U ovom broju - paragraf.rs · Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014 - dalje: Uredba), predviđena je mogućnost pojednostavljenja

U ovom broju:

• NOVINE U SISTEMU "KUĆNOG CARINJENJA"

• NEDOVOLJNI POSTUPCI OBRADE ILI PRERADE KOJI ODREĐUJU STATUS POREKLA PROIZVODA

• STICANJE PREFERENCIJALNOG POREKLA ROBE PRILIKOM REEKSPORTA IZ BUGARSKE U EVROPSKU UNIJU

• IZVOZ SVEŽEG MESA I MESNIH PRERAĐEVINA U RUSKU FEDERACIJU

• POSTUPAK UZIMANJA I SLANJA UZORAKA ROBE ZA FITOSANITARNU KONTROLU NA GRANIČNIM PRELAZIMA

• PRAVO I USLOVI ZA IZVOZ POLOVNE (ISPRAVNE I NEISPRAVNE) ROBE

• POSTUPANJE I NADLEŽNOST KOMISIJE ZA CARINSKE PREKRŠAJE

• POSTUPAK NAKNADNE KONTROLE OKONČANIH CARINJENJA

Specijalni dodatak časopisu Carinski instruktor za špeditere

www.paragraf.rs | Specijalni dodatak časopisu Carinski instruktor za špeditere | maj 2015. | 1

CARINSKO POSLOVANJE

Carinski postupci

NOVINE U SISTEMU „KUĆNOG CARINJENJA” .....................................................................................................4I Skraćenje vremena kod kućnog carinjenja ............................................................................................................ 4II Unošenje tarifnog broja u zahtevima za odobrenje pojednostavljenih uvoznih i izvoznih postupaka .................. 5III Promene u načinu postupanja korisnika Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca nakon uvođenja novih obaveznih načina okončanja postupka tranzita ................................................................... 6IV Stavljanje robe u tranzitni postupak sprovođenjem radnji predviđenih za postupak koji sprovodi nosilac statusa ovlašćenog pošiljaoca ..................................................................................................................... 9

▶ Pitanja i odgovori

Prekid tranzita radi dotovara robe na carinskom području Republike Srbije .................................................25

Overa istupa u slučaju kada se posle izvoznih deklaracija C1 i C3 podnosi elektronska tranzitna deklaracija u sistemu NCTS ...........................................................................25

Podnošenje elektronske tranzitne deklaracije nakon sprovedenog postupka izvoznog carinjenja po više deklaracija C2 i C3 ..............................................................................26

Postupak carinskog skladištenja - prodaja robe koja je vlasništvo stranog lica pri čemu se ne mora odjednom ocariniti celokupna količina smeštene robe ................................................27

Carinska vrednost


Obračun uvoznih dažbina kod povrata opreme nakon obavljene popravke u inostranstvu ...........................28

Tretman troškova prevoza kod utvrđivanja carinske vrednosti u slučaju kad uvoznik prevoz obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom .....................................................................29

Svrstavanje robe


Uvoz šećera u Republiku Srbiju iz Rusije, Moldavije, Ukrajine i Belorusije .....................................................30

SADRŽAJ


2 www.paragraf.rs | Specijalni dodatak časopisu Carinski instruktor za špeditere | maj 2015. |

Poreklo robe

NEDOVOLJNI POSTUPCI OBRADE ILI PRERADE KOJI ODREĐUJU STATUS POREKLA PROIZVODA .......................32Primeri koji se odnose na tumačenja nedovoljnih postupaka obrade ili prerade ................................................... 33

Složenost proizvodnih postupaka koja određuje poreklo proizvoda u odnosu na nedovoljne postupke obrade ili prerade ........................................................................................................... 34


Izvoz svežeg mesa i mesnih prerađevina u Rusku Federaciju sa aspekta veterinarsko-sanitarnog pregleda i sticanja statusa preferencijalnog porekla robe ......................................37

Sticanje preferencijalnog porekla robe prilikom reeksporta iz Bugarske u Evropsku Uniju ............................39

Granične inspekcijske kontrole


Postupak uzimanja i slanja uzoraka robe za fitosanitarnu kontrolu na graničnim prelazima ........................40

PREKOGRANIČNI PROMET KORIŠĆENE ROBE


Uslovi i dokumentacija potrebna za izvoz otpada (papir, pet ambalaža, gume, ulja, aluminijum, staklo) ....41

Reparacija mašina u slobodnoj carinskoj zoni i mogućnost njihove prodaje na domaćem tržištu za poznatog kupca ..............................................................................43

Pravo i uslovi za izvoz polovne (ispravne i neispravne) robe .........................................................................44

UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU

POSTUPANJE I NADLEŽNOST KOMISIJE ZA CARINSKE PREKRŠAJE CARINARNICE S OSVRTOM NA CARINSKI ZAKON I ZAKON O PREKRŠAJIMA ..........................................................................46




Vođenje prekršajnog i upravnog postupka u slučaju “prerazduženja” robe koja se nalazi u postupku privremenog uvoza ..............................................................................................47

Postupak naknadne kontrole okončanih carinjenja ......................................................................................48

AKTUELNA OBJAŠNJENA UPRAVE CARINA

PRIMENA ODLUKE O ODREĐIVANJU ROBE ZA ČIJI JE UVOZ, IZVOZ, ODNOSNO TRANZIT PROPISANO PRIBAVLJANJE ODREĐENIH ISPRAVA ...........................................................50

NOVO UPUTSTVO O POSTUPANJU GRANIČNOG FITOSANITARNOG INSPEKTORA TOKOM SLUŽBENIH KONTROLA POŠILJAKA HRANE BILJNOG POREKLA ..........................................................53

JAVNA PRODAJA VOZILA M I N KATEGORIJE ZA KOJA SU NADLEŽNI PREKRŠAJNI SUDOVI DONELI PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE KOJIMA JE IZREČENA ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA ROBE I NALOŽENO IZVRŠENJE ISTE JAVNOM PRODAJOM .........................................................................................55

POSTUPANJE CARINSKIH ORGANA U PREKRŠAJNIM POSTUPCIMA ZAPOČETIM PO RANIJE VAŽEĆEM ZAKONU O PREKRŠAJIMA .........................................................................57

DOKUMENTA KOJA UVOZNIK/IZVOZNIK KOJI NIJE ISTOVREMENO I NOSILAC DOZVOLE ZA LEK TREBA DA PRILOŽE U POSTUPKU CARINJENJA LEKA ............................................58

UVOZ/IZVOZ LEKOVA I MEDICINSKIH SREDSTAVA KADA UVOZNIK/IZVOZNIK NIJE NOSILAC DOZVOLE ZA LEK, ODNOSNO NOSILAC UPISA MEDICINSKOG SREDSTVA U REGISTAR MEDICINSKIH SREDSTAVA .............59



C ARINSKO POSLOVANJE

Carinsk i postupci

NOVINE U SISTEMU „KUĆNOG CARINJENJA”

Članom 101. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015) i čl. 201. do 245. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014 - dalje:

Uredba), predviđena je mogućnost pojednostavljenja carinskog postupka u smislu da carinski organ može odobriti da se roba stavi u određeni carinski postupak na osnovu knjigovodstvene isprave, u prostorijama nosioca odobrenja ili u drugom prostoru koji odobri carinski organ, bez obaveze dopremanja robe carinarnici.

Uprava carina je pozivajući se na navedene propise počev od sredine 2011. godine počela da odobrava primenu Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca (akt Uprave carina br. 148-II-483-01-93/2011 od 4.4.2011. godine) i Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca (akt Uprave carina br. 148-II-483-01-92/2011 od 4.4.2011. godine). Ovi pojednostavljeni postupci su poznatiji kao postupci „kućnog carinjenja”.

Prethodne tri godine navedeni pojednostavljeni carinski postupci nisu bitno menjani, a onda su uvedene sledeće novine: I Od 8.9.2014. godine, na osnovu akta Uprave carina br. 148-03-483-01-234/2014 od 21.8.2014. godine, skraćen je na 15 minuta vremenski interval u okviru kojeg carinski službenici mogu da odluče da izvrše neki za dekla-ranta vidljiv oblik kontrole robe deklarisane u podnetoj carinskoj deklaraciji odnosno da izvrše kontrolu prateće dokumentacije. II Od 25.12.2014. godine na osnovu akta Uprave carina br. 148-03-030-01-666/2014 od 25.12.2014. godine, uve-dena je mogućnost da se roba za koju se odobrava stavljanje u Pojednostavljeni izvozni postupak u pro-storu pošiljaoca i Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca definiše putem tarifnog broja (četvorocifrene tarifne oznake) umesto putem tarifnog stava (dvanaestocifrene tarifne oznake). III Od 25.1.2015. godine, pre započinjanja sprovođenja Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca, moraju se preduzeti radnje predviđene za postupak koji sprovodi nosilac statusa ovlašćenog pri-maoca kako bi se okončao tranzitni postupak u okviru kojeg se roba od graničnog prelaza doprema do mesta na kojem će se sprovoditi postupak „kućnog carinjenja”. IV Od 1.4.2015. godine, nakon što se korišćenjem Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljao-ca okonča stavljanje strane robe u carinski postupak ponovnog izvoza (IZ3/JCI C3, vrsta postupka 31), postupak pasivnog oplemenjivanja ili postupak privremenog izvoza (IZ2/JCI C2, postupci 21 ili 23 kod kojih je prethodni po-stupak 51, 55 ili 57), roba se mora staviti u tranzitni postupak sprovođenjem radnji predviđenih za postupak koji sprovodi nosilac statusa ovlašćenog pošiljaoca.

I Skraćenje vremena kod kućnog carinjenja U prvobitnim tekstovima koji objašnjavaju Pojednostavljeni izvozni postupak u prostoru pošiljaoca i Pojedno-

stavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca je bilo propisano da nakon što deklarant podnese urednu elektronsku carinsku deklaraciju nadležnoj carinskoj ispostavi/referatu otpočinje da teče rok u trajanju od trideset minuta u okviru kojeg carinski službenici mogu da obaveste deklaranta da će sprovesti neki vid kontrole robe ili pripadajuće doku-



mentacije i to: - delimičan fizički pregled robe, - potpun fizički pregled robe, - pregled dokumentacije, - delimičan fizički pregled robe i pregled dokumentacije, - potpun fizički pregled robe i pregled dokumentacije, - skener, itd.

Navedene kontrole mogu biti inicirane od strane Sistema za analizu i upravljanje rizikom ili od strane postupa-jućeg carinskog službenika. U protivnom, ukoliko se ne naloži vršenje kontrole, Informacioni sistem carinske službe (dalje: ISCS) automatski elektronskom porukom deklaranta obaveštava da je carinski postupak okončan te da se roba pušta deklarantu.

Statistika je pokazala da je broj kontrola koje su carinski službenici sprovodili u okviru postupka „kućnog carinjenja” bio izuzetno mali. Posmatrano u odnosu na broj naimenovanja u podnetoj Jedinstvenoj carinskoj ispravi (dalje: JCI), procenat izvršenih kontrola se kretao ispod 5% kod izvoznog, odnosno ispod 10% kod uvoznog carinjenja. To znači da se celokupan postupak izvoznog/uvoznog carinjenja uglavnom okončavao za ukupno 30 minuta od tre-nutka podnošenja uredne elektronske carinske deklaracije.

Višegodišnja praksa je pokazala da je rok od 30 minuta isuviše dug jer Sistem za analizu i upravljanje rizikom već nakon nekoliko sekundi od trenutka prijema uredne carinske deklaracije elektronskom porukom obaveštava po-stupajućeg carinskog službenika o eventualnoj potrebi vršenja nekog vida kontrole, a ukoliko takav nalog izostane, dobro obučenom carinskom službeniku ne treba više od nekoliko minuta da na osnovu lokalnog profila rizika i ličnog iskustva odluči da li postoji potreba za vršenjem nekog za deklaranta vidljivog oblika kontrole.

S druge strane i poslovna zajednica je ukazivala da period donošenja odluke treba skratiti jer se korišće-njem pojednostavljenih carinskih postupaka „kućnog carinjenja” deklariše samo ona roba koja je unapred nabrojana u odobrenju carinarnice i koja je već više puta od strane različitih organizacionih jedinica Uprave carina proverena sa stanovišta tarifnog svrstavanja, preferencijalnog porekla robe, carinske vrednosti i ispunjenosti drugih uslova za stavljanje u zahtevani carinski postupak.

Imajući u vidu navedeno, Uprava carina je u cilju ubrzanja postupka i prilagođavanja istog potrebama kori-snika, rok u kojem je moguće naložiti neki od predviđenih vidova carinske kontrole sa 30 skratila na 15 minuta.

II Unošenje tarifnog broja u zahtevima za odobrenje pojednostavljenih uvoznih i izvoznih postupaka

Sve do 25.12.2015. godine, prilikom podnošenja zahteva za dobijanje odobrenja za sprovođenje Pojednostavlje-nog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca i Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca, podnosilac zahteva je u svom zahtevu morao da navede svu robu koju namerava da stavlja u tražene carinske postupke tako što je robu bliže definisao navođenjem trgovačkih naziva i dvanaestocifrenih tarifnih oznaka u koje se roba svrstava po Carinskoj tarifi.

Tarifno definisanje robe na nivou dvanaest cifara se u praksi pokazalo kao izuzetno nepraktično jer je bilo preusko i svaki put kada bi došlo do promene Carinske tarife ili kada bi korisnik proširivao paletu roba koju izvozi ili uvozi, morao je da podnese zahtev za izmenu ili dopunu izdatog odobrenja. Samo podnošenje zahteva za izmenu podataka iz odobrenja i njegova obrada u carinsko-upravnom postupku traju određeno vreme, ponekad i do 30 dana. U okviru ovog perioda korisnik nije u mogućnosti da predmetnu robu stavlja u pojednostavljene carinske postupke.

S druge strane, dešavalo se da spisak robe za koju je odobreno pojednostavljeno postupanje sadrži više hiljada pozicija, te je bilo neophodno da carinarnica donese više odobrenja po jednom zahtevu jer jedno odobrenje može da sadrži najviše 999 rednih brojeva. Ovo je kasnije znatno otežavalo sačinjavanje JCI, usporavalo postupak i dovodilo do čestih grešaka.

Sve navedeno je ukazivalo na to da je u cilju lakšeg korišćenja pojednostavljenih carinskih postupaka „kućnog cari-njenja” i smanjenja broja radnih sati koje carinski službenici utroše na obradu dokumenata u okviru carinsko-upravnog postupka, neophodno pojednostaviti definisanje robe na način koji neće uticati na efikasnost Sistema analize i uprav-ljanja rizikom. Tako je korisnicima ovih pojednostavljenih postupaka od početka tekuće godine omogućeno da robu definišu na nivou tarifnog broja, tj. na nivou četvorocifrene tarifne oznake.



III Promene u načinu postupanja korisnika Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca nakon uvođenja

novih obaveznih načina okončanja postupka tranzita Stupanjem na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl.

glasnik RS”, br. 145/2014) i otpočinjanjem obavezne primene Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema u potpunosti je promenjen način sprovođenja tranzitnog postupka.

Novi kompjuterizovani tranzitni sistem - dalje: NCTS (eng. New Computerised Transit System), treba da omogući brži i jednostavniji promet robe preko graničnih prelaza od trenutka kada Republika Srbija pristupi Konvenciji o zajed-ničkom tranzitnom postupku (CT tranzit). Do tada će se NCTS primenjivati kao nacionalni tranzitni postupak (NT tran-zit), samo između polaznih i odredišnih carinskih ispostava/referata koje/i se nalaze na carinskoj teritoriji Republike Srbije bez prelaska carinske linije, uvažavajući odredbe člana 309. Carinskog zakona.

Usled uvođenja novih obaveznih načina okončanja tranzitnog postupka, počev od 25.1.2015. godine, došlo je do značajnih promena u načinu postupanja korisnika Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca.

Shodno članu 386. Uredbe sva roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije smatra se stranom robom i podleže merama carinskog nadzora od trenutka njenog unosa. Takva roba podleže carinskoj kontroli i ostaje pod carinskim nadzorom dok se njen status ne promeni ili dok se s njom ne postupi na jedan od načina propisanih članom 62. stav 2. Carinskog zakona (unos u slobodnu zonu ili slobodno skladište, izvoz ili uništenje). Stoga, pri uvozu robe tranzitni postupak uvek prethodi postupku carinjenja, pa je neophodno omogućiti da roba koja se prevozi od granič-nog prelaza bude direktno dopremljena do mesta na kojem će se sprovoditi postupak „kućnog carinjenja”, a ne do carinskog terminala nadležne carinske ispostave kao što je to uobičajeno u redovnom carinskom postupku.

Članom 101. stav 7. Carinskog zakona je predviđeno da Vlada može da propiše pojednostavljen postupak za tranzit robe, a članom 124. stav 2. istog zakona da Vlada može urediti pojednostavljenje postupka tranzita pod uslovom da je obezbeđena primena mera u odnosu na robu i: 1) ako je međunarodnim ugovorima predviđeno uspostavljanje pojednostavljenih postupaka u skladu sa kriterijumi-

ma koji se odnose na određene vrste robe ili određena privredna društva (kompanije); 2) ako se kretanje robe na carinskom području Republike Srbije, odvija bez prelaska na teritoriju druge države.

Mogućnost pojednostavljenja tranzitnog postupka je predviđena i članom 63. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona koji propisuje da je lice koje unosi robu u carinsko područje dužno da robu prijavi i bez odlaganja preveze, putem, na način i u roku koji odredi carinski organ do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ. Ova odredba omogućava da se shodno potrebama lica koje sprovodi tranzitni postupak, roba isporuči i tranzitni postupak okonča na mestu ili mestima na kojima je odobreno sprovođenje pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca.

Članom 423. stav 1. tačka 5) Uredbe je propisana mogućnost da carinski organ, na zahtev principala ili primaoca, može odobriti pojednostavljenja u tranzitnom postupku i to između ostalih i status ovlašćenog primaoca koji je bliže definisan članom 441. Uredbe.

Status ovlašćenog primaoca imaocu statusa omogućava pravo da u svojim prostorijama ili na nekom dru-gom odobrenom mestu prima robu stavljenu u postupak tranzita, bez pokazivanja te robe i pratećeg tranzit-nog dokumenta odredišnoj carinarnici.

Zahtev za izdavanje odobrenja za pojednostavljenje u postupku tranzita se carinskom organu podnosi u propi-sanoj pismenoj formi (Prilog 1.). Zahtev mora da sadrži sve činjenice koje će carinskom organu omogućiti proveru ispunjenosti uslova propisanih za izdavanje odobrenja za korišćenje pojednostavljenja. Ukoliko primalac želi da prima robu na više mesta koja su u nadležnosti različitih carinarnica, neophodno je da svakoj mesno nadležnoj carinarnici podnese poseban zahtev. Najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, carinski organ mora da izda odobrenje ili da zahtev odbije.

Prema članu 424. Uredbe carinski organ status ovlašćenog primaoca može dodeliti licima koja: 1) imaju sedište u Republici Srbiji, 2) redovno koriste tranzitne postupke ili za koje carinski organ raspolaže saznanjima da mogu ispuniti obaveze utvr-

đene odobrenjem,



3) nisu izvršila ozbiljan prekršaj carinskih ili poreskih propisa ili nisu učestalo kršila te propise. Kako bi se osigurala pravilna upotreba pojednostavljenja, carinski organ može izdati odobrenje ako:

1) carinski organ može lako i brzo da vrši nadzor i sprovodi kontrole, a potrebne kontrole i ostale administrativne mere nisu u nesrazmeri sa zahtevima podnosioca za pojednostavljenje postupka,

2) podnosilac vodi evidenciju koja carinskom organu omogućava da vrši efikasne kontrole. Shodno članu 442. Uredbe odobrenje carinarnice mora da sadrži sledeće podatke:

1) naziv jedne ili više carinskih ispostava/referata nadležnih za kontrolu pošiljki koje prima ovlašćeni primalac, 2) rok u kojem ovlašćeni primalac od odredišne carinarnice odgovarajućom elektronskom porukom kojom se dozvo-

ljava istovar, prima podatke iz poruke „Obaveštenje o očekivanom dolasku” radi primene člana 411. stav 3. Uredbe, 3) isključene kategorije ili kretanje robe.

Shodno navedenom, počev od 25.1.2015. godine, svaki korisnik Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca mora imati i status ovlašćenog primaoca odobren u skladu sa pravilima koja važe za NCTS. Svim nosiocima odobrenja za Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca nadležna carinarnica je nakon ispunjenja uslova za elektronsku komunikaciju u postupku tranzita, automatski dodelila status ovlašćenog primaoca pri čemu nije bilo potrebe da nosioci odobrenja za „kućno carinjenje” podnose poseban zahtev za navedeno pojedno-stavljenje tranzitnog postupka. Ovo iz razloga jer su svi uslovi za dodelu navedenog statusa već provereni u postupku provere ispunjenosti uslova za izdavanje odobrenja za Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca, a samo izdavanje tog odobrenja je značilo i da su ispunjeni svi potrebni uslovi za sticanje statusa ovlašćenog primaoca.

Svako lice koje ubuduće želi da podnese zahtev za dobijanje odobrenja za Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca, shodno članu 218. stav 1. tačka 1) Uredbe moraće prethodno da priloži dokaz da mu je za robu koja se stavlja u postupak tranzita dato odobrenje za korišćenje statusa ovlašćenog primaoca. Radi sprovođenja rad-nji predviđenih NCTS, ovlašćeni primalac mora imati zaposleno lice sa licencom carinskog zastupnika ili angažovati carinskog zastupnika.

