SIMILLIMUM. times asopis udru enja „Simillimum“ GODINA

SIMILLIMUM. times !asopis udru"enja „Simillimum“

GODINA 2019-2020, VOL 11, NO. 3MART 2020

Definicija zdravlja SZO «Zdravlje je multidimenzioni fenomen dinami#ke ravnote"e u kome se odnos izme$u individue i njene okoline kako socijalne tako i fizi#ke shvata kao integralan - celovit“

SimillumumTimes–mart20201

IMPRESSUMGlavniiodgovorniurednikitehničkiurednik: Prof.drVladimirHolodkovŠtampa: e-izdanje(PDF)Redakcija: Stručnisavet«Simillimuma»Uređivačkiodbor: Drmed.spec.LiljanaBibić-Bajić Drmed.spec.JasminaJović Drmed.SanjaMirčić–Cimeša Drmed.VericaLazovićIzdavač:Udruženjezaširenjeiunapređenjeklasičnehomeopatije“Simillimum”,BeogradWebsajt: www.simillimum.edu.rsE-mail: [email protected]ž: e-izdanje(PDF)FotografijananaslovnojstranibyManjaHolodkov2020

CIP–КаталогизацијаупубликацијиНароднебиблиотекеСрбије,Београд”SIMILLIMUMTIMES»:Časopishomeopatskogcentraiškole”Simillimum”Volume11,broj3–MART2020Beograd–BulevarkraljaAleksandra201spratVI,stan65Udruženjezaširenjeiunapređenjeklasičnehomeopatije«Simillimum»FORMAT:B5Izlazičetiriputaujednojškolskojgodini.

ISSN1821-3405COBISS.SR-ID1713

SimillumumTimes–mart2020 2

SADRŽAJ UVODNIK .... 3 AKTUELNO: PREHLADA, KAŠALJ I GRIP - GLAVNE KARAKTERISTIKE UZ PREPORUKU REMEDIJA (Autor: Vesna Lelas) ... 14 OBJAVA - KONKURS ZA UPIS NOVIH ČLANOVA-STUDENATA HOMEOPATIJE ....18 OBJAVA ZA UPIS GRUPE ZA KLINIČKE VEŽBE .. 19 OBJAVA - KONKURS ZA UPIS NOVIH ČLANOVA-STUDENATA VETERINARSKE HOMEOPATIJE .. 20 OBJAVE SEMINARA

Dr Džonatan Hardi (škorpije i pauci) ... 22 Prof. dr Vladimir Holodkov (supervizija u homeopatiji) ... 24 Andreas Bjorndal (kristali u homeopatiji) .. 26 Letnja škola «Simillimum – 2020» .. 28 Vannastavni program: Radionica «Anđeli, izaslanici iz duhovnog sveta: Razumevanje» .. 30

MAGIČNI ZNACI: NELOKALNA INTERPRETACIJA HOMEOPATIJE ... 31 Autor: dr Harald Walach TERAPEUTOVO SAMORAZOTKRIVANJE U TERAPIJSKOM PROCESU: PREDNOSTI I RIZICI .. 61 Autori: Jelena Manojlović, Mina Aleksić, Nevena Čalovska Hercog PROJEKAT:DIDIJE GRANŽORŽ–DUH HOMEOPATSKIH SREDSTAVA . 74 Autori: Verica Rakić TRANSKRIPT SEMINARA DŽONATANA HARDIJA (JUN 2019) ... 79 ПЕСМЕ ДР РАДИНКЕ БЛАГОЈЕВИЋ ..100 (I DRUŽENJE ALUMNI KLUBA) NOVI POGLED NA NASLEDNI FAKTOR . 105 Autor: Tomislav Budak HOMEOPROPHYLAXIS – CAN YOU BELIEVE IT? . 131 Author: Elena Cecchetto ALUMNI PRIČA: DOBAR SAVET NEMA CENU – PRIČA O NADI MILOŠEVIĆ . 141 DRUŽENJE ZA NOVU 2020. GODINU . 145 U SUSRET LETNJEM SEMINARU O MINERALNOM CARSTVU . 147 U JUNU 2020. GODINE: AMBER (SUCCINUM) (ĆILIBAR) Informacija o završetku transkripta as radionice: Andrea Bjorndahl: Anđeli-izaslanici iz duhovnog sveta .158 MAPA ZA «COLD & FLU» POSTUPAK


UVODNIK

Ovaj redovan broj časopisa «Simillimum timesa» za mart 2020. počinjemo nenadano sa sledećim vestima a «život se kotrlja i dalje»: Nalazimo se usred pandemije virusa Covod-19 tipa koja je krajem decembra 2019. počela u Kini, u gradu Vuhan. Ona se raširila i možete je pratiti na nekim veb sajtovima: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije koje dva puta dnevno izveštava o stanju: covid19.rs Svetska zdravstvena organizacija: https://ncov2019.live/data?fbclid=IwAR1UHE3YoNmxLcgiOdZg50_-FBiVOpB09NaX8WpJKnivw5P5QkHMBU2oWK8 i privatna inicijativa jednog preduzetnika iz SAD: https://ncov2019.live/data?fbclid=IwAR1UHE3YoNmxLcgiOdZg50_-FBiVOpB09NaX8WpJKnivw5P5QkHMBU2oWK8 Potrebno je da se odgovorno odnosimo jer trenutno ne postoje rešenja za ovu pandemiju. Uvedene su vanredne mere u Republici Srbiji od 15.3.2020. i u skladu sa tim merama, predsednik Upravnog odbora udruženja «Simillimum» je doneo 16.3.2020. odluku o odlaganju / prekidu nastave i kliničkih vežbi do daljeg. Deo posmatranja ovog problema jeste i naš doprinos iz oblasti homeopatije, praćenjem mišljenja aktuelnih i svetski poznatih homeopata. Bitno je da se izbegavaju konfuzije i unapred data rešenja. Deo takvih opservacija vam dajemo u nastavku uvog uvodnika.


POST UDRUŽENJA “SIMILLIMUM” OD 11.3.2020 U vezi (pandemije) Covid.19 virusa u spisima osnivača homeopatije Samuela Hanemana pronalazimo GENIUS EPIDEMICUS. Dajemo izvod iz jednog napisa prof. dr Miloša Popovića (1941. - 2012.) pod naslovom "Višestrani pristup homeopatiji" koji će biti objavljen u junsko-julskom broju "Simillimum timesa":

GENIUS EPIDEMICUS

Radi se o Hahnemannovom opažanju da u jednoj epidemiji bolesti, svi slučajevi liče jedni na druge i da se mogu lečiti uglavnom (ili većinom) istim sredstvom. Ovo je zapazio i Rademacher, ali je tvrdio da se ne radi samo o epidemičnim bolestima, već da se tako ponašaju i druge bolesti (što je i moje hirurško iskustvo), i da se kao slične međusobno po kliničkoj slici, mogu lečiti istim načinom i istim sredstvima. To se naziva »duh epidemije« ili »Genius epidemicus«.

Postupak: analiziraju se slučajevi epidemične bolesti i u nekoliko njih se nađe zajednička slika koja odgovara jednom preparatu. Npr. grip sa slikom crevne infekcije i visokom temperaturom, jezom i zimogrožljivošću, uznemirenošću i kolikama u trbuhu i dijarejom, odgovara slici Nux-vomice, i većina (naravno ne svih) slučajeva će reagovati na ovo sredstvo. Sledeća epidemija će imati drugu sliku. I druge bolesti se mogu ponašati na isti način, pa imamo slične slike pankreatitisa, karcinoma kolona, hepatitisa, reumatizma, posebno polenske groznice itd. Po Rademacheru (i Paracelzusu) tu se radi o »uticaju zvezda«, pa će se Genuis Epidemicus smenjivati u vremenskim intervalima koji mogu biti pravilni ili nepravilni, duži ili kraći, ali u načelu na 3 godine.

Metod je veoma primenljiv na epidemije i sve slučajeve kada se u kraćem vremenskom periodu javi slična slika bolesti kod nekoliko (konstitucionalno različitih) bolesnika. Tada se ne prepisuje prema konstituciji več prema slici bolesti.


POST DR RAJESHA SHAHA O NEKIM IDEJAMA

FB POST PROF. GEORGIOSA VITHOULKASA OD 15.3.2020 Poštovane homeopate, želimo podeliti s vama odgovor profesora Georgea Vithoulkasa u vezi sa radom "Homeopatija za infekciju korona virusom Covid-19» dr Aditya Kasariyansa i dr Rajanom Sankarana. ---- Homeopatija je individualistički sistem terapije, stoga ne postoji mogućnost da se jednim hom. sredsgvom izleče svi slučajevi određene patologije. U štampanom radu ovih autora se vidi da se svi slučajevi leče jednim lekom !!!


Što se zapravo dogodilo? Dobro je poznato da je ovaj korona virus u 97% slučajeva samo-oporavljiv, tako da će svaki lek ili lažni lek ili placebo imati isti uspjeh kao onaj opisan za ove slučajeve. Takođe se mora napomenuti da će ispravan homeopatski lek imati puno drugačiji učinak od onoga opisanog u ovim slučajevima: ovaj učinak je trenutni oporavak, a ne povlačenje, poput onog opisanog u ovim slučajevima. Ako želimo da se ozbiljno pozabavimo ovim pitanjem, trebali bismo tražiti da se napravi epidemiološko istraživanje u nekoj od bolnica u Evropi, gde bi pacijenti mogli biti nasumično raspoređeni u dvije različite skupine, jedna za konvencionalno lečenje, a u drugoj će se dodati homeopatski tretman (lečenje svakog pacijenta pojedinačno) i nakon tretiranja uzorka od najmanje 200 slučajeva iz svake skupine da bi se obavila procena (evalvacija) rezultata i otkrilo ima li homeopatska skupina superiorni ishod u preživljavanju, opštim uslovima itd. i u kojoj meri odnosno stepenu se to dešava. Sva ostala izvikivanja o superiornosti homeopatije u ovoj epidemiji de facto gripa su neodgovorna i optuživaće nas za oportuniste! Spomenuti genus epidemicus (Hanemanov pogled) ne može se uočiti u svim epidemijama, čak ni u slučajevima kada je moguće razabrati ali to ne znači da će svi slučajevi biti pogođeni ovim specifičnim lekom. Genus epidemicus roda može se utvrditi tek nakon što praktičar homeopatije leči dovoljan broj slučajeva i proceni učinak svog lečenja, što znači da opazi koji su lekovi delovali zaista dobro. Ako utvrdi da lek u velikoj meri prevladava u uspešnim slučajevima, onda se može reći da je to možda genus epidemicus. Takve slučajeve danas, u razvijanju sličnih simptoma, nemoguće je pronaći sa nivoom zdravlja naših savremenih društava. Mogu predvideti da, kad bi svi pokušavali da pronađu genisu epidemicus, verovatno bi svi pronašli drugačiju remediju! Na primer, šta se može dogoditi, nakon lečenja recimo 5 slučajeva i u dva od njih


dobijemo isti lek. Proglasiće ga genius epidemicusom. Može samo da zamislite potpuni haos i zbrku koja će uslediti u takvom slučaju u kojem će bilo ko predložiti taj lek. Zaključak koji moramo izvesti jeste da je potreban postupak ozbiljne procene pre nego što se može dati uputstvo javnosti, pa je svako smešan ko objavi da je pronašao genus epidemicus po svojoj mašti. Dalje u vezi ovih napomena o dokumentu, ako analiziramo informacije, naći će se indikacije različitih lekova, ali kao što je rečeno u početku, čini se da će svaki lek koji može propisati imati određeni učinak na pacijenta. Ali kada se propisuje ispravan lek kod slučajeva gripe, pozitivan učinak oseti se odmah. Ali, potrebna je reč upozorenja: pod tim okolnostima ne možemo tvrditi da je učinak homeopatskog leka takav da je izlečio pacijenta sve dok u eksperimentu koji sam gore opisao ne pružimo dokaz. Prof. George Vithoulkas; 15.03.2020. FB POST DR RAJESH SHAH OD 15.3.3020 Čitam slučajne rasprave o takozvanom genus epidemicusu već više od mesec dana. U profesiji postoji nekoliko oportunista koji bi se svesno ili nesvesno pokušali ugurati u takve situacije. Homeopatska struka mora biti zrela da bi razumela virusologiju, imunologiju, internu medicinu kao i homeopatiju kako bi se suočila sa ovakvom pandemijom koja je eskalirala. Nerazumno je tvrditi da se takozvani genus epidemicus temelji na nekoliko slučajeva takve samoograničavajuće bolesti. Ovo je možda prva pandemija za sve nas. Moramo shvatiti da nemamo iskustva u suočavanju s takvom katastrofom. Jedva da postoji naučni, istorijski dokument koji bi podupro genus epidemicus. Ne bismo trebali biti naivni u deklarisanju genus epidemicus tu i tamo.


Bez obzira koji lek se odabere, mora imati dubinu, sposobnost i afinitet da menja patogenezu teškog pneumonitisa, a ne površnih nazalnih simptoma. U osnovi, mogu se navesti određeni liekovi poput Phosphorusa, Arsenicuma, Antimonium tartaricuma, Lycopodiuma, Kali carbonicuma itd. Možda su tu neke nozode. Ne bismo trebali žuriti da deklarišemo magični genus epidemicus za tako smrtonosnu infekciju. Ako smo stvarno rasli u prošlom veku, o samoj ideji GE može se raspravljati. Ne može se očekivati da će bilo koji GE učiniti čaroliju. Sistemske i naučne imunološke i druge pretkliničke / kliničke studije sa velikom veličinom uzoraka mogle bi dodati vrednost suštini homeopatijske struke. Zapravo, ovo je izvrsna prilika za istraživače, naučnike, institucije (vladine i nevladine) da se uhvate u kolo i da sprovedu neka istraživanja u razvoju homeopatskih rešenja za virus označen kao Covid19. Kad bismo na sto mogli doneti neko čvrsto rešenje, mogli bismo privući pažnju mnogih naučnika, vlada i sveta na homeopatiju. Dr Rajesh Shah DODATAK IZ KNJIGE Izvor: «The emerging 'seedling'- that much similar, that much different!” DIALECTICAL HOMOEOPATHY - The Simple Science of Homeopathic Therapeutics K. C. Chandran Nambiar, 2010. .... Potreba za koncentrisanim istraživanjem Celi niz ideja predstavljen je u ovom radu od oko 80 stranica i on sadrži puno hipotetičke dedukcije razvijene korišćenjem poznatih činjenica i dijalektičke logičke metode, koja je potrebna da se potkrepi nizom dobro organizovanih naučnih eksperimenata. Autor je i sam svestan svojih neizrecivih intelektualnih i materijalnih ograničenja u prihvatanju dela


takve veličine kao što je homeopatija. Doduše, ova rad je samo vrlo nestručan i nepotpun pokušaj pružanja naučnog objašnjenja teorijskih i praktičnih zagonetki koje su uvučene oko homeopatije. Ljubazno vas molimo da to uzmite samo kao početni korak u tom smeru. Ali usudio bih se naglas izjaviti svoje veliko uvjrenje da primitivni oblici nanotehnologije i savremene molekularne medicine leže skriveno učaurene u dvestagodišnoj teoriji „similia similibus curentur“ i divnu umetnost homeopatske „potencijalizacije“. Kad sve dublje i dublje uđemo u naučno ponovno čitanje homeopatije, ne možemo sami sebi pomoći a da se ne klanjamo iznova i iznova čudu i sa poštovanjem na nogama prelepom i vrućem sećanju na velikog majstora, koji je osmislio tako sjajan terapijski sistem, koji nadilazi ograničenja vekova! Nadajmo se da će moderna naučna zajednica koja nije prepoznala i poštovala tog velikog genija, pokazati svoju veličinu, ispravljajući se barem ovde. Mislim da teme obrađene u ovom radu (knjizi) svakako zaslužuju daljna usklađena istraživanja i ozbiljne naučne studije. Moramo vizualizovati mega istraživački projekat koji uključuje ulaganja ogromnih finansijskih i ljudskih resursa, uz sudelovanje stručnjaka za homeopatiju, zajedno sa naučnicima koji imaju stručnost u različitim srodnim područjima. Ovaj će projekat morati uključiti različite predmete kao što su nanotehnologija, molekularna biologija, biokemija, genetika, farmakodinamika, neuro-endokrinologija, supra-molekularna hemija, klasteri molekula vode, tečni kristali, klataratni spojevi (specifični rešetkasti spojevi; izraz iz hemije), molekularno utiskivanje, svojstvo pamćenja oblika Ovaj moj skromni pokušaj može se smatrati samo izrazom jake želje da sa svoje strane skrenem pažnju vodećih eksperata na polju homeopatije sa imperativom preduzimanja tako ozbiljnog istraživačkog projekta. Autor će biti više nego zadovoljan, čak i ako bi ovaj članak mogao pobuditi unutrašnju iskru stvaralačke želje u umu barem jednog pojedinca koji ima autoritet i sposobnost da ispuni ovu istorijsku misiju.


Revidirano 9.11.2010, u Kannuru (Kerala) ---- Dakle, ovaj broj našeg časopisa je bogatiji po sadržaju i trebao bi da bude podsećanje na neke teme: Trenutna aktuelna tema jeste proglas Svetske zdravstvene organizacije o epidemiji KORONA VIRUSA. Homeopatija ima odgovor ali u ovom broju nećemo o tome. To je zadatak svakog homeopate da prema simptomima opredeli homeopatsku remediju u skladu sa Hanemanovom doktrinom. Ne možemo da se otmemo utisku jer kako se sada odvijaju procesi, imamo delimičnu medijsku histeriju. U svakom slučaju budimo nezavisni posmatrači bez predrasuda te imamo jedan članak na ovu temu (kašalj i grip) jedne od naše ranije studentkinje. Ovaj broj posvetili smo objavi UPISA NOVE GENERACIJE ČLANOVA – STUDENATA HOMEOPATIJE. Ovo je važna aktivnosti u kojoj nam treba pomoć i saradnja u distribuciji informacija o ovom događaju. Stručni savet je na svojoj sednici razmatrao i doneo odluku da se nastavi sa edukacijom homeopata na području Srbije i regiona u skladu sa ciljevima Udruženja «Simillimum» i nastavnim programima za osnovne i specijalističke studije. Definisali smo minimalni broj polaznika kako za humanu tako i za veterinarsku homeopatiju. Poznato je da je Udruženje «Simillimum» jedino koje na području regiona i u Srbiji organizuje nastavu iz obe ove oblasti. Nezaobilazne aktivnosti su i predstojeći SEMINARI do kraja ove 2019/2020 školske godine. Pogledajte. Imamo bogatu ponudu seminara. Pored svega, imamo i novosti o dešavanjima između dva izdanja časopisa. Ali ovaj broj časopisa «Simillimum timesa» je i podsetnik. Razlozi za multidisciplinarnim pristupom homeopatiji Homeopatija je svakako naučna i praktična delatnost svrstana u medicinske nauke pre svega u tzv. tradicionalnu – komplementarnu -integrativnu medicinu. Homeopatija je sa svojim idejama o razblaživanju supstance, trituraciji i sukuciji dovela do niza novih otkrića pre svega u oblasti mikrobiologije i genetike o delotvornim efektima kod isceljenja najtežih oboljenja. Sve više sazreva svest o potrebi integracije homeopata i doktora medicine raznih specijalnosti u cilju multidisciplinarnog pristupa metodama isceljivanja. Podsećamo da smo


u maju 2017. godine organizovali međunarodni seminar pod vođstvom poznatog norveškog homeopatse Andreasa Bjorndala sa temom «Vladati homeopatijom u svakodnevnoj praksi» ili sa podnaslovom «U susret objedinjenoj homeopatiji». Transkript ovog seminara se može nabaviti u biblioteci Udruženja «Simillimum». Recenzija prof. dr med. Aleksandra Krstića (u knjizi «Homeopatija – Nežna medicina» autora Vladimira Holodkova) Homeopatija je kompletan medicinski sistem, koji je razvijen u Nemačkoj u XIX veku. Njen osnivač je Nemac Hahneman Samuel Christian Friedrich (10.4.1755 - 2.7.1843), lekar, hemičar, poliglota i filozof prirode i njenih zakona. On primenjuje princip da se „slično sličnim leči“, uvodi minimalne doze lečenja, daje bolesniku pojedinačne doze, priprema homeopatske lekove razblažujući ih u vodenom i alkoholnom rastvoru do nivoa da se u njemu ne nalazi ni jedna molekula iste, pritom između svakog sledećeg razblaženja udara o podlogu da aktivira molekule vode da one upadnu u rezonacu (potenciranje). Ovako dobijeni lekovi isceljuju, podstiću odbrambene sposobnosti organizma, nemaju štetne sporedne efekte. Pri određivanju pravog homeopatskog leka uvodi da se računa o posebnosti svakog bolesnika i njegovog nasleđa, genetskog koda i svih osobina (zdravih i bolesnih) lečene osobe (holistički pristup). U toku od od 220 godina homeopatski lekovi ne gube svoju efikasnost. Na osnovu Hanemanovog kapitalnog dela „ORGANON - UMETNOSTI LEČENJA“, koju je u toku svog života Haneman šest puta dopunjavao i usavršavao, plejada njegovih naslednika počev od Kenta i Heringa pa do nekih naših savremenika, Šankarana (uvodi sistemski pristup i biljno carstvo), Šoltena (uvodi familije lekova i mineralno carstvo) i Vijayakara (prediktivna homeopatija - klasična homeopatija objašnjena dostignućima savremene nauke), nastavljaju i uvode novine u savremenu homeopatiju. Autor u ovoj knjizi uspeva na lak, razumljiv, tačan i znalački način da objasni Galensku medicinu (savremena zapadna medicina), koju razume tako da ona kontroliše simptome bolesti i leči ih vršeći njihovu supresiju. Veoma uspešno ističe holistički i homeopatski metod (Hanemanska medicina) koja podstiče odbrambene snage organizma (imunitet) i tako isceljuje bolesnika. Jasno i uspešno iznosi mišljenje da treba integrisati ova dva pristupa u vidu integrativne medicine, koja koristi sve što dovodi do trajnog izlečenja obolelih. Knjiga na jednostavan i lak način uvodi čitaoca u prostor homeopatije. Podeljena je na dve veće celine ”Homeopatija za neupućene” i ”Homeopatija za radoznale”, čime se želi podstaći da sam čitalac proširi svoje vidokruge, odnosno da bude podstaknut da sopstvenim traganjem dođe do spoznaje o homeopatiji. Knjiga sadrži deset poglavlja razvrstanih u dva dela i svako poglavlje predstavlja detaljno, profesionalno ali razumljivo štivo o pojedinim segmentima homeopatije počev od istorije nastanka, metodologije rada, praktičnih primera, navođenje najnovijih naučnih saznanja kako deluju homeopatski lekovi, školovanju, dilemama, itd. Knjiga sadrži u manjem obimu zanimljive slike pre svega o samom Hanemanu, čoveku koji je izneo na nivo svesnosti ovu dragocenu nauku. Pored toga, daje se i grafički prikaz mape uma jednog homeopatskog slučaja. Knjiga sadrži tabelu popisa homeopatskih lekova koji su od interesa kod akutnih stanja pojedinih tegoba, uz važnu etičku napomenu da ona ne služi za pokretanje tretmana od strane čitaoca. Sve što se navodi je dobro vezano za odgovarajuće reference u duhu standardne naučno-istraživačke metodologije. Dat je adekvatan izbor preko 70 bibliografskih jedinica, koje daju težinu ovom radu, čime se u dovoljnoj meri eliminiše subjektivan prikaz


homeopatije od strane autora. Knjiga ”Homeopatija – nežna medicina” osvetljava način rasta homeopate kroz edukaciju, registraciju i licenciranje čime se ova profesija institucionalizuje u Srbiji počev od 2005. godine, tako da homeopatija ima šansu da bude prihvaćena ravnopravno sa konvencionalnom medicinom od strane stanovništva. Smatramo da ovaj izdavački poduhvat ”Velarte” u saradnji sa autorom može samo da pozitivno doprinese afirmaciji homeopatije. Ovaj poduhvat pozdravljamo i ovu publikaciju preporučujemo svakom ko želi da se na studiozan način upozna sa homeopatijom i da je uvrsti u svoj izbor načina lečenja.

Novi Sad, maj 2011. Profesor dr med.Aleksandar Krstić, Redovni član Akademije medicinskih nauka SLD, pedijatar, klinički genetičar, razvojni neurolog i Licencirani homeopata

Nesporan je značaj integrisane zdravstvene zaštite koja uključuje i prihvaćene metode komplementarne medicine Komplementarna medicina, obuhvata one tradiionalne i komplementarne metode i postupke prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije, koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine, u skladu sa zakonom. Metod komplementarne medicine obavlja zdravstveni radnik kojem je ministar rešenjem izdao dozvolu za obavljanje određenih metoda komplementarne medicine. Metodi komplementarne medicine mogu se obavljati u zdravstvenoj ustanovi, drugom pravnom licu, odnosno privatnoj praksi koja je osnovana kao opšta ili specijalistička ordinacija doktora medicine, doktora stomatologije - doktora dentalne medicine, poliklinika kao i ambulanta za zdravstvenu negu i ambulanta za rehabilitaciju, u skladu sa zakonom. Metodi komplementarne medicine su sledeći: I. Metodi prevencije, dijagnostičke procene, lečenja i rehabilitacije:

1. Akupunktura; 2. Metode stimulacije akupunkturinih mikrosistema; 3. Kvantna medicina; 4. Homeopatija; 5. Tradicionalna kineska medicina; 6. Ajurveda - tradicionalna indijska medicina; 7. Hiropraksa;


8. Osteopatija; II. Metodi očuvanja i unapređenja zdravlja:

9. Aromaterapija; 10. Reiki; 11. Antropozofska medicina; 12. Ći gong (dao jin), joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.

Potreba zdravstvenih radnika-homeopata: poznavanje i raumevanje oblasti iz anatomije, fiziologije, patologije, farmakologije, infektivnih bolesti, psihologije i poznavanje propisa te ostalih oblasti u skladu sa potrebama homeopatije (Materia Medica, Repertorijum, Hronične bolesti, uzimanje i analiza slučaja, supervizija, kontinuirana edukaija homeopata) Dat je autorski prikaz: Terapeutovo samorazotkrivanje u terapijskom procesu: Prednosti i rizici (аutori Jelena Manojlović, Mina Aleksić, Nevena Čalovska Hercog) Veza molekularne genetike i homeopatije Dat je autorski prikaz: Magični znaci: nelokalna interpretacija homeopatije (autor Harald Walach). Dato je i podsećanje na pojam mijazmi kao homeopatski pristup hereditarnim faktorima (autor Tomislav Budak). Postoji sve veći interes istraživanja veze genetike i homeopatije. Neka bude poruka za vas koji čitate da se posvetite istraživačkom postupku i sami otkrijete radove na tu temu. U knjizi «Homeoaptija – nežna medicina» autora Vladimir Holodkova ima jedno poglavlje posvećeno naučnom radu i zaključcima dr Petera Kaya. Naveli smo i jedan rad na engleskom jeziku o homeoprofilaksi. Da li je to mit, iluzija ili stvarnost? Nećemo dobiti odgovor ali za homeopatiju je važno da postoje i takva razmišljanja. Želimo vam dobar rad u homeopatskoj praksi a zatečenim studentima homeopatije pri Udruženju»Simillimum» želimo da uspešno završe svoje studije. Hvala što se sa nama! REDAKCIJA «SIMILLIMUM TIMESA» STRUČNI SAVET UDRUŽENJA «SIMILLIMUM»


A K T U E L N O PREHLADA, KAŠALJ I GRIP - GLAVNE KARAKTERISTIKE UZ PREPORUKU REMEDIJA Autor: Vesna Lelas Objavljeno u «Simillimum timesu», broj 2, sezona 2011/2012 Ovi zdravstveni problemi se javljaju kada je imuni sistem pojedinca oslabljen, čineci tako telo podložnije infekcijama. Homeopatija podstiče stvaranje ravnoteže u imunitetu i to stavlja za cilj svog rada u odnosu na puku borbu sa pojedinačnim sezonskim oboljenjem, mada su ponekad oba pristupa moguća kao rešenje. Faktori koji doprinose slabljenju imunog sistema takođe su: previsok unos hrane i alkohola ali i niskokalorične dijete; izloženost suvom, hladnom vetru; situacija kada se organizam zahladi nakon što se njegova glava izloži vlazi (osoba se oznoji ili pokisne pa zatim bude izložena hladnoći); previše fizičkog ali i psihičkog rada, nedovoljno vremena za oporavak i odmor; emotivni stres a naročito posle doživljenog šoka ili straha; mada dolazi u obzir i nervoza i velika opterećenost zbog licne ekonomske situacije ili nekih nastupajućih a stresnih događaja. Infekcije mogu nadvladati nakon bilo čega što poremeti vitalnu silu organizma; ponekad to bude i promena vremenskih uslova - odnosno nagli prelazak iz hladne zimske u za to doba godine neočekivanu toplu klimu kao i obrnuto. PREHLADA je prouzrokovana virusnom infekcijom i najviše uticaja ima na respiratorni sistem. Prvi simptomi su blaga obloženost grla sa upalom, vodenasti iscedak iz nosa i kijanje. Kako organizam počne da se bori sa infekcijom iscedak iz nosa postaje gušći a moguće i žućkast. Prehlade su obično same po sebi vremenski limitirane ali i netretirana prehlada može preći u ozbiljan problem, kao što je upala pluća; infekcija se može proširiti na uši, sinuse, larings, bronhije. KAŠALJ je po odlikama suv ili produktivan (sa mukusom). Uglavnom se javlja kao posledica iritacije disajnih puteva kako salivacijom mukusa iz sinusa ili polenskom iritacijom. Da bi se odbranila od iritanata pluća pacijenta stvaraju vazdušni podpritisak koji se naglo izbacuje uz specifičan zvuk koji se potom čuje. GRIP (INFLUENCA) je posledica virusne infekcije. Simptomi su povišena temperatura, bol u mišićima kao i glavobolja, upala i


obloženost grla i kašalj. Deca, starija populacija, pušači i dijabetičari su oni na koje ovo sezonsko oboljenje ostavlja najviše posledica. Napomene: KAŠALJ - ako je u kombinaciji sa visokom temperaturom i bolovima posetiti i alopatskog doktora; isto se odnosi i na situaciju kada je kašalj posledica udisanja prašine ili dima a 1-2 dana nakon uzimanja remedije ne dođe do poboljšanja. GRIP - ako u roku 4 dana ne dođe do poboljšanja naročito u vezi visoke temperature posetiti alopatskog doktora. PROBLEM SIMPTOMI UZROCI REMEDIJA PREHLADA Prehlada koja nastupa lagano

Toplina u usnama Grlo je crveno i Otečeno Blaga temperatura

Infekcija Pregrevanje organizma sa odsustvom znojenja

FERRUM PHOS Uzimati 6C Na dva sata do 4 doze

Prehlada sa iritabilnim simptomima

Tendencija da pacijent biva naporan prema okolini Osećaj zimice Nos curi danju a zapušen noću Vodnjikave oči Kijanje Glavobolja Obložena guša

Infekcija Emotivni stres Od previše rada Nedstatak sna ili nečega što izaziva bes kod pacijenta

NUX VOMICA Uzimati 6C Na dva sata do 4 doze

Rane faze prehlade sa kijanjem

Prehlada počinje napadom kijanja i gustim mukusom kao što je bekance kod sirovog jajeta Nos može biti i zapušen a mogu se videti i obloi istog Pacijent ima željju da bude ostavljen na miru Ne podnosi pažnju

Infekcija Emotivni stres

NAT MUR Uzimati 6C Na dva sta do 4 doze

Prehlada uz žuti mukus

Nos zapušen noću a curi tokom dana Mukus je žilav i žut Izostanak osećaja žeđi i gubitak čula mirisa Može doći do pucanja kapilara u nosu

Infekcija PULSATILLA Uzimati 6C Na dva sata do 4 doze


Glavobolja u području iznad očiju (čeoni sinusi)

KAŠALJ Suv, iritantna koji nastupa naglo

Suv, šupalj (sa odjekom) Zvučan kašalj Velika žeđ Nagli skok temperature Osećaj velikog nemira do tačke straha od smrti Izuzetna osetljivost na dim i zagušljivi vazduj

Prehlada ili grip Stres (strah) Izloženost suvom haldnom vetru ili promeni klime Polen

ACONITE Uzimati 6C Na 4 sata do 10 doza

Bol u plućima od kašlja

Glavobolja sa osećajem da će se lobanja raspolutiti i od najmanjeg kašlja Ekstreman žeđ uglavnom za toplm napicima ali ne previše često Celo telo ima osećaj slomljenostižMoguća temepratura

Prehlda ili grip Stres i briga naročito zbog novca ili posla)

BRYONIA Uzimati 30C Na četiri sata do 10 doza

Kašalj sa tankim zelenkastim mukusim

Iskašljava se tanak rastegljiv gorak mukus koji ostavlja ružan ukus u ustima Nema apetita Jezik obložen belom skramom Možese pojaviti zelenkasta sluz iz nosa Nema žeđi

Prehlada ili grip Infekcija pluća Polen

PULSATILLA Uzimati 30C Na četiri sata do 10 doza

GRIP (INFLUENCA) Grip praćen nemirom

Iznenadna visoka temperatura Upala grla Fizičke simptome prati osećaj straha

Infekcija Izloženoat suvom vetrovitom ili vrlo vrućem vremenu Emotivni šok ili strah

ACONITUM Uzimati 30C Na dva sataa do 10 doza

Grip sa visokom temperaturom

Visoka temperatura koja nastuoa naglo Nleti krvi u glavu (lice

Infekcija U slučaju da se glava oghladi dok

BELLADONNA Uzimati 30C Na dva sata do 10


svetlije crvene boje nakon toga) Bolno grlo Oči širom otvorene Moguća konfuzija ili delirijum

je mokra od znoa ili kiše Pregrejana glava

doza

Grip sa jezom i slabošću

Izostanak žeđi i pored visoke temperature Bolno grlo Zmica uz i niz kičmu Cepajuća glavobolja (bolje od uriniranja) Umor Slabos tu nogama Bol u kostima Osećaj brige i stresa

Infekcija Briga zbog budućih zadataka ili javnog nastupa

GELSEMIUM Uzimati 6C Na dva sata do 10 doza

Grip sa ozbiljnom pulsirajućom glavoboljom

Snažna glavobolja koja se pogoršava od kašlja ili od najmanjeg pokreta očiju Dehidracija sa potrebom da pije dosta tečnoti u ređim intervalima Nemir Želja da bude kod kuće

Infekcij Stres i briga u vezi finansija

BRYONIA Uzimati 30C Na dva sata do 10 doza

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !u"

OBJAVA ZA UPIS PRVE GODINE

U!ENJA HOMEOPATIJE (&KOLSKA 2020/2021)

Stru!ni savet Udru"enja “Simillimum” je odlu!io da se raspi$e konkurs za prijem novih !lanova - studenata homeopatije sa po!etkom nastave od septembra 2020. godine po rasporedu. Minimalna grupa za zapo!injanje studija po programu Udru"enja “Simillimum” jeste SEDAM (7) !LANOVA. Upis traje do 1. septembra 2020. godine. ZA SVE DETALJE OBRATITE NAM SE:

• putem na$eg e-mejla [email protected] ili • telefonom +381 (0)64 3067.465 ili • posetom u na$ prostor u Beogradu, Bulevar kralja

Aleksandra 201, sprat VI, stan 65. RADNO VREME JE SUBOTOM OD 10 DO 13 SATI.

Preduslovi: Psihofizi!ki zdrave i punoletne osobe koje imaju volju da prepoznaju, nau!e i primenjuju metode homeopatije. Neke detalje o nama mo"ete videti na veb sajtu: www.simillimum.edu.rs Posebno obratite pa"nju na odrednicu «O nama»


OBJAVA ZA UPIS GRUPE ZA KLINIČKE VEŽBE

(ŠKOLSKA 2020/2021) Stručni savet Udruženja “Simillimum” je odlučio da se organizuje posebna nastavna jedinica KLINIČKE VEŽBE u trajanju od jedne školske godine (deset meseci, po dva dana u mesecu; vikendom – subota i nedelja; to je ekvivalento 160 sati) po mesečnoj članarini – naknadi od 60 evra (u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja po srednjem tečaju NBS). Udruženje «Simillimum» je sklopilo ugovor sa ovlašćenim homeopatskim centrom «Jevremovac» u Beogradu koji vodi mr Irena Stojković. Kliničke vežbe su namenjene onim osobama koje imaju minimalno teoretsko znanje iz homeopatije ili žele da se usavrše u kliničkoj praksi odnosno ne mogu učestvovati polaznici bez minimalnog teoretskog znanja stečenog u drugim edukacionim centrima. Radni materijali (Materia Medica, Repertorijum) postoje i na raspolaganju su u Udruženju «Simillimum». Moguć je rad i u adekvatnom softveru za homeopate. Veličina grupa za rad u okviru teme KLINIČKE VEŽBE (U HOMEOPATIJI) po iskusnom programu Udruženja “Simillimum” jeste OD 5 DO 10 ČLANOVA. Upis traje do 1. septembra 2020. godine. ZA SVE DETALJE OBRATITE NAM SE: • putem našeg e-mejla [email protected] ili • telefonom +381 (0)64 3067.465 ili • posetom u naš prostor u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 201, sprat VI, stan 65.

RADNO VREME JE SUBOTOM OD 10 DO 13 SATI.


OBJAVA ZA UPIS NOVE GENERACIJE STUDIJA

VETERINARSKE HOMEOPATIJE ŠKOLSKE 2020/2021 GODINE

Udruženje ”Simillimum” objavljuje konkurs za upis nove generacije studija veterinarske homeopatije u trajanju od dve školske godine počev od septembra 2020. godine. Nastava je podeljena u deset blokova prve i deset blokova druge godine i odvija se jednom mesečno, nedeljom. Raspored se daje unapred za celu školsku godinu. Polaganje završnog ispita je na kraju druge godine. Nakon uspešno položenog ispita, izdaje se sertifikat. Jedna mesečna rata je 60 evra u dinarskoj protivvrednosti. U ovaj iznos uključen je rad predavača, testovi, vežbe i priručnik. Plaćanje u ratama obavlja se najkasnije na sam dan predavanja za tekući mesec. ROK ZA PRIJAVU: DOK SE NE FORMIRA GRUPA (NAJKASNIJE DO 1. JULA 2020 GODINE) Prijava: Ferenc Sečedi, dr vet. med telefon: 063/8116.828 e-mejl: [email protected] Mesto nastave: Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 201, sprat VI, stan 6 (u blizini «Liona» na Zvezdari). Minimalan broj grupe za učenje je 7 studenata. Udžbenik je obezbeđen (na srpskom). Postoji i druga dopunska literatura (srpski, engleski). Veterinarski modul se sastoji od: Teorija obuhvata: - odnos izmedju akademskog i homeopaskog sistema lečenja - homeopatija - šire mogućnosti u lečenju životinja - homeopatski tretman organa i organskih sistema - principi lečenja akutnih i hroničnih bolesti sa homeopatijom - lečenje konja, goveda, svinja i malih životinja sa homeopatijom - lečenje životinja u zapatu Praktični deo sastoji se od: - klinički pregled životinje i uzimanje slučaja


- obrada dobijenih informacija i pronalaženje homeopatskog leka - određivanje potencije leka i doziranje - mogućnost primene homeopatskog leka sa alopatskim lekom - praćenje toka izlečenja - vođenje evidencije o pacijentima

Biografija predavača Sečedi Ferenc rođen je 1963. godine u Bečeju. Veterinarski fakultet u Beogradu završava 1989. godine. Godine 2002. savladao je veštine, koje otvaraju put prema altenativnim metodama lečenja kao što su radiestezija, psihotronika, hipnoza, neurolingvističko programiranje i kiropraktika. 2008. godine u Budimpešti je završio homeopatske studije iz veterine i stekao je međunarodnu diplomu ”IAVH - diploma”. Potom 2011. godine završio je i humane homeopatske studije u homeopatskoj školi „Hahnemann“ u Novom Sadu. Momentalno je predavač u školi za veterinarsku homeopatiju u Budimpešti i u homeopatskoj školi „Haneman“ u Novom Sadu. 2016. godine u novembru na zajdeničkom kongresu ECH i IAVH u Beču, održao je prezentaciju na temu, kako primeniti

metod senzacije kod životinja. Od jeseni 2020. godine pokreće četvrti put, studije Veterinarske homeopatije u Srbiji. Živi i radi u Bečeju u svojoj veterinarskoj ambulanti. U pripremi je drugo prošireno izdanje udžbenika.

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& ll"

DR D%ONATAN HARDI &korpioni i pauci u homeopatiji 25. i 26. april 2020. od 10-18

Udru"enje za 'irenje i unapre$enje klasi#ne homeopatije“Simillimum”

Beograd, Srbija

Na ovom seminaru detaljno !emo prou"iti homeopatska sredstva sa!injena od paukova i !korpiona. Pomo"u brojnih izle#enih slu#ajeva jasno !e se pokazati op"te teme ove va#ne i zanimljive grupe lekova. Detaljno !emo prou!iti !est vrsta paukova: Aranea diadema, Aranea ixobola, Theridion curassavicum, Loxosceles reclusa, Tarentula hispanica i Latrodectus hasellti. Prou!i"emo teme !korpiona i videti kako se slu"ajevi !korpiona razlikuju od slu!ajeva Pauka. Vide"emo niz slu!ajeva: Scorpio europaeus i Androctonus amurreuxi. Vide!emo veliki broj slu"ajeva dece i nau!i"emo specifi!ne indikacije za !korpione kod na"ih mla#ih pacijenata. Slu!ajevi "e biti na video snimku, koji je ure%en tako da se homeopatska sredstva prepoznaju jasno i brzo. Slu!ajevi su fascinantni i dramati!no ilustruju teme Pauka i jedinstvene karakteristike svakog leka. Ovi lekovi mogu izle!iti duboke patologije razli!itih tipova, kako fizi!kih, tako i psiholo!kih, i vide"emo u kojim se stanjima !esto koriste. Kombinova!emo detaljnu upotrebu Repertorijuma, Materia Medice i Dokazivanja sa metodom Senzacije, kako bismo pokazali na koji na!in ovaj uravnote"eni

pristup vrlo pouzdano vodi ka ta!nom propisivanju.


