TV Visoke rezolucije

Nikola Boovi

TV Visoke rezolucije

3

JU SREDNJA ELEKTROTEHNIKA

KOLA VASO ALIGRUDI

PODGORICA

STRUNI RAD IZ PRIMJENA AUDIO I VIDEO

TEHNIKE

(TV VISOKE REZOLUCIJE)

ntor: Uenik:

Mladen Klikovac, dipl.ing.el. Nikola Boovi, S4b

PODGORICA 2015god.

S A D R A J

Strana

Uvod3

1. Analogna televizija4

2. Osnovni principi HDTV-a6

3. TV visoke definicije7

3.1. Prednosti7

3.2. TV visoke rezolucije u praksi10

3.3. Karakteristike HDTV-a12

3.4. Kvalitet signala13

3.5. HDTV u poreenju sa standardnim TV formatima15

3.6. Sedam stvari koje se oekuju od HDTV-a16

Zakljuak18

Literatura19

Uvod

HDTV je skraenica za 'High Definition Television'. Ovaj standard predstavlja televiziju u svom najboljem obliku. HDTV moe da emituje est puta veu koliinu informacija od starih analognih sistema, stvarajui na taj nain bolji kvalitet reproduktive slike i zvuka. HDTV je izmiljen u Japanskoj kompaniji NHK STRL (Nippon Hs Kykai Science and Technical Research Laboratories) krajem 60-ih godina dvadesetog vijeka.

Video svojim svakodnevnim tehnolokim napretkom pribliava video sliku filmskoj slici. Od same svoje pojave video slika se neprestano usporeuje s filmskom. O tome postoje razliiti stavovi.

Video tehnologija je pre svega ograniena i podeljena postojeim TV standardima. Osnovni parametri dananje televizije (broj redova u slici, poluslika u sekundi i standard proreda 2:1) odreeni su jo pre pedeset godina, a standardi TV u boji postavljeni su u SAD-u pre 36, a u Evropi prije dvadesetak godina.

Standardi TV-a u boji koji se danas u svijetu koriste su PAL (Phase alternation line), NTSC (National television standards committee) i SECAM (Squentiel couleur avec mmoire). Zajedniko tim standardima je samo proporcija okvira slike, u razmjeri 3 : 4, tj. 1:1,33 (to je i razmjera stranica standardnog filmskog 35 mm formata). Ostali parametri su bitno razliiti. PAL (evropski standard) reprodukuje se u 625 linija i 25 slika odnosno 50 poluslika u sekundi, a NTSC (ameriki i japanski) 525 linija, 30 slika i 60 poluslika. Ova dva standarda su potpuno nekompatibilna. SECAM se od PAL-a razlikuje u nainu kodiranja boje, i u upotrebi je u zemljama biveg Varavskog pakta. Razvojem tehnologije TV industrija poboljava kvalitet slike, ali unutar postojeih parametara TV standarda ona nikako nije mogla dostii kvalitet koji pri gledanju daje filmska projekcija (film look).

1. Analogna televizija

Korijeni televizije seu cak do 1923. godine kada su u SAD i Engleskoj ostvareni prvi prenosi crno-belih silueta. Prvi redovni televizijski program zapoeo je s emitovanjem 1936. godine u Velikoj Britaniji, ali je tokom ratnih godina prekinut. Posle rata, televizija ponovo oivljava u savrenijem obliku, zahvaljujui televizijskoj tehnici koja je razvijana u ratne svrhe. Znaajnu prekretnicu predstavlja 1954. godina kada u SAD poinje emitovanje prvog programa kompatibilne televizije u boji. Kompatibilnost se ogleda u tome sto crno-beli prijemnik moe da primi program u boji kao crno-belu informaciju, a prijemnik u boji moe da primi i reprodukuje crno-beli program. To je moguce zahvaljujuci nainu razlaganja slike u televizijskom signalu. Slika u boji se razlae na informaciju o sjajnosti svakog elementa slike (luminansa) i informaciju o boji (hrominansa). Crno-beli televizor obrauje i prikazuje samo luminansu (komponenta Y), dok hrominansu ignorie.