I sama tehnika sprovođenja postupka koji se zahteva od korisnika Pojednostavljenog uvoznog postupka u pro-storu primaoca se znatno usložnjava. U prvobitnoj verziji „kućnog carinjenja” uvoznog smera ISCS je automatski po-tvrđivao prijem robe stavljene u tranzitni postupak. Odnosno, tranzitni postupak se okončavao tako što je ISCS pri prihvatanju podnete elektronske uvozne JCI automatski potvrđivao prijem tranzitne isprave unete u rubriku br. 40 (Prethodna isprava), pri čemu se od korisnika nije zahtevala nikakva dodatna radnja.

Sada, pre podnošenja elektronske uvozne JCI, ovlašćeni primalac mora da okonča tranzitni postupak tako što će sa nadležnom carinskom ispostavom/referatom putem posebnog softvera razmeniti niz elektronskih poruka unapred propisanih za ovaj pojednostavljeni tranzitni postupak. Svaka elektronska poruka ima svoju standardnu slovnonumeričku oznaku od pet karaktera pri čemu su prva dva karaktera slovna, a preostala tri nume-rička (npr. ND001). Spisak svih elektronskih poruka je dat u Prilogu 6. akta Uprave carina br. 148-04-030-13-1/2015 od 23.1.2015. godine.

Uprava carina je na na svom sajtu na adresi https://eccgw.carina.rs/ncts omogućila preuzimanje besplatne veb aplikacije za pristup NCTS, a na tržištu su dostupne i unapređene verzije potrebnog softvera koje se mogu kupiti od proizvođača ovlašćenih od strane Uprave carina čiji su nazivi navedeni na sajtu Uprave carina.

Da bi ovlašćeni primalac mogao da šalje elektronske poruke Upravi carina i od nje prima odgovore, neophodno je da poseduje: - Kvalifikovani elektronski sertifikat (izdaje ga Privredna komora Srbije, JP „Pošta Srbije”, MUP, itd.), - Odobrenje za elektronsku komunikaciju koje izdaje nadležna carinarnica u vidu rešenja u upravnom postupku (Prilog

4.) i - Objašnjenje o parametrima za elektronsku komunikaciju koje izdaje nadležna carinarnica u vidu rešenja u upravnom

postupku (Prilog 5.). U cilju dobijanja Odobrenja za elektronsku komunikaciju neophodno je nadležnoj carinarnici prethodno podneti

zahtev za odobravanje elektronske komunikacije u postupku tranzita čija je forma unapred propisana (Prilog 7.) i u prilogu dostaviti overenu kopiju izvoda Agencije za privredne registre za podnosioca zahteva (ne stariju od 3 meseca od datuma podnošenja zahteva) i kopiju Ugovora o izdavanju i korišćenju kvalifikovanog elektronskog sertifikata sklo-pljenog sa sertifikovanim telom.



Postupak okončanja tranzitnog postupka kod ovlašćenog primaoca započinje po prispeću robe u prostor ovlašćenog primaoca. Tada ovlašćeni primalac šalje NCTS elektronsku poruku ND007 - „Obaveštenje o prispeću” (u Uredbi se koristi naziv „Obaveštenje o dolasku”, prim. autora). Slanjem ove poruke on obaveštava nadležnu carinsku ispostavu da je roba stigla i da je prevozno sredstvo na kojem se roba nalazi postavljeno na mestu koje je unapred određeno u odobrenju kojim je dodeljen status ovlašćenog primaoca (dalje: odobrenje carinarnice). Nakon prijema ove poruke, ukoliko to već prethodno nije naloženo od strane Sistema za analizu i upravljanje rizikom, postupajući ca-rinski službenici imaju mogućnost da odluče hoće li izvršiti neki za korisnika vidljiv oblik kontrole ili će dozvoliti istovar robe. Koliko vremena će carinski službenici imati da donesu ovakvu odluku zavisi od roka koji je za to unapred određen odobrenjem carinarnice. Ovaj rok se može kretati u rasponu od 1-300 minuta. Navedeni rok ne treba mešati sa sličnim rokom u okviru Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca opisanim pod tačkom I ovog teksta.

Carinski službenici naloženu kontrolu robe moraju sprovesti u prostorijama ovlašćenog primaoca i to u primere-nom roku, tj. nekoliko sati nakon prijema poruke „Obaveštenje o prispeću”.

Ukoliko ne bude određeno vršenje nekog za korisnika vidljivog oblika kontrole, nakon isteka zadatog roka, ovla-šćeni primalac dobija elektronsku poruku ND043 - „Dozvola za istovar” i tek tada može pristupiti istovaru robe. Ukoliko po isteku propisanog roka ne dobije poruku „Dozvola za istovar”, ovlašćeni primalac ne sme pristupiti istovaru već mora sačekati dolazak carinskih službenika koji će vršiti kontrolu.

Sam istovar nije neophodno raditi ukoliko je i bez njega moguće utvrditi tačnost podataka deklarisanih u pripada-jućoj tranzitnoj ispravi. Ukoliko se vrši istovar, isti se mora okončati u okviru roka koji je za tu radnju unapred predviđen odobrenjem carinarnice. Ovaj rok se može kretati u rasponu od 1-24 sata, a u posebnim slučajevima i duže ukoliko to na zahtev korisnika izričito odobri postupajuća carinska ispostava.

Najkasnije trećeg dana po dolasku robe i slanja poruke „Obaveštenje o prispeću”, ovlašćeni primalac o rezultatima istovara obaveštava postupajuću carinsku ispostavu slanjem elektronske poruke ND044 - „Napomene pri istovaru” (u Uredbi se koristi naziv „Primedbe kod istovara”, prim. autora). U ovoj poruci se ili potvrđuje da podaci deklarisani u tranzitnoj ispravi odgovaraju stvarnom stanju ili se navode sva nađena neslaganja i sve razlike u odnosu na uslove date u odobrenju carinarnice.

Ukoliko nisu otkrivene nepravilnosti ili su one manjeg značaja, carinska ispostava šalje ovlašćenom primaocu elek-tronsku poruku ND045 - „Obaveštenje o puštenoj robi”. Nakon prijema ove poruke ovlašćeni primalac je slobodan da robu stavi u neki drugi carinski dozvoljeni postupak. U slučaju ozbiljnijih nepravilnosti postupajuća carinska ispostava obaveštava ovlašćenog primaoca o puštanju robe ili pokretanju odgovarajućeg postupka.

Od trenutka istovara robe pa sve do trenutka odobravanja nekog novog carinski dozvoljenog postupanja ili upo-trebe (npr. skladištenje robe, puštanje u slobodan promet, privremeni uvoz...), roba se nalazi u statusu privremeno uskladištene robe odnosno u carinskom postupku privremenog smeštaja robe. Roba mora biti privremeno smeštena na mestu i pod uslovima određenim u odobrenju carinarnice.

Carinarnica svojim odobrenjem može dodeliti neki od sledećih statusa ovlašćenog primaoca: - status ovlašćenog primaoca u nacionalnom tranzitu, - status ovlašćenog primaoca na osnovu CIM u nacionalnom tranzitu, - status ovlašćenog primaoca na osnovu TIR u nacionalnom tranzitu,

a nakon pristupanja Republike Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku može se dodeliti i: - status ovlašćenog primaoca u zajedničkom tranzitu, - status ovlašćenog primaoca na osnovu CIM u zajedničkom tranzitu.

Tako ovlašćenom primaocu može biti dopušteno da prima i robu dopremljenu železnicom ili da prima robu dopre-mljenu pod TIR karnetom pod uslovom da je u TIR karnetu prostor ovlašćenog primaoca označen kao konačno mesto isporuke robe.

Za korišćenje svakog od navedenih vidova pojednostavljenja tranzitnog postupka carinarnica donosi zasebno odobrenje, pa jedno lice istovremeno može posedovati više različitih odobrenja za status ovlašćenog primaoca. Po-stupak razmene elektronskih poruka i postupanja je isti u svim slučajevima.

Trajanje izdatog odobrenja kojim se dodeljuje status ovlašćenog primaoca nije vremenski ograničeno. Ovlašćeni primalac je obavezan da postupajućoj carinskoj ispostavi dostavi primerke tranzitne isprave, TIR karnet

ili CIM zajedno sa pratećom dokumentacijom u roku koji je unapred određen odobrenjem carinarnice i koji se kreće u rasponu od 1 do 20 dana ili od 1 do 3 dana ako je roba dopremljena pod TIR karnetom.



Ovlašćeni primalac može okončati tranzitni postupak i u slučaju kada mu roba bude dopremljena nakon redovnog radnog vremena nadležnog carinskog organa. Radnje predviđene za okončanje tranzitnog postupka je moguće sprovesti samo ukoliko se takva namera najavi postupajućoj carinskoj ispostavi/referatu najkasnije 30 minuta pre okončanja njenog redovnog radnog vremena i ukoliko se za to od iste dobije odgovarajuća saglasnost. Bitno je napomenuti da dobijena saglasnost za sprovođenje radnji u cilju okončanja tranzitnog postupka nije ujedno i sagla-snost za vršenje uvoznog postupka „kućnog carinjenja”. Stoga ukoliko postoji potreba da se oba postupka sprovedu van redovnog radnog vremena nadležne carinske ispostave/referata, neophodno je podneti dva zahteva i dobiti dve saglasnosti.

Ukoliko zbog tehničkih problema duže od 120 minuta nije moguće ostvariti predviđenu komunikaciju elektronskim porukama između ovlašćenog primaoca i nadležne carinske ispostave, ovlašćeni primalac je u obavezi da o tome obavesti carinsku ispostavu koja će mu dati potrebne instrukcije.

Ako je roba u otpremnoj carinskoj ispostavi u tranzitni postupak stavljena korišćenjem rezervnog postupka, ovla-šćeni primalac je u obavezi da nadležnu carinsku ispostavu/referat obavesti o prispeću robe dostavljanjem primerka JCI ili Tranzitnog pratećeg dokumenta (TPD) ili Tranzitnog pratećeg sigurnosnog dokumenta (TPSD). Tranzitnu dekla-raciju je moguće dostaviti putem faksa ili putem elektronske pošte ukoliko se dostavlja skenirani primerak isprave. Samo u izuzetnim situacijama, propisano obaveštavanje se može izvršiti i tefonskim putem. U aktu Uprave carina br. 148-04-030-13-1/2015 od 23.1.2015. godine kojim se objašnjava sprovođenje NCTS se pored oznaka TPD ili TPSD istovremeno i sa istim značenjem koriste i skraćenice TAD (eng. Transit Accompanying Document) i TSAD (eng. Transit Security Accompanying Document), prim. autora.

Pored navedenog, obaveštenje mora da sadrži i referentni broj JCI ili T(S)PD, datum i vreme dopreme robe, stanje postavljenih plombi i informaciju o svim nepravilnostima koje su nastupile tokom transporta ili nepravilnostima uoče-nim u pratećoj pisanoj tranzitnoj deklaraciji ili u ostalim priloženim dokumentima.

Nakon izvršenog obaveštavanja, ukoliko ne bude naložen pregled, ovlašćeni primalac mora sačekati dozvolu ca-rinskog organa ili istek roka predviđenog odobrenjem i tek onda može pristupiti istovaru. Rezultate istovara će uneti na poleđinu pisane tranzitne deklaracije i overiti ih svojim potpisom i pečatom. Ukoliko nisu nađena neslaganja, može okončati tranzitni postupak i robu staviti u neki drugi carinski dozvoljeni postupak. Ako se utvrde bilo kakve nepravil-nosti, o istim mora odmah obavestiti carinsku ispostavu i sačekati dalja uputstva.

Pri primeni ovog oblika rezervnog postupka, ovlašćeni primalac tranzitnu deklaraciju i pripadajuću dokumentaci-ju mora predati nadležnoj carinskoj ispostavi najkasnije trećeg radnog dana po prispeću robe ili najkasnije narednog radnog dana od dana kada je carinsku ispostavu obavestio o rezultatima istovara. Ove rokove je u opravdanim sluča-jevima moguće produžiti uz izričitu saglasnost carinskog organa.

Nakon okončanja tranzitnog postupka, nosilac odobrenja za Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca može sprovesti postupak „kućnog carinjenja” na potpuno isti način kao i do sada.

IV Stavljanje robe u tranzitni postupak sprovođenjem radnji predviđenih za postupak koji sprovodi

nosilac statusa ovlašćenog pošiljaoca Početak korišćenja NCTS nije automatski uslovio i njegovu obaveznu primenu u svim vidovima tranzitnog postup-

ka. Iako je od 25.1.2015. godine uvedena obavezna primena NCTS za svu stranu robu koja se stavljanjem u tranzitni postupak doprema u Republiku Srbiju, sve do 1.4.2015. godine su se na već ustaljeni način (korišćenjem ISCS) spro-vodili tranzitni postupci u okviru kojih se strana roba nakon okončanja postupaka privremenog uvoza ili aktivnog oplemenjivanja otpremala iz Republike Srbije u inostranstvo.

Za korisnike Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca koji su stranu robu deklarisali za carinski postupak ponovnog izvoza (IZ3/JCI C3, postupak 31) ili za carinski postupak privremenog izvoza ili pasivnog opleme-njivanja strane robe prethodno stavljene u postupak aktivnog oplemenjivanja (IZ2/JCI C2 postupci 23 i 21 sa prethod-nim postupkom 51, 55 ili 57) to je značilo da od 1.4.2015. godine nakon okončanja postupka izvoznog carinjenja moraju robu da stave u postupak tranzita korišćenjem NCTS. U tu svrhu je neophodno da koriste pojednostav-



ljenje tranzitnog postupka predviđeno članom 423. stav 1. tačka 4) Uredbe, koje omogućava da se roba stavi u tranzitni postupak na mestu ili mestima na kojima je odobreno sprovođenje Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca. Da bi se steklo pravo na ovakvo postupanje, neophodno je prethodno dobiti odo-brenje carinarnice kojim se dodeljuje status ovlašćenog pošiljaoca koji je bliže definisan članom 438. Uredbe.

Status ovlašćenog pošiljaoca omogućava nosiocu odobrenja da robu stavi u postupak tranzita bez obaveze da prethodno dopremi robu polaznoj carinarnici ili na drugo dogovoreno mesto i bez obaveze da polaznoj carinarnici podnese odgovarajuće tranzitne deklaracije u papirnom obliku. Pod „dogovorenim mestom” se po-drazumeva mesto na kojem je principal, u okviru redovnog carinskog postupka, obavezan da pokaže robu umesto da je fizički dopremi nadležnoj carinskoj ispostavi na carinski terminal, carinski kolosek ili drugo mesto koje ima istu namenu. Principal je lice koje podnosi tranzitnu deklaraciju ili lice u čije ime se podnosi tranzitna deklaracija.

To podrazumeva da ovlašćeni pošiljalac stiče pravo da izvrši plombiranje prevoznog sredstva ili pakovanja robe, da izda tranzitnu deklaraciju i da bez prikazivanja robe carinskim organima istu otpremi do graničnog prelaza ili nekog mesta u unutrašnjosti Republike Srbije.

Ovo pojednostavljenje tranzitnog postupka se odobrava isključivo licima koja su ovlašćena za upotrebu general-nog obezbeđenja ili kojima je odobreno oslobođenje od polaganja obezbeđenja. Ovlašćenje za upotrebu generalnog obezbeđenja podrazumeva kako pravo na upotrebu obezbeđenja koje je garant (banka ili neko drugo lice) izdao na ime ovlašćenog pošiljaoca tako i pravo na korišćenje obezbeđenja koje glasi na neko treće lice ukoliko je to lice ovla-šćenog pošiljaoca pismeno opunomoćilo da isto koristi.

Radi sprovođenja radnji predviđenih NCTS, ovlašćeni pošiljalac mora imati zaposleno lice sa licencom carinskog zastupnika ili angažovati carinskog zastupnika.

U cilju omogućavanja lakšeg prelaska sa dosadašnjeg na novi sistem rada, svakom nosiocu odobrenja za sprovo-đenje Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca koji sprovodi gore navedene carinske postupke ca-rinarnice su automatski dodelile status ovlašćenog pošiljaoca bez prethodne obaveze podnošenja posebnog zahteva.

Sva lica koja ubuduće podnesu zahtev za sticanje odobrenja za sprovođenje Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca moraće prethodno da podnesu zahtev i dobiju status ovlašćenog pošiljaoca. Osim posedovanja odgovarajućeg obezbeđenja, ostali uslovi za dobijanje ovog statusa su isti kao i za dobijanje statu-sa ovlašćenog primaoca uključujući i uslove za omogućavanje elektronske komunikacije sa Upravom carina.

Trajanje izdatog odobrenja kojim se dodeljuje status ovlašćenog pošiljaoca nije vremenski ograničeno. Shodno članu 439. Uredbe odobrenje carinarnice mora da sadrži set osnovnih podataka: 1) naziv jedne ili više polaznih carinskih ispostava/referata nadležnih za predstojeće postupke tranzita, 2) rok koji je na raspolaganju carinskim organima posle podnošenja tranzitne deklaracije od strane ovlašćenog pošilja-

oca, kako bi navedena carinarnica mogla, po potrebi, da obavi sve potrebne kontrole pre polaska robe, 3) mere koje bi trebalo da se preduzmu za utvrđivanje istovetnosti robe, pri čemu carinski organ može da propiše da

na prevoznim sredstvima ili pakovanjima robe moraju da budu posebna carinska obeležja, u skladu sa Prilogom 31 Uredbe koja je odobrio carinski organ i koja je stavio ovlašćeni pošiljalac, i

4) isključene kategorije ili kretanje robe. Pored navedenih podataka, odobrenje carinarnice sadrži i:

- Spisak šifara odobrenih mesta, tj. mesta na kojima se nalazi roba u periodu od trenutka podnošenja elektronske tranzitne deklaracije do trenutka puštanja robe u tranzitni postupak,

- Spisak odobrene robe, tj. spisak robe koju ovlašćeni pošiljalac može staviti u tranzitni postupak, - Spisak tarifnih oznaka robe koja je trajno izuzeta iz odobrenja i koja važi za sve korisnike tranzitnog postupka, - Spisak tarifnih oznaka odobrene robe ili robe koju nosilac odobrenja ne može stavljati u postupak tranzita. Koji će od

ovih spiskova biti naveden zavisi od odluke carinarnice da li će robu definisati pozitivnom ili negativnom metodom, - Spisak zemalja krajnjeg odredišta isključenih iz odobrenja, - Spisak odobrenih zemalja krajnjeg odredišta, - podaci o položenom obezbeđenju za plaćanje carinskog duga, - podatak da li se mogu koristiti posebne plombe, - podatak da li postoji odobrenje za izuzeće od korišćenja propisanog putnog pravca,



- rok za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, - izgled Posebnog pečata (Prilog 3.) i - podaci o zastupanju, - odluku da li ovlašćeni pošiljalac u tranzitni postupak može stavljati i „osetljivu robu” (Prilog 2.).

Pod „osetljivom robom” se, shodno članu 387. Uredbe smatra roba za koju postoji visok rizik od vršenja prevara i koja je navedena u Prilogu 43. Uredbe. Mere koje se odnose na tu robu primenjuju se samo ako količina navedene robe pređe propisanu minimalnu količinu.

Carinarnica svojim odobrenjem može dodeliti status ovlašćenog pošiljaoca u nacionalnom tranzitu, a na-kon pristupanja Republike Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom i status ovlašćenog pošiljaoca u zajed-ničkom tranzitu.

Korisnici Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca će postupak izvoznog „kućnog cari-njenja” obavljati na potpuno isti način kao i do sada, a zatim će u svojstvu ovlašćenog pošiljaoca korišćenjem za to predviđenog softvera nadležnoj carinskoj ispostavi podneti elektronsku tranzitnu deklaraciju.

Od trenutka započinjanja izvoznog postupka „kućnog carinjenja”, pa sve do okončanja postupka predviđenog za nosioca statusa ovlašćenog pošiljaoca, vozilo na kojem se nalazi roba mora biti postavljeno na mestu koje je na isti način definisano i u odobrenju za Pojednostavljeni izvozni postupak u prostoru pošiljaoca i u odobrenju za status ovlašćenog pošiljaoca.

Ovlašćeni pošiljalac mora obezbediti da plombe budu propisno postavljene na vozilo ili pakovanje robe pre pod-nošenja tranzitne deklaracije te da roba sve vreme bude pod njegovim nadzorom tako da bude dostupna carinskim organima radi vršenja kontrole.

Pri podnošenju elektronske tranzitne deklaracije ovlašćeni pošiljalac u informacioni sistem, prema potrebi, unosi i plan puta utvrđen u skladu sa članom 404. stav 2. Uredbe, rok propisan u skladu sa članom 404. stav 3. ove uredbe u kojem roba mora biti dopremljena odredišnoj carinarnici, kao i broj, vrstu i model carinske plombe.

NCTS odmah nakon prijema uredno podnete elektronske tranzitne deklaracije, ovlašćenom pošiljaocu šalje elek-tronsku poruku ND028 - „MRN dodeljen” (u Prilogu 6. akta Uprave carina br. 148-04-030-13-1/2015 od 23.1.2015. godi-ne za istu elektronsku poruku se koristi i termin „Prihvaćena deklaracija”, prim. autora). Na taj način NCTS ovlašćenog pošiljaoca obaveštava o identifikacionom broju tranzitne deklaracije označenom kao MRN broj (eng. Movement Refe-rence Number). Od tog trenutka počinje da teče rok (u rasponu od 1 do 300 minuta) određen u odobrenju carinarnice, u okviru kojeg postupajući carinski službenici imaju mogućnost da nalože neki za korisnika vidljiv oblik kontrole robe ili dokumentacije. Navedeni rok ne treba mešati sa sličnim rokom u okviru Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca opisanim pod tačkom I ovog teksta.