Cena: 150€

Za članove Udruženja «Simillimum» 120€

Dopunski popust do 10% za uplate do 1.aprila 2020.

Detaljnije informacije na:

e-Mail: [email protected] Tel: + 381 64 306 7 465

Obezbeđen konsektuvin prevod sa engleskog na srpski jezik. Sertifikat će biti overen od dr Džonatana Hardija na 16 sati. Obavezna je prijava za seminar bez obzira na opciju plaćanja. LOKACIJA

Beograd, Nušićeva 4 «Matica iseljenika Srbije»

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& lv"

OBJAVA (6. i 7.6.2020) SUPERVIZIJA U HOMEOPATIJI

– TEORIJA I PRAKSA Prof. dr Vladimir Holodkov

Seminari iz oblasti supervizija u homeopatiji su vrlo retki i skoro da ih nema ne samo na podru!ju Srbije nego i $ire. Imamo zadovoljstvo da objavimo da organizujemo ovakav seminar za $iru javnost. Ovakav seminar mo"e biti koristan i za druge delatnosti.

SU&TINA SUPERVIZIJE JESTE: «SA!UVATI AUTONOMIJU TERAPEUTSKOG RADA U KRIZNIM SITUACIJAMA KADA SE ZAGLAVI U PRAKSI» Iz biografije predava!a: Vladimir Holodkov je ro%en 1950. u Beogradu. Za homeopatiju je !uo i zainteresovao se jo$ 1994. Pojavom mogu#nosti $kolovanja, zavr$ava 2003. godine !etvorogodi$nje studije klasi!ne homeopatije pri LICH (London International College for Homeopathy), te dobija status diplomiranog homeopate. Zajedno sa jednom grupom entuzijasta predvo%enih Branislavom Badom Domi#, formira 2003. godine Udru"enje za $irenje i unapre%enje klasi!ne homeopatije “Simillimum” u Beogradu sa tri zadatka: organizacija kvalitetnog $kolovanja homeopata (u trajanju od 5 godina), saradnja sa zdravstvenim institucijama Republike Srbije i medijima (radio, TV i !asopisi, javne tribine) i izdava!ka delatnost nekomercijalnog karaktera Danas pri “Simillimumu” ima oko 40 aktivnih !lanova - polaznika raspore%enih u pet godina u!enja. Holodkov je menad"er za edukaciju i predsednik Upravnog odbora “Simillimuma”. Pored toga, vodi i poma"e u razvoju stru!nog !asopisa “Simillimum times”. Godine 2011. zavr$io je srednju medicinsku $kolu i dobio zvanje “medicinski tehni!ar” kao deo sticanja stru!ne kompetencije za rad u oblasti homeopatije. Organizator


je, pri “Simillimumu”, mnogih međunarodnih seminara poznatih svetskih homeopata. Bavi se povezivanjem terapijskih mogućnosti homeopatije sa drugim znanjima stečenim u drugima oblastima (muziko-terapija, zaperisanje patogenih organizama, EFT-Emotional Freedom Techniques terapija, terapija Bachovim kapima, gemoterapija, dramaterapija, storytelling, lečenje teških narkomana, supervizija, itd.). Aktivan je u mnogim područjima a kao član radne grupe Republike Srbije učestvovao je u izradi Pravilnika o kontroli kvaliteta rada homeopate i definisanje uslova za akreditaciju školovanja homeopata. Bio je gostujući je predavač u Makedoniji pri Udruženju “HAMA”. Izdao dve knjige «Homeopatija - nežna medicina» (2011) i «Lični razvoj homeopate» (u formi digitalne enciklopedije) (2018). PREDAVANJE JE KOMBINOVANO: TEORETSKE POSTAVKE I PRAKTIČNI RAD. LOKACIJA

Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra 201, sprat VI, stan 65 S obzirom na ograničen prostor, treba da imamo na umu da se prijave obavljaju unapred putem mejla simillimumbgd@gmail.

ISHOD

Dobijaju se osnove za nastavak usavršavanja u oblasti supervizije u homeopatiji. Pored prezentacije teorije supervizije, sprovode se i vežbe kroz adekvatnu radionicu u 1:1, 1:M i peer-to-peer relacijama supervizora i klijenata. Gosti seminara koji nisu članovi Udruženja dobiće sertifikat o učešću sa naznakom trajanja od 16 sati i overeno od strane predavača..

CENA

Cena učešća je u iznosu jedne mesečne rate redovnih studenata V godine (100 evra u dinarskoj protivvrednosti). Za prijave do 10. maja 2020., gosti imaju popust 10%.

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& lo"

ANDREAS BJORNDAL

«MINERALI – AKCENAT NA PRONALA%ENJU CENTRALNIH TEMA U HOMEOPATSKOM

SLU!AJU» 27. - 28. juna 2020. Godine; od 10 do 18 sati

Andreas N. Bjørndal radi kao homeopata ve# 35 godina, predaje na „Norsk Akademi for Naturmedin“ - NAN (Norve$ka akademija za prirodnu medicinu) od 1987. godine. Danas je na mestu rukovodioca Akademije. Promovi$e homeopatiju i pobolj$anje standarda u edukaciji, kroz svoj politi!ki anga"man, Objavljuje !lanke, u!estvuje u debatama na TV-u, radiju i dnevnim novinama. &lan je i predsedavaju#i komisija i strukovnih udru"enja pri Norve$koj vladi. Kao predsedavaju#i norve$ke homeopatske lige (NHL) zapo!eo je rad na unapre%enju edukacije u

homeopatiji, $to i danas radi u saradnji sa ECCH (The European Central Council of Homeopaths), ICCH (International Council for Homeopathy). Andreas je na$ saradnik i prijatelj i radujemo se njegovom novom dolasku. Transkripti svih njegovih seminara mogu se nabaviti u biblioteci Udru"enja «Simillimum».

Obezbe%en je konsekutivni prevod na srpski jezik. U!esnici dobijaju sertifikat kao potvrdu o u!e$#u

u trajanju od 16 sati .


CENA SEMINARA BEZ POPUSTA - 150 €

ZA ČLANOVE UDRUŽENJA-120€

ZA UPLATE DO 1. JUNA 2020. – 10% DODATNOG POPUSTA

ZA REDOVNE STUDENTE SVIH HOMEOPATSKIH ŠKOLA 100 € Informacije i obavezna prijava: e-mail:

[email protected] Telefon: +381 64 3067465

LOKACIJA

Beograd, Nušićeva 4 «Matica iseljenika Srbije»


LETNJA ŠKOLA «SIMILLIMUM 2020»

(OTVORENOG TIPA) Poštovani polaznici, Šaljemo finalnu ponudu Letnje škole, koja će, nadamo se, biti izvodljiva za većinu. Nismo želeli da propustite priliku da deo vaše Letnje škole bude u prisustvu izuzetnog internacionalnog predavača i sada već naš prijatelj i izuzetan čovek, Andreas Bjorndal. U nastavku Letnje škole je vikend seminar o mineralima.

LETNJA ŠKOLA SIMILLIMUM 2020 OBAVEZNA ZA POLAZNIKE III i V GODINE

Četvrtak: 25.6.2020.

• od 10.00 do 14.00 radionica sa Andreasom Bjorndalom. Tema : “Na pragu sopstvene prakse” Lokacija: Zvezdarska šuma (u slučaju loših vremenskih prilika-prostor «Simillimuma», Beograd, Bulevar kralja Aleksnadra 201, VI sprat, stan 65)

• 14.00 do 15.30 ručak u prostorijama Simillimuma, na bazi švedskog stola (sa opcijama za vegetarijance)

• Od 15.30 do 20.00 odbrana projekata studenata III i V godine Petak: 26.6.2020.

• od 10.00 do 14.00 radionica sa Andreasom Bjorndalom. Tema : “Na pragu sopstvene prakse” Lokacija: Zvezdarska šuma (u slučaju loših vremenskih prilika-prostor «Simillimuma», Beograd, Bulevar kralja Aleksnadra 201, VI sprat, stan 65)

• 14.00 do 15.30 ručak u prostorijama Simillimuma, na bazi švedskog stola (sa opcijama za vegetarijance)

• Od 15.30 do 19.30.00 odbrana projekata studenata III i V godine . • 19.30-20.00 dodela diploma – uz šampanjac J (za one koji su

ispunili sve obaveze) Svaka prezentacija treba da traje od 20 do 30 minuta maksimalno. Za sve detalje oko projekata konsultujte svoje mentore: Danijelu Vlahović za III godinu i Irenu Stojković za V godinu. Projekti se predaju u standardnoj formi (u Wordu) i oni će biti objedinjeni i podeljeni sa vama.


Kotizacija za letnju školu 50€ Obuhvata:

• Dve radionice sa Andreasom (u prepodnevnim satima po planu) • Dva ručka • Organizacija letnje škole • Izrada i dodela diplome

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& jm"

!&,1/0./E,!

!!"#$%&'()'*+,&+#'-')'*)./012#13),2%4+)5)6+*/7%2+#8%!

lxs/"jms"y4."01"!osmm"10"lmsmm"3,1/0./E5"I,"k.135,I0<!!!

X4'#6*5!>=$#4'*)N!/6@+4+!:$G4*1!.*$!/#K245.+!K$,6$:*1*N!/$'+@6!#*'+$4+;6!.$#+516@+!5/$=*!+416O#+5*4*!G4*4=*!+!+5.251/*!:#/6451/64$!+G!Y*?*)6N!*!:$1$,!

-$,6$:*1+=6N!51*#+K!.2)12#*!+!4=+K$/+K!,6'+;+45.+K!5+516,*&!Z/$!=6!=57,!#*'+$4+;*!2!4+G2&!

!!R[#*45.#+:1+!:#61K$'4*!361+#+!56,+4*#*!,$O2!56!4*#23+1+!+!.2:+1+!2!H'#2I64=2T!

!0,+12()23&43--"2"1"5&671()(18(&4$+9(1(&:(;"2(&<+,"8(&)+&=,">+73#&-,"&?"8(,+,?"8(&+1@($+&

&\*G2,6/*4=6! 4*3+4*! 4*! .$=+! #*G)+3+1+! *4J6)+! 23651/2=2! 2! 4*F6,! I+/$12! +! .*.$!!#*G2,6,$! ?$#?2! +G,6J2! *4J6)*! +! :*)+K! *4J6)*N! $'! /6)+.6! =6! /*I4$51+! G*!%24.;+$4+5*4=6!!2!I+/$12!+!#6F*/*4=6!!+G*G!"#$%#$&!'()#$%*$%+%,*-*)!.$$/!,*0$1!2#3$$/*! *4J6$5.*! ?$#?*! :$,$@+! @6! '*! #*G2,6,$]! #*G/+1*.! '#2F1/*N! F1*! =6! /*I4$! 2!$'O*=*4=2! '6;6N! .*$! +! F1*! =6! /*I4$! 2! ! #*G)+3+1+,! :#+512:+,*! ! ,6'+;+4+N! :#+#$'+! +!$?)*51+,*!'2F6&! !^*=/*I4+=6!$'!5/6O*!=6!1$!F1$!46!5*,$!'*!!"#$%&'()(%$%*+,"-(#*.%!"#$ %&$ %$ $ '()%!"*%+,-$ ./-!%$ ,-0%,1$ 2!(3$ /-'%(,%4(3$ 5-(6/7)%#"3($ (!7$$4*'*K4=2=2@2!16,2&!

z07/?,E/@,:"pm{"|"L5.,"=0"1,.4"vm{"!

Z?6G?6'+16!56?+!,651$!4*!$/$=!#*'+$4+;+!:216,!16)6%$4*!_`ab!cd!`Wcedcf!+)+!,6=)*!5+,+))+,2,?O'QO,*+)&;$,!


MAGIČNI ZNACI: NELOKALNA INTERPRETACIJA HOMEOPATIJE Autor: HARALD WALACH IZVOR: https://pdfs.semanticscholar.org/07ea/c4f7226b9404cb068d4180a6678780da4e2f.pdf Journal of Scientific Exploration, Vol. 13, No. 2, pp. 291–315, 1999 0892-3310/99 © 1999 Society for Scientific Exploration Harald Walach

University of Freiburg, Dept. of Environmental Medicine, University Hospital, D - 79106 Freiburg, Germany

Sažetak - Čini se da je među homeopatama uobičajena ideja o radnoj hipotezi o homeopatskim efektima da se tokom procesa potenciranja "informacije" ili "energija" čuvaju ili čak poboljšavaju u homeopatskim remedijama. Kaže se da organizam može pokupiti te informacije, što će zauzvrat podstaknuti organizam na samoiscjeljujuću reakciju. Prema ovom stajalištu, odlučujući element homeopatske terapije je lek koji lokalno sadrži i prenosi ove informacije. Ispitujemo ovo gledište iz empirijskih i teorijskih uglvoa. Empirijsko istraživanje pokazalo je ponavljajući obrazac u fundamentalnim i kliničkim istraživanjima: Postoje mnoge anomalije u istraživanjima s visokim razređivanjem i kliničkim homeopatskim ispitivanjima koja će podstaknuti bilo kakvo posmatranje i razmišljanja istraživača. Nijedna jedna paradigma se nije pokazala dovoljno stabilnom da bi dala ponavljajuće rezultate neozavisno od istraživaču. Zaključujemo da je baza podataka previše slaba i oprečna da bi dokazala lokalnu interpretaciju homeopatije u kojoj je lek obdaren kauzalnim informacijama bez obzira na sadržaj. Predlažem nelokalnu interpretaciju za razumevanje anomalija u skladu s Jungovim pojmom sinhroniciteta i izradu nekih predviđanja nakon ove analize. Ključne riječi: Homeopatija - Arhetipovi - Sinhronicitet - Znakovi - Magija – Semiotika


1. Uvod „Kad je Baal-shem1 morao dostaviti nešto teško, neki okultni posao kako bi pomogao stvorenjima, otišao je na određeno mesto u šumi, zapalio vatru i u duboko mističnom meditacijom, izgovarao molitve - i sve se dogodilo kako je zamislio. Kada je, generacijama kasnije, Megeritz Maggid to morao učiniti, otišao je na isto mesto u šumi i rekao: "Vatre ne možemo više zapaliti, ali molitve možemo izgovoriti." - i sve se dogodilo u skladu s tom njegovo željom. Ponovo generacijama kasnije, rabin Moshe Leib iz Sassowa trebao je obaviti isti posao. Otišao je i on u šumu i rekao: "Ne možemo zapaliti vatru i više ne poznajemo tajne meditacije, koje animiraju molitve; ali znamo mesto u šumi, gde sve to pripada i ovo mora biti dovoljno. "- I bilo je dovoljno. Kad je, pak, kasnije, iz nove generacije, rabin Izrael iz Rishina morao upravljati ovim poslom, seo je na svoju zlatnu stolicu u svom dvorcu i rekao: "Ne možemo zapaliti vatru, ne možemo izgovarati molitve i više ne znamo mesto, ali mi možemo ispričati priču o tome. "I - rekla je osoba koja je povezala ovu priču -" njegova pripovedanja imala su isti efekt kao i dela ostala tri." Eminentni naučnik jevrejskog misticizma, Gershom Scholem2 završava svoje delo Jevrejski misticizam ovom pričom (Scholem, 1980., str. 384). Knjiga opisuje izbleđivanje hasidske tradicije i uvodi sliku razređenja, u ovom slučaju razređivanja čarobnih rituala: Iako je izvorni ritual razrieđen i ostaje samo priča o tome, delotvoran je. Isto vredi i za homeopatiju, jer oni veruju zato što imaju svoje iskustvo. Iako je izvorna supstanca razređena, ipak je na neki način „prisutna“ i delotvorna. Tvrdiću da je ova prisutnost u ovom radu čarobna, a ne kauzalna prisutnost, poput one koju je Scholem opisao u svom tekstu. Čarobna prisutnost i efekti označeni su znakovima3, a ne uzrocima. U tom je smislu homeopatija delotvorna, na nelokalni način: deluje magičnim aktiviranjem povezanosti (omnikauzalnosti). Koristi se sistem znakova da bi doveli do akcije-delovanja. Predlažemo da se koristi Jungov model sinhroniciteta ili, uopšteno rečeno, opšti model akauzalnih efekata, kako bi se razumela ta radnja. Okrenuću se, objasniti kako se naučno može razumeti opscena reč «magija» a da to ne bude na uvredljiv način. Tada će biti pojašnjen Jungov koncept sinhroniciteta i postavljen u širi okvir 1 Baal Shem (hebrejski izgovor: [ˈbaʕal ʃɛm], hebrejski: שם בעל, pl. Baalei Shem) na hebrejskom znači "gospodar imena", odnosi se na povesno jevrejsko ovladavanje određenih kabalističkih rabina sa znanjem o korišćenju imena Boga u judaizmu za praktično isceljivanje sa kabalom, čudima, [1] egzorcizam [2] i blagoslov. (nap. prev.) 2 Gerhard Scholem (1897-1982) - rođen u Nemačkoj i odselio se u Izrael, filozof i istoričar, bavio se akademskim studijama kabale. (nap. prev.) 3 Nikola Rot: Znakovi i značenja (obavezna literatura) - (nap. prev.)


moguće kategorije nekauzalnih efekata. Konačno će, primer biti homeopatija kao jedan fenomen koji spada u ovu kategoriju. Pre nego što krenemo, učiniću ovo uverljivim tako što takav pristup zahteva tumačenje empirijske4 baze podataka iz homeopatskih slučajeva. Neke ću koncepte na početku lagano koristiti i pojasniti ih u dogledno vreme. 2. Neadekvatnost kauzalnog i lokalnog tumačenja homeopatije Empirijska baza podataka Među homeopatima je postalo moderno nasloniti se i ponosno izgovarati homeopatiju kao empirijski dokazana. Iako ovo možda vredi za optimiste koji su svojim iskustvom ionako uvereni u efikasnost homeopatije, to sigurno ne vredi za naučnu zajednicu uopšteno. Iako je pregled napisao Kleijnen i njegovi kolege (1991.), metaanaliza Linde i sar. (1997), ili niz konceptualnih replikacija, uključujući metaanalizu Reillyja (1985; 1986; 1994), koji predstavljaju jak slučaj homeopatije, treba opaziti sledeće napomene: 1. Iako Linde i sar. meta-analizom su pokazali značajan odnos koeficijenata za sva placebo kontrolirana klinička ispitivanja od 2,45, taj odnos koeficijenta pada na 1,66 (CI 1,33 - 2,08) za 26 ispitivanja koja su se metodološki smatrala dobrim. Ako bi se uključile nedavno objavljene studije koje su pokazale jasne negativne rezultate (Kainz i sar., 1996; Friese i sar., 1997; Vickers i sar., 1997; Walach i sar., 1997a; Whitmarsh i sar., 1997), odnos kvota smanjio bi se na beznačajnost (Klaus Linde, lična komunikacija). U tom smislu, meta-analiza iz 1997. je među rezultat, a ne konačan. Nedavna ponovna analiza samo metodološki uverljivih studija iz Lindeove baze podataka koja je proučavala klasičnu homeopatiju (izostavljajući studije Davida Reillyja, koja je, strogo govoreći, proučavala izopatiju), zaključilo se da je klasična homeopatija u stvari placebo (Ernst, 1998.) 2. Malo je dokaza o efikasnosti homeopatije od nezavisnih replikacija. Iako postoje konceptualne replikacije efikasnosti izopatske5 pripreme u atopijskim uslovima (Reilly i Taylor, 1985; Reilly i sar., 1986; Reilly i sar., 1994), ove studije do sada nisu ponovljene od strane nezavisnih skupina. Oni bi se mogli pokazati ogromnim neklasičnim eksperimentalnim efektom, što je dobro poznato u parapsihološkim istraživanjima (Kennedy i Taddonio, 1976; Walach i Schmidt, 1997). 4 Samuel Haneman, tvorac homeopatije, je deklarisao empiriju (iskustvo) kao jednu od naučnih principa tumačenja delovanja homeopatske remedije u procesu isceljenja. (nap. prev.) 5 Ovo nije Hanemanov pristup (nap.prev.)


Jedini dokaz značajnih i stabilnih efekata je niz studija formule homeopatskog sredstva u postoperativnom ileusu (Barnes i sur., 1997.), koja, međutim, nije baš reprezentativna za kliničku upotrebu homeopatije. 3. Obećavajući klinički modeli homeopatske delotvornosti, generalno, nisu uspevali, kada se nezavisno ispitivala ponovljivosti. Iako je prva serija studija klasične homeopatije kod reumatoidnog artritisa bila obećavajuća (Gibson i sar., 1978; Gibson i sar., 1980), konceptualna replikacija nije uspela (Andrade i sur., 1991).6 Dok je prvo ispitivanje homeopatije kod migrene, stanje za koje se smatralo da dobro podleže homeopatskoj terapiji, bilo je snažno pozitivno (Brigo i Serpelloni, 1987; Brigo i Serpelloni, 1991), direktna replika (Whitmarsh i sar., 1997) i dve konceptualne replikacije nisu potkrepile podatke koje je navela italijanska skupina (Straumsheim i sar., 1997; Walach i sar., 1997a). 4. Temeljna istraživanja, dosad, nisu uspela smisliti jednostavan, ponovljiv model. Iako se, uzevši zajedno, čini kako postoje dokazi za tvrdnju da ultra velika razređenja mogu biti aktivna (Linde i sar., 1994.), pojedinačni modeli nisu bili u stanju podneti-dokazljivi nezavisni nadzor. Benvenisteov model imunološke reakcije, koji je izvorno obećavao (Davenas i sar., 1988 .; Benveniste i sar., 1991.), nije se mogao ponoviti (Ovelgönne i sar., 1992; Hirst i sar., 1993). Iako se može osporiti s mnoštvom jedinstvenih istraživačkih paradigmi, koje u rukama pojedinih istraživača su dale impresivne rezultate, o čemu svedoče izveštaji sa različitih sastanaka Međunarodne istraživačke skupine o vrlo malim dozama (GIRI7), još uvek ne postoji jedinstvena paradigma koju bi mogli ponoviti istraživači kritizerski orijentisani prema homeopatiji. Budući da homeopatija predstavlja izazov glavnoj biomolekularnoj paradigmi koja izjednačava učinke s delovanjem molekula, razumno je zahtevati nezavisne replikacije kako bi se potkrepilo gledište da su homeopatski učinci zaista lokalni i uzročni (kauzalni). 5. Unutar same homeopatije došlo je barem do jednog, verojatno i više, implicitnih terenskih eksperimenata. Causticum, lek koji je uveo Hahnemann, retko je proizveden u skladu s izvornim farmakopoetičkim uputama koje je dao Hahnemann (Jörg Wichmann, osobna komunikacija). Pa ipak, čini se da Hahnemannovi simptomi vrede za bilo koju vrstu Causticuma proizvedenog po različitim pravilima. Isto

6 U svim pomenutim naučnim istraživanjima ne uzima se obzir individualizacija (na žalost) (nap. prev.) 7 GIRI: International Research Group on Very Low Doses (nap. prev.)


verovatno vredi i za druge homeoaptske lekove poput Petroleuma ili Carcinosinuma. Zbog toga je malo verojatno da su učinci homeopatskih lekova lokalno vezani za medicinske proizvode homeopatije. Čini se da zavise od homeopatskog terapijskog rituala u celini. 6. Stub homeopatije, patogenetska ispitivanja (Dantas, 1996.) počiva na uzdrmanom terenu. Eksperimenti sprovedeni i objavljeni nakon Drugog svetskog rata nisu baš uverljivi s naučnog gledišta (Dantas i sar., 1999). Oni koji se sprovode u Velikoj Britaniji su metodološki strožiji, ali i ne baš uverljivi (Dantas i Fisher, 1998.). Eksperimenti koje sam sproveo (Walach, 1993; Walach, 1997a; Walach, 1997b; Walach i sur., 1997b) ne pokazuju jasan obrazac različitih ili više simptoma s homeopatskom supstancom od placeba. Moderni homeopatski istraživači poput Jeremyja Sherra ili David Riley priznaju u ličnim raspravama da se kod placeba mogu primetiti vrlo specifični simptomi, međutim to se retko objavljuje. Čini se da je otvorena tajna da se istinski homeopatski simptomi, što znači specifični jasni simptome za koje se zna da pripadaju leku, mogu primetiti i kod placeba, iako se to obično događa samo u kontekstu homeopatskog leka koji je dokazivan. Uzeto zajedno, baza podataka predstavlja dvostruki izazov za posmatrača otvorenog uma: Pokazuje se previše nepravilnosti koje se ne mogu lako odbaciti kao slučajni rezultati. Odstupanja i veličine efekata su preveliki. Čini se da je neka vrsta anomalije jasno prisutna, ali nepravilnosti su previše sablasne. Nisu dovoljno postojani da bi se mogli uzeti kao lokalni, stabilni ili uzročni efekti. Uzročna i lokalna tumačenja homeopatije i neke pojašnjenja pojmova S porastom značajnosti molekularne paradigme, to je za homeopatiju postalo racionalno za utemeljenje objašnjenja navodnih učinaka. Unutar nemačke homeopatije, to je dovelo do raskola između kritičara, racionalističkih homeopata i sledbenika klasičnog učenja (Donner, 1929; Donner, 1932; Donner, 1935; Schoeler, 1949; Schoeler, 1950). Visoke potencije smatrane su nenaučnim, jer se nije mogla pružiti teorijska racionalnost njihovog učinka, dok s druge strane Arndt-Schulzov zakon8, koji navodi da male doze mogu imati podsticajne učinke, što je dalo opravdanje barem za primenu niskih potencija. Homeopatija je nesvesno krenula prema uzročno-posledičnoj - lokalnoj paradigmi koja je u osnovi modernog naučnog stava. Aristotel je uveo četiri uzroka: materijalni uzrok, formalni uzrok, konačni uzrok i efikasan uzrok. Moderna nauka odbacila je sve osim efikasnog (delotvornog) uzroka iz

8 Videti objašnjenje u digitalnoj enciklipediji “Lični razvoj homeopate”, autora prof. dr Vladimira Holodkova u odrednici «81. dan - Hormezis (Arnt-Šulcov princip)»


svog objašnjavajućeg naoružanja. Kada govorimo o uzročnim objašnjenima, mi normalno mislimo na efikasne uzroke, da bi se kretali u Aristotelovoj terminologiji. Prema Humeovoj analizi, koja još uvek nije promenjena (Hume, 1977), da bi nešto bilo kao posledica delotvornog (efikasnog) uzroka, mora ispuniti tri kriterijuma:

1. Mora privremeno prethoditi svojojoj posledici. 2. Mora biti prostorno povezan (kontagiozna). 3. Uzrok i posledica moraju biti povezani na zakonit ili regularan način.

Hume je napomenuo da "uzrok" nije nešto materijalno, već nešto što postoji samo u idejama. To je apstrakcija. U našem modernom pogledu pojam uzročnosti obično se vezuje za pojam lokaliteta. Lokalitet znači da samo one regije našeg svemira mogu biti u uzročnoj vezi jedno s drugim, koje su unutar vremenskog ili prostornog dosega svetlosnog signala za putovanje s jednog mesta na drugo. Lokalitet opisuje „uslov da su dva događaja na prostorno odvojenim mestima potpuno nezavisna jedan od drugog, pod uslovom da je vremenski interval između događaja manji od potrebnog za putovanje svetlosnog signala s jedne lokacije na drugu“ (Parker, 1997, str. 248). Da bi dva događaja mogla biti uzročno povezana, mora postojati materijalni signal ili veza koja prenosi posledice (efekte) i povezuje uzrok sa svojom posledicom. Ovakva situacija stavlja homeopatiju u težak položaj. Zbog toga što na osnovu molekularne paradigme, nema zamislivog mehanizma - nema molekula prisutnih u visokoj potenciji - homeopatski efekti ne mogu se potvrditi ubedljivim uzrokom. Tvrdi se, dakle, da mehanizam homeopatskog delovanja nije molekulski, već je kauzalni i lokalni (!) Razlika u izotopskom odnosu rastvorene supstance (Berezin, 1990.), elektromagnetske informacije (Endler i sur., 1995.), stvaranje klastera u rastvoraču (Anagnostatos i sar., 1991 .; Anagnostatos i sar., 1995.) su značajniji kandidati lokalno-uzročnih modela koji pokušavaju uspostaviti uzročno-posledičnu vezu između homeopatskog leka i organizma. Čak i ako se kaže da je moguća veza informativnog sadržaja (Bastide & Lagache, 1997.) ili efekat sistemske memorije (Schwartz & Russek, 1998.), implikacija je da će s vremenom postojati neka vrsta fizičkog supstrata, za koji se smatra da u svom teorijskom sadržaju predstavlja lokalni kauzalni proces. Direktna implikacija je da sam homeopatski lek nekako sadrži ove informacije ili uzročnike (kauzalni agens). Ovde vredi zabeležiti tri tačke interesa:


1. Hahnemann se sam držao nefizičke teorije delovanja homeopatskih lekova, govoreći o prirodi i delovanju lekova "nalik duhu". Time je jasno želeo apstrahovati materijalnu prisutnost supstance (tvari) i ukazati na nematerijalnu suštinu leka. Na ovom mestu treba jasno razumeti da ne mislim da bi vraćanje Hahnemannovoj izvornoj predodžbi bilo dobro za naše razumevanje, a kamoli za naučnu reputaciju homeopatije. Razumljivo je pozvati se na oca homeopatije koji već prvrće reči kako bi dao kauzalno objašnjenje fenomenu homeopatskog delovanja.

2. Efikasna a time i lokalna kauzalnost, kako smo je generalno

skloni definisati, nije jedini način gledanja na kauzalitet. Na početku 14. veka, William Ockham već je zapazio da je uzročnost nešto poput naučnih iskaza, ali koja ne govori niđšta o „biću“, materijalnoj povezanosti izmđu događaja. Opisane su pravilnosti i jaka povezanost (korelacija), koja se ne može pratiti sve dublje, a da se ne odnosi na apstraktne entiete (celine). Sledi Ockhamova koncepcija kauzaliteta, kao je formulisao u svom «Komentaru fizike Aristotela»:

Moramo pretpostaviti jednu propoziciju, koja se čini očitom: nešto je uzrok bilo koje stvari, ako, uzrok nije prisutan, ali sve drugo je prisutno, stvar nije, ako postoji, ona jeste. ... sumpta una propositione quae videtur manifesta, quae est ista 'illud est causa alicuius rei, quo non posito omni alio posito, res non est, et quo posito, res est'. Ako ne želite, ista će vam se prikazati kroz ad sciendum aliquid esse causam alteris.

(William Ockham, 1957., str. 629f)

Protiv je sada moderan pojam uzročnosti koji uvek uključuje subjekt. Ockham formuliše čisto korelativni pojam uzročnosti koji takođe omogućava delovanje na daljinu, a usput to vrlo moderan koncept (Goddu, 1984). O problemu kauzalnosti žestoko se raspravljalo vekovima. Naš pojam delotvorne (efektne) i lokalne uzročnosti nipošto nije jedini racionalni pristup. Ovo je postalo toliko rašireno, ipak, izjednačiti uzročnost s efikasnim kauzalitetom i pretpostaviti lokalitet i povezanost preko materijalnih signala tako da je to ono što sledimo, te ću ja usvojiti ovaj jezik. Ja ću referisati kao uzročnosti kadgod je efikasna uzročnost sama namera. Ja ću referisati akauzalnost kada se druge regularnosti pojavljuju.

3. Hume je izveo isti aforizam (stancu, stav) 400 godina nakon Ockhama. Bio je svestan da je uzročnost nešto što se događa u našem umu. Naš um apstrahuje pravilnosti i pozicije uzročnosti.


Mi nikada ne posmatramu uzročnost, već pravilnost. Ovi nalazi svoj izraz u teoriji da nosači danas poznatih četiri temeljnih sila su virtualne čestice koje bi trebale da komuniciraju s drugim česticama kako bi prebacile informacije i posredne sile. Mi smo nekako zaključani u ovom pogledu na svet da nismo u mogućnosti razumeti pravilnosti ili uzročnost bez raumevanja stvarnih ili virtualnih čestica i u skladu sa teorijom fizike.

U onome što sledi, ja ću pokušati pojasniti nelokalni model homeopatije. Moglo bi se to nazvati nekauzalni model, u skladu s modernim, restriktivnim pogledom na kauzalitet, korelativni ili kauzalni model, u skladu sa širom perspektivom. Za jasnoću koristi od ovoga, ja ću to nazvati nelokalno i neuzročno, kako bi se razgraničili od lokalnih i kauzalnih modela. 3. Magija Magija je uobičajeno ljudsko iskustvo kroz vekove. I danas je to zajedničko obeležje narodne (etničke) medicine (Haraldsson, 1994; Kale, 1995; Al-Krenawi i sar., 1996). Čini se da je to vezano za određeno stanje ili nivo svesti. Nemačko-švajcarski filozof kulture Jean Gebser (1985) pružio je koristan okvir za razumevanje magije ne kao lažni ritual za narode koji još nisu dosegli naš kulturni nivo, već kao zajedničku fazu unutar opšteg razvoja svesti. Po Gebserovom mišljenju, magična (čarolija) svest je svest koja još uvek ima pristup opštoj povezanosti svih bića, a koja je u osnovi života. To se koristilo i bilo uobičajeno u ranijim razvojnim fazama, a još uvek je prelazna faza unutar dečjeg razvoja. Neki aboridžinski i domorodački narodi i dalje žive uglavnom unutar ove faze svesti, a čini se da neki pojedinci mogu aktivirati ovaj nivo svesti po svojoj volji. Tart, znajući za različita stanja svesti, je nazvao ovo stanje, stanjem zavisno od opisa realnosti i nauke (Tart, 1976; Tart, 1986). U fazi magije, delovanje je moguće putem opšte povezanosti bića. Napadom sa slikom plena veća je verovatnoća da će pravi lov biti uspešan. Slika i stvarnost su na neki način zamenjivi. Slika sama po sebi ne deluje delotvorno, ali stvarnost povezanosti je probuđena (evocirana). Moerman (Moerman, 1979) opisuje primer obreda za isceljenje u Navaho plemenima. U njemu se dobija esencija lekovitih biljaka, koje su sve farmaceutski aktivne pa našem razumevanju. Dok bi savremeni lekar - herbalista verovatno učinio da se napravi piće obolelog ili da popije gutljaj čaja i rodbina prisustvuje pored njegovog bolesničkom kreveta, u ritualu Navaho, esencija napitka se rasprši na celu porodicu ili pleme, ko god je povezan sa obolelim. Ovo je divna ilustracija različitog naglaska koji se stavlja na povezanost u različitim kulturama.


U etnografskim dokumentima prijavljeno je mnogo različitih fenomena ove magične vrste svesti, od telepatske povezanosti u snu Aboridžana, do posebnih načina isceljenja ili sreće. Dok su neki od tih pojava očigledno lažni (Levi-Strauss, 1978.), čini se da su drugi dobro dokumentovani (Elkins, 1944.; Van De Castle, 1977; Naegeli-Osjord, 1982; Dundes, 1992a; Krippner i sar., 1996) , tako da ih se ne može lako odbaciti. Iako je međusobna povezanost svih bića zasigurno zajedničko za delovanje magijske svesti, mislioci na Zapadu su to uvek priznali kao osnova za razumevanje sveta u celini. Leibniz je tvrdio da je za razumevanje svesti i problema mentalnog tela potrebno pretpostaviti univerzalnu povezanost svih bića kroz vreme i prostor, što je nazvao uspostavljenom harmonijom (Leibniz, 1966a). Schopenhauer, koji je bio izvor i za pisce poput C.G. Jung-a (psihologija) i Wolfganga Pauli-ja (fizika), izričito spominje u svom „Eseju o viđenju duhova“, koje naziva „sponom/neksusom svih bića“ kao temelj za magijsko delovanje (Schopenhauer, 1968, str. 319f): Štaviše ... životinjski magnetizam [tj. mesmerizam; HW] ... proveravan je u neposrednoj akciji delovanja volje prema drugima i na daljinu: Međutim, to je upravo opšti karakter onoga što je poznato pod zloglasnim imenom - magija. Jer ovo je bez posrednog učinka naše volje, oslobođanje uzročnih preduslova telesne radnje, kao da je delovanje bilo iz blizine; ... životinjski magnetizam, saosećajni (simpatički) lekovi, magija, drugi uvid, prekognicioni snovi, predskazanja i vizije svih vrsta fenomena su povezane pojave, grančice istog stabla. I oni sigurno i neopozivo ukazuju na Neksus svih Bića, koji je utemeljen na potpuno drugačijem poretku stvari od prirode, koja u svojoj osnovi ima zakone prostora, vremena i uzročnosti; ... tako da se promene vrše na potpuno drugačije načine od onih u uzročnom lancu i njegovim sukcesivnim vezama.

Imajte na umu da Schopenhauer izričito postavlja magiju protiv kauzalnog delovanja: magija je oslobođena ograničenja vremena i prostora i ona deluje odmah, bez posredovanja uzroka. U našoj do sada prihvaćenoj terminologiji čarobnjaštvo je Schopenhauerovo gledište magije, a to nije slučajno. Prema Gebseru, magijska fazu prati mitska svest. Karakteristika mitske svesti je uspon svesti, kao imaginarne, psihičke kako god da je bila. Mitska svest je emocionalna svest. Najavljeno je početnom frazom Ilije od Homera: „Menin aeide thea - bes, pevaj, o boginjo.“ Grčka reč „menis“, što znači „bijes“, ima isti koren kao i latinska „mens“ i naša moderna reč "um". Dok je "menis" emocionalni um, da tako kažemo, mitsko svesni um drevnog heroja, naš je um apstraktan. Bez obzira na to, obe reči imaju isti koren i tako usmeravaju na zajednički pojam. Drevni grčki mitovi - a verojatno i drugi mitovi - govore priču o borbi svesti, u slici herojevog putovanja, protiv sila prirode koje žele prožderati


heroja ili ga obuzdati (Neumann, 1968). Mitski um mora nadvladati svoje emocije - poput mladosti u pubertetu - kako bi postao moderni analitički um. Po Gebserovom modelu, mitsku fazu svesti sledi mentalna faza koja je danas preovlađujući način razmišljanja o svesti u našim zapadnim kulturama. Njegov potpis je perspektiva, koja se u slikarstvu ponovno otkrila tokom renesanse (Panofsky, 1960). Perspektiva otvara prostor i stvara iluziju udaljenosti. Zbog ove udaljenosti posmatrač sebe doživljava kao odvojeno od objekta. Perspektiva je refleks svesti subjekta i objekta kao zasebne cjeline. To je izraz mentalne svesti. To je trodimenzionalni prostor koji omogućava formulisanje zakona mehanike. Usput, Newton je postulirao apsolutni prostor - protiv Leibniza koji je u pismima Clarkeu (Leibniz, 1966b) tvrdio postojanje relativnosti prostora - i time postavio temelje mehanike delotvornih uzroka koji ograničavaju naučno razmišljanje, ako su uzeta apsolutno. Mentalna svest je analitička svest. Deluje u okviru uzroka i posledica, reda i mere. Time je postignut veliki napredak, pružiola nam slobodu od neposrednog stiska prirode, dala nam pojam ljudske vrednosti i opštih ljudskih prava. Omogućila je neviđeni tehnološki napredak, što otvara obilje mogućnosti. Deficitna strana, kako je Gebser naziva, je gubitak prirode i odvajanje od korena međusobne povezanosti. U Gebserovom modelu, mentalnu fazu treba ispratiti sa fazom celovite svesti, koju on vidi kako nastaje. Njen znak je "aperspektivnost", kako ga naziva. To se može primetiti u umetnosti koja postaje sve više "aperspektivna" ili multiperspektivna. To je očito u kvantnoj mehanici, koja po principu komplementarnosti, prisiljava naučnike da razmišljaju dvostruko kako bi razumeli fizičke pojave. Jednako je očito i u n-dimenzionalnosti Hilbertovog prostora. Ne želim špekulisati o ovoj fazi svesti, budući da je Gebser vidio kako se pojavljuje i polako poprima oblik takav da bi čovek morao čekati da mu određeni obrazac razumevanja poraste. Jedna od navodnih prednosti ove faze bila bi ta što bi i raniji stadijumi svesti bili jednako dostupni bez da mentalna svest izgubi svoja dostignuća. U svrhu ovog rada, dovoljno je videti da se magija može posmatrati kao faza u razvoju svesti koja se temelji na različitim pretpostavkama i da se moderni naučni stav može relativizirano posmatrati kao mentalistički koncept, koji nije nužno celovit i nije nužno jedinstven. Preduslov da magična svest deluje jeste aktiviranje povezanosti. To, međutim, ne znači vraćanje na ranije faze razvoja, koja se obično konotira rečju "magija". To bi moglo biti odlika integralne svesti kako bi se uspelo zadržati dostignuća mentalne svesti, dok je ponekad moguće aktivirati


magijsku povezanost. Stoga bismo se trebali okrenuti povezanosti i razjasniti ovaj koncept. 4. Povezanost Whitehead Razvoj modernog mišljenja može se posmatrati kao eksplikacija atomističkog mišljenja, naglašavajući pojedince ili spoljne odnose, preko i protiv unutrašnjih odnosa ili povezanosti (Whyte, 1961). Alfred North Whitehead bio je jedan od retkih modernih mislilaca koji su pokušali razumeti pojedince - stvarne celine ili stvarne prilike - u smislu njihove povezanosti ili povezanosti s drugim prilikama (Whitehead, 1978). Naglasio je značajnu činjenicu da pojedini stvarni entiteti, atomi bića kakvi jesu, nastaju iz povezanosti, integrišući mnogo različitih uticaja u svoje različito postojanje i zračeći uticajima, stvarajući tako nove celine. Konačna stvarnost u ovom pogledu je povezanost jednog entiteta ili individualnih entiteta koji stvaraju mrežu uzajamnog uticaja ili veze. Individualnost nastaje iz povezanosti, povezanost rađa individualnost. Jedno bez drugoga nije racionalno zamisliv pojam. Stoga je stvarnost u izvesnom smislu nelokalna. Kvantno uplitanje Dok se Whiteheadov filozofski koncept univerzuma oslanja na njegovu teorijski uverljivu moć, koja zauzvrat zavisi od nečije implicitne ontologije 9 , kvantna mehanika (QM) kao temeljna teorija materije pokrenula je određena metafizička pitanja sa eksperimentima, važna činjenica koje nije bilo s obzirom na važnost (Atmanspacher, 1996.). U formalizmu QM-a, dva dela jedinstvenog kvantnog sistema ostaju upletena bez obzira koliko su udaljeni u prostoru i vremenu. Ako se merenje vrši jednim delom sistema, poznat je i drugi deo u odgovarajućem stanju. Ta je činjenica poznata kao Einstein-Podolsky-Rosen - EPR-upitanje, prema radu ovih autora, u kojem su pokušali pokazati da QM ne može biti potpuna. Stanje je ostalo neodlučno dok 1964. John Bell (1987) nije pokazao izlaz. Napisao je preduslove da dva dela sistema budu nezavisna u svojoj čuvenoj nejednačini. Zapravo se temelji na jednostavnoj misli i opisuje granice međusobno povezanih opažanja koja se mogu dobiti pod pretpostavkama nezavisnosti bilo kojeg sistema (Rae, 1986). Ta je nejednakost omogućila eksperimentalno 9 Ontologija (grč. τό ον - biće, bitak i λόγος - učenje, reč, zakon) je filozofska disciplina koja raspravlja ο biću kao bivstvujućem, kao i ο njegovim opštim, fundamentalnim i konstitutivnim određenjima. (nap. prev.)


testiranje predviđanja QM-a, a jedan od najpoznatijih eksperiment bio je Alain Aspectov i njegovih kolega (Aspect i sar., 1982a; Aspect i sar., 1982b). Bellova nejednakost ruši samu QM i ona je eksperimentalno utvrđena i izvan svake je razumljive sumnje, i na taj način treba prihvatiti predviđeno nelokalno upetljavanje delova kvantnog sistema, osim ako se neko ne želi pridružiti pozitivističkom pogledu i želi se odreći realizma, što se obično ne smatra prihvatljivom alternativom (Redhead, 1983; Fine, 1989; Jarrett, 1989; Mermin, 1989; Elby, 1992). U međuvremenu je prihvaćena mudrost da je uplitanje ili nelokalnost ili EPR uplitanje osnovna prirodna činjenica. Obično se može otkriti samo zamršenim eksperimentima, a teorija ih predviđa samo za kvantne sisteme. Stoga se obično pretpostavlja da EPR-korelacije nisu od velikog interesa za svakodnevni život. Neki fizičari ističu da ne znamo je li temeljna upletenost prirode potpuno slomljena i šta su granični uslovi (Primas, 1993; Primas, 1994; Atmanspacher, 1996). Drugi su mišljenja da bi EPR - korelacije mogle igrati glavnu ulogu tokom evolucije i stoga bi mogle imati važnost čak i za makroskopske sisteme (Josephson i Pallikari-Viras, 1991.). Treba napomenuti da kvantni sistem nije definisan svojom veličinom, već činjenicom da se mora opisati posmatračkom nekomutativnom algebrom: "... empirijski kamen temeljac našeg današnjeg razumevanje merenja je postojanje nelokalnih (EPR) korelacija koje su sveprisutne u bilo kom sistemu koji zahteva opis u smislu posmatračke nekomutativne algebre. S gledišta algebarske kvantne teorije, to je takva algebra koja karakteriše kvantnu prirodu sistema. Ni veličina ni broj stepena slobode nije dobar kriterijum za razlikovanje „kvantnog“ od „klasičnog“ (Atmanspacher, 1996., str. 5f). Primas (1996) je ukazao na opažanje Landaua (1987) da Bell-ova teorema se može generalizovati i da u bilo kojem sistemu bez obzira na njegovu veličinu i fizički sastav, postoje korelacije slične EPR-u ako su ispunjena tri preduslova:

1. Postoje dva dobro definisana sistema. 2. Oba sisrema moraju biti kinematički potpuno nezavisna. 3. U svakom sistemu postoji skup nekompaibilnih ili

komplementarnih varijabila, tako da je potrebna posmatračka nekomutativna algebra.

