U OVOM BROJU Iz Udru`ewa vojnih Opet o zakinutom delu ... · PDF fileKatalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Vojni veteran ISSN 1452-3809 Interno glasilo vojnih veterana

3Vojni veteran Jun 2010.

VA@NI BROJEVI TELEFONA

VMA:

Centrala: 2661-122; 2662-755Slu`ba za zakazivawe: 2662-717

VMC SLAVIJA: 2350-671; 3651-784Ambulanta Cerak: 2051-101

NOVI BEOGRAD:3958- 138; 3112-524

KARABURMA: 3605-255 – interno3605-259 – hirurško3605-249 – ORL3605-254 – o~no3605-295 – NPS3605-277– ko`no3605-272 – fizikalna3605-275 – stomatologija3605-284 – opšta med.

VOJNA BOLNICA NIŠ:(018) 225-264

VMC NOVI SAD:(021) 431-059

Opet o zakinutom deluvojne penzije

DUG KAO ZAO DRUGStrana 23................................................Osamdeset godinazadu`bine Kara|or|evi}ana Oplencu

ISPUWEN AMANETStrana 26

................................................O na{em zaboravqenompesniku Milanu M.Petrovi}u

OLTAR NA DNU VRELEDUŠEStrana 27................................................Dopis Udruèwa VPSUpravi za tradiciju,standard i veterane

USKRA]ENA PRAVAVOJNIMOSIGURANICIMAStrana 28................................................

Iz Udruèwa vojnihpenzionera u Crnoj Gori

PONI@ENI I UVRE\ENIBESKU]NICIStrana 12................................................Iz Udruèwa vojnihpenzionera u RepubliciSrpskoj

PRAVDA STI@E PREKOSTRAZBURAStrana 12................................................Informacija izMinistarstva odbrane

ODLUKA O RASPODELISTANOVAStrana 13................................................Izbori u Kruševcu iKragujevcuStrane 14-15................................................U poseti vojnimpenzionerima u domu“Beànijska kosa”

TOPLA RE^ DRA@A ODPOKLONAStrana 16................................................Pet decenija dopisni~kograda

TRI PETROVE QUBAVIStrana 19................................................Legende pored nas

ÔVEK PTICAStrana 19................................................S Miladinom Punoševi}emMiwom o trnovitomvojni~kom putu

PONOVO BIH BIOVOJNIK

Strane 20................................................Anton êhov

DEBELI I MRŠAVIStrana 22................................................

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA

SnimioMilenûqi}

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 78.JUN 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Rado{ Plazini}

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Du{an Krwaji}(â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd),Budimir M. Popadi} (Novi Sad), mrAleksandar Simonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)

FOTOGRAFIJE U BROJUM. ûqi}, M. Petrovi}, dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

U OVOM BROJU

U Centralnom Domu Vojske Srbije uBeogradu, 8. juna 2010. godine, odr-àna je 5. izborna Skupština Udru-

èwa vojnih penzionera Srbije. Po~etakrada obeleèn je himnom Republike Sr-bije „Boè pravde“, a u nastavku, minu-tom }utawa, odata je po~ast korisnicimavojne penzije koji su preminuli u posled-we ~etiri godine.

Otvaraju}i Skupštinu predsednikDragawac pozdravio je potpredsednikaVlade Republike Srbije i predsednikaSaveza penzionera Srbije dr Jovana Kr-kobabi}a izaslanika ministra odbranedràvnog sekretara Igora Jovi~i}a; na-

rodnog poslanika Konstatnina Arsenovi-}a, predstavnika Udruèwa vojnih pen-zionera iz Republike Srpske Jovana Vu-kobrata; predstavnika Udruèwa vojnihpenzionera iz Republike Crne Gore Ra-divoja Zdravkovi}a; na~elnika odeqe-wa za moral VMA docent dr ElizabetuRistanovi} i druge goste. Predsednik jepozdravio i sve ~lanove SkupštineUVPS, ~lanove Glavnog, Nadzornog i Iz-vršnog odbora, predstavnike Udruèwau organima Fonda SOVO kao i predstav-nike sredstava informisawa i sve osta-le koji prisustvuju Skupštini.

Zatim je, u skladu sa Statutom, iza-brano radno predsedništvo koje je na-stavilo da vodi Skupštinu. U radnopredsedništvo jednoglasno su izabrani:Konstantin Arsenovi}, Jordanka Na~ov-ski, Svetomir Obren~evi}, Sava Drini}i Qubomir Dragawac.

Obra}aju}i se Skupštini potpred-sednik Vlade Republike Srbije dr JovanKrkobabi} je, izme|u ostalog, rekao:

„Poštovane kolege penzioneri, mo-gao bih da kaèm i gospodo vojnici, pod-

oficiri, oficiri i generali, ovde sedinajviše rukovodstvo armije koje je do ju-~e rukovodilo tom našom najodgovorni-jom funkcijom u zemqi - odbrambenimsnagama, dozvolite mi da vas, u ime Vla-de Srbije i u moje li~no ime srda~no po-zdravim i vama i vašoj porodici zaè-lim dobro zdravqe, dug ìvot i li~nusre}u. @elim vam da ova radna konfe-rencija protekne uspešno, da izaberetenajboqe rukovodstvo i da produìte or-ganizovano rad. Moram da vam kaèm daja, kao predsednik Saveza penzioneraSrbije i predsednik PUPS-a, na vas ra-~unam kao na organizovanu snagu, snagukoja moè dati veliki doprinos na ost-varivawu prava ove populacije. Nas je uSrbiji jako dosta, 1 650 000 ima ukupnosvih penzionera; mawe ili više delimosvi istu sudbinu i za tu sudbinu, za pra-va, za aktivno u~eš}e u društvu, moramose izboriti sami i moramo dati svoj do-prinos i dràvi, i narodu, i sami sebi -da se problemi brè i efikasnijerešavaju.“

Dràvni sekretar Igor Jovi~i}, uime Ministarstva odbrane i ministra

Dragana Šutanovaca, pozdravio je pri-sutne i poèleo uspešan rad SkupštiniUdruèwa vojnih penzionera Srbije zakoje je rekao da je izuzetno vaàn fak-tor u daqem procesu reforme sistemaodbrane.

Obra}aju}i se prisutnima, docent dr.Elizabeta Ristanovi}, na~elnik odeqe-wa za moral VMA je, izme|u ostalog, re-kla:

„Poštovani doma}ini, uvaèni gene-rali, oficiri, podoficiri, ~lanoviSkupštine UVPS, dragi prijateqi, imamzadovoqstvo da vam se danas obratim uime naše i vaše VMA i prvog ~ovekanaše ustanove general- majora prof. drMiodraga Jevti}a koji, naàlost, zbogizuzetne spre~enosti, nije ovde me|u na-ma. Ali je i danas, kao i uvek u svojoj pro-fesionalnoj i vojni~koj karijeri, uz vas;on je sada na jednom veoma va`nom zadat-ku a to je vezano za obrazovawe budu}ihkadrova. Znate i sami, to je jedna od mi-sija nas koji danas gradimo VMA nas-tavqaju}i putevima koje su trasiralinaši prethodnici u 166 godina dugojistoriji punoj teških isku{ewa koje jeistorijska sudbina namenila srpskom na-rodu, ali smo uprkos svemu istrajavaliidu}i u korak sa svetom, sa najve}im do-stignu}ima moderne medicinske struke inauke. U nekadašwoj Jugoslaviji izraslismo u elitnu svetski priznatu vojno-zdravstvenu nau~no-istraìva~ku iobrazovnu instituciju i nakon tog perio-da blagostawa, u teškoj posledwoj dece-niji 20 veka, odolesmo iskušewima kojaje sa sobom doneo raspad nekadašwe dr-àve i potowi gra|anski rat. Zbrinulismo više desetina hiqada rawenika,osvojili olimpe ratne medicine i ste-

NA[A TEMA


Peta izborna Skup{tina Udruèwa vojnih penzionera Srbije

LEGALNIM SREDSTVIMADO OSTVAREWA PRAVA

Ponovnim izborom Qubomira Dragawca za predsednika Udruèwa vojnih penzionera Srbije delegati Skup{tine su jasno istakli da se zalaù za kontinuitet u radu

Udruèwa i jo{ uporniju i odlu~niju borbu za za{titu interesa vojnih penzionera. Re~ je o legalnim sredstvima za za{titu prava koja ne iskqu~uju i proteste.

kli brojna iskustva koja se ne mogu pro-~itati ni u jednom uxbeniku medicine,ali posle toga na|osmo se odjednom napraznom prostoru, na tranzitnoj vetro-metini neprepoznati i nepriznati u dr-àvi u kojoj se nalazimo. Govorili su namda smo skupi, preveliki, nepotrebni, po-sebni, da jednostavno nismo potrebni dr-àvi Srbiji. Ali u takvim uslovima, pre-pušteni sebi, nismo pognuli glavu. Bilismo svesni poverene nam brige pre svegao zdravqu naših vojnih osiguranika iwihovih porodica kojima smo mi jedinaku}a zdravqa, jer drugu nemaju. Uspravi-li smo se i krenuli napred, osmislilismo put i, uz jasnu podršku našeg Mini-starstva odbrane, posledwih godina ubr-zano smo krenuli ka ciqu. Nakon de-taqnih analiza procenili smo da jedinamogu}nost da sa~uvamo VMA za svoje voj-ne osiguranike, za našu vojsku i sistemodbrane, jeste da obezbedimo sredstva.Jer buxetska sredstva su bila limitira-na i trebalo je da racionalno koristimosvoje kapacitete, da naši kadrovski,prostorni i tehnološki potencijali bu-du potpuno upotrebqeni. I, zahvaquju}irazumevawu Ministarstva zdravqa i Re-publi~kog zavoda za zdravstveno osigu-rawe, kao što znate, tada je potpisanugovor kojim se oko 40 posto kapacitetaVMA funkcionalno integriše u zdrav-stveni sistem Srbije. Rezultat ovoga je:više od 96 odsto kapaciteta VMA je pop-uweno a iz prihoda obezbe|ujemo sred-stva za le~ewe naših vojnih osiguranikai tehnološku obnovu. Pri tome trebaznati da su to uglavnom najteì bolesni-ci. Bilo je naravno i onih koji su pomi-slili da }e VMA nakon ovoga zapostavi-ti svoje vojne osiguranike. Istina, u po-~etku je bilo poprili~no poteško}a,nesnalaèwa, optere}ewa, nezadovoqs-tava. Bilo je i onih koji su, naàlost, na-merno i tendeciozno, plasirali takvepri~e, ali evo danas kao ~lan najuèg ru-kovodstva VMA, u ime svih wenih pri-padnika, ali i kao vojni~ko dete, stojimpred vama i ponosno vas gledam u o~iuveravaju}i vas da vojni osiguraniciostaju primarna briga VMA. Oficir uuniformi i vojnik ne smeju da ~ekaju uVMA. Istina, zbog specifi~nosti, zbogprioriteta koje vrlo ~esto diktira samamedicinska indikacija nismo u prilicida uvek obezbedimo apsolutni priori-tet, ali uprava VMA pa`qivo razmatrasve àlbe, pritu`be vojnih penzionera,vojnih osiguranika i nastoji da ih reši.

U saradwi sa rukovodstvom Udru-èwa, uskoro }emo iza}i pred vas sa no-vim predlozima za rešavawe iolakšavawe na~ina dolaska u VMAnaših vojnih osiguranika iz unu-trašwosti. Dame i gospodo, vreme u ko-me ìvimo nije lako, ali da li je i jednovreme u istoriji srpske vojske i narodabilo lako. Stara narodna mudrost kaèda se boqe vreme ne ~eka ve} stvara.Pripadnici VMA prepoznaju da je vremedemagoške retorike daleko iza nas, dasu rad i stvarawe presudni za ìvot.

Dozvolite mi da vam na samom kraju,vojni~ki kratko referišem o najzna~aj-nim rezultatima VMA u posledwih godi-nu dana. Vi to zasluùjete. Mi zbog vas

postojimo i kome }emo ako ne vama re}iono što smo radili i uradili. Pregleda-li smo 600.000 pacijenata, osvojili vrho-ve medicinske struke, ~uli ste i pro~i-tali o desetoj transplataciji jetre, o292. transplataciji bubrega, o doma}in-skom poslovawu... Uštedama obezbe|uje-mo sredstva za nabavku nove tehnološkeopreme; upisali smo prvu generaciju stu-denata koje školujemo da budu dobrioficiri i još boqi lekari, da nas jed-nog dana naslede. Naši pripadniciobavqaju sve zadatke Ministarstva od-brane i Vojske Srbije u okviru mirovnihmisija, osvajamo brojna presti`na priz-nawa u okviru jedne od uloga naše vojske.Svesno smo preuzeli odgovornost da je-dan dan u nedeqi budemo urgentni cen-tar srpskog zdravstva. Dame i gospodo,verujem da više nema onih koji ne prepo-znaju nacionalni zna~aj i vrednost VMA.Uveravam vas da moète biti ponosni navašu VMA. Naša opredeqena su jasna asmer moè biti jedan – samo napred! U toime èlim vam uspešan rad a ispredsvih pripadnika naše ku}e zdravqa, è-lim vam, pre svega, puno zdravqa, li~nui porodi~nu sre}u i naravno dug penzio-nerski sta` u slu`bi zdravqa iotaxbine.“

U ime Udruèwa vojnih penzionera uRepublici Srpskoj, skup je pozdravio Jo-van Vukobrat a zatim rekao: „U Republi-

ci Srpskoj ima 1662 vojna penzionera ko-ji su organizovani u šest regija: trebi-wsku, sarajevsko-romanijsku, bijeqinsku,bawalu~ku i prijedorsku. Mi se uglavnombavimo pitawima kojima se i vi bavite,jasno uz vašu pomo} mi nešto i uspevamo.Penzije u Republici Srpskoj mi primamou konvertibilnim markama, zbog ~ega suvezane za kurs, pa su penzije u RS svakogmeseca mawe. Primamo ih 21. u mesecu, ito u celosti. Zdravstveno osigurawe or-ganizovano je na civilnom nivou, odno-sno obezbe|ujemo zdravstvenu zaštitupreko civilnih zdravstvenih ustanova uRS. Nemamo nikakve mogu}nosti da do|e-mo do VMA, jer o tome kao i drugim pogod-nostima ukqu~uju}i i bawska le~ewa,odlu~uju civilne komisije.

Jedan od goru}ih problema, kao i ov-de, jeste stambena problematika. Mi sa-da, od ovog broja penzionera ra~unaju}i iporodi~ne i li~ne, imamo 162 nerešenastambena pitawa. Ne}u ni da govorim opovra}aju vojnih stanova iz bivših repu-blika ukqu~uju}i i Federaciju BiH. Ia-ko se stalno govori o jedinstvenoj BiH,Republika Srpska je vratila sve vojne

stanove koji nisu pripadali nama, alizato nama još nije vra}eno oko 226 sta-nova iz Federacije. Vojna imovina je na-kon ukidawa Ministarstva odbrane iVojske RS pripala ili boqe re~eno po-stala vlasništvo Vlade, a Vlada je toprepustila Ministarstvu za prostornoure|ewe, gra|evinarstvo i ekologiju, ko-je je tek nakon tri godine, prije nekolikodana, donelo pravilnik o rešavawustambenih pitawa koji se odnosi i na voj-ne penzionere, a tu su i dràvni slu`be-nici i Vojska BiH iz Republike Srpske.Doneli su taj pravilnik, mi se nadamone~em boqem iz razloga što je u pravil-niku predvi|eno da se u stambenoj komi-siji, koja je ve} imenovana, nalazi ipredstavnik vojnih penzionera. Nadamose rešewu, a i predsednik Vlade obe}a-va da }e u najskorije vreme to bitirešeno. Na kraju mi se èlimo zahvali-ti dosadašwem rukovodstvu i UdruèwuVPS koje ulaè napore i za nas da moè-mo koliko- toliko ostvariti neke uslo-ve dostojne ìvota, dostojne ~oveka. No-voizabranom rukovodstvu èlimo da po-ru~imo da nastavi bar odande dokle jeovo rukovodstvo došlo i da razreši ireši probleme koji do sada nisurešeni“.

Pozdravqaju}i skup sekretar Udru-èwa vojnih penzionera u Crnoj Gori Ra-divoje Zdravkovi} je rekao:

“Dragi delegati Izborne supštineUdruèwa vojnih penzionera Srbije,drugovi, kolege, dame i gospodo, preno-sim vam srda~ne pozdrave 3000 vojnihpenzionera iz Crne Gore i èlim vamuspjeha u radu.

I nas u Crnoj Gori mu~e sli~ni pro-blemi: imamo zakidawe i neispla}i-vawe zaostale razlike penzija, neri-ješeno stambeno pitawe, dosta slabozdravstveno obezbe|ewe i uop{te ne-dovoqna je briga dràve za vojne vete-rane.

Zakidawe naših penzija po~elo je odpreuzimawa dokumenata 15. avgusta 2007.godine i to bez pove}awa koja su bilakod vas. Oko 50 vojnih penzionera tu-`bom je dobilo spor kod Upravnog suda, asada svi pokre}emo upravni spor. Prav-da je na našoj strani, nadamo se da }esti}i.

Trista korisnika vojne penzije ili10 odsto nemaju krov nad glavom. Mjeru jeprevršio posledwi oglas za raspodjelu100 stanova od strane Ministarstva od-brane kojim su veterani ponièni i uvri-je|eni. Oni su slu`benicima MO i PVL

NA[A TEMA

5Vojni veteran Jun 2010.NASTAVAK

dali u raspodjeli trosobne, dvosobne ijednoiposobne stanove a 13 stambenihjednica dodijeqeno je vojnim penzione-rima, i to stara gradwa - 9 jednosobnih i4 garsowere...

Zdravstveno obezbe|ewe imamo kaocivili i sa civilnim zdravstvenimkwiìcama. Ono je slabije nego kada smobili kod vojske. Korisnici vojne penzijekoji ìve u Crnoj Gori, a primaju penzijeiz Srbije, zbog nepotpisanog sporazuma ozdravstvenom obezbe|ewu sa Srbijomzdravstvene usluge pla}aju gotovinski, ada bi primili penziju putuju u Prijepo-qe.

Brojni naši penzioneri imaju pro-blema oko sticawa dràvqanstva za se-be, djecu i supruge zbog restriktivnog Za-kona koji ima Crna Gora.

Ako su Zapad i doma}i vazali razdvo-jili republike, dušu, srce i zajedni~kidrugarski osje}aj ne mogu u nama ubiti.“

Predsednik Izvršnog odbora Klubagenerala i admirala Srbije dr VidojePanteli} obratio se Skupštini slede-}im re~ima:.

„Klub generala i admirala Srbije uproteklom periodu izuzetno uspešno jesara|ivao sa UVPS i mogu vas informi-

sati da su svi ~lanovi kluba ujedno i~lanovi Udruèwa vojnih penzionera.Polaze}i od toga mi smo na našoj izbor-noj skupštini, pre dve godine, doneliodluku da postanemo i kolektivni ~lanovog Udruèwa. Obratili smo se Udru-èwu i Skupština Udruèwa je donelatu odluku. Mi smo prakti~no na istom za-datku, sa jednom malom razlikom što seKlub generala i admirala tretira kaojedna strukovna organizacija, ali u svomprogramu rada imamo jednu sekciju koja sebavi upravo standardom i statusno-soci-jalnim problemima vojnih penzionera. Tasekcija izuzetno dobro sara|uje sa orga-nima UVPS i mnoge aktivnosti smo zajed-no pokrenuli i na wima radimo. Dozvo-lite mi da svim delegatima ove izborneskupštine zaèlim mnogo uspeha u radui još boqu narednu saradwu sa novim ru-kovodstvom.“

Pozdravqaju}i skup, predsednik UP-VLP Srbije mr Zlatimir Gruji} je, izme-|u ostalog istakao:

„Udruèwe penzionisanih vojnih le-ta~a i padobranaca nije zapravo neka po-sebna celina nego integralni deo ovogaUdruèwa od wegovog nastanka do danas.

Ja mogu re}i da je UVPS u proteklomperiodu potvrdilo svoje mesto i ulogu isvoj zna~aj . Nema dileme da je Udruèwe

bilo neophodno i ju~e i danas, a bi}e isutra mo`da još više. Zato niko od nasvojnih penzionera ne moè svoje intere-se staviti iznad interesa populacije iniko ne moè sebe staviti iznad svegatoga, ve} mora sve svoje snage, sve svojemogu}nosti, staviti u slu`bu opštih in-teresa. Drago mi je što su gospoda Krko-babi} i Jovi~i} izrazili potrebu da iz-me|u Udruèwa i dràve postoji part-nerski odnos. Mi smo u ove protekle ~e-tiri godine napravili jedan ogroman is-korak i prvi put smo dobili, da kaèmpotvrdu - da smo partneri što smo odu-vek i èleli da budemo a ne da budemoprotivnici u rešavawu kqu~nih pitawa.

Smatram da Udruèwe ubudu}e morarazvijati i osavremewivati metod i sa-dràj rada, agilnije delovati u pravcuostvarivawa svojih postavqenih ciqe-va. Moraju se još u ve}oj meri afirmisa-ti duh demokratske rasprave, toleranci-je, me|usobnog poštovawa, humanizma, so-lidarnosti i me|usobne pomo}i, naro~i-to se mora voditi ra~una o interesima ipotrebama mla|ih kategorija penzionerakoji pristiù. Od wih i wihove integra-cije u ovo Udruèwe zavisi budu}nostove organizacije.“

Po završetku sve~anog dela Sku-pštine prešlo se na radni deo – usva-jawe dnevnog reda. Pošto je predsedava-ju}i otvorio raspravu po predloènomdnevnom redu, za re~ se javio MihailoJovanovi}, ~lan Skupštine UVPS izOpštinske organizacije UVP ûkarica.On je,izme|u ostalog, rekao:

„@elim samo da se dopuni ta~ka 3dnevnog reda - izveštaj o radu i delo-vawu organa Udruèwa za mandatni pe-riod, nakon toga bi trebalo da bude di-skusija o ovome izveštaju. Tako|e je zna-~ajno i saslušawe izveštaja Nadzornogodbora, treba omogu}iti diskusiju o iz-veštaju Nadzornog odbora i tek nakon to-ga bi bila mogu}a ta~ka 4 dnevnog reda –razrešewe organa 4. izborne skupšti-ne.“

Pošto je predsedavaju}i konstatovaoda nema potrebe dopuwavati dnevni red,jer je protokolom predvi|ena diskusija,a više nije bilo predloga, rasprava opredlogu dnevnog reda je zakqu~ena iprešlo se na glasawe o predloènomdnevnom redu koji je jednoglasno usvojen.

Prilikom rasprave po prvoj ta~kidnevnog reda, o Poslovniku o radu, zare~ se ponovo javio Mihailo Jovanovi},zatraìvši da se dopuni ~lan 11 Po-slovnika:

„…Predlaèm da treba dodati drugi~lan u ovome ~lanu koji bi glasio:Skupština moè na molbu diskutanta daodobri duè izlagawe ali ne duè odduplo utvr|enog vremena za diskusiju.Radno predsedništvo }e traìti da seSkupština izjasni glasawem da li pri-hvata produèwe; tre}i stav ovog ~lanatrebalo bi da glasi: radno predsed-ništvo }e odobriti repliku diskutantukoji je pomenut u diskusiji, replika trajedo 2 minuta. U ~lanu 13 Poslovnika pred-laèm da se doda novi ~lan, novi stav daglasi: u skladu sa ~lanom 48 StatutaUVPS, ukoliko ima više od jednog kandi-data za pojedine funkcije, glasawe seobavqa tajno. U ~lanu 14 Poslovnika do-dati nove stavove koji treba da glase:stav 2: kandidaciona komisija }e pripre-miti izborne materijale za tajno gla-sawe za pojedine funkcije i pravovreme-no dostaviti delegatima Skupštine;stav 3: predsedavaju}i }e nakon predlo-ga kandidacione komisije upitati Sku-pštinu da li ima drugih predloga za or-gane Udruèwa o ~emu se Skupština iz-jašwava javnim glasawem. Kandidatimapredloènim za odre|ene funkcijepredsedavaju}i }e omogu}iti da se obra-


NA[A TEMA

ZA I PROTIVOd 99 ~lanova Skupštine pris-

ustvovalo je 95, što zna~i da je posto-jao kvorum za punova`no odlu~ivawe.Pri izboru predloènih ~lanova zaverifikacionu i kandidacionu komi-siju “za” je glasalo svih 95 delegata.Jednoglasno je usvojen i Poslovnik oradu kao i odluka Skupštine da se uGlavni odbor bira 33 ~lana i u Nad-zorni odbor 5 ~lanova.

Kod glasawa o prihvatawu Izve-štaja o radu i delovawu organa UVPSza mandantni period “za” je bilo 90a “protiv” 5 ~lanova; a kod glasawaza Izveštaj Nadzornog odbora o kon-troli sprovo|ewa Statuta UVPS ifinansijskog poslovawa za mandant-ni period „za” je glasalo 88, a “pro-tiv” 7. Program rada prihva}en jejednoglasno a kad se glasalo o Statu-tu UVPS “za” je glasalo 93 a 2 ~lanasu bila “protiv”.

Kod glasawa o tome da li da seNinoslav Krsti} stavi na izbornulistu za predsednika UVPS, “za” jeglasalo 9 ~lanova, a “protiv” 86. Akad se glasalo o tome da li na listiza ~lana Glavnog odbora treba dabude Mihailo Jovanovi} umestoMiloja Cvetkovi}a, “za” je glasalo 5~lanova, a protiv 90 ~lanova.

Kada se glasalo o predloènimizbornim listama u celini, “za” jeglasalo 94 ~lana a “protiv” 1.

Za izbor Qubomira Dragawca zapredsednika UVPS “za” je glasalo 93~lana a protiv su bila samo dvojica~lanova.

Svetomir Obren~evi} izabran jejednoglasno za potpredsednika Udru-èwa.