Nalog za vršenje kontrole može dati i carinski Sistem za analizu i upravljanjem rizikom. O odluci da se izvrši kon-trola, NCTS obaveštava ovlašćenog pošiljaoca elektronskom porukom ND060 - „Obaveštenje o odluci za kontrolu”.

Ukoliko se ne naloži vršenje carinske kontrole, nakon isteka roka navedenog u odobrenju carinarnice, NCTS ovla-šćenom pošiljaocu automatski šalje elektronsku poruku ND029 - „Puštanje u tranzit”. Po prijemu ove poruke ovlašćeni pošiljalac elektronsku tranzitnu deklaraciju štampa u vidu Tranzitnog pratećeg dokumenta (TPD) ili Tranzitnog pra-tećeg sigurnosnog dokumenta (TPSD). Ovlašćeni pošiljalac na TPD ili TPSD stavlja otisak Posebnog pečata, predaje vozaču potrebnu dokumentaciju i vozilo upućuje ka odredištu.

Izgled Posebnog pečata (Prilog 3.) je propisan Uredbom u Prilogu 46. i on se posebno definiše u odobrenju cari-narnice kojim se dodeljuje status ovlašćenog pošiljaoca.

Ukoliko nadležna carinska ispostava odluči da robu ne pusti u tranzitni postupak, NCTS ovlašćenom pošiljaocu šalje poruku ND051 - „Nije pušteno u tranzit”.

U slučaju da ovlašćeni pošiljalac želi da izvrši izmenu podnete tranzitne deklaracije neophodno je da pošalje elek-tronsku poruku ND013 - „Izmena deklaracije”, a nadležni carinski organ će ga o svojoj odluci obavestiti elektronskom porukom ND004 - „Prihvatanje izmene” ili ND005 - „Odbijanje izmene”. Ukoliko se izmena dozvoli, ovlašćeni pošiljalac prosleđuje novu tranzitnu deklaraciju. Izmena neće biti dopuštena ukoliko je postupajući carinski organ obavestio ovlašćenog pošiljaoca da će izvršiti pregled robe ili je već pustio robu ili je već utvrdio netačnost podataka čija se izmena traži. Po istom principu je moguće podneti i zahtev za poništenje podnete tranzitne deklaracije.



Ovlašćeni pošiljalac ima mogućnost da robu stavi u postupak tranzita i van redovnog radnog vremena carinskog organa. U tom slučaju svoju nameru mora najaviti postupajućoj carinskoj ispostavi/referatu najkasnije 30 minuta pre okončanja njenog redovnog radnog vremena i da za to od iste dobije odgovarajuća saglasnost. Dobijena saglasnost za sprovođenje radnji u cilju stavljanja robe u postupak tranzita nije ujedno i saglasnost za vršenje izvoznog postupka „kućnog carinjenja”, pa ukoliko postoji potreba da se oba postupka sprovedu van redovnog radnog vremena nadležne carinske ispostave/referata, neophodno je podneti dva zahteva i dobiti dve saglasnosti.

U slučajevima kada zbog prekida elektronske komunikacije između ovlašćenog pošiljaoca i Uprave carina, duže od 120 minuta, nije moguće podneti elektronsku tranzitnu deklaraciju ili razmeniti predviđene elektron-ske poruke, shodno članu 398. stav 3. Uredbe, može se koristiti rezervni postupak koji podrazumeva korišćenje pisane tranzitne deklaracije u cilju podnošenja i kontrole tranzitne deklaracije i praćenja tranzitnog postupka. Bilo da je prekid elektronske komunikacije nastao usled prekida na vezama ili usled problema u računarskom sistemu carin-ske službe ili ovlašćenog pošiljaoca, ovlašćeni pošiljalac je u obavezi da o tome obavesti nadležnu carinsku ispostavu ukoliko se to dešava u okviru njenog radnog vremena, odnosno Nacionalni Help desk ukoliko je van radnog vremena carinske ispostave. Navedene organizacione jedinice Uprave carina korišćenje rezervnog postupka odobravaju tako što ovlašćenom pošiljaocu dodeljuju referentni broj za svaku pošiljku prijavljenu za stavljanje u tranzitni postupak.

U rezervnom postupku ovlašćeni pošiljalac umesto elektronske tranzitne deklaracije popunjava JCI (primerci 1, 4 i 5) ili TPD/TSPD u tri primerka i overava ih pečatom predviđenim za korišćenje u rezervnom postupku. JCI može biti u formi standardnog obrasca ili ga shodno članu 166. stav 3. tačka 5) Uredbe ovlašćeni pošiljalac može štampati iz svog računarskog sistema na listu običnog belog papira. Na ovako odštampani JCI ili TPD/TSPD se ne unosi ni bar kod niti standardni MRN broj.

Izgled pečata koji ovlašćeni pošiljalac koristi pri sprovođenju rezervnog postupka (Prilog 6.) je propisan aktom Uprave carina br. 148-04-030-13-1/2015 od 23.1.2015. godine. Radi ostavljanja otiska pečata mora se koristiti crveno mastilo.

Ovlašćeni pošiljalac je u obavezi da nadležnoj carinskoj ispostavi najkasnije sledećeg radnog dana dostavi odgo-varajući primerak pisane tranzitne deklaracije sa svom pripadajućom dokumentacijom.

Po ponovnom uspostavljanju elektronske komunikacije, ovlašćeni pošiljalac je u obavezi da podnese odgovaraju-ću elektronsku tranzitnu deklaraciju umesto one pisane.

Ovlašćeni pošiljalac može, u skladu sa članom 436. Uredbe, od nadležne carinarnice tražiti odobrenje da umesto običnih carinskih plombi koristi vlastite plombe radi očuvanja istovetnosti robe. One moraju ispunjavati uslove propisane u Prilogu 31. Uredbe i obično služe da organizator prevoza pomoću uređaja ugrađenog u plombi locira istu i na taj način prati kretanje prevoznog sredstva.

Ove posebne vrste plombi moraju imati najmanje sledeće karakteristike i ispunjavati sledeće tehničke uslove: - da ostanu otporne u redovnoj upotrebi; - da budu takve da se lako proveravaju i prepoznaju; - da budu tako izrađene da bilo koje lomljenje ili uklanjanje ostavlja tragove vidljive golim okom; - da budu napravljene za jednokratnu upotrebu ili ako su namenjene za višestruku upotrebu, da su napravljene na

način koji će dozvoliti da im se kod svakog ponovnog korišćenja može staviti i jasna pojedinačna identifikaciona oznaka;

- da na sebi imaju identifikacione oznake koje se ne mogu falsifikovati i koje nisu jednostavne za ponovnu izradu (reprodukciju);

- oblik i dimenzije obeležja mogu varirati zavisno od upotrebljenog načina njihovog stavljanja, ali dimenzije moraju da budu takve da osiguraju lako očitavanje identifikacionih oznaka;

- da upotrebljeni materijal mora da bude otporan na slučajno lomljenje i takav da sprečava neopaženo falsifikovanje ili ponovnu upotrebu.

Pošiljke domaće robe će se i ubuduće nakon okončanja bilo kojeg izvoznog carinskog postupka (izvoz, privremeni izvoz ili pasivno oplemenjivanje), od mesta izvoznog carinjenja do granice ili nekog mesta u unu-trašnjosti, otpremati na već uobičajen način korišćenjem JCI obrađene u ISCS.

Kako Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu TIR karneta (Konvencija TIR) ne predviđa



postojanje statusa ovlašćenog pošiljaoca koji bi mogao da u tranzitni postupak stavlja robu na osnovu TIR karneta, to znači da će korisnici Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca koji robu otpremaju koristeći TIR karnet, istu do graničnog prelaza dopremati po tranzitnoj deklaraciji podnetoj u okviru NCTS, a TIR karnet će „otvarati” na graničnoj carinskoj ispostavi. Kako u ovom slučaju granična carinska ispostava ima ulogu i polazne i odredišne carinske ispostave, nema tranzitnog postupka u okviru Republike Srbije, te principal osim fizičke predaje TIR karneta nema obavezu da preduzima druge radnje u cilju obrade karneta u NCTS.

Nakon pristupanja Republike Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, izvoznici će izvozne postup-ke za robu koja se otprema po TIR karnetu najverovatnije morati da umesto u režimu „kućnog carinjenja” obavljaju u okviru redovnog carinskog postupka.

Ukoliko se u postupak tranzita stavlja „osetljiva roba” (Prilog 2.) neophodno je posebnu pažnju posvetiti popunja-vanju tranzitne deklaracije.

Do uvođenja u obaveznu primenu NCTS i statusa ovlašćenog primaoca korisnici Pojednostavljenog uvoznog po-stupka u prostoru primaoca nisu mogli da u postupke „kućnog carinjenja” stavljaju robu koja se prevozi zbirnim tran-sportom osim ukoliko njihove prostorije nisu bile poslednje mesto istovara. Sada, korisnik Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca lako može da prevaziđe gore navedenu prepreku ukoliko pored statusa ovlašćenog pri-maoca dobije i status ovlašćenog pošiljaoca. On prvo u svojstvu ovlašćenog primaoca prima zbirnu pošiljku, okončava tranzitni postupak za robu koja je namenjena stavljanju u postupak „kućnog carinjenja” i iz privremenog smeštaja je u svojstvu nosioca odobrenja za Pojednostavljeni uvozni postupak u prostoru primaoca stavlja u postupak carinjenja. Ostatak zbirne pošiljke u svojstvu ovlašćenog pošiljaoca upućuje ka sledećem odredištu (mestu istovara).

Slično ograničenje su imali i korisnici Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca sa tom razlikom što je korišćenje postupaka „kućnog carinjenja” bilo moguće samo ukoliko su njihove prostorije bile prvo mesto utova-ra pošiljke koja se otprema u inostranstvo. Sada korisnik Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca ukoliko poseduje i status ovlašćenog primaoca može u svojim prostorijama primati pošiljku stavljenu u tranzitni po-stupak, izvršiti dotovar robe i nakon što u svojstvu nosioca odobrenja za Pojednostavljeni izvozni postupak u prostoru pošiljaoca okonča postupak „kućnog carinjenja”, može u svojstvu ovlašćenog pošiljaoca novoformiranu zbirnu pošiljku staviti u tranzitni postupak i otpremiti do narednog odredišta.

Većina korisnika „kućnog carinjenja” ima odobrenja i za vršenje uvoznih i za vršenje izvoznih procedura, pa samim tim i statuse ovlašćenog primaoca i ovlašćenog pošiljaoca. Međutim, oni koji su do sada imali samo ovlašćenja za uvo-zne carinske postupke moraju pribaviti odgovarajuće obezbeđenje za postupak tranzita kako bi ispunili sve potrebne uslove za dobijanje statusa ovlašćenog pošiljaoca. Oni koji su imali odobrenje samo za izvozne carinske procedure bez dodatnih troškova vrlo brzo po podnošenju odgovarajućeg zahteva mogu dobiti status ovlašćenog primaoca. Ograničenje gore opisanih postupaka se ogleda u tome što sva roba koja se otprema ili doprema u pojednostavljenom tranzitnom postupku mora unapred biti navedena u odobrenju carinarnice. Zbog toga je pri podnošenju zahteva za pojednostavljenja u tranzitnom postupku poželjno robu definisati što šire, dajući raspon od-do, umesto navođenja pojedinačnih tarifnih stavova.

S jedne strane, uvođenje u obaveznu primenu NCTS je uslovilo povećanje broja operacija koje uvoznici i izvoznici treba da sprovedu kako bi robu uvozno ocarinili ili otpremili u inostranstvo. Time je znatno usporeno okončanje carinskog postupka i povećani su troškovi korisnika. S druge strane, nakon što Republika Srbija pristupi Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, taj gubitak vremena i novca će usled ubrzanja carinskog po-stupka na graničnim prelazima biti kompenzovan znatnom uštedom na troškovima transporta.

Uprava carina je svojim aktom broj 148-04-030-13-2/2015 od 23.1.2015. godine bliže objasnila polaganje obezbe-đenja u tranzitnom postupku, a aktom broj 148-04-030-13-3/2015 od 26.1.2015. godine je pojasnila primenu sistema TIR.

Istovremeno Uprava carina je otvorila centre podrške za korisnike ovog postupka tako da je na adresi [email protected] i putem telefona 011/ 2015-948 i Fax 011/ 2143-834 moguće dobiti informacije o projektu NCTS i dozvole za upotrebu rezervnog postupka. Na adresi [email protected] se mogu dobiti odgovori na pitanja u vezi praktične prime-ne NCTS-a, a na adresi [email protected] informacije u vezi tehničke podrške. PRILOZI:

























▶ Pitanje i odgovor

Prekid tranzita radi dotovara robe na carinskom području Republike Srbije

◊ Pitanje:

• Da li postoji mogućnost dotovara robe na vozila koja su u postupku pravog tranzita preko carinskog područja Republike Srbije, s obzirom da se često javlja potreba da se za vozila koja su u postupku tranzita preko teritorije Republike Srbije (npr. iz Makedonije se vozi roba za različite zemlje EU) izvrši prekid tranzita radi dotovara robe koja najčešće ide za istog primaoca u inostranstvo ali ima i situacija kada je ista zemlja ali različiti primaoci?

◊ Odgovor: Odredbama člana 400. stav 1. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i

145/2014), propisano je da jedna deklaracija za postupak tranzita uključuje samo robu koja je utovarena ili koja će biti utova-rena na jedno prevozno sredstvo u jednoj polaznoj carinarnici do jedne odredišne carinarnice. Takođe je, stavom 3. istog člana propisano da jedno prevozno sredstvo može se upotrebljavati za utovar robe u nekoliko polaznih carinarnica i za istovar robe u nekoliko odredišnih carinarnica.

Imajući navedeno u vidu, važećim propisima kojima je regulisana oblast carina, nema smetnji da se izvrši dotovar na pre-vozno sredstvo koje je u postupku tranzita.

U tom slučaju potrebno je podneti novu tranzitnu deklaraciju koja će obuhvatiti robu koja se dotovaruje. Carinski službenik će nakon dotovara robe izvršiti izmenu carinskih obeležja i broj i identifikacione oznake novih plombi uneti u rubriku F u tranzit-nom pratećem dokumentu. � •


Overa istupa u slučaju kada se posle izvoznih deklaracija C1 i C3 podnosi elektronska tranzitna deklaracija

u sistemu NCTS◊ Pitanje:

• Na koji način se sprovodi overa istupa kod zbirnih pošiljki kada se posle sprovedenih izvoznih postu-paka po deklaracijama C1 i C3 podnosi elektronska tranzitna deklaracija u sistemu NCTS?

◊ Odgovor:

Odredbama člana 380. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014 - dalje: Uredba) propisano je da ako je roba poslata u drugu državu ili izlaznoj carinarnici koja je nadležna za postupak tranzita, polazna carinarnica će potvrditi primerak 3 JCI i vratiti ga deklarantu nakon što u svim primercima tranzitne isprave ili bilo koje druge isprave koja zamenjuje tranzitnu ispravu upiše reč “izvoz”. Izlazna carinarnica kontroliše stvarni izlazak robe.



U vezi sa navedenim, u slučajevima kada se nakon izvoznog postupka, roba do izlazne carinarnice upućuje na osnovu tran-zitnog dokumenta u sistemu NCTS, overu istupa po izvoznim deklaracijama vrši polazna carinarnica. Polazna carinarnica je u obavezi da u sistemu NCTS izvrši proveru da li je tranzitni postupak okončan u izlaznoj carinarnici, proverom u razduženim TCD, u detaljima kod odredišne carinske ispostave gde se mogu videti i rezultati kontrole po toj tranzitnoj deklaraciji. Ukoliko je tranzit uredno okončan polazna carinska ispostava vrši potvrdu istupa robe na primerku 3 izvozne JCI.

U slučaju kada se izvozno ocarinjena roba vraća od strane izlazne carinarnice, ista će prilikom završetka tranzitnog postup-ka uneti u napomenu da se izvozno ocarinjena roba vraća i istu otpremiti po novoj tranzitnoj deklaraciji prvobitnoj polaznoj carinskoj ispostavi.

Takođe, napominjemo da je istim članom propisano da polazna carinarnica može od izvoznika zahtevati da priloži dokaz da je roba stvarno napustila carinsko područje. Postupak dokazivanja da se postupak tranzita okončao u roku propisanom u deklaraciji, kao što je navedeno u članu 415. Uredbe, sprovodi se podnošenjem nadležnom carinskom organu dokumenta u formi potvrđenoj od strane odredišne carinarnice, koji sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i iz kojih je vidljivo da je roba bila dopremljena odredišnoj carinarnici ili ovlašćenom primaocu. Postupak tranzita se, takođe, smatra okončanim podno-šenjem jedne od sledećih isprava: - carinske isprave, izdate u drugoj državi, u kojoj je roba stavljena u carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu; - isprave, izdate u drugoj državi, potvrđene od strane carinskih organa te države na osnovu koje se smatra da je ta roba stavljena

u slobodan promet u toj državi. Navedene isprave mogu da se zamene kopijama ili fotokopijama overenim od strane organa koji je izdao original ili od

strane ovlašćenog upravnog organa dotične države ili od strane ovlašćenog organa uprave Republike Srbije. � •


Podnošenje elektronske tranzitne deklaracije nakon sprovedenog postupka izvoznog carinjenja

po više deklaracija C2 i C3◊ Pitanje:

• Na koji način popuniti elektronsku tranzitnu deklaraciju, koja se podnosi posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja po deklaracijama C2 i C3, kada se u jednom prevoznom sredstvu nalazi roba za jednog primaoca i jednog pošiljaoca?

◊ Odgovor: U slučaju kada se u jednom prevoznom sredstvu za jednog primaoca i jednog pošiljaoca kao prethodni postupak tran-

zitnom postupku pojavljuje npr. vraćanje glavnog dobijenog proizvoda (E01-C3), ambalaže (E07-C3), robe radi reklama-cije (E02-C3), oprema (E07-C3), roba namenjena pasivnom oplemenjivanju (E06, E05-C2), primenjuju se odredbe Priloga 9 Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 7/2015) kojim su propisana osnovna pravila, koja se primenjuju kada se formalnosti u tranzitu obavljaju sistemom elektronske razmene podataka, uključujući i strukturu razmene podataka. Elektronsku tranzitnu deklaraciju čine podaci koji se unose u rubrike JCI koji su propisani u Prilozima 5 i 8 pomenutog pravilnika zajedno sa odgovarajućom šifrom ili zamenjeni šifrom.

U konkretnom slučaju pošto se radi o jednom pošiljaocu i jednom primaocu koji se unose na nivou zaglavlja, podnosi se jedna elektronska tranzitna deklaracija, dok broj naimenovanja zavisi od vrste robe. Naime za jedno naimenovanje ukoliko je�u�pitanju�ista�roba�moguće�je�uneti�devet�prethodnih�isprava.�� •




Postupak carinskog skladištenja - prodaja robe koja je vlasništvo stranog lica pri čemu se ne mora

odjednom ocariniti celokupna količina smeštene robe◊ Pitanje:

• Na koji način se može realizovati uvoz robe (materijala) koja bi se, shodno dogovoru s dobavljačem, lagerovala, pri čemu bi se po potrebi povlačile potrebne količine radi konačnog carinjenja. Da li se prijavljuje postupak privremenog uvoza ili konsignacije?

◊ Odgovor: Propisima kojima je uređeno spoljnotrgovinsko poslovanje nije propisana mogućnost otvaranja i poslovanja konsignaci-

onih skladišta, dok je odredbama Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014) propisan postupak carinskog skladištenja.

Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. U carinsko skladište se može smestiti domaća roba namenjena izvozu, kao i strana roba, koja dok je u tom postupku ne podleže uvoznim dažbinama i merama trgovinske politike.

Carinsko skladište može biti javno skladište (carinsko skladište koje može da koristi svako lice radi skladištenja robe koju prihvati držalac carinskog skladišta) i privatno skladište (carinsko skladište u kojem robu može skladištiti samo držalac skla-dišta, kod kojih odgovornost snosi vlasnik skladišta, koji je istovremeno i korisnik carinskog skladišta, ali nije neophodno da je i vlasnik robe).

Lice koje želi da upravlja carinskim skladištem mora carinskom organu da podnese pismeni zahtev sa podacima potreb-nim za dobijanje odobrenja. Podnosilac zahteva koji će u skladište smeštati robu dopremljenu radi realizacije određenog ugo-vora uz zahtev, između ostalog prilaže i taj ugovor.

Ukoliko se u carinsko skladište smešta strana roba koja je vlasništvo stranog lica uz JCI za smeštaj robe se podnosi i ugovor o zastupanju zaključen između držaoca carinskog skladišta i stranog lica koje je vlasnik robe, iz kojeg je vidljivo da je držalac carinskog skladišta ovlašćen da u ime i za račun stranog lica obavlja prodaju robe. Podaci o ugovoru unose se u rubriku 44 JCI.

U postupku carinskog skladištenja dozvoljena je i prodaja robe koja je vlasništvo stranog lica koja je stavljena u postupak carinskog skladištenja, a koju po osnovu ugovora o zastupanju držalac tog skladišta prodaje u ime i za račun stranog lica.