Iako je ovo apstraktna i teorijska formulacija, jasno je da bi EPR-korelacije mogle biti osnovne i u drugim, osim eksperimentalnim kvantnim sistemima. To bi moglo otvoriti put formulisanju opšteg modela neuzročnih učinaka (posledica). Budući da je to do sada potpuno neistraženo područje, moramo ga ostaviti u toj fazi, ističući da bi


generalizacija EPR-korelacija na drugim sistemimaa mogla otvoriti nova mesta za istraživanje i istraživanje koje tek treba da dođu. U svakom slučaju, ostaje zanimljiva i nesporna činjenica da je QM eksperimentalno potvrdio temeljnu povezanost na osnovnom nivou bića. U tom smislu QM je uveo trenutak nelokaliteta u našu podeljenu i lokaliziranu sliku sveta. Postavljajući veze između kao-prostornih i kao vremenskih (Mahler, 1994; Mahler, 1995.) razdvojenih domena prostora, QM uvodi svojevrsnu neuzročljivost što je bio jedan od razloga da se Einstein usprotivio QM-u. Za EPR-korelacije, ne prenose se informacije u uzročnom smislu, već su to korelacije bez fizičkih interakcija. One opisuju povezane ili usklađene akcije bez lokalnih interakcija, kao što je bilo. To je istinska suština i karalkteristika međusobne povezanosti. 5. Sinhronitet Drugi primer povezanosti je primer onoga što je Carl Gustav Jung (1875.-1961.) nazvao sinhronicitetom (Jung, 1952.). Iako je osnovna ideja ranije izražena na više mesta (Primas, 1996.), Jung je svoje ideje objavio zajedno s radom uglednog nemačkog kvantnog fizičara Wolfganga Paulija (1900.-1958.) kasnije u svojoj karijeri i to 1952. godine. Ova zajednička publikacija bila je vrhunac intenzivne razmene ideja više od dvadeset godina. od 1931. godine pa nadalje (Meier, 1 1992.), godina Paulijeve krize. Pauli je bio profesor fizike na uglednom Tehničkom univerzitetu ETH u Zürichu. Do trideset godina postigao je gotovo sve ono što mu je omogućilo svetsku reputaciju i kasnije mu donelo Nobelovu nagradu (Enz, 1995; Pietschmann, 1995). Nakon raspada njegova braka, ušao je u tešku krizu koja ga je na kraju navela da potraži pomoć Junga (1875. - 1961.), koji je imao reputaciju jednog od vodećih psihijatara i psihoterapeuta u Zürichu. Jung je odmah otkrio potencijal ove veze i preporučio jednu od svojih studentica, Ernu Rosenbaum, kao analitičara Paulija. To je Jungu omogućilo razvijanje i nastavljanje ličnog odnosa s Paulijem, što se odražava na upravo nedavno uređena pisma10. U tim pismima Pauli raspravlja o svojim snovima i napretku svoje terapije uz pomoć Junga i naučnim idejama koje se odnose na pitanja odnosa uma i materije. Pauli, koji je verojatno bio jedan od najoštrijih umova u fizici svog vremena, ako ne i stoleća, duboko je osećao neadekvatnost čisto kvantitativnog, materijalističkog pristupa fizici. To je video u mnogim snovima koji su najavljivali novu

10 Objavljena u posebnoj publikaciji: ATOM AND ARCHETYPE-The Pauli/King Letters, 1932.1958 (Edited by C.A.Meier; Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2014. (u ličnoj biblioteci VH)


vrstu nauke koja je simbolizirala nova predavanja i nova stajališta. Izneo je Jungu svoju zabrinutost koji je zauzvrat delio svoje ideje o prodornoj prirodi psihe i zajedničkoj osnovi njihove saradnje. To je nazvao "unus mundus - jedan svet", koji bi trebao da stvori i materiju i um. Jung je takođe podelio svoje ideje o onome što je nazvao "kauzalnim" odnosom unutrašnjih psiholoških stanja i spoljnih materijalnih događaja. Iz ove razmene ideja razvila se zajednička publikacija „Naturerklärung und Psyche - Objašnjenje prirode i psihe“, koja je sadržavala konačni oblik Jungovih ideja o sinhronitetu i Paulijev rad o razvoju kvantitativne nauke, kao refleksija sukoba mišljenja između Keplera i Fludda. Jungovo poimanje sinhroniciteta odnosi se na pojavu fizičkih događaja u materijalnom svetu koji odgovaraju unutrašnjem, psihološkom stanju osobe, a obe su po značenju međusobno povezane. Po Jungovim vlastitim rečima (prevod autora HW) (Jung, 1952., str. 31; str. 26f):

Neočekivani sadržaj koji se nenamereno ili posredovan povezuje s objektivnim spoljnim događajem podudara se s uobičajenim psihološkim stanjem: ovaj događaj nazivam sinhronicitetom. Koristim generički izraz sinhronicitet u posebnom smislu vremenske podudarnosti dvaju ili više događaja koji, međutim, nisu uzročno povezani jedni s drugima i koji imaju isti ili sličan značenski sadržaj ... Dakle, sinhronost se u prvom redu odnosi na istodobnost određenog psihološkog stanja s jednim ili više spoljnih događaja, koje se pojavljuju kao smislene paralele trenutačnom subjektivnom stanju i obrnuto.

Sinhronitetom Jung označava (i postulira) kategoriju događaja koja se mogu opisati sledećim zajedničkim uslovima:

1. Postoji specifično psihološko stanje ili stanje uma. Obično je to, u Jungovoj terminologiji, nastalo aktiviranjem arhetipa. To bi mogla biti lična kriza, razvojni prag, problem koji treba rešiti itd. U svakom se slučaju razlikuje od obične budne svesti po tome što se može opisati višom emocionalnom i kognitivnom uzbuđenošću i aktivnošću.

2. U fizičkoj, materijalnoj stvarnosti događa se događaj. To bi mogao biti slučajni događaj, poput osobe koja se slučajno ubaci i daje tražene informacije.

3. Ove dve situacije su povezane značenjem (tumačenjem), što je osobi očito odmah vidljivo kada je iskusila sinhroni događaj.

Jung je stavio naglasak na vremensku slučajnost, što zapravo nije nužni uslov za sinhrone događaje. Vremenska slučajnost jednostavno čini iskustvo upečatljivijim. Psihološko stanje je možda bilo prisutno dosta dugo, u tom slučaju nema puno smisla dovesti u vremenski odnos između psihološkog stanja i materijalnog događaja. Odlučujuća stvar je


da unutrašnje, mentalno, psihološko stanje ima odnos s spoljnim, materijalnim, fizičkim događajem ili stanjem koje nije posredovano onim što se obično uzima kao posledični uzrok. Imajte na umu da se u širem terminološkom okviru koji bi takođe obuhvatao konačne uzroke ne bi javljao ovaj problem i ne bi trebalo govoriti o nekauzalnoj vezi. S obzirom na naučnu terminologiju koja izjednačava uzrok s posledičnim uzrokom, i s obzirom na to da ne postoji direktna poznata fizička interakcija između mentalnih stanja i fizičkih događaja, Jung ovu vezu naziva "nekauzalnom". Ovakva kvalifikacija "nekauzalna" uvek se mora smatrati neuzročnom u smislu uzročno-posljdične veze. Druga važna tačka je da odnos nije određen, tehnički rečeno, spoljnim odnosima - kvalifikacijom događaja ili stanjem uma koje bi bilo očito spoljnom posmatraču - već unutrašnjim odnosima – značenjem (tumačenjem). Ovde se podrazumeva znaćenje kao individualni smisao značenja, kao subjektivno značenje koje određena osoba u posebnom stanju uma ima o određenoj osobi. To nije nužno očito iz ugla treće osobe ili je vidljivo izvana. Evo nekoliko primera ili ilustracija koje će pobliže pojasniti: Prva dva primera su Jungova, a druga dva su primeri iz istorije. Sam Jung ilustruje svoj stav primerom svoje pacijentice, čiji se napredak u terapiji zaustavio jer pacijentica nije želela da prihvati vrlo racionalne i restriktivne ideje o sebi i vlastitoj slici. U takvom zastoju, izvestila ga je snu u kojem je jedna buba «skarabej» imala istaknuto mesto. Jung je pokušao analizirati san u smislu simboličkog sadržaja onoga što skarabej predstavlja: smrt i ponovno rađanje u skladu sa egipatskom mitologijom. Naglasio je da je to možda znak da će dozvoliti da umru neki stari pojmovi kako bi se rodilo novo ja, ali bez puno uspeha. U tom trenutku terapijskog zastoja, nešto je lupilo u prozor, a Jung je utvrdio da je ružina buba, što je u našem kraju najbliži rođak skarabeja. Doneo je ovu bubu «kao skarabej» svojoj pacijentkinji, koji je bio toliko omamljena tako da je odustala od otpora i kasnije je napredovala u terapiji. Drugi primer preuzet je iz knjige "L'inconnu et les Problèmes Psychiques" Flammariona (1900., str. 231, citirao Jung, 1952., str. 14., napomena 1):

Izvesni M. Deschamps svojedobno je od dečaku M. de Fontgibu u Orleansu dobio komad pudinga sa šljivama. Deset godina kasnije u jednom pariskom restoranu ugleda puding od šljive i naruči ga. No, ispostavilo se da je ovaj komad pudinga od šljiva već naručio M. de Fontgibu. Mnogo godina kasnije M. Deschamps pozvan je da primi puding od šljive kao specijalitet. Za stolom za večerom primetio je da sada nedostaje samo M. de Fontgibu. U tom su se trenutku otvorila vrata i ušao je senilni, dezorijentisani starac. To je bio M. de Fontgibu koji je pogrešio adresu i greškom je ušao u ovo zatvoreno društvo.


Treći primer je istorijski primer (Clévenot, 1992.): Tokom srednjeg veka španski Jevreji su potisnuti od strane hrišćanskih vladara Španije nakon Rekonkiste11. Kabala je bila tamo uobičajena; jednim od sastavljača smatra se rabin Mojsije iz Leona. Jedan od njegovih naslednika bio je njegov učenik, rabin Samuel Ben Abraham Abulafia. Odlučio je otputovati u Rim kako bi s papom razgovarao o tužnom stanju jevrejske zajednice. Kad je krenuo na put, imao je dobru priliku za pošteni razgovor, budući da je papa bio Petar iz Španije, poznati filozof, poreklom iz Portugala, koji je predavao na Univerzitetu u Parizu i bio otvoren čovek. U međuvremenu, papa Petar je umro i novi papa, Nikola III., naredio je da Abulafiju zarobe i da ga spale na lomači, ako krene prema Rimu. Abulafija, koga su, naravno, upozorili o ovoj opasnosti, nije obraćao pažnju na pretnju i nastavio je prema Rimu. Kad je 22. avgusta 1280. ušao u Rim, i ovaj papa je umro. Poslednji primer o sinhronicitetu, preuzet je iz Paulijevog života (Enz, 1995.). Pauli je bio Jevrej, ali njegova se porodica prebacila u hrišćanstvo. Iako je bio proglašen katolikom, nije se previše brinuo za svoju novu religiju i bio je odgajan u duhu naučnog materijalizma. Ernst Mach12 mu je bio kum. Pauli je ipak zadržao osnovni osećaj duhovnosti i time se priklonio Jungovoj psihologiji. Paulijev učitelj bio je Sommerfeld13, nakon čega je ustrojena Sommerfeldova konstanta fine strukture. To je konstanta, koja kao bezdimenzijski broj opisuje električni osnovni naboj kao kvadrat naboja elektrona, puta 2π, podeljeno brzinom svjetlosti, puta Planckova 14 konstanta. Važna je prirodna konstanta koja je, prema Pauliju, presudna u razvoju opšte teorije polja. Pauli je smatrao da razvoj opšte teorije polja zavisi od dubljeg razumevanja numeričke vrednosti ove konstante, koja je otprilike 1/137. Pauli je naučio od Gershom Scholema da je brojčana vrednost hebrejske reči "Kabala - HLBQ" bila H = 100, L = 30, B = 2, Q = 5, što je 137. Wolfgang Pauli umro je 15. decembra 1958. godine u sobi

11 1) REKONKISTA - Sedmovekovni period (od VIII do XV veka) u istoriji Pirinejskog poluostrva, u kojem su Španci i Portugalci oslobađali svoju zemlju od arapskih vlasti; 2) uopšte ponovno osvajanje teritorije izgubljene u ratu. (nap. prev.) 12 Ernst Mach (1838-1916), filozof i fizičar (nap. prev.) 13 Arnold Sommerfled (1868-1951), nemački fizičar – teoretičar, pionir u razvoju atomske i kvantne fizike (nap. prev.) 14 Max Planck (1858 - 1947), nemački fizičar koji je za otkriće energektsog kvanta dobio Novebelovu nagradu 1918. godine. Planckova konstanta (označave se sa h) je fizička konstanta koja se koristi za opisivanje veličine kvanta. Ima centralnu ulogu u kvantnoj mehanici a dobila je ime po Planku koji ju je uveo prilikom izračunavanja zračenja crnog tela. (nap. prev.)


broj 137 u Rotkreuzspitalu (Bolnica crvenog krsta) u Zürichu. Enz15, koji je prepričavao ovu priču i koji ga je posetio malo pre smrti, primetio je da je Pauli dobro svestan ove smislene slučajnosti i bio je sasvim siguran da neće napustiti ovu sobu kao živa osoba. Sinhronicitet zavisi od subjektivnog značenja, koje se odnosi na unutrašnje psihološko stanje i spoljni fizički događaj. Svi primeri i priče o sinkronicitetu su po definiciji iz treće ruke, jer je iskustvo sinhroniciteta po definiciji subjektivno, jer je lično značenje subjektivno. U tom smislu, svi gore navedeni primeri ne mogu dati više od primerka pojava koji se mogu računati kao slučajevi sinhroniciteta. Svaka osoba na kraju će biti jedini arbitar onoga šta je događaj sinhroniciteta. Iako Jung i neki njegovi sledbenici (Mansfield, 1995.) očito žele rezervisati pojam "sinhronicitet" za retke prilike bezbrojnih iskustava, postoje poneke povremene primedbe Jungovih i opštih zapažanja koja bi se odredila za širi stav koja bi bila sagledala sinhronizirane događaje kao aspekte stvarnosti koji se nadopunjuju s posledičnom uzročnošću (ili efektivnom uzročnošću nadopunjenoj sa konačnom uzročnošću, u starom aristotelovskom okviru). I sam Jung je u fusnoti svog prvobitnog članka (str. 85, napomena 7) napomenuo da bi mogao biti slučaj da bi sinhronizovani događaji mogli biti češći nego što je to sam trenutno želio priznati. U pismu kojim objašnjava sinhronicitet (Jung, 1980.) Jung navodi činjenica da bi neki ljudi mogli proizvesti paranormalne događaje a to se može objasniti pozivanjem na sinhronicitet. Ti su pojedinci, rekao je, sposobni ući u stanje uma koje evocira arhetipove i na taj način omogućava sinhronizovane događaje. Kad bi se ovo objašnjenje usvojilo, tada bi se sinhronizovani događaji u Jungovom smislu mogli pod određenim okolnostima kontrolisati. Nadalje, u svojoj prepisci s Paulijem, naime u njihovim međusobnim pismima od novembra 1950. (Meier, 1992, str. 57-64), Jung naglašava činjenicu da sinkronicitet treba posmatrati kao princip povezivanja događaja koji nadopunjuje kauzalitet, podrazumevajući pritom taj sinhronicigtet, koji bi mogao biti jednako važan način odnosa kao i (posledična) uzročnost. Uzeto zajedno, to bi značilo da bi sinhronicitet, kako su to Jung i Pauli shvatili, poslužila kao načelo povezivanja unutrašnjeg, mentalnog stanja i spoljne, fizičke stvarnosti mostom značenja, bez, a to je važna stvar, materijalne interakcije tipa delotvorne kauzalnosti.

15 Charles Paul Enz (1925-), švajcarski fizičar i saradnik Paulija, koji mu je bio mentor. (nap. prev.)


Iz ove perspektive možemo sumirati: Jung i Pauli iznedrili su ideju da se psihološka stanja i fizički događaji mogu nekauzalno povezati elementom značenja (tumačenja). Taj bi odnos mogao biti komplementarni temeljni oblik povezanosti. To bi bilo nekauzalno u smislu delotvorne kauzalnosti, a ipak bi bilo izraz definitivnog oblika povezanosti. U sinhronizovanom događaju, spoljna stvarnost se ponaša na način koji odgovara unutrašnjem stanju uma ili, obrnuto, posredovan značenjem (tumačenjem). 6. Semiotika Semiotika, uzeta kao opšta teorija znakova, bavi se proizvodnjom značenja. Odlučujuće, između ostaloga, razvio ju je ugledni američki filozof, logičar i matematičar Charles S. Peirce; semiotika može biti viđena kao temeljnu teoriju odnosa kroz značenje (Fisch, 1982; Sebeok, 1986; Peirce, 1991; Brent, 1993; Sheriff, 1994). Peirce je mislio da se čitav univerzum može posmatrati kao razvijajući sistem znakova koji su međusobno povezani. Uveo je osnovnu trijadu, za koju smatra da je temeljna kategorija. Ponekad ih naziva prvost16, drugost i trećost, ili ponekad koristi semiotičke pojmove objekat, znak i tumač. Svaki znak, kaže, zastupa objekat i stvara određeno značenje u umu nekoga ko tumači znak. To značenje ili "odnos znaka-na-njegov-objekat" (Scherif, 1994., str. 35) može ponovo postati drugi znak, označavajući prethodno značenje kao svoj predmet, stvarajući tako novog tumača ili značenja, "i tako dalje, beskrajno" (Peirce, 1931, 2.274). Ova mreža značenja isprepletena je međusobno povezanim trijaadskim odnosima znakova koji označavaju objekte i na taj način generišu značenje. Po rečima samog Peircea:

Znak, odnosno reprezent, prvo je ono što stoji u tako istinskom trijadnom odnosu prema drugom, koje nazivamo svojim objektom, tako da je u stanju odrediti treću, koja se naziva svojim tumačem. (Peirce, 1931.) (2.274) Znak ili reprezent je nešto što nekome stoji zbog nečega: neko poštovanje ili sposobnost. Nekome se obraća, tj. stvara u glavi te osobe ekvivalentni znak .... Taj znak koji stvara nazivam reprezentom prvog znaka. Znak stoji za nešto, njegov objekt. (2,228)

Treba napomenuti da ovaj trijadni odnos sa značenjem koji posreduje između znaka i objekta, ostavlja prostor za interpretaciju. Iako je u mehanističkom okviru delotvorni uzrok, a sve okolnosti koje su jednake, uvek i neopozivo proizvode svoj učinak, u semiotičkoj perspektivi predmet može imati različite učinke prema značenjima koja primaoci znaka uočavaju, označavaju objekt. Thure von Uexküll, osnivač nemačke 16 Peirce: Kroz ovaj trijadski model znaka Pirs je smatrao znak za "prvost", njegov objekat za "drugost" i njegovu interpretaciju za "trećost". (nap. prev.)

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././&vx"

psihosomatske medicine, istaknuo je da iako je diskurs uzroka i posljedica uvek u dijadi!nim odnosima uzroka i posledica, semioti!ko gledi$te izra"eno je u trijadskim odnosima, razbijaju#i tako kvazi-deterministi!ki odnos na otvoreni jedan, gde uzrok, vi%en kao objekt u semioti!koj trijadi, nema uvek isti u!inak ili zna!enje, ali to zavisi od generisanog odre%enog zna!enja (Uexküll, 1986; Uexküll & Wesiack, 1988; Uexküll, 1989; Uexküll, 1995). Ova je situacija prikazana na slici 1.

Mo"e se vizualizirati pojava zna!enja ili trijadnih odnosa izvan kauzalnih ili dijadijskih odnosa kao postupni rast slo"enosti i stepena slobode, kako sistemi postaju slo"eniji. U takvom su pogledu uzro!ni odnosi posebni slu!ajevi slo"enijih trijadnih semioti!kih odnosa koji se u vrlo osnovnom kontekstu raspadaju na jednostavne dijadijske uzro!no-posledi!ne veze. Tako bi trijada bila op$ti slu!aj, a kauzalma dijada specijalnost. Kako se materijalni sistemi agregiraju i formiraju slo"enije autopoeti!ke 17 i "ive sustave, sposobnost razumevanja i generisanja zna!enja izrasta iz izvornih, jednostavnih elemenata, koji bi u Peirceovoj terminologiji ve# imali vrlo osnovne, kristalizirane potencijale za zna!enje. Me%utim, u slo"enijim sistemima bi stepeni slobode rasli, stvaraju#i semiozu ili komunikaciju znakovima. Uexküll isti!e da su mnogi biolo$ki i imunolo$ki procesi doista semioti!ki procesi i da je analiza u smislu uzroka a u!inak (posledica) nije adekvatna (Uexküll, 1995). Primerice, antigen uop#e nije razlog za bolest organizma koji nije

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!17 Ovaj pojam je uveo Ilja Prigo"in: u osnovi zna!enja je da su to sistemi koji nau!e samoregulaciju i samokorekciju (nap. prev.)


imunokompetentan. To je znak da se aktiviraju određene ćelije koje stvaraju antitela. To je posve različit znak za organizam koji nije imunokompetentan. To uopšte ne može biti znak ako se ne prepozna antigeneski potencijal kao kod visoko virulentnih bolesti poput besnila ili kuge, te tako postaje direktan uzrok smrti. Imajte na umu da je uzročnost u ovom slučaju odsutnost različitog značenja objekta - antigena - kao znaka. Usudio bih se reći: Uzrok, po semiotičkom značenju, znači nepostojanje znakovnih karakteristika ili značenja. Ova analiza pokazuje da su uzroci posebni slučajevi znakova i obično, barem u iznošenju kognitivno kompetentnih osoba, znači prevladavanje uzroka. Istaknuo sam da se homeopatska terapija može analizirati semiotički (Walach, 1988; Walach, 1991): Simptomi bolesti označavaju bolest, koja se uzima kao predmet. Oni su znakovi za untrašnje stanje i prema Hahnemannu neprimetan objekt: „bolest“. Uzeto zajedno imaju specifično značenje, a to je homeopatski lek, u umu obučenog homeopata. Odabirom leka iz obilja homeopatske Materia medice, homeopata takođe ulazi u semiotički proces. Pokušava dokučiti značenje bolesti, koji bi to bio homeopatski lek naznačen slikom simptoma. To može učiniti jer Materia medica sadrži mnogo znakova i simptoma koje su u istraživanjima proizveli voljni ili nevoljni dobrovoljci. Tako se homeopatija može posmatrati kao podudaranje jedne vrste značenja, ono koje daju simptomi bolesne osobe, s drugim značenjem, dato simptomima lekova u Materia medici, homeopatija se zapravo primenjuje semiotički. Pravilo sličnosti (similia) povezuje dve semiotičke sfere: bolesti i lekova.18 7. Magija znakova: Semiotika sinhroniciteta Sada smo u stanju sastaviti komade zajedno. Moj je prijedlog u stvari prilično jednostavan. Predlažem da se pusti kauzalno, lokalno tumačenje homeopatije i homeopatskih lekova kao kauzalnih agensa. Homeopatski lekovi su znakovi, a ne uzroci. Njihov znak, međutim, nije fiksiran nikakvim "informativnim" sadržajem koji se nalazi u lekovima. Magijske je prirode. Aktivirana je opštom povezanošću pomoću samih rituala proizvodnje lekova, učenja i proučavanja njihove prirode, proučavanje pacijentovih simptoma i propisivanje odgovarajućeg leka i na kraju ga primenimo. Uspeh ovih rituala verojatno više zavisi od stanju uma, kao što se obično priznaje. O tome ne znamo ništa, jer još nema istraživanja u ovom području. Vrlo verovatno, to si neki od uslova koje Jung postavlja kao preduslov da sinhronizovani događaji koji se dogode i postoje. 18 Filozofi Šopenhaure i Kant uvode sfere znanja (nap. prev.)


Homeopatija obično daje najintrigantnije učinke bilo u vrlo akutnim ili vrlo hroničnim slučajevima. To su obično iznimni slučajevi u kojima su pacijenti, lekari i rođaci verojatno u aktivnom stanju uma. Gledano kao sinhronizovani događaj, homeopatija bi bila bez uzroka, ne zavisi od lokalno prisutnog delotvornog uzroka, već je zavisila od specifičnog stanja svesti, možda kod lekara-homeopate, pacijenta ili oboje. Sinhronicitet nastaje kada semiotički proces, "razumevanje slučaja" kod homeopate, generiše smisao. To je, naravno, samo naporan pristup. Puno pitanja ostaju bez odgovora. Kako ovaj sinhronizovani događaj pokreće izlečenje? Je li to možda samo minutna promena u organizmu koja je posledica ovog sinhronog procesa, koji onda zauzvrat vodi do čitave kaskade samoisceljujućih odgovora? Na koji način tačno deluju sfere značenja - ili svesnost - i fizička stvarnost? U tom smislu čini se da moj predlog uništava više nego što nudi. Svakako je destruktivno u smislu da negira uzročnu, lokalnu delotvornost homeopatije, što će me dovesti u oštru opoziciju sa većinskim mišljenjima unutar homeopatije (Vithoulkas, 1980). Ovo bi moglo biti konstruktivno dok dugo trčite, jer daje predviđanja i upozorenja. Predvidio bih da nije moguće pronaći niti jedan, reproducibilni kauzalni model homeopatskih učinaka, bilo u temeljnim istraživanjima ili u kliničkim istraživanjima, sve dok uloga psiholoških stanja u sinhronim događajima nismo razumeli. Sa jezikom transpersonalne psihologije: Homeopatija je verovatno stanje zavisno od tehnike lečenja, a koju je moguće samo dosledno istraživati, ako se shvati prema stanju uma. Ako se ovde može primeniti jezik generalizovane EPR - korelacije, to bi moglo značiti da homeopatija možda zavisi od prisutnosti komplementarnih stanja (uma?). Ovo svakako treba i traži pojašnjenje u terminologijiškom i empirijskom sadržaju. Ako se sinhronizovani događaji pogrešno shvate u okviru delotvorne kauzalnosti, oni se gube. Oni se ne mogu ponoviti po volji, niti će se pojaviti prema opštem pravilu, jer dosad nismo razumeli pravilo. Načelo similimuma ukazuje samo na nužni uslov. Uopšte nije sigurno da je to i dovoljan uslov. Stoga se strategija istraživanja homeopatije ne bi trebala usredotočiti na dokazivanje uzročne prirode homeopatije, koja možda ipak ne postoji. Radije bi se trebalo orijentisati na pokazivanje svoje opšte korisnosti i efikasnosti, za razliku od farmakološke efikasnosti. Moja analiza donosi homeopatiju u neposrednu blizini drugih paranormalnih ili anomalističkih disciplina, poput lečenja na daljinu, ekstrasenzorne percepcije ili psihokineze. Iz tih disciplina treba naučiti lekciju: Iako niz meta-analiza pokazuje impresivno značajne, a ponekad i


impresivno velike učinke (Radin & Nelson, 1989; Utts, 1991; Bem & Honorton, 1994; Braud & Schlitz, 1994; Delanoy, 1996; Radin, 1997; Schlitz i Braud, 1997 ), oni su daleko od prihvatanja od strane mainstream nauke. Postoji nekoliko razloga za takvo stanje. Postoje teoretski problemi povezani sa anomalijskim pojavama. Sve dok ih mi ne razumemo i nemaju odgovarajuću teoriju koja im može udovoljiti, neće je prepoznati unatoč empirijskim dokazima koji ih podržavaju. Oni su takođe neuhvatljivi. Kritičari19 ne mogu ponoviti rezultate, što ukazuje na mogućnost da rezultati mogu ovisiti o stanju eksperimentara. Sve dok ove pojave ostanu nejasne, neće biti dovoljne ponovljivosti. Ova druga područja istraživanja anomalija nalaze se u daleko ugodnijem položaju od homeopatije. Iako su veličine efekata ponekad male, značaj ove meta-analize obično je neupitan. To znači da su učinci stabilniji. To je zbog toga što je bilo više i više istraživačkih napora usmerenih na repliciranje iste eksperimentalne paradigme iznova i iznova. To bi moglo značiti da učinci te vrste - a ja uzimam sinhronizovane učinke kao primer direkntih učinaka interakcije um-materija - mogu se otkriti samo u velikom skupu podataka. Stoga bi se homeopatska istraživanja trebala odlučiti za neke vrlo proste, jednostavne i jeftine eksperimentalne paradigme, koje bi se morale ponoviti mnogo puta da bi se izazirao učinak. To se sigurno ne može učiniti kliničkim istraživanjima, što je skupo. Klinička istraživanja stoga bi trebala biti otvorena na način koji ne prisiljava sistem istraživanja na kauzalni način (Lucadou, 1994; Lucadou, 1995). To bi podrazumevalo uvođenje namernog elementa nesigurnosti. To bi moglo proizvesti upotrebu formule lekova u koje nikada ne možemo biti sigurni odnosno šta je bilo lekovito sredstvo. To bi moglo značiti namerno izostavljanje pitanja da li je lijek ili čitava homeopatija lekovito sredstvo. Jedan od načina za to, jeste da se više usredotočimoa na otvorena, randomizirana komparativna ispitivanja koja upoređuju stvarnu homeopatiju sa drugim kliničkim pristupima. U otvorenim eksperimentima uvek se može tvrditi da homeopatski lekovi nisu u pitanju, već ceo terapijski pristup, čime se ostavlja otvoreno pitanje jesu li homeopatski lekovi placebo ili ne. Moje predviđanje bilo bi da se što više proba i eksperimenata usredotoči na pitanje jesu li homeopatska razređenja uzročnici ili ne isceljenju, proizvešće će se više negativnih rezultata, a samo će se u vrlo, vrlo dugoj vožnji iz baze podataka izvući pozitivan ukupni rezultat.

19 Jedan od problema nerazumevanja homeopatije jeste i dalje: kako uključiti princip individualizacije u istraživanje. U tome je individualnost, unikatnost, integritet i identite osobesa tegobma koja se javlja na homeopatsku konsultaciju. (nap. prev.) Replikacija eksperimenta je de facto nemoguća u homeopatiji zbog toga.


Još jedan predlog koji sledi iz ovog pristupa jeste da bi za razumevanje delovanja homeopatije moglo biti od ključne važnosti istraživanje mentalnih ili psiholoških procesa u pacijenata i lekara-homeopata kao moderirajuća varijable terapijske efikasnoti. Priznajući da homeopatija može biti prilično efikasan oblik magije, ukazujući na važnost stanja uma, homeopati bi mogli jasnije shvatiti što se događa. Ako usvojimo mogućnost da opšta korelacija EPR-uplitanja može dati pozadinu za razumevanje sinhronih događaja, tada bi se trebalo usredotočiti na moguće kandidate za komplementarne varijable u umu homeopata ili u sistemu homeopatije u celini. Možda bi se to pokazalo vrlo naprednim stavom. Moglo bi se desiti da su čak i stanja ortodoksne medicine važnija nego što bi nas uzročna farmakološka paradigma nagnala u poverenje. Ovo bi mogao biti obećavajući način povezivanja sa mainstream medicinom nego stalna borba u bici za kauzalno korišćenje homeopatskih lekova. Ukratko, predlažem da se suzdržim od uzročnog tumačenja homeopatije. Umesto toga, tvrdim da su homeopatski učinci neuzročni događaji, slično onome što se događa u primerima sinhroniciteta. Homeopatski lek je znak koji posreduje između značenja mentalno-psihološkog stanja, bolesti kod pacijenta i fizičke celine telesnih funkcija, prirodnih elemenata i slično. Deluje putem izvorne međusobne povezanosti svih bića, koja se, poput magičnih rituala, aktivira homeopatskim ritualom uzimanja slučajeva, pripreme lekova, repertorizacije i propisivanja lekova. Moja bi pretpostavka bila da je homeopatija samo jedan primer celog niza pojava iste kategorije, koju glavna nauka zanemaruje, jer ih mi ne poznajemo pravilno. Pretpostavljam da razumevanje može izaći samo iz analize mentalnih stanja, a ne iz navodnog uzročno-posledičnog sadržaja. Možda bi daljnja analiza u skladu sa generaliziranom EPR-korelacijom mogla ukazati na put do razumevanja nekauzalnih, sinhronih događaja uopšte, magije kao instance te homeopatije kao posebnog slučaja. ZAHVALNICA Zahvaljujem na pomoći doktora Haralda Atmanspachera, dr. Waltera von Lucadoua i profesora Günthera Mahlera u edukaciji o mojim osnovnim fizičkim zabludama. Svaka greška koja bi i dalje mogla biti sadržana u mojem prikazivanju naravno nije njihova odgovornost. Ovaj rad je podržan donacijom Institut für Grenzgebiete der Psychologie, iz Frajburgz, Nemačka.


REFERENCE

1. Al-Krenawi, A., Graham, J. R. and Maoz, B. (1996). The healing significance of the Negev’s Bedouin Dervish. Social Science and Medicine, 43, 13- 21.

2. Anagnostatos, G. S., Vithoulkas, G., Garzonis, P. and Tavouxoglou, C. (1991). A working hypothesis for homoeopathic microdiluted remedies. The Berlin Journal on Research in Homoeopathy, 1, 141- 147.

3. Anagnostatos, G. S., Pissis, P. and Viras, K. (1995). Possible water cluster formation by dilution and succussions, In Anagnostatos, G. S. and von Oertzen, W. (Eds.) Atomic and Nuclear Clusters. Heidelberg. Berlin: Springer, pp. 215- 217.

4. Andrade, L. E. C., Ferraz, M. B., Atra, E., Castro, A. and Silva, M. S. M. (1991). A randomized controlled trial to evaluate the effectiveness of homoeopathy in rheumatoid arthritis. Scandinavian Journal of Rheumatology, 20, 204- 208.

5. Aspect, A., Dalibard, J. and Roger, G. (1982a). Experimental test of Bell’s inequalities using time varying analyzers. Physics Review Letter, 49, 1804- 1807.

6. Aspect, A., Grangier, P. and Roger, G. (1982b). Experimental realization of Einstein-Podolsky- Rosen-Bohm-Gedankenexperiment: A new violation of Bell’s inequalities. Physics Review Letter, 49, 91- 96.

7. Atmanspacher, H. (1996). Metaphysics taken literally. In Honor of Kalervo Laurikainen’s 80th Birthday. In: Ketvel, U. (Ed.) Festschrift in Honor of K.V. Laurikainen’s 80th Birthday (Vastakohtien todelisuus -Juhlakirja professori K.V. Laurikaisen 80-vuotisp), Helsinki: University of Helsinki Press, pp. 49- 59.

8. Barnes, J., Resch, K. L. and Ernst, E. (1997). Homeopathy for postoperative ileus? A meta-analysis. Journal of Clinical Gastroenterology, 25, 628- 633.

9. Bastide, M. and Lagache, A. (1997). A communication process: A new paradigm applied to highdilution effects on the living body. Alternative Therapies in Health and Medicine, 3, 35- 39.

10. Bell, J. S. (1987) Speakable and Unspeakable in Quantum Mechanics. Cambridge: Cambridge University Press.

11. Bem, D. J. and Honorton, C. (1994). Does psi exist? Replicable evidence for an anomalous process of information transfer. Psychological Bulletin, 115, 4- 18.

12. Benveniste, J., Davenas, E., Ducot, B., Cornillet, B., Poitevin, B. and Spira, A. (1991). L’agitation de solutions hautement diluées n’induit pas d’activité biologique spécifique. Comptes Rendus de l’Academie des Sciences Paris, 312, 461- 466.

13. Berezin, A. A. (1990). Isotopical positional correlations as a possible model for Benveniste experiments. Medical Hypotheses, 31, 43- 45.

14. Braud, W. G. and Schlitz, M. J. (1994). Conscious interactions with remote biological systems: Anomalous intentionality effects. Subtle Energies, 2, 1- 46.

15. Brent, J. (1993). Charles Sanders Peirce. A Life. Bloomington: Indiana University Press.

16. Brigo, B. and Serpelloni, G. (1987). Le traitement homéopathique de la migraine: une étude de 60 cas, controlée en double aveugle (remède homéopathique vs. placebo). Journal of the Liga Medicorum Homoeopatica Internationalis, 1, 18- 25.

17. Brigo, B. and Serpelloni, G. (1991). Homoeopathic treatment of migraines: a randomized doubleblind controlled study of sixty cases (homoeopathic remedy versus placebo). Berlin Journal on Research in Homoeopathy, 1, 98- 106.


18. Clévenot, M. (1992). Im Herzen des Mittelalters. Geschichte des Christentums im XII und XIII. Jahrhundert. Luzern: Exodus.

19. Dantas, F. (1996). How can we get more reliable information from homoepathic pathogenetic trials? A critique of provings. British Homoeopathic Journal, 85, 230- 236.

20. Dantas, F., Fisher, P., Walach, H., Wieland, F. and Poitevin, B. (1999). Homoeopathic remedy provings. An international review. British Homoeopathic Journal, in preparation.

21. Dantas, F. and Fisher, P. (1998). A systematic review of homoeopathic pathogenetic trials (‘provings’) published in the United Kingdom from 1945 to 1995. In: Ernst, E. and Hahn, E.G. (Eds.) Homoeopathy: A Critical Appraisal. London: Butterworth-Heineman, pp. 69- 97.

22. Davenas, E., Beauvais, F., Amara, J. and Benveniste, J. (1988). Human basophile degranulation triggered by very dilute antiserum against IgE. Nature, 333, 816- 818.

23. Delanoy, D. L. (1996). Experimental evidence suggestive of anomalous consciousness interactions. In: Ghista, D.N. (Ed.) Biomedical and Life Physics. Braunschweig: Vieweg, pp. 397- 410.

24. Donner, F. (1929). Arbeiten von Führern der naturwissenschaftlichen Homöopathie. Allgemeine Homöopathische Zeitung, 177, 40- 67.

25. Donner, F. (1932). Über die Ankurbelung der homöopathischen Forschung. Deutsche Zeitschrift für Homöopathie, 11, 180- 187. Magic of Signs 311 312 H. Walach

26. Donner, F. (1935). Zur Lösung der Hochpotenzfrage. Allgemeine Homöopathische Zeitung, 183, 81- 105.

27. Dundes, A. (Ed.) (1992a). The Evil Eye. Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press.

28. Elby, A. (1992). Should we explain the EPR correlations causally? Philosophy of Science, 59, 16-25.

29. Elkins, A. (1944). Aboriginal Men of High Degree. Sidney: Australasion. 30. Endler, P. C., Pongratz, W., Smith, C., Schulte, J. and Senekowitsch, F. (1995).