Hrominansa se dobija razlaganjem boja na tri osnovne boje crvenu, plavu i zelenu (RGB). Bilo koju boju je mogue dobiti kombinacijom crvene, plave i zelene u odreenim procentima. Meutim, dovoljno je emitovati informaciju o samo dve komponente, Cr i Cb, posto je koliinu preostale komponente moguce izraunati. Na primer, kada taku odreene boje cini 50 odsto crvene i 40 odsto plave, zelena komponenta je ostatak do 100 odsto odnosno 10 odsto. Zelena komponenta se izostavlja zato to je najosetljivija na smetnje u prenosnim sistemima, a na taj nacin se i smanjuje kolicina informacije koja se prenosi. Cr i Cb signali se u predajniku meaju u jedan signal i tako se alju. U prijemniku ih je neophodno demodulisati, a u razliitim zemljama je to reeno na razliite naine, pa tako danas postoje tri meusobno nekompatibilna standarda NTSC, PAL i SECAM.

NTSC (National Television System Committee) je razvijen 1950. godine kao prvi televizijski standard. Zasnovan je na 525 linija i frekvenciji osveavanja slike od 60 Hz. U upotrebi je u SAD, Kanadi i Japanu.

PAL (Phase Alternating Line) je 15 godina mlai od NTSC-a. Njegove odlike su 625 linija i 50 Hz. Detaljniji je od NTSC-a jer ima 100 linija vie i nije podloan grekama u boji. Meutim, zbog osveavanja slike od 50 Hz, podloniji je treptanju (flicker). U upotrebi je u najveem delu Evrope (kao i kod nas).

SECAM (Sequence Couleur a Memoire) je vrsnjak PAL standarda. Eliminisanje greaka u boji izvedeno je na drukiji nain od PAL-a, ali je u svakom drugom pogledu deli s njim prednosti i nedostatke. U upotrebi je u Francuskoj, Grkoj, Rusiji, nekim zemljama istone Evrope i u Africi.

Kao to vidimo, standardi na kojima se zasniva dananja televizija postavljeni su pre skoro pola veka. Od tada se skoro nita nije promenilo. Ako pogledamo rezoluciju televizijske slike koja u PAL standardu iznosi 768 x 576 piksela, vidimo da je daleko ispod standarda koji postavljaju dananji kompjuterski monitori. To je postalo naroito izrazeno poveanjem dijagonale televizijskih ekrana, pri emu rezolucija slike ostaje nepromenjena. Program na takvim televizorima mogue je gledati samo iz daljine jer se iz blizine uoavaju tacke od kojih je sainjena slika. Zbog toga postoje brojni novi standardi koji se trude da prevaziu ogranienja dananje televizije i da doivljaj gledanja dignu na vii nivo. Svi se oni kreu u pravcu digitalnog procesiranja slike.

2. Osnovni principi HDTV-a

Osnovni koncept koji se krije iza televizije visoke definicije (HDTV) u stvari nije samo poveanje definicije po jedininoj zoni, ve prije uveanje procenta vidnog polja koje zauzima slika.

Veina predloenih analognih i digitalnih HDTV sistema su ili u pravcu uveanja broja, orijentaciono 100%, horizontalnih i vertikalnih piksela.

(Predloeno je grubo oko 1MB po frejmu sa oko 1000 linija puta 1000 taaka). Ovo je tipino rezultovalo uveanjem ugla vertikalnog i horizontalnog vidnog polja sa faktorom 2 do 3. Glavni predlozi za HDTV takoe menjaju odnos sa 4/3 na 16/9 - pravei sliku koja vie lii na film.

HDTV- kompatibilni TV obino koriste ekran sa odnosom strana 16:9. Slike visoke rezolucije (1920 piksela * 1080 linija ili 1280 piksela * 720 linija) doputaju da bude prikazano mnogo vie detalja nego na klasinom analognom TV-u ili standardnom DVD-u. HDTV za kodiranje koristi takozvani MPEG-2 format koji koriste i digitalna televizija i DVD. No, napretkom tehnologije su se pojavili novi formati poput MPEG-4 i Windows Media 9 koji omoguavaju efikasnije kodiranje i korienje frekventnog pojasa. Posledica toga su vei broj TV kanala, vei broj filmova po disku i kvalitetnija slika.