^lanovi Nadzornog odbora, tako-|e su jednoglasno izabrani.

te Skupštini pre glasawa ako to èle.Voleo bih da se Skupština izjasni oovim mojim predlozima.“

Predsedavaju}i je izneo mišqeweda duìnu vremana za diskusiju ne bitrebalo pove}avati i da ne bi trebaloprihvatiti repliku. Predloìo je da seutvrdi broj diskutanata i da se posle to-ga odredi vreme za diskusiju. Rekao je danema potrebe za replikom, jer je re~ oradnoj sednici. Izrazio je mišqewe dadopunu ~lana 13. ne bi trebalo prihvati-ti jer bi imali tehni~kih problema u or-ganizaciji glasawa i Skupština bi tra-jala najmawe dva sata duè. Za javno gla-sawe je rekao da je, tako|e, demokratskina~in glasawa.

Posle glasawa predsedavaju}i je kon-statovao da nisu prihva}eni pomenutipredlozi za dopunu Poslovnika o raduIzborne Skupštine UVPS, a potom seprešlo na 2. ta~ku dnevnog reda: Izborradnih tela. U verifikacionu komisijusu izabrani \or|e Petrovi}, Vid Šaraci Ostoja Popovi}. U kandidacionu komi-siju izabrani su Boìdar Babi}, Milo-van Lali}, Milorad Jovanovi}, ZoranVu~kovi} i Aleksandar Simonovski. Zazapisni~are su izabrani Pavle Lu~i} iSlobodan Pejovi}.

Po usvajawu Poslovnika o radu Iz-borne Skupštine UVPS, jednoglasno jeusvojena i odluka da se u GlOd Skupšti-ne UVPS bira 33 ~lana a u Nadzorni od-bor pet ~lanova. Zatim se prešlo na 3.ta~ku dnevnog reda - Izveštaj o radu idelovawu organa UVPS u mandantnom pe-riodu i Izveštaj Nadzornog odbora okontroli sprovo|ewa Statuta UVPS ifinansijskog poslovawa u mandatnom pe-riodu.

Predsednik UVPS u predhodnom man-datu Qubomir Dragawac podneo je iz-veštaj o radu u kome je na po~etku ista-kao da je izborni mandat zapo~et sa no-vim imenom dràve i Udruèwa ali savelikim problemima u ostvarivawu za-konskih prava socijalnog osigurawa,zdravstvene i socijalne zaštite i stam-bemog obezbe|ewa. Vojni penzionere ta-da su redovno primali samo penziju kojaje bila tri puta mawa u odnosu na vaè-}e zakonske propise. Za oko 46.000 pen-zionera ona je bila još mawa jer nisu bi-la doneta rešewa o uskla|ivawu penzi-ja po Uredbi Vlade iz 2004. godine.

Nedostatak sredstava i neredovnofinansirawe Fonda SOVO, prema Dra-gaw~evim re~ima, neposredno su uticalina ukidawe Pravilnika za oporavak ijednokratnu nov~anu pomo} kao i neis-pla}ivawe te pomo}i za lica koja su ve}imala pravosna`na rešewa.

Neupla}ivawe doprinosa za zdrav-stvo prouzrokovalo je teške posledicepo pitawu zdravstvene zaštite svih voj-nih osiguranika. Na refundaciju troško-va za lekove ~ekalo se od ~etiri do šestmeseci, pojedinim penzionerima dugova-lo se i po ~etiri penzije. Nisu mogli dase sklope ugovori sa civilnim zdrav-stvenim ustanovama za le~ewe i nabavkulekova u mestima gde su ukinute vojno-zdravstvene ustanove. Mnogi vojni pen-zioneri ostali su bez primarne zdrav-stvene zaštite i bili su prinu|eni da je

sami pla}aju ili da putuju 40 – 60 km. Naisplatu pogrebnih i posmrtnih troškova~ekalo se i po godinu dana. Opšte stawezdravstvene zaštite bilo je na najnièmnivou.

Isplata naknade za uve}ane troško-ve stanovawa kasnila je i po ~etiri me-seca; bilo je znatno smaweno upla-}ivawe doprinosa za poboqšawe mate-rijalnog poloàja vojnih penzionera(stambeno obezbe|ewe i oporavak), a ni-su donošena rešewa o uskla|ivawu pen-zija po uredbama Vlade iz 2004. i 2005.godine za penzionere koji su penzionisa-ni pre 1. avgusta 2004.godine.

Sve ovo je kod ve}ine penzionera, ka-ko je istakao predsednik Dragawac, iza-zvalo ogromno nezadovoqstvo a od ruko-vodstva Udruèwa se zahtevalo da pre-duzme energi~ne mere da se ovi i drugiproblemi hitno reše.

„U ~itavom izbornom mandatu za ru-kovodstvo Udruèwa razrešavawe ovihi drugih pitawa je bilo apsolutni prio-ritet i teìšte rada. Opredelili smose da probleme rešavamo preko institu-cija sistema kroz neposredno pismeno i

usmeno obra}awe Fondu za SOVO, mini-starstvima, predsedniku Vlade, Narod-noj skupštini, predsedniku RepublikeSrbije i sudovima. Mnogo puta smo isti-cali da sve probleme ̀ elimo da rešava-mo preko institucija sistema ali ako tone uspe ne iskqu~ujemo ni javne prote-ste.

Nije vreme ni prilika da se navodišta smo sve ~inili da bi se problemirazrešili i vi to mawe više znate aliposebno èlim da kaèm da je to išloteško i da je zahtevalo mnogo energije,znawa, upornosti i truda a posebnospremnosti dràvnih organa da to raz-reše.

Preduzete mere od strane Udruèwai pozitivne promene u stavovima nadle-`nih organa prema problemima vojnihpenzionera posebno potpredsednikaVlade R. Srbije, Ministarstva odbrane,generalštaba Vojske Srbije i Fonda zaSOVO, omogu}ilo je da se razreše zna-~ajni problemi od kojih posebno isti~e-mo: donošewe novog Pravilnika za opo-ravak i jenokratnu nov~anu pomo} po ko-jem je pomo} dobilo preko 4.300 vojnih

NA[A TEMA


PRVA SEDNICA GLAVNOG ODBORA

Odmah posle 5. izborne Skup{tineodràna je prva (konstitutivna) sedni-ca Glavnog odbora Skup{tine UVPS ko-joj su prisustvovali svi ~lanovi (33).

Sednicu je otvorio i wome predse-davao novoizabrani predsednik Qubo-mir Dragawac kome je Skup{tina, sa 93glasa "za" i svega dva glasa "protiv",ukazala poverewe da i daqe predvodiUdruèwe vojnih penzionera Srbije.

Na sednici Glavnog odbora izabranje Izvršni odbor Glavnog odboraSkupštine UVPS: Zoran Vu~kovi}, zapredsednika, Slobodan Pejovi}, za pot-predsednika, i ~lanovi: Mile Glumac,âslav Anti}, Ostoja Popovi}, \or|ePetrovi} i Pavle Lu~i}.

Glavni odbor UVPS je na svojoj 1.sednici izabrao i svoje ~lanove za or-gane Fonda SOVO.

Novizabrani ~lanovi Glavnog odbo-ra su: Konstantin Arsenovi}, Boìdar

Babi}, Slavka Veškovi}, Borivoj Gaji},Vladislav Jana~kovi}, Dušan Dragi-~evi}, Svetislav Stoši}, CvetkoJokanovi}, Qubiša Veli~kovi}, @ivo-rad Kosti}, Milorad Kolašinac,Milivoje Cvetkovi}, Marko Negov-anovi}, Milovan Lali}, Slobodan Sto-janovi}, Dragutin Strahini}, SlavkoMini}, Obrad Milenkovi}, DobrosavMili}, Vid Šarac, Dragiša Ste-vanovi}, Rajko Maraševi}, @ivoradGaji}, Milorad Oreq, Sreten Rade-nkovi}, Risto Dimovski, Jovan Vuko-brat, Savo Drini} i Aleksandar Stano-jkovi}. ^lanovi Glavnog odbora pofunkciji su: predsednik UVPS koji je ipredsednik Glavnog odbora, potpred-sednik UVPS koji je i potpredsednikGlavnog odbora, predsednik Izvr{nogodbora i potpredsednik Izvr{nog odb-ora.

Novoizabrani ~lanovi Nadzornogodbora Skupštine UVPS su: RadovanSimi}, Miroqub Mladenovi}, MilošPopovi}, Zvonko Mihailovi} i Ne|oKrajinovi}.

NASTAVAK

penzionera u iznosu oko 150 miliona di-nara. Pravilnik je svake godine dogra|i-van i poboqšavan. Po~eli smo limitom800 bodova po izdràvanom ~lanu a sadaje 1350 bodova. Pravo na pomo} imaju ilica sa teškom boleš}u bez obzira navisinu penzije; od decembra 2007. godineza penzionere koji su penzionisani pre1. 8. 2004. godine penzije se obra~unavajui ispla}uju po propisima.

Pruàna je stru~na pomo} u pod-nošewu tu`bi i preporu~eno je vojnimpenzionerima da dug za mawe ispla}enepenzije od 1. 8. 2004. godine naplate sud-skim putem; sklopqeni su ugovori sa ci-vilnim zdravstvenim ustanovama zale~ewe i nabavku lekova u mestima gdenema vojnozdravstvenih ustanova. Re-fundacija troškova je blagovremena. Ot-po~elo je trajno overavawe zdravstvenihkwiìca. Ve}ina vojnih penzionera jezadovoqna sa kvalitetom zdravstvenezaštite koje im pruàju VZU; zna~ajno supove}ana sredstva koja se izdvajaju zadoprinose za zdravstvenu zaštitu ipoboqšawe materijalnog poloàja voj-nih penzionera; izmewen je Pravilnik ostambenom obezbe|ewu vojnih penzione-ra koji se stambeno obezbe|uju prekoFonda za SOVO, tako da im je omogu}enotkup stanova koje su dobili na privre-meno koriš}ewe. Od sredstava koja seizdvajaju za stambeno obezbe|ewe onimakojima to èle omogu}eno je dobijawebespovratnih kredita od 20.000 evra.Obezbe|eno je redovno informisawe voj-nih penzionera o stawu na rang listamai o dodeli stanova; redovno se ispla}ujuuve}ani troškovi stanovawa; obezbe|e-ni su uslovi za vanredno pove}awe pen-zija od 10 odsto, što se odnosi i na pen-zije vojnih osiguranika i što je reguli-sano uredbom Vlade R. Srbije; ostavrenaje intenzivna i po mnogo ~emu uspešnakomunikacija Udruèwa sa potpredsed-nikom Vlade R. Srbije, Ministarstvomodbrane a posebno sa Fondom SOVO, je-dinicama i ustanovama Vojske Srbije, lo-kalnim organima vlasti i mnogim udru-èwima.

Rukovodstvo Udruèwa se, prema re-~ima predsednika Dragawca, posebno an-gaòvalo u pripremi predloga zakonskeregulative sistema socijalnog osigu-rawa vojnih osiguranika ali su na tomplanu doìveli najviše iznena|ewa ineprihvatawa predloga.

„Donošewe Zakona o ministarstvimaVlade Srbije po kojem su socijalno osig-urawe i zaštita vojnih osiguranikastavqeni u nadle`nost Ministarstva zarad i socijalnu politiku ura|eno je bezjavne rasprave i bilo kakvih konsulta-cija sa našim Udruèwem. Zakon je doneti na tome se sve završilo. Ministarstvoza rad i socijalnu politiku nije preuze-lo poslove socijalnog osigurawa vojnihosiguranika ve} to i daqe radi Mini-starstvo odbrane, mimo zakona i parci-jalno.

Neposredno posle usvajawa ovog Za-kona radne grupe Vlade R. Srbije pripre-male su nacrt za izmenu Zakona o PIOkojim bi se obuhvatili i vojni penzione-ri. Predlozi koji su se odnosili na vojnepenzinere bili su vrlo nepovoqni. Tra-

èni su podaci o platama za vojne osigu-ranike od 1970. godine kako bi se iz-vršila revizija odnosno usaglašavawevojnih penzija sa metodologijom kako sevrši za civile. Zbog izbora ovi nacrtinisu ni ušli u proceduru.

Ispoqili smo veliko angaòvawe udostavqawu primedbi na nacrt i pred-log Zakona o Vojsci R. Srbije. Primedbei predloge smo dostavili MO, Vladi R.Srbije i svim poslani~kim grupama.Skupštinska ve}ina predloge nije usvo-jila, ve} je donela suštinsku izmenu Za-kona koja se odnosi na uskla|ivawe pen-zija ~ime se krši ustavno na~elo jedna-kosti gra|ana pred Zakonom. Poznate suposledice takvog uskla|ivawa penzija izbog toga je UVPS Ustavnom sudu Srbijepodnelo incijativu za pokretawe postup-ka za ocenu ustavnosti odredaba ~lano-va 190, 191, 192, 193. i 197 po kojoj seUstavni sud još nije izjasnio. Nedavnosmo Ustavnom sudu uputili zahtev da senaša incijativa uzme u postupak s obzi-

rom na to da je prošlo više od dve godi-ne od kada je dostavqena.

Pokrenuto je niz drugih akata zarešavawe statusnih pitawa o kojima smovas redovno obaveštavali preko opšti-nskih organizacija i našeg internog gla-sila i smatram da ih ne treba komanta-risati.

U sklopu najavqene reforme penzio-nog sistema naše Udruèwe je pokrenu-lo incijativu za pravi~no i svrsishodnorešavawe aktuelnih problema socijal-nog osigurawa vojnih osiguranika. U tomsmislu nadle`nim organima dostavqenisu konkretni predlozi ~ija je suština:da socijalno osigurawe vojnih osigurani-ka bude stavqeno u nadle`nost Mini-starstva odbrane, i da bude regulisanoposebnim zakonom ~ime bi se obezbedilaautonomnost u organizacionom, finansij-skom i normativnom pogledu. Ovakvorešewe se predlaè zato što sestavqawe socijalnog osigurawa vojnihosiguranika u nadle`nost Ministarstva

NA[A TEMA


STALNI PRIHODI Po odluci Glavnog odbora Udruèwa vojnih penzionera Srbije (GlOd UVPS)

~lanarina iznosi 0,1 odsto od neto penzije KVP koji je ~lan UVPS. Po ugovoru kojije sa~iwen sa Fondom SOVO, pri obra~unu i isplati penzija korisnicima vojnepenzije vrši obra~un i uplatu ~lanarine na teku}i ra~un Glavnog i Izvršnog odb-ora UVPS (IzOd UVPS). Za ovu uslugu FSOVO pripada provizija u visini 2,5 odstood ukupno obra~unatog iznosa ~lanarine za ~lanove UVPS. Po izvršenom obra~unu~lanarine, FSOVO dostavqa IzOd UVPS izveštaj o obustavi i uplati ~lanarineza svaki mesec. Na osnovu ovih izveštaja IzOd UVPS nakon izvršene uplate ~la-narine od strane FSOVO na teku}i ra~un IzOd UVPS, vrši uplatu ~lanarine svimopštinskim i gradskim odborima UVPS.

Raspodela ~lanarine po odluci GlOd UVPS vršena je prema slede}em:IzOd UVPS 10 odsto od ukupno upla}ene ~lanarine za UVPS; GrOd UVPS

Beograd 10 odsto od ukupne ~lanarine za gradsku organizaciju Beograd (po novomStatutu i odluci GlOd Skupštine UVPS, GrOd UVPS Beograd prestaje sa radom 30.6. 2010. godine pa se ne}e više obustavqati ovaj iznos ~lanarine);

OpOd UVPS na direktnoj vezi IzOd UVPS 90 odsto od obra~unate ~lanarineza ove organizacije; OpOd UVPS u sastavu gradske organizacije Beograd 80 odstood obra~unate ~lanarine za ove organizacije, a od 30. 6. 2010. godine i ovimopštinskim organizacijama }e se raspore|ivati 90 odsto ~lanarine;

Obra~unatu ~lanarinu za OpOrg UVPS, IzOd GlOd upla}uje na teku}e ra~uneOpOrg UVPS.

U ciqu potpunijeg uvida i sagledavawa stawa prikazujemo izvod iz izveštajaFSOVO za mesec maj 2010. godine. Ukupni iznos obustave po 0,1 odsto od neto penz-ije 32.360 ~lanova iznosi 1.259.412,19 dinara. Provizija po ugovoru sa FSOVO od2,5 odsto od obra~unatog iznosa ~lanarine iznosi 31.485,30 dinara. Na teku}ira~un GlOd i IzOd UVPS upla}eno je 1.227.926,89 dinara.

Od upla}ene ~lanarine za IzOd GlOd obustavqeno je 10 odsto ili 122.792,69dinara a raspore|eno je opštinskim-gradskim organizacijama UVPS 1.105.134,20dinara ili 90 odsto. Od iznosa namewenih op{tinskim-gradskim organizacijamaUVPS u IzOd GlOd zadràno je 85.560,00 dinara na ime pretplate za list „VojniVeteran“, jer je pretlata upla}ena na teku}e ra~une op{tinskih-gradskih organi-zacija a štampawe lista ispla}uje IzOd GlOd. Nakon ovog obra~una Op-GrOrgUVPS upla}en je iznos od 1.019.574,20 dinara.

Stalni mese~ni prihodi IzOd iznose:

^lanarina ....................................................................................122.792,69 dinaraPretplata za list „Vojni Veteran“.............................................85.560,00 dinaraPrihodi od Poštanske štedionice............................................42.304,00 dinara Prihodi od „Dunav osigurawa“ ....................................................40.690,00 dinaraPrihodi od FSOVO po osigurawu................................................25.344,68 dinaraPrihodi za refundaciju naknada za komisiju............................82.174,89 dinaraPrihodi od “KRIN” Beograd …………………..............................12.000,00 dinara

Ukupni stalni mese~ni prihod IzOd GlOd iznosi 410.866,26 dinara

za rad i socijalnu politiku pokazalo ap-solutno necelishodnim. Na taj na~in ni-je mogu}e uvaìti specifi~nosti vojneslu`be a to je i suprotno rešewima vo-de}ih dràva u Evropi i svetu.

Reformom penzionog sistema morajuse rezrešiti brojni problemi koji su na-stali neprimewivawem i kršewem pro-pisa na štetu vojnih osiguranika što seposebno odnosi na: promenu zakona ouskla|ivawu penzija po kojem su vojnipenzioneri penzionisani pre 1. 1. 2008.godine drasti~no ošte}eni;

neprimewivawe ~lana 75. Zakona o Voj-sci zbog ~ega su pokrenute mnoge tu`beod kojih su neke postale i pravosna`ne;isplatu duga vojnim penzionerima koji supenzionisani pre 1. 8. 2004.godine; na-rušavawe zakonske odredbe koja se od-nosi na plate i penzije podoficira;neupla}ivawe propisanog doprinosa zazdravstvenu zaštitu i poboqšawe mate-rijalnog poloàja vojnih penzionera; ne-izvesnost oko primawa naknada za uve-}ane troškove stanovawa i obezbe|ewe

sredstava za poboqšawe materijalnogpoloàja vojnih penzionera; ostvari-vawe prava na zdravstvenu zaštitu u is-tom obimu kao što ostvaruju osiguranicizaposlenih (medicinska rehabilitacija,naknada za tu|u negu, oporavak za dejabe-ti~are i dr.); efikasnije rešavawestambenog obezbe|ewa vojnih penzionerakoje je i daqe zakonska obaveza dràvei ne moè se više odlagati. Neophodnoje da Vlada Srbije i Skupština zakonskiregulišu obezbe|ewe finansijskihsredstava za stambeno obezbe|ewe pri-padnika vojske i vojnih penzionera.

To su pitawa koja zahtevaju neodlo-`no rešavawe i na kojima Udruèwetreba da se prioritetno angaùje“, za-kqu~io je predsednik Dragawac.

Ovr}u}i se na rad Nadzornog odboraSkupštine UVPS, predsednik tog odboraJovan \uki} je, izme|u ostalog, istakao:

„Nadzorni odbor je svake godinevršio proveru MFP i sprovo|ewe statu-tarnih odredbi i to po završenoj poslov-noj godini i izveštaj o toj kontrolidostavqao Glavnom odboru na usavajawe.Tokom tih kontrola, koje nisu bile samokontrole ve} i pomo}, najpre smo pregle-dali poslovna finansijska dokumentakao što su finasijski planovi, rasporedsredstava na troškove nosioca i na~introšewa koji je u devedeset odsto slu~a-jeva zaokupqao našu pa`wu. Pregledalismo mnoga dokumenta naro~ito one ve}estavke kao što su naknade po ugovorimaza privremeno-povremene poslove, pore-zi, slu`bena putovawa, reprezentacijeitd. Bilo je i grešaka koje su po naloguNadzornog odbora otklawane. Ali nijebilo zloupotrebe sredstava. U ovom pe-riodu finasijsko poslovawe odvijalo sena dva na~ina: preko štednih kwiìcado polovine 2008. godine a zatim prekoteku}ih ra~una. Prelazna godina je bila2008. Naime, u aprilu te godine došlanam je finansijska inspekcija koja je iz-me|u ostalog ustanovila da nismo pla}a-li poreze i da platimo kaznu za neki pe-riod unazad. To je bio signal i povod damoramo urediti naš sistem MPF, izra-|eni su Pravilnik o MFP, uputstvo zaprovo|ewe tog pravilnika, okvir i drugarazna prate}a dokumenta a sve u skladusa Zakonom o ra~unovodstvu koji je iza-šao 2006. godine. Onda se prešlo naposlovawe po ovom pravilniku preko te-ku}ih ra~una. Ovaj proces je po~eo polo-vinom 2008. a završio 2009. godine. Po-menuo bih saradwu Glavnog, Izvršnogodbora i Nadzornog odbora. Glavni iNadzorni odbor su skupštinski organikoji moraju tesno da sara|uju.To u prote-klom periodu nije bilo na najvišem ni-vou. Primera radi, da bi ~lanovi Nad-zornog odbora mogli da obavqaju svojefunkcionalne du`nosti moraju da pratepropise. Te nove propise trebalo je daobezbe|uje Izvršni odbor ali to nije ra-dio. Mi smo se snalazili na taj na~inšto smo kupovali slu`beni glasnik i po-su|ivali od kolega koji su još u slu`bi itako smo, na neki na~in, mogli da prati-mo propise da bismo obavqali svoju du-`nost. Sve ovo govorim da bi novo ruko-vodstvo tešwe sara|ivalo sa Nadzor-nim odborom.“

NA[A TEMA


STALNI RASHODIStalni mese~ni rashodi IzOd iznose:

Štampawa lista „Vojni Veteran“ 2.600 primeraka * 57,69 = 149.994,00 dinaraDostava lista „Vojni Vetreran“ ................................................5.900,00 dinaraNaknada po ugovorima o PPP sa porezom i doprinosom .........219.600,00 dinaraTelefon i internet .....................................................................9.500,00 dinaraVo|ewe evidencije materijalno-finansijskog poslovawa ....5.900,00 dinaraPoštanski troškovi u proseku...................................................4.500,00 dinaraProvizija banaka .u proseku .......................................................3.000,00 dinaraKancelarijski i potrošni materijal u proseku.......................10.000,00 dinara

Ukupni stalni mese~ni rashodi IzOd GlOd iznose 408.394,00 dinaraPrimawa lica po ugovorima o povremenim-privremenim poslovima koja is-

pla}uje IzOd su pojedina~no nià od primawa lica u organima Skupštine Fondaza SOVO koji rade sli~ne poslove a za koje odluku o visini naknade donosi Uprav-ni odbor Skupštine Fonda za SOVO.

Iz pregleda se vidi da je pretplata za list „Vojni Veteran“ 85.560,00 dinara ada su troškovi štampawa lista i distribucije 146.976,00 dinara pa se razlikapokriva drugim prihodima IzOd GlOd. Ugovorena cena po primerku lista u 2009.godini je bila 63,11 dinara, pa smo u ciqu racionalizacije deo poslova u pripremilista preneli na IzOd pa je ugovorena cena u 2010. godini do juna iznosila 54,60dinara a zbog pove}awa cene papira od 1. 6. 2010.godine cena iznosi 57,69 dinara.U iznosu naknadu po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima od 219.600,00dinara je iznos koji IzOd pla}a ~lanovima komisije u Fondu za SOVO koja iznosi82.174,89 dinara i koje se refundira od strane Fonda za SOVO. Broj lica koja pri-maju naknadu u IzOd GlOd Skupštine je smawen sa 21 lica na 14 lica ukqu~uju}i ipet lica koja rade u komisiji Fonda za SOVO. Sa ovim je izvršena racionalizaci-ja bez obzira što su pojedina~na primawa ve}a ali su ukupna pla}awa mawa.

U navedene iznose stalnih mese~nih prihoda nisu ura~unati povremeni priho-di od Fonda za SOVO koji se odnose na refundaciju ostalih troškova (informi-sawe i troškovi podnošewa zahteva za naknade) i prihodi od reklama u „VojnomVeteranu“. U zavisnosti od ovih promenqivih prihoda IzOd donosi odluku o po-mo}i opštinskim-gradskim organizacijama. U ovoj godini do sada je dodeqena po-mo} u iznosu od 164.000,00 dinara. U mese~ne stalne troškove nisu ura~unatitroškovi izrade poveqa i plaketa UVPS koje se dodequju uspešnim organizacija-ma i zaslu`nim ~lanovima UVPS.

Radi upore|ewa prikazuju se troškovi za 2009. godinu po dva zadatka koji supo iznosu najve}i.

Prihodi od pretplate za list „Vojni Vetren“ u 2009. god. iznosili su 966.147,11dinara a troškovi štampawa lista 1.984.586,44 dinara a distribucije 61.006 di-nara što ukupno iznosi 2.045.592,44 dinara. Razlika u iznosu od 1.079.445,33 di-nara pokrivena je iz prihoda IzOd GlOd Skupštine UVPS. Pored toga iz prihodaIzOd data je i pomo} opštinskim organizacijama UVPS u iznosu od 447.670 dinara.