Non-molecular information transfer from thyroxine to frogs; by means of homoeopathic preparation and electronic processing. In: GIRI-Yearbook (Ed. M. Bastide). Dordrecht: Kluwer.

31. Enz, C. P. (1995). Rationales und Irrationales im Leben Wolfgang Pauli. In: Atmanspacher, H., Primas, H. and Wertenschlag-Birkhäuser, E. (Eds.) Der Pauli-Jung-Dialog und seine Bedeutung für die moderne Wissenschaft, Berlin, Heidelberg: Springer, pp. 21- 32.

32. Ernst, E. (1998). Are highly dilute homoeopathic remedies placebos? Perfusion, 11, 291-292.

33. Fine, A. (1989). Do correlations need to be explained? In: Cushing, J. T. and Mcmullin, E. (Eds.) Philosophical Consequences of Quantum Theory: Reflections on Bell’s Theorem, Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, pp. 176- 194.

34. Fisch, M. (1982). The range of Peirce’s relevance. The Monist, 65, 123-142. 35. Friese, K. H., Feuchter, U. and Moeller, H. (1997). Die homöopathische

Behandlung von adenoiden Vegetationen. Ergebnisse einer prospektiven randomisierten Doppelblindstudie. HNO, 45, 618- 624.

36. Gebser, J. (1985). The Ever-Present Origin. Athens: Ohio University Press. 37. Gibson, R. G., Gibson, S. L. M., Mac Neill, A. D. and Buchanan, W. W. (1978).

Salicylates and homoeopathyin rheumatoid arthritis: preliminary observations. British Journal of Clinical Pharmacology, 6, 391- 395.


38. Gibson, R. G., Gibson, S. L. M., Mac Neill, A. D. and Buchanan, W. W. (1980). Homoeopathic therapy in rheumatoid arthritis: Evaluation by double-blind clinical therapeutic trial. British Journal of Clinical Pharmacology, 9, 453- 459.

39. Goddu, A. (1984). William of Ockham’s arguments for action at a distance. Franciscan Studies, 44, 227- 244.

40. Haraldsson, E. (1994). Research on alternative therapies in Iceland. In: Johannessen et al. (Eds.) Studies in Alternative Therapies, 46- 50.

41. Hirst, S. J., Hayes, N. A., Burridge, J., Pearce, F. L. and Foreman, J. C. (1993). Human basophildegranulation is not triggered by very dilute antiserum against human IgE. Nature, 366, 525-527.

42. Hume, D. (1977). A Treatise of Human Nature. London: Dent. 43. Jarrett, J. P. (1989). Bell’s Theorem: A guide to the implications. In: Cushing,

J. T. and Mcmullin, E. (Eds.) Philosophical Consequences of Quantum Theory: Reflections on Bell’s Theorem. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, pp. 60- 79.

44. Josephson, B. D. and Pallikari-Viras, F. (1991). Biological utilization of quantum nonlocality. Foundations of Physics, 21, 197- 207.

45. Jung, C. G. (1952). Synchronizität als ein Prinzip akausaler Zusammenhänge. In: Jung, C. G. and Pauli, W. (Eds.) Naturerklärung und Psyche. Zürich: Rascher, pp. 1- 107.

46. Jung, C. G. (1980). Ein Brief zur Frage der Synchronizität. In: Bender, H. (Ed.) Parapsychologie. Entwicklung, Ergebnisse, Probleme, 5. Auflage Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, pp. 747- 754.

47. Kainz, J. T., Kozel, G., Haidvogl, M. and Smolle, J. (1996). Homoeopathic versus placebo therapy of children with warts on the hands: A randomized double-blind clinical trial. Dermatology, 193, 318- 320.

48. Kale, R. (1995). Traditional healers in South Africa: a parallel health care system. British Medical Journal, 310, 1182- 1185.

49. Kennedy, J. E. and Taddonio, J. L. (1976). Experimenter effects in parapsychological research. Journal of Parapsychology, 40, 1- 33.

50. Kleijnen, J., Knipschild, P. and ter Riet, G. (1991). Clinical trials of homoeopathy. British Medical Journal, 302, 316- 323.

51. Krippner, S., Winkler, M., Amiden, A., Crema, R., Kelson, R., Arora, H. L. and Weil, P. (1996). Physiological and geomagnetic correlates of apparent anomalous phenomena observed in the presence of a Brazilian “sensitive.” Journal of Scientific Exploration, 10, 281- 298.

52. Landau, L. J. (1987). Experimental tests of general quantum theories. Letters in Mathematical Physics, 14, 33- 60.

53. Leibniz, G. W. (1966a). Monadologie. In: Buchenau, A. and Cassirer, E. (Eds.) Hauptschriften zur Grundlegung der Philosophie. Hamburg: Meiner, pp. 435- 456.

54. Leibniz, G. W. (1966b). Hauptschriften zur Grundlegung der Philosophie. Hamburg: Meiner.

55. Levi-Strauss, C. (1978). Strukturale Anthropologie I. Frankfurt: Suhrkamp. 56. Linde, K., Jonas, W. B., Melchart, D., Worku, F., Wagner, H. and Eitel, F.

(1994). Critical review and meta-analysis of serial agitated dilutions in experimental toxicology.Human and Experimental Toxicology, 13, 481- 492.

57. Linde, K., Clausius, N., Ramirez, G., Melchart, D., Eitel, F., Hedges, L. V. and Jonas, W. B. (1997). Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? A meta-analysis of placebo controlled trials. Lancet, 350, 834- 843.

58. Lucadou, W. V. (1994). Wigner’s friend revitalized? In: Atmanspacher, H. and Dalenoort, G. J. (Eds.) Inside versus Outside. Berlin: Springer, pp. 369- 388.


59. Lucadou, W. V. (1995). The model of pragmatic information (MPI). European Journal of Parapsychology, 11, 58- 75.

60. Mahler, G. (1994). Temporal bell inequalities: A journey to the limits of ‘consistent histories.’ In: Inside Versus Outside. Atmanspacher, H. and Dalenoort, (Eds.). Berlin: Springer, pp. 195-205.

61. Mahler, G. (1995). Quantum information. In: Kornwachs, K. and Jacoby, K. (Eds.) Information. New Questions to a Multidisciplinary Concept. Berlin: Akademie Verlag, pp. 103- 118.

62. Mansfield, V. (1995). Synchronicity, Science, and Soul-Making. Understanding Jungian Synchronicity through Physics, Buddhism, and Philosophy. Chicago and La Salle, Ill: Open Court.

63. Meier, C. A. (Ed.) (1992). Wolfgang Pauli und C. G. Jung. Ein Briefwechsel 1932- 1958. Heidelberg: Springer.

64. Mermin, N. D. (1989). Can you help your team tonight by watching on TV? More experimental metaphysics from Einstein, Podolsky, and Rosen. In: Cushing, J. T. and Mcmullin, E. (Eds.) Philosophical Consequences of Quantum Theory: Reflections on Bell’s Theorem. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, pp. 38- 59.

65. Moerman, D. E. (1979). Anthropology of symbolic healing. Current Anthropology, 20, 59- 80.

66. Naegeli-Osjord, H. (1982). Logurgie in den Philippinen. Remagen: Otto-Reichel Verlag.

67. Neumann, E. (1968). Ursprungsgeschichte des Bewubtseins. München: Kindler.

68. Ockham, William. (1957). Expositio in libris Physicorum Aristotelis. In: Etzkorn, G. I. (Ed.) Opera Philosophica Vol. 5. St. Bonventure: Franciscan Institute, pp. 616- 639.

69. Ovelgönne, J. H., Bol, A., Hop, W. C. J. and van Wijk, R. (1992). Mechanical agitation of very dilute antiserum against IgE has no effect on basophil staining properties. Experientia, 48, 504-508.

70. Panofsky, E. (1960). Renaissance and Renascences in Western Art. Stockholm: Almquist & Wiksell.

71. Parker, S. P. (Ed.) (1997). Dictionary of Physics. Second Edition. New York: McGraw Hill.

72. Peirce, C. S. (1931). Collected Papers. Ed. Ch. Hartshorne & P. Weiss: Bd. 1- 6; Ed. A. Burks: Bd. 7- 8. Cambridge: Harvard University Press.

73. Peirce, C. S. (1991). Naturordnung und Zeichenprozess. Schriften über Semiotik und Naturphilosophie. Frankfurt: Suhrkamp.

74. Pietschmann, H. (1995). Die Physik und die Persönlichkeit von Wolfgang Pauli. In: Atmanspacher, H., Primas, H. and Wertenschlag-Birkhäuser, E. (Eds.). Der Pauli-Jung-Dialog und seine Bedeutung für die moderne Wissenschaft. Berlin, Heidelberg: Springer pp, 33- 47.

75. Primas, H. (1993). The Cartesian cut, the Heisenberg cut, and disentangled observers. In: Laurikainen, K.V. and Montonen, C. (Eds.). Symposia on the Foundations of Modern Physics 1992: The Copenhagen Interpretation and Wolfgang Pauli. Singapore: World Scientific Publisher, pp. 245- 269.

76. Primas, H. (1994). Realism and quantum mechanics. In: Prawitz, D., Skyrms, B. and Westerstahl, D. (Eds.). Logic, Methodology and Philosophy of Science IX: Proceedings of the Ninth International Congress of Logic, Methodology and Philosophy of Science, Uppsala, Sweden, August 7- 14, 1991. Amsterdam: Elsevier, pp. 609- 631.

77. Primas, H. (1996). Synchronizität und Zufall. Zeitschrift für Parapsychologie und Grenzgebiete der Psychologie, 38, 61- 91.


78. Radin, D. I. (1997). The Conscious Universe. The Scientific Truth of Psychic Phenomena. San Francisco: Harper Collins.

79. Radin, D. I. and Nelson, R. D. (1989). Evidence for consciousness-related anomalies in random physical systems. Foundations of Physics, 19, 1499- 1514.

80. Magic of Signs 313 314 H. Walach 81. Rae, A. I. M. (1986). Quantum Physics: Illusion or Reality. Cambridge:

Cambridge UP. 82. Redhead, M. (1983). Nonlocality and peaceful coexistence. In: Swinburne, R.

(Ed.). Space, Time, and Causality. Dordrecht: Reidel, pp. 151- 189. 83. Reilly, D., Taylor, M. A., Beattie, N. G. M., Campbell, J. H. and McSharry, C.

(1994). Is evidcence for homoeopathy reproducible? The Lancet, 344, 1601- 1606.

84. Reilly, D. T. and Taylor, M. A. (1985). Potent placebo or potency? The British Homoeopathic Journal, 74, 65- 75.

85. Reilly, D. T., Taylor, M. A., Mc Sharry, C. and Aitchinson, T. (1986). Is homoeopathy a placebo response? Controlled trial of homoeopathic potency with pollen in hayfever as a model. Lancet Oct. 18, 881- 886.

86. Schlitz, M. and Braud, W. (1997). Distant intentionality and healing: Assessing the evidence. Alternative Therapies in Health and Medicine 3, 38- 53.

1. Schoeler, H. (1949). Über die wissenschaftlichen Grundlagen der Homöopathie. Die Pharmazie, Beiheft, 1. Ergänzungsband, pp. 469- 509.

87. Schoeler, H. (1950). Das Hochpotenzproblem. Allgemeine Homöopathische Zeitung, 195, 1- 38.

88. Scholem, G. (1980). Die jüdische Mystik in ihren Haupströmungen. Frankfurt: Suhrkamp.

89. Schopenhauer, A. (1968). Versuch über das Geistersehen. In: von Löhneysen, W. (Ed.) Parerga und Paralipomena. Kleine philosophische Schriften Bd. 1, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, pp. 273- 372.

90. Schwartz, G. E. and Russek, L. G. S. (1998). The plausibility of homeopathy: The systemic memory mechanism. Integrative Medicine.

91. Sebeok, T. A. (1986). The doctrine of signs. Journal of Social and Biological Structures, 9, 345-352.

92. Sheriff, J. K. (1994). Charles Peirce’s Guess at the Riddle. Grounds for Human Significance. Bloomington: Indiana University Press.

93. Straumsheim, P. A., Borchgrevink, C. F., Mowinkel, P., Kierulf, H. and Hafslund, O. (1997). Homeopatisk behandling av migrene. En dobbelt-blind, placebonkontrollert studie av 68 pasienter. Dynamis, 2, 18- 22.

94. Tart, C. T. (1976). The basic nature of altered states of consciousness: a systems approach. Journal of Transpersonal Psychology, 8, 45- 64.

95. Tart, C. T. (1986). Consciousness, altered states, and worlds of experience. Journal of Transpersonal Psychology, 18, 159- 170.

96. Uexküll, T. v. (1986). Commentaries on “The doctrine of signs” by Thomas Sebeok. Journal of Social and Biological Structures, 9, 353- 354.

97. Uexküll, T. v. (1989). Naturwissenschaft als Zeichenlehre. Merkur: Deutsche Zeitschrift für europäisches Denken, 43, 225- 234.

98. Uexküll, T. v. (1995). Biosemiotic research and not further molecular analysis is necessary to describe pathways between cells, personalities, and social systems. Advances. The Journal of Mind-Body Health, 11, 24- 27.

99. Uexküll, T. v. and Wesiack, W. (1988). Theorie der Humanmedizin. Grundlagen ärztlichen Denkens und Handelns.München: Urban & Schwarzenberg.

100. Utts, J. (1991). Replication and meta-analysis in parapsychology. Statistical Science, 6, 363- 404.


101. Van De Castle, R. L. (1977). Anthropology and psychic research. Phoenix 1, 27- 35.

102. Vickers, A., Fisher, P., Smith, C., Wyllie, S. E. and Lewith, G. T. (1997). Homoeopathy for delayed onset muscle soreness: a randomised double blind placebo controlled trial. British Journal of Sports Medicine, 31, 304- 307.

103. Vithoulkas, G. (1980). The Science of Homoeopathy. New York: Grove Press. 104. Walach, H. (1988). Homöopathie und moderne Semiotik. In: Kümmel, W.

(Ed.) Jahrbuch des Instituts für Geschichte der Medizin der Robert-Bosch-Stiftung. Stuttgart: Hippokrates, pp. 135-160.

105. Walach, H. (1991). Homoeopathy as Semiotic. Semiotica, 83, 81- 95. 106. Walach, H. (1993). Does a highly diluted homoeopathic drug act as a placebo

in healthy volunteers? Experimental study of Belladonna C30. Journal of Psychosomatic Research, 37, 851-860.

107. Walach, H. (1997a). Die Bedeutung unspezifischer Therapie-Effekte. Das Beispiel Homöopapthie.Universität Freiburg, Philosophische Fakultät. Habilitationsschrift.

108. Walach, H. (1997b). The pillar of homoeopathy: Remedy provings in a scientific framework. British Homoeopathic Journal, 86, 219- 224.

109. Walach, H., Gaus, W., Haeusler, W., Lowes, T., Mussbach, D., Schamell, U., Springer, W., Stritzl,

110. W. and Haag, G. (1997a). Classical homoeopathic treatment of chronic headaches. A doubleblind, randomized, placebo-controlled study. Cephalalgia, 17, 119- 126.

111. Walach, H., Hieber, S. and Ernst-Hieber, E. (1997b). Effects of Belladonna 12 CH and 30 CH in healthy volunteers. A multiple, single-case experiment in randomization design. In: Bastide, M. (Ed.) Sings and Images. Selected Papers from the 7th and 8th GIRI Meeting, held in Montpellier,France, Nov. 20- 21, 1993, and Jersualem, Israel, Dec 10- 11, 1994, pp. 215- 226. Dordrecht, Boston, London: Kluwer.

112. Walach, H. and Schmidt, S. (1997). Empirical evidence for a non-classical experimenter effect: An experimental, double-blind investigation of unconventional information transfer. Journal of Scientific Exploration, 11, 59- 68.

113. Whitehead, A. N. (1978). Process and Reality. Corrected Edition by D. R. Griffin & D. W. Sherburne. First Ed. 1929. New York: Free Press.

114. Whitmarsh, T. E., Coleston-Shields, D. M. and Steiner, T. J. (1997). Double-blind randomized placeo-controlled study of homoeopathic prophylaxis of migraine. Cephalalgia 17, 600- 604.

115. Whyte, L. L. (1961). Essay on Atomism. From Democritus to 1960,Middletown: Wesleyan University Press.

---- Napomena

• Dopunska literatura za bolje razumevanje nelokalne realnosti (biblioteka udruženja «Simillimum»):

FRITJOF KAPRA: TAO FIZIKE • Autor ovog rada, dr Harald Walach je ovaj rad publikovao 1999.

godine. On je do danas, do 2019. godine, objavio čitav niz radova sa preciznijim sagledavanjem homeopatske terapije u slučajevima raznih kancer oboljenja. Spisak radova se može naći na njegovom veb sajtu: https://harald-walach.de/category/english/


TERAPEUTOVO SAMORAZOTKRIVANJE U TERAPIJSKOM PROCESU: PREDNOSTI I RIZICI Autori: Jelena Manojlović, Mina Aleksić, Nevena Čalovska Hercog

Napomena redakcije «Simillimum times»: Tokom konsultacija osoba sa tegobama sa homeopatama primećen je jedan fenomen da u toku intervjua dolazi spontano do iskaza od strane homeopate koji se ne mogu podvesti pod reakciju empatije. Ne može da se svede ni na story telling efekat (pričanje priča o sebi da se dođe do suštine tegoba) a nije ni kontratransfer. Proučavanjem ovog fenomena pronašli smo u literaturi nešto što bi odgovaralo navedenom fenomenu a to je samorazoktrivanje. Stoga smo odlučili da ovaj rad publikujemo i razumemo za potrebe naše homeopatske prakse.

IZVOR: http://www.psihologijanis.rs/arhiva-godisnjak/godisnjak-2014/Godisnjak-Vol-11-No-13-%282014%29-179-190-apstrakt.pdf (pristupljeno 23. novembra 2019.) Годишњак за психологију Vol. 11, No 13, 2014 стр. 179–190 UDK 615.851-051:159.9.072.52 Sažetak: Terapijski proces se ne može zamisliti bez uspostavljanja terapijskog odnosa i sa njim povezanog saveza koji su i preduslov uspešnog odvijanja terapije i faktori koji u velikoj meri doprinose terapijskom ishodu. U toku terapije intervencije terapeuta mogu da podržavaju i produbljuju ovaj savez, ali i da ga ometaju, pa i oštećuju. U poslednje vreme sve se više govori o terapeutovom samorazotkrivanju kao terapijskoj akciji koja u velikoj meri utiče na terapijski odnos i posredno na efektivnost psihoterapije. Istovremeno, samorazotkrivanje terapeuta je i dalje veoma kontroverzna tema, gde ga neke terapijske škole odbacuju, pa i zabranjuju, dok ga druge tolerišu ili čak ohrabruju. Različita istraživanja vođena sa različitih teorijskih pozicija, većinom upućuju na pozitivne efekte samorazotkrivanja, mada ima i onih koja ukazuju na negativne posledice ovakve prakse. U ovom radu, mi ćemo se detaljnije pozabaviti pojmom terapeutovog samorazotkrivanja i pokušati da ga pojasnimo i razmotrimo potencijalne benefite, kao i kliničke i etičke rizike vezane za ovu vrstu terapijske intervencije. Ključne reči: samorazotkrivanje, psihoterapijski odnos, psihoterapeut, psihoterapija


Uvod

„Sve što terapeut kaže ili ne kaže predstavlja samorazotkrivanje.“ Tomas Gatheil

Iako se po pristupu, intervencijama, direktivnosti i drugim karakteristikama terapijski modaliteti i terapijske škole u okviru modaliteta međusobno razlikuju, ono što ih povezuje i ostavlja u senci ove razlike, jeste značajnost koju svi terapijski pravci pridaju odnosu između terapeuta i klijenta. Terapijski odnos i terapijski savez kao produkt ovog odnosa, predstavljaju „panteorijski koncept“ (Horvath & Luborsky, 1993, str. 563) i „srž psihoterapijskog procesa“ (Opalić i Popović, 1992, str. 11). Terapijski odnos je zajednički činilac u svim terapijskim modalitetima, i prema podacima nekoliko metaanaliza istraživanja ishoda psihoterapijskog procesa, bez obzira na to o kom se modalitetu radi, terapijski odnos je zaslužan za preko 30% varijanse ishoda psihoterapije, i predstavlja, pored ekstraterapijskih faktora, najznačajniji činilac koji doprinosi rezultatu terapije (Hubble et al., 1999; Norcross, 2002; Carr, 2007). Iako je pokazano da terapijski modalitet utiče na kvalitet terapijskog saveza (Young et al., 2003; Yeomons et al., 2002; prema Ardito & Rabellino, 2011), nije jasno određeno na koji način se to dešava, niti kako potom terapijski odnos utiče na ishod. Kao moguće objašnjenje efekta terapijskog odnosa autori ističu njegov značaj kao korektivnog emocionalnog iskustva, kao i njegovo indirektno dejstvo preko pospešivanja drugih faktora koji utiču na ishod terapije, kao što su to motivacija i vera klijenta da će mu terapija pomoći. Ispitujući faktore koji su povezani sa odustajanjem klijenta u toku psihoterapije, autori (Beckham, 1992) ističu da je uspostavljanje pozitivnog odnosa u ranim stadijumima terapije jasno povezano sa klijentovom odlukom da istraje u terapiji. Ovo se ne odnosi samo na to da li će klijent nastaviti sa terapijom nakon inicijalnog intervjua, već, kako Erić (2011) ističe, i kasnije u toku faza otpora i neprijateljskog transfera. Nedovoljno obrađena, ali istovremeno izazovna i „vruća tema“ u sklopu kliničkih i etičkih „sivih zona“ vezanih za terapijski odnos, jeste pitanje terapeutovog samorazotkrivanja u terapiji. Smatra se da samorazotkrivanje na različite načine utiče na terapiju, potpomaže je ili ubrzava, doprinosi jačanju terapijskog saveza i pozitivnom ishodu terapije, ali da istovremeno može i da otežava i sabotira terapijskiproces. U izveštaju specijalne grupe Američke psihološke asocijacije (APA, 2002; prema Audit & Everall, 2010, str. 328) samorazotkrivanje je nazvano „obećavajućim i verovatno efektivnim doprinosom terapeuta izgradnji terapijske relacije“. To potvrđuju i istraživanja koja ukazuju da


samorazotkrivanje u početnim stadijumima terapije utiče na uspostavljanje i produbljivanje terapijskog odnosa i potpomaže odluku klijenta da istraje u terapiji. U ovom radu preko analize dostupne literature i istraživanja, kao i naših sopstvenih iskustava sa različitim terapijskim situacijama u kojima je terapeut koristio samorazotkrivanje, pokušaćemo da rasvetlimo različite forme terapeutovog samorazotkrivanja i da prodiskutujemo moguće prednosti kao i potencijalne rizike povezane sa ovom terapijskom akcijom. Definicija i vrste terapeutovog samorazotkrivanja U literaturi koja se bavi temom terapeutovog samorazotkrivanja postoje prilične varijacije u određivanju ovog pojma. U širem smislu, samorazotkrivanje možemo definisati kao terapeutovo otkrivanje klijentu različitih sadržaja iz ličnog i/ili profesionalnog života. U užem smislu, ono se određuje kao „intencionalni postupak“ koji je posredovan govorom, dok će neke druge definicije dodatno isticati značaj i neverbalnih signala, bez obzira na to što su ovi pretežno nesvesni (Stricker, 2003). Najobuhvatniju definiciju predlažu Blumgarden i Menuti (Bloomgarden & Mennuti, 2009) koji pod pojmom samorazotkrivanja podrazumevaju otkrivanje terapeuta bilo verbalno ili neverbalno, namerno ili slučajno, svesno ili nesvesno. Vosket (Wosket, 1999) smatra da terapeuti neminovno otkrivaju sebe na mnogo načina preko toga kako izgledaju i kako se oblače, kako govore (uključujući akcenat ili upotrebu poštapalica, intonaciju), preko izraza lica, manirizama, nemogućnosti da sakriju svoje godine, rasu i još toliko toga drugog. U već citiranom radu, Blumgarden i Menuti (ibid) kao i neki drugi autori (Zur, 2008), u definiciju samorazotkrivanja uključuju i otkrivanje informacija o terapeutu koje su dobijene iz drugih izvora. Međutim, nalaženje informacija o terapeutu van terapije predstavlja zasebnu oblast odvojenu od same terapijske situacije i možemo je označiti kao jednu od „ekstraterapijskih varijabli“ bez obzira na potencijalne reperkusije na terapijski odnos i terapijski proces. Najšire obrazloženje samorazotkrivanja daje Gatheil (Gutheil, 2010) koji smatra da sve što terapeut kaže ili ne kaže (mi bismo dodali i čini ili ne čini) predstavlja samorazotkrivanje i da to ne mora da ima negativan efekat. Očigledno je da je određen stepen terapeutovog razotkrivanja u terapiji neizbežan i da ne zavisi samo od voljne akcije terapeuta ili tipa terapijske prakse, već i od mnogih činilaca koji mogu biti van terapeutove kontrole. Kao što nije moguće sačuvati neutralnost u terapijskom radu (Cecchin, 1987), tako nije moguće ni sakriti ličnost terapeuta, pošto sve što terapeut čini u terapiji to čini kao ličnost, a ne kao terapijski modalitet. Danas, u vreme informacionih tehnologija,


lične informacije su sve više javno dostupne, zbog čega se postavlja pitanje o tome koliko su terapeuti neintencionalno „razotkriveni“ i pre početka terapije i čak koliko je to razotkrivanje stvarno „slučajno“, pošto terapeuti i sami nude informacije o sebi kao način samoreklamiranja da bi privukli klijente za svoju privatnu praksu. U odnosu na samorazotkrivanje predlažu se različite podele. Kao osnovno razlikuju se dve dominantne forme: terapeutovo direktno saopštavanje određenih ličnih informacija i samorazotkrivanje kao terapeutovo ispoljavanje određenih osećanja u vezi sa klijentom i terapijskim odnosom (Hill & Knox, 2001; Little, 2011). Zur (Zur, 2011) predlaže četiri osnovna tipa razotkrivanja: namerno, koje obuhvata intencionalno verbalno ili neverbalno izlaganje personalnih informacija; neizbežno kao što su to pol, godine, rasa, fizičke karakteristike, odmakla trudnoća, način odevanja; slučajno koje podrazumeva spontane verbalne i neverbalne reakcije ili neplanirani susret van terapijske situacije; inicirano od klijenta kada klijenti nastoje da pronađu informacije o terapeutu iz drugih izvora (na primer putem Interneta). U već pomenutoj knjizi o upotrebi sebe u terapiji, Vosket (Wosket, 1999) insistira da treba praviti značajnu razliku između neintencionalnog i intencionalnog razotkrivanja i da ih treba posmatrati kao razdvojene kategorije. U ovom radu mi ćemo se prvenstveno usresrediti na intencionalno terapeutovo samorazotkrivanje i sa njim povezane različite kliničke i etičke implikacije. Informacije koje se odnose na prethodni trening i iskustvo, o čemu klijenti žele i treba da znaju, i o kome mogu saznati i na drugi način, gotovo da ne bi trebalo uopšte smatrati delom intencionalnog razotkrivanja o kome govorimo, iako ga neki autori (Knox & Hill, 2003) uvršćuju u ovu kategoriju i smatraju razotkrivanjem činjenica. U odnosu na Zurovu podelu čini nam se da bi smo mogli da pridodamo i kategoriju „nametnuto“ razotkrivanje kada situacija ili pritisak od klijenata da saznaju određenu informaciju kao preduslov rada, podrazumeva davanje informacija koje terapeut možda ne želi da razotkrije ili ne smatra relevantnim. Primer za takvo „namenuto“ razotkrivanje mogao bi da bude slučaj naše klijentkinje koja je tražila da sazna stavove terapeuta prema određenim rasnim i etničkim pitanjima jer je smatrala da je bila subjekt etničke diskriminaciju u toku svog prethodnog lečenja (Manojlovic, 1997). Terapeutovo samorazotkrivanje se može razlikovati i u odnosu na to da li se dele sadržaji iz profesionalnog ili ličnog iskustva, u odnosu na to da li se sadržaji koji se dele aktuelno dešavaju ili su deo prošlosti. Takođe se razotkrivanje može odnositi na razotkrivaje činjenica, osećanja (tzv. „kontratransferno“ razotkrivanje), podrške, uvida, strategija, izazova, ili


trenutnih zaključaka o klijentu (više videti kod Knox & Hill, 2003; Knapp, 2007; Ain, 2008). Pregled psihoterapijske literature koja se odnosi na samorazotkrivanje (Knox & Hill, 2003; Faber, 2003; Forest, 2010; Zur, 2011) ukazuje da je kao intervencija terapeutovo samorazotkrivanje retka pojava koja su više koristili humanistički orijentisani nego psihoanalitički terapeuti i češće vezana za otkrivanje sadržaja iz profesionalne sfere nego za intimne detalje iz ličnog života terapeuta. Podaci u literaturi (Anderson & Mandell, 1989; prema Knapp, 2007) upućuju da terapeuti najčešće govore o svojoj ličnoj istoriji i o svojoj partnerskoj relaciji, a najmanje o novcu i seksu. Potrebno je naglasiti da je samorazotkrivanje prisutno i podržano u mnogim terapijskim pravcima – u grupnoj terapiji i kao poziv da se dele lične priče; u humanističkim terapijama kao potvrda autentičnosti terapeuta; u bihejvioralnoj i kognitivno-bihejvioralnoj terapiji kao način modeliranja, normalizacije i pojačavanja postignutog (Goldfried i sar., 2003; Knapp, 2007; Zur, 2011), kao i da je samorazotkrivanje tema o kojoj se mnogo raspravlja u feminističkoj, porodičnoj i narativnoj terapiji (White, 1995; Simon 2010). Samorazotkrivanje takođe dobija dodatni značaj u radu sa nekim posebnim populacijama kao što je to rad sa decom (kod koje još nije dovoljno razvijeno apstraktno mišljenje) i adolescentima zbog njihove generalne nepoverljivosti, osobama koje pate od psihoze kada se koristi kao način potvrde autentičnosti terapeuta i normalizacija, u radu sa adikcijama (programi 12 koraka i drugi programi zasnovani na podršci drugih klijenata ili samopomoći), u radu sa manjinskim populacijama kao i u radu sa LBGT populacijom kada se čak preporučuje razotkrivanje sopstvene seksualne orijentacije (Simon, 2010, Zur, 2011). Iako klasična psihoanaliza ne ohrabruje samorazotkrivanje i procenjuje ga kao početničku grešku, čak ni ona ne može izbeći razotkrivanje pošto su i same interpretacije, neverbalna ponašanja, terapeutov izgled i dekoracija prostora implicitno izvor značajnih ličnih informacija o terapeutu (Wosket, 1999; Faber, 2003). Prednosti i rizici terapeutovog samorazotkrivanja Ispitujući šta klijenti smatraju korisnim u terapiji i kako opažaju samorazotkrivanje terapeuta, autori su našli da klijenti generalno procenjuju samorazotkrivanje terapeuta kao važnu i korisnu sekvencu u toku terapije (Knox i sar., 1997; Paterson, 1985; Roberts, 2005; Ain, 2008). Kao supervisor tima teapeuta sa kojima je radila nekoliko godina, Dženi Roberts (Roberts, 2005) je tražila od supervizanata da na završetku terapije pitaju klijente šta je ono što procenjuju da im je bilo najkorisnije u toku seansi. Dobijeni odgovori su većinom isticali


samorazotkrivanje, bilo terapeuta, bilo člana reflekting tima, kao nešto što je na njih najviše uticalo. Klijenti su navodili kako su im takva saopštenja pomogla da se osećaju manje usamljeno, da uvide kako su i ostali vulnerabilni (a ne samo oni), da se posle tih saopštenja nisu više osećali „ludo“ ili kao loše osobe, i da su im ona pomogla da se ne osećaju ponizno što dolaze po pomoć. Navedeni primeri izjava klijenata ukazuju na to da samorazotkrivanje terapeuta može imati pozitivno dejstvo u smislu omogućavanja spontanog saobraćanja, pridruživanja klijentu, normalizacije iskustva osobe u terapiji, smanjenja asimetrije moći u odnosu terapeut-klijent koja kod klijenata potencijalno stvara doživljaj da su oni manje vredna ljudska bića u odnosu na terapeuta. Prema našem iskustvu, upotreba sebe i terapeutsko razotkrivanje su gotovo neminovni u porodičnoj psihoterapiji pošto većina klijenata želi da zna porodični status terapeuta i smatra da im je ta informacija potrebna da bi procenili da li terapeut može da shvati situaciju u kojoj se oni nalaze. Autori (Rowan & Jacobs, 2009) smatraju da je samorazotkrivanje u porodičnoj psihoterapiji često olakšano čestim prisustvom supervizije uživo koja omogućava korekciju ukoliko je samorazotkrivanje neprimereno. Upotreba ličnih iskustava pogotovo je česta u saopštenjima reflektivnog tima (Anderson, 1992) kada članovi tima razgovaraju međusobno o onome što su čuli u toku seanse, ne obraćajući se pri tome direktno klijentima. U reflektovanju članova tima nisu neuobičajene rečenice tipa: „I ja sam imala dosta problema sa mojom decom kada su bili tinejdžeri…“ ili „I ja sam se osećao veoma neshvaćeno kad mi je bilo 17 godina…“ ili „Iz ličnog iskustva znam kako je teško uskladiti obaveze, posao i porodicu…“. I u našoj praksi, slično iskustvu Robertsove (Roberts, 2005), klijenti su u principu pozitivno komentarisali ovakva razotkrivanja i saopštavali da im ona pokazuju da nisu usamljeni u svom problemu i da im ona potvrđuju da su shvaćeni. U našem radu sa mnogim porodicama koje su se obraćale zbog različitih teškoća u toku više od dvadeset godina, nikada nam se nije desilo da klijenti reaguju na neadekvatan način na ovakvu formu samorazotkrivanja. Možda je efektivnost ovakvog samorazotkrivanja povezana sa distancom između klijenata i tima koja čini da su poruke saopštene indirektno, što klijentima ostavlja više slobode da ova samorazotkrivanja prihvate ili odbace. Sumirajući prednosti samorazotkrivanja Knap (Knapp, 2007) ističe da ono održava terapijski savez preko isticanja zajedničkog između terapeuta i klijenta, pokazivanja autentičnosti terapeuta, te otvara mogućnost klijentu da bolje upozna terapeuta, normalizuje klijentovo iskustvo, olakšava klijentu da se suoči sa problemom preko modeliranja procesa adaptacije i podsticanja nade. U kvalitativnoj analizi klijentovih percepcija terapeutovog samorazotkrivanja (Knox i sar., 1997; Knapp,


2007) pokazano je da je terapeutovo samorazotkrivanje takođe pomoglo klijentima da steknu uvid ili novu perspektivu koja je bila važna za pravljenje promene, kao i da vide terapeute kao realne osobe što je potom bilo povezano sa unapređivanjem terapeutskog odnosa. Dodatno, samorazotkrivanje terapeuta može da klijentu pokaže da je terapijska relacija „sigurna baza“ u kojoj se može razmenjivati (Stricker, 2003), pa tako samorazotkrivanje terapeuta podstiče otvaranje klijenta i daje mu dozvolu da oseća i pokaže osećanja. Čini se da je ovaj aspekt samorazotkrivanja posebno koristan u radu sa klijentima koji su tokom razvoja dobijali zabrane na ispoljavanje osećanja. Grupni analitičar i egzistencijalista, autor mnogih knjiga o psihoterapiji i inspiracija mnogim praktičarima, Irvin Jalom, navodi da terapeuti, odgovarajućim samo razotkrivanjem, mogu da dobiju sve a da ne izgube ništa. Pitanjem „Kako neko može imati iskren odnos sa drugom osobom, a da istovremeno ostane toliko prikriven?“ (Jalom, 2011, str. 101) autor podseća da je terapijski odnos pre svega ljudski odnos i poziva na razmišljanje o tome da li ograničavanje samorazotkrivanja terapeuta može isto toliko da ugrozi terapijski savez, kao što to može da učini neprimereno i neuvremenjeno samorazotkrivanje. Lin Hofman, značajna autorka na polju porodične terapije, govori o tome kako se dugo godina osećala neprijatno zbog „tehnokratske hladnoće“ (Hoffman, 1992, str. 15) koju je nametao trening. Ona saopštava da je sebi dozvolila da pokaže osećanja pa čak i da se rasplače zajedno sa klijentima, kao i da je saznala da to sebi dozvoljavaju i drugi terapeuti, iako istovremeno to smatraju svojom slabošću i to kriju. Oslanjajući se na iskustva iz sopstvene terapije, koju je doživela kao ponižavajuću, ističe da veruje da podelom priča iz sopstvenog života terapeut može da pomogne klijentima da se osećaju bolje u toku terapijskog procesa. Jedna od autorki rada imala je iskustvo da je ispoljila intenzivnu emocionalnu reakciju propraćenu suzama (kontratransferno razotkrivanje) koja je usledila kada je videla kako se teško samopovredila njena klijentkinja. Ovo samorazotkrivanje imalo je dramatičan pozitivni efekat na klijentkinju koja je ovu reakciju propratila rečima „nisam znala da toliko brinete o meni“. Od tog trenutka angažman klijentkinje u terapiji se značajno povećao, smanjila je i potom prestala da se samopovređuje i tvrdila da ju je to „probudilo“ i pokazalo joj da ona nije toliko nevažna i odbačena kako je to mislila. U nekim slučajevima kontratransferna razotkrivanja mogu da predstavljaju veoma moćne intervencije, pogotovo ako se dešavaju u toku duge terapije sa uspostavljenom snažnom terapijskom alijansom, ali mogu da budu i razlog za prekid terapije kada klijenti procene terapeutovu reakciju kao slabost ili neadekvatnost. Ovo iskustvo se podudara sa saopštenjem Lin


Hofman (Hoffman, 1992) o tome da je sebi dozvoljavala da se rasplače sa klijentima i da to smatra (dozvoljenim) sastavnim delom empatijskog odgovora. Pored pomenutih dobiti, treba istaći da u zavisnosti od toga kako, kada i sa kojom svrhom se samorazotkrivanje dešava, ono može biti istovremeno etički ili klinički neprikladna transgresija granica u terapijskom odnosu (Knapp, 2007; Barnett, 2011). Preterano i često samorazotkrivanje može da dovede do ugrožavanja profesionalnog u relaciji sa klijentom i razvijanja odnosa koji ima više elemenata socijalnog nego profesionalnog i tako smanji mogućnost terapijskog delovanja. Neprikladno, ekcesivno, neetično i neklinički zasnovano samorazotkrivanje je ono koje je učinjeno radi terapeutovog interesa, ili podrazumeva opterećivanje klijenta nepotrebnim informacijama (čime se klijentu uskraćuje vreme i prostor za iznošenje svojih procesa i sadržaja) ili implicira zamenu uloga ‒ klijent terapeutovim samorazotkrivanjem biva ubačen u poziciju da brine o terapeutu (Zur, 2008). Već opisana prednost samorazotkrivanja, da se terapeut vidi kao takođe vulnerabilno biće, može biti istovremeno i rizik. Ovakvo samorazotkrivanje može da izazove paničan strah kod klijenta da terapeut, kao ranije važne osobe iz klijentovog života, neće biti dovoljno jak da brine o njemu (Goldstein, 1997). Takođe, terapeutovo samorazotkrivanje, pored toga što može da inicira klijentovo samorazotkrivanje, može isto tako da ga i inhibira. Ovo lepo ilustruje primer gde je klijentkinja sa iskustvom zlostavljanja nakon obelodanjivanja sličnog iskustva terapeutkinje, bila zabrinuta oko toga da li bi njena ispovest bila teška za terapeutkinju i da li bi joj možda prouzrokovala flešbekove (Roberts, 2005). Ipak, čak i samorazotkrivanje koje je prouzrokovalo neku povredu terapijskog odnosa, može da se iskoristi kao povod da se savez ponovo uspostavi na novi način, jer uspeh terapije nije nikada u linearnom razvoju saveza u toku terapije, već u različitim usponima i padovima i popravkama nanete štete (Horvath & Luborsky, 1993). U principu svako samorazotkrivanje terapeuta može da ima i jasne koristi a da takođe proizvede neželjene efekte. Jedno specifično iskustvo vezano je za najavljivanje sopstvenog etničkog porekla (pri radu u Londonu sa izbeglicama iz bivše Jugoslavije) koje je saopštavano u pismu upućivanom klijentima pre započinjanja terapije sa idejom da im se omogući da odbiju rad sa terapeutom ukoliko im je to iz nekih razloga neprihvatljivo, pokazalo je kako isto samorazotkrivanje može da ima


različite efekte. Iako je samo u jednom slučaju (od preko 30 klijenata kojima je upućeno ovakvo pismo) klijent odbio da radi sa terapeutom zbog etničkog neprihvatanja, većina klijenta je smatrala ovo saopštavanje izuzetno značajnom i vrednom informacijom, i nečim što će im olakšati rad pošto očekuju da će biti u stanju da se bolje izraze na sopstvenom jeziku i budu bolje shvaćeni, ali je u nekoliko slučajeva imalo i neočekivane i neželjene efekte. Tri klijentkinje su insistirale da saznaju dodatne informacije o imigracionom statusu, profesionalnoj rekvalifikaciji i ličnim okolnostima terapeuta, dve klijentkinje su tražile kontakte van klinike („mi smo u istoj situaciji pa treba da se pomažemo“), dok su jedan klijent i jedna klijentkinja čak tražili dodatne usluge (vezane za izdavanje različitih potvrda kojima bi mogli da dobiju posebne beneficije i poboljšaju svoju materijalnu situaciju). Istovremeno, troje klijenata se osećalo povređeno pošto su upućivanje terapeutu iz „postojbine“ koji radi za zdravstvenu službu, shvatili kao isticanje njenih prednosti a sopstvenog neuspeha. U izvesnom smislu ovo razotkrivanje, bez obzira na to što su ga neki klijenti smatrali korisnim, imalo je u nekim slučajevima i određene neželjene konsekvence. Ovo samorazotkrivanje provociralo je povećanje incidencije potrage za ličnim informacijama vezanim za terapeuta, tendenciju ka smanjivanju distance i povećanju propustljivosti terapeutskih granica, kao i istaklo disbalans moći, iako se ta akcija samorazotkrivanja lako mogla opravdati specifičnim karakteristikama konteksta ovog razotkrivanja i jasnom intencijom terapeuta da ga čini „za dobrobit klijenta“. Kakve će reakcije izazvati terapeutovo samorazotkrivanje zavisi i od kvaliteta terapijskog saveza (Wells, 1994; prema Myers & Hayes, 2006). Prilično je jasna međuzavisnost terapijskog saveza i samorazotkrivanja, gde, kao što smo ranije pomenuli, samorazotkrivanje može voditi jačanju radnog saveza, dok će istovremeno kvalitet uspostavljenog radnog saveza biti jedan od važnih činilaca koji će uticati na to kako će klijent doživeti neko samorazotkrivanje. Veoma je značajno pitanje uvremenjenosti samorazotkrivanja jer isto saopštenje može da ima različite efekte zavisno od trenutka i konteksta u kome je izrečeno. ---- Literatura Ain, S. (2008). Chipping away at the blank screen: Therapist self-disclosure and the real relationship. http://drum.lib.umd.edu/bitstream/1903/8722/1/umi-umd-5451.pdf (pristupljeno 23.04.2014.)