Kao i NTSC i PAL, 1920*1080 emitovani program je sa preplitanjem (interlacing), sa 50 ili 60 polja u sekundi da bi se redukovali zahtevi irine prenosnog opsega i to sa 24, 25 ili 30 slika u sekundi pri emu je korieno progresivno skeniranje. Naizmenino skeniranje linija ovog emitovanog programa je 50 ili 60 puta u sekundi, slino kao kod PAL-ovog (50Hz) ili NTSC-ovog (60Hz) preplitanja. Naziv ovog formata je 1080i, tj. 1080i60 u regionima gde se tradicionalno koristi NTSC, ili 1080i50 u regionima gde se koristi PAL 50Hz.

1080p (progressive), oznaava da se radi o progresivnom skeniranju i esto se naziva true high-definition i obino se koristi za prenos signala sa manje od 50 polja u sekundi.

Format 1280 * 720 linija podrava samo progresivno skeniranje (kod koga se vri refresh cele slike svaki put) i oznaka mu je 720p.

3. TV visoke definicije

Televizija poboljane definicije IDTV ( Improvement Definition ) kao i televizija proirene definicije EDTV ( Extended ) predstavljaju poveanje kvaliteta tona i slike uz, korienje postojeih standarda prenosa, predstavlja prelazno resenje ka HDTV. HDTV se u osnovi odnosi na poboljanje slike, promenom dimenzija, poveanjem broja linija (rezolucija), uklanjanje treperenja, umova i interferentnih smetnji kao i dobijanja zvuka CD kvaliteta.

Omogucavanjem memorisanje signala u TV prijemnik moe se ostvariti progresivna sinteza bez proreda. Informacioni sadraj se ne menja kroz RF kanal vec sa samo ponavlja preneta informacija. Slican efekat poboljanja reprodukcije slike je sa 2x veom frekvencijom polu-slika, tj. vertikalnom frekvencijom 100Hz. Ovim se smanjuje treperenje.

HDTV se u osnovi odnosi na poboljanje slike, promenom dimezija, poveanjem broja linija (rezolucija), uklanjanje treperenja, umova i interferentnih smetnji kao i dobijanj zvuka CD kvaliteta.

3.1 Prednosti

Prva velika prednost je mogunost produciranja homogenih, perfektnih boja sto e dozvoljavati tano meanje boja. Sa poboljanjem prikaza boja pomou lasera, ovi displeji ce biti u mogunosti prikazati do 90% boja vidljivog spektra.Drugim reima laser tehnologija e prikazivati bogatije, zasienije boje bolje od plasma, LCD ili CRT displeja. Upola lake teinom i cenom od LCD-a i velikih plasmi.Potronja je svedena na 25% od ukupne snage koje gutaju Plasma ili LCD displeji. Tanki su kao dananji LCD. Preko 50,000 sati life time.

Poto ce output snage lasera biti konstantna, slika nece bledeti vremenom kao to je to sluaj sa plasmama i odreenim LCD implementacijama, nema troenja laserskih elija kao to je sluaj sa kristalom ili plasma plinom.

Televizija visoke definicije nudi znaajno vie rezolucije slike. Razlika u rezoluciji sa sobom nosi i razliku u odnosu dimenzija slike. Dok je kod standardne televizije taj odnos 4:3, kod formata visoke definicije on iznosi 16:9, sto je blisko bioskopskom formatu. Postoje promene i na polju zvuka jer je jasno da zvuk mora da prati visoki kvalitet slike. U televiziji visoke definicije mogue je emitovati zvuk u 5.1 Dolby Digital Surround odnosno AC3 formatu.

Laicima se cesto desava da DVD i digitalnu satelitsku televiziju izjednae s digitalnom televizijom. Iako DVD format koristi MPEG-2 kompresiju za snimanje sadrzaja na medij i podrzava 5.1 zvuk, ipak se radi o formatu namenjenom prikazivanju na standardnim televizijskim aparatima. Digitalni zapis na DVD-u se konvertuje u analogni oblik kako bi se prikazao. Slino tome, digitalna satelitska televizija je, u stvari, analogna televizija koja se konvertuje u digitalni oblik, MPEG-2 kompresijom prenosi do primaoca, gde se vraa u analogni oblik da bi bila prikazana. Zahvaljujui digitalnom vidu uvanja odnosno prenosa informacije, DVD i digitalna satelitska televizija se odlikuju visokim kvalitetom slike, ali je to ipak 10 puta loije od onoga sto HDTV nudi!