Troškovi naknada po ugovorima o PPP u 2009. godini u IzOd ukupno jeispla}eno 3.086.261 dinara sa troškovima naknada za komisiju u Fondu za SOVO itroškovima slu`benih putovawa u ciqu informisawa ~lanova UVPS i to:

Na ime isplate licima ………………………………………..................2.303.180 dinaraNa ime poreza na primawa lica ……………………………....................276. 381 dinaraNa ime doprinosa PIO na teret zaposlenih …………….....................253. 350 dinaraNa ime doprinosa PIO na teret poslodavca ..…………......................253. 350 dinara

Fond za SOVO je refundirao na ime naknada komisiji 910.771,89 dinara itroškove slu`benih putovawa lica radi informisawa ~lanova i organa UVPS97.326,78 dinara što ukupno iznosi 1.008.098,67 dinara pa su ovi troškovi na teretIzOd u iznosu 2.078.162,49 dinara

Potpredsednik IzOdSlobodan Pejovi}

NASTAVAK

Predsednik Gradske organizacije UVPNiš Obrad Milenkovi}, osvrnuvši se narad ove organizacije, rekao je:

„Gradska organizacija u Nišu ima oko3000 ~lanova. Gradski odbor je na Izbor-noj skupštini izabran jednoglasno. U do-sadašwem radu pruào je pomo} svim voj-nim penzionerima u Nišu i van Niša kojisu nam se obra}ali. I u budu}em radu bi-}emo u slu`bi svih korisnika vojne penzi-je. Posebnu pomo} smo pruàli našim ~la-novima u parni~nom postupku sa FondomSOVO u svim fazama postupka. Nismo ihprepustili na milost i nemilost advoka-tima. Pokrenuto je oko 4000 postupaka i nataj na~in smo našim penzionerima ušte-deli ogroman novac. Ra~unali smo da smonašim penzionerima uštedeli ukupno oko120 milina dinara, što bi se slilo u xe-pove advokata da im nismo pomagali. Sveje ve}i broj starih i iznemoglih penzione-ra koji ìve sami i trebalo bi prona}i si-stemsko rešewe i zbriwavati ih. Iz našeorganizacije rukovodstvo }e uskoro dobi-ti predloge. Posebno je pitawe odnos saUdruèwem penzionisanih podoficira.Saradwa sa wima se popravqa, pre svegau nekim prakti~nim pitawima rešavawaproblema vojnih penzionera, ali za nekuve}u saradwu potrebna je wihova ja~a vo-qa, odnosno mawe apetita za vlast i višeinterese. Na kraju, u ime naše gradske or-ganizacije UVP, pruàm punu podršku na-porima rukovodstva u borbi za celovitoostvarewe interesa vojnih penzionera.“

Svetislav Pej~i} iz Opštinske orga-nizacije UVP Pirot posebno se osvrnuo narešavawe stambenih problema.

„Ministarstvo odbrane odnosno wihovstambeni odsek stalno je prijavqivao sta-nove po nekim nedo|ijama. To su uglavnomstanovi ra|eni za grani~are, za rukovao-ce skladišta itd. Prijavqivani su kaoteè deqivi stanovi, a ta konstatacija jeišla iz razloga da bi ti stanovi mogli dase dele samo kandidatima koji èle da ihprihvate. Od 1. januara 2009. takvi stano-vi više i ne postoje pod MO. Ta klauzulateè deqivi je ukinuta... Stanovi su, re-cimo, prijavqeni u jednom selu 30 kmudaqenom od Pirota, i u nekom Toplom do-lu, i u drugim nedo|ijama, ali bez konsta-tacije da su teè deqivi nego se sada de-le normalno. Baza podele tih stanova je~lan 26 stav 2 i 3 Pravilnika za dodelu.Taj ~lan 26 (stav 2 i 3) je u suprotnosti saUstavom, me|utim nema ko to da pokrene.Stav 2 glasi: penzionisanim oficirima,podoficirima i civilnim licima stan semoè dodeliti u bilo kom mestu odnosnogarnizonu na teritoriji R. Srbije. A to sekosi sa ~lanom 39 stav 1 Ustava RS kojiglasi: svako ima pravo da se slobodno kre-}e i da se slobodno nastawuje na terito-riji RS. Kako se mi moèmo nastawivatisa ovakvim pravilnikom koji je ~etvrti porangu iza Ustava.”

Mihailo Jovanovi} je u raspravi po-stavio više pitawa koja se odnose na ne-ka budu}a rešewa u socijalnom osigurawuvojnih osiguranika. Postavio je pitawa:kako }e biti rešeno pitawe uskla|ivawavojnih penzija, ko }e voditi poslove okoisplate vojnih penzija, ko }e zastupati in-terese korisnika vojne penzije pred dr-àvnim organima i pred kojim dràvnimorganima, kakva }e biti sudbina dosa-dašwih socijalnih rešewa koja su rani-

jim Zakonom o Vojsci Jugoslavije bila us-tanovqena, a osim uskla|ivawa penzijanormirana Zakonom o Vojsci Srbije, šta}e biti sa pravilnikom o oporavku, sred-stvima predvi|enim za tu namenu i stam-benu izgradwu u Fondu SOVO i drugo. Pi-tao je i to {ta }e biti sa ugovorima koje jeUVPS sa~inilo sa Poštanskom štedioni-com, Dunav osigurawem, Takovo osigu-rawem, i kako }e se rešavati pitawa ve-zana za uplate i isplate sa tim institu-cijama.

Jovanovi} se osvrnuo i na izveštajnadzornog odbora, istakavši da „ne posto-je nikakvi relevantni podaci o tome sakoliko para je raspolagalo Udruèwe zaove ~etiri godine, od 2006. do 2009, za-kqu~no, niti imamo podatke o tome koli-ko je utrošeno u Glavnom odboru, u Iz-vršnom odboru, a koliko u opštinskim or-ganizacijama, niti znamo kolika su pri-mawa u Izvršnom odboru pojedinih qudikoji tamo rade.“ Predloìo je da se iz-veštaj nadzornog odbora ne prihvati i da„skupština odredi vreme, na~in i komisi-ju koja }e to sve ispitati i za redovnuskupštinu, koja je predvi|ena u prvomkvartalu idu}e godine, da se o tomeraspravqa“.

Posle ove Jovanovi}eve diskusije,Skupština nije prihvatila wegov predlog“da se ne prihvati izveštaj Nadzornog od-bora”. Po završenoj raspravi ve}inom gla-sova prihva}eni su Izveštaj o radu i de-lovawu organa UVPS i Izveštaj Nadzor-nog odbora o kontroli sprovo|ewa Statu-ta UVPS i finansijskog poslovawa u man-datnom periodu. Skupština je, posle ras-prave i glasawa o amandmanima, apsolut-nom ve}inom glasova usvojila StatusUVPS i Program rada Udruèwa.

Posle razrešewa organa 4. izborneSkupštine UVPS, prešlo se na izbor or-gana 5. izborne Skupštine UVPS.

Predsedavaju}i je zamolio predesed-nika Kandidacione komisije BoìdaraBabi}a da predloì kandidate za funk-cije u UVPS.

Obrazlaù}i predloge, Babi} je na po-~etku objasnio da UVPS ima 50 opštin-skih organizacija, da su sve sprovele iz-bore i dostavile izveštaj o tome. ,,Ve}i-na odnosno 46 organizacija dostavile susvoje predloge kandidata za organe UVPSa predloge su dostavili i Klub generala iadmirala, UVP Republike Srpske iUdruèwe vojnih besku}nika. Proces kan-didovawa za inokosne kolektivne organeproveden je po~ev od mesnih organizacijaa na izbornim skupštinama opštinskihorganizacija utvr|en je jedinstven pred-log kandidata za svaku opštinsku organi-zaciju posebno i takav predlog jedostavqen Glavnom odboru Udruèwa.Glavni odbor je na predlog Komisije zapripremu predloga kandidata za funkcijeu Udruèwu prihvatio taj predlog i utvr-dio listu kandidata za organe Udruèwakoje bira Skupština pri ~emu jezakqu~eno da }e o toj listi i eventualnimdrugim predlozima kona~an stav dati ovaskupština. Kandidaciona komisija je za-kqu~ila da je procedura kandidovaweabila i formalno i kvalitetno obavqenai Skupštini predlaè da prihvati mogu-}e principe na kojima se pored izloènogzasniva naš kona~ni predlog. Naime, sma-tramo da bi pri odlu~ivawu pri kandi-

dovawu lica za inokosne organe (predsed-nik i potpredsednik) trebalo po}i od je-dino ispravnog principa da ti kandidatibudu predloèni od najve}eg brojaopštinskih organizacija. Komisija u skla-du sa tim nije uzimala u obzir i predlogekoji nisu u skladu sa ovim principom, naprimer da je kandidat predloèn od jedneorganizacije. Kod izbora kandidata za ko-lektivne organe Skupštine, pored ovogprincipa, zakqu~ili smo da na listi kan-didata budu lica iz opštinskih organiza-cija koje do sada nisu bile zastupqene uUdruèwu, da se zadovoqi struktura~lanstva, kona~no da bude novih qudi ko-ji bi u narednom periodu postepeno preu-zimali funkcije Udruèwa…”

Predsednik kandidacione komisijepredloìo je listu klandidata za inoko-sne i kolektivne organe: Qubomira Dra-gawca za predsednika, Svetomira Obren-~evi}a za potpredsednika i 33 kandadataza ~lana Glavnog odbora.

Za re~ se zatim javio Miroqub Mi-loševi}, delegat iz Opštinske organiza-cije ûkarica da bi, osim ostalog, upoznaoSkupštinu da je wegova opštinska organi-zacija, kao ovlaš}eni predlaga~, predlo-ìla drugog kandidata {to kandidacionakomisija, ukqu~uju}i i druge organe iGlavni odbor, nije usvojila. “Dakle, mojaobaveza je da vas upoznam da smo mi nanašoj skupštini predloìli gospodinaKrsti} Ninoslava za predsednika”, rekaoje Milo{evi}.

Miroqub Mladenovi} iz Mesnog odbo-ra Beànijska kosa zaloìo se za to da nalisti bude vi{e kandidata rekav{i da bina taj na~in bila fer borba. I Duško Maj-ki}, iz Opštinskog odbora Zrewanin,predloìo je da bude vi{e kandidata, is-takav{i da Opštinski odbor Zrewanin zakandidata za predsednika predlaè go-spodina Ninoslava Krsti}a i traì da seSkupština izjasni.

[to se ti~e kandidata koji su predlo-èni od strane opštinskih organizacija,objasnio je Babi}, “pored Qubomira Dra-gawca predloèni su i Ninoslav Krsti} iSvetomir Obren~evi}, dosadašwi pot-predsednik. Me|utim, u razgovoru saObren~evi}em on se zahvalio na kandida-turi od strane svoje organizacije Palilu-la i nije hteo da se kandiduje, zato ga ni-smo ni pomiwali.A isto tako, u skladu sazauzetim principom, nismo uopšte sma-trali da treba stavqati drugog kandida-ta koga je predloìla samo jedna organi-zacija. Ako nije ispravan ovaj princip vi}ete to promeniti. Što se ti~e dileme û-karica ili Obrenovac {ta je pravilnije,rekao bih samo da je gospodin Jovanovi} uprethodnom mandatu dao ostavku na funk-ciju predsednika Izvršnog odbora, zna~inije hteo da radi taj posao…”

Babi} je na kraju istakao da je Kandi-daciona komisija prou~ila sve predloge.Predloge za izbor organa UVPS dostavi-le su 44 op{tinske organizacije UVPS itri udruèwa koja su pridruèni ~lanoviUdruèwa.

Za predsednika UVPS izabran jeQubomir Dragawac, a za potpredsednikaSvetomir Obren~evi}.

Novoizabrani predsednik QubomirDragawac, u ime svih izabranih, zahvaliose na poverewu.

E.V.V.

NA[A TEMA


PITAWA I ODGOVORI


- Ukoliko lice koje koristi smeštaj u vojnomobjektu reši stambeno pitawe putem kreditau kom iznosu mu se utvr|uje uve}ana naknada(prema broju bodova koje ostvaruju lica kojakoriste smeštaj u vojnom objektu ili kao os-talim koji ne koriste taj smeštaj, odnosnoprema broju ~lanova porodi~nog doma}instvai dr.)?

-Utvrdi}e mu se uve}ana naknada za 10 odstoprema broju ~lanova zajedni~kog doma}instvai drugim uslovima propisanim Pravilnikom,kao licu koje ne koristi smeštaj u vojnom ob-jektu ili vojnom hotelu.

- Ako lice kupi stan subvencionisanim kred-itom i posle toga ode u prekomandu, da limoè da izda taj stan, s obzirom na to da nijedozvoqeno izdavawe tih stanova?

-Iako za lica iz gra|anstva nije dozvoqenoizdavawe stanova kupqenih uz subvencijudràve, PVL je dozvoqeno izdavawe takvihstanova u slu~aju prekomande.

- Da li }e se vratiti nov~ana sredstva koja suu iznosu od 4,5 odsto izdvajana od plata zastambenu izgradwu?

-Sredstva za solidarnu stambenu izgradwu suizdvajali svi zaposleni u SFRJ, a ne samo uVojsci, koja su ulagana u društvene stanove,koji se i danas dele. Svi pripadnici Vojskeimaju i danas pravo na dobijawe stanova i daiste otkupe, po ceni koja je povoqna u zavis-nosti od godina ostvarenog radnog staà.Tako|e se dele i stambeni krediti sa subven-cijom, i sve to predstavqa modaliteterešavawa stambenog pitawa, tako da niko ni-je iskqu~en iz tih modela, a svako odlu~uje nakoji na~in }e rešiti svoje stambeno pitawe.

- Šta je sa vojnim nepokretnostima koje supredvi|ene za otu|ewe po „Master planu“?

-Problem oko otu|ewa vojnih nepokretnostije taj što su atraktivne samo lokacije u ve}immestima koje su u centru grada, a ne i one kojesu na neatraktivnim lokacijama, kao i u~iwenici da ve}ina lokalnih samouprava ne-ma finansijskih mogu}nosti da obezbedistanove na svojoj teritoriji za ponu|ene vojnenepokretnosti.

- Da li se moè na zemqištu koje nije pred-vi|eno za potrebe MO, dati parcele licimaza individualnu stambenu izgradwu?

-Sve nepokretnosti, ukqu~uju}i i zemqište,koje ne treba MO, nudi se lokalnoj samo-upravi, a od we zavisi da li je po urba-nisti~kim planovima za tu lokaciju predvi-|ena individualna stambena izgradwa. Zna~ida to ne zavisi od MO, ve} od lokalnesamouprave.

- Da li }e dodeqivawe i otkup stanova nalokaciji kasarne na Vo`dovcu biti po prin-cipu stambenog kreditirawa uz ugovarawekredita sa komercijalnim bankama po

trìšnim principima ili }e biti po prin-cipu dodeqivawa stanova u zakup na neo-dre|eno vreme i otkupa stanova sklapawemugovora sa VGC?

-Lica }e dobijati predmetne stanove u zakuppo Pravilniku o rešavawu stambenih pitawau MO, sa mogu}noš}u otkupa po Zakonu ostanovawu Republike Srbije.

- Da li }e otkupna cena stanova na lokacijikasarne na Vo`dovcu biti jednaka cenistvarne – ekonomske cene izgradwe ili }ebiti jednaka trìšnoj – komercijalnoj cenistana?

-Otkupna cena stana }e biti po odredbama Za-kona o stanovawu Republike Srbije, a netrìšna, odnosno obra~unava}e se na na~in:prose~na bruto plata u Srbiji, puta površinastana, pri ~emu je ova cena bez umawewa, jerje novogradwa. Stanovi koji su stariji, imajuumawewe po 1 odsto za svaku godinu starosti,plus umawewe 0,5 odsto po osnovu svake go-dine radnog staà zakupca stana, pri ~emu sezbraja i radni sta` bra~nog druga, bez obzirada li radi u MO, tako da je maksimalnoumawewe otkupne cene stana do 50 odsto.

- Šta je sa stanovima koji su trebali da se do-biju za zgradu u Nemawinoj br. 9?

Ugovor je potpisan sa Vladom Srbije pre 1999.godine, po kojem je trebalo dobiti oko 800stanova za 4 godine. Ministar odbrane je uviše navrata intervenisao, ali nema podata-ka dokle se po tom pitawu stiglo.

- Da li }e se mewati Pravilnik o rešavawustambenih pitawa u MO?

-U pripremi je novi Nacrt Pravilnika, gde seza rešavawe stambenog pitawa za sada razma-traju dve opcije - prva da sva lica sa više od20 godina slu`be imaju pravo na stan, dok selicima sa mawe od 20 godina slu`be nudimogu}nost stambenog kreditirawa. Druga op-cija je da presek bude 1. 8.1993. godina, kadaje donet Zakon o imovini SRJ, od kada jezvani~no prestalo izdvajawe 4,5 odstonov~anih sredstava od plata za stambenu iz-gradwu, te bi lica sa staòm do tog datumaimala mogu}nost da ostanu na listi za stan,ili stambeni kredit, a lica sa staòm posletog datuma imala bi samo mogu}nost stambenogkreditirawa.

- Da li je Ministarstvo odbrane kao poslo-davac profesionalnim pripadnicima u MO iVS, obavezno da reši stambeno pitawe?

-Postoji obaveza Ministarstva odbrane darešava stambeno pitawe profesionalnihpripadnika MO i VS, obzirom da postojiPravilnik o rešavawu stambenih pitawa uMO, a rešava se u skladu sa ekonomskimmogu}nostima dràve.

- Zašto se dugo ~eka na preimenovaweslu`benih stanova u stanove u zakup?

Nakon donošewa rešewa ministra odbranekojim se dozvoqava preimenovawe slu`benihstanova u stanove za zakup, od 1306 slu`benastana koji su bili na spisku VGC za preimeno-vawe, 1106 stanova je preimenovano. Pre-ostali stanovi još nisu preimenovani jer nijeokon~an postupak legalizacije pred nadle-`nim organima ili iz nekog sli~nog razloga.Uprava za infrastrukturu MO je nadle`na zaprekategorizaciju stanova, tako da VGCBeograd priprema nove spiskove, da bi se svislu`beni stanovi koji ispuwavaju gra|evin-sko-urbanisti~ke uslove, mogli preimenovatiu stanove u zakup na neodre|eno vreme.

Pripremio S. Jovi}

INFORMISAWE STAMBENIH

INTERESENATA

Odeqewe za stambene poslove Up-rave za tradiciju, standard i veterane jenadle`no za utvr|ivawe prava zarešavawe stambenih pitawa i dodelustambenog prostora koji se prijavi zaraspodelu od nadle`ne organizacijske je-dinice Sektora za materijalne resurseMinistarstva odbrane.

Stambeni interesenti se mogu in-formisati o stambenoj problematici naslede}e na~ine:

- na redovnom informisawu stam-benih interesenata, prve srede u mesecu(osim u mesecima jul i avgustu) u vremenuod 09,00 do 15,00 ~asova, u u~ionici (uprizemqu) 1. Regionalnog centra MOBeograd, ul. Katani}eva br. 15;

- Zakazivawe dolazaka stambenih in-teresenata na redovna informisawavrši}e se ubudu}e na telefon 011/3201-772 ili vojni lokal 23-772.

- putem e-mail-a Odeqewa za stam-bene poslove [email protected]. Uciqu dobijawa brèg odgovora poredpostavqenog pitawa, potrebno je poslatii slede}e podatke: ime, ime jednog odroditeqa i prezime, UP broj akta pod ko-jim je zaveden zahtev za rešavawe stam-benog pitawa;

- preko stambenih predstavnika u or-ganizacionim jedinicama Ministarstva iVojske Srbije, za profesionalne pripad-nike Vojske i MO;

- preko Udruèwa vojnih penzioneraSrbije, Udruèwa penzionisanih podofi-cira Srbije, Udruèwa vojnih besku}nikaSrbije i Asocijacije penzionisanih pri-padnika Vojske;

- neposrednim obra}awem Odeqewuza stambene poslove dopisom sa naveden-im konkretnim pitawima na adresu: Min-istarstvo odbrane, Sektor za qudskeresurse, Uprava za tradiciju, standard iveterane, Odeqewe za stambene poslove,ul. Nemawina br. 15, Beograd, ili na tele-fon 011/3201-028 ili vojni lokal 23-028,u vremenu od 09 - 13 ~asova;

- zahtevom za prijem na slu`beni raz-govor, na koji }e biti pozvani ako je ra-zlog za prijem opravdan.

- putem obaveštewa na oglasnoj tabliOdeqewa za stambene poslove Uprave zatradiciju, standard i veterane koja senalazi u prizemqu prostorija Fonda zasocijalno osigurawe vojnih osiguranikaul. Krunska br. 13 Beograd".

Ministarstvo odbrane odgovara na pitawao stambenom obezbe|ewu

NEMAWINA 9 POD ZNAKOM PITAWA

Radi {to potpunijeg informisawa stambenih interesenata o aktuelnim pitawima stambenogobezbe|ewa, Ministarstvo odbrane Republike Srbije na svom sajtu (http://www.mod.gov.rs/)

odgovara na pitawa posetilaca. Evo nekih od tih pitawa i odgovora koji mogu da zanimaju i vojne penzionere.

Devedesetih godina na teritoriju Sr-bije i Crne Gore pristiè velikibroj oficira sa svojim jedinicama iz

ocijepqenih republika.U tom povla~ewu kroz borbu, neko iz-

gubi po kojeg vojnika, neko porodicu,stan, imovinu a neko sve.

Kada im po završetku rata bi potreb-na pomo} oni se na|oše u kolektivnimsmještajima i kod nemilosrdnih stano-davaoca.

Za rješavawe problema ovih unesre-}enih qudi zatajiše dràva, vojno ruko-vodstvo, ro|aci i prijateqi pa se osje-tiše kao stranci me|u svojima, a duša,imovina i uspomene prosute širom Jugo-slavije.

U Crnoj Gori danas ìvi 3000 vojnihpenzionera. Bez stana je 300 ili 10 osto,a 540 nije riješilo stambeno pitawe uskladu sa Pravilnikom.

Za rješavawe stambenog pitawa pri-padnika Vojske i vojnih penzionera uPodgorici su u izgradwi dvije stambenezgrade koje }e biti useqive do kraja go-dine.

U Ministarstvu odbrane pobrinušese da inoviraju Pravilnik za dodjelu

stanova, u kome unesoše „evropske vri-jednosti“, da prednost imaju oni kojiimaju ve}u poloàjnu grupu, razumije se iprimawa, a zanemariše vojne penzione-re koji su do 1992. godine od svojih pri-mawa upla}ivali za stambenu izgradwui danas poslije 20 godina su bez stanova.Zaboraviše oni listu ~ekawa, ~lanoveporodice, invalide i udovice sa neja~i-ma.

Ministarstvo odbrane polovinom ma-ja raspisa oglas za raspodjelu stanovakoji su još u izgradwi. U oglasu na~inišei tablicu sa kriterijumom da se starijipenzioneri ne „pobrkaju“ pri konkuri-sawu. I prikazaše odnos profesional-nih vojnih lica i vojne penzionere i daim treba dati 10 odsto od stanova kojisada dodjequje Ministarstvo odbrane.

Dijeli se 100 stanova. Po strukturi:trosobnih 10, dvosobnih 49, jednoiposob-na 2, jednosobnih 30 i garsowera 9. Pri-likom raspodjele po strukturi proradi„mudrost“, stanovi u novogradwi i ve}estrukrure ostaviše sebi i dobi}e ih ne-ko koji još u~i kako se šniraju ~izme, apenzionerima ostaviše u staroj gradwii to jednosobnih 10 i garsowere 4, od to-

ga jedna polovina ruiniranih na Piwešukod Ulciwa.

Protivu ovakve, kako rekoše uUdruèwu vojnih penzionera, uvri-jedqive, sramne i ne~asne podjele, bes-ku}nici ispred prostorija Udruèwa or-ganizovaše dva protesta i obratiše seaktom: predsjedniku , premijeru, pred-sjedniku Skupštine, ministru odbrane,predstavniku za qudska prava, pred-stavniku Evropske Unije i ambasadorimaRusije i Amerike - odgovora nema još.

Na pitawe novinara Ve~erwih novo-sti, zašto je u~iwena nepravda premaovim zaslu`nim qudima koji su ~asno ivjerno sluìli narodu i otaxbini, VidakLatkovi} potparol Ministarstva odbra-ne to „ubjedqivo“ objasni: Raspodjelastanova prema novousvojenom Pravilni-ku je pravedna, penzioneri traè prekomjere, a novim Pravilnikom ne boduje sevrijeme ~ekawa za stan, invalidnost, bo-lest…

Udruèwe vojnih penzionera bojkoto-valo je ovu podjelu, àli}e se svim in-stitucijama sistema i zahtjeva da se iz-vrši preraspodjela i ugroènim vojnimpenzionerima pripadne ništa više nimawe, nego ~asna podjela po strukturi,kvalitetu, brojnom odnosu PVP-KVP iuvaì se lista ~ekawa, invalidnost,starost, bolest odnosno primjeni humanapodjela - izjavio je predsjednik Udru-èwa vojnih penzionera Dragan Tiodoro-vi}.

Radivoje Zdravkovi}

STANOVI


Iz Udruèwa vojnih penzionera u Republici Srpskoj

PRAVDA STI@E PREKO STRAZBURA

Nevra}awe stanova starešinama bivše Jugoslovenske narod-ne armije moglo bi Federaciju BiH da košta 16,2 milionamaraka ili 8,32 miliona evra. Ovakva ra~unica proisti~e

iz odluke Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, koji jejednoglasno presudio da Federacija BiH nekadašwem oficiruJNA Branimiru \oki}u, kojem nije vra}en stan u Sarajevu iako gaje uredno otkupio, na ime odštete isplati 65.000 evra.\oki} seobratio sudu u Strazburu tek kada su svi wegovi pokušaji da pre-ko doma}ih organa do|e do svoje imovine pali u vodu.

Predsednik Udruèwa vojnih penzionera Republike Srpskegeneral u penziji Milorad Kutleši} kaè da na vra}aweotkupqenih stanova ~eka 127 bivših oficira, podoficira igra|anskih lica koja su slu`bovala u JNA. „Ve}ina wih se ve}obratila Evropskom sudu za qudska prava i, ako je suditi po od-luci u slu~aju Branimira \oki}a, verujemo da }e svi oni dobitisporove. Šanse da im se vrate stanovi su prakti~no nepostoje}e,jer je Parlamentarna skupština BiH usvojila zakon kojim je svimnosiocima stanarskih prava, pa i na vojnim stanovima, omogu}e-no da ih otkupe i da se ukwiè kao vlasnici“, objasnio je Ku-tleši}.