Postupak carinskog skladištenja se razdužuje kada se stranoj robi odredi drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upo-treba, a između ostalog može se okončati i stavljanjem robe u slobodan promet. Stavljanjem robe u slobodan promet strana roba stiče carinski status domaće robe. Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih formalnosti u vezi sa uvozom robe i plaćanje svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada u skladu s carinskim i drugim propisima.

Postupak carinskog skladištenja se razdužuje nakon prihvatanja carinske deklaracije, pri čemu se ne mora odjednom oca-riniti celokupna količina smeštene robe.

Napominjemo da, u postupku privremenog uvoza, carinski organ odobrava upotrebu u carinskom području Republike Srbije strane robe namenjene ponovnom izvozu u neizmenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrednosti zbog upotre-be, uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i bez primene mera komercijalne politike. Prema tome, za robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije, a koja je namenjena prodaji na tom području, ne može se odobriti postupak privremenog uvoza, zato što ista nije namenjena ponovnom izvozu. � •

Dragan Simić



Carinska vrednost


Obračun uvoznih dažbina kod povrata opreme nakon obavljene popravke u inostranstvu

◊ Pitanje:

• Na koji način se vrši obračun uvoznih dažbina kod povrata opreme nakon obavljene popravke u inostranstvu?

◊ Odgovor: Carinski postupak pasivnog oplemenjivanja je postupak sa ekonomskim dejstvom, koji omogućava privremeni izvoz

domaće robe iz carinskog područja Republike Srbije u svrhu podvrgavanja procesima obrade i nakon toga ponovni uvoz u carinsko područje Republike Srbije dobijenih proizvoda nastalih u tim procesima, uz potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina.

Delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, kako je propisano članom 178. Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015), utvrđuje se tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za dobijene proizvode koji se stavljaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile obračunate na isti dan za privremeno izvezenu robu ako bi se ona uvozila u Republiku Srbiju iz države u kojoj je bila predmet oplemenjivanja ili države u kojoj je bila u poslednjoj fazi oplemenjivanja.

Međutim, odredbom člana 364. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014 - dalje: Uredba) propisano je da carinski organ odobrava delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, uzimajući troškove oplemenjivanja kao osnovicu za obračun dažbina, pri čemu se odredbe čl. 38. do 57. Carinskog zakona shodno primenjuju pri obračunu tih troškova, u koje se ne uključuje vrednost privremeno izvezene robe. U ovom slučaju faktura inopošiljaoca (lica koje je izvršilo doradu u inostranstvu) predstavlja osnovicu za obračun dažbina, ukoliko ista odgovara transakcijskoj vrednosti.

Napominje se da, shodno stavu 2. člana 364. Uredbe, carinski organ neće prihvatiti da obračuna delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina uzimajući troškove oplemenjivanja kao osnovicu za obračun tih dažbina ako je privremeno izvezena roba, koja ne ispunjava uslove za sticanje domaćeg nepreferencijalnog porekla, prethodno stavljena u slobodan promet uz stopu carine nula.

Ukoliko deklarant ne podnese zahtev da se uvozne dažbine obračunavaju u skladu sa članom 364. Uredbe ili ako ca-rinski organ utvrdi da deklarant ne ispunjava uslove za obračun dažbina u skladu sa stavom 2. člana 364. Uredbe, carinski organ utvrđuje potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa članom 178. Carinskog zakona.

Imajući navedeno u vidu, pod pretpostavkom da deklarant podnese zahtev da se uvozne dažbine obračunaju u skladu sa članom 364. Uredbe i da carinski organ ne utvrdi da deklarant ne ispunjava uslove za obračun dažbina u skladu sa sta-vom 2. istog člana Uredbe, carinski organ bi trebalo da prihvati obračun uvoznih dažbina na osnovu prijavljenih troškova popravke usklađenih za troškove iz člana 46. Carinskog zakona.

U suprotnom, obračun uvoznih dažbina će biti utvrđen u skladu sa članom 178. Carinskog zakona. U tom slučaju, ca-rinskom organu će biti potrebni podaci o carinskoj vrednosti dobijenog proizvoda i carinskoj vrednosti robe koja je poslata na popravku. Pri tom, treba napomenuti da se carinska vrednost dobijenog proizvoda i carinska vrednost robe poslate na popravku�utvrđuju�na�paritetu�franko�granica�Republike�Srbije.�� •




Tretman troškova prevoza kod utvrđivanja carinske vrednosti u slučaju kad uvoznik prevoz

obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom◊ Pitanje:

• Da li carinski organ, prilikom utvrđivanja carinske vrednosti kod stavljanja robe u slobodan promet, prihvata izjavu uvoznika o nastalim troškovima prevoza, u slučaju kad uvoznik poseduje sopstveni kamion koji mu služi, između ostalog i za dopremanje robe iz inostranstva?

◊ Odgovor:

Prema članu 124. stav 1. tačka 3) Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014), prilikom primene člana 46. stav 1. tačka 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015), ukoliko je prevoz robe besplatan ili ga kupac obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom, troškovi prevoza do mesta ulaska, obračunati u skladu sa uobičajenom tarifom koja se primenjuje na iste oblike transporta, uračunavaju se u carinsku vrednost.

To praktično znači da carinski organ u odnosu na podatak u podnetoj Izjavi o troškovima nastalim kod realizacije transporta, ima obavezu da ceni realnost tih troškova, a kao uporedni podatak u tom smislu mogu da posluže informacije zasnovane na uobičajenoj tarifi koja se odnosi na dati oblik transporta. Ukoliko carinski organ oceni da troškovi iskazani na osnovu podnete Izjave, nisu u skladu sa nađenim stanjem, iste će osporiti tj. utvrditi na osnovu podataka zasnovanih na uobičajenoj�tarifi�za�dati�oblik�transporta,�i�kao�takve�uračunati�u�carinsku�vrednost�robe.�� •



Svrstavanje robe


Uvoz šećera u Republiku Srbiju iz Rusije, Moldavije, Ukrajine i Belorusije

◊ Pitanje:

• Koji su uslovi za uvoz šećera u Republiku Srbiju iz Rusije, Moldavije, Ukrajine i Belorusije?

◊ Odgovor:

Beli šećer se svrstava u tarifnu oznaku 1701 99 10 00. Prilikom uvoza naplaćuju se carinske dažbine (carina i posebna dažbina) propisane Uredbom o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2015. godinu (“Sl. glasnik RS”, br. 130/2014 i 143/2014) i Odlukom o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine (“Sl. glasnik RS”, br. 136/2014, 22/2015 i 28/2015).

Režim uvoza šećera je slobodan (“LB”) uz prilaganje uverenja, saglasnosti ili dozvole fitosanitarne inspekcije za bez-bednost hrane.

Visina carinskih dažbina zavisi od zemlje iz koje se šećer uvozi, i to za uvoz iz: - Ruske Federacije, u skladu sa odredbama Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ru-

ske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije (“Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 1/2001) i Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugosla-vije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011), kada šećer prate odgovarajući dokazi o poreklu - nema naplate carinskih dažbina, odnosno stopa carine je 0%, a posebna dažbina je 0 din/kg;

- Moldavije, u skladu sa odredbama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006 (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 88/2007) i Dodatnog Protokola Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011), ka-da šećer prate odgovarajući dokazi o poreklu - nema naplate carinskih dažbina, odnosno stopa carine je 0% a posebna dažbina 0 din/kg;

- Ukrajine, sa kojom nemamo u primeni sporazum o slobodnoj trgovini, primenjuju se stopa carine 20% i posebna daž-bina 18 din/kg;

- Belorusije, u skladu sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 105/2009) i Protokolom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o izmeni i dopuni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011), nema oslobođenja od plaćanja carinskih dažbina, jer se šećer nalazi u Spisku proizvoda koji potpa-daju pod izuzetke iz režima slobodne trgovine prilikom uvoza na carinsku teritoriju Republike Srbije iz Republike Beloru-sije (Prilog A), odnosno stopa carine je 20% a posebna dažbina 18 din/kg.

Ukoliko je predmet uvoza drugi šećer iz tarifnog broja 1701 iz navedenih zemalja, pregled carinskih dažbina za ceo tarifni broj 1701 dat je u narednoj tabeli:



Tarifna oznaka

Ruska Federacija Moldavija Ukrajina Belorusija

stopa carine %

posebna dažbina din/kg

stopa carine %


stopa carine %


stopa carine %


1701 12 10 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 12 90 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 13 10 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 13 90 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 14 10 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 14 90 00 0 0 0 0 20 16 0 16

1701 91 00 00 0 0 0 0 20 0 0 0

1701 99 10 00 0 0 0 0 20 18 20 18

1701 99 90 00 0 0 0 0 20 0 0 0

Nadica Pantović



Porek lo robe

NEDOVOLJNI POSTUPCI OBRADE ILI PRERADE KOJI ODREĐUJU STATUS POREKLA PROIZVODA

• Sa primerima tumačenja nedovoljnih postupaka obrade ili prerade i složenosti proizvodnih postupaka •

Prilikom utvrđivanja preferencijalnog porekla nekog proizvoda shodno pan-evropskim pravilima o poreklu robe, pored ostalih odredbi sporazuma koje određuju poreklo robe, često se kao sporno postavlja pitanje nedovoljnih postupaka

obrade ili prerade. Nedovoljni postupci obrade ili prerade propisani su članom 7. protokola o poreklu sporazuma o slobodnoj trgovini

koje je zaključila Republika Srbija, i to: - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Repu-

blike Srbije, sa druge strane (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008), Protokol 3; - Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA 2006 (“Sl. glasnik RS -

Međunarodni ugovori”, br. 88/2007), Aneks 4; - Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br.

6/2010), Protokol B; - Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”,

br. 105/2009), Protokol 2. Kao primer se navode odredbe ovog člana u okviru Protokola 3 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evrop-

skih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane koji glasi: “Član 7.

Nedovoljni postupci obrade ili prerade 1. Ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2. ovog člana, sledeće operacije treba smatrati obradom ili preradom koja nije dovoljna

da bi proizvod dobio status proizvoda sa poreklom, bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 6: a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja; b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki; v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje; g) peglanje ili presovanje tekstila; d) jednostavni postupci bojenja i poliranja; đ) komišanje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča; e) postupci bojenja šećera ili oblikovanja šećernih kocki; ž) guljenje, uklanjanje koštica i ljuštenje voća, oraščića i povrća; z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje; i) prebiranje, prosejavanje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda); j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, kutije, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd., kao i svi ostali

jednostavni postupci pakovanja; k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže; l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne; mešanje šećera sa bilo kojim drugim materijalom; lj) jednostavno sklapanje delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove; m) kombinacija dva ili više postupaka navedenih u tačkama od a) do lj); n) klanje životinja. 2. Kada se utvrđuje da li je obrada ili prerada izvršena na proizvodu nedovoljna u smislu stava 1, svi postupci obavljeni na proi-

zvodu u Zajednici ili u Srbiji uzeće se u obzir zajedno.”



Primeri koji se odnose na tumačenja nedovoljnih postupaka obrade ili prerade

U okviru pomenutih protokola o poreklu robe, odredbe čl. 3. i 4. (kumulacija porekla) i člana 6. (dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi) upućuju na potrebu razmatranja člana 7. kojim se definišu nedovoljni postupci obrade ili prerade, tako da je ovu činjenicu potrebno uzeti u obzir prilikom utvrđivanja statusa porekla proizvoda.

Neke od konkretnih primera razmatranja statusa porekla robe u smislu “nedovoljnih postupaka obrade ili prerade” Evropska komisija je objavila u priručniku “A User’s Handbook to the Rules of Preferential Origin used in trade between the Euro-pean Community, other European Countries and the countries participating to the Euro-Mediterranean Partnership”.

Ovim priručnikom se pored ostalog ukazuje na činjenicu da kako postoje “dovoljni postupci obrade ili prerade” tako postoje i “nedovoljni postupci obrade ili prerade”. Ovi postupci se veoma često nazivaju “minimalnim postupcima” ili “mini-malnim operacijama” iako ovi termini nemaju pravno značenje. Za određene postupke smatra se da su, u odnosu na finalni proizvod, toliko zanemarljivi da se može smatrati da ne mogu da donesu poreklo proizvodu, bez obzira da li je neki od njih vršen pojedinačno ili se radi o kombinaciji više takvih postupaka. Jednostavno rečeno, te operacije nisu dovoljne za sticanje porekla, dok u kontekstu kumulacije porekla (roba sa preferencijalnim poreklom), takve operacije na robi ne opredeljuju poreklo zemlje u kojoj su izvršene.

Primer 1: Sirova kafa u rinfuzu uvezena je iz Brazila u Srbiju, gde je očišćena, sortirana i prepakovana. Uslov za sticanje preferenci-

jalnog porekla za sirovu kafu je propisan u koloni (3) liste obrade ili prerade, gde se propisuju procesi koje je potrebno izvršiti na materijalima bez porekla. Deo liste koja se odnosi na pomenuti proizvod ima sledeći izgled:

HS tarifni broj Naimenovanje Obrada ili prerada izvršena na materijalima bez porekla, a koja im daje status proizvoda sa poreklom

(1) (2) (3) ili (4) 0901 Kafa, pržena ili nepržena sa ili bez

kofeina; ljuspice i opne kafe; zamene kafe koje sadrže kafu u bilo kom procentu

Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja

Iako je ispunjen uslov iz liste obrade ili prerade kojim se propisuje da se mora izvršiti proizvodnja iz bilo kog tarifnog broja (uključujući i sam tarifni broj kafe bez obzira na poreklo), kafa ne može da stekne srpsko poreklo, s obzirom da su nad njom izvršeni samo nedovoljni postupci obrade ili prerade (minimalni postupci). U ovom slučaju su izvršene čak tri minimalne operacije, međutim bez obzira na to da li su one izvršene pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim minimalnim operacijama, one nisu dovoljne za sticanje porekla.

Primer 2: Sirova kafa u rinfuzi uvezena je iz Brazila u Srbiju, gde je očišćena, sortirana, ispržena i zapakovana u pakovanja za ma-

loprodaju. S obzirom da je pravilo za sticanje porekla kao i u prethodnom slučaju, shodno listi obrade ili prerade u koloni (3) “proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja” pri čemu se prženje smatra postupkom većim od “minimalnih po-stupaka”, finalni proizvod je stekao preferencijalno poreklo Srbije. Dakle, bez obzira što je u ovom slučaju bilo i minimalnih postupaka obrade ili prerade (čišćenje, sortiranje) postoji operacija kojom se prevazilaze minimalni postupci (prženje), što uz ispunjenje uslova iz liste obrade ili prerade finalnom proizvodu daje status proizvoda srpskog preferencijalnog porekla.

Članom 7. stav 1. Protokola se određuju obrade ili prerade koje se sprovode nad materijalima bez porekla, pojedinačno ili u kombinaciji, koje ne mogu da donesu poreklo. Spisak ovih radnji je sažet, ali se može tumačiti u širem smislu. Na primer, sejanje (prosejavanje) i prebiranje (sortiranje) može se primenjivati kako na prehrambenim, tako i na industrijskim proizvodima.

Primer 3: Parfem zapakovan u kanisterima, sa poreklom Evropske unije (dalje: EU), uvezen je u Srbiju, gde se presipa u bočice i

pakuje u spoljnu ambalažu, koja je takođe poreklom iz EU. Finalni proizvodi se izvoze u BiH i Makedoniju shodno odredba-ma o “kumulaciji porekla” sporazuma CEFTA 2006. S obzirom da su obe operacije koje su izvršene u Srbiji minimalne, one



finalnom proizvodu ne donose srpsko poreklo, već se zadržava evropsko poreklo. Ukoliko bi u ovom primeru imali situaciju da su bočice i ambalaža stekli poreklo Srbije, onda se i vrednost ovih kompo-

nenti mora uzeti u razmatranje prilikom utvrđivanja porekla finalnog proizvoda. Shodno članu 4. Protokola o poreklu robe, ako su na finalnom proizvodu izvršene samo minimalne operacije, ukoliko je vrednost dodata u Srbiji veća od vrednosti samog parfema poreklom iz EU, finalni proizvod će steći poreklo Srbije.

Primer 4: Komponente seta ručnih alata, poreklom iz EU, uvoze se u Srbiju, gde se ređaju u futrole od čvrste plastične mase i paku-

ju u kartonsku ambalažu. Finalni proizvodi bi se izvozili u EU, pri čemu ni jedan od izvršenih postupaka u Srbiji nije dovoljan (“minimalni postupci”), tako da finalni proizvod zadržava poreklo EU.

Ipak, poreklo futrola i spoljne ambalaže (srpsko) može da utiče na poreklo finalnog proizvoda ukoliko je njihova vred-nost veća od vrednosti samih komponenti ručnih alata poreklom iz EU. U tom slučaju, shodno članu 4. Protokola o poreklu robe, ako su na finalnom proizvodu izvršene samo minimalne operacije, ukoliko je vrednost dodata u Srbiji veća od vredno-sti samih komponenti ručnog alata poreklom iz EU, finalni proizvod će steći poreklo Srbije.

Složenost proizvodnih postupaka koja određuje poreklo proizvoda u odnosu na nedovoljne postupke obrade ili prerade

U određenim slučajevima proizvodnih procesa koji su vezani za doradne postupke, posebno kada se radi o uvozu re-promaterijala sa preferencijalnim poreklom jedne zemlje ili teritorije na doradu u drugu zemlju, vrlo je bitno utvrditi da li su postupci obrade ili prerade iznad nedovoljnih. Ukoliko su npr. postupci izvršeni u Srbiji iznad nedovoljnih, gotovi proizvodi dobijaju status srpskog preferencijalnog porekla pa će prilikom izvoza u zonu slobodne trgovine biti primenjena preferen-cijalna carinska stopa propisana za robu srpskog porekla. Ukoliko su postupci obrade ili prerade nedovoljni, ponovni izvoz dorađenih proizvoda u zemlju iz koje je repromaterijal poslat na doradu, znači naplatu carinskih dažbina bez obzira što je zadržao preferencijalno preko te zemlje. Ovo iz razloga što ni jedna zemlja sama sebi ne može odobriti preferencijalnu carinsku stopu za robu sopstvenog preferencijalnog porekla.

U tom smislu, radi definisanja operacija kao nedovoljnih ili iznad nedovoljnih, jednostavnih ili složenih, neophodne su konsultacije sa carinskim organima, ili pokretanje postupaka dobijanja obavezujućeg obaveštenja o poreklu robe u skladu sa odredbama Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014).

Primer 5: Osnovna delatnost preduzeća je prerada tekstila, odnosno farbanje tekstila. Članom 7. Protokola, jednostavni postupci

bojenja su definisani kao nedovoljni postupci obrade ili prerade, pa stoga postoji potreba za definisanjem razlika jednostav-nih postupaka bojenja u odnosu složene postupke bojenja.

Prema opisu procesa proizvodnje koje dostavlja privredno društvo, poslovi bojenja podrazumevaju postupak termofik-siranja rolni pletenog materijala, sirove-bele boje koji bi se uvozili sa preferencijalnim poreklom EU. Postupci se obavljaju u industrijskim mašinskim linijama koje su projektovane za obavljanje procesa bojenja u tekstilnoj industriji.

Postupci pripreme i bojenja pletenine su sledeći: 1. sirova pletenina u rolnama se razmotava mašinskim putem i materijal se provlači kroz hemijski rastvor za fiksiranje; 2. namočena roba-pletenina se provlači kroz termo komore, sa precizirano zadatim parametrima gustine i širine; 3. pripremljeni materijal se transportuje do mašina za bojenje, u kojima se u procesu višečasovnog procesa pomenuti ma-

terijal tretira hemijskim sredstvima za bolju disperziju boja, kolor stabilizatorima, silikonskim rastvorima i kolorantima. Postupak bojenja je definisan tehnološkim parametrima i automatizovano kontrolisan;

4. obojeni materijal se cedi i preslaže na mašinama za pripremu ponovnog termofiksiranja ili sušenja uz kontrolu kvaliteta. Dakle, princip postupaka bojenja započinje od rolni neobojenog pletenog materijala koje se mašinski razmotavaju,

ubacuju u liniju za bojenje, spoje se krajevi materijala da bi mogao beskonačno mnogo puta da se provrti kroz mašinu, a potom se u rezervoar mašine ubacuju u obliku vodenog rastvora razne hemijske supstance (hemijska sredstva za bolju disperziju vode, kolor stabilizatori, silikonski rastvori i na kraju koloranti). Po recepturi se menja i temperatura vodenog ra-stvora a procesi se kompjuterski upravljaju. Mašina za termofiksiranje je dužine 50 metara i kroz nju prolazi razmotan pleteni materijal, gde se različitim termičkim režimima postiže fizička karakteristika materijala koji se nalazi na pokretnim nosačima. Ista mašina može služiti i posle operacija bojenja kao sušač i dodatni termofiksator.



Linija za pranje, bojenje i sušenje pletenih materijala

Nakon ovako detaljno datog opisa procesa bojenja pletenine u metraži, jasno je da su procesi bojenja daleko od jednostav-nog bojenja, te da se nakon složenih postupaka bojenja, od sirove nebojene pletenine u rolnama sa evropskim preferencijalnim poreklom dobija pletenina-metraža sa srpskim preferencijalnim poreklom. Ova činjenica određuje preferencijalni tretman robe kako prilikom izvoza na tržište EU ili bilo koje druge zemlje sa kojom Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini koji je zasnovan na pan-evropskim pravilima o poreklu robe. Nadalje, i sam materijal u nekim eventualnim procesima proizvodnje gotovih tekstilnih proizvoda koji bi se vršili u Srbiji, ulazi kao materijal sa srpskim preferencijalnim poreklom što ima svoju težinu.