Anderson, T. (1992). Reflections on reflecting with families; in S. McNamee, K. Gergen, (eds.): Therapy as a social construction, London: Sage. Ardito, R. B., Rabellino, D. (2011). Therapeutic alliance and outcome in psychotherapy: Historical excursus, measurement and prospects for research, Frontiers in psychology. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3198542/ (pristupljeno 10.05.2014.) Audit, C. T., Everall, R. D. (2010). Therapist self-disclosure and the therapeutic relationship: a phenomenological study from the client perspective. British journal of guidance & counseling, 38(3), 327‒342. Barnett, J. E. (2011). Psychotherapist self-disclosure: Ethical and clinical considerations. Psychotherapy, 48(4), 315‒321. Beckham, E. E. (1992). Predicting patient dropout in psychotherapy. Psychotherapy, 29(2), 177‒182. Bloomgarden, A. & Mennuti, R. B. (2009). Therapist self-disclosure: Beyond the taboo; in A. Bloomgarden & R. B. Mennuti (eds.): Psychotherapist revealed: Therapists speak about self-disclosure in psychotherapy (pp. 3‒15), New York: Routledge Carr, A. (2007). The effectiveness of psychotherapy: a review of research. Dublin: The Irish Council for Psychotherapy. Cecchin, G. (1897). Hypotesising, circularity and neutrality revisited: an invitation to curiosity, Family Process 26, 405‒414. Erić, Lj. (2011). Psihoterapija. Novi Sad: Psihopolis. Faber, B. A. (2003). Self-disclosure in psychotherapy practice and supervision: An introduction, Journal of Clinical Psychology, 59(5), 525‒528. Forest, G. (2010). Self-disclosure in psychotherapy and recovery. Blackwell. http://books.google.co.uk/books?id=4TX15Y11qNQC&pg=PA34&lpg=PA34&dq=therapist+self+disclosure+hill+%26+knox&source=bl&ots=wbmYw9dNzj&sig=tgVuJ4 (pristupljeno 20.04.2014.) Goldfried, M. R., Burckell, L. A. & Eubanks-Carter, C. (2003). Therapist self- disclosure in cognitive-behavior therapy, Journal of Clinical Psychology, 59 (5), 555‒568. Goldstein, G. E. (1997). To tell or not to tell: The disclosure of events in the therapist’s life to the patient, Clinical Social Work Journal, 25(1), 41‒58. Gutheil, T. G. (2010). Ethical aspects of self-disclosure in psychotherapy. Psychiatric times. http://www.psychiatrictimes.com/articles/ethical-aspects-self-disclosure-psychotherapy (pristupljeno 20.04.2014.) Gutheil, T. G. & Brodsky, A. (2008). Preventing a boundary violations in clinical practice. New York: Guilford Press. Hill, C. E. & Knox, S. (2002). Self-disclosure, Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training, 38(4), 413‒417.


Hoffman, L. (1992). A reflexive stance for family therapy; in S. McNamee and K. Gergen (eds.): Therapy as a social construction, London: Sage. Horvath, A. O. & Luborsky, L. (1993). The role of therapeutic alliance in psychotherapy, Journal of Consulting and Clinical Psychology, 61(4), 561‒573. Horvath, A. O. & Symonds, B.D. (1991). Relation between the working alliance and outcome in therapy: A meta-analysis, Journal of Counselling Psychology, 38(2), 139‒149. Hubble, M., Duncan, B. L. & Miller, S. (1999). A heart and soul of change. American psychological association: Washington DC. Jalom, D. I. (2011). Čari psihoterapije ‒ otvoreno pismo novoj generaciji terapeuta i njihovim klijentima. Novi Sad: Psihopolis. Knapp, O. (2007). Defining the therapeutic relationship. http://www.sagepub.com/upmdata/14137_Chapter1.pdf (pristupljeno 15.04.2014.) Knox, S. & Hill, C. E. (2003). Therapist self-disclosure: Research-based suggestions for practitioners, Journal of Clinical Psychology, 59(5), 529‒539. Knox, S., Hess, S. A., Petersen, A. D. & Hill, E. C. (1997). A qualitative analysis of clientperceptions of the effects of helpful therapist self-disclosure in long-term therapy, Journal of Counseling Psychology, 44(3), 274‒283. Little, R. (2009). The therapist’s self-disclosure: a developing tradition. http://www.relationalta.com/admin/docs/resources/the_therapist_self-disclosure.pdf (pristupljeno 15.04.2014.) Little, R. (2011). Countertransference self-disclosure. http://www.enderbyassociates.co.uk/phdi/p1.nsf/imgpages/1628_ctself-disclosure.pdf/$file/ctself-disclosure.pdf (pristupljeno 15.04.2014.) Manojlovic, J. (1997). Between self and self-narrative, some implications for therapy. Disertation in systemic therapy. London: KCC. Myers, D. & Hayes, A. J. (2006). Effects of therapist general self-disclosure and countertransference disclosure on ratings of the theratpist and session, Psychotherapy: Theory, Research, Practice, 43 (2), 173‒185. Norcross, J. C. (ed.) (2002). Psychotherapy relationships that work: evidence-based responsiveness. New York: Oxford university press. Opalić, P. i Popović, M. (1992). Odnos terapeut - pacijent. Beograd: Naučna knjiga. Patterson, C. H. (1985). Therapist self-disclosure; in C.H. Paterson, The therapeutic relationship: Foundation for an eclectic psychotherapy (pp 80‒84). Monterey CA: Brooks/Cole.


Patterson, C. H. & Hydore, S. (1996). Successful psychotherapy: A Caring, Loving Relationship. Northvale, N. J. Jason Aronson. Peterson, Z. D. (2002). The ethics of self disclosure. Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training, 39(1), 21‒31. Prenn, N. (2009). I second that emotion! On self- disclosure and its metaprocessing; in A. Bloomgarden & R. B. Mennuti (eds.): Psychotherapist Revealed: Therapists Speak About Self-Disclosure in Psychotherapy (pp. 85‒99). New York: Routledge. Rowen, J. & Jacobs, M. (2009). The therapist’s use of self. Maidenhead: Open University Press. Roberts, J. (2005). Transparency and self-disclosure in family therapy: Dangers and possibilities. Family process, 44 (1), 45–63. Simon, G. (2010). Self-supervision, surveillance and transgression. Journal of family therapy, 32, 308‒325. Stricker, G. (2003). The many faces of self-disclosure. Journal of Clinical Psychology, 59(5), 623‒630. Thomson, C. (2003). Clients’perceptions of the therapeutic relationship and its role in outcome. https://www.uleth.ca/dspace/bitstream/handle/10133/206/MQ83780.pdf?sequence=3 (pristupljeno 20.04.2014.) White, M. (1995). Re-authoring lives: Interviews & Essays. Adelaide, Australia: Dulwich Centre Publications. Wosket, V. (1999). The therapeutic use of self: counseling practice and research. Hove: Rotledge. Zur, O. (2008). The Google factor: Therapists’self-disclosure in the age of the Internet. Indipendent Practicioner, 28(2), 83‒85. Zur, O. (2011). Self-disclosure & transparency in psychotherapy and counseling. http:// www.zurinstitute.com/selfdisclosure1.html (pristupljeno 5.05.2014.) Jelena Manojlović, Mina Aleksić, Nevena Čalovska Hercog THERAPIST’S SELF-DISCLOSURE IN THE THERAPEUTIC PROCESS: BENEFITS AND RISKS Summary The therapeutic process can not be envisaged without establishing a therapeutic relationship and the related therapeutic alliance that are preconditions for successful treatment and factors which significantly contribute to the therapeutic outcome. In the course of the therapy, therapist’s interventions can support and deepen the alliance, but can disrupt and even damage it as well. Lately, a lot of attention has been given to the therapist’s self-disclosure as a therapeutic action which greatly influences the therapeutic relationship and, indirectly, the effectiveness of psychotherapy. At the


same time therapist’s self-disclosure is still a very controversial topic that is rejected and even prohibited by some therapeutic schools, while tolerated or even encouraged byothers. Different studies conducted from different theoretical positions largely point out to the positive effects of self-disclosure, although there are those who indicate possible negative consequences of such a practice. In this paper, we will comprehensively discuss the concept of therapist’s self-disclosure and will attempt to point out and clarify potential benefits as well as clinical and ethical risks associated with this type of therapeutic intervention. Key words: self-disclosure, the psychotherapeutic relationship, psychotherapist, psychotherapy


PROJEKAT: DIDIJE GRANŽORŽ – DUH

HOMEOPATSKIH SREDSTAVA Autori: Verica Rakić i prof. dr Vladimir Holodkov Student III godine u Udruženju «Simillimum» Verica Rakić, izrazila je želju da se sa ruskog jezika prevede zanimljiva knjiga francuskog doktora i homeopate Didijea Granžorža (Didier Grandgeorge). Projekat je uradila u saradnji sa prof. dr Vladimirom Holodkovim. Može se nabaviti u biblioteci Udruženja «Simillimum» kao nastavno učilo.

DR DIDIJE GRANŽORŽ

DUH HOMEOPATSKIH SREDSTAVA

O čemu nam govori bolest?

Beograd, 2020.


PRIMER IZ KNJIGE

CALADIUM SEGUINUM U DIMU

Ovo je lek za ljude koji ne žele da se odreknu duvana. Kao stari melanholični Indijanac, oni stalno žive u dimu koji od njih skriva težak položaj stvari. Oni bi hteli da svet bude vedar, ali uvek postoji nešto što ih razočara. (Cyclamen). Često su odeveni u belo, od glave do pete, što izražava njihovu žeđ za svetlom. Roditelji pušači, deca koja kašlju. Uvek se trudim da ubedim roditelje da ostave pušenje. Preda mnom je žena odevena skroz u belo. Njeni žuti prsti odaju strastvenog pušača. “Kako se vi osećate u životu?” – „Vidite, doktore, ja se nikada ne osećam zaista dobro jer u svemu primećujem neki detalj koji sve pokvari“.

CALENDULA OFFICINALIS HOMEOPATSKI ANTISEPTIK

Često nam je potreban veliki homeopatski antiseptik, češće ga upotrebljavamo u obliku tinkture, na primer nekoliko kapi u maloj količini prokuvane vode je preporučeno za ispiranje rane ili grla. Takođe ga koriste lokalno u vidu masti ili sapuna (4%). Na primer za akne i kao kapi za oči, za ispiranje očiju kod konjuktivitisa. Može se koristiti u u granulicama niski potencija (5-7 CH), za ranice u ustima na primer. Zahvaljujući tom leku homeopate skoro da nemaju neprilika sa lokalnim infekcijama.

CAMPHORA ANTIDOT

Camphora se pojavljuje kao antidot za mnoge homeopatske lekove. To je veliki homeopatski lek koji odgovara zapovedničkim ličnostima, zavidnim, bez vere i zakona (impuls ka ubistvu, ponekad ako je neophodno).


Iako oni biraju „jači tabor“ ipak strahuju od susreta sa smrću. U akutnim slučajevima ovaj lek je neopodan u situacijama kada je smrt bliska, kolaps, akutna dijareja (kolera – Cuprum, Veratrum album). Osim ovih, isključivi slučajevi Camphora se šire koristi u potencijama 7 CH, kako bi prekinuli kijavicu u samom početku samo kada se oseća drhtavica i počinje kijanje. (Oscillococcinum).

CANNABIS INDICA REALIZOVATI SAMOG SEBE

Ovaj lek nam pomaže da uđemo u srž glavnog problema tinejdžera. U sudaru sa potpunom neusklađenošću svog života Cannabis indica nije u mogućnosti da realizuje svoju ličnost. Tada se on sjedinjuje sa grupom u kojoj traži mogućnost da sebe razume. Iskušenje sjedinjenja kod Cannabis indica često je, na žalost, nesavladivo. Ali taj lek njemu sledi da ga dobija u homeopatskim dozama. U velikim dozama ono povlači za sobom jako uzbuđenje sa iskrivljenim osećajem za vreme i prostor, iz čega proističe psihička dezorijentacija i aktivacija najnižih instikata. To je put ka degradaciji s nepodnošenjem školskih obaveza, kasnije i strasti ka narkoticima. U suštini, Cannabis indica se nalazi u graničnom stanju (granična linija), i u velikim iskušenjima napravi korak, kako bi se vratio u sjedinjujuću iskonsku ljubav rizikujući da utone u nju. Zapravo ka toj dilemi usmerava se karakter vezan za Cannabis indica, karakterističan simptom: strah da ne potone.

CAPSICUM

NOSTALGIJA ZA IZGUBLJENIM RAJOM Izgubljeni raj – to je pravi ključ koji ukazuje na ovaj lek. Capsicum kvari svoj život time što stalmo gleda unazad na ono što je prošlo. To mu kvari sadašnjost. Ali samo je sadašnji trenutak “besmrtan”. Mi živimo na zemlji između dva preseljenja: rođenje i smrt. Posle stresa dobijenog na rođenju dete ispunjava svoju anksioznost sisanjem. To je oralni stadijum, Capsicum: to je dete koje stalno želi da jede sve što mu dođe pod ruku, posebno jaku i čak začinjenu hranu. Otuda sklonost ka gojenju. To su punačka deca rumenog lica na koje lekovi ne deluju do trenutka dok se ne setimo Capsicuma.


To su individue kod kojih sva preseljenja (repatrijanti ili prognanici) ili premeštaji koji su u vezi sa profesijom (premeštaj u jasle), će aktivirati tu nostalgičnu anksioznost. To su deca nevešta, kilava ali u isto vreme i nestašna, drski kao Pulsatilla i Aurum. Na kraju, deca Capsicum ne spavaju kada se nađu daleko od svoje kuće. Mari Elen, 13 godina, konsultacija zbog gojaznosti povezane sa napadima iznenadne, neodoljive gladi, prinuđavajući je da jede u bilo koje vreme, čak i noću, sve što u se nađe pod rukom. Rodivši se u Južnoj Koreji, izgubivši roditelje, ona je bila poslata kod Francuza koji su je usvojili. Reklo bi se da se dobro adaptirala u svojoj novoj porodici i novoj državi. Sve je zavoravila o Koreji, čak i svoj rodni jezik. Nakon tri prijema Capsicuma 9, 15, i 30 CH sa petnaestodnevnim intervalima nastupi gladi su nestali i dete je izgubilo u težini 3 kg. “Ja sada mogu mirno da gledam hranu na stolu, ona me ne privlači“.- govori devojčica. Aleksandra, doveli su je kod mene sa 9 meseci. Sa rasprostranjenim ekcemom.

- “Kako je protekla trudnoća?” - “ U to vreme je bilo mnogo uzbuđenja doktore, tri puta smo se

selili!“ Dve nedelje kasnije stanje deteta se popravilo za 90% nakon prijema jedne doze Capsicuma 15 CH. Neki tragovi ekcema koji su uporno opstajali uspešno su otklonjeni posle Psorinuma 30 CH.

CARBO VEGETABILIS NAPRAVITI KORAK

Biljni ugalj nas upućuje ka ugljen monoksidu i to je prva stvar sa kojom se treba boriti na ćelijskom nivou sa rođenjem preko disanja. Zaista, u unutrašnjosti majčine utrobe dete dobija kiseonik kroz pupčanu vrpcu. Kada ona biva presečena, kiseonik više ne dolazi. To je prvi korak koji treba da napravi svaki čovek, treba da diše. Ako se to dešava loše kroz nekoliko trenutaka dete postaje modro, ako je ono podvrgnuto intoksikaciji u periodu dok je u majčinoj utrobi, kada je majka mnogo pušila ili živela u pušačkom okruženju, ono će biti preosetljivo na taj element i neće reagovati na druge lekove. Takva deca, koja su pretrpela ozbiljne bolesti (jak veliki kašalj ili male boginje, pneumonija ili peritonitis), koji za malo nisu umrli i koji pate od nesavladive hronične bolesti (astma, na primer). Ono što je tipično za ovu decu jeste potreba da se rashlađuju. Oni vole da otvaraju prozore na kolima i da stoje pored ventilatora. Imaju lošu kapilarnu cirkulaciju. Koža je plavičasta, a u


akutnim slučajevima noge su hladne do kolena. Kod njih se često javlja nadutost stomaka sa dosta gasova, usporeno varenje sa odvratnošću ka mleku, mesu i masnoj hrani. Osim toga pojavljuje se tendencija ka krvarenju iz nosa, promuklosti - posebno uveče, polenskoj groznici, i astmi. Ovde postoji nagoveštaj ka nikotinskoj zavisnosti. Ponekad se pušaču pokazuje kao potreban Carbo vegetabilis - lek koji on absorbuje u velikim dozama sa svakim udahom dima cigarete, što ga vraća ka prvom udahu kiseonika pri prvom kriku. Da bi se prestalo pušiti potrebno je progresivno smanjiti duvan, smanjujući svaki dan pušenje za jednu cigaretu, primajući doze Carbo vegetabilis (na primer, jednu dozu nedeljno, 9-12 CH, zatim 15 i 30 CH). Beatris, stara 11 godina, zimi boluje od ponavljajućeg bronhitisa, četvrta godina. U četvrtoj godini je imala male boginje iskomplikovane sa pneumonijom. Roditelji puše po paklo cigareta dnevno. Očigledno poboljšanje nastaje posle prijema jedne doze Carbo vegetabilis 30 CH. Lionel, boluje od astmatičnog bronhitisa od šestog meseca, od momenta kada su mu dali vakcinu protiv velikog kašlja. Reakcija na vakcinu je bila jaka, visoka temperatura tela sa sa kašljem posledično. Sada on ima 4 godine i osim bronhitisa kod njega se uočava nadutost stomaka, gasovi, voli tost. Prijem Carbo vegetabilis 15 i 30 CH dovodi do iščezavanja bronhitisa.

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& wu"

TRANSKRIPT SEMINARA D%ONATANA HARDIJA (JUN 2019)

U biblioteci Udru"enja «Simillimum» mo"ete nabaviti najnoviji transkript sa seminara dr D"onatana Hardija iz juna 2019. godine.


SADRŽAJ Prvi dan 8.6.2019 Prvi slučaj Ara macaw .... 8 Poricanje .... 9 Drugi slučaj Buteo jamaicensis .... 23 Treći slučaj: Gallus gallus domesticus .... 31 Četvrti slučaj: Columba livia .... 36 Peti slučaj: Cygnus cygnus .... 48 Drugi dan, 9.6.2019 Šesti slučaj: Cygnus cygnus .... 54 Sedmi slučaj: Corvus corax principalis .... 57 Osmi slučaj: Haliaeetus leucocephalus .... 78 Deveti slučaj: Resplendent quetzl .... 86 Paun - Pavo cristatus .... 91 Vrabac - passer domesticus .... 92 Deseti slučaj: Falco peregrinus .... 94 DODATAK: Porodica ptičjih homeopatskih remedija: teme .... 103

Divlja patka – gluvara / Anas platyrhynchos .... 109 Divlja guska / Ansa ansa .... 110 Kanadska divlja guska / Branta canadensis .... 111 Japanska patka / Oscillococcinum .... 112 Labud beviki - Cygnus Bewickii .... 113 Mutni labud – Cygnus olor .... 114 Šugavac (iz roda jarebica; fazianid) - Bonasa umbellus .... 115 Domaća koka - Gallus gallus domesticus .... 117 Paun - Pavo cristatus .... 119 Severnoamerička ćurka (divlja) - Meleagris gallopavo .... 121 Vrana (kućna) - Corvus splendens .... 122 Vrabac - Passer domesticus .... 124 Suvi ostaci izmeta morskih ptica - Guano australia .... 126 Crvendać - Erithacus rubecula .... 127 Kvecal - Pharomachrus mocinno .... 128 Kolibri - Calypte anna .... 129 Srebrnasti galeb - Larus argentatus .... 130

Kukuvija - Tyto alba .... 131 Andski kondor - Vultur gryphus .... 146

Američka buljina - Bubo virginianus .... 148 Velika plava čaplja - Ardea herodias .... 150 Američki sup - Cathartes aura .... 152 Albatros (galeb) - Diomedea exulans .... 154 Pelikan - Pelecanus occidentalis .... 156 Humboldtov pingvin - Spheniscus humboldtii .... 158

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& um"

---- PRIMER IZ TRANSKRIPTA KUKUVIJA Barn Owl Tyto Alba

Preokupacija smr#u. Intenzivno razgovaranje i razmi$ljanje o smrti i umiranju. Prelazi kroz mrtve "ivotinje i ptice. Stvari izgledaju crno i ose#a se mra!no i uklonjeno. Snovi o mrtvim ljudima i "ivotinjama. Strah od umiranja, pogotovo dok spava.


Tuga bez razloga. Plače bez razloga. Zastrašena - da će se dogoditi nešto loše. Osećanje da neko pokušava da je uplaši i kao da je neko iza nje. Strah da se pogleda u ogledalo kao da neće biti osoba koju vidi u ogledalu. Oseća se kao noj: oseća da živi sa glavom u piesku (to nisu čiste ptice i područje ispod gnezda može postati duboko u leglu i vrlo smrdljivo – mladunci će zakopati glave u ovom leglu ako se osećaju ugroženo i mogu postati vrlo grub). Sova može samo da gleda ravno ispred sebe - ne može videti šta se događa na periferiji. U dokazivanju javio se osećaj nečega na rubovima vida a to nestaje kad se pogleda. Rasejane i nesvesne svoje okoline. Izrazita nevoljenost za druženje - nesposobnost da se odupre bliskosti. Misliti da su svi drugi glupi i ne voli ih. Istina je vrlo bitna - jasno iznose svoje mišljenje i govore "kao da sam na istinskom serumu". Nemoguće je ne reći nešto iskreno čak i ako je bolno ili iritantno. Nokturalno: noću postaje živahna, kasno ostaje vani i uživa u tome. Potreba da se bude uredniji i efikasniji. Zaborav i rasejanost. Izgubiti se. Greške u pisanju, pravopisu i govoru. Nezgrapnosti kada naleću na stvari - svesni nesreća koje se događaju oko njih. Stvari se menjaju vrlo brzo kao kod mnogih ptičjih lekovima. Ponekad polako, lagano i smireno, a drugi put osećanje žurbe i napetosti. Pogoršanja kod punog i mladog Meseca. Mnogi simptomi očiju i poremećaji vida. ---- Svetlana Pavlović, student V godine Priojekat -V godina studija Kukuvija — Tyto alba (engl. Barn Owl)


‘Tyto alba’ znači bela sova. Bele sove pripadaju familiji Tytonidae i jedinstvene su medju drugim vrstama sova. Postoji 37 poznatih podvrsta širom sveta, osim u tropskim šumama, pustinjama i iznad linije snega. Tytonidae se razlikuju od drugih sova po mnogo čemu., ali glavne stvari su reckave srednje kandže, duge noge, spojena grudna kost, i tamne oči. Fosili sova koji su nadjeni datiraju od pre oko 20 miliona godina u Francuskoj. Tajni noćni život kukuvije je demistifikovan poslednjih godina. Njihov tih, noćni let i iznenadni krici, dali su im i ime i reputaciju u prošlosti, i njihov broj je varirao tokom vekova. Smatrane su kao opasnost za druge ptice koje su ljudi lovili, i mnogo ih je zbog toga poubijano. Njihovo se perje je stavljano na šešire, preparirali su ih za ukras i izlagali u staklenim vitrinama. Kolekcionari su takodje uzimali i jaja iz gnezda. Izgled i opis


Kukuvija je sova srednje veličine sa izraženim srcastim licem, dugih nogu i bez uškica. Oči su crne, relativno male. Gornji delovi tela su boje kajsije, žuto-braonkasti, letna i repna pera sa poprečnim crnim prugama, leđa su sasrebrnkasto sivim tačkicama u obliku suze. Donji delovi tela su svetliji, žute ili braon boje sa tamnim tačkicama. Lice je u obliku srca, što je potpuno jedinstveno za ovu vrstu sove. Rasprostranjenje i brojnost u Srbiji Kukuvija se gnezdi uglavnom u nizijskim predelima Srbije. Van perioda gnežđenja se može pojaviti i u brdsko-planinskim staništima. Procenjena populacija je 800-1.200 parova u Srednjoj Srbiji, a 2.000-2.500 parova u Vojvodini. Kretanja Kukuvija je uglavnom stanarica. Odrasle ptice ostaju na teritoriji, dok mlade lutaju i do par stotina kilometara od gnezda. Staništa Ovo je vrsta koja bira otvorena staništa sa dosta travnatih površina na kojima nalazi bogate izvore hrane. Često boravi u ljudskim naseljima, ako imaju dobro skrovište, ali najčešće ostaju neprimećene od strane ljudi zbog svog specifičnog noćnog ritma života. Izbegava velike nadmorske visine i predele sa dugotrajnim snežnim pokrivačem.

Ponašanje Kukuvije žive usamljeno ili u parovima. Preko dana se odmaraju na tavanima, napuštenim objektima, u rupama u zidovima, u dupljama drveća, retko u gustom rastinju. Iako je tipična noćna ptica, kukuvija


može biti aktivna i tokom dana. Let je bešuman, a mekani zamasi se smenjuju kliženjem. Lov i ishrana Osnovna hrana kukuvije su sitni sisari (voluharice, miševi, pacovi, rovčice), retko ptice, žabe, gušteri. Masa plena varira od 5 do 200 grama. Lovi sa osmatračnice ili u letu kada pretražuje živice, rubove polja, livade i pašnjake. Plen nalazi dobrim sluhom jer su u stanju da čuju i najtiši šušanj . Pojedu dva puta svoju težinu. Nemaju dovoljno kiseline u želucu, kao druge grabljivice, pa ne mogu da vare kosti i krzno. Roditelji uče mlade sove da love putem igre. Kukuvija ima lagano telo, i sa velikom lakoćom klizi i okreće se u vazduhu. Ovo im daje graciozan i nalik duhu izgled dok tiho lete kroz noć. Gnežđenje Gnezda se nalaze na tavanima, u rupama zidova, u dupljama drveća, stogovima slame. Prihvata posebno napravljene kutije za gnežđenje. Ženka najčešće polaže 4-7 jaja u razmaku od po 2 dana. Jaja su ovalna, potpuno bela. Mladi se izležu nakon 5 nedelja inkubacije, a iz gnezda izlaze sa starošću od oko 2 meseca. Nakon izletanja, ostaju uz roditelje još 1 mesec i potom se osamostaljuju. Kukuvije se gnezde najčešće jednom godišnje, ali kada hrane ima u izobilju mogu imati i 2 legla. Kada sviju gnezdo, ostaju verni tom mestu, i mogu mnogo generacija malih sova da podignu tu. Kukuvije ostaju sa jednim partnerom. Nažalost, zbog skraćenog životnog veka u prirodi, ako im partner ugine, potražiće drugog. Možda neće ostati zajedno tokom cele godine, ali kada dodje sezona parenja, vraćaju se svom partneru i svom gnezdu.


Ugroženost U Srbiji je kukuvija ugrožena pre svega gubitkom staništa za ishranu i gnežđenje. Intenzivna poljoprivreda ne pogoduje sovama zbog velike upotrebe otrova. Sve je manje starih zgrada i tavana na kojima se kukuvije mogu gnezditi i odmarati. Svake godine veliki broj strada na putevima, a posebno su opasni auto i magistralni putevi na kojima se vozila kreću velikim brzinama. Često naleću na visoke kablove, stradaju od otrova, i umiru u poljima tako što se pokvase i smrznu. Smatra se da mogu da dožive više 20 godina, ali uglavnom žive od 2 - 5 godine. Duže žive u zatočeništvu, nego u prirodi. Često stradaju kao mladunci, od drugih predatora, pošto ispadnu iz gnezda. Trećina sova ne doživi svoje prvo parenje, nastradaju zbog neiskustva. Nemaju puno prirodnih neprijatelja. Njihov najveći neprijatelj je čovek. Zov Kukuvija krešti ako je alarmirana, kada brani sebe ili svoje gnezdo. Mladi sikću kao zmije dok ne dosegnu zrelost. Odrasle sove su sposobne da ispuštaju širok spektar zvukova, od hrkanja do kliktanja, kreštanja, i koriste ih za različite svrhe. Vid Kukuvijine oči su smeštene napred, a ne sa strane kao kod većine ptica. Oči su im osetljive na svetlo, i vide samo ograničen broj boja. Imaju tri membrane koje štite oko, i spuste gornji kapak kada trepću, što im daje taj karakterističan izraz lica. Oči su fiksirane i mogu samo da gledaju

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& uo"

unapred. Ali kao kompenzacija tome je to $to ima 14 vratnih pr$ljenova, $to im omogu#ava da okrenu glavu za 270 stepeni. Mitovi, legende i simbolika

Mit Mit o sovi je evoluirao tokom vekova. Sova je kontradiktoran simbol po$to letenje predstavlja duha, ali je iI no#no stvorenje i zbog toga povezivano sa smr#u, tamom i destrukcijom. &ovek se pla$i tame, jer ne mo"e da vidi ono $to je skriveno. Ka"u da Bela sova predstavlja Hrista kao svetlo svetla, ali isto tako i Sotonu, Princa Tame. Sova je bila simbol podzemnog sveta u mnogim kulturama uklju!uju#i Kelte i Egip#ane. U majanskoj kulturi, sova je glasnik sa Mesta Fantoma, zvanog Xibalba. U Meksiku sova je “glasnik gospodara zemlje mrtvih”. Folklor ameri!kih Indijanaca je slavio specijalne sovine atribute, ali na$i srednjevekovni preci su je se pla$ili, povezuju#i je sa ve$ti!arenjem i smr#u. I dalje postoji puno sujeverja vezano za sove. Sve do 19. veka ljudi su zakucavali sove za vrata da oteraju %avola i da se za$tite od munje. Supa od sove, verovalo se, le!i epilepsiju. Danas su ljudi nau!ili vi$e o sovama, i gledaju ih vi$e kao mo#ne magi!ne simbole, i glasnike mudrosti. Mogu#e da je tome doprinela


serija knjiga o Hariju Poteru i njegovom mudrom pomoćniku – Beloj sovi. Nažalost, u Srbiji se slika nije puno promenila. Ljudi i dalje ubijaju sove iz praznoverja. Kažu da kad sova sleti na kuću, u njoj će neko umreti. 2008. godine u selu Donji Tovarnik je organizovan pokolj sova ušara zbog verovanja da su one „vesnici smrti". U toku tog masovnog lova na sove, meštani su ubili dvadesetak malih ušara, da bi se na taj način „selo spaslo od pošasti". Sove su u Srbiji zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, što podrazumeva najstrožu zaštitu i zabranu ubijanja i uznemiravanja ovih vrsta. Pored toga, sove su zaštićene i na osnovu Zakona o lovstvu, kao i na osnovu Međunarodne konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Kazna za ubijenu sovu iznosi 200.000 dinara, a može se dobiti i 1 – 3 godine zatvora. Kod nas, konačno, pokušavaju da sove približe ljudima, jer su izuzetno korisne, podstičući ljude da im prave kućice i da im pruže gostoprimstvo. Sove mogu značajno da sačuvaju prinose sa polja, jer se hrane glodarima, a u kojoj meri, najbolje govori sledeća izjava Milana Ružića iz Naučnoistraživačkog društva studenata biologije “Josif Pančić”: “Par sova sa mladuncima u toku godine pojede 10.000 glodara i na taj način sačuva oko 20 tona stočne hrane, jer samo jedan glodar godišnje smaže, na primer, dva kilograma lucerke ili pšenice. Iz navedenog sledi da par sova uštedi hranu za dve krave. Prosečna mlečnost krava u Srbiji je 4.500 litara godišnje. Znači, ukupno 9.000 litara mleka „daje“ par sova!“ Kukuvija, zbog svog srcolikog, čovekolikog izraza lica, i specifično postavljenih očiju napred, u Srbiji je poznata i pod imenom “čovekalo”. Lilit Sova se pojavljuje u duborezima predstavljajući LIlit, koji datiraju još iz 2000 pre nove ere. Postoji mnogo priča koje povezuju Lilit sa sovom, i koje su kasnije prenesene u antičke tekstove. I u Bibliji i u epu o Gilgamešu se pravi veza izmedju Lilit i sove. Grčki mit Boginja rata i mudrosti, Atena nosi sovu na levom ramenu. Sova osvetljava njenu slepu, levu, stranu i otkriva istinu koja se ne vidi. Jevreji povezuju sovu sa slepilom, a stari engleski lek za povratak vida je imao u sebi I sovina jaja.


Severno američki Indijanci U indijanskoj kulturi, sova je simbol mudrosti i proročanstava, ako i glasnik smrti. Za smrt se kaže “prelazak sovinog mosta”. Čiroki indijanci su joj odavali počasti zbog njene sposobnosti da vidi u mraku. Za Amer Indijance ona je ptica čarobnjaka, duh-glasnik unutrašnjeg kruga sedam kamenova u Sandensu. (Wilson, 1989). Simbolizam Jin – jang: Ključne crte sove su mudrost, magija i unutrašnja mudrost. Sove predstavlja žensku energiju ili jin, pošto je sinonim za mesec i noć. Njene element je vazduh. Kinezi poistovećuju sovu sa munjom i zvukom bubnja. Njena jarka energija je za Kineze jang. Bela sova ili Sova duh se provlači kroz istoriju kao glasnik izmedju dva sveta, predstavljena svetlom i tamom. Na primer, Skidi Pawnee Indijanci su izvodili ples Jutarnje i Večernje zvezde noseći perje orla za dan, i pera sove za noć. Ovaj sveti brak takodje predstavlja balans izmedju muške i ženske energije – Jutarnja i Večernja zvezda su obe Venera. Bela sova je poznata kao znak smrti u mnogim zemljama, uključujući i našu. Silazak u podzemni svet je takodje simbol i za našu unutrašnju tamnu stranu. Ovaj put pruža priliku za obnovu života kroz transformišući ciklus destrukcije i novih početaka. Ovakvo putovanje je jedna od tranzicija iz jednog stanja u drugo, i ima potencijal da nas odvede iz tame naše sopstvene patnje do mesta prosvetljenja i toka. Sova nosi intuitivno svetlo mudrosti kroz tamu. Nudi nam dar percepcije i mogućnosti da vidimo i čujemo unutrašnji glas, pošto i sama vidi kroz tamu. Nekada se verovalo da sova može da okrene glavu za 360 stepeni i da ništa ne može biti sakriveno od njenog pogleda. Kukuvija ima lice u obliku srca, i omogućava nam da povežemo um i srce, kao ogledalo reflektujući šta treba da vidimo ili šta ne želimo da vidimo u nama.


Dokazivanje leka Tyto Alba – Elizabeth Stone, iz Velsa

Dokazivanje je počelo 10. Novembra 2003, a završeno 15. Decembra iste godine. Helios je obezbedio kodirane bočice za lek, i sve je zvanično i završeno 23. decembra 2003. Elizabeth Stone, iz Velsa, koja je uradila dokazivanje je sve vreme procesa bila pod nadzorom i kontrolom. Teme - UM

v Smrt, tama, kraj v Nezgode i povrede v Ozlojeđenost i bes v Ranjivost, anksioznost v Plakanje, očaj v Jasnoća i duboko razmišljanje v Sam, indiferentan v Zadovoljstvo, razigranost v Samouverenost, odlučnost v Čišćenje i sortiranje v Priroda, mesečina, ptice v Snovi

o Anksiozni / preteći o Dom iz detinjstva o Deca / štiti decu o Istražuje o Gužve


o Putovanja / izgubljen o Kamen – gradjevine, staze, kamenje o Voda o Divlja mesta o Prozori / staklo

v Brz / spor v Zaboravan, greške v Boje v Brojevi – Dva/par

Teme – Fizičke

v Bol – glava, oči v Nesanica v Svrab v Periodičnost

Dokazivanje leka Tyto Alba - Jörg Wichmann i „Bergische Homöopathie-Schule“ Vodjeno i realizovano od strane Jörg Wichmann i „Bergische homöopathie-Schule“


Dokazivači su uzeli Tyto Alba 30C. Lek je napravljen od mišića krila i pera, od čega je napravljen alkoholni ekstrakt i kasnije sukusiran. Postoji zabuna oko imena leka. Prvobitno je lek nazvan Lac owleum, sovino mleko, međutim taj naziv je nastao kao neuspela šala Jorg Wichmann-a pogrešno protumačena od strane homeopatskog sveta, (objašnjenje sledi u daljem tekstu) ali se posle od toga, naravno, odustalo, jer sova nije sisar i ne može da bude u grupi mleko lekova. Tako da se sova lekovi sada zovu po vrstama sova: Tyto Alba iI Bubo Virginianus. Jorg Wichmann u tekstu o leku Lac owleum iznosi: “Ideja da koristim ovaj novi lek pala mi je na pamet u snu koji sam sanjao u trenutku kada sam intenzivno razmišljao o pravom leku za jednog pacijenta, i najviše sam razmišljao o zmijskom otvoru. U tom snu sam video pacijenta kako sedi ispred zmije i sove i bulji u oboje u potpunoj konfuziji. Kada sam razmišljao o ovome shvatio sam koliko zmije i sove imaju zajedničkog. Oboje pokazuju svoje ogromne oči koje netremice gledaju, obe životinje se odlikuju mudrošću, obe su predatori i love svoj plen brzim pokretom, i obe ležu jaja. I mislio sam, možda mnogim zmija pacijentima bi zapravo bolje bilo sa sova lekom. Da bih našao najbolji similimum za mog pacijenta, čitao sam puno o sovama i pokušavao da saznam koja bi to sovina supstanca bila najpogodnija za lek. Naleteo sam na zabeleške o odredjenom sekretu iz trtične žlezde ovih ptica koji je bio poznat kao „sovino mleko“ kod lovaca. Sove apliciraju ovu supstancu iz žlezde pored repa, pomoću kljuna, na rane, naročito vidaju rane svojim mladuncima. Ranije su ljudi iz neznanja mislili da sove time hrane mladunce, i greškom su supstancu prozvali sovino mleko. S obzirom da rane tretirane ovom supstancom zaceljuju veoma brzo, široko se koristila u narodnoj medicini srednjeg veka, iako je ovaj lek bio redak i skup. Kasnije je cela stvar odbačena kao sujeverje, sve dok u kasnim sedamdesetim 20. veka jedan mađarski biolog nije ponovo otkrio isceljujuća svojstva ove sekrecije iz trtične žlezde sove. Uzeo sam u obzir da je moja pacijentkinja patila od pucanja i krvarenja kože 20 godina, i nije pokazivala reakciju ni na kakvu terapiju do tada, odlučio sam da joj dam sovino mleko kao najpribližniji similimum. Posle prvobitne očekivane agravacije, simptomi kože su se povukli i sasvim


nestali. Pacijentkinja nije znala koji je lek dobila, prijavila mi je da se njen dnevni ritam potpuno promenio, i da je sada mogla konačno da radi sa početkom sumraka, što je takodje bila divna potvrda mog prvog sova slučaja. Jedina uznemirujuća stvar su bili neki njeni snovi, nije htela puno da priča o tome, sem da su imali veze sa miševima. „ Nekoliko nedelja kasnije ga je kontaktirala pacijentkinja iz Atine, i kada je pogledao u mitologiji o boginji Ateni, po kojoj glavni grad grčke nosi ime, video je da je njen životinjski oblik sova. Kada je članak prevodjen na nemački, prevodiocu je neko pozvonio na vrata i doneo mu ranjenu sovu na lečenje. Čitav niz neverovatnih koincidencija se dešavao vezano za celu priču. Takodje je bilo neverovatno koliko je ljudi uzelo za ozbiljno postojanje lek Lac owleum. „Posle tog članka znao sam da sovama nešto dugujem, nisam ih lepo tretirao ovom slučajnom šalom. Osam godina kasnije sam započeo veliko i ozbiljno dokazivanje, iz kojeg smo se upoznali sa prvim dokazanim sova lekom. Zanimljivo je da je u istom vreme, uporedo, radjeno još jedno dokazivanje kukuvije, u Velsu. Da se koristi sova za lečenje ljudi nije plod pregrejane mašte nekog uvrnutog homeopate, nego stara tradicija. Jaja, perje i drugi delovi ove ptice su se oduvek koristili za različite medicinske i magične svrhe u raznim delovima sveta” Kukuvija - Tyto alba Dokazivanje je obavljeno tako da je samo vođa projekta znao šta se dokazuje. Svaki dokazivač je imao svog supervizora. Dokazivanje je počelo 22.maja 2004. godine, a sve je sistematizovano u septembru iste godine. Centralni simptomi prvog izdanja homeopatskog dokazivanja Um, mentalno

- Konfuzija i nedostatak jasnoće. Zaboravnost svakodnevnih stvari (šminke, ključeva, datuma)

- Kao polaritet gore navedenom je: tema reda, strukture, sistematizacije


- Oblaci i pokreti na rubovima vizuelnog polja, koji ne mogu da se povežu ni sa čim, i na mentalnom nivou čudne opservacije na ivici svesnosti

Um, emocije

- Ograničenje i participacija kao generalno glavne teme - Nije u stanju da podnese bliskost – ili iznenađujuće, odjednom

može - Govori svoje mišljenje jasno i bez uvijanja - Otvorenost do tačke “ma ko ga jebe, šta me briga...” - Nalazi lake načine za opraštanje od starih situacija - U mogućnosti da se brine i za sebe, a ne samo za druge - Averzija na govor - Intenzivno priča o umiranju i smrti - Tuga bez očiglednog razloga i mnogo plakanja - Brze promene raspoloženja u kratkim intervalima - Osećaj da ga uznemiravaju i maltretiraju oboljenja drugih ljudi - Neobična smirenost

Um, incidenti

- Upadljivo primećuju grabljivice kako proleću - Popodnevno spavanje poboljšava - Hladno im je – veoma izraženo - Ekstreman umor – bude se sveži i rano - Senzacija životinja koje gamižu (crvi kroz kožu) - Hladna pića poboljšavaju simptome u ustima i grlu - Strane: leva strana spomenuta 59 puta, desna 90 puta

Snovi

- Generalno veoma mnogo intenzivnih snova - Kolektivna opasnost, pretnja u odnosu na grupu (selo, grad itd)

ali nema lične pretnje prema sanjaču - Eksplozije i poplave (desila se i prava tokom poslednjeg susreta

grupe) - Da govori otvoreno šta mu je na umu

Glava

- Mnogo glavobolja, pritiskajućih Oči i vid

- Oblaci i pokreti na rubovima vizuelnog polja, koji ne mogu da se povežu ni sa čim, i na mentalnom nivou čudne opservacije na ivici svesnosti


- Pritisak, svrab, štipkanje, goruća senzacija u očima - Fotofobija

Usta

- Suva, lepljiva, goruća, naduvena - Jezik gori i presvučen je - Desni su upaljene i krvare - Nesreće sa zubima

Grlo

- Bol u grlu sa žestokom upalom, delom sa iskašljavanjem - Hladna pića pogoršavaju

Respiratorno

- Nema respiratornih simptoma ili kašlja uopšte (uprkos tome što su neki bili prehlađeni!)

