zna~ajno utiu na prognozu kodove grupe bolesnika.

Dugogodi{nje pre‘ivljavanje dece le~ene zbog primar-nog tumora mozga omogu}ilo je analizu mogu}ih faktoraprognoze i te‘nju ka racionalizaciji u onkolo{kom pris-tupu, o~uvanju pobolj{anih rezultata le~enja i smanjenjao~ekivanih kasnih sekvela.

SUMMARY

PEDIATRIC BRAIN TUMORS - DIAGNOSTIC ANDTREATMENT

During the period 1995-2004 we treated 212 patients(pts) with brain tumors. There were 133 boys and 79 girls,aged from 2,5 yrs up to 18 yrs (Me=9,7 yrs). The majorityof pts were in age group (4-16) yrs-179 pts. Supratentorialtumors were diagnosed in 118 pts vs. infratentorial 94 pts.Therapy involved surgery, postoperative radiotherapywith or without chemotherapy. Survival rates were calcu-lated using Caplan-Meier method and differences betweencurves with log-rank test. During the follow-up periodfrom 1 to 9 year (Me=3 yrs) 5-year disease free survivalrate was 55,7%. 79 pts failed to therapy. There was no sta-tistically significant difference in survival according tosex (p=0,123) and age (p=0,367). Pts with supratentorialtumors had statistically significant better survival(p=0,036). Pts with histologic type lowgrade astrocitomashad statistically significant better survival than malignantgliomas, ependymomas and PNET (p=0,0001). Surgery,postoperative radiotherapy and chemotherapy in selectedcases are efficient therapeutic approach for pediatric braintumors.

Key words: brain tumiors, children, radiotherapy

BIBLIOGRAFIJA

1. Bloom HJG, Glees J, Bell J. The treatment of long-term prognosis of children with intracranial tumors: astudy of 610 cases, 1950-1981. Int J Radiat Oncol BiolPhys 1991;18:723-745.

2. Buckner JC, Brown PD, O?Neill BP et all. CentralNervous system tumors Mayo Clin Procc 2007;82(10):1271-1286.

3. Pekmezovic T, Golubicic I, Grujicic D, et.all. Inci-dence of primary central nervous system tumors amongchildren in Belgrade (Serbia), 1991-2004. Pediatric He-matology and Oncology, 2009;26:332-7.

4. Strauss LG, Conti PS. The aplication of PET in clini-cal oncology. J Nucl Med 1991;32: 623-648.

5. Aronin PA, Kottamasu S, Smietana S, Bhambhani K.Thallium-201 spect imaging in the evaluation and man-agement of pediatric brain tumors. (Meeting abstract)Med Ped Oncol 1995;25:4,255.

6. Glantz MJ, Hoffman JM, Coleman RE, FriedmanAH, et al. Identification of early recurrence of primarycentral nervous system tumors by (18F) fluorodeoxyglu-cose positron emission tomography. Ann Neurol1991;15:347-355.

7. Jenkin D, Goddard K, Armstrong D, Becker L, BerryM, Chan H, Doherty M, Greenberg M, et al. Posteriorfossa medulloblastoma in childhood: treatment results anda proposal for a new staging system. Int J Radiation On-cology Biol Phys 1990;19:265-274.

8. Kawabata Y, Takahashi JA, Arakawa Y. Long termoutcomes in patients with intracranial germinomas: a sin-gle institution experience of irradiation with or withoutchemotherapy. J Neurooncol, 2008;161-167.

Br. 4 Tumori mozga kod dece 23

9. Yamamoto M, Nagata Y, Okajima K et al. Differ-ences in target outline delineation from CT scans of braintumours using different methods and different observes.Radiother Oncol 1999;50:151-156.

10. Shaw EG, Scheithauer BW, OFallon JR. Manage-ment of supratentorial low-grade gliomas. Oncology1993;7:97-107.

11. Mc Neil D. Epidemiological research methods. JohnWiley and Sons, New York, 1996.

12. Nikole J Ullrich. Neurologic Sequaelae of Brain Tu-mors in Children. Journal of Child Neurology, 2009;Vol24, No 11, 1446-1454.

13. Jenkin D, Danjoux C, Creenberg M. SubsequentQuality of Life for Children Irradiated for Brain TumorBefore Age Four Years. Med Ped Oncol 1998;31:506-511.

14. Matsumoto M, Horiuchi K. Sato T.: Cerebral medul-loepithelioma with long survival, Neurolog Med-Chirurg2007;47:428-433.

15. Childhood Brain Tumor Consortium. A study ofchildhood brain tumors based on surgical biopsies fromten North American institutions: sample description. JNeurooncol 1988;6:9-23.

16. Gajjar A, Sanford RA, Heideman RL et all. Lowgrade astrocytoma the st jude experience, 1984-1994.(Meeting abstract) Med Ped Oncol 1995;25:4, 246.

17. Hetlikidis S. Twenty years experience in childhoodcraniopharyngioma. Int J Radiat Oncol Biol Phys1993;27:189-195.

24 M.R. Nikitovi} ACI Vol. LVI