Problemi uvoenja televizije visoke definicije identini su problemima koji su se pojavili 1954. godine uvoenjem televizije u boji kako odrzati kompatibilnost i smanjiti trokove. Za televizijske stanice trokovi su oigledni jer obuhvataju kupovinu kompletne nove opreme. Publika u ovom trenutku i dalje ima vie izbora. U ponudi su HDTV konvertori koji omogucavaju gledanje HDTV-a na obicnim televizijskim aparatima, SDTV aparati koji su u stanju da prikazu samo 480p rezoluciju i imaju analogne tjunere (za standardnu televiziju), kao i pravi HDTV (1080i/1080p) televizijski aparati (sa ili bez tjunera). U ovom trenutku, zahvaljuji postojanju paralelnih sistema emitovanja, bilo koje od ovih reenja prihvatljivo je za krajnjeg korisnika. Meutim, potpuni prelazak na HDTV zahtevae i promenu kunih sistema za snimanje.

Recimo, VHS rikorderi koji se danas koriste postae neupotrebljivi. Zamenie ih DVR (Digital Video Recorder) uredaji koji kao medij za uvanje snimka upotrebljavaju hard disk. Integracija sa HDTV-ima nudi mnoge pogodnosti, a kao primer naveemo mogunost pauziranja programa koji tee uivo i njegovog nastavljanja posle odreenog vremena. Do pauziranja, program se prikazuje uzivo na televizoru, a u trenutku pauziranja poinje njegovo snimanje na disk. Ovakvi uredaji ve su nekoliko godina stvarnost, a ime koje se najese pominje uz DVR jeste ime amerike kompanije TiVo.

3.2. TV visoke rezolucije u praksi

Podrazumeva se da je televizija visoke definicije odavno realnost u Japanu. NHK se bavi periodinim emitovanjem digitalnog programa jos od osamdesetih godina prolog veka. Od decembra 2000. emituje se redovni satelitski program, a od decembra prole godine skoro 80 odsto zemaljskih kanala u Japanu emituje se u MUSE HDTV formatu koji je meavina analognog i digitalnog sistema.

Televizija visoke definicije je naila na dobar odziv i u SAD. Posle inicijalnog protivljenja televizijskih stanica i kongresa krajem osamdesetih godina prolog veka, 1995. godine utvren je ameriki HDTV standard koji je potpuno digitalan. Danas je u ponudi vie od 40 kanala, a potpuni prelazak na HDTV predvien je za 2006. godinu, mada mnogi smatraju da je ovaj rok previe optimistian. Pored Japana i SAD, HDTV je realnost u Kanadi, Australiji i Junoj Koreji.

Situacija u Evropi, naalost, nije toliko napredna. Pocetkom ove godine belgijska stanica Euro1080 poela je s komercijalnim emitovanjem HDTV signala preko satelita. Medutim, veina korisnika digitalnih satelitskih antena nije u stanju da dekoduje ovaj kanal korienjem standardnih DVB kartica ili risivera. to se tie zemaljskih kanala, najoptimistinije prognoze najavljivane su bile 2006. godine za prodor HDTV-a na evropsko trziste i videli Nemaku kao nosioca razvoja ove tehnologije.

Meutim, nijedno novo trite ne moze da proe bez zamuivanja vode razliitim standardima. Microsoft je odlucio da uplete prste u HDTV tehnologiju i gura Windows Media 9 kao kompresioni format. Ipak, po svemu sudeci, MPEG-4 kompresija ce biti ta na kojoj ce se zasnivati HDTV u Evropi. A kada ce to tacno biti? Na sajtu http://www.petitiononline.com/HDTVinEU/petition.html nalazi se peticija upucena Evropskoj zajednici u kojoj se podrava brzo uvoenje HDTV standarda u Evropu. Gde smo mi u odnosu na Evropu, lako je proceniti.

Dovoljno je da pogledamo rat kablovskih operatera, lou infrastrukturu i traljave usluge koje pruaju kako bi nam bilo jasno da kod nas ni analogna televizija nije na prihvatljivom nivou, a da je televizija visoke definicije nesto o emu emo, naalost, jos dugo sluati od drugih.