Varenje

- Dijareja i gasovi - Bolovi (pritiskajući, gorući) u želucu i pritisak u abdomenui jetri - Dugo postojeći bol u želucu izlečen

Žene - Menstruacija dosta kasni - Pojašana seksualna želja - Leukoreja promenjena (žuta, tamna, neugodnog mirisa, uporna)

Koža - Male crvene tačke po koži, nesistematski raspoređene, brzo

nestanu - Bubuljice - Svrab

Materia Medica Tyto Alba iz oba dokazivanja (preuzeto sa sajta http://www.hominf.org) Kukuvija živi u toplijim krajevima i tropskim zonama. Nedostatak vitalne toplote i tendencija da oseća hladnoću je jedna od odlika ovog leka. Kao lek pokazuje puno odlika uobičajenih za ptičije lekove uopšte. Tema slobode i njena antiteza – biti zarobljen, je centralna tema kako ptičijih, tako i ovog leka. To se izražava u želji da bude sam i ne voli grupne aktivnosti, jer se oseća priteranim u ćošak od strane grupe. Postoji osećanje da je u klopci, da je sprečen i da mu nešto nameću, kao i snovi da je zarobljen ili ugnjetavan.


Fizički, tu su težina i pritiskajući bol, naročito u glavi. Reakcija na osećaj da je zarobljen je ozlojeđenost i bes, koji se čini jačim nego kod drugih ptičijih lekova, osim možda kod Falco-a. Postoji svesnost prirode, naročito ptica. Senzacija da je odvojen od drugih i od sveta, kod ptičijih lekova, a kod Tyto Albe je opisana kao membrana. Gubitak osećaj, trnci i periferne neuropatije su očigledne. Električni šokovi koji se penju i spuštaju niz ruke su posebna senzacija. Generalno bolovi su opisani kao probadajući i udarajući, što je uobičajeno za ptice. Najviše su zastupljeni u grudima i rebrima "kao da nosi prsluk sa bodljama koje se zabadaju između rebara". Apetit je generalno velika tema kod ptica, medjutim nije se pokazalo da je toliko bitan u dokazivaju sova leka. Postoji određeni nedostatak apetita, kao generalna indiferentnost, nekoliko simptoma je bilo da je gore od jela. Balans vode je tema ptica, kod sove se to pojavilo kao tema plakanja i uriniranja. Znojenje je važnije kod Bubo virginianus, nego kod Tyto Albe. Koliko su ptice graciozne i akrobate u vazduhu, toliko su nespretne na zemlji. Kao i orao i soko, i kukuvija je nespretna, udara o stvari i ispušta ih, i sklona je nezgodama. Takodje postoji i svesnost o nesrećama koje se dešavaju oko njih. Uši i sluh su ugroženi, sa senzacijom kao da su stopirani i gluvoćom, ali manje nego kao kod velike ušare. Glavni senzorni organ kod ptica su oči, i kod kukuvije je takođe veoma važan. Čistoća vizije i nedostatak iste kroz zamućenja i zamagljenja se nalaze u svim ovim lekovima. Specijalna tema kod Bubo virginianus je oko trodimenzionalnosti i dubine percepcije. Kod Tyto albe ovi simptomi se pokazuju u perifernom vidu. Slaba osvetljenost, crno bele slike su zastupljenije od jarkih boja u vidu kukuvije, a bilo je i monohromnih osećaja u dokazivanju, kao i crno belih snova. Leđa i ramena su uobičajen simptom kod ptica, a kod sova je posebno naglašen, naročito bol i ukočenje vrata, ili polazeći iz glave, kroz vrat pa do ramena.


Snovi o psima i vodi koja poplavljuje su nađeni kod većine ptičijih lekova. Karakteristično za Tyto albu su ekcemi i osipi na svim delovima tela, naročito na nogama, glavi i ušima. Svrab se naročito pokazao kao važan, i poboljšanje od češanja. Tema smrti i umiranja se provlačila kroz dokazivanje, kao kod kondora i lešinara. Misli o smrti i kraju, i snovi o smrti su bili važni. Postojala je i tendencija da naleće na mrtve ljude i mrtve životinje. Dokazivači su bili budni, živahni i puni energije tokom noći, ali neaktivni i veoma pospani tokom dana, posebno popodne. Mesečina je bila važna, i mesečeva periodnost. Promena godišnjih doba je bila važna, ravnodnevnice i solisticij. Iako su dokazivači mogli biti veoma razigrani I živahno se smejali, mogli su da budu i mirni, nepomični i zadovoljni. Generalna ćudljivost je bila upadljiva, promena raspoloženja, i to iznenada. I velika ušara i kukuvija imaju teme istine, da znaju istinu i da govore istinu. Kod Bubo virignianus postoji potreba da se stane sa strane kao posmatrač i da se stavi slika u perspektivu. Ovo donosi mudrost koju može da prenese, ali još važnije je da se zna i da se to znanje sačuva. Kod Tyto alba postoji tendencija da se izbegavaju razne teme i situacije, pa tako i istina. Jedan dokazivač je opisao da se ponašao kao noj koji zabija glavu u pesak. I male sove, ako im je gnezdo ugroženo, će zagnjuriti glavu u smeće koje se skuplja na dnu gnezda. Periferna vizija i dešavanja na rubu vida su se pojavila u dokazivanju: "Senzacija kao da se nešto dešava na rubu moje percepcije i to nešto uvek nestane kada usmerim pažnju tamo. Senka koja se kreće na ivici vida. I nije tamo kada pogledam u to." Stvari koje gledamo periferno nikada ne možemo suštinski da sagledamo, i zbog toga postaju izvor straha i anksioznosti, ali kada te stvari pogledamo "u oči" i suočimo se sa njima, istina se otkrije sama i onda te stvari postanu moćne u najpozitivnijem smislu. Čini se kao da ova kontradikcija između suočavanja sa stvarima i izbegavanja bi mogla biti važna tema ovog leka. Neobične senzacije Pritisak u glavi kao da će da iskoči napolje.


Glavobolja kao traka stegnuta od uva do uva preko vrha glave. Bol u glavi u predelu temena kao da ga neko bode prstom. Svrab oka kao da je pesak ili trunka u njemu. Kao da pesnica izlazi iz leve dojke. Kao da se bradavice trljaju o garderobu. Bol u ramenu kao od nošenja bandaža (steznik za rame) duže vreme. Senzacija kao od električnog šoka koji projuri od lakta do prstiju. Kao udarac u lakatnu koščicu. Senzacija kao da je trudna. Modaliteti > Od jela (glavobolja, mučnina) > Spavanje (glavobolja) < Unutra i toplota > napolju (glavobolja) > Hladna pića (upaljeno grlo) > Češanje (svrab) < Pun ili novi mesec < Ravnodnevnice ili solistiji Simptomi iz oba dokazivanja – koji nisu nabrojani gore Um Sve izgleda veoma crno. Strah da će umreti u snu. Osećaj zavržetka. Otkrivam da je bes dobar izvor snage za mene. Oseća se iritirano i maliciozno. Ljut i konfrontira se, lako se uvredi. Želja da razbija stvari i udara ljude. Osetljiv na buku . Oseća se senzitivno, izloženo i kao žele. Zlokobno i jezivo osećanje. Osećaj da će se nešto loše desiti i da će biti moja greška. Zebnja bez nekog očiglednog razloga, < popodne. Boji se da pogleda u senku, kao da je neko iza nje. Plaši se da je neka velika životinja u šumi. Uplašen i pun strahova < kad je sam. Plašim se da će se nešto strašno dogodit. Da neko pokušava da me uplaši.Uplašen kad ide da spava. Plašim se da se pogleda u ogledalo, ja nisam osoba koja se vidi u njemu. Depresivna i potonula, lako zaplače, bolje od plakanja. Plače zbog najmanje sitnice. Jasnoća misli i razumevanje. Povećana sposobnost da vizualizuje slike. Sve izgleda nestvarno. Dovodi u pitanje i sumnja u svoje razumevanje i procenu. Odsutna i nesvesna svog okuženja. Reaguje mehanički na stiuacije i emocije.


Nije sposobna da podnese bliskost. Averzija na pričanje. Želja da bude sama. Da bude u svom prostoru. Misli da su svi ostali glupi, ne sviđaju joj se. Senzacija membrane između nje i ostatka sveta. Isključena i nije je briga za druge. Apatija i nezainteresovanost. Nedostatak apetita. Živahna noću, ostaje buda do kasno i uživa u tome. Živi noću. Puna energije i vredna uveče i noću. Smeje se histerično. Iznosi svoje mišljenje jasno i bez uvijanja. Govori šta misli. Kao da joj je neko dao serum istine. Nije u stanu da ne kaže iskreno čak I ako je iritantno i povređuje druge. Ima samopouzdanja. Uredniji i efikasniji. Primećuje žutu i narandžastu boju. Neobičan spokoj.Mir, sedi spokojno. S vremena na vrema spor, lak imiran. Pa odjednom užurban i napet. Zaboravan i odsutan. Zaboravlja ljudima imena. Greške u pisanju, spelovanju i govoru. Gubi se i pogrešno skreće . Materijal:

- Wikipedia - Dokazivanje leka Tyto Alba Jörg Wichmann i „Bergische

omöopathie-Schule“ koje se nalazi na internetu - Sajt http://www.hominf.org - Dokazivanje leka Tyto Alba Elizabeth Ston, koje se nalazi na

internet - Članak sa http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Kucice-za-

nocobdije.lt.html - Članak sa

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:339867-Iz-neznanja-ubijamo-sove

----


МЕДОРИНУМ (Дете)

Ауторка песама: др Радинка Благојевић УПРКОС ХЛАДНОМ ВРЕМЕНУ, ПОВРЕМЕНО КИШОВИТОМ И СА КОШАВОМ, СА ЗАСТОЈИМА У САОБРАЋАЈУ, ОКУПИЛИ СМО СЕ НА ДРУЖЕЊУ У "СИМИЛИМУМУ" У ПЕТАК 28. ФЕБРУАРА 2020. ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ ДР РАДИНКИ БЛАГОЈЕВИЋ НА ЛЕПОЈ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ СА НАЈНОВИЈИМ ПЕСМАМА, ПОСВЕЋЕНЕ ХОМЕОПАТСКИМ РЕМЕДИЈАМА.

Фотографије: Мања Холодков МЕДОРИНУМ (Дете)


1 Кад сам мали Па још низак, Сав сам бесан, у себи сам просто тесан, а его ми врло јак, тада вршим баш атак - на слабије и на млађе, још понешто ту се нађе, лупам чврге, уши вучем, прамен косе ја ишчупам, гурам, шутам у задњице, некад клепим и у лице- намирим се у висини, по значају, ко на бини, главни глумац,да сам даса, али, не воли ме маса - јачи мене, одмах јуре - кукавицом, подмуклицом и још горим мене зову - не буним се, али у дубини, у мом кову, желим и ја да сам фини - па престајем да их тлачим и још више - витешки их штитим мачем, нико не сме да их кињи, сви морају да су фини.

2 Енергије имам доста, Ал’ природа моја проста, Од акције ја сам чедо, Као неки брундов медо - Прво ради па размишља, Фокус није моја марка, Мени чарка Више лежи, Али тајно, испотиха, У забуну све доведем, А и сам се при том сведем, То ми каже - и сам вредим! А не седим,


Спотплићем се, јурим, падам! Чим што смислим, том се надам, Хрлим преко свих препрека - Да сe дочепам, Да разрешим, Испод јелке поклон дрешим, Деда Mразу правим замке, Да му с пута склизну санке - У журби сам, куд да чекам! Сказаљке бих да поклопим Бар пар сати(или дана) Него што би сви остали Нову годину честитали. Не знам како, Али мис’о мени бежи - Да ј’ ухватим- Све у мени томе тежи - Онда ј’ бацим да одлежи, Нека сазри, нек се крчка, кад затреба, мени дође, да је овај даса глође - кажу сиров, туп до бола- одлагач до крајњег пола - кад прилегнем, ноћу радим - пишем, бришем и уздишем, ал’ до јутра пос’o свршим, притисак ми даје снагу, енергија само кипи, идеја ми пуна глава, зао с’ мени и не спава- а оцене, лепа јава!

3 Боље ми је стварно ноћу, Тада могу, све што хоћу, Боље ми је од акције, Притисак ми снагу даје Да се проблем расповије. И изазов, кад је јасан, Решим као дечко красан, који није као ја: егоцентрик и себичњак, узбуњивач, агресивко и мусавко,


својеглав и неваспитанко. Као Туја пре олује, Кроз зглобове болне струје, Мрзим собе затворене, напољу је моја мера, немир мене стално тера - горе, доле, испод, изнад; животиње или мазим, или јурим реп да згазим, из прве се не научим - мачка гребе, пећ је врела, недељица треба цела, спреј за ране, кутија бела. И она цела! Што ј’ опасно, схватим, Али увек мало касно! Мој је его, као с’ брега, Не подноси много стега - Тежак сам за васпитање, Сарађујем кад ме слушаш, Моју вољу не реметиш - И брзо се опаметиш, иначе си мој ЕНЕМИ, непријатељ, што б’ ја каз’о- катраном бих тебе маз’о, тада све је дозвољено, бранитељ сам себе сама, на срце ми падне тама - милости у мени нема - непријатељ кад се лема.

4 Школа мене не привлачи, Школа мене, стварно тлачи, Школа није за ме место, Да освајам себи престо. Оцене ми нису лоше, Завршим све у задњем трену, И не питам тад за цену: Што не спавам, ништа зато, Кампањцем ме зову, бато, То ми смета, али шта ћу, За несташлук душу даћу - Све остало нека чека,


То је избор мога века. 5 Журим, журим, све трапаво, Спотплео сам себе сама - Смејала се једна дама. Погледам је испод ока, Одбаљам у три скока, Проходаћу ја пре рока - Исплазим се дами сласно, Поменем јој маму гласно, Неваспитан!, каже страсно. Она хоће да ме куди а смеје се, још се чуди, Што сам себе сам спотако, Вели да сам ја бангавко. Слушај, `вамо, моја дамо, Подсмехни се још једном само Каменицом по сред леђа, А можда и измеђ’ веђа - Ја ћу сваког ко ме вређа! Ја не мрзим тог што мучим, Хоћу само да га научим, По мојој жељи да се влада, Иначе ће да настрада - Било дете или маче, Ил’ од свраке мало свраче. Када кажем : спавај паче! Како сме да одмах гаче?

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !mv"

TOMISLAV BUDAK

MIJAZMI – NOVI POGLED NA NASLEDNI FAKTOR IZVOR: https://tomislavbudak.com/en/articles/advanced/140-miasms-a-new-pespective (Predlog redakciji za ovaj rad dala je !lna Udru"enja «Simillimum» Vesna Marinkovi#)

Dr. Samuel Hahnemann, the founder of Homeopathy

Pojam "mijazam" termin je koji potje!e iz homeopatske medicine. Iako nisam homeopatski lije!nik, kao terapeut specijaliziran za rad na uzrocima kroni!nih problema (psihoterapijskim i energetskim sredstvima) proveo sam samostalno istra"ivanje mijazama i do$ao do zanimljivih otkri#a o njihovoj dinamici i anatomiji. Ova otkri#a omogu#ila su mi i kreiranje nove psihoenergetske tehnologije njihovog rastvaranja. Stoga je ovaj !lanak namijenjen prvenstveno svim profesionalnim terapeutima koji "ele pro$iriti svoje znanje, ali #e korist


od iznijetih informacija također imati i adepti duhovnih škola te praktičari suvremenih tehnika osobnog razvoja. Članak je pisan u istraživačkom duhu i ne priklanja se nužno niti jednom terapeutskom sustavu ili školi, već je posljedica isključivo mojih osobnih zapažanja ostvarenih proučavanjem klasične homeopatske teorije mijazama i njene praktične primjene u kontekstu ljudskog energetskog polja. Kao terapeut i duhovni tragalac, vjerujem da ovdje izneseno znanje može doprinijeti temeljnim nastojanjima svakog terapeuta, iscjelitelja i liječnika, a koja je ponajbolje definirao upravo tvorac homeopatije, doktor Samuel Hahnemann –

"Najveći ideal iscjeljenja je brza, blaga i trajna uspostava zdravlja, odnosno uklanjanje i uništenje bolesti u njenoj cijelosti na najkraći, najpouzdaniji i najbezbolniji način, temeljen na lako razumljivim principima."1

PRVI DIO: Samuel Hahnemann, homeopatska medicina i otkriće mijazama U potrazi za najdubljim uzrocima ljudskih problema, pogotovo onih najtežih kao što su kronične bolesti, rijetko je koji sustav liječenja otišao toliko duboko kao homeopatska medicina. Dok se službena, akademska (alopatska) medicina uglavnom bavi simptomima, a alternativni sustavi tek otkrivaju različite nivoe psihoenergetskih uzroka, homeopatija nudi jedinstven model kojim precizno tumači korijen ljudskih zdravstvenih poremećaja. Ovaj model zahvaća i simptome, i dinamičke uzroke te konačno i sam izvor problema. Otkriće koje homeopatija nudi svijetu može se slobodno nazvati epohalnim, no još je uvijek relativno mali broj ljudi upoznat s njime, čak i kad je riječ o profesionalnim terapeutima. Do ovoga je otkrića došao njemački liječnik Samuel Hahnemann (1775. - 1843.), začetnik suvremene homeopatije2. Studij kemije i medicine Hahnemann je završio na Univerzitetu u Leipzigu 1779. godine i ubrzo nakon toga započeo liječničku praksu praćenu znanstvenim radom. Godine 1791. istraživanja na području kemije priskrbila su mu izbor u Akademiju znanosti u Mayence-u, njegov Apotekarski leksikon postaje standardni priručnik toga vremena i zajednica liječnika povjerava mu standardiziranje njemačke Pharmacopoeia. No, usprkos svojoj izvanrednoj reputaciji, Hahnemann je bio nezadovoljan tadašnjom medicinom i smatrao da svojim radom često čini više štete nego koristi. Stoga uskoro napušta medicinsku praksu i posvećuje se


istraživanjima na području kemije te, s obzirom da je govorio pet europskih jezika (uz latinski, grčki, hebrejski i arapski), prevođenju znanstvene literature. Čitavo to vrijeme Hahnemann aktivno traga za oblikom medicinske prakse kojim bi bilo moguće uspostaviti zdravlje kod pacijenata, umjesto da se iz neznanja na njima vrše opasni eksperimenti koji često završavaju fatalno. Hahnemann se stoga bavio studiranjem svih medicinskih tekstova do kojih je mogao doći i jedan od njih potaknuo ga je na eksperiment kojim je pronašao ključ temeljnog principa na kojem je izgrađena buduća homeopatija. Naime, prevodeći Materia Medicae profesora Cullena s londonskog Univerziteta, Hahnemann je naišao na poglavlje u kojem se govori o terapijskim svojstvima peruanskog kininovca. Ovom se biljkom uspješno liječila malarija, a profesor Cullen smatrao je da temelj uspješnog tretmana leži u njenoj gorčini. Hahnemann je bio toliko nezadovoljan ovim objašnjenjem da je odlučio izvesti za tadašnje vrijeme neobičan eksperiment - uzeo je nekoliko doza kore kininovca kako bi na samome sebi iskušao njezine efekte. Na vlastito zaprepaštenje, otkrio je slijedeće - nakon što je nekoliko dana uzimao koru biljke dva puta dnevno, njegovo je tijelo počelo pokazivati simptome tipične za malariju. Hahnemann je zaključio da lijek koji rastvara simptome kod bolesne osobe, stvara te iste simptome ukoliko ga uzima zdrava osoba. Na osnovu ovog eksperimenta Hahnemann utvrđuje temeljni homeopatski princip - supstanca koja proizvodi određene simptome kod zdrave osobe, liječi te iste simptome kod bolesne osobe. Tako osnovna ideja na kojoj je izgrađena homeopatska medicina - slično liječi slično - ima svoj korijen u ovome principu. Hahnemannovo otkriće pročulo se unutar medicinske zajednice i mnogi su mu se liječnici pridružili u daljnjim istraživanjima. Svi su vršili eksperimente na sebi i na taj način dolazili do informacija, a takav se proces nastavio slijedećih šest godina. Čitavo to vrijeme Hahnemann je koristio svoje znanje jezika i mogućnost pristupa medicinskoj literaturi kako bi kompilirao slučajeve nenamjernog otrovanja i njihovih posljedica koje su zabilježili liječnici iz različitih zemalja i vremenskih razdoblja. U simptomima otrovanja Hahnemann i njegovi suradnici otkrili su veliku sličnost sa simptomima mnogih bolesti koje je tadašnja medicina smatrala neizlječivima. Svojim su bolesnicima davali upravo te supstance (u malim dozama) i na vlastito zaprepaštenje postizali izlječenje. U skladu sa zakonitošću koju je otkrio, Hahnemann je uvidio da ukoliko bolesniku s određenim simptomima dade supstancu koja izaziva te iste simptome kod zdrave osobe, bolest će neizostavno biti iscijeljena.


Tako se, nakon dugogodišnjeg eksperimentiranja, Hahnemann konačno vratio medicinskoj praksi, ali ovaj puta prakticirajući homeopatiju. Tijekom konzultacije on bi pažljivo bilježio pacijentove simptome - tjelesne i mentalne - te zatim tragao za supstancom (koju je prije toga iskušao na sebi ili pronašao u medicinskoj literaturi) koja proizvodi slične simptome kod zdrave osobe. Radeći tako imao je izvanredne rezultate - bolest bi bila izliječena brzo i temeljito te vrlo često nakon samo jedne doze lijeka. Jedini problem predstavljale su nuspojave prilikom uzimanja nekih od supstanci, ali i s time je Hahnemann ubrzo izašao na kraj. Pokušao je pacijentu davati samo desetinu uobičajene doze i ustanovio da je izlječenje ipak postignuto - još uvijek s određenim nuspojavama, ali puno manjim nego prije. Ohrabren, Hahnemann je nastavio razdrjeđivati lijekove - svaki put bi pacijentu dao deset puta rjeđi lijek, a njegova efikasnost bila bi gotovo identična te s puno manjim nuspojavama. Razrjeđivanje je nastavljeno sve dok u otopini lijeka više ne bi bilo nimalo aktivne supstance, ali takav lijek jednostavno nije bio efikasan - nije bilo iritacije, ali niti iscjeljenja. I tada Hahnemann dolazi do novog otkrića. On ponovo razrjeđuje lijek sve do nepostojanja aktivne supstance, ali tako da svaku od otopina snažno protrese određen broj puta, čime se u lijek unosi životna sila ili energija koja osnažuje ili potencira supstancu. Takve otopine ponovo proizvode sve terapijske efekte lijeka, ali bez uobičajenih iritacija. Štoviše, Hahnemann otkriva da što je ovako pripremljena otopina rjeđa, njen je efekt jači. Na temelju ovog otkrića Hahnemann se okreće ideji o dinamičkim uzrocima bolesti, gdje se biokemijska neravnoteža ne smatra uzrokom oboljenja nego njegovom posljedicom. Kao Hipokrat i Paracelzus prije njega te njegov suvremenik Anton Mesmer, Hahnemann smatra da uzroci bolesti leže u poremećaju kvalitete, količine te cirkulacije životne sile (elan vital ) u čovjeku. Stoga u ovako spravljenom lijeku informacija o izvornoj supstanci i dalje ostaje zabilježena (jer je životna sila, između ostalog, i nosioc informacije), a energetski naboj, kvaliteta te karakter životne sile u pripravku ključni su elementi koji omogućuju ozdravljenje. Izgledalo je da je Hahnemann ostvario san svakog liječnika - pronašao način kako pacijenta vratiti u zdravo stanje i uspostaviti protok životne sile, istovremeno bez ikakvih nuspojava. No, ubrzo se suočio s novim problemom. Iako je otkrio medicinu višeg tipa od alopatske, što mu je omogućilo da akutne zdravstvene probleme liječi s lakoćom te postiže značajne uspjehe s kroničnim bolestima, Hahnemann se ipak suočio s problemom recidiva kod kroničnih bolesnika. Nakon homeopatskog tretmana kronična bolest bila bi privremeno izliječena, ali bilo je dovoljno da neki vanjski utjecaj oslabi pacijenta i bolest bi se s vremenom ponovo vratila.


Ponekad bi neki od simptoma potpuno nestali, ali bi se ubrzo pojavili novi, često potpuno drugačijeg karaktera od prvotnih. Hahnemann bi s uspjehom tretirao nove simptome, ali bi se nakon kratkog vremena opet pojavili novi, i ovaj puta potpuno drugačiji od prethodnih. Hahnemann je ubrzo uvidio da ovakve bolesti ne mogu biti trajno izliječene samo životnom silom, promjenama u ishrani ili životnom stilu. Čak i osobe koje su bile spremne učiti od problema i mijenjati dotadašnji način života nisu uspijevale potpuno izliječiti kronični zdravstveni problem. Hahnemann se tada prihvatio iscrpnog istraživanja, nastojeći pronaći odgovor na pitanje - koji je to skriveni zajednički nazivnik koji leži iza kronične bolesti i svih njezinih simptoma, odnosno što je to što proizvodi toliko duboku i nevidljivu slabost koja predstavlja izvornu predispoziciju za kroničnu bolest. Hahnemann je, naime, već otprije uočio da su za bolest odgovorna dva faktora - vanjski utjecaj (klima, prehrana, ozljeda, psihički šok, bakterijska ili virusna infekcija) te unutarnje predispozicije (sklonost, prijemljivost ili osjetljivost), pri čemu je sklonost prema bolesti primarna, a vanjski utjecaj posljedica unutarnje osjetljivosti. To je i razlog zašto neki ljudi usred epidemije ostaju nezaraženi, a nekima (zbog unutarnje sklonosti) imunitetni sustav nije u stanju oduprijeti se infekciji. Isti stav prema bolesti zauzima i službena medicina, ali sve unutarnje predispozicije svodi na genetski faktor i trenutne utjecaje okoline u kojoj osoba živi. Za razliku od homeopatije, službena medicina još se uvijek pretjerano bavi simptomima te promatra zdravstvene poremećaje prvenstveno mikrobiološki, a osim najosnovnije prevencije gotovo nikakvu pozornost ne posvećuje unutarnjim predispozicijama, smatrajući ih uglavnom nepromjenjivima. Homeopatski sustav razlikuje se od alopatske medicine između ostalog i po tome što posvećuje najveću moguću pozornost unutarnjim predispozicijama. To je vidljivo već i prema Materia Medica kojom se služi, odnosno prema konstitucijskoj tipologiji koja uvelike nadmašuje bilo koju drugu po broju, kvaliteti i dubini. Razlika je i u pristupu pacijentu - tijekom intervjua koji ponekad potraje i nekoliko sati, homeopatski liječnik promatra najrazličitije aspekte pacijentovog života - od tjelesnih i mentalnih simptoma pa sve do njegove psihofizičke konstitucije, zanimanja, moralnog i intelektualnog karaktera, načina života, navika, obiteljskih i društvenih odnosa te njegove seksualnosti. Tako je homeopatska medicina već u ranoj fazi svoga nastanka odmakla daleko u holističkom pristupu bolesti, ali se u jednom trenutku svejedno suočila s gotovo nerješivim problemom kroničnih oboljenja. No, i taj je problem s vremenom riješen i to upravo zahvaljujući Hahnemannovoj spremnosti da u istraživanju unutarnjih predispozicija ode dovoljno duboko, sve do njihovog izvora.


U potrazi za izvorom kroničnih bolesti Hahnemann se posvećuje upornom, detaljnom i često nemilosrdnom istraživanju svih, pa i onih naizgled najsitnijih ili najmanje bitnih pacijentovih simptoma, čisteći ih homeopatskim sredstvima sloj po sloj. Na taj način otkriva da je zadnji tjelesni simptom kod većine kroničnih bolesti isti - riječ je o nekom obliku kožne reakcije ili bolesti - od alergija, upala i osipa pa sve do težih infekcija kao što su herpes ili psorijaza. Također, koji god bio oblik kožne reakcije, redovito je prati svrbež (engl. "itch"). Hahnemann zaključuje da je u korijenu svih kroničnih bolesti upravo osjećaj svrbeži koji proizvodi kožne reakcije i bolesti, a neispravno liječenje kožnih oboljenja stvara sve ostale simptome jer se bolest potiskuje prema unutarnjim organima. Naime, homeopatski način liječenja jedan je od rijetkih koji omogućuje ispravno liječenje bolesti, izvlačeći je van iz organizma. Iako je dotadašnja medicina ulagala velike napore da ljude oslobodi patnje koju stvaraju bolesti, sve što je mogla ponuditi (a takva je situacija i danas) jest potiskivanje ili, kako se to stručno kaže, suzbijanje bolesti. Hahnemann smatra da alopatska medicina svojim lijekovima uglavnom potiskuje bolest prema unutra, od prvotnih simptoma koji se redovito javljaju na koži pa zatim prema unutarnjim organima. Stoga većina bolesti koja je liječena na alopatski način ostaje latentno prisutna u organizmu i prije ili kasnije ponovo izbija na površinu, ponakad na istovjetan način, a ponekad kao sasvim drugačiji oblik oboljenja. Čak i ukoliko ne proizvede nove bolesti, potiskivanje izvornog poremećaja u unutarnje organe oslabljuje te organe dovodeći do preranog starenja i prerane smrti. Hahnemann također tvrdi da ne postoji bolest koja bi bila samo lokalnog karaktera i koja bi utjecala na samo jedan organ. S obzirom da sve unutarnje organe doživljava kao međusobno povezane dijelove jedinstvenog organizma, on smatra da se izvorni poremećaj može manifestirati na najrazličitije načine, naizgled potpuno nepovezane, tvoreći različite vrste bolesti koje službena medicina smatra međusobno raznorodnima. Tako će, na primjer, alopatski liječnik osobi koja boluje od astme, reumatoidnog artritisa i problema sa sinusima dati tri različita lijeka, dok će homeopatski liječnik osobi prepisati samo jedan, smatrajući da je riječ o jednoj bolesti koja se samo manifestira na tri načina. akle, svrbež kao temeljni uzrok kroničnih bolesti - zvuči jednostavno ili čak banalno, ali Hahnemann nije bio naivna osoba i znao je dobro o čemu govori. Svrbež kao psihosomatska reakcija svakako nije konačan odgovor na pitanje što je uzrok kroničnih bolesti i Hahnemannu je bilo više nego jasno da je riječ samo o izvornom tjelesnom simptomu, ali ne i o izvornom dinamičkom uzroku. Radeći s brojnim pacijentima on postupno povezuje kožne bolesti s unutarnjim, dinamičkim poremećajima pa sedamnaest godina nakon izdavanja svog Organona


medicinske vještine i početka homeopatske prakse konačno dolazi do rješenja zagonetke koja opterećuje ljudski rod od njegovih početaka. Zajednički nazivnik mnoštva akutnih i kroničnih bolesti jest nešto što naziva rječju mijazam. Hahnemann nije prvi upotrijebio izraz "mijazam", ali je svakako najviše pridonio njihovom razotkrivanju te razumijevanju. Pojam "mijazam" dolazi od grčke riječi miasma, što bi u slobodnom prijevodu značilo sjena, stigma, onečišćenje ili slabost. Hahnemann je otkrio da u korijenu svih ljudskih bolesti, duševnih ili tjelesnih, leže tri osnovna mijazma - psora, sifilis i sikozis. Kasnije Hahnemann otkriva i postojanje četvrtog mijazma kojeg naziva pseudo psora. Ideju i termin "mijazam" Hahnemann je preuzo od Hipokrata. Za Hipokrata uzroci bolesti leže u predispozicijama prisutnim u unutarnjoj konstituciji te prijemljivosti te konstitucije na čitavu seriju uzroka koji ugrožavaju prirodan tijek životne sile u čovjeku. Hipokrat je također smatrao da se zarazne bolesti prenose zrakom i vodom privučene unutarnjom slabošću. U Hahnemannovo vrijeme, krajem 18. stoljeća, još se uvijek vjerovalo da su zaraze posljedice onečišćenog zraka kojim se prenose epidemije pa tako i on smatra da zrak može biti nosioc infektivne bolesti, ali ne vjeruje da je patogeni materijal plinovitog karaktera. Homeopat David Little u svojim člancima o mijazmima3 navodi da je Hahnemann prvi uočio da je sifilis zarazna bolest koja nastaje infekcijom krvi, iako je često maskirana simptomima mnogih drugih bolesti. Njegov specijalni pripravak pod imenom Mercurius Solubis Hahnemanni postao je standarnim lijekom za sifilis diljem tadašnje Europe. Kako je u to vrijeme holandski naturalist van Leeuwenhoek izumio mikroskop i otkrio postojanje bakterija ili animacule, Hahnemanna je ova informacija navela da prihvati činjenicu o mikroorganizmima kao korijenu infektivnih bolesti. On podupire ideje tadašnjih animakulista, ali istovremeno naglašava važnost sklonosti vidljive iz konstitucije nosioca. Stoga za Hahnemanna riječ mijazam predstavlja skup efekata mikroorganizama na životnu silu osobe, zajedno sa simptomima koji se prenose na slijedeću generaciju. Takvi kronični mijazmi mogu proizvesti degenerativne bolesti, autoimune bolesti te oslabiti organizam poremećajima imunitetnog sustava. Hahnemann je obznanio svoju teoriju o mijazmima 1828. godine u radu pod nazivom Kronične bolesti - njihova osobita priroda i homeopatsko liječenje4, davno prije negoli je prisutnost bakterija postala prihvaćenom od strane medicinske zajednice. David Little smatra ga začetnikom suvremenog koncepta infekcije, a njegovu sofisticiranu teoriju zaraze daleko naprednijom od alopatske jer alopatska medicina još uvijek ne razumije efekte mijazmičkog procesa niti nasljedne konstitucijske sindrome.


DRUGI DIO: Psihoenergetska analiza mijazama Virusi i bakterije svakako jesu materijalni instrumenti infekcije, ali je Hahnemann nastojao shvatiti i dublju prirodu infekcije, njenu energetsku dimenziju te uzroke koji omogućuju nastanak bolesti. Pored njegove direktne povezanosti s mikroorganizmima, mijazam je za Hahnemanna nevidljivi infektivni entitet, dinamičkog ili energetskog porijekla koji prodire u organizam i utječe na životnu silu tako da ona proizvodi simptome određene bolesti. Istog je mišljenja i jedan od značajnijih suvremenih istraživača na polju energetske medicine, doktor Richard Gerber, koji u svojoj knjizi Vibrational Medicine5 govori o mijazmima kao "...energetskim tendencijama koje kod individue tvore predispozicije prema manifestaciji pojedine bolesti. Većina mijazama se ili nasljeđuje ili stvara tijekom života pojedine osobe"6. I nadalje - "Iako mijazam može nastati kao rezultat infekcije, infekcija sama po sebi nije mijazam. Čak i ako se organizmi koji tvore bolest unište antibioticima, energetski ostaci infektivnog agenta mogu opstati na suptilnoj razini. Ovi energetski ostaci, povezani s bolešću, bivaju inkorporirani u biomagnetsko polje osobe te u više nivoe suptilnih tijela. Mijazam tamo ostaje prisutan sve dok se njegov latentan toksični potencijal ne spusti na molekularno/stanični nivo tijela, manifestirajući se kroz degenerativne promjene ili bolest. Mijazmi oslabljuju prirodne obrambene mehanizme tijela u pojedinim zonama, stvarajući kasnije tendenciju prema manifestaciji različitih tipova bolesti"7. Gerber tvrdi da mijazmi..."stvaraju energetsko/psihološke utjecaje koji kod osobe proizvode predispozicije za različite tipove bolesti. S obzirom da mogu biti preneseni s generacije na generaciju, mijazmi predstavljaju energetski medij po kojem događaji iz života roditelja mogu biti preneseni na djecu. Mijazmi predstavljaju interesantnu interpretaciju tvrdnje - grijesi otaca prenose se na sinove"8. Hahnemann je uočio da se se mijazmi prenose s generacije na generaciju ukoliko se uopće ne liječe ili ukoliko se ne liječe ispravno. Tako nosioc mijazma može imati bolesti tipične za pojedini mijazam, ali zbog svojeg latentnog karaktera mijazam nije bolest. Mogli bismo reći da je mijazam neka vrsta energetske infekcije koja latentno ili aktivno egzistira unutar obitelji. Čak i ukoliko nosioc mijazma živi disciplinirano i izbjegne oboljenja koja mijazam potencijalno donosi, ali ga ne rastvori, mijazam će se manifestirati na slijedećoj generaciji. Ponekad mijazam preskoči jednu generaciju i manifestira se na slijedećoj, što znači da je mijazme moguće naslijediti i od svojih djedova i baka. Prema mojim opažanjima mijazmi se na potomke prenose tijekom prenatalnog razdoblja - od


začeća do rođenja i to uglavnom automatski. Oni se repliciraju u energetskom tijelu fetusa kao energetske infekcije te je stoga latentnu prisutnost mijazma gotovo nemoguće izbjeći ukoliko je jedan od roditelja nosioc. Da li će se i kada mijazam manifestirati kao bolest, psihološki poremećaj ili jednostavno neka vrst nevidljive prepreke ostvarenju životnih ciljeva, ovisi o načinu života osobe. Bilo kako bilo, neizbježno je rastvoriti mijazam ukoliko osoba želi osloboditi sebe i svoje potomke od njegovog utjecaja. Ukoliko mijazme promatramo kao energetske tvorevine, tada oni svakako imaju i određenu lokaciju unutar ljudskog energetskog polja (aure ili energetskog tiijela). Danas je ljudsko energetsko polje prilično dobro istraženo i opisano, a sustav kojim se osobno služim potječe od Barbare Ann Brennan9 i njenih prethodnika. Kako u meni dostupnoj literaturi nisam pronašao informacije o njihovoj poziciji u auri, proveo sam vlastito istraživanje i nakon nekoliko mjeseci promatranja zaključio da se mijazmi nalaze u sedmom sloju aure, poznatijem kao keteričko tijelo ili prozirno svjetlosno jaje koje je od fizičkog tijela udaljeno otprilike jedan metar. U sedmom sloju aure nalaze se, između ostalog, i kalupi lekcija koje je pojedina osoba odabrala naučiti tijekom života. Stoga mijazme možemo smatrati upravo važnim životnim lekcijama, tipičnim za ljudski oblik postojanja i njegovu svrhu. Zbog svojeg arhetipskog karaktera oni su standarne tipologije - danas možemo govoriti o sedam osnovnih mijazama, a ljudsko biće odabire ih još u neinkarniranom stanju, prilikom planiranja budućeg života te odabira obitelji u kojoj će se inkarnirati, a sve u skladu s vlastitim, individualnim životnim zadatkom. Mijazmi se u sedmom sloju aure mogu doživjeti upravo onako kako ih i sama grčka riječ miasma opisuje - kao zamagljenja, sjene ili stigme. Ukoliko je u latentnom obliku, mijazam se ne prostire prema nižim slojevima energetskog tijela, no ukoliko je aktivan on se od zamagljenja u sedmom sloju pretvara u gustu tamnu masu koja se prostire sve do prvog sloja aure, tvoreći energetske nečistoće u parnim slojevima te rušeći preciznu strukturu neparnih tijela. Svaki mijazam može proizvesti čitav niz naizgled raznorodnih zdravstvenih, psiholoških i duhovnih problema. Iako se prvotno mislilo da postoje samo tri mijazma, ja sam ih povezao sa sustavom čakri pa stoga smatram da ih ima sedam osnovnih (kroničnih) i čitav niz akutnih. Za razliku od traumatskog iskustva i njegovih posljedica - misaone forme (astralnog entiteta) te toksične povezanosti, mijazam kao energetska tvorevina nema svoj centar na fizičkom tijelu, već nalikuje na energetski pojas ili prsten koji se nalazi u sedmom sloju aure, otprilike jedan metar oko osobe te u zoni čakre kojoj pripada. Stoga mijazam nije pouzdano


dijagnosticirati samo prema tjelesnim simptomima, već prema temeljnim karakteristikama koje treba poznavati. Prvi i za Hahnemanna najdublji mijazam koji je povezan s kožnim oboljenjima i osjećajem svrbeži zove se psora. Hahnemann ga tako naziva prema hebrejskoj riječi "tsorat" koja znači nedostatak, stigma ili brazgotina, odnosno prema psorijazi kao jednoj od najtipičnijih bolesti čiji je temeljni uzročnik ovaj mijazam. Hahnemann je psoru smatrao najdrevnijim, najuniverzalnijim i najdestruktivnijim mijazmom koji tisućama godina muči čovječanstvo i koji je postao majkom stotinama najrazličitijih akutnih i kroničnih bolesti, praktično svih osim spolnih. On smatra sve ljude psoričnima jer je ovaj mijazam za Hahnemanna dinamička i tjelesna posljedica takozvanog "izgona iz raja". Spiritualni pad i izvorni gubitak slobode praćen osjećajem krivnje, grešnosti i srama te osobnom neostvarenošću (blokiranošću) jest stanje koje prati ljudski rod od njegovih prapočetaka. Hahnemann tvrdi da je dugotrajna prisutnost ovih osjećaja u energetskom tijelu s vremenom proizvela odgovarajuće bolesti fizičkog tijela koje se također prenose s generacije na generaciju. Hahnemannu je bilo teško dokazati nasljedni karakter kožnih oboljenja jer su već u njegovo doba neke od najtežih kožnih bolesti (na primjer guba) bile iskorijenjene. No, već kod sifilisa stvar je bila drugačija - ta je bolest smatrana neizlječivom i moglo se lako pratiti prijenos njenih efekata s generacije na generaciju. Hahnemann je, naime, razlikovao spolne od ne-spolnih bolesti i smatrao da su spolne bolesti relativno noviji fenomen i da se sifilitički, a zatim i sikotički mijazmi redovito javljaju kod osoba čiji je organizam već oslabljen psoričkim mijazmom. Sifilitički i sikotički mijazmi nastaju kao reakcija na "izgon iz raja" ili prvobitni gubitak spiritualne nevinosti, odnosno kao pokušaj kompenzacije izvornog rajskog stanja i tvore ih posljedice nasilja (sifilitički), odnosno pretjeranog hedonizma (sikotički) koji pak za posljedicu ima nastanak spolnih infekcija kao što je gonoreja. Prva tri mijazma koja je Hahnemann uspio detektirati nalaze se (prema mojim zapažanjima) u slijedećim zonama - psorički u zoni pleksusa (treće čakre), sikotički u zoni spolne čakre (druge), a sifilitički u zoni grlene čakre (pete). Hahnemann je otkrio mijazme tipične za stanje svijesti i karakter blokiranosti tadašnjeg čovjeka. Iako se u današnje vrijeme stanje nije znatno promijenilo, činjenica je da i ostale čakre mogu biti nosioci mijazmičkih tvorevina. Hahnemann je u kasnijoj fazi svoga istraživanja naišao na još jedan mijazam koji je nazvao "pseudo-psora" - danas se on zove tuberkulozni mijazam i nalazi se u zoni srčane čakre. Većina klasičnih homeopata odgajanih na Hahnemannovim istraživanjima prihvaća teoriju o četiri mijazma, ali ako ih povežemo s čakrama onda je u zoni trećeg oka moguće pronaći paralitički mijazam

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !!v"

(moj termin), a u zoni prve ili korijenske !akre kancerozni mijazam. I kona!no, u zoni krunske !akre (sedme) nalazi se "majka svih mijazama" - nihilisti!ki mijazam (moj termin) koji neki autori nazivaju i "yama"10. Premda je Hahnemann smatrao psoru izvornim mijazmom, a sifiliti!ki i sikoti!ki posljedicama psore, danas mo"emo yamu smatrati najdubljim mijazmom. Naime, u pozadini psore nalazi se osje#aj odvojenosti, odba!enosti od Boga, a njenim rastvanjem osoba je u stanju ponovo se povezati sa svijetom oko sebe i s ljudima do kojih joj je stalo, ne gube#i pritom vlastitu slobodu. Apsori!na osoba nadvladala je sve oblike otu%enosti - od sebe, od drugih ljudi, od "ivota te kona!no i od Boga. Ona je u stanju kreirati skladne odnose i biti samostalna, neoptere#ena osje#ajem krivnje ili konstantnom gla%u za vanjskim oblicima ispunjenja. Me%utim, tek yama donosi svijest o !ovjekovoj izvornoj prirodi, postavljaju#i ga u centar vlastitoga svijeta te navode#i na preuzimanje kompletne odgovornosti za vlastiti "ivot. Time yama predstavlja krunu evolucije !ovjekove svijesti, osloba%aju#i ga od vezanosti za ograni!ene ili prolazne oblike vlastitog postojanja.