On je dodao da }e se Udruèwe vojnih penzionera obratitiorganima Republike Srpske. „Republika Srpska je vratila svim

bivšim oficirima JNA stanove, bez obzira na to da li su se po-sle izbijawa rata odselili u Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Make-doniju, Crnu Goru ili su otišli u Federaciju BiH. Da smo tadaradili na principu reciprociteta - da mi vratimo, recimo, 15stanova licima koja su prešla u Federaciju BiH, a da oni vrateisto toliko stanova onima koji su u Republici Srpskoj - danas nebismo bili u ovako nezavidnom poloàju. Kada je bilo u pitawuvra}awe vojnih stanova, organi Republike Srpske bili su izlo-èni sna`nim pritiscima, pa i pretwama, visokih predstavni-ka, koji ni prstom nisu mrdnuli da Federacija BiH postupi naisti na~in“, naglašava Kutleši}.

Ministar pravde Republike Srpske Xerard Selman je povo-dom presude Evropskog suda za qudska prava izjavio: „Ova pre-suda najdirektnije potvr|uje da federalno zakonodavstvo u ovojoblasti nije u skladu sa Aneksom 7 Dejtonskog sporazuma. Kqu~naodredba prvog ~lana ovog aneksa glasi: ,,Sve izbeglice i rase-qena lica imaju pravo da se slobodno vrate svojim ku}ama. Oni}e imati pravo na povra}aj imovine, koje su lišeni tokom nepri-jateqstava po~ev od 1991. i na naknadu za imovinu koja im se nemoè vratiti.’ Nepoštovawe ove odredbe skupo }e koštati Fe-deraciju BiH, ~iji politi~ki predstavnici optuùju RepublikuSrpsku za nesprovo|ewe Aneksa 7, iako presuda u slu~aju Brani-mira \oki}a govori da je stvarno stawe potpuno obrnuto.“

Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola Špiri} jenašem listu rekao: „O presudama suda se ne raspravqa, one semoraju izvršiti. Pogotovo kada je re~ o presudi Evropskog sudaza qudska prava, jer su, prema Dejtonskom sporazumu, me|unarod-ni propisi iznad doma}ih i, ako BiH, zaista, iskreno èli dau|e u Evropsku uniju, ona mora da se pridràva me|unarodnihpropisa i standarda.“

(Politika, Boro Mari}, 19. jun 2010)

Iz Udruèwa vojnih penzionera u Crnoj Gori

PONI@ENI I UVRE\ENI BESKU]NICI

U Udruèwe vojnihpenzionera Srbijeovih dana je iz Mi-

nistarstva odbrane sti-gla informacija o ras-podeli stanova u kojojse, izme|u ostalog, isti-~e:

„ O b a v e š t a v a m ostambene interesenteda je dana 4. 6. 2010. go-dine doneta Odluka oraspodeli stanova u za-kup na neodre|eno vre-me sa presekom stawa nadan 14. 5. 2010. godine.

U toku je postupakutvr|ivawa prava stam-benim interesentimakoji su, zakqu~no sa da-nom preseka stawa, dalioverene izjave o mestukona~nog rešavawa sta-mbenog pitawa i struk-turi èqenog stana,provera validnosti do-kumentacije o utvr|enomzdravstvenom stawu li-ca po kojoj su utvr|enibodovi, provera podata-ka o mestu prebiva-lišta lica i ~lanovazajedni~kog porodi~nogdoma}instva, kao i pro-vera stambenog statusalica koja su imala sta-nove u bivšim republi-kama SFRJ.

Stambeni organ je odsvih lica, koja se nala-ze u uèm krugu stambe-nih interesenta za do-delu stana po ovoj Odlu-ci, zatraìo da u ciquutvr|ivawa prava do-stave odgovaraju}e do-kaze. Zahtevi lica kojatraène dokaze ne do-stave u predvi|enom ro-ku ne}e se razmatrati.

Po okon~awu postup-ka provere, izvrši}e sepodela stanova, a izvodiz odluke o davawu sta-nova u zakup na neodre-|eno vreme, kao i aùri-rane rang liste bi}e ob-javqeni na sajtu Mini-starstva odbrane.“K

STANOVI


Zahtev Udruèwa VPS da sene zatvara Isturena

ambulanta Cerak

KROV SE MO@EPOPRAVITI

Udruèwe vojnih penzionera Srbije ovihdana uputilo je dopis nadle`nima u Min-istarstvu odbrane u vezi statusa Isturene

ambulante Cerak. U dopisu, koji je potpisaoQubomir Dragawac,

izme|u ostalog se isti~e:"Prema našem saznawu razmatra se

mogu}nost zatvarawa Isturene ambulante Cer-ak koja je u sastavu VMC Slavija. Kao razlogovakve zamisli pomiwe se neispravnost kro-vne konstrukcije

koja i sa mawim padavinama delimi~noprokišwava i oteàva rad osobqa.

Pošto je UVPS u statutarnoj obavezi daštiti statusna prava i legalne interese uoblasti penzijskog i zdravstvenog osigurawaKVP a kako se na ovu ambulantu sa teritorijaopština ûkarica i Rakovica oslawa oko4.000 KVP ili ukupno oko 9.000 vojnih osigu-ranika plus profesionalna vojna lica sa~lanovima porodice koji ìve u tim opština-ma, Udruèwe izraàva zabrinutost za wiho-vo normalno zdravstveno zbriwavawe.

Pou~eni iskustvom iz 2005. godinekada ova ambulanta jedno vreme nije bila u

funkciji, Udruèwe smatra da bi ovakva odlu-ka bila veoma štetna za ostvarivawe prava izzdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika

tim pre što su ostale vojno-zdravstvene us-tanove u gradu preoptere}ene.

Naše je mišqewe da se mogu prona}ipotrebna materijalna sredstva sa kojima bi semogla da izvrši potrebna sanacija krova prejesewih kiša

i obezbedi daqe funkcionisawe ovenadasve potrebne vojno-zdravstvene ustanove."

A) REDOVNA PODELA

STRUKTURA STANA I BROJ OPREDEQENIH STANOVA RB MESTO / Garnizon KATEGORIJA

LICA 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4

SVEGA

1 OFICIRI 1 1 CIVILNA LICA U MO I VOJSCI

1 1 2 2 3

PENZIONISANI, OFICIRI

1

1

4

BEOGRAD/Beograd

PENZIONISANI PODOFICIRI

1 1 2

6

PODOFICIRI 1 1 5 6 ZAJEÂR / Zaje~ar CIVILNA LICA

U MO I VOJSCI 1 1 2

7 KRUŠEVAC/ Kruševac

PENZIONISANI OFICIRI

1 1 1

8 PODOFICIRI 1 1

9 KURŠUMLIJA/ Prokupqe CIVILNA LICA

U MO I VOJSCI

1

1 2

10 LESKOVAC / Leskovac

OFICIRI 1 1 1

11 NIŠ/Niš CIVILNA LICA U MO I VOJSCI

1 1 1

12 SVILAJNAC/ Poàrevac


1

1 1

13 SMEDEREVO/ Poàrevac


1

1 1

14 PODOFICIRI 2 2

15 CIVILNA LICA U MO I VOJSCI

1

1

16 PENZIONISANI OFICIRI

3

3

17

Gorwi Milanovac


3 3

9

UKUPNO 3 4 3 13 1 0 0 0 24

Izvod iz odluke o raspodeli stanova u zakup na neodre|eno vreme

Informacija iz Ministarstva odbrane

ODLUKA O RASPODELI STANOVA

Usali SO Kragujevac, 14. maja 2010. go-dine, odràna je redovna Izbornaskupština petog saziva Gradske or-

ganizacije UVP Kragujevac, na kojoj su su-mirani rezultati rada u ~etvorogo-dišwem periodu, izabrano novo ruko-vodstvo i utvr|en Program rada za na-redni period do 2014. godine.

Podnose}i izveštaj za protekli pe-riod potpredsednik Mini} je izme|uostalog rekao:

„U proteklom ~etvorogodišwem pe-riodu rad Gradskog odbora UVP Kraguje-vac odvijao se u uslovima brojnih prome-na statusa korisnika vojne penzije.Nasednicama su naj~eš}e razmatrana sta-tusna pitawa, pitawa o neispla}enomdelu penzija, o donošewu raznih fina-sijskih odluka, informisawe o raduGradskog odbora i sa sednica Glavnog od-bora UVP Srbije, analiza i podnošewepredloga za rešavawe stambenih pitawai ostvarivawa prava na naknadu delatroškova stanovawa, pruàwe finasij-ske pomo}i udruèwima, sekcijama i po-jedincima, omasovqewe ~lanstva idr.Tako|e su izvršena dva informisawacelokupnog sastava UVP Kragujevac, nasednicama skupštine kao i informi-sawa o aktuelnim pitawima preko pisa-nih obaveštewa i neposredno preko ~la-nova Gradskog odbora.

Stambeno zbriwavawe KVP je jedanod najve}ih problema sa kojima se danassusre}u naši ~lanovi. Da je stambenopitawe najve}i i najteì problem, poka-zuje i to da je u Kragujevcu ve} dugi nizgodina osnovano udruèwe vojnih bes-ku}nika Kragujevac,~iji je prevashodniciq ostvarivawe prava na rešewe stam-

benog problema, a svi oni su ujedno i ~la-novi UVP.

Zdravstveno zbriwavawe naši ~la-novi i wihove porodice ostvaruju u Gar-nizonskoj ambulanti i tu nema velikihproblema, jer ambulanta ima potrebanbroj lekara a što se ti~e lekova vojnaapoteka je dosta dobro snabdevena. Osimtoga, vojska je sklopila ugovor sa višecivilnilih apoteka u gradu ~ime je na-bavka lekova u mnogome olakšana.

Što se ti~e sekundarne zdravstvenezaštite tj. specijalisti~kih pregleda tu

Opštinska organizacija UVP Kru-ševac je, 13. aprila 2010. godine, uDomu sindikata u Kruševcu, odrà-

la redovnu godišwu Izbornu skupštinu.Na dnevnom redu su bile tri ta~ke: izborradnih tela; izveštaj Opštinskog odbo-ra, Nadzornog odbora i predlog programarada sa diskusijom; i izbor predsednika,potpredsednika, ~lanova Opštinskogodbora i i kandidata za najviše funkci-je u UVPS.

Podnose}i iz-veštaj o radu, pred-sednik Opštinskeorganizacije UVPKruševac u prethod-nom mandatu mrAleksandar Simo-novski je, izme|uostalog, istakao:

„Dok objekti u ka-sarni „Rasina“ iKlub Vojske propada-ju 83 naša KVP ~eka-ju na rešavawe stam-benog pitawa, od ko-jih su 64 bez ikakvogstana. Ose}aju se kaozaboravqeni, jer za

protekle ~etiri godine samo je jedno li-ce dobilo stan. Sa prodajom vojne imovi-ne se odugovla~i. Ukoliko se bude takonastavilo, postoji opasnost da se vojnaimovina da lokalnoj samoupravi i takobi vojni besku}nici ostali bez krova nadglavom“.

Jedan od prioritetnih zadataka, pre-ma re~ima Simonovskog, na kome se kon-tinuirano radi, jeste omasovqeweUdruèwa. „Od prošle Skupštine do

danas u~lanili smo 35, a ispisalo se 16KVP. Ukupno brojno stawe KVP Rasinskogokruga iznosi 637, od ~ega su 423 li~ni i214 porodi~ni penzioneri. Od 578u~lawenih, 377 su li~ni, a 201 porodi~-ni KVP.“

„Drugi zadatak po prioritetu je“, pre-ma re~ima Simonovskog, „obilazak sta-rih i bolesnih. Ovde prednost dajemostarijim od 80 godina, a takvih je u našojOrganizaciji preko 100. Wih redovnoobilazi Zdravstvena komisija, a po po-trebi i ostali ~lanovi OpOd. Pose}uje-mo ih na wihov ro|endan, gde im uz ~e-stitke uru~ujemo i skromne poklone. Tusu i bra~ni parovi koji proslavqajuzlatnu svadbu, a takvih u našoj Organi-zaciji ima oko 30.

U ovom periodu ukupno je podnet 121zahtev za JNP, a pozitivno je rešeno 106zahteva. KVP dodeqeno je 3.230.000 di-nara.

Novina u ovom mandatnom periodu jepruàwe pomo}i za naplatu duga od Fon-da za SOVO. Povodom novogodišwih iboì}nih praznika OpOd UVP Kruševacprimao je decu palih boraca i ratnih voj-nih invalida i uru~ivao im poklon-pake-ti}e.

Na osnovu konkursa SO Kruševac zafinansirawe nevladinih organizacijaOpOd UVP Kruševac uradio je projekat„Pomo} deci palih boraca i ratnih voj-nih invalida“ na osnovu kojeg smo dobi-li 100.000 dinara i iste utrošili na ku-

IZBORI


Iz Op{tinske organizacije UVP Kru{evac

SERVIS ZA SVE KVP

Iz Gradske organizacije UVP Kragujevac

AFIRMISALI UDR@EWE

povinu školskog pribora kao poklon deci pa-lih boraca.

U pomenutom periodu realizovali smoviše izleta, sportsko-rekreativnih aktiv-nosti, takmi~ewa u šahu i u sportskom ribo-lovu.

Dva puta smo posetili vojnike 125. briga-de, dodelili im DVD i televizor, a pokloni-li smo i ~etiri televizora za ostale jedini-ce u garnizonu.

U toku godine obezbedili smo 50 pret-platnika za ~asopis „Vojni veteran“. Smatra-mo da taj broj moè biti ve}i, ako se uzme uobzir da je to naš ~asopis koji informiše posvim doga|ajima unutar UVP Srbije.

Problem u radu naše organizacije, kao ikod ve}ine drugih je smeštaj. Trenutno kori-stimo jednu prostoriju Opštinskog odboraSPS i nadamo se da }e Komanda garnizonaudovoqiti našem zahtevu, shodno nare|ewuMinistarstva odbrane i na~elnika GŠ Voj-ske Srbije.

Opštinski odbor ceni da je u prethodnom~etvorogodišwem periodu realizovao sveprogramske zadatke. Ostvareni rezultati suplod angaòvawa Opštinskog odbora kao ive}eg broja aktivista.“

Izbori su protekli u najboqem redu. Zapredsednika Opštinskog odbora izabran je\ur|e Radmanovac, a za potpredsednikeBranko Grubi} i Titus Dragi} .

S.J.

nismo zadovoqni jer se ti pregledi zakazujuu terminima od 3 do 6 meseci, što je za hro-ni~ne bolesnike i naše starije ~lanove su-više dug period.

Ništa nije boqa situacija ni kada je re~o zakazivawu pregleda u KBC Kraguj evac. Ka-da je re~ o le~ewu i va|ewu zuba, jedan sto-matolog na nekoliko hiqada osiguranika jemalo, a trebalo bi da budu najmawe dva leka-ra-stomatologa. Po pitawu protetike situa-cija je još gora, jer te usluge pruà VMA gdesu rokovi zakazivawa dugi a i odlasci za Be-ograd su veliki problem za starije i bolesneosobe.

Gradski odbor Kragujevca smatra da je uovom ~etvorogodišwem mandatu realizovaosve programske zadatke. Ostvareni rezulta-ti su zasluga svih ~lanova. Dosadašwi us-pešan rad Gradske organizacije priznat jekako me|u ~lanovima UVP Kragujevac, kojih je1.070, tako i od strane Udruèwa i organiza-cija sa kojima Gradski odbor sara|uje, ~imeje u velikoj meri podignut ugled Udruèwa isamim tim i KVP. Mnogi smatraju da je ova do-sadašwa garnitura, sa dosadašwim predsed-nikom Miodragom Pešikanom na ~elu, naju-spešnija u radu i vo|ewu organizacije. Glav-ni odbor UVP Srbije Gradskom odboru Kragu-jevac, za uspešan rad u proteklom periodu,dodelio je Povequ - najvi{e priznawe Udru-èwa.

Za novog predsednika Gradske organiza-cije izabran je Slavko Mini}, a za potpred-sednike Miloš Lon~ar i Predrag Todorovi}.

Dragoslav \or|evi}

IZBORI


Istinita pri~a

POQUBAC U STARA^KOM

DOMU

N ajobi~nije jutro, malo druk~ije od ostalih time što je taj dan sijalosunce i što je bio utorak, dan za teren. Dobila sam zadatak da ustara~kom domu obi|em stare i nemo}ne. Obi}i ih, popri~ati malo s

wima, videti koliko su zadovoqni smeštajem, sve to zapisati u zapisniki to je to. Zapisnik je bio spreman, voqa je tu, a ni dom nije daleko.

Došavši u Dom, socijalna radnica me je upozorila da jedna od mojihkorisnica u lošem stawu, da sumwa da }u uspeti s wom da razgovaram.Ali rekla sam joj da }e biti dovoqno da je samo pozdravim, vidim kako je,pa }e mi potrebne podatke dati socijalna radnica ili neka druga slu`be-na osoba. Nakon odobrewa socijalne radnice, popela sam se na sprat gdeje stacionar.

U|emo u sobu i sestra mi prstom pokaè na ènu koju traìm. Predamnom je leàla malena èna, pokrivena do vrata, o~ima uprtim u prazno.Leàla je malo nakrivqeno, kao da se tog jutra ili mo`da još tokom no}ipokušala da pomakne pa je ostala u tom poloàju. Izgledala je tolikonemo}no i slabašno. Ispod pokriva~a nazirao se pun kateter, a u starojèni je bilo malo ìvota. Sasvim malo, ali bilo je.

Zadatak s kojim sam došla mi više nije bio vaàn. Jako sam èlelada pozdravim tu nemo}nu ènu i da barem trenutak budem uz wu.

„Dobar dan. Kako ste gospo|o?"- pitam, primaju}i joj slabašnu ruku, nisama ne znaju}i da li je to glup potez s tim pitawem, jer je o~ito da ona nemoè da pri~a. Mo`da dobije inspiraciju, voqu, snagu- bilo šta; pa neš-to kaè- nadam se ja sama u sebi.

Nema odgovora.Sestra iza mene ~eka da obavim svoje pa da i ona moèda ode. Volela bih da ode jer mi je neprijatno kad me neko s le|a takoposmatra, pogotovo kad je ovakva situacija. Postavqala sam tojiznemogloj èni isto pitawe jo{ tri-~etiri puta, smeše}i se jednako igledaju}i u wu. I ona je nekad bila mlada, verovatno majka, imala je muà,decu, unuke, posao, ìvot, uspomene, radosti...imala je ìvot.

Sada na wenom mestu leì poluìvotno telo za koje niko ne zna o~emu razmišqa, da li uop{te razmišqa niti šta joj treba osim hrawe-wa i mewawa katetera. Kad sam jo{ jednom ponovila pitawe, usmerila jeneki mutni pogled prema meni i slabašno odgovorila: „Tako."

Ve} me tada stezalo oko srca jer sam shvatila da ona ipak razume sve.Samnom je. Ali je sigurno sve boli i dosta joj je ovakvog ìvota, a ne moèse ni poàliti niti joj iko moè više pomo}i, umawiti joj bol i biti tuza wu koliko je woj potrebno.

U tom momentu kaèm sestri da bi trebalo da idem, jer vidim da tuvi{e ni{ta ne mogu u~initi.

I tad, u tom momentu, osetim kako privla~i moju ruku k sebi. Mislilasam, mo`da mi èli nešto re}i. Instinktivno sam se primakla blièo~ekuju}i wen slede}i „potez" i u tom momentu shvatim da je moju rukuprimakla svojim ustima i po~ela da je qubi.

Prislonila je ruku nepoznate osobe na svoj obraz i usne i poqubila jes toliko qubavi i ne`nosti da to nikada ne}u zaboraviti. Kojim sam japutem zasluìla ovaj dar, da me ova èna qubi toliko nesebi~no i s to-liko puno qubavi, a da me ~ak jasno i ne vidi i ne ~uje?

Srce me toliko steglo, da sam se po~ela boriti sama sa sobom da nezapla~em. Grlo me stezalo, te{ko sam disala a pogled mi se zamutio.Bolelo me to što je ona tu gde je, što je toliko slaba i stara, što je sveboli a niko ne misli na wu, niti razmišqa o tome kako se ona ose}a, tre-ba li joj topla re~, osmeh ili samo prisutnost. Toliko malo joj je bilopotrebno da preda svoju qubav nekome.

Ona ovom svetu više nije mogla dati. Dala je ono što je još bilo u woj.Nevidqivo, ali toliko sna`no da mi je zape~atila svoje mesto u mom sr-cu.

Dala je svoju Qubav kao jedini i najvredniji dar. I oplemenila je mojudušu.

A.D.

SUSRETI

Kraqev~ani na izletu

NEZABORAVAN DAN

Uorganizaciji Opštinskog odbora UVP Kraqevo, uz ne-sebi~no zalagawe Vukašina Rodi}a i Budimira Kne-èvi}a, a uz podršku predsednika Cvetana Stamenko-

vi}a, 5. juna 2010. godine uprili~en je jednodnevni izletza korisnike vojne penzije - posetama manastiru Vra-}evšnica kod G. Milanovca, Avalskom torwu i spomen cr-kvi Sv. \or|e, zadu`bini Kraqa Petra I Kara|or|evi}a naOplencu i na kraju zajedni~ki ru~ak u restoranu „Izlet“ uTopoli.

Prvo smo obišli manastir Vra}evšnica kod G. Mila-novca gde nas je sa~ekala i pozdravila igumanija koja nasje upoznala sa istorijatom i zna~ajem manastira. Na krajuposete nas je ispratila i poèlela sretan put na planira-noj maršuti. Uputili smo se prema Avalskom towu gde nasje usput pratila proletwa kiša sve do dolaska na Avalugde nas je do~ekala magla koja je spre~ila da vidimo onozašto smo došli, no i pored toga izletnici su bilizadovoqni što su bili u mogu}nosti da se liftom dovezuna vrh torwa, a uz mali predah i doru~ak put je nastavqenplaniranom maršutom.

Na putu od Avale do Oplenca pratilo nas je lepo vremeuz razgovor u autobusu, raspoloèwe me|u izletnicima jeraslo uz spoznaju da je slede}a ta~ka izleta bila Oplenaci spomen crkva Sv. \or|e. Dolaskom u crkvu tu nas je do~e-kala kustos-doma}ica koja nas je iscrpno upoznala sa isto-rijatom i zna~ajem kulturne baštine spomen crkve Kara-|or|evi}a i objektima u krugu crkve.

Završetkom posete Oplencu uputili smo se u restoran„Izlet“ u neposrednoj blizini gde je organizovan zajedni~-ki ru~ak pod sloganom „opušteni odmor“.

Na izlet je išlo ukupno 46 ~lanova koji su se, u ve~er-wim satima, vidno raspoloèni, vratili svojim domovi-ma. Proveli smo jedan dan za pam}ewe, oslobo|eni svako-dnevnih briga i obaveza. D.Samarxi}

SUSRETI


U poseti vojnim penzionerima u domu „Beànijska kosa“

TOPLA RE^ DRA@A OD POKLONA

Uoazi mira, u ulici Marije Bursa} 49, ve} 26 godina nalazi se Ge-rontološki centar Beograd - dom „Beànijska kosa“. Naime od1984. godine tu se nalazi pet objekata i upravna zgrada, kapaci-

tet doma je 650 korisnika.Kompleks raspolaè sa garsowerama koje se sastoje od dnevne so-

be, spava}e sobe, kupatila i terase, površine 36 kvadratnih metara.Prostorije su opremqene televizorima i telefonima, a svuda je cen-tralno grejawe. Cene su od 32.000 do 37.800 dinara.

Hrana se sprema u domu a svaki objekat ima svoju trpezariju i am-bulantu. Postoje i dva stacionara gde se vrši le~ewe korisnika, a iorganizovano se vrši le~ewe u KBC „Beànijska Kosa“ i bolnici Ze-mun, dok se korisnici udruèwa vojnih penzionera šaqu na VMC iVMA.

Da bi korisnicima sve bilo na dohvat ruke u okviru doma postojerestoran, prodavnica, bioskopska sala, kafe klub, pošta. Dom pose-duje ribwak, kavez sa papagajima, i staklenu baštu sa cve}em.

Osobqe doma, sa upravnicom Mirjanom Novakov na ~elu, omogu}i-lo je korisnicima da slobodno vreme mogu lepo da iskoriste. Organi-zuje im druèwe, proslave, posete Bogradu.

U samom domu radi likovna kolonija, kreativna radionica i kuli-narska radionica, a postoji i kwièvna i muzi~ka sekcija.

U domu se nalazi 70 korisnika iz redova UVPS. Brinu}i za wihop{tinske organizacije UVP Novi Beograd i Zemun, kojima rukovodepredsednici Konstantin Arsenovi} i Cvetko Jokanovi}, dogovorilisu se da im, u okviru svojih skromnih mogu}nosti, pomognu. Svaki ~lanje na poklon dobio posteqinu i sredstva za higijenu.

Lep gest i briga za svoje najstarije saborce.M.J. M.T.

Pripadnici nekada{we19. klase tehni~kesredwe vojne {kole iz

Zagreba na pro{logo-di{woj proslavi 35 godinaod mature, koja je odràna uHlebinama pored Kopriv-nice, dogovorismo se da sesvake godine sastajemo svedok budemo u prilici za ta-ko ne{to. Dogovor je pao dase okupimo u zagreba~kojDubravi i tako je i bilo 5.juna 2010.godine u jednomrestoranu. Prisustvovalisu i profesori Marko Ma-

leti}- Masa, Ankica Raki-ja{ i Vitomir Risti} kao ina~elnik klase Antun Ne-met. Druèwe je bilo do ka-snih ve~erwih sati uz pri-~u, se}awe na pitoma~kedane.

Dogovoreno je da se sle-de}i susret odrì slede}egodine (2011), posledwe su-bote u maju dok }emo se o po-jedinostima naknadno dogo-voriti kao i o mestu susre-ta.