Radijus Vektor uao u istoriju kao prvi kablovski operater koji je kod nas pustio u rad prve HDTV kanale

Televizija visoke rezolucije HDTV. Da objasnimo: rezoliucija standardnih Pal TV kanala koje gledamo jos od ranih 60tih godina prolog veka je 720x576 taaka. Puna HD TV rezolucija je 1920x1080 taaka. Upravo za ovu razliku je slika HD signala toliko bolja, istija, lepsa i ivlja od one na koju smo navikli. HDTV je novina u svetu a u Srbiju je stigla nedavno. Kablovski operater Radijus Vektor je usao u istoriju kao prvi operater koji je u Srbiji ponudio TV kanale visoke rezolucije.

To je neto apsolutno i potpuno novo, ne samo na ovim prostorima nego i malo ire. HD televizijski signali zahtevaju zaista najsavremeniju tehnologiju da bi bili primljeni sa satelita, obraeni i na kraju dopremljeni do krajnjeg korisnika. U opte, u okruenju naem vrlo je mali broj kabl operatora koji pruaju taj signal. Televizijska slika visoke rezolucije je neto to veliki broj naih graana nije imalo prilike da vidi, jedno oni koji su imali mogunost da kupe takozvane Blue Ray DVD. Oni su mogli da vide ta to znai HD.

HD slika odnosno slika visoke reziolucije je neto to e ljudima na neki nain potpuno promeniti pogled na televiziju.

Tokom svog razvojnog perioda televizija je imala problema sa tehnikim standardima. Naime, oni nikada nisu bili jedinstveni: od prve televiziske slike, od slike maka Feliksa snimljene sa 60 linija 1929. u laboratoriji RCA, pa sve do direktnih prenosa letnjih Olimpiskih Igara 1992. na formatu HDTV-a sa 1250 linija rezolucijom slike. Televiziski sistemi sve vie su napredovali. Mnostvo otkria, kako u zapisivanju elektronske slike, tako i u nainu njenog prenoenja, dovelo do nivoa Televizije Visoke Definicije: HDTV-a. Postojei auditorijum od 750 do 950 miliona televizijskih prijemnika morae da doivi korenite tehnoloske promene. HDTV e suprostaviti digitalni zapis signala, analognom. Kako se razvoj digitalnog zapisa ubrzava, njegove prednosti e okrenuti klatno od linearnog ka digitalnom. Novi svet - protiv starog sveta.

3.3. Karakteristike HDTV-a

HDTV odnosno High Definition Television je tehnologija koja nudi kvalitetu slike i zvuka znaajno vee kvalitete u odnosu na tradicionalne tehnologije prikaza slike i zvuka (PAL, NTSC, SECAM,). Iako je u samom poetku bio emitiran u Europi i Japanu u analognom formatu, danas se HDTV signal alje iskljuivo u digitalnom obliku. HD tehnologija je prvi put predstavljena u SAD-u u 90.-tim godinama 20. veka od strane grupe elektronskih kompanija zvanih Digital HDTV Grand Alliance.

HDTV nudi daleko vei kvalitet slike u odnosu na standardne televizore. S obzirom da je rezolucija vea, slika je otrija, manje mutna i u celini blia stvarnosti. HD nudi i finije pokrete, detaljnjije i ivlje boje, a tu je i vrlo visok kvalitet viekanalnog zvuka koji ini iskustvo gledanja jo boljim.

3.4. Kvalitet signala

HDTV nudi dva kvaliteta signala: 720 i 1080 su osnovne oznake, a njima se dodaje ili slovo i ili slovo p to oznaava kakav je nain iscrtavanja slike (i = interlaced - iscrtava se svaka druga linija, a onda ostale linije; p = progressive - linija po linija se iscrtava). 720 i 1080 predstavljaju visinu slike, a irina iznosi 1280, odnosno 1920 piksela). Broj sliica u sekundi (eng. FPS) se katkad navede pokraj oznake, npr. 720p60 to oznaava rezoluciju 1280720, progresivan nain iscrtavanja slike i 60 sliica u sekundi. Ako se ne spomene broj sliica, onda raunajte da se radi o 50 ili 60 za 720p rezoluciju, dok za 1080 su danas esti 1080p24, 1080p25 ili 1080p30 koji e u budunosti biti zamenjeni formatima 1080p50 i 1080p60.