Primer 6: Prema raspoloživim podacima, finalni proizvodi su kristalne komponente za koje je navedena tarifna oznaka 9405 91 10 00

(osnovni preduslov za tumačenje pravila o poreklu robe je izvršeno pravilno svrstavanje robe u skladu sa Zakonom o Carinskoj tarifi (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009). Prema naimenovanju robe koje proizlazi iz tarifne oznake, reč je o delo-vima od stakla za električna svetleća tela (isključujući reflektore). Repromaterijal na kome se vrši dorada je iz iste tarifne oznake (9405 91 10 00) a uvozio bi se na doradu u Srbiju sa evropskim preferencijalnim poreklom.

Dorada bi se sastojala od sledećih tehnoloških operacija: - postavljanje kristala u specijalne alate radi dodatnog brušenja; - fino poliranje i pranje kristala; - lasersko graviranje hologramskog znaka kompanije specijalnim laserskim mašinama; - pakovanje gotovih kristala u specijalnu ambalažu;

U konkretnom primeru su neki od postupaka dorade na materijalima sa evropskim poreklom spomenuti u okviru člana 7. kojim se navode nedovoljni postupci obrade ili prerade.

Međutim, s obzirom da je reč o repromaterijalima (nedorađenim staklenim kristalima) evropskog preferencijalnog porekla (kumulacija porekla propisana članom 4. protokola o poreklu sa EU), a da operacije koje se vrše na njima u Republici Srbiji zahte-vaju korišćenje specijalnih alata i laserske tehnologije graviranja, gotovi proizvodi stiču srpsko preferencijalno poreklo i kao takvi se mogu izvoziti u zemlje i regione sa kojima je Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini a koji su zasnovani na pan-evro mediteranskim pravilima o poreklu robe.

Primer 7: Prema raspoloživim podacima, finalni proizvodi su kristalne figurice za koje je navedena tarifna oznaka 7013 99 00 00 sa



naimenovanjem “ostali proizvodi od stakla koji se upotrebljavaju za stolom, u kancelarijama, za unutrašnju dekoraciju i slične svrhe (osim onih iz tar. broja 7010 ili 7018”)/KRISTALNE FIGURICE ŽIVOTINJA. Proizvodnja gotovih proizvoda se sastoji od obrade i spajanja delova-repromaterijala koji se uvoze u Srbiju na doradu sa evropskim preferencijalnim poreklom. Reč je o repromate-rijalima-delovima sa HS tarifnim brojevima 7013, 7018, 4911, 4821, 3923 i 4819). U proizvodnim pogonima privrednog društva u Srbiji bi se vršila njihova dorada i to u vidu sledećih tehnoloških operacija: - priprema kristalnih i ostalih delova pranjem i poliranjem; - nanošenje lepka i aktivatora na delove; - mašinsko pranje nakon lepljenja delova; - lasersko graviranje hologramskog znaka kompanije specijalnim laserskim mašinama; - pakovanje gotovih proizvoda u specijalnu ambalažu;

I u ovom slučaju se može smatrati da su ispunjeni uslovi propisani članom 4. Sporazuma (Kumulacija u Srbiji) kao i da su premašeni nedovoljni postupci obrade ili prerade navedeni članom 7. protokola o poreklu robe. U smislu navedenog i gotovi proizvodi bi imali srpsko preferencijalno poreklo, čime bi se kao takvi mogli izvoziti u zemlje i regione sa kojima je Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini a koji su zasnovani na pan-evro mediteranskim pravilima o poreklu robe.

Primer 8: Prema raspoloživim podacima, finalni proizvodi su bojene ženske čarapa (Tar. broj 6115/ČARAPE ZA ŽENE) a postupak boje-

nja se u Srbiji vrši na repromaterijalima evropskog preferencijalnog porekla i to nebojenih ženskih čarapa. Tehnološki proces bojenja nebojenih čarapa evropskog porekla se sastoji od sledećih postupaka:

- bojenja belih čarapa u mašini pod pritiskom na temperaturi od 95° C; - omekšavanje čarapa i fiksiranja boje na 40° C u mašini za fiksiranje; - ceđenja čarapa u centrifugalnim mašinama na 700 obrtaja/min; - sušenja u mašinama za sušenje; - peglanje čarapa na parnim električnim peglama; - pakovanje čarapa na mašinama za pakovanje (materijal za pakovanje je srpskog porekla);

Iz navedenih postupaka pripreme, bojenja sirovih nebojenih čarapa sa evropskim preferencijalnim poreklom, može se smatrati da su ispunjeni uslovi propisani članom 4. Sporazuma (Kumulacija u Srbiji) kao i da su premašeni nedovoljni postupci obrade ili prerade navedeni članom 7. protokola o poreklu robe, a u smislu toga i gotovi proizvodi bi imali srpsko preferencijalno poreklo, čime bi se kao takvi mogli izvoziti u zemlje i regione sa kojima je Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini a koji su zasnovani na pan-evro mediteranskim pravilima o poreklu robe.

Primer 9: Prema raspoloživim podacima, privredno društvo u Srbiji je uvezlo jednodnevne piliće (tarifni broj 0105) evropskog prefe-

rencijalnog porekla, koji su predviđeni za dalji uzgoj i dobijanje koka nosilja koje bi se izvozile ponovo na carinsku teritoriju EU. Uzgoj koka nosilja pod kontrolisanim uslovima traje 18 nedelja nakon čega se otpremaju za poznatog kupca u EU. Radi dobijanja zdravih i vitalnih koka nosilja, kontrolisani uslovi uzgoja podrazumevaju sledeće:

- obezbeđenje funkcionalnih objekata; - obezbeđenje čiste ne kontaminirane prostirke (piljevina, slama itd.) zbog stalnih dešavanja fizičkohemijsko bioloških procesa.

U proces higijenskog biološkog održavanja je uključena i automatizacija; - obezbeđenje optimalne temperatura i vlažnost vazduha koja se reguliše automatizovano; - obezbeđenje optimalnog provetravanja koje je takođe automatizovano; - obezbeđenje propisane tehnologije ishrane koja podrazumeva optimalne količine hrane i vode da bi se dostigao željeni rast i

masa koka nosilja što je vrlo bitno za kasniju produkciju konzumnih jaja. Pored ishrane po određenoj recepturi, uzgoj obuhvata efikasnu zaštitu od potencijalnih bolesti, primenu živih vakcina i

ostale veterinarske mere; - određeni režim osvetljavanja prostora za držanje;

Uzgoj koka nosilja od jednodnevnih pilića sa evropskim preferencijalnim poreklom je svakako složen prema ukratko na-vedenim tehnološkim fazama. S obzirom da je reč o materijalu (jednodnevnim pilićima) sa evropskim poreklom na kojima se praktično vrše strogo kontrolisani postupci uzgoja, veterinarskog tretmana uz primenu savremenih tehnoloških uslova držanja, i u ovom slučaju se može smatrati da su ispunjeni uslovi propisani članom 4. Sporazuma (Kumulacija u Srbiji) kao i da su prema-šeni nedovoljni postupci obrade ili prerade navedeni članom 7. protokola o poreklu robe. U smislu navedenog i uzgojene koke nosilje nakon tretmana koji traje 18 nedelja bi stekle status srpskog preferencijalnog porekla, pa bi prilikom njihovog uvoza na teritoriju EU bila primenjena preferencijalna carinska stopa.




Izvoz svežeg mesa i mesnih prerađevina u Rusku Federaciju sa aspekta veterinarsko-sanitarnog pregleda

i sticanja statusa preferencijalnog porekla robe◊ Pitanje:

• Koje uslove je potrebno da ispuni privredno društvo koje planira izvoz svežeg mesa i suhomesnatih proizvoda na tržište Ruske Federacije odnosno Carinskog saveza u smislu veterinarske kontrole i stica-nja preferencijalnog porekla robe prilikom izvoza?

◊ Odgovor:

1. Veterinarsko-sanitarni pregled - u skladu sa propisima, procedurama i standardima Carinskog saveza (Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan), Uprava za veterinu je pripremila “Proceduru o postupku re-publičkih veterinarskih inspektora pri plombiranju pošiljki pri izvozu/tranzitu istih, nakon obavljenog veterinarsko-sanitarnog pregleda i pre izdavanja veterinarskog sertifikata za izvoz pošiljaka na tržište zamalja članica Carinskog saveza” (dalje: Procedura).

Navedenu proceduru, veterinarski inspektori primenjuju od 15.7.2014. godine, tako što se vrši plombiranje svake pošiljke koja podleže veterinarsko-sanitarnom pregledu prilikom izvoza na teritorije država članica Carinskog saveza i brojevi plombe se upisuju u odgovarajuću rubriku Međunarodne veterinarske potvrde (sertifikata), koja mora pratiti pošiljke pri izvozu/ tranzitu iste na teritorije Carinskog saveza.

Ukoliko je u okviru carinske kontrole potrebno ukloniti plombu veterinarske inspekcije, iz razloga osiguravanja isto-vetnosti robe, nakon izvršene kontrole stavlja se carinsko obeležje i o tome sačinjava beleška u rubrici “B” JCI sa slede-ćim tekstom: “Uklonjena veterinarska plomba br.___ iz razloga carinske kontrole. Stavljeno carinsko obeležje br.___.” Sačinjena beleška se potvrđuje potpisom i faksimilom carinskog službenika. 2. Uslovi i pravila o poreklu za preferencijalni izvoz proizvoda srpskog porekla na teritoriju Ruske Federacije

su propisani shodno odredbama Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije (“Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 1/2001 - dalje: Sporazum) kao i Protokolu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuze-cima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe uz Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine (“Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 8/2011).

Osnovni principi - pravila o poreklu robe na osnovu kojih se mogu sagledati uslovi za izvoz srpskih gotovih proizvo-da u Rusku Federaciju (članicu Carinske unije sa Kazahstanom, Belorusijom), propisana su Prilogom 3 Sporazuma koji se sastoje od 14 članova. U pripremi spoljnotrgovinskog posla - izvoza u Rusku Federaciju, vrlo je bitno da privredno društvo sagleda odredbe svakog člana, počevši od definicija, uslova za sticanje statusa robe sa preferencijalnim pore-klom, uslova direktnog transporta, uslova trgovine između rezidenata dveju država, načina popunjavanja certifikata o poreklu robe FORM CT-2 itd. Na taj način se stiče šira slika o pravima i obavezama privrednog društva shodno pome-nutom sporazumu o slobodnoj trgovini.

U kontekstu Sporazuma i pomenutih pravila o poreklu, prilikom izvoza konkretnih proizvoda (svežeg mesa i prera-đevina) treba obratiti pažnju između ostalog i na sledeće: •��Sporazumom�je�propisana�Lista�izuzeća�proizvoda�na�koje�se�neće�primenjivati�preferencijalni�tretman�pri�uvozu�na�

carinsku teritoriju Ruske Federacije (Prilog 1 Sporazuma). Stoga izvoznik obavezno prvo mora da sagleda ovu činje-



nicu, i utvrdi da li su proizvodi navedeni u pomenutoj listi izuzeća u kom slučaju proizvod koji se namerava izvoziti ne bi imao preferencijalni satus, tj bila bi naplaćena puna propisana carinska stopa od strane carinskih organa Ruske Federacije; •��članom�2.�Priloga�3�Sporazuma�navedeni�su�kriterijumi�sticanja�statusa�preferencijalnog�porekla�robe,�iz�kojih�proizi-

lazi da će se zemljom porekla robe smatrati država strana na čijoj teritoriji je roba dobijena u potpunosti ili je prošla dovoljnu obradu (preradu) u skladu sa pravilima o određivanju zemlje porekla robe; •��članom�3�Priloga�3�Sporazuma�definiše�se�roba�za�koju�se�smatra�da�je�u�potpunosti�dobijena.�U�kontekstu�primera�

izvoza živih životnja to znači da one moraju biti shodno tački 3. “okoćene i uzgojene u državi strani” dok bi proizvodi (npr. sirovo smrznuto meso, slanina itd.) dobijeni od ovakvih životinja, takođe bili razmatrani kao potpuno dobijeni shodno tački 11. pomenutog člana, kojim se propisuje da je potpuno dobijena roba i ona koja je “proizvedena u državi strani od proizvoda iz tač. 1-10 ovog člana”.

Kada je reč o mesnim prerađevinama u kojima je moguće učešće materijala koji je u smislu Sporazuma bez porekla (npr. iz Evropske unije), propisana je mogućnost sticanja statusa robe sa srpskim preferencijalnim poreklom shodno članu 4. Priloga 3 Sporazuma. U tom smislu treba ispuniti kriterijum dovoljne obrade (prerade), što znači da gotov proizvod koji se izvozi u Rusku Federaciju ima preferencijalno poreklo Srbije ukoliko je vrednost upotrebljene sirovine ili repromaterijala bez porekla do 50% vrednosti proizvoda franko fabrika. U konkretnom slučaju, razmatra se i am-balažni materijal s obzirom da je i on sastavni deo gotovog proizvoda te i on deli sudbinu gotovog proizvoda sa sta-novišta utvrđivanja porekla te robe. Vezano za ovaj uslov, neophodna je i tačna evidencija o nabavci repromaterijala, sistematično i hronološki evidentirana proizvodna dokumentacija koja se odnosi na utroške repromaterijala tokom proizvodnih ciklusa do finalnih proizvoda. To je ujedno i preduslov koji proizvođač - izvoznik mora da ispuni, kako bi aplicirao za izdavanje dokaza o poreklu FORM CT-2 od strane srpskih carinskih organa. Neophodnost ovakve evidencije se ogleda u činjenici da repromaterijali bez porekla (nisu srpskog, ruskog, beloruskog ili kazahstanskog preferenci-jalnog porekla) koji se mogu koristiti u proizvodnji imaju neku berzansku cenu koja može varirati tokom određenog perioda, te iz tog razloga i procenat učešća repromaterijala bez porekla može varirati u ceni finalnog proizvoda. Dakle, konkretna pošiljka mora biti vezana za konkretnu vrednost nabavke i utroška repromaterijala, a u kalkulaciju se uzima u obzir nabavna fakturna cena neopterećena poreskim i carinskim dažbinama nastalim na carinskoj teritoriji Srbije. Vrednost upotrebljenog repromaterijala bez porekla se obavezno iskazuje za svaku pošiljku i navodi u rubrici 9. dokaza o poreklu FORM CT-2. Na poleđini certifikata je ovaj uslov takođe jasno naveden. Ukoliko vrednost svih repromaterijala bez porekla prelazi 50% vrednosti proizvoda franko fabrika, onda nije ni moguće za konkretne gotove proizvode zah-tevati izadavanje FORM CT-2 certifikata. U naknadnim kontrolama porekla robe na zahtev nadležnog organa Ruske Federacije, navedene činjenice moraju od strane carinskih organa Srbije jasno biti utvrđene, nakon čega sledi odgovor prema ruskoj strani kao podnosiocu zahteva za naknadnu kontrolu.

U smislu postupaka dovoljne obrade (prerade), gotovi proizvodi stiču status srpskog preferencijalnog porekla uko-liko su prevaziđeni postupci nedovoljne obrade (prerade) koji su navedeni članom 6. Priloga 3 Sporazuma. Odredbe ovog člana su u direktnoj vezi sa članom 4. Sporazuma.

Shodno članu 7. tačka 3. Priloga 3 Sporazuma za utvrđivanje zemlje porekla robe uzima se u obzir samo ona am-balaža u kojoj se roba prodaje u maloprodaji.

Roba se mora direktno transportovati u Rusku Federaciju. Ukoliko je neophodno promeniti uslove transporta (pre-tovar na drugo prevozno sredstvo, skladištenje itd.) onda od strane nadležnog carinskog organa zemlje gde je nastala promena treba zahtevati potvrdu o uslovima promene transporta (član 8. Priloga 3 Sporazuma).

Plaćanje robe se mora obaviti na osnovu ugovora između kupca (rezident Ruske Federacije) i prodavca (rezident Republike Srbije), bez posrednika (član 8. Priloga 3 Sporazuma). � •

Nataša Grigorov




Sticanje preferencijalnog porekla robe prilikom reeksporta iz Bugarske u Evropsku Uniju

◊ Pitanje:

• Da li se u slučaju kada se roba reeksportuje iz Bugarske u EU, preko Srbije, može izdati uz fakturu obra-zac o poreklu s obzirom da se na robi ne obavljaju nikakve radnje?

◊ Odgovor:

Shodno Pravilniku o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 7/2015) roba bi trebala biti smeštena u carinski postupak sa JCI C7. U svakom slučaju mora se pojaviti domaća firma-izvoznik koja bi zahtevala izdavanje dokaza o poreklu (pretpostavljamo EUR.1). U tom slučaju na zahtev firme, srpska carina bi pošto bi se uverila u istovetnost robe koja je bila smeštena, izdala dokaz o poreklu kojim bi se potvrdilo poreklo robe EU/Bugarske prilikom izvoza u neku drugu zemlju članicu EU. Tim dokazom o poreklu bi se potvrdilo preferencijalno poreklo EU/Bugarske, ali bi se u toj zemlji uvoza (EU) naplatila puna carinska stopa bez obzira na izdati dokaz o poreklu. Razlog tome je što EU kao jedinstvena carinska teritorija ne može sama sebi odobriti preferencijalnu carinsku stopu, dakle biće za takvu robu naplaćena carina. Oslobađanje od plaćanja carine pri ponovnom uvozu robe u EU je moguće samo po osnovu odredbi iz Carinskog zakona EU (Sl. gl EU (OJ L 302 od 19.10.1992. - CR 2193/92) i to po osnovu npr. isporuke neodgovarajuće robe ili nekom drugom slučaju koji je naveden njihovim carinskim zakonom. •



Granične inspekcijske kontrole


Postupak uzimanja i slanja uzoraka robe za fitosanitarnu kontrolu na graničnim prelazima

◊ Pitanje:

• Koja je procedura uzimanja i slanja uzoraka robe za fito kontrolu na graničnim prelazima, odnosno u slučaju kada neka roba podleže fitosanitarnoj kontroli i kada nadležni inspektor prilikom ulaska te robe u Srbiju (na graničnom prelazu) uzme uzorke ko je u obavezi da te uzorke pošalje na analizu - da li inspektor koji je uzorkovao robu ili uvoznik?

◊ Odgovor: Članom 12. stav 3. Pravilnika o fitosanitarnoj kontroli bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata u međunarodnom pro-

metu (“Sl. glasnik RS”, broj 32/2010, 32/2011 i 57/2014 - dalje: Pravilnik) propisano je sledeće: “Ako prilikom obavljanja vizuelnog pregleda pošiljke bilja posumnja na prisustvo štetnih organizama sa Liste IA deo I, Liste IA deo II, Liste IB, Liste IIA deo I, Liste IIA deo II i Liste IIB i čije prisustvo nije moguće utvrditi prilikom pregleda na graničnom prelazu, fitosanitarni inspektor uzima službeni uzorak i dostavlja ga referentnoj laboratoriji na laboratorijsku analizu.”

Pravilnikom je definisano da su u cilju obavljanja fitosanitarnog pregleda, uvoznici, prevoznici i carinski deklaranti dužni da omoguće pregled prevoznog sredstva i pošiljke bilja na taj način što će obezbediti potrebno osoblje za otvaranje prevoznih sred-stava i koleta, pregled i uzimanje uzoraka i zatvaranje koleta i pošiljki, uslove za očuvanje ispravnosti pošiljke bilja, kao i druge potrebne uslove za nesmetan pregled i uzorkovanje pošiljke bilja.

Navedeni pravilnik definiše na koji se način vrši fitosanitarni pregled pošiljke bilja. Nakon izvršenog pregleda dokumentacije, prevoznog sredstva i ambalaže fitosanitarni inspektor vrši pregled pošiljke bilja prema određenoj proceduri, radi provere zdrav-stvenog stanja bilja u cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva štetnih organizama.

Provera zdravstvenog stanja bilja vrši se vizuelnim pregledom bilja, uzimanjem reprezentativnih uzoraka radi pregleda u priručnoj laboratoriji na graničnom prelazu.

Ako prilikom obavljanja vizuelnog pregleda pošiljke bilja posumnja na prisustvo štetnih organizama sa Liste IA deo I, Liste IA deo II, Liste IB, Liste IIA deo I, Liste IIA deo II i Liste IIB i čije prisustvo nije moguće utvrditi prilikom pregleda na graničnom prelazu, fitosanitarni inspektor uzima službeni uzorak i dostavlja ga referentnoj laboratoriji na laboratorijsku analizu.

