Rec urednikaseptembar/oktobarKALENDAR ZDRAVLJA I HUMANOSTI20. septembar - Svetski dan srca Bolesti srca i krvnih sudova su vodei uzrok oboljevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. U Srbiji je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti iz godine u godinu u porastu - oko 50 odsto svih smrtnih sluajeva je posledica upravo tih oboljenja. Prema procenama strunjaka, ukoliko se primarna prevencija ne shvati kao najefikasniji nain leenja, ve 2015. godine se moe oekivati da u Srbiji od bolesti srca i krvotoka umre oko 70.000 ljudi. Faktori koji ugroavaju srce su poveane masnoe u krvi, povien krvni pritisak, prekomerna telesna teina, premalo kretanja, eerna bolest, nikotin, alkohol, starost, pol i nasledna predispozicija. Da bi spreio oboljenje, svaki pojedinac mora da naui umetnost zdravog i srenog ivota. I to tako to e da eliminie faktore rizika: zdravom ishranom, redovnom kontrolom krvnog pritiska i obaveznom fizikom aktivnou, izbegavanjem puenja i alkohola i savladavanjem stresa. 10. oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlja Svetska zdravstvena organizacija je saoptila da u svetu od neke vrste mentalnog poremeaja boluje oko 450 miliona ljudi, a svaka etvrta osoba e tokom ivota doiveti neki mentalni poremeaj ili poremeaj ponaanja. U Srbiji od fobija pati 23,6 odsto stanovnitva, od agresije 26,1 odsto, od paninog straha 10 odsto, dok 18 odsto stanovnitva pati od posttraumatskog stresa. Naalost, pacijenti se nedovoljno obraaju lekarima u primarnoj zdravstvenoj zatiti. Stoga je vano da se vea panja obrati na to da oboleli vie ne budu obeleeni (zbog ega neretko trpe odbacivanje, ak i prezir sredine), u emu mediji treba da imaju vanu ulogu. Izuzetno je vana i kultura ophoenja: sve dok traju dobacivanja i uvrede na raun mentalno obolelih, bie teko izboriti se sa diskriminacijom psihijatrijskih bolesnika. Oktobar - nacionalni mesec pravilne ishrane 16. oktobar - Svetski dan hrane Od 1979. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu svakog 16. oktobra obeleava Svetski dan hrane. Cilj je da se ukae na rastue probleme u proizvodnji, neravnomernoj distribuciji i snabdevanju hranom. Pravo na hranu se sve vie integrie u nacionalne ustave i zakonodavstvo. Uprkos napretku, 60 godina posle usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 854 miliona ljudi i danas teko dolazi do hrane, od ega veliki broj doslovno gladuje. Uvek na poetku leta napravim ambiciozan plan koji podrazumeva gomilu letnjih aktivnosti, putovanja, boravak u prirodi, druenje sa prijateljima, posete roacima, itanje knjiga za koje tokom godine nemam vremena... Ali, i ovo leto, kao i svako prethodno u mom ivotu, prolo je za tren. Naravno, nisam ispunila ni trideset odsto planiranih aktivnosti. Meutim, kada se osvrnem na protekla tri meseca, zadovoljna sam onim to sam tokom leta uradila i doivela. Obila sam hrvatsku obalu i videla ta sam propustila svih ovih godina, obila najluksuznije hotele u Turskoj, osetila ritam Istambula, doivela atmosferu uvene Drinske regate i podsetila se na apsurd rata izmeu ljudi koji ive sa dve strane reke... a koji su danas, hvala Bogu, dobri susedi. Tema ovog broja je brak, zajednitvo partnera, iskonska potreba dvoje ljudi, socioloki nametnuta forma... ili neto tree. Kau da je brak velika tajna, ali je vano kako smo pripremljeni za otkrivanje te tajne. Ako je klavir dobro natimovan, i dete moe da odsvira lepu melodiju. Ako nije, i najbolji pijanista e zvuati nepodnoljivo. Verujem da je tako i sa brakom, ivotom uopte. Moramo da se natimujemo za to iskustvo. Svi poznajemo ljude koji su sjajne individue ali se u zajednitvu, timskom radu, braku... pretvaraju u svoju suprotnost. Moramo da znamo ta ivot u dvoje, a onda troje i vie podrazumeva. Moramo da budemo iskreni prema sebi i da odgovorimo na pitanje: Da li sam spreman?. Ne znam mnogo o braku, saznau... Ali, znam da brak nije hotel u koji samo svratite i odmorite se, niti je prostor u kom dvoje ljudi svako ivi svoj ivot. Ulazak u brak bez znanja, svesti i odgovornosti, samo zato to elite ili vam to namee drutvena odgovornost - za posledicu moe da ima razvod, a on uvek ostavlja gorak ukus i oiljke na dui, koji teko zarastaju. Znam, odgovornost plai, ali upravo u preuzimanju odgovornosti lei izvor ivotne snage. Zato je prihvatanje odgovornosti jedna od najvanijih stepenica linog razvoja. Mislim da je brak traganje dvoje ljudi za duhovnim, emotivnim i seksualnim savrenstvom, i da e se tokom tog traganja susresti sa mnogim izazovima. Ipak, za sve dobre stvari je potrebno vreme. to se mene tie, mislim da moje tek dolazi.