Ako je poznata rezolucija DVD-a koja iznosi 720576 odnosno 720480 piksela, onda je jasno da HD nudi vie puta vie informacija pri iscrtavanju slike, s obzirom da je njegova vertikalna rezolucija u sluaju 720p standarda jednaka horizontalnoj rezoluciji DVD-a. Drugim rijeima, irina slike DVD-a je jednaka visini slike kod slabijeg HD standarda.

HDTV tehnologija polako prodire u domainstva irom svijeta, a procjenjuje se da oko 24 miliona domainstva u SAD-u poseduje HD Ready TV prijemnik. Ipak, samo pola ove brojke moe uistinu uivati u HD signalu jer ne poseduje kablovski ili satelitski HD tjuner. Situacija se stalno poboljava s obzirom na sve veu ponudu HD TV prijemnika, satelitskih risivera, a koliina HD materijala je isto tako u stalnom porastu.

Osvjetljenje i kontrast

Osvjetljenje i kontrast su dva druga vrlo vana faktora pri odabiru vaeg novog televizora, a i ovdje kupac mora pripaziti na specifikacije proizvoaa. Kontrast LCD televizora predstavlja odnos najsvetlijeg i najtamnijeg dela ekrana, tj. govori nam koliko je puta bela taka na ekranu svetlija od crne. esto viene vrednosti su 500:1, 800:1, 1000:1, a mogu se pronai i modeli koji nude 2000 ili ak 3000:1. 500:1 nam govori da je bela taka na ekranu pet stotina puta svetlija od crne. U praksi, to je ovaj odnos vei to su vernije boje na ekranu. Kontrast ni na koji nain ne utie na otrinu, rezoluciju ili osveavanje ekrana, ve iskljuivo odreuje kvalitet prikazanih boja.

Osvjetljenje (eng. brightness) se meri u broju kandela po metru kvadratnom (cd/m2), a govori na koliko jasno emo videti sliku na ekranu u uslovima velike okolne svetline. to je ova vrednost vea to emo lake videti sliku na ekranu u uslovima jake okolne svetline. Tipian TV prijemnik ima svetlinu od oko 350 cd/m2, laptop-ovi starije generacije oko 400 cd/m2, a kod modernih televizora i HDTV ekrana ova se vrednost moe popeti i do 1000 cd/m2.

Televizor koji koristi neki od overdrive sastava moe navoditi neverovatne kontraste od 2000 ili ak 3000:1, a mogue je da e televizor sa stvarnih 1000:1 postizati bolje performanse.

3.5. HDTV u poreenju sa standardnim TV formatima

Komercijalnu HDTV (High-definition Television) prvi je razvio japanski Nippon Hoso Kyokai 1969. godine. Meutim, sistem nije postao opte-prihvaen sve do samog kraja proslog veka, a poetkom ovog stolea standardi televizije visoke rezolucije takmie se u globalnoj trci da postanu opte-prihvacen vid prenosa televizijskog signala.

Internacionalna Telekomunikaciona Unija (ITU-R) je dokumentom sa oznakom BT.709 definisala tri HDTV standarda. Oni ukljuuju 1080i sa 1080 aktivno prepletenih (interlaced) linija, 1080p sa 1080 progresivno skeniranih linija, kao i 720p sa 720 progresivno skeniranih linija. Svi standardi koriste proporcije slike 16:9 navodei mnoge korisnike na pogrean zakljuak izjednaavanja televizora irokih ekrana sa HDTV-om. Svi trenutni HDTV standardi emitovanja usaglaeni su sa specifikacijama ATSC (Advanced Television Systems Committee) i DVB (Digital Video Broadcasting) , amerikim i evropskim specifikacijama za digitalnu televiziju.

HDTV ima mogunost reprodukcije zvuka bioskopske atmosfere jer koristi Dolby Digital (AC-3) format koji podrava 5.1 sistem okruujueg (surround) zvuka, ali sa jo boljim kvalitetom (vie od standardnih 48 KHz koje prua DVD).

Televizija visoke definicije je sistem digitalnog prenosa TV signala sa mnogo veom rezolucijom od tradicionalnih SDTV (Standard-definition television) formata, kao to su NTSC, SECAM i PAL. Mada su se neki rani formati analogne HDTV emitovali u Japanu i Evropi, HDTV se emituje digitalno zbog toga to digitalna televizija (DTV) zahteva mnogo manju irinu propusnog opsega ako se koristi dovoljna video kompresija.