Sveta Vu~kovi}

SUSRET U ZAGREBU

UVP [ABAC U NOVIM

PROSTORIJAMA

Sredinom maja Udruèwe vojnih penzionera Šapca, u do-govoru sa Komandom garnizona, preseqeno je u nove pro-storije koje se nalaze tako|e u kasarni, na samom ula-

zu, u prostoriji koja je do skora sluìla kao soba za posetevojnicima.

Nova prostorija je konforna, ima mnogo više prostoraza prijem ve}eg broja ~lanova, ima parno grejawe i mokri~vor, telefon i na samom je ulazu kod vojne prijavnice.

U opštinskom odboru UVP veoma su zadovoqni ovimrešewem a tako|e i opštim odnosom Komande garnizona isvih starešina prema svojim penzionerima.

Stevan Stojanovi}

SUSRETI


SUSRET UBRISTOLU

Uvojnom hotelu Bristol29. maja ove godineodràn je skup povo-

dom 50-godišwice za-vršetka 13. klase Va KoV- saobra}ajni smer i 2.klase Saobra}ajne podo-ficirske škole. Kao iuvek u ovakvim situacija-ma skup je bio pun emocijaa neki se nisu ni prepo-znali posle više deceni-ja. Razume se bilo je i su-za radosnica. Ogromnozadovoqstvo u~esnika bi-lo je da pozdrave pravelegende slu`be Aleksan-dra Jelenkovi}a, RadaCrwanskog, Petra Stupa-ruši}a, Milana Uzelca,Sinišu Savi}a, MilankaLon~ara, Milana Krtini-}a, Mija Sekulovi}a idruge.

S.S.

êtvrto druèwe u kasarni „Radivoj]irpanov“ u Somboru

ODZIV IZNAD OÊKIVAWA

Gerontološki centar Sombor bio je 22. maja doma}in ~etvrtogpo redu druèwa pripadnika nekadašwih mehanizovanihbrigada koji su svoj radni vek proveli u kasarni „Radivoj

]irpanov“ u Somboru. Uz dobru zakusku i prijatnu muziku nezabo-ravno druèwe je potrajalo do duboko u no}. Kao i ranijih godi-na, i ove godine odziv je bio iznad svih o~ekivawa: odazvalo se

60-tak pripadnika iz svih republika eks Jugoslavije. Za narednugodinu zakazano je novo druèwe, koje }e biti jubilarno, uz o~e-kivani još boqi odziv, a poziv je upu}en i na adrese bivših ko-mandanata mehanizovanih brigada. Druèwu je prisustvovao iSavo Drini}, predsednik Udruèwa vojnih penzionera SrbijeSombor.

Dan ranije, u organizaciji UVPS Sombor prire|eno jedruèwe nekadašwih pripadnika 975. nastavnog centra Sombor-Aerodrom. Prisustvovalo je pedesetak pripadnika, a druèweje uveli~ao ve}i broj nekadašwih pripadnika Centra iz Beogra-da. Namera organizatora je da ovo druèwe postane tradicio-nalno.

Milorad Blaì}

PROMENE


ODEQEWE, ODSECI I GRUPE

UMinistarstvu odbrane, kao rezultat reor-ganizacije sistema odbrane odnosno orga-nizacionih promena, u okviru Sektora za

qudske resurse formirana je Uprava za tra-diciju, standard i veterane, u ~ijem sastavu jei Fond za socijalno osigurawe vojnih osigu-ranka.

Uè organizacione celine Fonda za soci-jalno osigurawe vojnih osiguranka su Ode-

qewe za poslove sa vojnim osiguranicima uBeogradu, odseci u Novom Sadu i Nišu i grupeza ovu vrstu poslova u Kragujevcu, Vaqevu,Uìcu i Kruševcu, koji su u prethodnom peri-odu bili u sastavu Uprave za obaveze odbra-ne. Naime, u skladu sa svojim nadle`nostima,po teritorijalnom principu, ove celineobavqaju poslove sa vojnim osiguranicima,koji obuhvataju overu i izdavawe zdravstve-nih kwiìca vojnim osiguranicima, prijem iobradu ra~una civilnih zdravstvenih ustano-va, prijavu i odjavu zdravstvenog osigurawa,overu naloga za izdata ortopedska pomagala,prijem zahteva za refundaciju troškovale~ewa, kupovinu lekova i medicinskih poma-

gala za vojne osiguranike u civilnim zdrav-stvenim ustanovama, prijem i obradu nalogaza putovawe van mesta stanovawa za potrebele~ewa, saradwu sa organima zdravstvenihslu`bi na teritoriji, pruàwe stru~ne pomo-}i vojnim osiguranicima po pitawu ostvari-vawa prava iz domena zdravstvenog osigu-rawa i prijem i obradu zahteva za refundaci-ju troškova i posmrtne pomo}i. U biti Fondza socijalno osigurawe vojnih osiguranka jedobio u nadle`nost, pored svojih i poslovekojima se definišu, odnosno regulišu pravai obaveze vojnih osiguranika, kojim se pokri-va 29,3 odsto teritorije Republike Srbije.

Dragana Nemet

UPRAVA ZA TRADICIJU, STANDARD I VETERANE

Fond za socijalno osigurawevojnih osiguranika

Direkcija za promenukarijere Vojni muzej

Petar M. Kneèvi} je jedan od najvernijihsaradnika i dopisnika vojnih listova udugoj istoriji vojne {tampe a posledwih

godina saradnik je i „Vojnog veterana“. Jo{daleke 1957. postao je honorarni saradnik„Narodne armije“ i „Fronta“ kada su na ~elutih listova bili pukovnici Mehmed Tocki} i[ime Krowa.

Kneèvi} je ro|en 11. jula 1937. godine uâpqu kod Sanskog Mosta. Osnovnu školu iniù realnu gimnaziju završio je u SanskomMostu 1953. godine kao |ak generacije.Tri go-dine kasnije završio je sredwu Tenkovsku voj-nu školu u Bawaluci kao prvi u rangu. Posletoga odlazi na slu`bu u oklopnu brigadu uSkopqu, u jednu od elitnih jedinica JNA, gdeje kasnije zavr{io i ve~erwu Višu gimnaziju.

Godine 1957. postao je honorarni dopi-snik vojnih listova: „Narodna armija“, „Za Po-bedu“ i „Front“, a nešto kasnije bio je sarad-nik u ~asopisu Vojnopoliti~ki informator.O vojnim temama pisao je i u novosadskom„Dnevniku“ i „Komunistu“.

Kneèvi} je 1957. godine konkurisao ibio primqen u Vojnu akademiju, ali posle si-stematskog pregleda u Vojnoj bolnici uSkopqu, zbog upale sredweg uha, oglašen jeograni~eno sposobnim, te mu se ta èqa nijeostvarila.

- Bio sam razo~aran i suze su mi potekle,jer kako mogu biti sposoban za trupu, a nespo-soban za Vojnu akademiju - pri~a Kneèvi}.

Posle se, kaè, da ne bi pao u depresiju,posvetio u~ewu, pisawu i sportskim aktivno-stima. Bio je prvak u Skopskoj armijskoj obla-sti u savla|ivawu prepreka, tr~awu na 1.500i 3.000 metara. Na wegovu inicijativu formi-ran je fudbalski klub „22. decembar“, a Kne-èvi} je bio sekretar, trener i igra~. Posledve godine iz opštinske lige ušli su u Grad-sku fudbalsku ligu Skopqa.

Posle završenog prvog stepena Pravnogfakulteta u Skopqu, došao je na ispit i biofrapiran kada mu je profesor rekao da nemapravo da polaè, pokazuju}i mu potvrdu o za-brani studirawa koju je potpisao komandantjedinice.

Petar Kneèvi} je na konkursu, 1977. go-

dine, primqen za honorarnog dopisnika„Ve~erwih novosti“ iz Skopqa, a posle neko-liko godina postao je i dopisnik lista„Sport“.

Ondašwi glavni i odgovorni i urednik„Sporta“ ponudio mu je da napusti JNA i dapre|e u taj list, ali Kneèvi}u to tada nijeodgovaralo.

Kneèvi} je sve vreme bio aktivan u voj-nom novinarstvu. Pisao je i u „Ve~erwim no-vostima“ i u „Borbi“, u rubrikama o odbrani.

Ceo radni vek proveo je u trupi, u Skopqu,a samo šest meseci u Kumanovu. Posle ne{tovi{e od 40 godina penzijskog staà, na li~nizahtev, penzionisan je u ~inu zastavnika prveklase.

Ubrzo je postao dopisnik „Jedinstva“ iRadio Prištine. Na predlog Mistarstva zainformisawe SRJ postao je dopisnik „Borbe“iz Skopqa kada je dotadašwi dopisnikprešao u „Našu Borbu“. Za „Borbu“ je pisaosve do jula 2001. godine. Nešto kasnije postaoje dopisnik agencije „Srna“.

Kneèvi} je dobio veliki broj nagrada ipriznawa.Najdraè su mu, kaè, od „Narodnearmije“ i lista „Za Pobedu“.

Po dolasku u Beograd, krajem 2002, Kne-èvi} je postao ~lan UVP Srbije i saradnik„Vojnog veterana“ i „Narodnog borca“. O pro-blemima vojnih penzionera pisao je i za drugelistove.

Od Opštinske organizacije UVP ûkari-ca dobio je zahvalnicu, a od UVP Srbije za-hvalnicu i kwigu.

Od tri velike qubavi: vojne profesije,sporta i novinarstva, Petru je, kako kaè, zasrce najvi{e priraslo novinarstvo.

M. Jeli}

Legende pored nas

ÔVEK PTICA

Pilot Ozren Vukajlovi} (sada pukovnik upenziji) leteo je preko 40 godina iostvario više od 17.000 ~asova letewa.

Leteo je po celom svetu i prevozio mnoge dr-àvnike. Jedan je od naših najdarovitijihpilota.

Ro|en je 15. maja 1932. u Dobrincima krajRume, u rasadniku pilota, kako neki vole dakaù.

Po završetku osnovne škole, kao i gim-nazije u Osijeku, opredelio se za vojnu ško-lu. Po~eo je kao pitomac u Zagrebu a kad je1949. pro~itao konkurs, gde se traè kandi-dati za 6. klasu pilota VVU Pan~evo, prija-vio se bez mnogo razmišqawa.

Na glavnoj komisiji za pilote ispunio jesve zahteve i primqen je u školu pilota zakoju se bilo prijavilo nekoliko hiqadamladi}a.

Posle toga napustio je vojnu školu u Za-grebu i postao pitomac VVU (kasnije ŠAOA),koju je zapo~eo u Pan~evu, 1. novembra 1949,a završio u Mostaru 1. novembra 1952, kadaje postao potporu~nik avijacije i pilot RV.

Karijeru je, kao sjajan pilot, po~eo kaonastavnika letewa. Na toj du`nosti proveoje 10 godina, do 1962, i obu~io u letewu broj-ne mlade pilote. Mnogi su kasnije leteli uRV i u civilnim kompanijama širom sveta, aneki verovatno još lete.

Deset godina kasnije iz Mostara je pre-mešten u Batajnicu, u transportnu avijaciju,u tzv. specijalnu eskadrilu, koja je nazivanai „Titovom eskadrilom“.Tu je Ozren nasta-vio letewe kao pilot a malo kasnije

postavqen je za zamenika komandira eska-drile, kod pukovnika @uti}a (kasnije gene-rala).Ta eskadrila u svom sastavu imala jeavione DC-3-6, ILI-14, IL-18, Karavelu, Bo-ing-727, Falkon, Lir-xet, AN-12 i razne he-likoptere.

@uti} i Vukajlovi} postali su neraz-dvojni tandem-piloti. Ozren je pored lete-wa obavqao i sve druge poslove, tako da je@uti}u bilo mnogo lakše. Do kraja leta~kekarijere, Ozren je bio i komandir te speci-jalne eskadrile i komandant transportnebrigade.

Imao je blistavu leta~ku karijeru. Le-teo je u doma}im i mnogim svetskim vazduho-plovnim kompanijama. U civilnim kompani-jama postao je saobra}ajni pilot, instruktorletewa, imao je najviša leta~ka zvawa u RVi civilnim kompanijama. Leteo je preko 40godina i ostvario više od 17.000 ~asovaletewa. A poznato je da su za specijalnueskadrilu birani piloti koji su moralizadovoqavati stroge kriterijume. Ozren jebio, po mnogo ~emu, nesvakidašwi pilot. Le-teo je i na najsavremenijim transportnimavionima, na kraju na Boingu-727. Punih 2ogodina po celom svetu prevozio je najvišedràvnike i wihovu pratwu.

Naj~eš}e je prevozio Tita, ali prevo-zio je i Nasera, Arafata, Indiru Gandi, Ne-hrua i druga velika imena. To je bila velikaodgovornost a ponekad je bio i u vrloteškim situacijama. O tome bi mogla da senapiše cela kwiga.

Kada su jednom od generala @uti}a tra-ìli da Ozrena postave na drugu du`nost,on im je rekao da to ne dolazi u obzir jerOzren mu je desna ruka. Ostali su tandem,bilo da su leteli u jednom ili dva aviona. Aspecijalni letovi su, zbog va`nih li~nosti,

LIKOVI VETERANA


obi~no izvo|eni sa dva aviona u istom letu.Za Ozrena se slobodno moè re}i da je

~ovek posebnog kova. Odlikuju ga smirenost,strpqivost, odmerenost, odva`nost, pre-duzimqivost i sve što je svojstveno vrhun-skom pilotu.

Nosilac je brojnih odlikovawa i priz-nawa. U ìvotu je mnogo voleo ptice i bio je~itav radni vek baš kao ptica. U~esnik jeviše radnih akcija a tri puta bio je udarnik.

Ovakav pilot i starešina ne sme da sezaboravi. @elimo da mu se oda priznawe -da bude po~asni brigadni general Vojske Sr-bije, jer je bio komandant specijalne tran-sportne brigade i pilot kakvog bi poèlelasvaka armija u svetu.

I sre}ni smo što smo takvog odva`nogpilota imali i imamo. @elimo mu da još du-go u miru i blagostawu poìvi.

Predrag Nešovi},general-pilot u penziji

Pet decenija dopisni~kog rada

TRI PETROVEQUBAVI

Miladin Puno{evi}, koga jo{ odvremena prvih posleratnih rad-nih akcija svi od miqa zovu Miwa,

krepki je, vispreni i duhoviti osamde-setogodi{wak, kome ni duboka starostnije oduzela smisao za realnost, humori nadasve srda~an odnos prema qudi-ma iz svoje bliè i daqe okoline. Na-ro~ito prema wegovim prijateqima izUdruèwa vojnih penzionera Somborkoje redovno obilazi.

O svojoj najranijoj mladosti, prvimratnim, ali i posleratnim danima,vremenu kolonizacije, kao i o svojimkasnijim hobijima: pre svega padobran-stvu, o vremenu omladinskih radnihakcija, udarni~kim zna~kama, ali i ovremenu koje je proveo na slu`bovawuna somborskom aerodromu, a potom ipenzionisawu, govori vrlo rado prise-}aju}i se najsitnijih detaqa.

„ Najteè mi je bilo u djetiwstvukada sam kao dijete od 11 godina moraou Nik{i} da potjeram drva na kowu ionda sa nekoliko litara mlijeka dana|em soli i kukuruznog bra{na da biostatak porodice imao da preìvi:majka, sestra i baka sa mnom zajedno.Moj otac i wegov brat su bili u prvojraciji 1942. zarobqeni i otjerani unik{i}ki zatvor. Neprijateqska voj-ska su bili ~etnici i Talijani, jer jeNik{i} oslobo|en tek 17. septembra1944. Najteà je bila 7. wema~ka princEugen divizija koja je do{la prvog maja42, u kojoj su bile podunavske [vabe,koje su kao i mi govorile srpskim jezi-kom. Oni su napravili krvav pir odNik{i}a do Sutjeske. Sva su nam selapopalili, to sam kao dijete vidio ka-da su nam roditeqi u zatvor potjera-ni. Mi smo se prikqu~ili u Petojofanzivi, partizanskom zbjegu, gdjesmo osjetili sve strahote rata.“

Posle rata trebalo se privi}i naneke nove okolnosti, neko novo vreme,prestrojiti na mirnodopske uslove.

„Septembra 44, kad je Nik{i} oslo-bo|en od ~etnika i Nijemaca, koji supobjegli prema Podgorici, do~ekaosam kraj rata. U januaru 45. primqensam u SKOJ, a polovinom decembraiste godine ve} kre}emo iz Nik{i}ateretnim vagonima prema Vojvodini.Do{li smo u Vrbas gdje nas je prihva-tila komisija za raspodjelu, a sekre-tarka SKOJ-a nam je dodijelila ku}u ukojoj je kasnije ìvjelo nas petoro. Umaju mjesecu 48. godine ve} postajem~lan Komunisti~ke partije.

Kao 17-godi{wak odmah se javqamna radnu akciju i dobijam obavijest dase javim u 3. vojvo|ansku fiskulturnusportsko - |a~ku brigadu koja je bilasmje{tena blizu Batrovaca gdje smoostali nekoliko mjeseci. Radili smodnevno oko 5 sati fizi~ki te{kezemqane radove, a najmawe 3-4 sataradili smo sportski dio, gdje sam seuspje{no oprobao u vi{e sportova. Pr-vi put sam oti{ao na radnu akciju sa-veznog zna~aja na auto-putu Bratstvo -

jedinstvo, kao ~lan brigade koja je bro-jala negdje oko 300 brigadira. Tamosam se isticao u fizi~kom radu, ali isavla|ivawu dnevnih i nedeqnih nor-mi, a kao pojedinac ~e{}e bio prozi-van kao najboqi brigadir, a uve~e samimao ~ast da dièm na jarbol na{u dr-àvnu zastavu.

Tu sam ostao dva mjeseca, a nakontoga vrba{ko - kulski savez organizo-vao je novi odlazak. Uslov je bio da utoj brigadi mogu biti samo udarnici izbrigada sa radnih akcija [amac - Sa-rajevo i Br~ko - Banovi}i . Moja briga-da je bila u prostoru Vr{ca itada{weg kamenoloma, a imali smo za-datak da gvozdenim maqem od 10 kilalomimo betonske i kamene gromade ko-je smo potom nosili na kamioneti} ko-ji je to prevozio do drobilice. U srezsmo do{li svi kao udarnici, jer je ci-jela brigada progla{ena udarni~kom.Na tre}oj akciji sam bio slu`benik uNarodnom frontu, gdje sam poha|aokurs za rukovodioca omladinskih bri-gada, koji sam kasnije uspje{no zavr-{io, a poslije me vrba{ki komitet od-redio za zamjenika komandanta 6. kul-ske brigade, koja je vi{e puta progla-{ena udarni~kom. Dobili smo prela-znu zastavu koju smo sa ponosom nosiligdje god smo i{li i donijeli je u svojsrez.

U vojnu {kolu, kao pitomac, odla-zim u Kraqevo 1950. godine. Tu zavr-

{avam i padobranski kurs i dobrovo-qno se javqam u 2. padobranskibataqon u [apcu, gdje su me odredilida budem komandir, ali i ukqu~ili nakurs za padobranske instruktore, kojizavr{avam u aprilu 1953. Na{ zadatakje bio da {to boqe obu~imo mlade pa-dobrance. Imali smo tada 4 vrste pa-dobrana. Ali, povreda me je udaqilaod ovih mojih obaveza i nametnula minove“, pri~a Miladin.

O vremenu koje je proveo na novojradnoj du`nosti, na Aerodromu Som-bor, vrlo rado govori. Tu je proveo ve-}i deo svog slu`bovawa.

„Dolazim 56. u Sombor, sa aerodro-ma Jugovi}evo, kod Novog Sada, gdjesam preba~en u 975. vazduhoplovni na-stavni centar. U Somboru me je primiotada{wi komandant garnizona, narod-ni heroj pukovnik Dragutin \or|evi},koji mi je odredio novo radno mjesto:samostalni vod pri {tabu, gdje sam os-tao i uz rad zavr{io sredwu ekonom-sku {kolu koja mi je dala osnova da bi-ram izme|u Ekonomskog fakulteta uSubotici ili polagawa za ~in potpo-ru~nika. Opredijelio sam se za ovaj~in jer sam 50 odsto znao program. Po-loìo sam za ~in potporu~nika 63. go-dine, u Beogradu. Dodijeqeno mi je na-kon toga da budem komandir samostal-nog voda, gdje sam cijeli radni vijekostao privrèn trupi. Starje{ine sucijenile moj rad. U januaru 70-te su meodredili da budem komandant kasarne„Petar Drap{in“ u Somboru, gdje samostao sve do 77-te godine, kada sam po-loìo i majorski ispit. Na du`nostikomandanta veze i nastavne slu`bebio sam od 80-85. godine, kada sam ipenzionisan. U klasi sam imao preko1 000 mladih vojnika, gdje smo svi ì-vjeli kao jedan dobar i sloèn tim...“

Po odlasku u penziju, u ~inu potpu-kovnika, Miwa je aktivan u sombor-skom udruèwu vojnih penzionera, re-dovno svra}a do nekada{weg Doma ar-mije, da popije kaficu sa prijateqimai pro}aska o vremenu koje je ostalo izawega.

„Penzionisan sam sa 55 godina ì-vota i 46 godina radnog staà. Prela-zak u civilstvo nije mi te{ko pao, jersam se aktivirao sa unucima i pro{i-renom porodicom. Mojih 80 godina ì-vota smatram vrlo uspje{nim, vrlo ra-do obilazim kolege - vojne penzionere,a da se ponovo rodim izabrao bih ovajput, iako je bio vrlo teàk i trnovit.Sa zadovoqstvom mogu da istaknem dasa suprugom Rajkom ìvim slo`no isre}no u braku ve} 55 godina“, kaèPuno{evi}.

Milorad Blaì}

LIKOVI VETERANA


S Miladinom Puno{evi}em

Miwom o trnovitomvojni~kom putu

PONOVOBIH BIOVOJNIK

Prava je retkost sresti penzionera, a posebno voj-nog koji sa 85 godina ìvota, ima toliku vitals-nost, izdr`qivost i odli~no zdravstveno stawe,

kao što je to potpukovnik u penziji Radul Tomi} izNiša.Za ovog Topli~anina iz sela Bresni~i} kodProkupqa, nije preterano ako se kaè da je fenomen.

Po izgledu, brzom kretawu, niko mu ne bi dao daima tolike godine ìvota. Radul svako jutro ustaje upet ~asova, a nakon toga obavezno slede jutarwe ve-`be, baš sve one koje vojnici izvode svakog jutra po-sle ustajawa. Nakon toga izvede 15 do 20 sklekova odkojih najve}i broj oslawaju}i se na pesnice, a nije re-dak slu~aj da on pretr~i kao od {ale i do pet kilo-metara.

Zdravsvteno stawe mu je odli~no, što potvr|ujekrvni pritisak koji iznosi 110 sa 60 ili 120 sa 70,što je kako lekari kaù „regrutski pritisak“. Sviunutrašwi organi su mu u odli~nom stawu. Kada je upitawu vid kod wega nema znakova katarakte, a Ra-dul jo{ ~ita novine bez nao~ara.

Na pitawe u ~emu je tajna wegove vitalnosti, onkaè da je to pre svega ìvot kako nauka kaè. On is-ti~e da mu u mnogome pomaè kwiga „Kako duè ìve-ti i biti zdrav“ ~iji je pisac Luis Pauling - dvostru-ki nobelovac u oblasti hemije, ~ovek svetskog glasa.

Pored toga veoma zna~ajnu ulogu ima i koriš}eweC vitamina, kao i vitamina A i D, koje on redovno uno-si u organizam. Najva`nijija je, kaè, ishrana.Iz we-govog jelovnika su izba~ena sva jela koja se prè ilipeku u šporetu. êsto koristi soju, orahe, jabuke,višwe, kikiriki, i razno povr}e. Tako se na wegovomjelovniku uvek na|e šargarepa, rotkvice, cvekla,peršun, paprike, paradajz, crni i beli luk, zatimhleb od p{enice, neprosejano kukuruzno brašno... Ko-riš}ewe ovakve ishrane, uz navedene vitamine, qud-ski organizam dobija tri do pet puta više energije inove }elije. Popije i po jednu ~ašicu qute rakije ukojoj se nalaze razne lekovite biqke.

Pored na~ina ishrane, Radul redovno upra`wavave`be, koje pomaù boqoj cirkulaciji krvi, poja~avase snaga ki~me, rad zglobova, podsti~e se rad unu-trašwih `qazda, pa i rad mozga. Re~ju, ve`bepoboqašavaju celokupno zdravqe, ~oveka ~ine vi-talnim i psihi~kim stabilnim.

Ranko Babi}

LIKOVI VETERANA


IN MEMORIAM

Tajna Radulove vitalnosti

MLADI] U DEVETOJ DECENIJI

Vojislav Šušwar, general-major JNA u

penziji

General-major JNA u penziji VojislavŠušwar, jedan od osniva~a Udru-èwa vojnih penzionera Srbije, pre-

minuo je u Beogradu 18. maja 2010. godine. Vojislav Šušwar ro|en je 25. sep-

tembra 1928. godine u Beloj Crkvi (Ba-natu), u ~inovni~koj porodici, od ocaDanila i majke Jelisavete, koji su naput izveli dva sina - Vojislava i Petrakoji je, tako|e, naàlost, mesec dana ra-nije preminuo.

Osnovno školovawe Vojislav je za-vršio u rodnom mestu, gde ga je zateklakapitulacija Kraqevine Jugoslavije ipo~etak Narodno-oslobodila~kog rata.U svojoj 16 godini stupa u partizanskeredove, a 1946. rukovodstvo NOV-ešaqe ga u Sovjetski savez na školo-vawe, gde završava dvogodišwu Poli-tehni~ku akademiju u Lewingradu.

Po povratku u Jugoslaviju, kao mla-di artiqerijski oficir slu`bovao je ugarnizonima Slovenije i Hrvatske, ka-da je postavqen za nastavnika u Vojno-tehni~koj školi u Zagrebu, gde je poredredovne slu`be završio i Pravni fa-kultet 1960 godine.

Zapaèn je kao dobar pravnik, pa jepo potrebi slu`be, od 1962. do 1964, kaoistra`ni sudija, slu`bovao u garnizonuMostar. Posle obavqenog zadatka 1964.premešten je u Beograd i postavqen zastru~nog saradnika za Upravno pravo uVrhovnom vojnom sudu. Kao stru~an isposoban pravnik postavqen je za pred-sednika Vrhovnog vojnog suda. Tu du-`nost uspešno je obavqao od 1984. do1989. godine, kada je penzionisan u ~inugeneral-majora JNA.