Vezano za način uzorkovanja i slanja uzoraka, broj i veličinu uzoraka predviđeno je sledeće: •��kada�je�u�pitanju�veličina�uzorka�koji�se�uzima�u�cilju�pregleda�i�laboratorijskih�analiza,�radi�se�o�minimalnom�broju�jedinica�

neophodnih za dobijanje reprezentativnog uzorka u skladu sa međunarodnim standardima; •��fitosanitarni�inspektor�uzima�minimum�dva�službena�uzorka�po�jedinici�pregleda�pošiljke�ili�partije�za�vršenje�laboratorijske�ana-

lize (ove uzorke fitosanitarni inspektor zapečaćuje službenom plombom, koju može da skine samo ovlašćena osoba); •��na�jednoj�strani�službene�plombe�utiskuje�se�skraćenica�“FI”,�a�na�drugoj�strani�određeni�serijski�broj;�•��ukoliko�laboratorijska�analiza�uzoraka�bilja�traje�duže,�fitosanitarni�inspektor�može�da�dozvoli�da�se�pošiljka�bilja,�tako�što�će�se�

preduzeti neophodne preventivne mere, preveze u odgovarajući skladišni prostor koji je pod carinskim nadzorom, izdavanjem privremenog rešenja o prevozu; •��uzorci�bilja�koji�se�šalju�referentnoj�laboratoriji�moraju�se�prenositi�ili�slati�uz�mere�obezbeđenja�kao�hitne�i�vrednosne�pošiljke.�� •

Maja Zagorac , Nataša Grigorov



PREKOGR ANIČNI PROME T KORIŠĆENE ROBE


Uslovi i dokumentacija potrebna za izvoz otpada (papir, pet ambalaža, gume, ulja, aluminijum, staklo)

◊ Pitanje:

• Da li je prilikom sakupljanja i/ili izvoza robe (papir i karton, PET ambalaža, gume, ulja - industrijska ili jestiva, aluminijum - konzerve, staklo, obojeni materijali) potrebno prilagati neke posebne dozvole i sertifikate?

◊ Odgovor: Shodno odredbama člana 57. Zakona o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr.

zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US) dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine (dalje: Ministarstvo) u skladu sa zakonom i drugim propisima. Takođe, odredbom člana 72. Zakona o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010) propisano je da se Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi u skladu sa zakonom.

Shodno navedenom, za izvoz navedenih vrsta otpada prethodno je potrebno pribaviti dozvolu za izvoz otpada, koju izdaje Ministarstvo.

Pored navedenog, za izvoz opasnog otpada (industrijska ulja), potrebno je pribaviti prethodnu saglasnost zemlje uvo-za, odnosno za opasan otpad i svih zemalja tranzita.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje dozvole za izvoz otpada je definisana Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Sl. glasnik RS”, br. 60/2009 i 101/2010 - dalje: Pravilnik).

Na kraju, ali ne manje važno, potrebno je da izvoznik poseduje i neku od dozvola za upravljanje otpadom, definisane članom 59. Zakona o upravljanju otpadom.

Polazeći od pravne legislative Republike Srbije, koja reguliše prekogranično kretanje otpada (uvoz, izvoz i tranzit), pro-izilazi da je za takvu aktivnost neophodno prethodno ispuniti određene uslove. Ti uslovi se razlikuju od odredbi po kojima se vrši prekogranično kretanje otpada u Evropskoj uniji, posebno za prekogranično kretanje neopasnog otpada, odnosno otpada koji ispunjava uslove “kada otpad vise nije otpad” - end of waste i by product.

U nastavku se ukazuje na neophodne uslove za izvoz otpada u Republici Srbiji. 1. DOZVOLA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Ministarstvo, kao nadležni organ za izdavanje dozvole za izvoz otpada, insistira da izvoznik otpada poseduje prethod-no pribavljenu dozvolu za upravljanje otpadom, i to: - dozvolu za sakupljanje otpada, ili - dozvolu za transport otpada, ili - dozvolu za skladištenje otpada, ili



- dozvolu za tretman otpada, ili - dozvolu za odlaganje otpada.

Izvoznik može imati i jednu, integralnu dozvolu, koja objedinjuje više navedenih aktivnosti upravljanja otpadom. U slučaju da izvoznik ne poseduje sopstveno skladište otpada koji namerava da izveze, potrebno je da ima sklopljen

ugovor sa operaterom koji ima skladište otpada i odgovarajuću dozvolu za skladištenje, izdatu od strane nadležnog organa. 2. ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA IZVOZ OTPADA

Zahtev za izdavanje dozvole za izvoz otpada podnosi izvoznik otpada Ministarstvu, sa opštom i posebnom dokumen-tacijom. Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev je definisana Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada i može se podeliti na: •�Opšta�dokumentacija�- Za izvoz opasnog otpada (industrijska ulja): Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada, Dokument o prekogranič-

nom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada, - Za izvoz neopasnog otpada - Dokument koji prati prekogranično kretanje neopasnog otpada i Izveštaj o ispitivanju

otpada, - Ministarstvo izdaje Dokument o prekograničnom kretanju otpada na propisanom obrascu, na engleskom i srpskom jeziku, - Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada i Dokument o prekograničnom kretanju otpada prate svaku pošiljku

otpada, - Popunjen obrazac Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada izvoznik podnosi Ministarstvu u originalu i četiri ove-

rene kopije. - Popunjen obrazac Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada izvoznik podnosi Ministarstvu u originalu i četiri ove-

rene kopije. - Izveštaj o ispitivanju otpada za prekogranično kretanje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada, u

skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Opšta dokumentacija se podnosi u originalu ili u overenom prepisu, sa prevodom na jezik koji je prihvatljiv za nadležni

organ od kojeg se traži dozvola, od strane ovlašćenog sudskog tumača (srpski, odnosno engleski jezik). Obrazac Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada (notifikacija), kao i obrazac Dokumenta o prekograničnom

kretanju otpada, sa uputstvima za njihovo popunjavanje je dat Uredbom o listama otpada za prekogranično kretanje, sa-držini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Sl. glasnik RS”, br. 60/2009). •�Posebna�dokumentacija�

Uz zahtev za izdavanje dozvole za izvoz NEOPASNOG OTPADA prilaže se sledeća dokumentacija: - ugovor između izvoznika i uvoznika otpada, sa rokom važnosti do završetka isporuke otpada i sa regulisanim obavezama

u slučaju da se otpad vrati u državu izvoza ako isporučeni otpad nije tretiran ili odložen kako je nameravano; - prethodno ishodovano odobrenje države uvoza, sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi, odnosno

odložiti na ekološki način; - izjavu izvoznika otpada o vrsti, količini, sastavu i tehnološkom procesu iz koga nastaje otpad, kao i o razlozima izvoza; - dokaz da su izvoznik i prevoznik otpada registrovani za obavljanje delatnosti; - podatke o tarifnom broju Carinske tarife, načinu prevoza i isporuke otpada (odjednom ili u više pošiljki); - podatke o graničnom prelazu za izvoz, očekivani termin dolaska otpada na granični prelaz i ruti kretanja otpada od gra-

ničnog prelaza do carinarnice i dalje do prerađivača; - dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Pored navedene dokumentacije, za izvoz OPASNOG OTPADA neophodno je priložiti i: - prethodno ishodovana odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta - dokaz o obaveznom osiguranju opasne otpadne materije u domaćem i međunarodnom prevozu za slučaj štete pričinjene

trećim licima, kojim je obuhvaćena i šteta zagađenja životne sredine; - odgovarajuću polisu osiguranja ili jemstvo banke na iznos koji je potreban za pokriće troškova prerade opasnog otpada

bez opasnosti po životnu sredinu;



- polisu osiguranja prevoznika otpada ili jemstvo banke na iznos koji je potreban za pokriće troškova sanacije životne sredi-ne kao posledice oštećenja ambalaže otpada pri prevozu, čiji je korisnik Ministarstvo.

3. NEOPASAN OTPAD ZA KOJI SE NE IZDAJE DOZVOLA ZA IZVOZ Otpaci i ostaci od ALUMINIJUMA se mogu izvoziti bez prethodno pribavljene dozvole za izvoz otpada, u skladu sa

odredbama Uredbe o listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje (“Sl. glasnik RS”, br. 102/2010).

Izvoz otpadaka i ostataka od aluminijuma prati sledeća dokumentacija: - dokument koji prati prekogranično kretanje neopasnog otpada (DPPKNO); - kopija ugovora između lica koje organizuje prekogranično kretanje neopasnog otpada i uvoznika i/ili primaoca otpada,

radi tretmana; - potvrda prijave prekograničnog kretanja neopasnog otpada nadležnim organima država koje su uključene u prekogra-

nično kretanje neopasnog otpada; - druga dokumentacija koju zahtevaju nadležni organi država koje su uključene u prekogranično kretanje neopasnog

otpada. Navedena dokumentacija mora da bude u originalu ili u overenom prepisu, sa prevodom na jezik koji je prihvatljiv za

nadležni organ, od strane ovlašćenog sudskog tumača (srpski, odnosno engleski jezik). BITNE NAPOMENE: - Dozvola se izdaje na period od dvanaest meseci, a trajanje se računa od momenta podnošenja kompletne dokumentacije,

odnosno podnošenja zahteva za odobrenje države uvoza, odnosno svih država tranzita; - Količina otpada koja se želi izvesti po jednoj dozvoli nije limitirana; - Može se navesti samo jedan granični prelaz; - Administrativna taksa se može uplatiti neposredno pre izdavanja dozvole; - Izdavalac dozvole može tražiti i druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpa-

dom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine; - Jedna dozvola važi za jednu vrstu otpada istih fizičko-hemijskih osobina, koji se otprema na isto odredište, preko istih

graničnih prelaza. - Za prekogranično kretanje neopasnog otpada koji ne prelazi količinu od 25 kg i namenjen je za laboratorijske svrhe, ne izdaje�se�dozvola.�� •


Reparacija mašina u slobodnoj carinskoj zoni i mogućnost njihove prodaje na domaćem tržištu

za poznatog kupca◊ Pitanje:

• Da li je dozvoljena reparacija mašina u slobodnoj carinskoj zoni i prodaja repariranih mašina na doma-ćem tržištu za poznatog kupca?

◊ Odgovor: Polazeći od odredbi Zakona o slobodnim zonama (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006) da se u zonu ne može uvoziti, niti se

iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen - osnovno pitanje je da li se mašine koje treba reparirati posmatraju kao otpad ili ne.



Da bi se reparirana mašina prodala na domaćem tržištu, odnosno stavila u slobodan promet moraju se prethodno platiti carina i druge uvozne dažbine, shodno odredbi navedenog zakona - roba koja se iz zone stavlja u promet na terito-riju Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, što dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost čitave operacije.

Shodno navedenom, ako je uvoz mašina koje treba reparirati u zoni dozvoljen i ako se nakon reparacije plate carina i uvozne dažbine, reparirana mašina se može prodati na domaćem tržištu poznatom kupcu.

U razmatranju navedene problematike, osnovno pitanje koje treba rešiti je: da li su mašine koje treba reparirati roba čiji je unos u slobodnu zonu dozvoljen, ili je zabranjen, a sve to shodno odredbi Zakona o slobodnim zonama, da se u zonu ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen.

Mašina koja treba da se reparira se teoretski može posmatrati kao otpad, u skladu sa definicijom otpada: otpad jeste svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, shodno Zakonu o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 88/2010). Ova definicija je usklađena sa definicijom datom u Direktivi EU (Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives). Ukoliko mašina koja treba da se reparira sadrži još i neke od opasnih materija u sebi, kao što su ulje, akumulatori, azbest i sl. - onda se to posmatra kao opasan otpad, a uvoz opasnog otpada je zabranjen.

Sledeći problem, ne manje važan, je i ekonomska opravdanost pružanja usluge reparacije u slobodnoj zoni, nakon čega bi se reparirana mašina prodavala na tržištu Republike Srbije. Ekonomsku opravdanost ocenjuje ministarstvo nadležno za poslove finansija, u skladu sa odredbama člana 7. Zakona o slobodnim zonama i odgovarajućeg podzakonskog akta.

Mišljenje da li je neka roba otpad ili ne se može zahtevati kod ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredi-ne - Odeljenje za upravljanje otpadom, Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. I pored pribavljenog mišljenja, carina može za svaki poseban slučaj tražiti neposredan inspekcijski nadzor i potvrdu navedenog mišljenja.

Mašine koje se uvoze u slobodnu zonu radi reparacije moraju biti prethodno očišćene od opasnih materija, kao što su ulja, akumulatori, azbest i slično. Ukoliko to nije učinjeno, tokom reparacije dolazi do generisanja opasnog otpada, a što se posredno može smatrati i ugrožavanjem životne sredine i podleže prekršajnoj odgovornosti (član 34. Zakona o slobodnim zonama).

Shodno navedenom, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: - saglasnost Vlade Republike Srbije na određivanje područja slobodne zone u kojoj će se vršiti predmetna usluga reparacije,

na opisani način; - pozitivno ocenjeni elaborat o ekonomskoj opravdanosti pružanja usluge reparacije mašina i njihova dalja prodaja na

tržištu Republike Srbije; - mašine koje treba reparirati su roba koja se sme uvoziti u slobodnu zonu,

dozvoljena je reparacija mašina u slobodnoj carinskoj zoni i prodaja repariranih mašina na domaćem tržištu za pozna-tog�kupca.�� •


Pravo i uslovi za izvoz polovne (ispravne i neispravne) robe◊ Pitanje:

• Da li se sva polovna roba koja se izvozi smatra otpadom, koji su uslovi za izvoz polovne robe (ispravne i neispravne) i da li postoje posebni uslovi za izvoz polovne robe koja u sebi sadrži bateriju?

◊ Odgovor: U razmatranju navedene problematike, osnovni problem je u određivanju statusa polovne robe, odnosno da li se ta

roba smatra otpadom, ili ne. Po definiciji otpada, datoj Zakonom o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i



88/2010), otpad jeste svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom. Ova definicija je potpuno usaglašena sa evropskom legislativom, odnosno defini-cijom otpada datom Waste Framework Directive 98/2008.

S obzirom da Republika Srbija nema jasno definisane kriterijume i uslove pod kojima se vrši izvoz polovne - korišćene robe, moguće su različite situacije. Postupanje koje je pravno uokvireno podrazumeva da ukoliko carinski službenik pri-likom kontrole posumnja da polovna roba može biti otpad, poziva nadležnog republičkog inspektora za zaštitu životne sredine, koji u neposrednom nadzoru utvrđuje da li je u pitanju otpad ili ne.

U skladu sa napred navedenim, inspektor treba prvo da pođe od činjenice da li je predmetna korišćena roba otpad u ze-mlji uvoza ili ne i da li je uvoz takve robe/otpada u zemlji uvoza dozvoljen. Dalje, treba da primenjuje empirijske kriterijume razvijene u zemljama EU i na osnovu utvrđenih činjenica, kao i na osnovu neposrednog uvida u stanje polovne robe odluči da li polovna roba ima status robe ili status otpada u prekograničnom kretanju.

Ukoliko svi utrvđeni parametri ukazuju da je u pitanju roba, postupajući inspektor zapisnički treba da konstatuje da korišćena roba po svojim osobinama ne podleže odredbama Zakona o upravljanju otpadom, te da za njeno prekogranično kretanje nije potrebna posebna dozvola.

U slučaju da relevantne činjenice ukazuju da je u pitanju otpad, postupajući inspektor rešenjem zabranjuje prekogra-nično kretanje otpada i nalaže pribavljanje dozvole za izvoz otpada.

Generalno gledano, prilikom izvoza polovne robe, najviši stepen kontrole i odgovornosti je na zemlji uvoza. Stoga je većina zemalja EU razvila svoja interna pravila na osnovu kojih vrši procenu da li je korišćena roba otpad ili ne. Neki od primera su: - za korišćenu garderobu - ako je ista klasifikovana, dezinfikovana i u nivou kvaliteta ekstra (polovna odeća, skoro kao

nova), ili u nivou kvaliteta I (isti kvalitet kao extra, sa po kojom flekom) - ne smatra se otpadom i nije potrebna dozvola za prekogranično kretanje;

- za korišćene kućne aparate i belu tehniku - da li sadrži dozvoljene/zabranjene rashladne fluide ili supstance, da li je pot-puno ispravna i funkcionalna, da li ima napojni kabal, da li je i u kojoj meri oštećena, kako je upakovana, da li za tu robu postoji tržište (primer: polovni frižideri se izvoze Eskimima), itd;

- za rezervne delove za automobile i kamione - da li se polovni deo koristi za prvobitnu namenu, sa što manje prepravki, da li je funkcionalan i može se ugraditi bez većih mehaničkih izmena, način pakovanja, da li sadrži opasne materije (ulja) i sl;

- za polovne automobile - standard u pogledu kvaliteta izduvnih gasova (npr. EURO 4), stepen oštećenja, mogućnost po-pravke i sl.

Pored navedenog i Evropska komisija je izdala Vodiče za prekogranično kretanje pojedine vrste korišćene robe/otpada, kao što je, na primer Revised Correspondents’ Guidelines No 1 za prekogranično kretanje električnog i elektronskog otpada.

U navedenom vodiču je dato uputstvo kako se razlikuje korišćeni elektronski Ili električni uređaj od elektronskog i elek-tričnog otpada.

Shodno svemu navedenom, u dosadašnjoj praksi poznat je veoma mali broj izvoza polovne robe. Mnogo češči sluča-jevi su na strani uvoza. Veoma bitno je utvrditi da li se korišćena roba može klasifikovati kao otpad, ili ne, posebno u zemlji uvoza. Ukoliko se na graničnom prelazu utvrdi da je u pitanju otpad, takav slučaj se smatra ilegalnim kretanjem otpada i preduzimaju se mere iz nadležnosti postupajućeg inspektora, odnosno carinskog službenika. Kod izvoza polovne robe, posebnu pažnju treba posvetiti uslovima koji vladaju u zemlji uvoza i tako se ponašati.

Prema tome, ne smatra se sva polovna roba otpadom, bez obzira od koga se kupuje. Polovna roba koja nije ispravna može da se izvozi, pod uslovom da je uvoz takve robe, odnosno otpada dozvoljen u zemlji uvoza. Polovna roba koja nije ispravna se smatra otpadom. Baterije posle svog životnog veka postaju opasan otpad. Prisustvo baterije na polovnoj opre-mi kojoj se dodeljuje status otpada implicira da je takav otpad opasan. U svakom slučaju, za izvoz otpada, bilo opasnog ili ne,�potrebna�je�dozvola�za�izvoz,�kao�poseban�uslov.�� •



UPR AVNI I PREKRŠA JNI POSTUPAK U C ARINSKOM POSLOVANJU

POSTUPANJE I NADLEŽNOST KOMISIJE ZA CARINSKE PREKRŠAJE CARINARNICE S OSVRTOM NA CARINSKI ZAKON

I ZAKON O PREKRŠAJIMA

Povodom poslednjih izmena Carinskog zakona pojavile su se dileme po pitanju nadležnosti carinskog organa - Komisije za carinske prekršaje carinarnice za dalje postupanje po osnovu člana 340. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br.

65/2013). Poslednjim izmenama i dopunama Carinskog zakona koje su objavljene u martu mesecu 2015. godine, u “Sl. glasniku

RS”, br. 29/2015 propisana je, između ostalog, nadležnost carinskog organa u vezi učinjenih prekršaja. Naime, članom 302. Carinskog zakona propisano je da carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu u skladu sa odredbama zakona koji uređuje prekršaje a za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Tačnije, poslednjim izmenama ovog zakona brisane su odredbe koje su se odnosile na Komisiju za prekršaje carinarnice, sastav Komisije, imenovanje članova predsednika i članova Komisije i dr.

Članom 91. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009) je propisano da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, ukoliko za vođenje prekršajnog postupka nisu nadležni organi uprave.

Takođe, članom 288. istog zakona, propisano je da je za vođenje prekršajnog postupka u organu uprave nadležna Komisija za prekršaje ili službeno lice.

Komisija iz stava 1. ovog člana sastavljena je od tri člana od kojih je jedan predsednik. Jedan od članova Komisije mora biti diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog

iskustva na odgovarajućim pravnim poslovima. Službeno lice koje u organu uprave vodi prekršajni postupak i donosi rešenje o prekršaju mora imati završen pravni

fakultet, položeni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajućim pravnim poslovima. Članove Komisije za prekršaje i službeno lice određuje iz reda zaposlenih u organu državne uprave funkcioner koji

rukovodi organom uprave. Dakle, kada je prema odredbama ovog zakona propisano da organi uprave vode prekršajni postupak istovremeno je,

prema navedenom, propisano i ovlašćenje tj. nadležnost Komisije za vođenje prekršaja, sastav i uslovi za obrazovanje te komisije.

Osim toga, stavom 1. člana 6. novog Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.

Ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca (stav 2. član 6. istog zakona).

Prema ovim odredbama koje se odnose na vremensko važenje propisa jasno proizilazi da se, u slučajevima kada nije završen prekršajni postupak, na učinioca prekršaja primenjuje prekršajni postupak odnosno zakon koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (Nijedan kasnije doneti propis nije bio povoljniji za učinioca prekršaja, kako u pogledu postupaka, tako i u pogledu kazne). To znači da, ako je u vreme izvršenja prekršaja Komisija za carinske prekršaje carinarnice bila po zakonu nadležna da postupa, odnosno ako je taj postupak vodila i donosila odluku, onda je ona u skladu sa svojim propisanim ovlašćenjima, ovlašćena da i dalje postupa, sve dok se postupak ne okonča.



Dalje, članom 340. novog Zakona o prekršajima propisano je da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009).

Postupcima iz stava 1. ovog člana od dana početka primene ovog zakona za rešavanje po žalbi na rešenje organa uprave nadležan je drugostepeni prekršajni sud.

Predmeti prekršajnih sudova u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka po žalbi na odluke organa uprave, ustupiće se drugostepenom prekršajnom sudu na nadležnost.