Digitalnu HDTV tehnologiju prvi put je predstavila grupa elektronskih kompanija zvanih Digital HDTV Grand Alliance u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom 1990-tih.

3.6. Sedam stvari koje se oekuju od HDTV-a

1. Visoka definicija - sa rezolucijom od 1024x768 i vie taaka po inu, HDTV je daleko superiorniji od analogne televizije.

2. Vea slika - zbog promene odnosa irine i visine ekrana sa 4:3 na 16:9, propisana distanca posmatranja ekrana je smanjena (na primer ako je ekran visok 30 centimetara, onda preporuena razdaljina iznosi 90 centimetara od ekrana). Pravi razlog za poveanje irine ekrana je omoguavanje irine polja gledanja slike od 30 stepeni. Da bi se ovo ispotovalo, gledalac mora biti na propisanoj daljini gledanja.Ovako uveano polje je dosta realnije od standardnih deset stepeni kod NTSC standarda.

3. Vie boja - HDTV slika nosi pet puta vie informacija o boji nego NTSC sistem. Preciznost ovakve slike je poprilino revolucionarna.

4. iri ekran - je prva stvar koju ete primetiti kod HDTV setova. Ova mogunost simulira pravi filmski ekran. Gledanje filmova koji su adaptirani za TV e uskoro biti prolost.

5. Multikanalni digitalni CD kvalitet zvuka - je neto zbog ega sam se i odluio da piem o ovoj inovaciji. Gledanjem HDTV-a uete mnogo prirodniji tonalni balans. Dijalozi e biti mnogo vie razumljiviji. U 6.1 sistemima, mogue je dobiti jasan istovremeni zvuk sa svih 6 glavnih kanala. Prilikom tekih mikseva efekata, esto je teko razaznati dijalog. U multikanalnim audio sistemima, dijalog e biti jasniji, ak i u scenama sa glasnim pozadinskim efektima.Osjetna e biti vea uniformnost zvukova okruenja. Lokalizacija zvuka bie preciznija i fokusiranija. Gledalac e takoe moi da doivi ceo dinamiki opseg i frekventni odziv bez distorzije ili drugih smetnji. Takoe, sistem e moi da reprodukuje najnie dve oktave bez ikakvih problema.

6. Novi tipovi ureaja - svi su primetili komercijalni efekat ravnih (flat) ekrana. Kompjuterski, televizijski ili bilo koji drugi ekrani doivljavaju preporod u svom dizajnu. Sa fleksibilnou koju nudi HDTV, televizijske kompanije mogu da stvaraju izvanredne inovacije.

7. Nove mogunosti - sa prednostima digitalne televizije dolazi i digitalno programiranje, a sa programiranjem i nove tehnoloke mogunosti. U prevodu, kompjuteri, kamere, video rekorderi, satelitsko programiranje i mree poee da nude nove mogunosti. Digitalna televizija je tehnologija koja e zasigurno promeniti mnoge stvari.

Zakljuak

Tokom nepunih sedam decenija svog postojanja, televizija je infiltrirala ogroman broj domova na naoj planeti i predstavlja osnovni vid zabave ak i u onim drutvima koja ne bismo mogli nazvati tehnoloki naprednim. Meutim, i pored dugog perioda postojanja, injenica je da su inovacije na polju televizije prilino retke (uporedimo je samo s kompjuterskom industrijom). To sigurno nije zbog toga to je televizijska tehnika toliko dobra da je ne treba menjati, ve zato to su ustanovljeni odredeni standardi s kojima se odrava kompatibilnost.

Meutim, do prodora novih standarda ipak dolazi sve ee viamo ogromne televizijske ekrane, plazma i LCD displeje i sve ee se pominje pojam digitalne televizije. Da bismo mogli da uporedimo novu sa starom televizijom, neophodno je da ukratko objasnimo kako funkcionie televizija koju danas imamo u svojim domovima.

Literatura

Fischer, W., Digital Video and Audio Broadcasting Technology: A Practical Engineering Guide, Springer, 2008.

Benoit, H., Digital Television: Satellite, Cable, Terrestrial, IPTV, Mobile TV in the DVB Framework , Focal Press, 2008.

www.hdtelevizija.com

www.interfejs.tv

www.hdtvinfoport.com

www.wikipedia.org