Vojislav Šušwar jedan je od osni-va~a Udruèwa vojnih penzionera Jugo-slavije 1993. godine. Kao pravnik sa ve-likim iskustvom, davao je organizacio-nu strukturu Udruèwu, od Opštinskogodbora do Glavnog odbora i Skupštine.Dao je veliki doprinos UVP i u vremedok je bio potpredsednik Upravnog od-bora i predsednik Skuštine Fonda so-cijalnog osigurawa vojnih osiguranika.

Za svoj rad i rezultate u radu mnogoputa je nagra|ivan. Odlikovan je saviše ratnih i mirnodopskih odliko-vawa. Udruèwe vojnih penzionera do-delilo mu je Veliku povequ za wegovrad u Udruèwu.

Vojislava Šušwara krasile sumnoge vrline. Nije bio samo dobar prav-ni stu~wak i oficir, nego i dobar drug,spreman da u svakom momentu pomognebli`wem.

U braku koji je Vojislav zasnovao,1956. godine, sa svojom izabranicomMirjanom Mudrini}, izrodili su dva}erke - Zoricu i Sneànu. ]erka Zori-ca, udata za Blaà, podarila mu je dvaunuka Dejana i Darka, koje je Vojo poseb-no voleo.

Jovan Popovi},major u penziji

Penzionisani major Jovan (Nikole)Popovi} preminuo je 15. aprila2010. godine u Novom Sadu. Ro|en je

21. marta 1921, u selu Vrebac, opštinaGospi}, Republika Hrvatska. Potekao jeiz siromašne seqa~ke porodice.Osnovnu školu završio je u rodnom se-lu pre rata, a posle rata malu maturu ioficirsku školu.

Pre rata obra|ivao je zemqu a jed-no vreme radio je u Sloveniji i Vojvo-dini. ^lan SKOJ-a postao je 1940. aPartije 1942. godine.

U partizane je stupio 27. jula 1941.Hodao je tri dana do italijanske pijaceda bi prodao dve krave i kupio svoju pr-vu pušku. Prvo je stupio u odred „MarkaOreškovi}a“, kasnije u odred „Vele-bit“ koji je potom prešao u Tre}u li~kubrigadu Šeste li~ke divizije. U ovimjedinicama bio je omladinski rukovodi-lac ~ete, delegat voda, zamenik kome-sara ~ete i obaveštajni oficirbataqona.

Po završetku rata ostao je u JNAdo penzionisawa. Bio je zaposlen u voj-noj obaveštajnoj slu`bi (sadašwa VBA)gde je radio na operativnim poslovima.

U vreme kad je bio raspore|en naposlovima u Makedoniji, 28. avgusta1955. godine, Jovan Popovi} saznao je zabekstvo zatvorenika. Ta~nije, grupa oddeset zatvorenika, albanske nacional-nosti, bila je na prinudnom radu, na iz-gradwi puta. U jednom trenutku zatvore-nici su uspeli da razoruàju ~uvare i

da pobegnu. Jovan je sa svojim voza~emprolazio tuda i slu~ajno saznao za do-ga|aj. Pošto je dobro poznavao kraj od-lu~io je da im napravi zasedu. Zasedusu napravili u jednoj dolini, pret-postavqaju}i da }e kroz wu pro}i be-gunci. Bio je samo sa voza~em, te je tre-balo sve dobro isplanirati. Ugledavšiih u daqini, Jovan je pucao u prvog nao-ruànog begunca u koloni. Potom je is-palio nekoliko rafalnih hitaca upo-zorewa. Tada su begunci polegali nazemqu i ubrzo potom bili razoruàni isvezani. Potera koja je naišla poslenekoliko sati bila je iznena|ena pri-zorom koji je zatekla.

Za ratne i posleratne zasluge Po-povi} je odlikovan Partizanskom spo-menicom 1941, Ordenom za hrabrost,Medaqom za hrabrost, Ordenom zaslugaza narod sa srebrnim zrakama, Parti-zanskom zvezdom, Ordenom za vojne za-sluge sa zlatnim ma~evima, Ordenomrada sa zlatnim vencem i saveznom pla-ketom bezbednosti.

N a stanici Nikolajevske èleznicesrela se dva prijateqa: jedan debeo,drugi mršav. Debeli tek što beše

ru~ao u stani~nom restoranu, i wegovemasne usne rumenele su se kao zrelevišwe. Mirisao je na heres i fler d’o-ran`. A mršavi tek što beše izašao izvagona - sav pretrpan koferima, zave-`qajima i kartonskim kutijama. Mirisaoje na šunku i crnu kafu. Iza le|a mu je vi-rila mršava èna duga~ke brade - wego-va supruga, i visoki gimnazist `mirkavogoka - wegov sin.

- Porfirije! - viknu debeli kad ugle-da mršavog.

- Ama jesi li ti to? Dragi moj! Otkadse, ~ove~e, nismo videli!

- Gospode! - za~udi se mršavi.- Miša! Druè moj! Otkud ti? Prijateqi se triput poqubiše i po-

gledaše jedan drugog o~ima punim suza.Obojica su bili prijatno iznena|eni.

- Dragi moj! - po~e mršavi posle po-qubaca.

- Ko bi se tome nadao! E baš si me iz-nenadio! Daj da te pogledam lepo! Lep sikao što si i pre bio! Isti onaj kicoš i mi-rišqavko! Ah, boè moj! Pa kako si! Jesili bogat? Jesi li se oènio? Ja sam ve}oèwen, kao što vidiš... Ovo je moja è-na. Lujza, ro|ena Vancenbah... luteran-ka... A ovo mi je sin, Natanailo, |ak tre-}eg razreda. Ovo je, Natawa, moj drug izdetiwstava! Zajedno smo u~ili gimnaziju.

Natanailo malo promisli pa skidekapu.

- Gimnaziju smo zajedno u~ili! - nasta-vi mršavi.

- Se}aš se kako su te zadirkivali?Zvali su te Herostrat zato što si |a~kukwiìcu progoreo cigaretom, a meneEfijalt, što sam voleo da spletkarim.Ho... ho. Šta }eš, deca! Ne boj se, Natawa!Pri|i mu bliè... A ovo je moja èna, ro-|ena Vancenbah... luteranka.

Natanailo malo promisli pa se sakriiza o~evih le|a.

- Pa kako mi ìviš, prijatequ? - za-pita debeli, ushi}eno gledaju}i druga.

- Gde sluìš, dokle si dogurao?- Sluìm, dragi moj! Ve} dve godine

sam u osmoj grupi i imam orden „Stanisla-va“. Plata slaba... ali šta se moè. @enadaje ~asove muzike, a ja u slobodno vremepravim tabakere od drveta. Odli~ne ta-bakere! Po rubqu komad prodajem. Ako ne-ko uzme deset i više, wemu, naravno i jev-tinije. @ivi se nekako. Sluìo sam,znaš, u ministarstvu, a sad sam ovamopremešten za šefa odseka u istom ode-qewu... Ovde }u sluìti. A kako ti? Mo-`da si ve} i dràvni savetnik? A?

- Ne, dragi moj, teraj još više - re~edebeli - ja sam dogurao ve} do tajnog... Dvezvezde imam.

Mršavi najednom preblede, skamenise, ali mu se lice brzo iskrivi u širokosmeh, izgledalo je da mu iz lica i o~ijuvrcaju iskre. On se zgr~i, poguri, smawise. Wegovi koferi, zave`qaji i kutije setako|e zgr~iše... Duga~ka ènina bradajoš više se izduì. Natanailo stade„mirno“ i zakop~a dugmad svog šiwela... -Ja, vaše prevashodstvo... Vrlo mi je dra-go! Drug, moè se re}i, iz detiwstva, i na-jednom postali takva veli~ina! Hi-hi-hi...

- Ta okani se! - namršti se debeli. -êmu taj ton? Nas dvojica smo drugovi izdetiwstva... i ~emu titulisawe!

- Ali, zaboga... Šta vi to... - po~e se ki-kotati mršavi, i još se više zgr~i... Mi-lostiva pa`wa vašeg prevashodstva...kao neka ìvotvorna voda... Evo, ovo je,vaše prevashodstvo, moj sin Natanailo...èna Lujza, luteranka, donekle...

Debeli htede nešto da odgovori, daoponira, ali na licu mršavog bilo je to-liko strahopoštovawa, sladuwavosti iponiznosti da se tajnom savetniku smu-~i... On okrenu glavu od mršavog i pruìmu ruku. Mršavi steè tri prsta, poklo-ni se do pojasa i zakikota se kao Kinez:„Hi-hi-hi“. @ena se nasmeši. Natanailoizvede reverans i ispusti kapu. Sve trojesu bili prijatno zaprepaš}eni.

PRIÂ


Na{e naravi

IMA LI LEKA

Lo{e navike, koje izazivaju hipertenziju, moèmo le~iti lekovima, disciplinom,poštuju}i savete lekara.

Kako le~iti stres? Kako se le~iti od nepravde, od pametwakovi}a koje sluša-mo i gledamo na televizijama? Kako da se branimo od onih, koji nam materwi jezikunakaziše nekim stranim izrazima. Devedeset pet posto Srba ne zna wihovozna~ewe.

Govorim materwim jezikom, a taj materwi jezik je srpski jezik!U školi sam u~io SRPSKI JEZIK po VUKOVOM PRAVOPISU. To je bilo davno,

još pre drugog svetskog rata, kada sam pošao u osnovnu školu. Polagao sam malumaturu, zatim veliku maturu tadašweg na~ina školovawa, jer se gimnazija u~ilaosam godina. Posle gimnazije nastavio sam školovawe po vojnim školama u tra-jawu ukupno šest godina, bez kurseva. Za sve vreme školovawa prvi i osnovni pred-met bio je SRPSKI JEZIK. Sve sam profesore razumeo i znao šta zna~i svaka wi-hova izgovorena re~. Bilo je to tako i u vojnim školama. Pedeset i više godina ~i-tam raznu štampu i ~asopise, slušam radio i gledam televiziju i svaku napisanuili izgovorenu re~ preko sredstava javnog informisawa, razumeo sam i nije mi bi-lo potrebno ni~ije objašwewe za izgovorenu re~, niti leksikon stranih re~i i iz-raza.

Naàlost, unazad par godina, kad gledam televiziju, slušam radio ili ~itamštampu, moram pored sebe da imam re~nik stranih izraza i re~i, kako bih protuma-~io re~i koje sam pro~itao ili ~uo.

Ko upotrebqava i izgovara strane re~i? Voditeqi TV stanica, wihovi gosti,politi~ari, poslanici, ministri, pisci, novinari, pa ~ak i babe na pijaci.

Primer je jednostavan: - Kako si? - odgovor je: SUPER, a ne zna ni sam šta tozna~i, poput re~i OK, }ao... Ove tri re~i ~uju se od najmla|ih do najstarijih gra|a-na na ulici, pijaci, kafani ...

Tabloide i novine iz te „fele“, ne treba pomiwati posebno, listom su svi isti.Kada pa`qivo slušate i ~itate, paraju vam uši slede}e re~i: PROSTO, NA-

PROSTO, ZAISTA, a koriste se u svakoj prilici, te one postadoše poštapalice zaone koji nemaju šta da kaù, ili ne znaju da odgovore na pitawe.

Broj EDUKOVANIH lekara je sve ve}i, rade}i na EDUKACIJI naroda...Za godinu dana sam zabeleìo da su srpski jezik i Srbi izgubili 115 materwih

re~i, a ima ih verovatno više. Kako da le~im svoj BES, unutrašwi NEMIR iSTRES, pored svega ovoga što se radi?

Kako da se uzdrìm i sa~uvam pritisak da ne sko~i, kad pro~itam ~lanak u Ve-teranu, (aprilski broj): Pri~a o nepostoje}im stanovima na Beànijskoj kosi, ^la-nak: Svako vreme ima svoje breme, sa~uvajmo duševni mir!

Da li mi moramo da nosimo breme mladosti i starosti? Ve}ina nas to breme no-si. ^lanak je dobar, istorijski, saveti su dobri, prihvatqivi, ali pitawe je za ko-ga? Ve}ina nas nema te preporuke, ni parkove. Beograd nije Srbija.

Leka za stres, za sve ono što nam se dešava - nema.D. Aleksi}

Anton êhov

DEBELI I MR[AVI

Opet o zakinutom delu vojne penzije

DUG KAO ZAODRUG

Opšte je poznato, a o ~emu je „Vojni vete-ran“više puta pisao, kao što je bezbrojputa raspravqano na Glavnom i Izvr-

{nom odboru UVPS i opštinskim odborimaširom Srbije, da dràva Srbija duguje kori-snicima vojne penzije zaostali deo penzija od1.8. 2004. do 30.11.2007.godine.

Ovo dugovawe je priznato ~lanom 193.stav2. Zakona o Vojsci Srbije („Slu`beni glasnikRS“,br.116/07) od 11.12.2007.godine. Me|utim,kako se Vlada R.Srbije oglušila o sve zahte-ve korisnika vojne penzije,naro~ito od sredi-ne 2008.godine (neka nada je postojala do juna2008.), to korisnicima vojne penzije ništadrugo nije preostalo nego da pretrpqenu šte-tu zatraè sudskim putem. Tako su u 2008. i2009. godini po~ele da se podnose tu`be nad-le`nim sudovima radi naknade pomenute šte-te. Neke parnice su dovedene do kraja a nekesu jo{ u toku. Da je bilo spremnosti kao štonije, korisnici vojne penzije bi se zadovo-qili samo sa osnovnim dugom - štetom koja uproseku iznosi oko sto hiqada dinara, podpretpostavkom da je Vlada R. Srbije donelataj famozni akt do 31. 3. 2008. godine, odno-sno da je po tom aktu (uredbi) otpo~ela ispla-ta dela penzije u navedenom periodu,pa makarto bilo i u nekoliko rata. Taj zakinuti dug bise verovatno do sada namirio, što bi bilo uskladu sa zakonom, te bi svi bili zadovoqni.Ostvario bi se povoqan ekonomski efekat podràvu. Pošto se to nije desilo, nastale suveoma nepovoqne reperkusije i negativne po-sledice, kako po buxet R. Srbije, tako i po ko-risnike vojne penzije. Sem toga, stvorena jevrlo velika administracija u Fondu za soci-jalno osigurawe vojnih osiguranika - kao jedi-nici Ministarstva odbrane R.Srbije u vezisudskih postupaka itd, pa se za sada nezna ka-ko ovo pitawe razrešiti.

Danom podnošewa tu`bi nadle`nim sudo-vima od strane korisnika vojne penzije, nor-malno je da nastaje takozvani du`ni~ko-pove-rila~ki odnos. To drugim re~ima zna~i da jepravo tuìoca (KVP) koji je istovremeno i po-verilac, na zateznu kamatu, koja je ure|ena za-konom. To je Zakon o obligacionim odnosima(„Slu`beni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 57/89kao i „Slu`beni list SRJ“,br. 31/93, 22/99,44/99).Zato se zove zakonska zatezna kamata.No, visina i na~in obra~una zatezne kamate,ure|eni su posebnim zakonom i to Zakonom ovisini stope zatezne kamate („Slu`beni listSRJ“,br. 9/2001), koji je varijabilnog karakte-ra, zavisno od vrednosti novca u pojedinimperiodima vremena.

S obzirom na zakonske odredbe a u slu~a-jevima kada se sporovi vode više godina, štoje bitno u našim primerima, neminovno dovo-di do toga da iznos obra~unate zatezne kama-te premašuje osnovni dug (štetu) koji se po-traùje. Upravo u tome je negativna posledicapo Fond SOVO odnosno po buxet R. Srbije.Istovremeno se radi o poverila~koj dobitikoja se mogla izbe}i, da je o toj negativnostiviše vo|eno ra~una od nadle`ne finansijskeinstitucije Ministarstva odbrane i dràveSrbije.

Iz uvodnog dela ovog pitawa, jasno se vi-di da ako du`nik (tuènik-Fond SOVO) za-docni sa ispuwewem nov~ane obaveze, poredglavnice koju smo nazvali osnovnin dugom({tetom), duguje i zateznu kamatu i to po stopikoja se utvr|uje posebnim zakonom.

Ako bismo predwe teoretsko ob-jašwewe,koje nije definitivno niti kona~no,preveli u prakti~nu realizaciju duga (štete)prema korisnicima vojne penzije, proizišlobi da se vra}amo na ~lanak ovog autora pod na-zivom „O dugu i izvr{ewu“, objavqenog u „Voj-nom veteranu“ br. 73 - u januaru 2010. godine.

Me|utim, ovom ~lanku bismo mogli doda-ti i slede}e: Naime, ukoliko bi Fond za SO-VO pravosna`ne i izvršne prvostepene pre-sude prihvatio, tj. otpo~eo sa wihovom reali-zacijom, tada bi se u tom Fondu morale obra-~unati zatezne kamate i iste, zajedno saosnovnim dugom uplatile na teku}i ra~un tu-ìoca, kako je to sud naloìo.Mislimo da jeFond za takvu vrstu posla osposobqen. Timebi se izbeglo izvršewe sudskih odluka prekosuda i administrativne jedinice u Kragujevcua samim tim i smawili dodatni troškovi za-teznih kamata i sudsko-administrativnitroškovi koji nisu mali.Smatramo da bi bilodobro o ovome razmisliti, mada mislimo daje ovaj predlog zakasnio.U prilogu svega štoje re~eno,treba naglasiti da se zna, da se pre-ma Zakonu najpre izmiruju troškovi, zatim ka-mate i najzad osnovni dug ili glavnica.

Zastarelost potraìvawa duga - štete ukonkretnom slu~aju, nastupa tri godine od da-na pravnosna`nosti rešewa o uskla|ivawuvojne pen-zije. To je kraj 2010.godine. Posle to-ga, nastaje zastarelost potraìvawa, što zna-~i da nema svrhe podnositi tu`be za dug od 1.8. 2004. do 30.11.2007.godine, jer ih sudovi ne-}e uvaàvati. Mr. Radoš Plazini}

Pravda pred me|unarodnim sudom

KAD NEMA DRUGOGNAÎNA

Gra|ani Srbije puno toga potraùju od dr-àva nekada zajedni~ke dràve SFRJ. A kadse iscrpe sva pravna sredstva u doma}em za-

konodavstvu u Srbiji, ukqu~uju}i i pravnasredstva dràva u okruèwu (Crna Gora, BiHili Hrvatska), a gra|ani i daqe ostanu uuverewu da su u pravu, ništa drugo im ne preo-staje do da se obrate Me|unarodnom sudu prav-de u Strazburu u Francuskoj.

Iako i u ovom zahtevu od Me|unarodnog su-da pravde postoji izvesna skepti~nost kod mno-gih nezadovoqnika, vaqa pokušati sa ciqemda se pravda ipak pribavi makar na me|unarod-nom planu. Kako i na koji na~in se to radi, po-kuša}emo da objasnimo ovim ~lankom.

Naime, u Sin|eli}evoj ulici u Beogradu,postoji Kancelarija Saveta Evrope u kojoj se mo-è dobiti jedno uputstvo kojim se bliè ob-jašwava postupak i na~in obra}awa Me|una-rodnom sudu pravde. Istovremeno se dobijuobrasci predstavke od osam listova, koji se uzpomo} navedenog uputstva popuwavaju idostavqaju tom sudu na daqi postupak.

Bitno je ista}i da se predstvka oštampanana tri jezika (i na srpskom) sa osam listova,po-puni ta~no onako kako se traì i da se u kona~-nom priloè takvi dokazi da su iscrpqena svapravna sredstva u dràvi protivu koje se pred-stavka podnosi. Na taj na~in se sti~u sve prav-ne pretpostavke da Me|unarodni sud pravdemoè konkretan predmet procesuirati i da nawemu moè daqe da radi.

Kada Me|unarodni sud pravde dobije pred-stavku i ako po wegovoj oceni istu ne treba ni-~im dopuwavati, praksa je da se stranka u po-stupku koja je predstavku podnela, obavesti daje predstavka sa prilozima dobijena i da je istaušla u proceduru toga suda.Korektno nemašta.Tako se to radi u demokratijama u Evropi i

svetu. Verovatno }e trebati još dosta vremena daprotekne da tako bude i kod nas.

Ono što je autoru ovog ~lanka poznato jeste toda u Me|unarodnom sudu pravde postoji mnogopredstavki, kako onih koje se odnose na R. Srbi-ju,tako i dosta predstavki koje su usmerene pro-tiv organa ili dràva bivše SFRJ.Me|utim, uuverewu smo da }e navedeni sud pravde suditipravi~no i poštovati zakonske rokove. Uostalom,to je i ciq obra}awa ovoj me|unarodnoj institu-ciji. Druga~ije re~eno, kad se neka istina ne moèostvariti redovnim putem u domicilnoj zemqiili u nekoj od dràva u neposrednom okruèwu,koje su donedavno bile u sastavu jedne dràve, on-da se pravda mora potraìti na drugoj strani.

Mislimo da se ovaj pravni posao treba pove-riti nekoj advokatskoj kancelariji u Srbiji. R.P.

NE ODBACUJMOSVOJE

Sveopšta reforma u Srbiji donela je mnogepromene koje još ve}ina gra|ana ne shvata,ne prihvata i ne razume. Ima mišqewa da

su zbog sli~nih reformi u svetu i Evropi ovepromene u Srbiji logi~ne i skoro obavezne. Aliima i mišqewa da se prema našim uslovima uSrbiji ova reforma brzo sprovodi pa je mnogizato ne shvataju, ne razumeju, ublaàvaju ili pot-puno odbacuju. Naš narod za ovakav na~in radaima svoju vekovima proverenu izreku - „sve štoje brzo to je i kuso“. Za reformu još nema narod-ne izreke.

Ova reforma u gra|anstvu nekako ide, naj-više uz pomo} politi~kih partija i wihovih li-dera, jer svi iz ovoga imaju svoj „deo kola~a“.Mo`da je ta brzina i jedan od uzroka što ovakoìvimo.

Rekosmo, ove razne reforme, kako tako, ugra|anstvu prolaze jer za mnogo toga nije bilodrugih naziva. U Vojsci Srbije, to je nešto dru-go. Grubo re~eno svuda se ose}a ameri~ka vojnaformacija. Mnogo toga se nikako ne uklapa u srp-sku tradiciju. Nazivi jedinica, ~inovi, forma-cije jedinica, sve je vojna kopija Zapada, iako dr-àva Srbija još nije ~lanica EU niti NATO pak-ta.

Školski program za obuku vojnika, duìnavojnog roka, profesionalna vojska, civilnosluèwe vojnog roka - ništa od ovoga nema unašoj tradiciji. ~ak i poneke aktivne starešineneke od ovih promena ne razumeju pa ih sprovodeu meri koliko se „pokriva“ radno mesto.

Kao potvrda ovakvom vi|ewu sprovo|ewareforme u vojsci dovoqno govore ovih nekolikoprimera: u vojsci više ne postoje ~inovi vodni-ka i starijeg vodnika prve klase, kapetana prveklase, više nema polagawa za vojne ~inove, nera~unaju}i visoke vojne škole. Naziv „civilnolice“ u vojsci sada je promewen u vojnog slu`be-nika. Uveden je ~in brigadnog generala do sadanepoznatog u vojsci Srbije niti u bivšoj JNA. Po-zadinsko obezbe|ewe sada je logistika.Promewene su uniforme, ~inovi, vreme nošewaraznih uniformi i druge vojne opreme. Zboguvo|ewa profesionalne vojske ukida se redov-no sluèwe vojnog roka. Ipak, moramo da istak-nemo, neke promene su morale da se dogode zatošto ni Srbija nije više kao Jugoslavija, nekaprilago|avawa moraju da se vrše samo se ne bitrebala brzo mewati istorijska tradicija, pogo-tovu za one promene za koje imamo svoje razumnere~i, izraze, navike...

Reformi }e još biti, i treba da ih bude, alione ne bi trebale da odbacuju sve što je naše.Ako treba vojnik da zna engleski jezik i mo`dajoš neki, to je sasvim uredu, ali ne treba da za-boravi sve svoje. „Svuda po|i, ku}i do|i“ - kaèjedna narodna izreka. Ceni sve što je strano idobro, kaèmo mi, ali ne odbacuj i ne potcewujdoma}e, svoje, vekovima sprovo|eno, jasno i ra-zumno. Stevan Stojanovi}, Šabac

POGLEDI


Tragom jedne inicijative

DVOGODI[WIMUK

Da se dràva, odnosno wena izvršna isudska vlast, ma}ehinski odnosi premanespornim, zakonom verifikovanim,

pravima vojnih penzionera, potvr|uje iUstavni sud koji ve} dve godine ignorišeopravdane molbe i inicijative Udruèwavojnih penzionera Srbije. Udruèwe jeaprila 2008. godine Ustavnom sudu podne-lo Inicijativu za pokretawe postupka zaocenu zakonitosti Odluke o uskla|ivawuvojnih penzija, kojom je Ministrastvo od-brane, na štetu vojnih penzionera, grubonarušilo Zakon o Vojsci Jugoslavije. Odlu-kom, iza koje stoji potpis ministra odbra-ne, nezakonito nisu uskla|ene penzije sarastom plata profesionalnih vojnih lica,kako je to, ina~e, u navedenom zakonu deci-dirano navedeno. Što se ti~e zakona, da-kle, ništa nije sporno. Sporno je, me|utim,što se odluka jednog ministarstva, boqere~eno ministra, izdiè iznad zakona izakoga stoji dràva.