Sedmi sloj aure – mijazmi su sme$teni u spoljnim uglovima jajaste

$koljke Evo pregleda osnovnih kakrateristika sedam osnovnih mijazama prema redoslijedu njihovog otkrivanja. Iako se danas govori i o mnogim drugim mijazmima - o vakcinacijskim, antibioti!kim, petrokemijskim,


radijacijskim ili teškometalnim mijazmima, poznavanje sedam osnovnih mijazama više je nego dovoljno za rješavanje većine kroničnih problema. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PSORIČKOG MIJAZMA

• ropski mijazam - stvara osjećaj zarobljenosti u nekom smislu, bezizlaznost • proizvodi svrbež ("itch") - duševni i tjelesni • vječita glad za nečim - hranom, ljudima, odnosima • masa se nalazi u zoni pleksusa i stvara probleme vezane uz funkciju pleksus čakre

Tjelesni poremećaji

• problemi s kožom - osip, psorijaza, vitiligo, alergije, suha koža, svrbež • vlažna koža, isuviše masna • pretjerano znojenje • umor, bez daha, letargija • problemi sa srcem, visok tlak • bronhitis, astma • alergije • glavobolje, zujanje u ušima • kolitis


• dijabetes Psihološki poremećaji

• kronični umor, tromost, nepokretnost • zatvorenost u sebe • život u samonametnutom zatvoru • puno obaveza koje osoba "mora" ispuniti • ljutnja zbog ropstva • nostalgija za prošlošću • stalna briga oko novca, neovisno o realnom stanju • tvrdoglavost, strah od kritike • strah od rizika, korištenja prilike • nesloboda, sputanost, ropstvo • žaljenje, igranje uloge žrtve • inhibiranost, inzistiranje na neovisnosti • hipersenzitivnost • napetost u čijem je korijenu osjećaj krivnje • konzumiranje žestokog alkohola, sklonost teškim od drogama kao što je heroin

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SIFILITIČKOG MIJAZMA

• najdestruktivniji od svih, direktno povezan sa svim oblicima nasilja


• stvara sklonost stradavanju u bilo kojoj vrsti nesreća (automobilske i sl.), odnosno slonost tjelesnim povredama i deformacijama • nalazi se u područji grlene čakre i stvara energetsku slabost grlene čakre, zajedno sa svim tjelesnim i psihološkim poremećajima koje tvori takva slabost

Tjelesni poremećaji

• stalan umor, bolovi u mišićima • stezanje u grlu, laringitis • nagli gubitak težine ili naglo debljanje • problemi s kostima - osteoartritis • problemi s krvlju - hemofilija, AIDS, hepatitis • u mladosti problemi sa zubima • lupanje srca, nervoza, nemir, nestrpljenje • čirevi, razne izrasline, tjelesne deformacije • vrtoglavica, problemi s očima

Psihološki poremećaji

• osoba ima dvije osnovne strane - prva je entuzijastička, ambiciozna, puna projekata, vesela, a druga je melankolična, tužna, nesigurna, iritabilna, uplašena za svoje zdravlje • opsesivno ponašanje, može biti fiksirana na nešto ili nekoga i opsesivno ga progoniti • pretjerana ljubomora, sumnjičavost, paranoja • megalomanija, laganje, krađa • dominacija, potreba za moći, mafijaško ponašanje • opsjednutost novcem, statusom, odjećom, nabildani mišići • kritičnost i samokritičnost • strah od ludila • morbidnost • nasilnost pri konfrontaciji, strah od gubitka kontrole • u svima vidi neprijatelja • alkoholizam, od droga kokain • shizofrenija

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SIKOTIČKOG MIJAZMA


• spolni mijazam, sklonost promisuitetu i spolnim infekcijama • masa se nalazi u području druge čakre • stvara energetsku slabost u zoni druge čakre, zajedno sa svim tjelesnim, psihološkim i duhovnim poremećajima koji su karakteristični za drugu čakru Tjelesni poremećaji • sve vrste spolnih infekcija • sklonost infekcijama sluzokože - nosa, uha, grla, očiju, želuca • bolovi u zglobovima, reumatoidni artritis • upalni procesi - sve ...itis bolesti • astma, peludna hunjavica, glavobolje • sitne bradavice na koži (odatle i termin sycosis ) • sklonost spontanim pobačajima Psihološki poremećaji • osjećaj nepostojanja pravog kontakta s realnošću, sve je nestvarno, kao u snu • prikrivena ili otvorena sklonost promiskuitetu, seksualnim ekscesima • flert, zaljubljivanje, uzbuđenja, • pretjerani hedonizam, partijanje, "brijačina" • jaka manipulativnost, ali prikrivena (suptilna) • tajanstvenost, zatvorenost, dvostruki život


• strah od mraka, panika od osjećaja da netko stoji iza osobe • manička depresija - dva dana euforije pa dva dana depresije s totalnom iscrpljenošću • iritantnost, razdražljivost • otpor prema novom, izrazita tvrdoglavost • ljutnja, buntovnost, ateizam • skeptičnost, fiksiranost u jednoj realnosti • zaboravnost, pati od dosade, nestrpljivost • muljavost, zavaljanost, gubitak svijesti • alkohol (posebna sklonost prema crnom vinu), droge (posebno marihuana), pušenje OSNOVNE KARAKTERISTIKE TUBERKULOZNOG MIJAZMA

• tipičana je čežnja za promjenom, nestalnost • potreba za putovanjima, lutanjem, nomadski duh • masa se nalazi u zoni srčane čakre i stvara poremećaje tipične za disfunkciju srčane čakre Tjelesni poremećaji • osjećaj iscrpljenosti, opća slabost • ujutro teško ustaje, navečer ne može zaspati • bolesti pluća, bronhija, dišnog sustava • anemija • bolesti srca i krvožilnog sustava


• iskrivljena kičma Psihološki poremećaji • stalno nezadovoljstvo, nemir • osobi brzo postaje dosadno • ćudljivost, niti jedno stanje ne traje predugo • buntovnost - što god društvo postavi kao normu osoba ispada iz te norme • istovremeno mentalna krutost - osoba ima čvrste stavove o svemu, puna je predrasuda • ljutnja, iziritiranost, napadi bijesa, psovanje, proklinjanje, razbijanje • osjećaj nepripadnosti nikomu i ničemu • odbojnost prema radu • razboli se ako nema promjene • voli biti na olujnom vjetru • nepraktična kreativnost • ima fobije od životinja (pasa, mačaka) • tuga, depresija, ljubavna razočaranja od kojih se teško oporavlja • pušenje, alkoholizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE KANCEROZNOG MIJAZMA

• tipično je mučeništvo • siromaštvo, odricanje


• masa se nalazi u zoni prve čakre i proizvodi sve vrste problema tipične za disfunkciju prve čakre Tjelesni poremećaji • svi tipovi raka • sindrom kroničnog umora • debljina • ciste i tumori • kronični kašalj • mononukleoza • natečene limfne žlijezde • problemi s probavom • naglašena potreba za slatkim Psihološki poremećaji • kompleks siromaštva • kompleks inferiornosti • pretjerani osjećaj dužnosti • preosjetljivost na kritiku • sram, poniženost • neprizemljenost, nepraktičnost • brine se za druge umjesto za sebe • pretjerana ozbiljnost • smatra se žrtvom okolnosti, nepravde • hipohondrija • iznenadni napadi radišnosti, potrebe za bjesomučnom, intenzivnom aktivnošću, nakon koje slijedi umor praćen migrenom ili virozom OSNOVNE KARAKTERISTIKE PARALITIČKOG MIJAZMA


• tipična je krutost, napetost • mentalna tupost • masa se nalazi u zoni trećeg oka i proizvodi sve probleme povezane s disfunkcijom ove čakre Tjelesni poremećaji • napetost u mišićima, ukočenost • Parkinsonova bolest • Alzheimerova bolest • cerebralna paraliza • dječja paraliza • epilepsija • išijas, bolovi u donjem dijelu kičme • bolovi u gornjem dijelu leđa i ramenima • infekcije uha • problemi s vidom • problemi sa sinusima, kihanje Psihološki poremećaji • neprisutnost, problemi s koncentracijom • zaboravnost, rasteresenost • lijenost, nepokretnost • problemi s učenjem (learning disabilities) • nespretnost, sklonost ozljedama • netolerantnost, iritabilnost


• sanjarenje, otkačenost • nepraktični optimizam praćen uzbuđenjem, nakon čega slijedi depresija, pesimizam, beznadežnnost • sklonost kavi, halucinogenim drogama OSNOVNE KARAKTERISTIKE NIHILISTIČKOG MIJAZMA (YAMA)

• korijen svih mijazama • generalni disbalans, nesposobnost da se ostvari životni zadatak • nalazi se u području krunske čakre i proizvodi sve probleme povezane s njenom disfunkcijom Tjelesni poremećaji • nemogućnost samoostvarenja pa stoga bijeg u bolest bilo kojeg tipa • onemogućuje oporavak od kroničnih bolesti koje proizvode ostali mijazmi Psihološki poremećaji • nepoznavanje svoje izvorne prirode • unutrašnji otpor • bijeg od stvarnosti • konstantno kreiranje problema i prepreka, izmotavanje • strah od promjene jednak strahu od smrti


• ne prihvaćanje života • filozofija besmisla • otpor prema preuzimanju odgovornosti za vlastiti život • otpor prema disciplini neophodnoj za ostvarenje vlastitih ciljeva • život doživljen kao patnja nakon koje slijedi smrt • suptilni pesimizam, duboka beznadežnost • strah i od života i od smrti TREĆI DIO: Rastvaranje mijazama Sustav rastvaranja mijazama kojim se osobno služim može se koristiti paralelno s homeopatskim tretmanom, premda homeopatski tretman obično nije neophodan ukoliko osoba nije fizički bolesna. No, bez fizičke bolesti osoba najčešće nije niti svjesna mijazmičke tvorevine - nju relativno lako prepoznaju tek osobe odmakle na putu duhovnog razvoja jer su vične samopromatranju. Stoga svim osobama kojima je mijazam proizveo i tjelesne probleme svakako preporučujem paralelan homeopatski tretman (ukoliko je neophodno i alopatski) kojim će osoba počisititi sve zaostale energetske i tjelesne posljedice mijazma. Razlog zbog kojeg smatram da je mijazam moguće rastvoriti i ne-homeopatskim sredstvima proizlazi direktno iz njegove dinamičke prirode. Ako je priroda neke pojave energetska, onda je njezino rastvaranje moguće ostvariti energetskim sredstvima. A s obzirom da je svaka energetska pojava istovremeno i psihološka, nužno je primijeniti i neki oblik psihoterapije, ukoliko želimo tvorevinu rastvoriti na najoptimalniji način. Također, ako je cilj homeopatskog tretmana (kako ga je definirao Hahnemann) povratak pacijenta u zdravo stanje na najbrži, najkraći i najpouzdaniji mogući način, tada svi postupci koji mogu ubrzati i upotpuniti rastvaranje mijazma jesu dobrodošli. Iako je rastvaranje mijazama prvotno bilo obavljano prvenstveno korekcijom vitalne sile putem homeopatskih pripravaka, već je i sam Hahnemann u zadnjih šest aforizama Organona naglašavao važnost homeopatske psihologije i duhovnog liječenja te komplementarnih sustava kao što su (između ostalog) magnetizam i mesmerizam, tada popularni oblici bioenergetske terapije. Constantine Hering, jedan od najpoznatijih Hahnemannovih učenika, navodi da je Hahnemann ove sustave smatrao neodvojivima od homeopatije te tvrdio da liječnik nije liječnik ukoliko ih ne poznaje. Homeopatskom psihologijom i mesmerizmom posebno se aktivno bavio i Hahnemannov sin Frederick, kojeg mnogi smatraju jednim od najvećih iscjelitelja svih vremena11, ali i mnogi drugi poznati homeopati.


I danas mnogi novi autori homeopatskih priručnika naglašavaju važnost paralelnog rada na osviještenju unutarnjih procesa koji prate rastvaranje mijazama homeopatskim sredstvima. Naime, homeopatski lijek kao dinamički pripravak proizvodi promjene u energetskom tijelu, a te se promjene manifestiraju također i na fizičkom tijelu. Energetska informacija prenosi se kroz fizičko tijelo putem tjelesnih tekućina - krvotoka i staničnih tekućina te, s vremenom i uz pacijentovu suradnju, vraća tijelo u izvorno, zdravo stanje. Međutim, najoptimalniji rezultati postižu se ukoliko se u proces iscjeljenja uključi i svijest, odnosno mozak i živčani sustav (psiha). Na taj način moguće je daleko brže doći do iscjeljenja jer je ono tada istovremeno utemeljeno i na korekciji životne sile, ali također i na svjesnosti o uzrocima problema, o svim vrstama njegovog utjecaja te o njegovom smislu, odnosno lekciji koja iza njega leži. No, kad je riječ o osvještenju unutarnjih procesa, postavlja se pitanje - kako to postići na odgovarajući način, odnosno koji je oblik psihoterapije cjelovit? Razni se homeopati dotiču različitih psihoterapijskih sustava. Tako na primjer autor knjige Homeopatic Psychology12, Philip M. Bailey, M.D. govori o važnosti paralelnog rada na pacijentovom suočavanju s emocijama te smatra takozvanu " primalnu terapiju " najdubljim terapeutskim sustavom koji poznaje. Bailey zauzima kritički stav prema suvremnim oblicima psihoterapije i kaže da bi "... većina ...ljudi profitirala od oblika psihoterapije koji bi im pomogao da se povežu s potisnutim emocijama, da ih ponovo prožive i zatim otpuste. Nažalost, malo je psihoterapeuta koji rade dovoljno duboko za ovako nešto. Većina psihoterapije svodi se na razgovor i premda razgovor donekle pomaže, on zadržava pacijenta u njegovoj glavi, umjesto da ga poveže s emocijama... Otkrio sam da je primalna terapija najdublji postojeći oblik psihoterapije... Ostali relativno duboki oblici psihoterapijskih tehnika jesu Breathwork, Hakomi, Reichova terapija, Gestalt i Psihodrama."13 Holandski homeopat Harry van der Zee, autor knjige Miasms in Labour14, također spominje neke od novijih psihoterapijskih sustava koji mogu biti od velike pomoći prilikom homeopatskog tretiranja mijazama (prvenstveno holotropsku terapiju češkog psihijatra Stanislava Grofa), a u njihovom tumačenju služi se Jungovom psihologijom, koje se u svojoj knjizi dotiče i Bailey. S obzirom da nastanak mijazama dirktno povezuje s prenatalnim traumama te traumom rođenja, Harry van der Zee u svojoj knjizi navodi čitav niz suvremenih autora koji su dali svoj doprinos izučavanju prenatalnog iskustva - to su, između ostalih, Freud, Otto Rank, Arthur Janov, Leonard Orr ili Stanislav Grof. Sve navedene osobe autori su terapijskih sustava koji imaju za cilj na ovaj ili onaj način osloboditi osobu potisnutih negativnih emocija te pratećih tjelesnih i


mentalnih blokada, a zatim je dovesti u izvorno, zdravo stanje. Iako je riječ o vrijednim ciljevima koje do otkrića navedenih autori nije bilo lako postići, prema mojim zapažanjima oslobađanje potisnutih emocija i rastvaranje mentalnih blokada samo je prva faza čišćenja mijazma. Ukoliko želimo mijazam rastvoriti "...brzo ... u cijelosti te na najkraći, najpouzdaniji i najbezbolniji način, temeljen na lako razumljivim principima", tada postoji još nekolicina teorijskih preduvjeta koje treba zadovoljiti te tehničkih zahvata koje treba znati izvesti. Svi tehnički zahvati koje ću ovdje iznijeti potječu od mojih istraživanja ljudskog energetskog polja te razvoja psihoterapijske metodologije rastvaranja traumatskog iskustva. Oni se tiču sljedećeg - tehnički gledano, mijazam nije traumatsko iskustvo, niti je on misaoni oblik ("thoughtform") koji nastaje kao posljedica traume, iako mu prema nekim karakteristikama poprilično nalikuje. Mijazam nije niti odnos, iako snažno utječe na međuljudske odnose. Traumatsko iskustvo predstavlja dobar okidač za manifestaciju mijazma, međutim riječ je o mnogo kompleksnijoj tvorevini od traume pa je stoga ne možemo u cijelosti rastvoriti sredstvima tipičnim za rastvaranje traumatskog iskustva. Mijazam se redovito ponaša kao vrlo suptilno i dobro zamaskirano svjesno biće koje se nalazi unutar energetskog tijela i nastoji u potpunosti kontrolirati život osobe - njenu percepciju, ponašanje, odnose i ciljeve. Mijazam je neka vrsta arhetipskog, kolektivnog misaonog oblika ili astralnog entiteta, nastalog vjerojatno u trenutku ulaska planete Zemlje u ciklus neravnoteže (izgona iz raja), a manifestira se kao vrlo snažan tabu naslijeđen od članova obitelji. Zato ga nije uvijek lako detektirati - takav proces zahtijeva visok stupanj terapeutove umješnosti, kao i pacijentove otvorenosti te iskrenosti prema sebi. Slijedeći ključan moment jest činjenica svaki mijazam osobi donosi čitav niz dobitaka. Iako naizgled destruktivan, mijazam je sredstvo ispunjenja osobi - štoviše, on uglavnom služi kao sredstvo povezivanja s vlastitom obitelji. Takvi su dobici krupni i zato treba postojati jako dobar razlog za rastvaranje mijazma, jer bez pravog temelja i motivacije rastvaranje mijazma može poprilično destabilizirati osobu. Stoga je nužno mijazam transformirati u novi, prirodniji oblik ispunjenja, ali to nije moguće izvesti bez povratka izgubljenog identiteta . Naime, svaka mijazmička tvorevina u trenutku svojeg nastanka dovodi do odbacivanja jednog ili više esencijalnih aspekata vlastite osobnosti. Da bi osoba postala dijelom svoje obitelji, ona prima mijazam kao preduvjet za prihvaćenost unutar obitelji. U nastojanju da se emocionalno, mentalno i duhovno poveže s vlastitom obitelji, dijete apsorbira sve impulse koji mu dolaze od članova obitelji - prvenstveno od roditelja, a zatim i od ostalih. Ono bez pogovora odbacuje dijelove vlastite osobnosti koji bi ga doveli u konflikt sa


roditeljima jer bi konflikt možda ugrozio djetetov opstanak. Dijete je, naime, u potpunosti ovisno roditeljima i spremno na sve vrste kompromisa samo da sebi osigura biološki opstanak, a zatim i da zadovolji svoje emotivne potrebe - da bude prihvaćeno i voljeno od strane vlastitih roditelja. Stoga je povratak izgubljenog dijela osobnosti ključan moment prilikom rastvaranja mijazma. Bez integracije ili "ucijeljenja", nema niti kvalitetnog, brzog i trajnog "iscjeljenja" . Proces rastvaranja mijazama obično započinje njihovom dijagnostikom, odnosno utvrđivanjem o kojem je mijazmu riječ na osnovu sveukupnosti simptoma koje osoba doživljava. Tada se prelazi na suočavanje s mijazmom tako što se utvrđuje njegova pozicija u energetskom tijelu. Iako mijazam stvara brojne psihosomatske simptome po kojima bi se moglo zaključiti da je njegova pozicija u nižim slojevima energetskog tijela, odnosno na fizičkom tijelu, ne može ga se centrirati na taj način. Glava mijazma nalazi se u sedmom sloju aure i doživljava kao masa koja kruži oko fizičkog tijela na udaljenosti od jednog metra, odnosno izgleda kao prstenasta tvorevina koja okružuje osobu. Prilikom suočavanja s masom osoba prepoznaje vrste njenog utjecaja i rastvara ih jedan po jedan, često veoma iznenađena sadržajima koji dolaze od mijazmičke tvorevine (čak i kad je riječ o naprednim praktikantima duhovnih tehnika). Osoba rastvara sve negativne emocije, uvjerenja i stavove, zabrane i naredbe te transformira toksične vezanosti sa članovima obitelji od kojih ga je naslijedila. Tada može uslijediti povratak dijela osobnosti koji je izgubljen, odbačen ili zaboravljen u trenutku kad se mijazam replicirao u energetskom tijelu osobe. Takvih je dijelova obično dva - jedan je po svojem karakteru apstraktan, a drugi izrazito konkretan - no može ih biti i više, obično do sedam. Rastvaranje mijazmičke tvorevine te povratak izgubljenih dijelova vlastitoga bića vraća osobu u izvorno, zdravo stanje. S jedne strane gledano, takvo zdravo stanje djeluje prilično obično i jednostavno jer osoba ponovo postaje ono što jest, ono što je oduvijek bila, samo na znatno dublji i stabilniji način. S druge strane, povratak u zdravo stanje vraća osobi i njenu izgubljenu karizmatičnost te joj omogućuju da transformira sebe i vlastiti život na način koji želi. Amijazmička osoba također je na najboljem putu da se oslobodi dubokih unutarnjih slabosti koje već dulje vrijeme opterećuju čovječanstvo. Takve se slabosti obično definiraju kao problematične unutarnje strukture koje latentno egzistiraju u svakom ljudskom biću, ali ne izlaze na vidjelo sve dok se osoba ne nađe u poziciji moći. Pretjerani materijalizam, promiskuitetan seks, kompleks superiornosti ili inferiornosti, nesamostalnost, emotivna hladnoća, duhovna ignorancija ili mentalna tupost (ljudska glupost) osnovne su takve slabosti. Mijazmi svakako jesu ključni blokovi na


čovjekovom putu prema cjelovitosti te zatim prema duhovnom samoosvještenju, ali daleko najviše prema samoostvarenju, prema realizaciji izvornog potencijala koji ljudsko biće posjeduje, a koje je izgubilo nastojeći se prilagoditi nepovoljnim uvjetima života na ovoj planeti, od vremena njenog ulaska u ciklus neravnoteže. Rastvaranje mijazama napredna je vrsta liječenja, odnosno rada na osobnom razvoju. Prije negoli se stvore temelji za rastvaranje mijazma potrebno je obaviti sređivanje obiteljskih odnosa te čišćenje osnovnih traumatskih iskustava i njihovih posljedica. Osobno nastojim s klijentom proći barem dvadesetak sati individualnog rada, praćenog njegovom voljnošću da se posveti sebi te samostalno primjenjuje i neku od tehnika osobnog razvoja. Ovakvo čišćenje inače predstavlja prvu fazu mojeg rada i za većinu ljudi takav je tip intervencija dovoljan za rješavanje njihovih problema, odnosno za ostvarenje ciljeva. No, ako je osnovno čišćenje obavljeno, moguće je prijeći na rastvaranje mijazama, ukoliko se osoba osjeća spremnom. Trenutak spremnosti obično dolazi kada se mijazam već u dovoljnoj mjeri manifestirao u životu osobe, odnosno kada snaga osnovnog simptoma mijazma postane osobi nepodnošljiva (bolest, emotivni problem, neostvareni cilj), a snaga njene motivacije dovoljno velika (jednaka snazi simptoma) za krupnu i korjenitu promjenu koju donosi rastvaranje mijazama. Naime, upravo zbog vlastite nespremnosti na korjenitu promjenu koja mora uslijediti nakon rastvaranja mijazma dobar dio ljudi nije spreman za takvo čišćenje. Stoga, iz koje god pobude kreću i koji god " rang " spadaju, osobe zainteresirane za rastvaranje mijazama moraju biti u stanju sagledati ga kao praktičnu životnu lekciju, kao sredstvo osobnog razvoja od kojega se može učiti. Ukoliko osoba nije spremna učiti od problema, teško da će mijazam biti rastvoren na optimalan način te u optimalnom vremenskom roku. Naučena lekcija mora se vidjeti u praksi, u načinu na koji osoba živi. Iako se promjena o kojoj govorim prvenstveno tiče promjene svijesti, ona se mora ogledati u promjeni ponašanja i životnog stila. Takva promjena mora biti utemeljena na voljnosti preuzimanja veće količine odgovornosti za sebe i vlastiti život te usvajanja određenog oblika discipline koji je osoba do tada izbjegavala. Prilikom rastvaranja mijazama dobro je držati se redoslijeda koji je ustanovio Hahnemann - prvo raditi na sikotičkom, zatim na sifilitičkom te na psoričkom, odnosno ako i nekim drugim redoslijedom, onda prvo na ova tri, a zatim na ostalima. No, rastvaranje svih sedam osnovnih mijazama obično nije moguće izvesti planski, provocirajući voljno mijazme da se manifestiraju. Svaki je mijazam nosioc krupne lekcije i za takvu lekciju osoba treba biti spremna. Stoga je potrebno zadržati ravnotežu između volje i prepuštanja i raditi na mijazmima u kontekstu


neostvarenih životnih ciljeva. Ukoliko se pokaže da ostvarenje nekog cilja blokira upravo mijazam, a osoba je spremna za takav rad, tada rastvaranje mijazama predstavlja prirodnu intervenciju. Ako ga promatramo u kontekstu procesa karmičkog pročišćenja, rad na rastvaranju svih mijazama često predstavlja krunu karmičkog oslobađanja i stvara najzdraviji mogući temelj za kreativnu samorealizaciju. Ono također oslobađa i vlastito potomstvo od neugodnih i teških lekcija te stvara puno više prostora za kreativno ostvarenje i povratak u izvorni oblik egzistencije koji se ponekad naziva rajskim, u kojem već i samo postojanje donosi užitak i ispunjenje. ©Tomislav Budak, rujan 2004 REFERENCE [1] Samuel Hahnemann: Organon of Medicine, B. JAIN PUBLISHERS, New Delhi, 6th edition, aphorism 2. [2] All information regarding Hahnemann's biography is taken from George Vithoulkas's book Homeopathy – Medicine of the New Man, ARCO PUBLISHING, INC., New York 1979, and from Thomas Lindsey Bradford's book, The Life and Letters of Dr. Samuel Hahnemann, www.homeoint.org/books4/bradford [3] David Little: Miasms in Classical Homeopathy, http://www.simillimum.com/education/little-library/constitution-temperaments-and-miasms/mch/article.php [4] Samuel Hahnemann: Die Chroniche Krankenheiten – Ihre eigenthumliche Natur und homeopatische Heiligung, Leipzig & Dresden, 1835. [5] Richard Gerber, M.D. Vibrational Medicine, BEAR & COMPANY PUBLISHING, New Mexico, 1988, chapter seven, paragraph four – The Problem of Miasms: Our Energetic Tendencies towards Illness, p. 259 [6] ibid., p. 260 [7] ibid., p. 260 [8] ibid., p. 261 [9] Barbara Ann Brennan: Light emerging – The Journey of Personal Healing, BANTAM BOOKS, 1993. [10] See www.bodyved.com [11] http://www.simillimum.com/education/little-library/the-works-of-great-homoeopaths/fhlw/article.php [12] Philip M. Bailey, M.D.: Homeopathic Psychology – Personality Profiles of the Major Constitutional Remedies, North Atlantic Books, Berkeley, California, 1995. [13] ibid., p. 222 [14] Harry van der Zee: Miasms in Labour, Stichting Alonnissos, Utrecht 2000.


HOMEOPROPHYLAXIS – CAN YOU BELIEVE IT? Author: Elena Cecchetto University of Central Lancashire IZVOR: Article in Homoeopathic Links · January 2014 DOI: 10.1055/s-0035-1567883 AUDIENCE: Myself, my professors, other students, other homeopaths, other interested parties. PURPOSE: To critically challenge the epistemology of an element of Homeopathic Practice; specifically the idea that Homeopathy can be successful in preventing disease amongst a population for epidemic or pandemic disease outbreaks. ABSTRACT: I have written this essay to deconstruct an aspect of my clinical practice. There is controversy around the use of homeoprophylaxis in preventing disease during epidemics and pandemics. I wanted to see if there was research that could demonstrate the ability to use homeopathy in epidemics/pandemics. If so, what type of research and can it be recognized as valid. If it is not, why not? I explored and gathered information, interviews with practitioners, charts, essays, population studies and Random Controlled Trials. These helped to see the various levels of ability for homeopathic remedies to be used to prevent infectious diseases in a laboratory and in actual contemporary populations. However, these studies are in contrast within the prevailing paradigm to do with how homeopathic remedies work. Since there is an underlying disbelief in the idea that highly diluted substances could work, there is a difficulty in accepting the studies that demonstrate success for homeopathic remedies. Introduction: Can homeopathy help for prevention of disease in epidemics or pandemics? I have been using Dr. Isaac Golden’s (2007) homeoprophylaxis (HP) program for children in my homeopathic clinical practice for 7 years. However, when clients and others ask for the scientific evidence, my reference to historical accounts of the use of homeopathy during actual epidemics doesn’t always seem to satisfy them. As I am questioning what is science and what is knowledge, I am


also unsure. The purpose of this essay is to identify and come to an understanding of the idea behind using homeopathy for the prevention of illness in epidemic or pandemic diseases and addressing whether there is valid demonstration of the successful use of homeopathy for epidemics/pandemic diseases. Ranging from historical references, Random Control Trials (RCTs) and population studies, and provings; are these sufficient to demonstrate the premise that homeopathic treatment can be used to have an impact on infectious diseases? Are there factors limiting the research or use of the information generated? Important aspects of this essay defined: According to Webster’s online dictionary (2013), Epidemics and pandemics refer to an outbreak of an infections disease where many people are affected in a wide geographic area. A pandemic is the same except it is affecting a larger geographic area that can occur beyond borders of one region or even country. The founder of homeopathy, Samuel Hahnemann explains in the Organon (1996), that homeopathy is most simply defined as a medical art relying on two main principles being the law of minimum dose and the law of similars. Homeoprophylaxis is the use of homeopathic remedies to prevent ahead of time a specific disease. A homeopathic remedy proving is a collection of observed and recorded signs and symptoms conducted according to the instructions outlined in Hahnemann’s (1996) Organon. The material medica is the resource where these provings and other useful sources are compiled for organized reference of each remedy’s therapeutic uses. Dr. Samuel Hahnemann and homeopaths inspired by him and his writings in the Organon have seemed to make good use of homeopathic treatment to help people who have succumbed to infectious diseases or to help prevent them from succumbing to them. It was Hahnemann’s discriminating observation in 1789 that began the exploration of prevention of disease with homeopathic remedies. In his Lesser Writings (1852), he first described his experience preventing Scarlet Fever by giving them all doses of Belladonna in addition to the members of the family who had contracted it. Using the principles of homeopathic medicine combined with knowledge of homeopathic remedies from provings or other material medica resources has granted the use remedies homeoprophylactically. Physician’s records: Historical references of hospital reports are one way a direct comparison can be made between homeopathy and non-homeopathic treatment. In the chart below compiled by Navab (2012), numbers of patient deaths in hospitals are compared to allopathic numbers of deaths. In these reports


the rate of success for homeopaths in specific hospitals is shown as a mortality rate of less than 10% for the treatment of scarlet fever, cholera, typhus fever, pneumonia, yellow fever and Spanish influenza. The mortality rates for the conventional doctors of the time (termed allopaths) are over 10% for each of these diseases. The treatments the allopaths had for the 1918 flu were limited to aspirin or acetylsalicylic acid according to Billings (1997) compared to what is available now. It is also very plausible that the results in charts are simply lower for allopaths because the allopathic medicines used between 1798 and 1918 were not as sophisticated as the ones in the present. In the 1800’s and early 1900’s when homeopaths were working as physicians within the medical system of society of the day, they had access to a statistically significant number of patients. Because these reports were created centuries ago, the information is open to interpretation. Reading the information in the chart above, different people will have different perspectives on the information presented depending on a person’s prior knowledge, beliefs and filters that can affect the conclusions (Fuller, 2003). A person educated in homeopathy (presumable already believing that homeopathy works) might ask ‘what remedies did they use?’ while a person not knowing homeopathy might simply ask the question ‘how’.


The homeopathic physicians had the same or similar access to clinical surroundings and tools available to the allopathic physicians. During the 1918 Influenza in California, Elsa Engle was a nurse practitioner using homeopathic remedies under instruction from Dr. Engle. As Malthouse (2010) wrote from an interview that was conducted by Frances Kalfus in 1992, the then 97 year old Elsa Engle explains their success at Hahnemann Hospital; “They all had about the same symptoms. You didn't have to do anything else but give them a bottle of Gelsemium, followed with a bottle of Eupatorium perfoliatum... In five days practically all of them were well”. Gelsemium and Eupatorium perfoliatum are homeopathic remedies that are still commonly used for


influenza. The CBC report (Puri, 2009) explained to viewers during the many homeopathic clients were turning to the remedy Gelsemium that was “used extensively during the Spanish flu epidemic of 1918” for the H1N1 flu. However, with information or data and its style of presentation, each person will come to a different conclusion depending on prior experiences and beliefs. In order for something like homeopathy, because it might be in contrast with a strong belief, even the highest quality of research won’t suffice to change that belief despite what a study shows. Rutten (2008) describes the problem that “Prior beliefs are updated in the Bayesian process, but the first prior belief has a special position. This first prior belief is very strong, we need to consider how strong and why. It is in fact paradigmatic and might not be susceptible to Bayes’ theorum”. Perhaps only a strong personal experience (seeing is believing) might be the only thing that can change a strong prior belief. RCTs Japanese Encephalitis (JE): Looking at two Random Control Trials (RCTs) in a clinical laboratory where studies were done with the infectious disease Japanese Encephalitis (JE) and doses of the homeopathic remedy, Belladonna. The authors Bandyopadhyay et al. (2010 and 2011) found statistically significant success showing that Belladonna is effective in preventing disease indicators. This is a chart from Bandyopadhyay et al. (2010) showing decreased viral infection found in the Choriallontoic Membrane (CAM) of unhatched chicks dosed with Belladonna in the four different potencies of 3, 6, 30 and 200;


For the RCT done on suckling mice by Bandyopadhyay et al. (2011), average survival rates of the infected suckling mice treated with Belladonna 200C daily for 14 days had almost double the survival rate than those not treated with Belladonna 200C. 47% survival rate for untreated mice versus 79.24% and 80.60% for the Belladonna treated mice for 7 and 14 days. In the discussion of this successful study, the authors Bandyopadhyay et al. (2011) state that homeopathic practitioners have historically been using the homeopathic remedy Belladonna for the prevention of JE without any RCT experimental proof of how it works and therefore there is further need to test how it is that the homeopathic remedy Belladonna has showed an ability to prevent JE. This study has successfully shown a specific outcome. However, the question of the properties of Belladonna that made it work is what the authors chose to recommend as required further study. Population Studies: Swine Flu in India: In India 2009 a Swine Flu patient study involving 23 Homeopaths and 1146 patients was conducted by Mathie et al. (2013) which took a set of previous agreed upon (by the Centre for Clinical Research of Homeopathy (CCRH)) group of symptoms defining Swine Flu by Homeopaths working in government approved health centres in India. The Homeopaths agreed to record their results in a formatted excel chart between October, 2009 and February, 2010. The most frequently prescribed remedy that helped the patients as the primary care for the Swine Flu was Arsenicum album; the very same remedy that the CCRH had identified as the as a prophylactic Genus Epidemicus for this pandemic. Results like this can tempt the enthusiast to proclaim at this as proof that homeopathy can be used in epidemics. However, the overarching challenge in demonstrating the proof that homeopathy can be successful for epidemics and pandemics through research and information is that it contrasts the current prevailing paradigm. To express this idea Rutten (2008) quotes Vandenbroucke (2001) “Accepting that infinite dilutions work would subvert more than conventional medicine; it wrecks a whole edifice of chemistry and physics”. With this in mind, the work shown in this study could present to different conclusions to people with different prior beliefs. If accepting the validity of homeopathic remedies is not a possibility within the belief system than accepting this study as successfully demonstrating that homeopathy can help in epidemics is also not a possibility.


Leptospirosis in Cuba: A study by Bracho et al. (2009) was conducted with 2.3 million people in Cuba. The population above 1 year of age was given two oral doses of the Leptospirosis Nosode in the 200C and 10M potencies with an interval of 7-9 days between doses. Then ten to twelve months later, they were given another two oral doses of the 10M potency 7-9 days apart. These homeopathic remedies were administered by approximately 5000 Cuban public health system personnel using five drops (250-300 µL) under the tongue (sublingually) 20 minutes away from eating or drinking or smoking. One year of comparison between the area that received doses (the Intervention Region, IR) and the Rest of the Country (RC) showed a significant decrease of cases of Leptospirosis in the IR. This study looked at the numbers generated by the same institutions that are responsible for managing epidemic disease diagnosis and prognosis in Cuba (the national weekly report based on provincial data generated by the Trend Analysis Unit from the Minister of Epidemiology of the Ministry of Public Health of Cuba). According to Bracho (2009) their prediction of number of cases of Leptrospirosis was 111-461 in the Intervention Region in the most precarious 3 week period (weeks 47-52 of 2007 because of number of days between the start of the increased rainfalls and infection rates) when only actually 38 confirmed cases showed up. This was a reduction of 91.8% to 65.8% in the IR. Despite that there were increased risks of Leptospirosis infection that year due to extreme rainfall in October-November in the IR, the annual number of cases decreased by 84% while in the RC there was an increase of 21.7%. The authors conclude that these findings lend to a high degree of confidence that using homeopathic remedies to prevent disease in populations is a useful tool for epidemics and pandemics. This study shows successful implementation of homeopathy for a population during an actual epidemic and demonstrates that homeopathy is successful in preventing illness during epidemics or pandemics. Whether this study will model a way that homeopathy can show success in preventing disease amongst a population for epidemic or pandemic disease outbreaks is still in question (Roniger, 2010). The positive aspect of this study is that there were millions of Cubans who willingly experienced homeopathy by taking those remedies in compliance with their predominant health professionals. As Rutton (2008) points out, changing towards a belief in homeopathic medicine might require a turning point such as a personal experience. What that has been shown to do is “We may accept evidence that we did not accept before. We may abandon the first prior, rearrange and re-interpret the evidence and then the process of sequential updating can start”. That way a previous belief that contradicts the idea that homeopathic remedies will not continue to


stand in the way of some possible data or information being presented in research of various types. Conclusions: In this essay I’ve brought to attention various types of demonstrations of the use of homeopathy for epidemics and pandemics, including some that are the accepted standard for medical science. Using these examples it seems to be possible to demonstrate the specific success with RCT studies, population studies plus historical records on the use of homeopathy during epidemics/pandemics. As Bracho says (2010) it is also possible to conduct further studies with a significant level of confidence that homeopathy will prove itself as a valid way to address the health of populations during epidemics/pandemics. However, the criteria required in order to conduct this type of research isn’t always easily available to homeopaths in various parts of the world. So far it seems that there is a facility in Cuba that has opportunity to do this plus certain homeopaths in certain clinics of India are also already established for these types of studies. There are challenges to the understanding and acceptance of use of homeopathic remedies for epidemics and pandemics. Part of it lies within the current paradigm that predominates. The disbelief that highly diluted substances such as homeopathic remedies could have a therapeutic action is the paradigm that limits the acceptance of studies on homeopathy despite their success in showing specific outcomes. With a prior acceptance of biochemical medicine combined with an expectation that homeopathy would act in the same manner, there is not a certain type of research that would qualify to change that disbelief that homeopathic remedies work because the prior belief is too many steps away from the new belief. It is recommended from this overview that any further studies to address the ability to use homeopathy for epidemics and pandemics should acknowledge that whether the reader concludes the study acceptable or not has to do with the challenge of the paradigm surrounding how homeopathic remedies work.