Shodnim tumačenjem odredbe člana 340. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013) proizilazi da nije pred-viđena nadležnost prvostepenog suda za postupanje za započete prekršajne postupke koje je vodio organ uprave od-nosno prema ovom članu započeti prekršajni postupci (u ovom slučaju carinski prekršajni postupci) vodiće se i okončati po odredbama ranije važećeg Zakona o prekršajima. To praktično znači da, prema sadašnjem stanju stvari, trebalo bi da postoji Komisija za carinske prekršaje carinarnice sve dok se ovi postupci ne okončaju.

Dakle, imajući u vidu navedeno, i pored poslednjih izmena Carinskog zakona, nadležni carinski organ (Komisi-ja za carinske prekršaje carinarnice) mogao bi voditi prekršajni postupak u prvom stepenu i donositi odluke za prekršaje za koje je prekršajni postupak započet po ranije važećem Zakonu o prekršajima. Ovo iz razloga što su odredbe Carinskog zakona koje su prestale da važe sa poslednjim izmenama i dopunama Carinskog zakona (Sl. glasnik RS”, br. 29/2015) a koje su se odnosile na formiranje Komisije za vođenje prekršajnog postupka i donošenje odluka vukle ovlašćenje iz pomenutih odredaba ranije važećeg Zakona o prekršajima i koje se još uvek primenjuju kada je prekršajni postupak započet po tom zakonu.

Naime, Komisija za carinske prekršaje carinarnice, s obzirom na odredbe člana 340. Zakona o prekršajima (“Sl. gla-snik RS”, br. 65/2013) i odredbe člana 288. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009), ima ovlašćenje da postupa u prekršajnim postupcima za koje je prekršajni postupak započet po ranije važećem Zakonu o prekršajima, s tim da bi u rešenju o određivanju članova Komisije trebalo da bude navedeno i ovlašćenje iz člana 288. tog Zakona o prekršajima.

Jelica Trninić Šišović


Vođenje prekršajnog i upravnog postupka u slučaju “prerazduženja” robe koja se nalazi

u postupku privremenog uvoza◊ Pitanje:

• Prilikom razduženja ambalaže koja je bila privremeno uvezena po jednom odobrenju sa ekonomskim dejstvom - E07 došlo je do prerazduženja po više carinskih deklaracija - C5. Da li nadležni carinski organ ima pravo da pored pokretanja prekršajnog postupka, za količine koje su prerazdužene, po-krene i upravni postupak za izmenu podataka po carinskim deklaracijama - C3 kod kojih je došlo do prerazduženja?

◊ Odgovor:

U vezi postavljenog pitanja, a povodom “prerazduženja” privremeno uvezene ambalaže, povodom koje je pokrenut prekršajni postupak, pretpostavljamo zbog prekršaja iz člana 294. stav 1. tačka 10. Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015 - dalje: Zakon), kao i naloga carinske ispostave da se izvrši ispravka u dokumentu C3, kojim je vraćena roba u inostranstvo, prema Zakonu su prekršajni postupak i upravni postupak dva nezavisna postupka. Naime,



u upravnom postupku se vrši izmena podataka koji su netačno uneti u carinsku deklaraciju, u konkretnom slučaju u cilju okončanja postupka i obveznik je dužan da utvrdi i otkloni razlog netačnog prijavljivanja robe. Sa druge strane prekršajna odgovornost je posledica nepostupanja u skladu sa propisima odnosno obavezama iz odobrenog postupka za koju se izriče prevashodno sankcija što je i svrha ovog postupka, a ukoliko se izvrši ispravka u dokumentu, bilo po zahtevu obveznika ili po nalogu carinske ispostave, u odluci o prekršajnoj odgovornosti se konstatuje da je obaveza izvršena, odnosno otklonje-na posledica izvršenog prekršaja. U suprotnom se prekršajnim rešenjem inicira upravni postupak po službenoj dužnosti u cilju regulisanja obaveza iz postupka privremenog uvoza. Zakonom, Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014) niti bilo kojim drugim aktom se ne reguliše redosled nezavisnih pravnih postupaka. U konkretnom slučaju, obaveza carinskog nadzornog organa - carinske ispostave je da kontroliše pravilnost sprovođenja izdatog odobrenja. Kako se radi o prerazduženju više carinskih dokumenata - C5 potrebno je utvrditi za svaki dokument da li je pravilno razdužen, a carinska ispostava nije ovlašćena da sama razdužuje dokumenta i vrši ispravke bez rešenja�upravnog�postupka.�� •

Mirjana Otašević Lušić


Postupak naknadne kontrole okončanih carinjenja◊ Pitanje:

• U kom roku carinski organ donosi rešenje u postupku naknadne kontrole okončanih carinjenja, da li je bitna povreda postupka činjenica da zapisnici nisu potpisani od strane organa i obveznika na svakoj strani i činjenica da organ u preambuli zapisnika nije ukazao na odredbe kojim se uređuje postupak i da li se svedočenje o tome da je obveznik od odgovornog lica u Upravi dobio uputstva za postupanje prilikom carinjenja može uzeti kao olakšavajuća okolnost?

◊ Odgovor: Prema odredbi člana 11. Carinskog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015 - dalje: Zakon), propisano

je da je lice koje traži od carinskog organa donošenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa, obavezno da iznese sve činjenice i okolnosti kao i isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke. Prvostepenu odluku u upravnom postupku donosi Carinarnica, osim ako nije drugačije propisano. Odluka se donosi i saopštava podnosiocu zahteva bez od-laganja i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Odluka koju donosi carinski organ, bez obzira da li je istom odbijen ili uvažen zahtev mora sadržati razloge na osnovu kojih je doneta i na istu je moguće podneti žalbu u skladu s članom 12. Zakona.

Na postupak pred carinskim organom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako nije drugačije propisano Zakonom.

Odredbom člana 12. Zakona propisano je da se protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese Cari-narnica može uložiti žalba Komisiji za žalbe Uprave carina, koju čine predsednik i četiri člana, a koju na predlog drektora Uprave carina imenuje minister. Žalba na odluke ne odlaže izvršenje.

Carinarnica može izuzetno odložiti izvršenje odluke u celini ili delimično ali ne duže od 180 dana, ako priloženi dokazi ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje iz-vršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja odluke opravdano. U postupku odlaganja može se zahtevati obezbeđenje osim u slučajevima kada bi to za dužnika predstavljalo opterećenje čime bi se nanela velika ekonomska šteta.

Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom sporu u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009), može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom (član 13. Zakona).



Odredbama čl. 14. i 15. Zakona propisani su razlozi za poništenje odluke kao i razlozi za ukidanje ili izmenu odluke. Kada je reč o postupku naknadne kontrole okončanih carinjenja, članom 103. Zakona je propisano da carinski organ

može, po službenoj dužnosti ili na zahtev deklaranta da izmeni ili dopuni deklaraciju nakon što je roba puštena deklarantu. Carinski organ posle puštanja robe može da izvrši kontrolu računovodstvenih ili komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi sa komercijalnim poslovima sa tom robom da bi utvrdio tačnost podataka koji su navedeni u deklaraciji. U tu svrhu članom 26. Zakona je propisano da lice je koje učestvuje u prometu robom dužno da čuva isprave radi kontrole koju sprovodi carinski organ u roku od najmanje tri kalendarske godine bez obzira na medij na kome se ti podaci čuvaju. Istim članom propisana su i pravila od kada počinje da teče ovaj rok.

Na rešenje kojim se menjaju podaci u deklaraciji po osnovu člana 103. Zakona dozvoljena je žalba, ali ista ne odlaže izvršenje u skladu sa članom 12. Zakona.

Prema odredbi člana 256. Zakona carinski organ je u obavezi da obavesti dužnika o dugu u roku od tri godine od nastanka duga, a u slučaju proteka ovog roka nema obavezu obaveštavanja. U slučaju da je carinski dug posledica radnje koja je bila kažnjiva u trenutku kada je počinjena rok iz stava 1. ovog člana produžava se na rok od deset godina. U slučaju podnošenja žalbe iz člana 12. Zakona rokovi se produžavaju za vreme trajanja žalbenog postupka.

Na osnovu navedenog, u delu koji se odnosi na propisana pravila Zakonom, nije nužno navoditi odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), a što se tiče nepotpisivanja/neparafiranja svih stranica zapisnika predstavljalo bi povredu postupka ukoliko zapisnik sadrži netačne podatke, na šta se prevashodno ukazuje prigovorom na zapisnik sa navođenjem koje su činjenice netačno unete odnosno koje se činjenice osporavaju. Zapisnik je činjenična građa na osnovu koje se sprovodi poseban upravni postupak koji rezultira rešenjem na koje je moguće podneti žalbu kao što je navedeno.

Zakonom je u članu 18. propisano da na pisani zahtev zainteresovanog lica carinski organ izdaje obaveštenje o primeni carinskih propisa, bez naknade u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Navedeno obaveštenje se daje samo u odnosu na stvarno nameravani uvoz odnosno izvoz robe - u suprotnom može biti odbijen. Od navedenog obaveštenja ra-zlikuje se Obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe i Obavezujuće obaveštenje o poreklu robe koji postupak je propisan članom 19. Zakona sa navođenjem značenja i dokazivanja ove vrste obaveštenja. Imajući u vidu navedeno, eventualno dato uputstvo od, kako se navodi u konkretnom slučaju, odgovornog lica u Upravi carina, u svojstvu svedoka bilo bi cenjeno u kontekstu ostalih dokaza pa je nemoguće dati precizan odgovor da li bi predstavljalo olakšavajuću okolnost, a pre svega imajući u vidu propisani način pribavljanja obaveštenja o primeni propisa i obavezujućih obaveštenja u skladu sa odred-bama�čl.�19.�i�20.�Zakona.�� •

Mirjana Otašević Lušić



AK TUELNA OBJAŠNJENA UPR AVE C ARINA

PRIMENA ODLUKE O ODREĐIVANJU ROBE ZA ČIJI JE UVOZ, IZVOZ, ODNOSNO TRANZIT PROPISANO PRIBAVLJANJE ODREĐENIH ISPRAVA

Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava

tačka 1

• Vlada je donela novu Odluku o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propi-sano pribavljanje određenih isprava, koja sadrži 7 priloga i koja je usklađena sa Uredbom o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2015. godinu

„Na osnovu člana 14. st. 1. i 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011) i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 - ispravka, 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 - US, 72/2012, 7/2014 - US i 44/2014), Vlada je donela Odluku o odre-đivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava (dalje: Odluka). Odluka je objavljena 3.4.2015. godine u “Sl. glasniku RS” br. 32/2015 i stupa na snagu 11.4.2015. godine.

Odluka je usklađena sa Uredbom o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2015. godinu (“Sl. glasnik RS”, br. 130/2014 i 143/2014).

Kao i prethodna Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2013 - dalje: prethodna Odluka) nova Odluka ima 7 priloga. U odre-đenim prilozima nema izmena, osim izmena vezanih za promenu nomenklature CT 2014 i CT 2015, dok su u određenim prilozima izvršene izmene manjeg ili većeg obima.

Prilog 1 - Roba čiji se uvoz, odnosno izvoz, vrši na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove spoljne trgovine (Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija)

U Prilogu 1 dodata je tarifna oznaka sa sledećim naimenovanjem ex-pozicije: - Ex 9013 10 00 00 - teleskopski nišani za oružje.

Prilog 2 - Roba čiji se uvoz, izvoz odnosno tranzit vrši na osnovu dozvole, odnosno odobrenja koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (Ministarstvo zdravlja)

U prilozima 2A) i 2B) Odluke dodate su određene droge, odnosno psihotropne supstance (njihov zajednič-ki naziv je psihoaktivne kontrolisane supstance - PKS).

U prilozima 2A) i 2B) Odluke, za većinu PKS su navedene i tarifne oznake u koje se one svrstavaju, dok uz određeni broj PKS tarifna oznaka u Odluci nije navedena. Kako je Odeljenje za Carinsku tarifu, u periodu kada se radilo na donošenju Odluke, izvršilo svrstavanje određenog broja PKS, koje nisu u Odluci date kao svrsta-ne, sačinjen je Zbirni spisak PKS (droga i psihotropnih supstanci) uređen po rastućoj tarifnoj oznaci, u koji su



unete i te tarifne oznake, iako one nisu navedene u Odluci, i u skladu s tim su ažurirani moduli “UVERENJA I SAGLASNOSTI” - povezivanje sa šifrom U37 i “REŽIMI - PRIMENA” - povezivanje sa režimom “D” u ISCS.

Zbirni spisak PKS dat je na sajtu Uprave carina, kao i na portalu, kako bi se lakše moglo doći do informacije za koje supstance je potrebno prilikom uvoza/izvoza/tranzita priložiti dozvolu za uvoz/izvoz/tranzit droga/psihotropnih supstanci Ministarstva zdravlja, a za koje ne. U slučaju kada se PKS svrstavaju u tarifnu oznaku u koju se svrstavaju i druge robe koje nisu psihoaktivne kontrolisane supstance, neophodno je bilo da se otvore ex-pozicije u ISCS, kao što je to bio slučaj i u prethodnim odlukama. Kako je naimenovanje tih ex-pozicija opšteg tipa “droge i psihotropne supstance (vidi Liste droga i psihotropnih supstanci)”, korišćenjem Zbirnog spiska lakše se može doći do informacije za koju robu je neophodno prilikom uvoza/izvoza/tranzita priložiti dozvolu Ministarstva zdravlja, a za koje ne.

Osam PKS od kojih 1 droga i 7 psihotropnih supstanci, do momenta objavljivanja Odluke nisu mogle biti svrstane po Carinskoj tarifi. One su date u Zbirnom spisku na kraju bez tarifne oznake. Pored njih, u Zbirni spi-sak je uključeno i 29 novih PKS koje su navedene u Pravilniku o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (“Sl. glasnik RS”, br. 27/2015), a koje nisu bile navedene u prethodnom pravilniku koji je objavljen u “Sl. glasniku RS” br. 126/2014, na osnovu kojeg su sačinjavani Prilozi 2A) i 2B) Odluke. Za ove supstance je takođe propisano, u ovom slučaju Pravilnikom, a ne Odlukom pribavljanje dozvole za uvoz/izvoz, tako da su iz tog razloga i one uključene u Zbirni spisak.

Kako kontrola ovih 37 PKS nije mogla biti integrisana u ISCS, iz razloga što nisu svrstane, sačinjena je i tabela u kojoj su zbirno date sve PKS koje nisu svrstane, a navedene su ili u Odluci ili u Pravilniku. Prilikom nji-hovog uvoza/izvoza takođe je neophodno pribaviti dozvolu Ministarstva zdravlja. Tabela sa INN ili trivijalnim nazivima ovih supstanci, kao i njihovim CAS brojevima, zbog svoje obimnosti, biće dostavljena carinarnicama u okviru posebnog akta.

U Prilogu 2V) dodate su tarifne oznake u koje se svrstavaju lekovi koji sadrže efedrin, pseudoefedrin i no-refedrin. Oni predstavljaju prekursore, tako da je prilikom njihovog uvoza/izvoza, pored dokumenta koji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (dozvola za stavljanje leka u promet, odobrenje za uvoz neregistro-vanog leka i sl.) neophodno priložiti i dozvolu Ministarstva zdravlja za uvoz/izvoz prekursora. Tarifne oznake u koje se svrstavaju navedeni lekovi su sledeće: - 3003 40 20 00 - 3003 40 30 00 - 3003 40 40 00 - 3004 40 20 10 - 3004 40 20 90 - 3004 40 30 10 - 3004 40 30 90 - 3004 40 40 10 - 3004 40 40 90

Prilog 3 - Roba čiji se uvoz, izvoz odnosno tranzit vrši na osnovu dozvole, odnosno odobrenja koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove životne

sredine (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine) U Prilogu 3A) izbrisana je tarifna oznaka:

- 3904 69 80 00 U Prilogu 3B) dodata je ex-pozicija u okviru tarifne oznake:

- 2903 79 90 00 Ex-bromohlorometan U okviru Priloga 3 uveden je nov deo pod nazivom “Proizvodi i oprema koji sadrže ili se oslanjaju na kon-

trolisane supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, čiji uvoz i izvoz podleže izdavanju dozvole”, kao Prilog 3V). Napominjemo da dozvolu za uvoz, odnosno izvoz robe iz navedenog priloga izdaje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U ovoj Odluci “biljne i životinjske vrste čiji uvoz i izvoz podleže izdavanju isprave” navedene su u Prilogu 3G) za razliku od prethodne Odluke u kojoj su bile navedene u okviru Priloga 3V).



Prilog 5 - Roba za čiji se uvoz mora obezbediti isprava o usaglašenosti (Prilog 5A) ili isprava o homologaciji (Prilog 5B)

Prilog 5A) u novoj Odluci je izmenjen s jedne strane dodavanjem nove grupe proizvoda, a s druge brisa-njem određene grupe proizvoda sa spiska.

U okviru Priloga 5A) dodata je nova grupa proizvoda iz tarifnog broja 7311 sa naimenovanjem “Kontejneri za komprimovane ili tečne gasove, od gvožđa ili čelika”. Za uvoz robe iz navedenog tarifnog broja neophodan je jedan od dokumenata kojim se potvrđuje usaglašenost pokretne opreme pod pritiskom i to - Potvrda o kontrolisanju, odnosno Rešenje o priznavanju inostrane isprave o usaglašenosti, o čemu ste obavešteni aktom Uprave carina, br. 148-11-353-04-5/2015 od 6.4.2015. godine.

S druge strane, iz Priloga 5A) obrisane su tarifne oznake i naimenovanja za proizvode koji su predmet Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, b. 36/2009) i od-govarajućih tehničkih i drugih posebnih propisa iz nadležnosti Ministarstva privrede. To su proizvodi koji su obuhvaćeni novim tehničkim propisima iz oblasti električne opreme za upotrebu u okviru određenih granica napona, elektromagnetske kompatibilnosti i bezbednosti mašina.

Ministarstvo privrede je mišljenja da su se u ovom trenutku stekli uslovi da se brisanjem pomenutih pro-izvoda iz Priloga 5A) Odluke, ukine obaveza pribavljanja isprava o usaglašenosti prilikom uvoznog carinjenja ovih proizvoda, tako da od 11.4.2015. godine prilikom uvoza ove vrste robe nije potrebno prilagati ispravu o usaglašenosti.

Prilaganje isprave o usaglašenosti je i dalje neophodno prilikom uvoza određenih vrsta cementa, vijaka i aparata za gašenje požara.

U Prilogu 5B), koji sadrži spisak roba za čiji je uvoz potrebno pribaviti ispravu o homologaciji dodato je 10 tarifnih oznaka tarifnih brojeva 8705 i 8706, u koje se svrstavaju motorna vozila za specijalne svrhe, odnosno šasije sa ugrađenim motorom za motorna vozila iz tarifnih brojeva 8701 do 8705.

Prilog 6 - Roba za čiji uvoz je potrebno pribaviti ispravu o usaglašenosti radio opreme i telekomunikacione terminalne opreme

U Prilogu 6 izvršeno je brisanje tarifne oznake 8517 62 00 99.

Prilog 7 - Hemikalije i proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen U Prilogu 7 došlo je do izmena tako što su dodate određene tarifne oznake, tj. njihove ex-pozicije, u odre-

đenim ex-pozicijama je izvršena korekcija njihovih naimenovanja, a za određene hemikalije je dodato da se vrši kontrola i prilikom njihovog izvoza, a u prethodnoj Odluci propisano je bilo da se kontrola vrši samo prilikom uvoza.

Ažurirane dokumente: - Objedinjeni prilozi Odluke o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz, odnosno tranzit propisano pribavljanje

određenih isprava, kao i - Spisak ex - pozicija - Zbirni spisak psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (PKS) možete naći na Portalu Uprave carina (http://www.upravacarina.rs/ → Raspisi →TARIS → Grupa za TARIS i sajtu Uprave carina (http://www. carina.rs/ →Zakoni i propisi →Drugi akti”

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-11-483-01-113/2015 od 8.4.2015. godine)



NOVO UPUTSTVO O POSTUPANJU GRANIČNOG FITOSANITARNOG INSPEKTORA TOKOM SLUŽBENIH KONTROLA

POŠILJAKA HRANE BILJNOG POREKLAZakon o zdravlju bilja

čl. 66 i 67

• Pošiljke koje zahtevaju specifične uslove čuvanja i transporta mogu se uvozno ocariniti i uz prila-ganje Rešenja kojim se odobrava uvozno carinjenje pošiljke, a zabranjuje se stavljanje u promet ili proizvodnju do dobijanja konačnog rešenja, i iste se nakon okončanog carinskog postupka mogu smestiti u skladišni prostor uvoznika, do okončanja postupka službene kontrole granič-nog fitosanitarnog inspektora za kontrolu pošiljaka na mestima carinjenja

“VEZA: Akt Uprave carina br.: 148-11-483-20-8/3/2015, od 16.1.2015. godine Aktom Uprave carina br. 148-11-483-20-8/3/2015. od 16.1.2015. godine obavešteni ste o ukidanju mogućno-

sti da se uvozno carinjenje hrane biljnog porekla mešovite hrane i hrane za životinje biljnog porekla vrši na osnovu POTVRDE, izdate od strane graničnih fitosanitarnih inspektora za kontrolu pošiljaka na mestima carinjenja i da se od 19.1.2015. godine, carinjenje ovih pošiljaka obavlja, shodno Zakonu o bezbednosti hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009), uz prilaganje: - Rešenja o ispunjenosti uslova za carinjenje ili - Rešenja o dozvoli uvoza i stavljanja u promet ili u proizvodnju.