Iza ove nezakonite i neodrìve odlu-ke stao je, izgleda, i Ustavni sud Srbije ko-ji se pune dve godine ne oglašava u vezi saurgencijama i inicijativama vojnopenzio-nerske organizacije. A upravo je taj sud du-àn da pokrene postupak za ocenu ustavno-sti, o~igledno neustavne odredbe Mini-starstva odbrane. Opravdano se stogapostavqa pitawe: šta sputava Ustavni sudda pokrene raspravu i donese odluku o ini-cijativi Udruèwa vojnih penzionera zaocenu Odluke o uskla|ivawu vojnih penzijai pokretawe postupka za ocenu ustavnostiodredaba pojedinih ~lanova Zakona o Voj-sci Srbije? Imaju}i u vidu izbegavawe bi-lo kakvog zvani~nog odgovora, logi~no sename}e zakqu~ak da uzrok treba traìti upritiscima sa strane, bez obzira na navod-nu nezavisnost Ustavnog suda. O~iglednoje, naime, da prigovori, molbe, ̀ albe i ape-li korisnika vojne penzije po~ivaju ~vrstona zakonskim i ustavnim odredbama koje ni-jedan ovozemaqski sud ne bi mogao da pobi-je. Ustavni sud Srbije bi, dakle, bilo mudrago ili ne, bio prinu|en da iz eti~kih,moralnih i profesionalnih razloga done-se presudu u korist vojnopenzionerske po-pulacije. Upravo ta ~iwenica, smatraju voj-ni penzioneri, sputava najviši sud Srbijeda iz fijoke izvadi dopise Udruèwa voj-nih penzionera i uvrsti ih u plan svog ra-da.

Ne oglašava se s tim u vezi ni potpred-sednik vlade i lider PUPS-a, gospodin Jo-van Krkobabi}, koji tako|e izbegava odgo-vore na „neugodna“ pitawa vojnih penzione-ra. Wemu su se obra}ali ne samo zvani~ni-ci penzionerskog udruèwa, ve} i brojnipojedinci traè}i da se, u skladu sa pred-izbornim obe}awima, a sada i snagom polo-àja na kome se nalazi zahvaquju}i dobrimdelom i vojnim penzionerima, izbori zaostvarewe wihovih zakonskih i ustavnihprava. Autor ovih redova je tako|e jedan odpenzionera koji se, otvorenim pismom pre-ko medija, obra}ao gospodinu Krkobabi}u.Pritisnut orkestriranim instrukcijamaMMF-a i nekih kolega iz Vlade Srbije, me-|utim, vicepremijer je bio prinu|en da izdana u dan krši sopstvena obe}awa, zbog

~ega je, najverovatnije, ignorisao bilo ka-kav odgovor. A i to je, mora se priznati,ipak nekakav odgovor.

Ukazivawem na pogrešne poteze drà-ve, odnosno pojedinaca koji stoje na wenom~elu, nemogu}e je, istine radi, prevideti ineke o~igledne propuste vojnopenzioner-ske organizacije. Jer, i pored više zahtevada se preduzmu radikalnije mere radi ost-varewa nespornih zakonskih prava vojnihpenzionera, rukovodstvo je, veruju}i naiv-no u pravni sistem zemqe, izbegavalo bilokakve konfrontacije sa aktuelnom vlaš}u.Gotovo svi potezi su se svodili uglavnomna lamentiraju}im dopisima kojima se uka-zivalo na nezavidnu sudbinu vojnih penzio-nera. Naj~eš}e su to bila ukazivawa nakršewe zakonitosti, mada to za instituci-je i qude kojima su upu}ivana, nije bila ni-kakva novost. Izbegavali su se, i još uvekse izbegavaju, delotvornije akcije, poputorganizovawa konferencija za štampu, naprimer, kroz koje bi se šira javnost de-taqnije informiasala o kršewu prava voj-nih penzionera.

Pored ve} navedenih dopisa koji se go-dinama šaqu na razne adrese, sli~na sud-bina verovatno o~ekuje i najnoviji apelupu}en Ustavnom sudu Srbije. Bez obzirašto je ovaj sudski organ po slovu zakona„samostalan i nezavisan“, ~ija je du`nostda „štiti ustavnost i zakonitost“, wegovdvogodišwi muk naprosto navodi na pomi-sao da od razmatrawa inicijative vojnihpenzionra, u bliskoj budu}nosti ne}e bitiništa. A ako nekim ~udom Ustavni sud i do-nese odluku u korist vojnih penzionera,opravdano se postavqa pitawe kako }e nato reagovati Ministarstvo odbrane i drugidràvni organi i pojedinci kojima su kori-snici vojne penzije trn u oku. Jer, iako suodluke Ustavnog suda „kona~ne, izvršne iopšteobavezuju}e“, dosadašwa praksa uka-zuje na mogu}nost wihovog preina~ewa do-nošewem odluke nekog ministra, ili mini-starstva, koji u praksi potvr|uju da su uti-cajniji od svakog suda i ~ija re~ moè da bu-de presudnija od svake sudske presude.

Radisav RISTI]

Reagovawe na tekst Vojina Mrvi}a o NATO

paktu

PRIÊ ZA MALUDECU

U„Vojnom veteranu“ br. 74. od februaraove godine na strani 29. objavqen jeopširan komentar Vojina Mrvi}a pod

naslovom „Budimo ozbiqni okrenimo serazvoju“.

U potpunosti se slaèm sa kritikom ko-ju je autor napred pomenutog teksta uputioZoranu Dragiši}u i slaèm se da niko nijeponudio Srbiji da u|e u NATO vojno-agre-sivni, savez. Zašto vojno-agresivni? Zbogtoga što je, bez odluke Saveta bezbednostiUN, bombardovao samostalnu dràvu SRJ,~lanicu UN, kao i radi toga što nije pošto-vao @enevsku Konvenciju. Naime, kao štoje poznato, NATO ne samo što je bombardo-vao vojne ciqeve, ve} i civilne ubijaju}i

ène, starce i decu („koletaralna šteta“),pa ~ak i bolnicu „dr Dragiša Mišovi}“.Uništio je u Srbiji veliki broj fabrika,mostova, puteva, škola i dràvnih i ci-vilnih zgrada nanevši Srbiji štetu odpreko 100 milijardi dolara. Mojemišqewe je da nije trebalo povu}i tu`bukoja je bila podneta protiv Severno-atlan-ske alijanse, konkretnije protiv svih dr-àva koje su 1999. godine bombardovaleSRJ. U tu`bi se traìlo da se nadoknadinaneta šteta ~ije se posledice i danas od-raàvaju na standard Srbije, a nešto mawei Crne Gore. U zaga|enosti obradivogzemqišta, podzemnih voda i šuma da i negovorimo.

Sa nekim navodima u napred pomenutomtekstu autora Mrvi}a se ne slaèm. Naime,on na jednom mestu piše:“Prvo, ko Srbijidanas preti“? Moj odgovor gospodinu Mrvi-}u je da se nikad ne treba oslawati na toda neku dràvu, u ovom slu~aju Srbiju, „ni-ko ne}e napasti bez pretwe“. U istorijiima puno slu~ajeva agresije bez objave ra-ta, radi iznena|ewa i što uspešnijegefekta u postizawu planiranih ciqeva.Autor pomenutog teksta nešto kasnije do-lazi u kontradiktornost. Naime, Mrvi}, iz-me|u ontalog, navodi: „U svetu su još pri-sutne aspiracije teritorijalnog, tehno-loškog i kapitalnog osvajawa, kao i ogra-ni~ena oruàna intervencija, radi prome-ne „nepodobnih“ društveno-ekonomskih si-stema u nekim dràvama.

Tako|e, ne slaèm se sa Mrvi}em kojinagla{ava da mo`da „ne bi trebalo odrà-ti referendum, jer on mnogo košta. Oilukubi doneo nadle`ni dràvni organ“.

Prema konstataciji gospodina Mrvi}a,to bi verovatno bila Narodna SkupštinaSrbije, a zna se da bi ona dala „zeleno sve-tlo“ za ulazak naše dràve u NATO agre-sorsku vojnu organizaciju, jer ima parla-mentarnu ve}inu. Podseti}u Mrvi}a, a i ~i-taoce „V. Veterana“ da se u nekoliko anke-ta preko dve tre}ine gra|ana Srbije, ta~-nije oko 65 odsto izjasnilo protiv ulaska uNATO pakt. Razumqivo i logi~no, jer su jošsveè rane stradawa. Osim toga najvi{izvani~nici Rusije su jasno i nedvosmisle-no dali do znawa aktuelnoj vlasti Srbijeda, ukoliko Srbija u|e u NATO pakt diùruke od Kosmeta, što }e re}i, ne}e davatipodršku u o~uvawu teritorijalnog integri-teta. Ko moè garantovati da u nekoj budu-}oj situaciji neka velika sila pre svegaSAD, zbog geostrate{kih i ekonomskih in-teresa ne}e napasti Srbiju. Naàlost, Mr-vi} tvrdi „da Srbiji nije potrebno vojnoja~awe“. Nisam prorok i ne bih èleo daprejudiciram ko bi to mogao vojni~ki napa-sti Srbiju, ali bih naglasio da svakaozbiqna dràva mora imati dobro naoru-ànu i sposobnu armiju da odvrati eventu-alnog agresora od napada. Primera radi, ineutralna [vajcarska ima sopstvenu voj-sku. Tako|e, Slovenija i Makedonija imajuoruàne snage. Komparacije radi, a na sra-motu Srbije, Slovenija sa dva miliona sta-novnika ima boqe naoruànu armiju negonaša dràva.

Naveš}u još jednu primedbu Mrvi}u ko-ji, izme|u ostalog, navodi: [to se ti~e voj-ske i odbrambenog sistema, treba ih svestina nu`ne okvire. A zar smo mi na ovim pro-storima nau~ili da mawim snagama pobedi-mo agresora. U krajwem ~ovek }e branitisvoju porodicu, svoj dom, svoju dràvu pocenu ìvota, ako je wegov ìvot u wima biolagodan“. To su pri~e za malu decu. Ovakva

PISMA


konstatacija autora Mrvi}a u wegovom tek-stu je utopija. On kao da zaboravqa da suSrbiju oruàne snage, predvo|ene NATO-omga|ale raketama i kasetnim bombama saosiromašenim uranijumom sa 12 hiqada me-tara visine, gde su naši hrabri vojnici istarešine bili bespomo}ni. Prošla sudavno vremena: „Boj ne bije svijetlo oru`-je, ve} boj bije srce u junaka“.

Na kraju da kaèm i to, da je Srbijaokruèna dràvama koje su ~lanice NATOpakta i „Partnerstva za mir“. Zato bih iz-neo moj li~ni stav da je „Partnerstvo zamir“ nu`no zlo. Kao dugogodišwi dopisnikiz Skopqa uverio sam se da su NATO vojni-ci u Makedoniju doneli drogu, prostitucijui sidu. Ovoj dràvici, poluprotektoratuSAD, NATO tenkovi porušili su drvene mo-stove, izrovali asvaltirane puteve i na-neli ogromnu štetu usevima makedonskihpoqoprivrednika. Makedonija i weni gra-|ani za pri~iwenu štetu nisu dobili nijednog prebijenog dolara ili evra. Ovo jeposebna tema i o woj nekom drugom prili-kom.

Petar Kneèvi}

Tantalove muke biv{ihpripadnika JNA

I DANAS OSE]AMO

DISKRIMINA-CIJU

Na televiziji B92, 24. maja 2010.g. u 22~asa, prikazana je Reakcija - „Genera-le, voqno“ i samo deo muka dela penzi-

onisanih stare{ina, biv{ih pripadnikaJNA. Kada je tako sa najvi{im stare{inamaJNA, tek kako je sa nama ostalima, sa niìm~inovima. Bio sam neposredni saradnik,odnosno, bio mi je neposredno pret-postavqeni stare{ina pukovnik BerislavPopov, od 1.septembra 1989. do 11.februa-ra 1991.g. u Vara`dinu, radio sam ipreìvqavao te{ke politi~ke prilike uvreme „politi~kih previrawa“ u Hrvatskoji li~no se uverio koliko je to ~astan ~oveki stare{ina, uporan, moralno ~ist, uzoran,istrajan i pravi~an.

Skupa smo i ìveli u sama~kom vojni~-kom hotelu u Vara`dinu vi{e meseci, takoda sam imao prilike da se sre}em i u slo-bodno vreme s wim. Kao dugogodi{wi na-stavnik mladim stare{inama u Bawaluci,u centru za obuku oklopno-mehanizovanihjedinica, imao je izraène nastavni~ke ma-nire, kao sposobnost da saslu{a i ocenigde i u ~emu treba ~oveku pomo}i, rodite-qsku brigu, da prekori, ali i da pohvali,oceni {ta je dobro a {ta lo{e, ali i da do-zvoli inicijativu pot~iwenog do izvesnegranice, ali i o{tro i strogo da kaè -stop, daqe tako ne ide, koriguj se ili ustu-pi mesto boqem. U tim sudbonosnim dani-ma, dobio sam prekomandu u Ptuj, u Slove-niju. Doìveo sam predislokaciju jediniceu Vaqevo, ali ne mawe {ikanirawa, uvre-da i ponièwa nisam preziveo ni ja, nitina{e stare{ine.

Dolaskom u nove garnizone, u nadi da}emo se skupa jo{ odlu~nije suprotstavitispoqnim pritiscima, politi~kim, vojnim,separatisti~kim i destruktivnim kretaw-ima, doìveli smo ponièwa, uvrede,{ikanirawa i od obi~nih gra|ana na ulici(kako je general Trifunovi} doìveo napijaci), do sasvim druga~ijeg tretmana na-{ih stare{ina i pretpostavqenih koman-di. Tako smo ~esto slati iz jedinice u jedi-nicu, neki sa rati{ta na rati{te, ostalismo bez obe}anog oporavka, na{e suprugenisu dobile obe}ani posao, nismo jo{ dobi-li stanove, mnogi od nas su ostali bez po-rodica, jer su nam supruge bile Hrvaticeili neke druge nacije, mnogi od nas su osta-li bez nov~ane pomo}i za {kolovawe dece,jer su ostali u otcepqenim republikama,ostali smo i bez drugih prinadle`nosti,„odvojenog ìvota“ ... I danas ose}amo tudiskriminaciju, da i sada moramo da se tu-ìmo sa dràvom, vojskom Neki od nas sudobili sudskim putem deo od{tete za raz-liku u penziji.

Srpska javnost se i daqe prema svojimstare{inama pona{a kao {to se posle Pr-vog svetskog rata pona{ala prema vojvodiMi{i}u, koji je tri puta vra}an iz penzijekad je Srbiji bilo „gusto“, a morao je jadnikda proda svoj vojni~ki {iwel da bi obezbe-dio sebi grobno mesto.

To je istorija zabeleìla.An|elko @ivoti}

O BROJU GENERALA U VOJSCI

Preko UVPS ovih dana je, iz kabinetaministra odbrane, stigao odgovor ge-neral-majoru u penziji Predragu

Nešovi}u u vezi wegove tvrdwe da je JNAbrojala 350.000 pripadnika i da je bilo naj-više 110 generala.

U obave{tewu se, izme|u ostalog, isti-~e:

„Gospodine generale,Radi istinitog informisawa, a povo-

dom Vašeg obra}awa na sastanku ministraodbrane Republike Srbije sa predstavni-cima Udruèwa vojnih penzionera Srbije,odrànog 23. maja 2010. godine, kada steukazali na nesrazmeran broj generala u Vo-jsci Srbije u odnosu na JNA koja je kako stenaveli brojala 350.000 pripadnika, a da jebilo najviše 110 generala, obaveštavamovas o slede}em: prema podacima kojima ras-polaèmo, mirnodopski sastav JNA nikadanije brojao 350.000 pripadnika, od 1946. go-dine do danas, prestala je profesionalnavojna slu`ba za 1394 generala, broj genera-la u odnosu na ukupan broj profesionalnihpripadnika JNA/VJ/VSCG kretao se od0,08% do 0,22% i trenutno u Vojsci Srbijeradi 38 generala ili 0,12% od ukupnog pro-fesionalnog sastava.“

PISMA


O „Vojnom veteranu“, glasilu vojnih penzionera Srbije

KAKO POVE]ATI TIRA@

Uizveštaju o radu UVPS, koji je prezentiran delegatima na nedavno odrànojskupštini, pored ostalog, re~eno je da UVPS štampa list Vojni veteran u tiraù od2.600 primeraka po ceni od 40 dinara, odnosno godišwa pretplata iznosi 480 dina-

ra. Tako|e je re~eno, da pretplata pokriva svega 48 odsto troškova izdavawa - štam-pawa, a da se razlika u ceni pokriva od drugih prihoda.

Ovaj podatak o tiraù, verovatno }e mnoge ~itaoce lista iznenaditi, uglavnom voj-ne penzionere. Nezamislivo je da od 33.394 ~lana UVPS jedan primerak dolazi na 13~lanova UVPS. Nema sumwe u to da je glasilo potrebno, ali postavqa se pitawe štauraditi da list Vojni veteran bude više prisutan kod ~itaoca, odnosno korisnika voj-ne penzije i dokle dotirati štampawe sa više od 50 odsto nov~anih sredstava. Zato ses pravom postavqa pitawe kako pove}ati tira` i pokrivati izdavawe lista od pret-plate.

Kao novinar koji se 30 godina profesionalno bavio novinarstvom, i 20 godina ra-dio na izdavawu lista Druge armije u Ni{u, mislim da bi bilo dobro da se razmotripove}awe tiraà, pa predlaèm slede}e:

-List Vojni veteran trebalo bi ubudu}e štampati na novinskoj hartiji, a samo kori-ce da budu na boqem papiru, jer je dosadašwe štampawe na ovom papiru najskupqe.

-Vojni veteran treba štampati kao što je to bio list Narodna armija 1990.godine,format NIN-a i samo korice u boji. Na ovaj na~in štampawe lista bi bilo mnogo jevti-nije.

-Da bi se pove}ao tira` i da bi dostigao brojku od 10 do 15 hiqada, a to se moè, po-trebno je uraditi slede}e. Glavni odbor UVPS trebalo bi da uputi dopis svim opštin-skim organizacijama o pitawu izdavawa lista i wegovoj ceni. One bi preko mesnih orga-nizacijja UVPS sprovele anketu, odnosno zatraìle izjave ~lanova UVPS o pretplatina list Vojni veteran. Isto tako zatraìle bi saglasnost da se za pretplatu na list odvojnih penzionera odbija pretplata za jedan mesec, kao što se to radi za ~lanarinu. Tobi trebalo da uradi Banka Postanska štedionica, koja bi iznos od vojnih penzionera naime pretplate upla}ivala na ìro ra~un UVPS sa naznakom za Vojni veteran.

-Bilo bi dobro da se list {aqe svakom pretplatinu na adresu stana, kao štampanastvar, {to bi bilo jeftinije.

Verujem da bi ovaj moj predlog pove}ao tira`, jer za list Vojni veteran postoji zain-teresovanost kod vojnih penzionera, u što sam se li~no uverio kroz razgovor. Tako|eje potrebno uvesti i nove rubrike - oglase o prodaji ili zameni stanova i drugih aktu-elnih pitawa koje interesuju vojne penzionere.

Ranko Babi}, novinar iz Niša

Kara|or|evi}i i wihovi grobovi dugosu bili rasejani na raznim stranama.Zlehuda sudbina wihovih posmrtnih

ostataka bila je stalno u svesti princa(kneza), a potom i kraqa Petra Prvog(1844-1921, vladao od 1903), tre}eg sinakneza Aleksandra Kara|or|evi}a i Per-side, ro|ene Nenadovi}, a od dolaska uCrnu Goru (1883) i ènidbe sa Zorkom,zeta crnogorskog kneza Nikole Petrovi-}a. Kao amanet svoga oca, Kraq Petar Pr-vi je nosio u sebi èqu da jednoga danaizgradi veliki hram, zadu`binu u kojoj}e biti sahraweni svi Kara|or|evi}i.Od dolaska na srpski presto (1903), tre-balo je da pro|e više godina do odluke ogradwi hrama u Topoli, izvorištu Kara-|or|evi}a.

pobudio se}awa iz doba svog ranog deti-wstva. A onda, sa dolaskom u Srbiju ikrunisawem za kraqa, po~eo je da ostva-ruje svoju ideju o izgradwi crkve u Topo-li. Dvadeset petog avgusta 1903. „izašaoje na vašarište da gleda mesto gde }epodi}i crkvu“. Nije dugo oklevao. Odlu-~io je da budu}u crkvu gradi baš tu. Pr-vih dana decembra te godine, Srpske no-vine su objavile konkurs za projekat.Osnovni uslovi bili su: da crkva bude usrpsko-vizantijskom stilu; da bude monu-mentalna; da odgovara potrebama crkve-nih obreda; da bude veli~ine oko 500 kv.metara. No, po~etak radova je odloèn„za boqa vremena“. Me|u razlozima zakraqevo odlagawe po~etka gradwe cr-kve, treba pomenuti wegove veoma oskud-ne finansijske prilike.

êtiri godine kasnije, Politika je28. septembra 1907. objavila vest o „po-lagawu temeqca za budu}u crkvu“. U pla-nirano vreme, 7. oktobra 1907, kraq Pe-tar je, u pratwi 40 zvanica, iz Beograda

stigao u Topolu, na Ople-nac. U temeq budu}e crkveSv. \or|a, na mestu ~asnetrpeze, uzidan je velikikrst. U Poveqi je zapisanoda se crkva gradi u spomen„ s t o g o d i š w i c eoslobo|ewa srpskog narodai da je podiè u ~ast vo|eUstanka, Kara|or|a, wegovunuk kraq Petar Prvi“.Kraq je nameravao da cr-kvu gradi sam, bez pomo}idràve. Dobro je znao datadašwi najuticajniji ~la-novi vlade, me|u kojima iNikola Paši}, vo|a radi-kala i glavna li~nost u po-liti~kom ìvotu Srbije,nisu bili raspoloèni zatakve izdatke.

Doneta je odluka damladi arhitekta Kosta J.Jovanovi} pripremi kona~-ne planove za izgradwu cr-kve. Nakon obavqenih kon-sultacija sa uglednimevropskim stru~wacimaKornelijem Gurlitom iMaksom Fersterom, gradwaje otpo~ela u drugoj polovi-ni 1810. godine. Zbog bez-dušnog skrnavqewa grob-nice kraqevih roditeqa

sahrawenih u Be~u, on je èleo da wi-hove posmrtne ostatke što pre prenese isahrani u Topoli u još nezavršenoj cr-kvi. Od slikara Paje Jovanovi}a traìoje da se ubrzaju radovi na kripti. Tako su,8. januara 1912, posmrtni ostaci knezaAleksandra i knegiwe Perside napusti-li Be~. Posle dopremawa u Srbiju, bilisu privremeno u Topolskoj crkvi, odaklesu preneti u nedovršenu kriptu.

Predmeti za opremawe i slu`bu ku-povani su u zemqi i inostranstvu. Kan-dila su naru~ena u Moskvi, a slike zaikonostas izra|ene su u Petrogradu. Ka-ra|or|evu sliku radio je Paja Jovanovi},a zvona su naru~ena u Francuskoj. Crkvaje osve}ena 7. oktobra 1912. godine. Na-kon osve}ewa crkve i prijema kqu~eva,

ISTORIJA


Osamdeset godinazadu`bine Kara|or|evi}ana Oplencu

ISPUWEN AMANETKraq Petar Prvi je nosio u sebi èqu dajednoga dana izgradi veliki hram,zadu`binu u kojoj }e biti sahraweni sviKara|or|evi}i. Zadu`bina je izgra|enaali kraq nije do~ekao da je vidi kona~nozavršenu.

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

Pribojavaju}i se najavqenog atenta-ta svojih politi~kih protivnika, 6. avgu-sta 1900, princ Petar je napisao svoju„Posledwu voqu“. Svojoj deci Jeleni,\or|u i Aleksandru ostavio je u amanetda u Topolsku crkvu prenesu zemne ostat-ke wegovih roditeqa, bra}e i sestara.Višegodišwi izbegli~ki ìvot u Evro-pi (1858-1903), školovawe u Francuskoj,u~eš}e u Francusko-pruskom ratu (1870-1871), a ubrzo i u Bosansko-hercegova~-kom ustanku pod imenom legendarnog haj-du~kog vo|e Petra Mrkowi}a, upoz-navawe Evrope i wenih najvrednijih spo-menika, ukqu~uju}i i grobnice dinastija,podsticali su ga na taj poduhvat.

U svojoj mašti video je Oplena~ko br-do, otvoreno i vidqivo sa svih strana,

kraq Petar Prvi je mogao da krene uPrvi balkanski rat, koji samo štonije po~eo.

Po~etkom 1913. Nikola Paši} jeprimio pismo iz Krajove (Rumunija)u kome se kaè da se u tamošwoj Cr-kvi Bogorodice, nalazi Kara|or|e-vo zvono iz Prvog srpskog ustanka.Ponudili su da ga donesu i poklonekraqu. Naravno, kraq je sa velikimzadovoqstvom prihvatio ponudu ko-ju mu je uru~ilo posebno izaslan-stvo.

Izgradwa hrama Sv. \or|a naOplencu imala je i svoju zanimqivuistoriju. Ideja nastala u danima iz-gnanstva, postala je opsesija kada jenekadašwi izbeglica stupio napresto Srbije. Kraq je bio ~vrstoodlu~an da sva svoja raspoloìvali~na sredstva utroši za gradwuhrama. Ratna zbivawa od 1912-1918.i dugo odsustvo iz zemqe, a potom iwegovo teško zdravstveno stawe ismrt (1921), zaustavili su radove nadovršewu crkve. Kraq nije do~ekaoda vidi kona~no završenu svoju za-du`binu. Dovršetak hrama nastavioje wegov naslednik kraq Aleksan-dar Drugi, donekle sam prepravqa-ju}i prvobitni plan. Napokon, crkvaje dovršena i ponovo osve}ena 9.septembra 1930. godine.

Ina~e, po svojoj arhitekturi, ob-lik osnove crkve je krstoobrazan,~ija se ~etiri ravnokraka dela pro-stiru prema ~etiri strane sveta.Nad svakim krakom se nalazi po jed-no kube, a u preseku tog ravnokrakogkrsta uzdiè se veliko centralnokube. Fasada crkve obloèna je be-lim ven~a~kim mermerom sa orna-mentima. Zahvaquju}i vitkim stubo-vima - kapitelima, od kararskogmermera i skladno ukomponovanimdelovima hrama, ~itav unutrašwiprostor ima jedinstvenu celinu.