REFERENCES:

• Bandyopadhyay, B. (2010) Decreased intensity of japanese encephalitis virus infection in chick chorioallantoic membrane under influence of ultradilutions of belladonna extract. American Journal of Infectious Diseases 6 (2): 24-28.

• Bandyopadhyay, B. (2011) Suckling mice of “belladonna 200” fed mothers

evade virulent nakayama strain japanese encephalitis virus infection. International Journal of Microbiological Research 2 (3): 252-257.

• Billings, M. (1997) The Medical and Scientific Conceptions of Influenza. Last

accessed December 16th, 2013 at http://virus.stanford.edu/uda/fluscimed.html

• Bodman, F. (1975) The quest for specifics. British Homoeopathic Journal. 64

(1): 30-39.

• Bracho, G., Varela, E., Ferna ndez, R., Ordaz, B., Marzoa, N., Mene ndez, J., Garc ıa, L., Gilling, E., … Campa, C. (2010) Large-scale application of highly-diluted bacteria for leptospirosis epidemic control. Homeopathy 99, 156-166. doi:10.1016/j.homp.2010.05.009

• Fuller, S. (2003) Kuhn vs. Popper. Duxford, Cambridge, UK: Icon Books Ltd.

• Golden, I. (2007) Vaccination & homeoprophylaxis? A review of risks and

alternatives • (6th edition), Canberra: National Library

• Hahnemann, S. (1996). Organon of the medical art (6th Edition) edited and

annotated by W.B. O’Rielly. Redmond, Washington: Birdcage Books.

• Hahnemann, S. (1852) Lesser writings of Samuel Hahnemann last accessed Dec 2, 2013 at http://books.google.ca/books?id=YwTZzl_fk74C&dq=lesser%20writings%20by%20samuel%20hahnemann&pg=PR7#v=onepage&q=lesser%20writings%20by%20samuel%20hahnemann&f=false

• Mathie, R., Baitson, E., Frye, J., Nayak, C., Manchanda, R, and Fisher, P.

(2013) Homeopathic treatment of patients with influenza-like illness during the 2009 A/H1N1 influenza pandemic in india. Homeopathy 102, 187-192. http://dx.doi.org/10.1016/j.homp.2013.04.001

• Malthouse, S., (2010) Homeopathy and Influenze; The Spanish Flu experience.

The Immunity Challenge Conference Presentation. last accessed December 2, 2013 at http://www.cmcgc.com/media/handouts/061035/040_Malthouse.pdf

• Navab, I. (2012) Lives saved by homeopathy in epidemics and pandemics. last

accessed November 23, 2013 at http://drnancymalik.wordpress.com/2013/01/23/epidemics-and-pandemics/


• Puri, B. (2009) Last accessed Dec 12-13 at http://www.cbc.ca/news/canada/britishcolumbia/some-seek-alternative-swine-flu-therapies-1.833973

• Roniger, H & Jacobs. (2010) Prophylaxis against leptospirosis using a nosode:

Can this cohort study serve as a model for future replications?. The Faculty of homeopathy 99, 152-155. doi.10.1016/j.homp.2010.06.004

• Rutton, A. (2008) How can we change beliefs? A bayesian perspective. The

Faculty of Homeopathy 97, 214-219. doi:10.1016/j.homp.2008.09.007

• Vandenbroucke, JP & de Crean. (2001) Alternative medicine “a mirror image” for scientific reasoning in conventional medicine. Ann Intern Med 135, 507-513

• Webster’s online dictionary. Last accessed November 23rd, 2013 at

http://www.websterdictionary.org/definition/epidemic

• Webster’s online dictionary. Last accessed November 23rd, 2013 at http://www.websterdictionary.org/definition/pandemic

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !vm"

ALUMNI PRI!A: DOBAR SAVET NEMA CENU Objavljen intervju sa jednom od na$ih biv$ih studenata homeopatije Nadom Milo$evi# u «VESTI-U*ICE», 7. decembra 2018 IZVOR: https://www.infoera.rs/2018/12/07/dobar-savet-nema-cenu/

Odavno se ve# u apoteke «Iva» na Zlatiboru ne ide samo po lekove. Savet, lepa re!, proizvodi izra%eni po vrhunskim standardima su odlike „Ive“i razlog za$to kupci dolaze i uvek se vra#aju. Upravo se to zadovoljstvo kupaca, udru"eno sa zadovoljstvom zaposlenih, pretvorilo u snagu i entizijazam koji pokre#e sve ostalo, ka"e za Vesti vlasnica, Nada Milo$evi# Apoteke Iva posluju od 1991. godine. Osnovali ste je kao malu porodi!nu firmu, a evo ve# 27 godina predano i odgovorno radite u slu"bi zdravlja i lepote va$ih kupaca. Kako Vam sada iz ove perspektive izgledaju ti po!eci? -Sa radom smo po!eli najpre u U"icu kao biljna apoteka koja se bavila proizvodnjom i distribucijom prirodnih proizvoda, a sada na Zlatiboru posedujemo dve apoteke u okviru kojih radi deset zaposlenih. – po!inje svoju pri!u Nada i dodaje:


-U vreme kada sam odlučila da pokrenem sopstveni biznis, radila sam u državnoj apoteci. Nedostajala je organizacija, bila sam nemoćna a znala sam da mogu mnogo više uraditi i pružiti ljudima i građanima, ali ništa nije zavisilo od mene. Usledile su godine rada, odricanja, sticanja znanja, pa je nastala paleta magistralnih preparata koja se sastoji od lekovitih čajeva, masti, kapi, losiona i kozmetičkih preparata (krema, losiona, kozmetičkih mleka i ulja) namenjena kako svakodnevnoj nezi tako i uklanjanju estetskih nedostataka kože. Svi naši proizvodi izrađeni su po vrhunskim standardima od visokokvalitetnih, prirodnih sirovina, biljnih ekstrakata i vitamina. Nama je najvažnije da je potrošač zadovoljan. Naravno, u svom asortimanu imamo veliki broj domaćih i uvoznih lekova, dijetetskih suplemenata, kompletan program bebi opreme, veliki izbor medicinske kozmetike i anatomsku obuću najpoznatijih svetskih proizvođača. Da zaokružimo našu poslovnu priču, planiramo i otvaranje apoteke u Užicu. I za ove do sada smo uzimali kredite, tako će biti i ovog puta!- Kako izgleda kad žena reši da uzme „stvari u svoje ruke“? -Tada je to bilo rizično i jako nepopularno. Prosto je bilo i smešno, da ti iz državne služe, ideš u privatnike! Ni zdravstveno tada nisam bila dobro, ali sam jednostavno odlučila. Usledile su godine rada, obrazovanja i stizanja novih znanja. Danonoćno sam radila, razmišljala šta i kako, i istovremeno se edukovala. Uz taj kompletan rad završila sam i još nekoliko škola, homeopatija, bahove kapi, fitoterapija, zdrava ishrana… Stalno sam gledala kako da unapredim posao. I to je jedina formula uspeha! Nada Milošević je rođena u selu Drenova- Katušnica, i kaže da je sticajem okolnosti otvorila apoteku na Zlatiboru. Život je naučio da kada padneš moraš i ustati, čitav život je borba sa vetrenjačama. Ali sve je lakše kad imate podršku porodice i dragih ljudi. -Razumevanje je najbitnije. Uz mene je svih ovih godina bio moj suprug a sada su tu i deca. Ćerka je diplomirani farmaceut, a sin „pliva“ u oblasti informatike. Trudila sam se u životu da se ostvarim i kao supruga, majka i kao uspešna poslovna žena. Da li sam u tome uspela, ne znam, ali radila sam na tome. Prosto ne želim da pričam o sebi, samo znam da sam dosta radila, učila, i dan danas isto to činim. Jedino tako je moguće uspeti, i to je jedini pravi put, drugi ne znam. Vidim da ljudi to nešto postižu preko noći, imaju neke „kamione, avione“ nisam iz te priče i ne želim tako da živim i razmišljam.

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !vl"

Na pitanje da li "ena svoj poslovni put mnogo te"e izgra%uje od presdstvnika mu$kog pola, Nada ka"e: -Pa !ini mi se da- Da! *ena ima uz posao i sve druge obaveze. Nije samo biznis taj posao koji !eka "enu nego i more drugih svakodnevnih obaveza. Poku$avam sve to da sinhronizujem a koliko u tome uspevam ne znam ni sama! Zato je "enama u bisnisu te"e nego na$im mu$kim kolegama. Nada se godinam usavr$ava, bavi se i homepatijom, bahov je prakti!ar a tu je i fitoterapija. Ipak priznaje da joj je najve#a ljubav biljke: -Te 91. godine sam po!ela sa biljnom apotekom na Glavnoj ulici u U"icu. Nije to bilo slu!ajno, jer biljke su moja ljubav. Uvek sam ih volela. I u srednjoj $koli i kasnije na fakultetu biljke su mi bile razonoda. Sve o njima me je interesovalo. Primera radi kada sam imala i$ijalgiju, jedva sam se kretala, odem u prirodu me%u biljke, i to mi je bila rehabilitacija. Prosto sam ose#ala da mi one daju snagu i le!e me. Sve biljke su !arobne, samo treba znati za$ta koju upotrebiti. U apotekama Iva radi deset zaposlenih. Svi, poput Nade, idu na edukacije i obrazuju se u poslu kojim se bave: -Svi moji zaposleni su odli!ni radnici i ja sam im neizmerno zahvalna na saradnji. Bez njih ne bih mogla sve ovo posti#i. Svi oni dobro rade u


korist ljudi sa kojima su u kontaktu. Naši kupci znaju da mi to radimo sa ljubavlju i sa najboljom namerom. Ne da prodamo nego da zaista preporučimo ono što je zaista potrebno tom čoveku u tom trenutku. Po tome smo mi ustvari i prepoznatljivi svih ovih 27 godina. Homeopatija -Homeopatija je nauka gde se slično sličnim leči. Potrebno je da nađemo homeopatski lek na koji liči taj čovek, ili koji liči na tog čoveka, po mnogim osobinama. Sve je individualno jer svaki čovek ima svoju frekvenciju na kojoj funkcioniše. Kada se nalazimo u neravnoteži, ili u disbalansu (ravnoteža je balans a neravnoteža je disbalans) kad se nalazimo u disbalansu, mi imamo drugu frekvenciju. Potrebno je da nađemo lek koji je u toj frekvenciji. Ako me pitate da li to daje rezultate, moj odgovor je Da! – Najveće bogatstvo zaposleni -Puno mi je srce kada odem u neki drugi grad u Srbiji i oni između ostalog kažu „bili smo u apoteci uzeli smo to i to, ali one tvoje radnice su super, za deset. To je za mene najveća pohvala i moj najveći uspeh.

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !vv"

PROSLAVA NOVE 2020. GODINE U PROSTORU UDRU%ENJA «SIMILLIMUM» U BEOGRADU

Dana 24. decembra 2019. godine, okupili smo se na dru"enju u prostoru Udru"enja "Simillimum". Bili su na$i !lanovi Udru"enja iz raznih perioda, !ak i iz generacije koju smo upisivali 2005. godine. Hvala svima na odzivu! BILO NAM JE LEPO I USTANOVILI SMO DA TREBA TO &E'(E DA ORGANIZUJEMO. PRIHVA(ENO! PO*ELELI SMO U NOVOJ GODINI BOLJA VREMENA ZA HOMEOPATIJU (!) Pogledajte jedan deo foto-albuma.

!!

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././&!vp"


U SUSRET LETNJEM SEMINARU

O MINERALNOM CARSTVU U JUNU 2020. GODINE AMBER (SUCCINUM)

Patricia Hatherly: HOMEOPATSKA REMEDIJA AMBER (SUCCINUM) IZVOR: www. homeopathys-soh.org; proleće 2012 Upotreba ćilibara kao lekovitog sredstva trajala je kroz mnoge vekove; dobijajući ponosno mesto u istoriji narodne medicine otkad ga je dominikanski sveštenik Albert Veliki početkom ranog 13. veka nazvao Succinumom. Trenutno se sve više povećava upotreba ćilibarskih kuglica za pomoć bebama kod rasta zuba. Ovaj slučaj pokazuje da prekomerna upotreba može rezultovati nenamernim dokazivanjem s štetnim posledicama po zdravlje. Bila sam zainteresovana ovim slučajem i pitala sam ih o negovanju deteta. Ovaj lek izgleda kao da je otkriven u new age dobu ali on je poznat kao supstace još iz starih vremena. Nisam mogla da pomognem ali mislima sam da pratim primenu ćilibara, i kako to utiče na negovanje deteta na dužu stazu. I baš u slučajujedne male devojčice koja ga je dobila, pojavila se veoma dobra stvar. KLJUČNE REČI: amber; dobijanje zuba; dojenje; dokazivanje; hripavac Jednog hladnog zmiskog dana prošle godine, mala devojčica, pre neku nedelju je proslavljala svoj treći rođendan, došla je sa roditlejima u kliniku koji su smatrali da ima magareći kašalj. Roditelji su ispričali da ona ima kašalj nekoliko nedelja i da je proresivno sve gore. Ustajala je oko 23 sata naveče, sa kašljanjem «dahćući za vazduhom». Oni su to opisivali kao gušenje i kašalj koji grebe, sa slabim uzimanjem vazduha i to je izazivalo nevolje sa suvim povraćanjem. Imala je ružičaste obraze i njeni roditelji su je opisali kao toplokrvno dete koje baca pokrivač sa sebe noću; i, čak iako je hladan dan, ona je imala samo kratke gaćice-šorc i majicu sa sandala ma stopalima. Kada je počelo sa kašjem, kašalj se razvio sa čistim vodenastim izlučevinama koje su postajale sve gušće i žute u poslednjih 24 sata. Njeni roditelji su opazili da njen glas počinje da zvuči rapavo-promuklo. Njeno rođenje bilo je neposredan prirodni događaj te je dobro prihvatila sisanje i još uvek je dojena. Ima dobar apetit za raznovrsnom hranom i voli kuvano. Njena omiljena aktivnost u grupi mališana u vrtiču koji pohađa, je kuvanje.


Kada se smestila u novom okruženju klinike, skočila je odmah iz majčinog narulja i počela da se igra sa igračkama. Zanimljivo jeste što je otišla ravno na policu s drvenim blokovima i podigla drveni brodić i nekoliko drvenih kamiona i počela se igrati s njima na podu. Mislila sam da je to neobičan izbor za devojčicu, pa sam to komentarisala. Roditelji su se nasmijali i rekli da je fascinirana tako velikim vozilima (automobili, vozovi, autobusi). Očito voli tunele i ne voli ništa više nego da bude zaustavljena na železničkom prelazu da vidi voz izbliza .... "veliko uzbuđenje!". Napisala sam mentalnu belešku da proverim kasnije: MIND, FEAR, TRAINS, OF i MIND; FEAR, TUNNELS, CLOSED IN PLACES. Nema problema sa crevima niti mokrenjem i suva je tokom cele noći. Njeni roditelji su ispričali da je rast zuba bio «noćna mora sa puno neprospavanih noći» koje je njih naterali da su joj nabavili perle od ćilibara. Ja zapažam da ona još to nosi a takođe i njena majka. Upitala sam je zašto je to tako, i ona je rekal da je to završeno sa nicanjenkim njenih prvih dva zubića. Majka je objasnikada ona voli perle i želi da ih nosi stalno 24 sata u 7 dana, i da dete takođe voli i majčinu ogrlicu. Malena se nije dugo opirala dojkama, tokom ovog dela istorije slučaja; i kad se spomnju ćilibarske kuglice, posegnula je i čvrsto se držala za majčinu ogrlicu sa tim perlama. Moje mišljenje je bilo .... interesantan gest-pokret; zanima me postoji li lek u našoj Materia Medici napravljen od ćilibara? i pronađoh u Marfijevoj Lotus Materia Medici, sa dobrim pregledom i opisom Amber (Succinum) remedije. Interesantno je pročitati da dim od zapaljenog ćilibara stvara «... astmu; kašalj; kijanje; plakanje u curenje kapljica vodenog sekreta iz nozdrva». Čak šta više, interesantno je bilo zapaziti da je ulje veoma popularno kao remedija za magareći kašalj; da se daje utrljavanjem na kičmu tokom noći i ujutro. Jedini mentalni simltom koji je zabeležen je «strah od vozova i zatvorenih mesta». Uradila sam preskripciju i pripremima jednu dozu Succinuma 1M i majka je svečano odstranila oba ogrlice sa ćilibarskim perlama. Kašalj je nestao u nekoliko dana i nikad se nije više vratio. Dakle, ovde imamo jedan lep mali slučaj Succinuma. Kako se reč lagano kotrlja s jezika, a možda za neke dočarava sinonime kao što su Sucor (sokovi) i Nega (hranljivo). Oni među nama, koji su uživali u klasičnom obrazovanju učenjem latinskog jezika, oni koji su prihvatili latinske konjugacije i deklinacije, prepoznaju da je latinski koren sucus što znači


"sok; tečnost; vitalna tečnost u drveću i biljkama". Za one od nas koji dolaze iz čiste nauke, stalno prepoznajemo citrinsku kiselinu (C10H16O) (koja može da se dobije kao derivat iz ćilibara) koja je sposobna da obnovi energetski balans na ćelijskom nivou zbog njene ingrišuće uloge u Krebsovom ciklusu (videti http://en.wikipedia.org/Citric_acid_cycle). Bilo bi pošteno reći, stoga, da su sve teorijske isceliteljske tvrdnje za ćilibar, koje su dugo imale ponosnom mesto u narodnoj medicini otkad je dominikanski monah Albert Veliki u ranom 13. veku nazvao Succinum, a potieču od bioloških učinaka ćilibarne (citrinske) kiseline na molekularnom nivou. Očigledno da se ćilibarna kiselina danas komercijalno koristi, prvenstveno kao zaslađivač; i ironična stvar ovog slučaja je da ovde imamo dete koje uživa u svim zdravstvenim i psihološkim blagodatima još uvek je na dojkama, doji se, hrani se vitalnom supstancom kao beskonačnim slatkišima. Jasno govoreći, ljudsko mleko je "sok" ... "vitalna tekućina" i, zasigurno, ovde imamo dokazani odgovor kako zbog deteta koji nosi perle, tako i majke koja dodaje svoj doprinos preko majčinog mlijeka. Istinita je stvar da je dobra stvar koja dugo traje. Ne mislim pri tome na majčino mleko! MATERIA MEDICA: SUCCINUM IZVOR: https://www.homeopathycenter.org/remedy/succinum Istorija prirode: Elektron. Janta/Ćilibar. (Mineralizovana smola koju ne treba mešati s Ambergrisom, Ambra.) Trituracija. Otopina nerektiviranog ulja (Oleum Succini non rectificatum) pripremljeno suvom destilacijom Ambera. Rastvor ćilibarične (kiselaste) kiseline. C4H6O4. Klinička slika. Astma. Strah, vozovi i zatvorena/bliska mjesta. Globus. Polenska groznica. Štucati. Histerija. Leucocythemia splenica. Slezina, naklonost od. Karakteristike. Dr. Morris Weiner (citirano u «Novim, starim i zaboravljenim lekovima», testirao je Succin. Ac. Koji je sam pripremio iz Amber «kristala» suvom destilacijom. Parovi sirove kiseline, kaže, zapaljivi su i stvaraju astmu, kašalj, kijanje, plač, kapljanje vodene sluzi iz nosnica, bol u grudimaa i glavobolju. Po toj indikaciji je lečio trideset osoba koje su patile od polenske groznice i izlečio ih sve, te ih spasio od potrebe da godišnje naprave egzodus.


Dao je jedno ili dva zrna 3x trita. samog Succinuma razređenog u dvanaest kašikica vode, kašikucu svaka dva sata. Burnett (Bolesti slezine) koristio je nerektivirano ulje kao organski lek kod slezine, naročito kad je bilo propraćeno živčanim i histeričnim ispadima. Sirovo ulje je gusta smeđa tekućina koja ima jak empireumatski miris. To je snažno lokalno nadražujuće sredstvo i uspešno se koristi kao takvo kod lumbaga, reume i išijasa. Ulazi u sastav "Roche's Embrocation" i "Haarlem Oil" i ima popularnu reputaciju kao lek protiv kašlja protiv kašlja, a uputstva su to da se noću i ujutro utrljava u kičmu (Murrell, u Brit. Med. Četiri.). Doza kašikice, rekao je Murrell, uzrokovala je uporno povraćanje, proliv i simptome kolapsa, a pacijent je pobacivao. Ova zapažanja su vredna u odnosu na Burnettovo iskustvo. On je davo ulje: Na šest unci vode od žita dodaje se pola čaše sa uljem. Oni se ne miješaju hemijski, ali protrsanjem svaki put kad se uzme doza potrebna je podela i prigušivanje. Burnettova je glavna rečenica: "Bolni napadi slezine kod kojih često postoje konvulzivni napadi poput histeričnih i hipohondrijalnih." Burnett u svojoj knjizi opisuje najupečatljiviji slučaj "hroničnog uvećanja slezine, s hemi-hiperestezijom, cefalalgijom, dispnejom, ortopejom, konvulzijama" kod mlade dame "prema kraju svojih tinejdžerskih godina". Nakon godina lečenja sa drugima i njom, Burnett je zaključio iz Rademacherovog iskustav sa Succ. olemom da bi mogao obezbediti lek. Daje se u dozi od pet kapi, tri puta dnevno. U četrdeset osam sati konvulzivni napadi prestali su zauvek, a sve pojave polako usporavaju leukocitemiju. Glavna reč Burnettovih dela glasi: "Strah od vozova i zatvorenih/uskih mesta." Njegova doza je pet kapi ulja, tri puta dnevno. Relacija: Uporedite: Splenics, Cean., Nat-m., Querc., Mang. ak., Nat. sul. Um. Strah od vozova i zatvorenih/bliskih/uzanih mesta. Glava. Glavobolja. Oči. Lučenje suza. Nos. Kijanje, ispuštanje vodenaste sluzi iz nosnica. Grlo. Globus. Trbuh. Uporno štucanje. Nasilno povraćanje. Ženski seksualni organi. Astma. (Incipient phthisis. Hronični bronhitis. Magareći kašalj.) Grudi. Bol u prsima. Generalno. Simptomi kolapsa, pacijent je abotirao, ali se oporavio. Histerične konvulzije kod žena (od mirisa. Burnett).


ĆILIBAR - OKAMENJENI SUNČEV ZRAK IZVOR: https://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.303.html:439418-Cilibar---okamenjeni-suncev-zrak J. J. 20. jun 2013. Legende - ćilibar je lekovita smola od koje nastaju najlepši komadi nakita, talismani protiv uroka i lekovi za dušu i telo... Spiritualisti veruju da ćilibar povezuje nebo i zemlju, dušu sa univerzumom

Ćilibar (jantar, amber) zapravo i nije kamen! Nastao je kao čudesna mešavina različitih biljnih smola sa drveća koja su rasla i pre 50 miliona godina, pre svega u Skandinaviji i okolini Baltičkog mora. Sadrži vodonik, kiseonik, ugljenik u obliku jantarne kiseline, eterična ulja u kojoj su sačuvani mehurići vode, ostaci lišća, cveća, delovi fosila insekata, a ponekad i paukovu mrežu. Dogodi se da u ćilibaru bude i gušter, ali retko kada, jer veće životinje uspeju da se izvuku iz lepljive mase. Sitniji insekti zauvek u njoj ostaju, okamenjeni u smoli, a podaci govore da nasjtariji mrav pronađen u u ćilibaru datira od pre sto miliona godina.

Prirodni ćilibar nije dragulj, ali baš kao i biseri i korali spada u vrstu organskog kamenja. Najcenjeniji je baltički, koji se naziva još i "zlato severa". Nekada se poznatim baltičkim ćilibarom trgovalo kao sa najcenjenijim blagom, pa je postojao i "jantarski put", koji je povezivao Baltik i zemlje južne Evrope. Baltički ćilibar sastavljen je uglavnom od smole posebne vrste drveta pinnus sussinifera, i star je oko 35 miliona godina. Postoje i starije vrste ćilibara koje su nastale pre oko 100 miliona godina, ali stručnjaci tvrde da je od oko 350 vrsta baltički nezamenljiv. Ćilibar može da balsamuje i sačuva živo tkivo, zbog čega ga ima i na egipatskim mumijama. Ipak, istorijat ćilibara seže još dalje od drevnog Egipta. Bio je poznat i u praistoriji i kroz vekove cenjeniji od dragog


kamenja, jer su mu pripisivane magijske moći. Oko njega su se vekovima gradili mistični rituali, priče, legende... Jedna od njih kaže da je nastao kao skamenjena suza prve žene Eve koju je prolila kada je odvojena od Adama, druga kaže da je u ćilibaru okamenjen sunčev zrak, dok Kelti veruju da ćilibar pretstavlja božje suze. Prema zapisima istoričara Ovidija, sin boga Heliosa, Faeton, nagovorio je oca da mu pozajmi vatrene kočije jer je silno želeo da ih provoza. Međutim, kako nije bio vičan vožnji, zapalio je zemlju i useve i napravio veliku štetu. To je jako razbesnelo Jupitera pa ga je za kaznu ubio munjom. Faetonova majka i sestra nisu mogle da podnesu njegovu smrt, od tuge su se pretvorile u drveće, a od njihovih suza, osušenih na suncu, nastao je ćilibar. Mistična smola, verovali su Rimljani, čuva mrtve, a miris koji se oslobađa spaljivanjem ćilibara pojačava vidovitost. Žene su ga oduvek nosile, pa su grobnice starih Etrurki pune ćilibara, a naučnici pretpostavljaju da što ga je više bilo žena je bila bogatija i sa višim svešteničkim činom. Neki narodi i danas ga jako poštuju, a kod jednog nomadskog naroda u Maliju još je deo narodne nošnje. Neudate devojke u kosu stavljaju male komade zlatne smole, dok žene nose velike ukrase od ćilibara, kao znak svog bračnog statusa. Od ćilibara se pravilo obredno kamenje, ukrasi, talismani, nakit... U 19. veku korišćen je i u brodogradnji, umetnici ga vekovima pretapaju u skulpture, a u jednom mestu u Grčkoj jantar se danas dodaje određenoj vrsti vina kako bi se sprečilo njegovo kvarenje. Ćilibar je i cenjen lek u narodnoj medicini, ali označen i kao moćan talisman koji štiti protiv zlih čini i uroka. Verovalo se da ženama obezbeđuje plodnost i mnogo dece Vekovima se verovalo da ima lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet. Plinije Stariji zapisao je da ćilibarska ogrlica brani telo od bolesti, štiti grlo, otklanjala nervozu i pruža pozitivnu energiju. Soli ćilibarske kiseline odličan su biostimulator nervog sistema, pa jačaju živce, stimulišu bubrege i poboljšavaju protok krvi, naročito kod starijih osoba. Jantar oslobađa telo od stresa, čisti creva i odličan je za detoksikaciju organizma. U Rusiji se novorođenoj bebi stavlja ćilibarska ogrlica kako je ne bi bolelo grlo i kako bi se ublažili bolovi zbog nicanja


zubića, a poslednjih godina taj trend stigao je i kod nas, pa se ćilibarske ogrlice za bebe mogu kupiti u svakoj bolje opremljenoj radnji za decu. Ćilibar sadrži i sukcinatnu kiselinu, moćan antioksidans, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, a naučna istraživanja potrvdila su da ova supstanca ima izuzetan uticaj na ljudski organizam. Jača imunitet, koncentraciju i reflekse, pojačava energiju, pomaže rad štitne žlezde, otklanja glavobolju i reguliše pritisak.

Spiritualisti veruju da ćilibar povezuje nebo i zemlju, da transformiše sunčevu energiju u mineral. Kao takav reguliše protok duhovne energije, usmeravajući je prema stvaralaštvu i čistoti. Povezuje individualnu energiju sa kosmičkom, dušu sa univerzumom... Neki filozofi smatraju da je reč jantar nastala od reči "gintaris", što znači zaštitnik od bolesti. Lečenje ćilibarom ili jantaroterapija vrlo

je popularna, a posebno se preporučuje svim osobama čiji rad hormona treba da se stabilizuje. Neki stručnjaci tvrde da bi svi pušači trebalo da nose ćilibarske ogrlice, jer ova smola jača grlo i disajne puteve. Astrolozi tvrde da ćilibar najviše prija rođenim u znaku Lava, čuva ih i daje im snagu. Zbog sve ređih nalazišta cena ćilibara iz godine u godinu sve je veća, pa se mogu pronaći vrlo uverljive kopije, koje samo iskusno oko može prepoznati. Bolje kopije dobijaju se kuvanjem kazeina, žumanceta i brašna. Da biste znali da je ćilibar pravi, protrljajte ga vrlo snažno pamučnom ili vunenom tkaninom. Ukoliko jeste, ispustiće opojan miris koji podseća na borovinu. Ako ćilibar protrljate alkoholom, a on počne da bledi, u pitanju je kopija. Ćilibar ne treba nikada čistiti, savetuju stručnjaci, već ga povremeno izneti na sunce. Ukoliko se koristi kao lek, treba birati samo čiste komade u kojima nema fosiliziranih insekata. BOJE I PROVIDNOST Iako je zlatno-žuta tipična boja ćilibara, on može biti i beo, svetložut, u boji meda, crvenkast, tamnosmeđ ali i tamnozelen i plavkast... Takođe, providnost varira, pa se mogu pronaći poluprovidni, neprozirni, ponekad


čak i fluorescentni primerci. Baltički, najcenjeniji ćilibar, jako često je svetloplav zbog mehurića vazduha u sebi. Takođe, vrlo cenjen providni ćilibar iz Dominikanske republike star je oko 25 miliona godina i jači je od "običnog". U Rumuniji se može pronaći sivi, a na Siciliji crni ćilibar. Tamna boja zavisi od starosti i sušenja ćilibara, a kako smola ima sposobnost da apsorbuje vodu ponekad uveća svoju zapreminu za čak 8%. U Tasmaniji je pronađen potpuno providni beli ćilibar za koji se veruje da je star preko dva miliona godina. Burmanski ćilibar potpuno je neprovidan i nešto tvrđi od Baltičkog. Boja ćilibara može se i veštački menjati zagrevanjem i hemijskim putem. To su znali i Stari Rimljani koji su ga menjali korenjem biljaka, morskog purpura i kozjeg loja. Na taj način dobijali su drago kamenje, pre svega ametist. ĆILIBARSKA SOBA Za vreme vladavine pruskog kralja Frederika Prvog (početak 18. veka) u jednoj prostoriji palate u Berlinu napravljena je "ćilibarska soba", umetničko delo enterijera. Kada je kralj umro, njegov naslednik je sobu poklonio ruskom caru Petru Velikom, kao simbol zajedništva dva kraljevstva.

Soba je premeštena u palatu u Sankt Petersburgu i u njoj je uživala Katarina Velika. Unela je nekoliko izmena, tačnije četiri mozaika iz Firence ukrašena dragim kamenjem. Takva je bila sve do Drugog


svetskog rata, kada je sakrivena kako bi se blago sačuvalo i iznelo iz Rusije. Međutim, nacisti su znali za ovo neverovatno umetničko delo i 1941. ga uzeli. Od tada mu se gubi svaki trag i iako je godinama kasnije ruska i nemačka vlada sprovodila razne istrage, blago iz ćilibarske sobe nikada nije pronađeno. USPOSTAVLJA RAVNOTEŽU DUHA I TELA I ISTIČE LEPOTU ŽENE Neki narodi veruju da je jantar kamen čišćenja, da budi životnu radost, privlači ljubav i toplinu, stimuliše sreću i zadovoljstvo. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, a neki veruju da su ogrlice od ćilibara neka vrsta kondenzatora struje, odnosno da privlače elektricitet i izvlače ga iz osobe koja je nosi. Ćilibaru je pripisivana magična moć jer je, prema verovanjima, drvo biće čiji se koreni spuštaju duboko unutar zemljine površine dok se njegovo stablo proteže prema nebu. U spiritualnom smislu drvo povezuje nebo i zemlju, pa smola kao njegov proizvod, transformiše sunčevu energiju u životnu. Zbog svega navededenog mnogi veruju da je ćilibar izuzetan lek protiv depresije i da pomaže u uspostavljanju ravnoteže duha i tela. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi. Mnoge rane rezbarije u ćilibaru prikazivale su životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe, pa se veruje da ćilibar podstiče rađanje. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage, jer u njegovoj osnovi zarobljen život. Ćilibar, veruju mnogi, omogućava telu da se samo isceli tako što apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u optimizam. Takođe, neki narodi veruju da ćilibar pomaže da se donesu ispravne odluke i pravi izbori, ali i da utiče na lepotu žene, odnosno pojačava je. Takođe, on umanjuje porođajne bolove, progbleme sa zglobovima, bol u leđima, kostima i zubobolju. Stručnjaci tvrde i da ćilibar štiti od radijacije, posebno zračenja modernih aparata - kompjutera i mobilnih telefona. Kada se nosi direktno na koži sprečava alergije, a ispitivanja pokazuju da je efikasan kod upala jednako kao antibiotik. Da bi bolno mesto prestalo da boli, potrebno je samo postaviti ga u neposrednoj blizini. ЋИЛИБАР Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Ћилибар

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././&!pp"

\5=5c)B 5=5 ?)GA)B ?D b3;5=G);E3=), 83?) ;D @:3ABDch)I) 9) 59B)4@ G)85A) 5 =)85B)7D. W)83 G5?D E5GDB)=, ?DB GDE) 8B5;A)=G@ ;AB@8A@B@, ;E)AB) ;D 4B)>5E 8)ED7DE. 2Be85 G)95I 9) J5=5c)B ?D D=D8AB3G, AD 34)A=D :3A5eD 5 G)95I 9) D=D8AB5f5ADA (:B5=583E ABh)7), J5=5c)B ;D G)D=D8AB56D). \5=5c)B ;D 43c5?)3 59 eDA5G)B;83> 4BIDA) Pinus succinifera, 83?D ?D 59@EB=3. Y3 ?D AIB45 =3Eh5I5 E)ADB5?)=, )B3E)A5e)G, B);AI3Bh5I @ 85;D=5G)E). Nc5eG3 ?D :3=@AB)G;:)BDGA)G ;) ;?)?G3E :3IB65G3E. T3>@JD >) ?D :3=5B)A5. O)4Bg5 ;@8f5G)AG@ 85;D=5G@ @ 83E:=D8;5B)G3E 3c=58@. O5GADA5e85

J5=5c)B ?D bDG3=-b3BE)=4D<54G) (5=5 4B@>)) ;E3=). [)GA)BG3 @hD ?D ;ED;) ADB:DG) 5 83B5;A5 ;D 9) =)85B)7D.

)*+,-.+/-*012.+/ S)=)956A) J5=5c)B) ;D E3>@ G)J5 @ EG3>5E 9DEh)E) ;IDA). S)?:39G)A5?) G)=)956A) @ VIB3:5 ;@ 3G) @ c)=A5e85E 9DEh)E), 90% J5=5c)B) ;D 43c5?) @ B@;83E M)=5G5G>B)4@, 3;A)=3 @ V;A3G5?5, Q5AI)G5?5, L3h;83? 5 SDE)e83?; 5E) >) @ XI)?f)B;83?, C@;AB5?5 5 G) O5f5=5?5. K CEDB5f5 >) 5E) G)?I56D @ R3E5G58)G;83? FD:@c=5f5. H)=A5e85 J5=5c)B ?D G);A)3 @ ADBf5?)B@, IDJ5E 4D=3E @ 3=5>3fDG;83? D:3<5 :BD 40-60 E5=53G) >345G).

!"#"$$%#%#&'"#()&*&#+,-&././& !po"

!32+14/ +/*- .4. 50 5676.2* 8.962* :*-.;<12 = >676;*-=

?.-147. >676;*-* L3eDA83E 19. ID8) ;E)AB)=3 ;D 4) J5=5c)B :3A5eD 5;8h@e5I3 59 3c=);A5 H)=A58). LB@;85 <DE5e)B NA3 PD=E, :3=)9DJ5 34 e57DG5fD 4) c)=A5e85 J5=5c)B ;)4Bg5 I5;38 ;AD:DG ;@8f5G)AGD 85;D=5GD, 9)8h@e53 ?D 4) c)=A5e85 8)B)8ADB56D G)?E)7D 3% 3ID ;@:;A)GfD. 2345G)E) ?D :B3fDG)A ;@8f5G)A;8D 85;D=5GD c53 AD;A 9) @AIBd5I)7D :3BD8=) J5=5c)B). CG)=59) J5=5c)B), :BIDG;AIDG3 5GbB)fBIDG) ;:D8AB3>B)b5?), E3gD c5A5 ?);)G :38)9)ADh 8@=A@BG5< :BD3cB)g)?) :B)5;A3B5?;85< 9)?D4G5f). \5=5c)B ?D :B3G)dDG @ E58DG;85E >B3c3I5E) 5 G) ED45ADB)G;85E G)=)956A5E) 83?) 4)A5B)?@ 59 cB3G9)G3> 5 >I394DG3> 43c). N;5E EDA34D 5GbB)fBIDGD ;:D8AB3>B)b5?D, 9) @AIBd5I)7D ;);A)I) J5=5c)B) 83B5;AD ;D ?36 5 >);G) <B3E)A3>B)b5?), <B3E)A3>B)b5?) A)G83> ;=3?), ;:D8AB3EDAB5?) E);D, G@8=D)BG3 E)>GDAG) BD93G)Gf), GD@AB3G;8) )8A5I59)f5?). NID EDA34D 4)?@ @>=)IG3E ;=5eGD BD9@=A)AD 5 E3>@ 4) :3;=@gD 9) :B3IDB@ BD9@=A)A) 5GbB)fBIDGD ;:D8AB3bB)b5?D, 83?) ?D G)??D4G3;A)IG5?), G)?cBg) 5 G)?D83G3E5eG5?), 9) @AIBd5I)7D :3BD8=) J5=5c)B). )1@1-12A1

• J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill. 2002. ISBN 978-0-07-136076-0.

• C=D8;)G4)B L)=)ID;AB), CG)=59D J5=5c)B) 5 E34D= :B)5;A3B5?;8D AB>3I5GD, OCSK, HD3>B)4, 1992.

Videti i: https://en.wikipedia.org/wiki/Amber


TRANSKRIPT SA RADIONICE «ANĐELI, IZASLANICI IZ DUHOVNOG SVETA»

Od 01. do 03. novembra 2019. Andreas Bjorndal homeopata, kabalista, akupunkturolog istraživač starih

kultura i njihovih medicinskih sistema, vodio je “Naš je život prepun duhovnih bića, gde god da smo. Možda je nama teško to da shvatimo, ali Anđelima nije. Oni nemaju problem sa distancom i vremenom. Oni su tu u toliko aspekata našeg života. I kako postajemo svesniji, stičemo više poverenja, počinjemo na neki način da zavisimo od njih” – A.Bjorndal iz transkripta “Anđeli izaslanici iz duhovnog sveta” Setimo se, Anđeli su duhovna bića koja rade “na nama”, pomažu u kultivisanju naših vrlina. Tu su u svakodnevnim situacijama kada na primer, iznebuha dobijemo znak ili podsetnik da nešto uradimo, ponesemo…da krenemo ranijim autobusom, a onda čujemo da je sledeći autobus bio zaglavljen u saobraćajnoj vrevi čitav sat i da sigurno ne bismo stigli na željenu destinaciju na vreme. Razmenili smo mnogo takvih iskustava . Možemo reći da su sve to koincidencije, ali vidimo da sinhoniciteti sve više i više funkcionišu, kada smo otvoreni. Shvatili smo koliko zapravo nema razlike između Kabale i hrišćanske tradicije. I kako Drvo života može da se koristi kao putokaz u napretku društva, odgajanju dece, terapeutskom radu, medicini, duhovnom razvoju a sve uz pristustvo i pomoć anđeoskih bića. Istražili smo kvalitete i ulogu svih glavnih arhanđela: Mihaila, Gavrila, Rafaila…Ne samo istražili nego i doživeli. Dogovorili smo se da oformimo grupu “Anđeli” - za duhovnu nauku i samorazvoj, koja će nastaviti samostalno da radi između Andreasovih dolazaka. Grupa se i sastala dva puta , na zadovoljstvo svih članova i otvorena je za pristup novih članova. Po želji i afinitetu i naravno besplatno. Očekujemo Andreasov dolazak u junu. Predviđeno vreme za nastavak Anđela je 29. i 30. juni u popodnevnim satima.

Transkript sa radionice moguće je poručiti na broj telefona +381 64 3067465 ili mejlom [email protected]


Documents

SIMILLIMUM. times asopis udru enja „Simillimum“ GODINA