Napominjemo da ste predmetnim aktom obavešteni i da je pored jednog od gore navedenih rešenja neop-hodno priložiti i: - Rešenje o dozvoli uvoza i carinjenja ili overu carinske deklaracije od strane graničnih fitosanitarnih inspektora

ukoliko pošiljka podleže i kontroli graničnih fitosanitarnih inspektora shodno Zakonu o zdravlju bilja (“Sl. gla-snik RS”, br. 41/2009).

Uprava za zaštitu bilja - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, svojim aktom br. 321-02-7-19/2015-11 od 21.4.2015. godine, obavestila je Upravu carina da je 20.4.2015. godine donela novo Uputstvo o postupanju graničnog fitosanitarnog inspektora tokom službenih kontrola pošiljaka hrane biljnog porekla, kojim se pored re-šenja koja su već u primeni od 19.1.2015. godine, a koja izdaje granični fitosanitarni inspektor za kontrolu pošiljaka u mestima carinjenja, uvodi i novo rešenje:

- Rešenje kojim se odobrava uvozno carinjenje pošiljke, a zabranjuje se stavljanje u promet ili proizvodnju do dobijanja konačnog rešenja.

Ovo rešenje se izdaje za pošiljke koje se, zbog specifičnih uslova čuvanja i transporta, mogu uvozno ocariniti uz prilaganje pomenutog rešenja, i nakon okončanog carinskog postupka smestiti u skladišni prostor uvoznika, do okončanja postupka službene kontrole graničnog fitosanitarnog inspektora za kontrolu pošiljaka na mestima carinjenja.

Pošiljke hrane biljnog porekla sa kratkim rokom trajanja, u smislu ovog uputstva su: - pošiljke svežeg voća i povrća - pošiljke voća i povrća namenjenog za industrijsku preradu - pošiljke svežeg začinskog bilja - pošiljke svežeg pekarskog kvasca - pošiljke vina za doradu - pošiljke biljnih ulja i masti namenjenih za industrijsku preradu - pošiljke ječmenog slada za industrijsku preradu.

Pošiljke hrane biljnog porekla, odnosno pošiljke hrane za životinje biljnog porekla koje se transportuju prevo-znim sredstvima rečnog ili železničkog saobraćaja u smislu ovog uputstva su: - barže sa žitom (pšenica, ječam), sa kukuruzom, sa suncokretom, sa sojinom sačmom i drugo - železničke kompozicije sa žitom, sa mlinskim proizvodima, sa sojinom sačmom i drugo.



Shodno gore navedenom, prilikom carinjenja pošiljaka koje podležu kontroli graničnih fitosanitarnih inspek-tora za kontrolu pošiljaka na mestima carinjenja, shodno Zakonu o bezbednosti hrane, potrebno je priložiti jedno od tri vrste rešenja: - Rešenja o ispunjenosti uslova za carinjenje ili - Rešenja o dozvoli uvoza i stavljanja u promet ili u proizvodnju ili - Rešenje kojim se odobrava uvozno carinjenje pošiljke, a zabranjuje se stavljanje u promet ili proizvodnju do

dobijanja konačnog rešenja. A ukoliko pošiljke podležu i kontroli graničnih fitosanitarnih inspektora, shodno Zakonu o zdravlju bilja, pored

jednog od tri vrste napred navedenih rešenja takođe se mora priložiti i: - Rešenje o dozvoli uvoza i carinjenja ili overena carinska deklaracija od strane graničnih fitosanitarnih inspektora.

Obrazac novog rešenja - Rešenja kojim se odobrava uvozno carinjenje pošiljke, a zabranjuje se stavljanje u promet ili proizvodnju do dobijanja konačnog rešenja, šaljemo vam u prilogu ovog akta.

Prilog: kao u tekstu

(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-11-483-20-54/3/2015 od 24.4.2015. godine)



JAVNA PRODAJA VOZILA M I N KATEGORIJE ZA KOJA SU NADLEŽNI PREKRŠAJNI SUDOVI DONELI PRAVOSNAŽNE SUDSKE ODLUKE

KOJIMA JE IZREČENA ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA ROBE I NALOŽENO IZVRŠENJE ISTE JAVNOM PRODAJOM

Uredba o uvozu motornih vozila

član 4

• Carinarnice mogu izložiti javnoj prodaji vozila i u situacijama kada nisu u mogućnosti da za ista sa sigurnošću utvrde ispunjenost uslova iz člana 4. Uredbe o uvozu motornih vozila (norma “Eu-ro 3”), kada su za ta vozila nadležni prekršajni sudovi doneli pravosnažne sudske odluke kojima je izrečena zaštitna mera oduzimanja robe i naloženo izvršenje iste javnom prodajom

„Tokom prethodne godine Uprava carina je u više navrata obavestila carinarnice o načinu sprovođenja javne prodaje, kada je reč o vozilima M i N kategorije, a koja vozila su predmet Uredbe o uvozu motornih vozila (“Sl. glasnik RS”, br. 23/2010 - dalje: Uredba).

O problemima sa kojima se Uprava carina susrela po tom osnovu obavešteni su svi nadležni organi, uključu-jući i Ministarstvo finansija - Kabinet ministra.

Polazeći od napred navedenog, kao i činjenice da je odredbama člana 3. Zakona o uređenju sudova (“Sl. gla-snik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011 i 101/2013 - dalje: Zakon o uređenju sudova) propisano, između ostalog, da su sudske odluke obavezne za sve i da je svako du-žan da poštuje izvršnu sudsku odluku, Uprava carina se ponovo obratila Ministarstvu trgovine, turizma i tele-komunikacija (dalje: Ministarstvo) u svrhu pribavljanja mišljenja o izlaganju javnoj prodaji vozila M i N kategorije koja ne ispunjavaju uslove iz člana 4. Uredbe, a za koja vozila su nadležni prekršajni sudovi doneli pravosnažne sudske odluke kojima je izrečena zaštitna mera oduzimanja robe i naloženo izvršenje iste javnom prodajom.

S tim u vezi, aktom Ministarstva broj: 343-011-00-00109/2015-10 od 24.2.2015. godine, obavešteni smo o sledećem:

Kako je u navedenim situacijama reč o vozilima koja su privremeno oduzeta na teritoriji Republike Srbije i za koja su nadležni prekršajni sudovi doneli pravosnažne sudske odluke kojima je izrečena zaštitna mera oduzima-nja robe i naloženo izvršenje iste javnom prodajom, kao i da nakon okončanja javne prodaje kupac vozila nema obavezu sprovođenja bilo kakvog carinskog postupka već nadležni carinski organ izdaje račun i Zapisnik o javnoj prodaji (a ne carinsku deklaraciju), mišljenje Ministarstva je da u ovim slučajevima vozila nisu predmet Uredbe.

Shodno navedenom, kao i činjenici da je carinski organ u obavezi da postupa u skladu sa odredbama člana 3. Zakona o uređenju sudova, nadalje carinarnice mogu izložiti javnoj prodaji vozila i u situacijama kada nisu u mogućnosti da za ista sa sigurnošću utvrde ispunjenost uslova iz člana 4. Uredbe, a kada su za ta vozila nadležni prekršajni sudovi doneli pravosnažne sudske odluke kojima je izrečena zaštitna mera oduzimanja robe i naloženo izvršenje iste javnom prodajom.

U pomenutim situacijama carinski organ je u obavezi da pre izlaganja predmetnih vozila javnoj prodaji na adekvatan način obavesti sve učesnike javne prodaje da za ta vozila carinski organ nije u mogućnosti sa sigurnošću da utvrdi da li zadovoljavaju uslove propisane članom 4. Uredbe, kao i da su ista ujed-no i predmet ispitivanja u skladu sa odredbama Pravilnika o ispitivanju vozila (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2012, 13/2013, 31/2013, 114/2013, 40/2014, 140/2014 i 18/2015 - dalje: Pravilnik), shodno kojem nadležni organ - Agencija za bezbednost saobraćaja (dalje: Agencija), ukoliko vozilo ispunjava uslove propisane Pravilnikom, izdaje Uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koje se uvozi kao upotrebljavano, a koji dokument se podnosi nadležnom organu MUP u postupku registracije vozila. U slučaju neispunjenosti uslova propisanih Pravilnikom Agencija ne izdaje predmetno uverenje i takvo vozilo nije moguće registrovati.

Takođe, po okončanju javne prodaje kupci vozila, koji potpisuju Zapisnik o javnoj prodaji, u obavezi su da potpišu i izjavu da su upoznati sa napred navedenim činjenicama, kao i da se tom izjavom istovremeno obavežu



da će sa istim upoznati i drugog potencijalnog kupca (ukoliko nakon javne prodaje kupljeno vozilo, eventualno, prodaju trećem licu).

U prilogu ovog akta dostavljamo primerak izjave kupca, a u svrhu jednoobraznog postupanja u smislu na-pred navedenog.

Dosadašnja objašnjenja Uprave carina o predmetnoj problematici, a koja su u suprotnosti sa navodima iz ovog akta, neće se primenjivati u delovima koji se odnose na istu.”




POSTUPANJE CARINSKIH ORGANA U PREKRŠAJNIM POSTUPCIMA ZAPOČETIM PO RANIJE VAŽEĆEM ZAKONU O PREKRŠAJIMA

Carinski zakon

član 302

• Nadležni carinski organ (Komisija za carinske prekršaje Carinarnice) može voditi prekršajni po-stupak u prvom stepenu i donositi odluke za prekršaje za koje je prekršajni postupak započet po ranije važećem Zakonu o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009)

„Povodom poslednjih izmena i dopuna Carinskog zakona, a u cilju pravilnog i jednoobraznog postupanja carinskih organa, u prekršajnim predmetima u kojima je prekršajni postupak započet po ranije važećem Zako-nu o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 1 11/2009), obaveštavamo vas o sledećem:

Izmenama i dopunama Carinskog zakona koje su objavljene u “Sl. glasniku RS”, br. 29/2015 propisana je, iz-među ostalog, nadležnost carinskog organa u vezi učinjenih prekršaja. Naime, članom 302. Carinskog zakona propisano je da carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fik-snom iznosu u skladu sa odredbama zakona koji uređuje prekršaje a za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prema članu 91. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/08 i 111/09), propisano je da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, ukoliko za vođenje prekršajnog postupka nisu nadležni organi uprave.

Takođe, članom 288. istog Zakona, propisano je da je za vođenje prekršajnog postupka u organu uprave nadležna Komisija za prekršaje ili službeno lice.

Komisija iz stava 1. ovog člana sastavljena je od tri člana od kojih je jedan predsednik. Jedan od članova Komisije mora biti diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajućim pravnim poslovima.

Službeno lice koje u organu uprave vodi prekršajni postupak i donosi rešenje o prekršaju mora imati za-vršeni pravni fakultet, položeni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajućim pravnim poslovima.

Članove Komisije za prekršaje i službeno lice određuje iz reda zaposlenih u organu državne uprave funkci-oner koji rukovodi organom uprave.

Dalje, članom 340. stav 1. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013) propisano je da će se prekr-šajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009).

Stavom 2. da postupcima iz stava 1. ovog člana, od dana početka primene ovog zakona, za rešavanje po žalbi na rešenje organa uprave nadležan je drugostepeni prekršajni sud, a stavom 3. da predmeti prekršajnih sudova u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka po žalbi na odluke organa uprave, ustupiće se drugostepenom prekršajnom sudu na nadležnost.

Shodnim tumačenjem navedene odredbe člana 340. Zakona o prekršajima, proizilazi da nije predviđena nadležnost prvostepenog suda za postupanje za započete prekršajne postupke koje je vodio organ uprave.

Imajući u vidu navedeno, i pored poslednjih izmena Carinskog zakona, nadležni carinski organ (Ko-misija za carinske prekršaje Carinarnice), može voditi prekršajni postupak u prvom stepenu i donositi odluke za prekršaje za koje je prekršajni postupak započet po ranije važećem Zakonu o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009).

Naime, Komisija za carinske prekršaje Carinarnice, s obzirom na odredbe člana 340. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013) i odredbe člana 288. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/08 i 111/09), ima ovlašćenje da postupa u prekršajnim postupcima za koje je prekršajni postupak započet po



ranije važećem Zakonu o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009), s tim da u rešenju o određivanju članova Komisije mora da bude navedeno i ovlašćenje iz člana 288. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, I 16/2008 i 111/2009).

O troškovima postupka bićete naknadno obavešteni. O napred navedenom stav je zauzelo i Ministarstvo finansija - Sektor za carinski sistem i politiku u svom

aktu br. 011-00-00364/2015-17 od 14.4.2015. godine.”


DOKUMENTA KOJA UVOZNIK/IZVOZNIK KOJI NIJE ISTOVREMENO I NOSILAC DOZVOLE ZA LEK

TREBA DA PRILOŽE U POSTUPKU CARINJENJA LEKAZakon o lekovima i medicinskim sredstvima

čl. 27 i 132

• U slučaju kada lice, koje vrši uvoz/izvoz lekova, nije istovremeno i nosilac dozvole za lek, neop-hodno je priložiti dozvolu za promet lekova na veliko koja glasi na ime uvoznika/izvoznika, ove-renu kopiju dozvole za lek i, kao novina, overenu kopiju ugovora o prometu lekova na veliko zaključenog između nosioca dozvole za lek i uvoznika/izvoznika

„Ministarstvo zdravlja, svojim aktom br. 011-00-82/2015-06, od 9.4.2015. godine, obavestilo je Upravu carina da je stavljeno van snage mišljenje Ministarstva zdravlja br. 515-04-4647/2011-14 iz 2011. godine, u kome je na-vedeno koje isprave je neophodno priložiti prilikom uvoza/izvoza leka, u slučaju kada uvoznik/izvoznik leka nije istovremeno i nosilac dozvole za lek.

U pomenutom aktu Ministarstva zdravlja, o kome ste obavešteni dopisom ove uprave broj: 148-11-483-21-1/7/2011 od 12.8.2011. godine, bilo je navedeno da je neophodno, u slučaju kada uvoznik/izvoznik leka nije no-silac dozvole za lek priložiti: - dozvolu za promet lekova na veliko koja glasi na ime uvoznika/izvoznika i - overenu kopiju dozvole za lek,

ali ne i overenu kopiju ugovora o prometu lekova na veliko, zaključenog između nosioca dozvole za lek i uvoznika/izvoznika.

Kako je Ministarstvo zdravlja promenilo stav po ovom pitanju, obaveštavamo vas sledeće. U slučaju kada lice, koje vrši uvoz/izvoz lekova, nije istovremeno i nosilac dozvole za lek, neophodno je priložiti:

- dozvolu za promet lekova na veliko koja glasi na ime uvoznika/izvoznika, - overenu kopiju dozvole za lek i - overenu kopiju ugovora o prometu lekova na veliko zaključenog između nosioca dozvole za lek i uvoznika/

izvoznika. Takođe, Ministarstvo zdravlja je obavestilo Upravu carina da se po ovom pitanju, na promet medicinskih

sredstava shodno primenjuju odredbe Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 i 107/2012) o prometu lekova. To znači da, u slučaju kada uvoznik/izvoznik medicinskih sredstava nije istovremeno i nosilac rešenja o upisu medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava, neophodno je priložiti: - dozvolu za promet medicinskih sredstava na veliko koja glasi na ime uvoznik/izvoznika, - overenu kopiju rešenja o upisu medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava i



- overenu kopiju ugovora o prometu medicinskih sredstava na veliko zaključenog između predlagača upisa u Registar medicinskih sredstava i uvoznika/izvoznika.

Shodno napred navedenom, stavlja se van snage akt Uprave carina, br.148-11-483-21-1/7/2011 od 12.8.2011. godine.”


UVOZ/IZVOZ LEKOVA I MEDICINSKIH SREDSTAVA KADA UVOZNIK/IZVOZNIK NIJE NOSILAC DOZVOLE ZA LEK, ODNOSNO NOSILAC UPISA

MEDICINSKOG SREDSTVA U REGISTAR MEDICINSKIH SREDSTAVAZakon o lekovima i medicinskim sredstvima

čl. 120 i 132

• U slučaju kada uvoznik/izvoznik lekova/medicinskih sredstava nije nosilac dozvole za lek, od-nosno nosilac upisa u Registar medicinskih sredstava, umesto overene kopije ugovora o pro-metu lekova na veliko, tj. overene kopije ugovora o prometu medicinskih sredstava na veliko, može se dostaviti i drugi dokaz (ovlašćenje i sl.) da je to pravno lice ovlašćeno da vrši promet leka/medicinskog sredstva na veliko od strane nosioca dozvole za lek, odnosno nosioca upisa medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava

„VEZA: Akt Uprave carina, br.: 148-11-483-25-2/3/2015, od 5.5.2015. godine Aktom Uprave carina br. 148-11-483-25-2/3, od 5.5.2015. godine obavešteni ste o ispravama koje je po-

trebno priložiti u slučaju kada uvoznik/izvoznik leka/medicinskog sredstva nije nosilac dozvole za lek, odnosno nosilac rešenja o upisu medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava.

Ministarstvo zdravlja, svojim aktom br. 011-00-82/2015-06 od 8.5.2015. godine izvršilo je dopunu akta br. 011-00-82/2015-06 od 9.4.2015. godine, u smislu da se u formalno-pravnom smislu, može prihvatiti i pisano ovlašćenje nosioca dozvole za lek, odnosno drugi dokument koji sadrži nedvosmisleno formulisana prava i obaveze između nosioca dozvole za lek i lica koje vrši promet na veliko lekova, odnosno iz koga se sa sigurno-šću može utvrditi da je lice koje vrši promet lekova na veliko ovlašćeno da vrši promet na veliko lekova od strane nosioca dozvole za lek koji uvozi, odnosno izvozi.

Takođe, u istom aktu, navedeno je i da se gore navedeno shodno primenjuje i na medicinska sredstva, tako da pravno lice koje vrši uvoz/izvoz medicinskog sredstva, a koje nije nosilac upisa u registar medicinskih sred-stava, mora dostaviti dokaz da je ovlašćeno da vrši promet medicinskog sredstva na veliko od strane nosioca upisa tog medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava.

Shodno gore navedenom, u slučaju kada uvoznik/izvoznik lekova/medicinskih sredstava nije nosilac do-zvole za lek, odnosno nosilac upisa u Registar medicinskih sredstava, umesto overene kopije ugovora o prome-tu lekova na veliko, zaključenog između nosioca dozvole za lek i uvoznika/izvoznika, tj. overene kopije ugovora o prometu medicinskih sredstava na veliko zaključenog između nosioca upisa u Registar medicinskih sredstava i uvoznika/izvoznika, može se dostaviti i drugi dokaz (ovlašćenje i sl.) da je to pravno lice ovlašćeno da vrši pro-met leka/medicinskog sredstva na veliko od strane nosioca dozvole za lek, odnosno nosioca upisa medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava.

Ovom prilikom napominjemo da ukoliko prilikom uvoza/izvoza nije priložen original jednog od navedenih dokumenata na uvid (ugovor, ovlašćenje i sl.), neophodno je priložiti kopiju istog, koja je overena od strane nadležne institucije.”


PRETPLATOM NA ŠTAMPANO IZDANJE CARINSKI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:

• �12�DVOBROJA�ČASOPISA• �BESPLATNI�TELEFONSKI�KONTAKT�SA�REDAKCIJOM�

- svakog radnog dana na telefon 011/3290-506• �SPECIJALIS:�AKTUELNA�OBJAŠNJENJA�UPRAVE�CARINA�-

izlazi u januaru svake godine i sadrži objašnjenja Uprave carina objavljena u prethodnoj godini

•��BESPLATAN�PRISTUP�CARINSKOJ�TARIFI u Paragraf Lex Online verziji• PARAGRAF�LEX�DEMO - dnevno ažurni propisi, pravno-ekonomske vesti

i popunjivi obrasci u online bazi• 4�ULAZNICE�ZA�JEDNODNEVNA�SAVETOVANJA u organizaciji

kompanije Paragraf• 1�AKTUELNI�PRIRUČNIK u izdanju kompanije Paragraf• SVE�BROJEVE objavljene u godini u kojoj je zaključena pretplata,

u PDF formatu, na kraju kalendarske godine• BESPLATNO�REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom

od izdanja kompanije Paragraf• POPUSTE�NA�PRETPLATU na ostala izdanja i stručne skupove

kompanije Paragraf• POVOLJNE�USLOVE�PLAĆANJA - mogućnost plaćanja godišnje pretplate

u 4 rate

BEOGRAD - 011/2750-952 ili 011/2750-024 NOVI�SAD�- 021/457-421NIŠ - 018/528-808 Redakcija - 011/3290-498

Vaša Kompanija Paragraf

Kontakt�telefoni: Beograd:�011/2750-952,�011/2750-024,�011/3290-393�ili�011/2751-768Novi�Sad:�021/457-421�ili�021/557-505�•�Niš:�018/511-839�ili�018/528-808

www.paragraf.rs

Izašao je broj 91/92 (maj 2015) štampanog izdanja Kompanije Paragraf:

CARINSKI INSTRUKTORČASOPIS ZA CARINE, DEVIZNO I SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE, PROPISE I OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA

• U štampanom formatu izlazi jedan broj mesečno• U elektronskom formatu izlazi dnevno - kao deo pravne baze Paragraf Lex• Namenjen direktnim i posrednim učesnicima u spoljnotrgovinskim

poslovima koji učestvuju u poslovima međunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog investiranja i dr.

Documents

U ovom broju - paragraf.rs · Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013 i 145/2014 - dalje: Uredba), predviđena je mogućnost pojednostavljenja