Unutrašwost hrama je obloènamozaikom od 60 sabranih kompozici-ja srpskih sredwovekovnih manasti-ra. U mozaiku je ura|eno 725 slika-nih kompozicija, na kojima se nala-zi 1.500 figura. U ju`noj apsidi jeGalerija srpskih sredwovekovnihvladara, impozantna povorka u kojojje svaki predstavqen sa svojomglavnom zadu`binom.

U kripti hrama (mauzoleja) Sv.\or|a sahrawen je najve}i broj umr-lih ~lanova dinastije Kara|or|evi-}a, ukqu~uju}i i wenog rodona~el-nika - Kara|or|a. Sudbina wegovihposmrtnih ostataka bila je burna,kao i wegov ìvot. êtiri puta jesahrawivan. Prvi put u Radova-wskom lugu gde je ubijen, dva puta ucrkvi Ro|ewa Presvete Bogorodiceu Topoli, a posledwi put u Mauzole-ju na Oplencu. Prvo su prenetemošti zadu`binara kraqa PetraPrvog, pa onda Kara|or|a. înodej-stvovao je patrijarh Varnava. Timeje Kara|or|e, 113 godina posle ubi-stva, sahrawen i opojan po ~etvrtiput.

O na{em zaboravqenompesniku

Milanu M. Petrovi}u

OLTAR NA DNUVRELE DU[E

Onašem pesniku Milanu M. Petrovi}u malose zna. Za wega su ~uli samo dobri poznava-oci srpske kwièvnosti u emigraciji. Ro-

dio se prvog januara 1902. godine u Vlak~i. U Be-ogradu je, 1938. godine, štampao zbirku „Zubqarodoqubqa“ i to je bilo posledwe što je obja-vio u otaxbini. A za otaxbinu je, kako re~e jedanpesnik, izgoreo. To se naro~ito vidi iz wegovihpesama pisanih u logoru. U Drugom svetskom ra-tu odveden je u nema~ko zarobqeništvo, ali jei u logoru pevao o svojoj veri i tradiciji. UOsnabriku, 1946. godine, objavio je zbirku pesa-ma „ Iz ropstva u izgnanstvo“. Kasnije je, zbogneslagawa sa komunisti~kom ideologijom, od-bio da se vrati u zemqu, pa je emigrirao u Sjedi-wene Ameri~ke Dràve nastanivši se u îkagu(Ilinoj), gde je radio kao obi~an fabri~ki rad-nik. Posle Drugog svetskog rata, Petrovi} je ob-javio „Pesme izgnanika’’, štampane ~ak u Mel-burnu, 1956 godine (izdawe biblioteke „Srp-ska misao“). Pred smrt je objavio i ~etvrtu zbir-ku pod naslovom „Skamewene suze“. Umro je13.aprila 1963. godine, na Veliku subotu, asahrawen je u Libertvilu. Jedna od wegovihposledwih pesama ima naslov „Vera moja“, u ko-joj ispoveda svoju svetu Pravoslavnu veru. Veo-ma je dirqiva i wegova pesma „JA“ iz koje se vi-di za koje se vrednosti pesnik zalaè.

Pripremio M. Petrovi}

SRBIJO Kad tu|a ruka sklopi moje o~i,I stavi zemqu po grudima golim,Osta}e moja duša da svedo~i,I posle smrti koliko te volim.Poveruj wojzi, kao što u sebi,Veruješ bolu Isusovih rana,Jer ona samo pevala je tebi,S qubavqu vrelom do posledweg dana.Od we }eš ~uti, o Srbijo draga,Kako se tebi peva s tu|eg praga,Sa tu|eg praga, i iz tu|eg gnezda.I zna}eš kako, dok me ne pogrebu,Ve~eri svake po celome nebuPišem ti ime slovima od zvezda.

VERA MOJA

Zla me gone, a Gospod me kuša:Da li muka moju veru mewa?S mukama se bori moja dušaI prolazi kroz sva iskušewa.Ja ne mogu od svog vernog pretkaDa se kidam kao list sa graneI da na dan Velikoga PetkaNe celivam Isusove rane.Vera moja besmrtnost osvaja:U woj su mi i otac i naja,I svi preci do pretka onoga,Što se prvi prekrsti s tri prsta,I krštewem sve potomstvo svrstaOko svoga raspetoga Boga.

OÊVA SLIKA U ~asu bola, kroz suzu što blista,Ja ~esto gledam u o~evu sliku,Jer moj je otac li~io na Hrista,Po svome srcu, i duši, i liku.Dugo me ~ek’o u no}ima sne`nim,êznuo za mnom, drhtao i plak’o.U snu je umro, sa osmehom ne`nim,U kov~eg stavqen i sahrawen tako.I još me ~eka pod plo~om što prska,Jer zna da èlim da me zemqa srpskaU nedra svoja stavi pored oca.„Tvoj otac više u grobu ne leì.Zajedno s Hristom u susret ti beì,I peva psalme ispred gonioca! „

VLAKÂ Ne traìte moje selo rodnoPod Rudnikom gde orlovi sle}u.Ja sam Vlak~u u tu|inu odno,U woj ìvim i u woj umre}u!Wena vrela i zeleni luzi,Ispod kojih Jasenica huji,Daju mile glase mojoj Muzi,Ko da iz we pevaju slavuji.I seqaci moji ovde svi su,Opijeni u cvetnom mirisu,Propevali sa ševom i zebom.Ne traìte pogledima zoromMoje selo pod Rudni~kom Gorom,Ja sam Vlak~u odno s wenim nebom!

@IVI HRAM Ja u srcu nosim hram,Što ga vreme ne roni!U mom hramu Hristos samPeva psalme i zvoni!Ja mu slušam poj i zvon -Pri|i, majko, i ti ~uj!Lepše meni peva OnNego seja i slavuj!...Otkad tvoje mleko pih,Mnoge divne crkve znam!Ali, majko, od wih svihNajlepši je ìvi hram!

JA Ja nikada ne dam da me k’o psa vodeO ~eli~nom lancu grobari slobode!Na noge sam stao ispod wenog stega,Sloboda je za me - alfa i omega!...Ja ne dam ~oveku da mi qubav stekneU ~asu kad oba ìvimo u sre}i,Koji }e se mene pred strahom odre}iTriput dok prvi pet’o kukurekne!...Ja imam svoj oltar na dnu vrele duše,Što ga nikad bure ne mogu da sruše.Tu stoje dve kapi materinog mleka,I kap svete krvi Raspetog ôveka.Tu miriše tamjan, što gori na àru,I tu, u ~as onaj kad pevam i pla~em,Moj heruvim sle}e sa plamenim ma~em,I nikome ne da da pri|e oltaru.

IZ DUHOVNE RIZNICE


PRVA POMO]DAVQENIKU

Davqewe je nasilno mehani~kougušewe usled zapušewa dowihi završnih organa za disawe ne-

kom te~noš}u, naj~eš}e vodom.Ako davqenik izva|en iz vode ne

diše, treba primeniti vešta~ko di-sawe. Prethodno utopqeniku isti-snuti vodu iz plu}a, tako što seokre}e strmoglavice ili se drì ukosom poloàju. Zatim izvaditi muqi druge predmete iz usta i `drela.To se ~ini zavla~ewem kaìprsta uusta. Ne treba se plašiti da }edavqenik zagristi prst pošto nesve-stan ~ovek to ne moè da u~ini.

Sve radwe treba raditi brzo, bezpanike i ne gube}i mnogo vremena okoizbacivawa vode, ve} što pre pri-stupiti davawu disawa. Najboqa me-toda vešta~kog disawa je “usta na us-ta” i ona garantuje najve}i uspeh.

Potrebno je zabaciti glavu una-zad i podi}i bradu kako bi se ispra-vio dušnik i obezbedio lak prolazvazduha.

Prstima jedne ruke stisnemodavqeniku nozdrve, a drugom rukommu podièmo bradu. Prislone se us-ta spasioca na usta utopqenika iuduvava se vazduh dok se grudni košne podigne. Procedura se ponavqa 16do 20 puta u minuti i sve do pojavespontanog disawa. Zatim sledi tran-sport u bolnicu.

To su zapaqenske promene u raz-li~itim delovima mokra}nih pu-teva (bubre`na karlica, mokra}-

na bešika, mokra}ni kanali itd.)Naj~eš}e su izazvane bakterijamakoje su normalno prisutne u debelomcrevu (ešerihija koli), koje kada sena|u u urinarnom sistemu mogu daizazovu infekcije. Zbog razlike uanatomskoj gra|i tela od ove infek-cije ~eš}e oboqevaju ène. Tako|eje zapaèno da su infekcije ~eš}ekod trudnica i èna u menopauzi izatim kod starijih osoba i dijabeti-~ara. Pad imuniteta organizmalakše uslovaqava ove infekcije,bilo zbog stresa, napora ili nekedruge infekcije pošto se tadasmawuje otpornost sluznice na mi-kroorganizme.

Simptomi ove infekcije su naj-~eš}e subjektivne prirode u vidupeckawa, svraba bola u toku mokre-wa ili posle mokrewa kao i nagon zahitnim mokrewem obi~no sa malourina. Javqa se i nelagodnost, bol i

ose}aj teìne u predelu preponskekosti. êsto dolazi do promene iz-gleda mokra}e, mewa se boja, miris,a kod teìh upala mogu}a je i pojavakrvi. Ipak ponekad ove infekcijepro|u asimptomatski tj. bez ikakvihtegoba.

Le~e se antibioticima ~iji jeciq sterilizacija mokra}e i sana-cija procesa zapalewa (penicilin-ski preparati, cefalosporini, hi-nolini, sulfonamidi…) Posebno sepreporu~uje unos biqnih ~ajeva:uvin, ursin, urobitrat itd.

Osobe koje su sklone ovim infek-cijama va`no je da vode ra~una o pre-venciji: terapiju ne prekidati ~imse oseti poboqšawe, mokra}nubešiku ~eš}e prazniti svaka dva dotri sata. Obavezno nositi pamu~niveš umesto sinteti~kog, izbegavatinošewe uskih pantalona, voditi ra-~una o intimnoj higijeni, svakodnev-no uzimati 1, 5 do 2 litra te~nosti,posebno napred navedene biqne ~a-jeve.

SAVETI LEKARA


KARDIOLOZI VMA U PARIZU

D elegacija interventnih kardiologa i radiologa VMA uzela je aktivnou~eš}e na nedavno završenom evropskom kongresu interventnih kar-diologa koji je odràn u Parizu. U radu kongresa u~estvovalo je

15.000 stru~waka iz celog sveta, a za vreme trajawa istog predstavqenesu nove metode i tehnike interventne kardiologije.

Stru~waci VMA su tokom kongresa završili brojne kurseve za novemetode neoperativnog le~ewa razli~itih sr~anih oboqewa koja su do sa-da zbriwavana iskuqu~ivo kardiohirurškim postupcima što je pred-stavqalo ve}i rizik za pacijenta i iziskivalo višednevnu hospital-izaciju. O~ekuje se da }e ove metode uskoro biti primewene i u rutinskojmedicinskoj praksi VMA. Naši stru~waci predstavili su u Parizu iiskustva VMA u domenu interventne kardiologije.

Dopis Udruèwa VPSUpravi za tradiciju, standard i veterane

USKRA]ENAPRAVA VOJNIM

OSIGURANICIMA

Pi{e:mr sc.

dr âslav Anti}

Urinarne infekcije

VA@NOST PREVENTIVE

Uvezi problema u zdravstvenom osigurawuvojnih osiguranika Udruèwe vojnih penzi-onera Srbije uputilo je, polovinom juna,

Sektoru za qudske resurse – Upravi za tradi-ciju, standard i veterane dopis u kome se, iz-me|u ostalog, kaè:„Na osnovu razgovora kojiste vodili sa ~lanom Izvršnog odbora UVPSmr sci Anti} dr ̂ aslavom a u vezi razlika u vr-sti i obimu prava iz zdravstvenog osigurawavojnih osiguranika u odnosu na postoje}a pravaosiguranika Republi~kog zavoda za zdravstve-no osigurawe (RZZO), iznosimo Vam primeretih razlika sa èqom da ispoqite Vaš uticaji da se te razlike poravnaju.

Osiguranici RZZO koji primaju nov~anu na-knadu za tu|u negu i pomo} kod telesnogošte}ewa 100 % i ta naknada se uve}ava za 100%. Naime, Zakonom o socijalnoj zaštiti iobezbe|ewu socijalne sigurnosti gra|ana kojije u primeni od januara 2006. godine, regulišese ovo pravo. TO PRAVO NE VA@I ZA VOJNEOSIGURANIKE.

Osiguranici u gra|anstvu oboleli od dija-betesa koji su insulin-zavisni ostvaruju pravona rehabilitaciju u trajawu od 10 dana otrošku Zavoda u specijalizovanoj ustanovi u V.Bawi, hotel „Merkur“. OVO PRAVO NE VA@IZA VOJNE OSIGURANIKE.

Listu za medicinsku rehabilitaciju za voj-ne osiguranike propisala je Uprava za zdrav-stvo 2006. godine koja je veoma restriktivna.RZZO ovu listu je 2009. godine inovirao i znat-no proširio po kojoj listi, primera radi, kar-diološki i neurološki bolesnici mogu bitiupu}eni na oporavak po osnovu 16 dijagnoza dokVOJNI OSIGURANICI SAMO PO OSNOVUDVE DIJAGNOZE.

Medicinska rehabilitacija se odobrava ra-di poboqšawa ili vra}awa izgubqene iliošte}ene funkcije tela. Zavisno od vrsteobolewa odobrava se 21 ili 30 dana a moè seproširiti i do 60 dana za neka obolewa. Imadosta prigovora da se vojnim osiguranicimaobim ovog prava skra}uje do 14 dana što je su-protno Zakonu a i nedovoqno da se povratiizgubqena funkcija.

Pravo i obim prava pod ta~kom 2 i 3 ob-javqeno je u Slu`benom glasniku RepublikeSrbije br. 47 od aprila 2008. godine.

Ukoliko u toku godine osiguranik RZZO zaparticipaciju lekova uplati više od jedne po-lovine penzije ima pravo na povra}aj višeupla}ene participacije. VOJNI OSIGURANI-CI TO PRAVO NEMAJU. (Regulisano Sl. Gl. RSbr. 11/2010. godine.)

Osiguranik RZZO ukoliko zakazani pregledne izvrši u roku od 30 dana ima pravo da kori-sti privatnu praksu uz mogu}nost povra}ajaupla}enog novca za pregled ili analizu. OVOPRAVO NE MOGU DA KORISTE VOJNI OSIGU-RANICI.

Iz iznetog se vidi da vojni osiguranici povrsti i obimu prava nisu u istom poloàju saosiguranicima RZZO pa je neophodno da se ovenejednakosti isprave.“

INFORMATOR NOVE KWIGE


OGLASProdajem ku}u u Pirotu

U centru Pirota povoqno proda-jem 1/2 ku}e sa posebnim ulazomkoja se sastoji od trosobnog kon-fornog stana na spratu sa dvori-{tem i pomo}nim prostorijama.Zvati od 16 do 20 ~asova.Tel.011/164-464

Advokatske usluge

POVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslov-noj saradwi na pruàwu pravnepomo}i vojnim penzionerima,izme|u UVPS i QIQANEJAKOVQEVI], advokata iz Be-ograda, ulica ûburska br 2 -Zanatski centar „Pejton“, iSTANOJKA MIHAJLOVI]A,advokata iz Beograda, BulevarZorana \in|i}a br. 76/28, oviadvokati }e za potrebe vojnihpenzionera Srbije obavqatislede}e pravne poslove:

1.najmawe jednom sedmi~no,i to advokat Qiqana Jakovqe-vi} sredom, a advokat StanojkoMihajlovi} petkom, od 17 do 19~asova, u svoj advokatskoj kan-celariji dava}e vojnim penzio-nerima besplatne pravne save-te.

2. u postupku pred sudovimai dràvnim organima Republi-ke Srbije radi ostvarivawapropisima ustanovqenih prava,naro~ito u oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog os-igurawa i stambenog obezbe-|ewa, vojnim penzionerima pru-à}e sve pravne usluge, kao štosu: sastavqawe tu`bi odnosnozahteva i prijava u gra|anskim,krivi~nim i upravnim stvarimai podnesaka u vezi toga; zastu-pawe na raspravama -ro~išti-ma i glavnim pretresima; ula-gawe redovnih i vanrednihpravnih lekova; sastavqawezaveštavawa i ugovora o doì-votnom izdràvawu; sa~iwa-vawe odgovora, kao i obavqawedrugih pravnih poslova.

Advokati }e poslove nave-dene pod rednim brojem 2. na-pla}ivati od vojnog penzionera- korisnika usluge prilikompreuzimawa pravne radwe i poceni od 80 odsto (osamdeset od-sto), vaè}e advokatske tari-fe za odnosnu pravnu uslugu -radwu.

USLUGE VEZANEZA SAHRANU

PREKOUDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezi sa-hrane preko Udruèwa vojnih pen-zionera Srbije trebalo bi da znateda usluge mogu koristiti ~lanoviUVPS, ~lanovi wihovih porodica,kao i svi ostali vojni osiguranici.Preko Udruèwa mogu se dobitikompletne usluge vezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe ter-mina za sahranu ili kremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojni-ka,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumena-ta pre i posle sahrane radi reg-ulisawa prava ~lanova porodi-ce posle smrti vojnog osigurani-ka,-besplatan dolazak u stan poro-dice preminulog radi dogovora.Sve dodatne informacije mogu

se dobiti u mesnim i op{tinskimorganizacijama UVPS ili direktnona tel. 011/3181-812 ili na mob.064/1660-423

Nova kwiga: „Tajna Dobrovoqa~ke

ulice“

EPIKASUNOVRATA

Tre}eg maja ove godine navršilo seosamnaest godina od masakra nad pri-padnicima JNA u Dobrovoqa~koj uliciu Sarajevu. Naàlost, za taj zlo~in jošniko nije odgovarao, a kako vreme pro-lazi sve su mawi izgledi da }e neko iodgovarati.

I dok se u javnosti naga|a kakav }ebiti epilog Gani}evog hapšewa u Lon-donu, Svet kwige iz Beograda i Repub-li~ki centar za istraìvawe ratnihzlo~ina iz Bawaluke ovih dana izdalisu kwigu pod naslovom „Tajna dobrovo-qa~ke ulice u Sarajevu“, autora Mi-ladina Petrovi}a, koja, kao zna~ajanprojekat ovih dveju ku}a, otkriva tajnei osvetqava istinu o ovom strašnomzlo~inu u Sarajevu nad pripadnicimaJNA na po~etku posledweg rata.

„Moè se dogoditi da nikada ne saz-namo šta se zaista dogodilo u Dobrovo-

qa~koj ulici. Suviše je mra~nih tajnikoje se bri`no ~uvaju u arhivama i poli-ti~kim lagumima. Ima mnogo ìvihzlo~inaca koji se nalaze na va`nimmestima. Koliko smatraju svoju pozicijuva`nom, toliko su uvereni u bezna-~ajnost `rtava, koje se opet ne dajuodvojiti od wihove biografije. To jedeo balkanskog košmara koji se izgle-da nikada ne završava.

Svoja se}awa, preto~ena u odli~nupublicisti~ku literaturu, MiladinPetrovi} po~iwe taman kako i dolikujevremenu koje zauvek ostaje deo wegovogìvota: košmarnim snom kolege fo-toreportera u kome je pisac ove kwigeglavni junak. Niko od wih ne veruje upredskazawa, niti u poruke gadnih sno-va. Ali, vremena su mu~na i strašna, i uwima se svaki nagoveštaj zla morauzeti sa opravdanom strepwom.

Pri~a o tragediji JNA u Sarajevu 92.moè se razumeti kao inventarsvedo~ewa, koje nam pomaè da 18 godi-na posle sagledamo i nove dimenzijezlo~ina. Pisac nije sklon da svojase}awa pretpostavi drugim izvorima,niti da wegova ose}awa osen~e objek-tivnost. Svaki izvor i sva~ije svedo-~ewe Miladin Petrovi} je stavio u is-tu ravan va`nosti, kao prvi uslov dastvori višeslojnu, zastrašuju}u pri~uo okrutnosti, neznawu, ideološkojlakovernosti, primitivizmu, visokojaroganciji, pogubnoj inerciji, ravn-odušnosti i gluposti“, zapisao jeizme|u ostalog u recenziji kwige poz-nati vojno-politi~ki komentator Qubo-drag Stojadinovi}.

S. Jovi}

NARUÎVAWE PREKOOPŠTINSKIH ODBORA

Kwiga TAJNA DOBROVOQA^KEULICE moè se kupiti u Udruèwuvojnih penzionera Srbije, Bra}e Ju-

govi}a 19, u Beogradu, a moè senaru~iti i preko opštinskih-gradskih

odbora UVPS ili direktno na telefon 064/400-2096.

po ceni................................din.

BODQE

DIJETA

Za razliku od vas di-nar je istrajan u svojojdijeti.

Svakim danom je svemršaviji!

DOBITNIK

Sedmicu na lotouopet je dobila - Dràvnalutrija Srbije!

ODGOVORAN

Svi odbijaju odgov-ornost zbog novog posku-pqewa struje.

Na kraju }e ispastida je kriv - Nikola Tes-la!

TAKTIKA

Naši treneri najus-pešnije skrivaju taktikusvojih timova.

Toliko uspešno da je~esto niko na stadionune vidi!

SUMWIVO

Sedmica na lotouopet nije izvu~ena.

Mora da je u pitawuneka kombinacija...

GRABE@

Sit gladnom veruje. Zato toliko i jede!

STRATEGIJA

Ruska avijacija usko-ro }e imati bombarderebez pilota.

Naša strategija jedruga~ija: mi imamo pi-lote bez bombardera!

ODLUKA

Televiziju ne gle-dam, ali pretplatu re-dovno pla}am.

Od dva zla izabraosam mawe!

PREDLOG

Plan razvoja Srbijedo 2020. godine mogao bida ima samo dve re~i.

Da preìvimo!

JEZI^KANEDOUMICA

Kako se pravilnokaè: legalizacija ililagalizacija?

OPRAVDANO

U luksuznom hoteluna Kopaoniku sreli su sepoliti~ari i privredni-ci.

Narod je bio oprav-dano odsutan.

FARME

Kad bi naši ratarisvoje farme gledali ko-liko "Farmu" na tele-viziji, stvarno bismomogli da hranimo polaEvrope...

GREHOTA

Primite jednu vakc-inu.

Šteta da se baci!

PRELAZAKEkonomisti traè da

pre|emo sa dinara naevro.

A šta }emo mi kojinemamo ni dinara?!

SLI^NOSTKoja je sli~nost

izme|u limuna i slo-bodnog novinarstva?

Ni jedno ni drugo neuspeva u Srbiji!

(Etna, Bojan Qubenovi})

SATIRIKON


ANEGDOTE

@ALI SE GOSPODU BOGU

Jedan stariji Crnogorac, za vrijeme crnogorske uprave,došao u dràvni savjet za neki spor.

Predsjednik dràvnog savjeta Marko \ukanovi} saopš-tio mu presudu.

- Vala mi pošteno presudiste! - Tako je po zakonu. - Mogu li se još kome àliti protivu vas? Marko Radulovi}, dràvni savjetnik re~e: - Moèš po} da se àliš gospodu Bogu. - Nijesam za sad putnik za tako daleki put, gospodine

Marko, no bi rad bio, da me ti zamijeniš, odgovori seqak.

PRESUDA SERDARA TODORA

Jednome seqaku u Crkvicama, u Pivi, utopio se komšijs-ki pas u wegov ubao (bunar). Seqak optuì svoga komšijukod serdara Todora Dragova Muji~i}a i zatraì, da se vodaiz ubla izlije i da je na ra~un wegovoga komšije pop osvješ-ta (blagoslovi).

- Bi li tuìo ovoga komšiju, da se u tvoju vodu utopilawegova lisica i bi li mu dao polovinu para od koè, koju biprodao, - upita ga serdar.

- Ne ja, Boga mi. - Pa on nije svoga psa poslao, da ska~e u tvoju vodu. Ajde,

moj brate, pa izqevaj i sveštaj, kako znaš.

TO JE TO!

Prilikom jedne od svojih poseta Be~u, kwaz Miloš bioje i gost austrijskog dvora. Uz ve~eru, organizovano jemuzi~ko ve~e u wegovu ~ast, sa klasi~nim repertoarom.Muzi~ki potpuno neobrazovan, kwaz Miloš je sve vrememudro }utao i pa`qivo slušao...

Videvši veliku zadubqenost Miloševu i èle}i ga ma-lo isprovocirati, austrijski car mu predloì da orkestarponovo odsvira komad koji mu se najviše dopao.

Austrijskom caru je bilo jasno da Miloš nije obrazovani da ne}e umeti da kaè koju kompoziciju èli ponovo da~uje. Kako Miloš nije znao naziv ni jednog od dela, odlu~ioje da iskoristi ponudu i da malo namu~i cara te da muuzvrati na provokaciju.

Rekao je neka sviraju redom i svirali su mu redom svekompozicije koje su te ve~eri bile na programu, ali uzalud -nikako da nai|e ona prava.

Umorni muzi~ari a i svi ostali u dvoru jedva do~ekašepauzu. Me|utim, neki od muzi~ara su uzeli štimovati in-strumente...

- To je to! - uzviknu najzad kwaz Miloš, na zaprepaš}ewesvih prisutnih i kulturno se zahvali što mu je Car na krajuipak ispunio èqu da ~uje omiqenu kompoziciju.

Tada je svima bilo jasno da Miloš Veliki nije ni naivanni za podcewivawe.

OBAVE[TEWEPozivam sve pripadnike 16. klase AP[-e, koji su

zavr{ili vojnu {kolu u Zadru od 1967. do 1970. godi-ne, da mi se jave radi organizovawa druèwa povodom40 godina od zavr{etka.

Druèwje bi trebalo da se odrì u Beogradu, 20.jula 2010. godine, u Centralnom Domu Vojske Srbije, sapo~etkom u 13 ~asova.

Du{an Stevanovi} Stefke Tel. 064 /236-1232

Documents

U OVOM BROJU Iz Udru`ewa vojnih Opet o zakinutom delu ... · PDF fileKatalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Vojni veteran ISSN 1452-3809 Interno glasilo vojnih veterana