Vaa Milica3

U ZDRAVOM TELU VODI KA ZDRAVOM IVOTU Broj 19, septembar/oktobar 2009 Cena 75 din. Glavni i odgovorni urednik Milica Bursa IZDAVA Life Media d.o.o. Beograd Bulevar Despota Stefana 45 Tel: 063 / 338 440 e-mail: redakcija.uzt@gmail.com Direktor Slobodan Miki Zamenik urednika Sneana Damnjanovi Miti Direktor marketinga Marija Peri Miti Likovno-tehniki urednik Vesna Bokov Redakcija Mirjana Ajbl, Vesna Stanimirovi, Hana Loos, Milka M. Kneevi, Milica Gacin, Dragia Miti, Sandra ivanovi, Isidora Ganguly, Jefimija Vuini Marketing 063 / 388 440 tampa Grafoprodukt Distribucija Global press Na naslovnoj strani Olivera Jovievi Foto, styling & design naslovne strane UNIVERZOOM studio

Atlasoterapija

40

TEMA BROJA8 11 Postoje li recepti za srean brak Rutina jednako brak

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613 U zdravom telu : vodi ka zdravom ivotu / glavni i odgovorni urednik Milica Bursa / 2008, br. 1 (februar)- Beograd ( Bulevar Despota Stefana 45 ) : Life Media, 2008- (Novi Sad : Grafoprodukt). - 30cm Meseno. ISSN 1820-6824 = U zdravom telu COBISS . SR-ID 146027788

POZDRAV SUNCU22 Trbunjaci na dohvat ruke

OTVORENI UM36 37 Duhovna strana Krstovdan Nita ne uspeva bez ljubavi

4

u zdravom telu

31

Harmonija hrane i vina

45

ZELENA MAGMA - super hrana za super imunitet

ZNANJEM DO ZDRAVLJA16 20 26 48 Jai imunitet protiv svinjskog gripa Pogled u dubinu oka Kako stati na put znojenju Opstipacija i loe navike

PRIRODNA MEDICINA40 Put do samoisceljenja

HARMONIJA IVOTA14 50 54 58 Aktivnost znai ivot Ekoivot plastine kese Astrologija plus - trostruka konjunkcija Lice s naslovne Srea prati hrabre

ZDRAVLJE ZA SVA ULA29 30 31 45 Da li seks moe da izlei glavobolju Hrana od A do - lovor Harmonija hrane i vina Zelena magma super hrana

NAA AKCIJA52 Lepa, lepa, najlepa5

ZanimljivostiU Venecueli zabranjena koka-kola ZeroMinistar zdravlja Venecuele je nedavno objavio da je u toj zemlji zabranjena prodaja koka-kole Zero, uz obrazloenje da to gazirano pie bez kalorija sadri tetne sastojke. On je objasnio da takva mera ima za cilj zatitu zdravlja graana Venecuele, ali nije precizirao koji se sastojci smatraju tetnim. Predstavnici kokakole su izjavili da pomenuti napitak, u prodaji u Venecueli od aprila ove godine, ne sadri nikakav tetan sastojak, ali da e obustaviti njenu proizvodnju u lokalnim pogonima i proizvod povui iz prodaje dok traje istraga. Moda e ovaj postupak pozitivno uticati i na vlade drugih zemalja u pogledu mnogobrojnih namirnica koje sadre Aspartam, vetaki zaslaiva, koji se nije pokazao najbolje kada je zdravlje u pitanju.

Mukarci nezdravim navikama poveavaju smrtnost od rakaPrema novim ispitivanjima, smrt od raka je 40 odsto verovatnija kod mukaraca nego kod ena. Razlog tome je to pripadnici muke populacije ne vole da poseuju lekare, a esto vode i nezdrav ivot. Istraivai su oekivali da verovatnoa smrtnog ishoda od raka, koji pogaa oba pola, bude ista i kod ena i kod mukaraca. Jer, ne postoji nikakav bioloki razlog zbog kojeg bi mukarci bili osetljiviji na rak od ena. Ali, istraivanja su pokazala kako je 16 odsto verovatnije da e se kod mukaraca razviti bilo koji tip raka, kao i 60 odsto vie verovatnoe da e se razviti vrsta raka koja pogaa oba pola. Profesor David Forman je izjavio da je od velikog znaaja to to su ene svesnije vanosti brige za zdravlje nego mukarci.

Zeleni aj i rak prostateHemijski spoj prisutan u zelenom aju moe da uspori razvoj raka prostate, sugerie istraivanje amerikih naunika. Neke ranije studije su ve ukazale na pozitivan uinak zelenog aja kod bolesti srca, Alchajmerove bolesti i raka. Nalazi objavljeni u strunom asopisu Cancer Prevention Research pokazuju kako je sastojak zelenog aja - polifenon E, povezan sa znatnim smanjenjem prisutnosti niza markera koji slue za praenje razvoja raka prostate. U istraivanju sprovedenom u Feist-Weiller Cancer centru, uestovalo je 26 ispitanika, starosti izmeu 41. i 72. godine, kojima je dijagnostifikovan rak prostate. Utvreno je da nakon neto vie od mesec dana svakodnevnog unosa kapsula polifenona E, dolazi do smanjenja prisutnosti kljunih markera za oko 30 odsto. Istraivai napominju kako bi za postizanje ovakvog uinka trebalo svakodnevno piti 12 olja koncentrovanog zelenog aja.

Zagaen vazduh utie na IQ detetaAmeriki naunici su sproveli istraivanje u koje je ukljueno 249 maliana roenih u Njujorku, u porodicama nieg socijalnog statusa, sa adresom boravka u delovima grada u kojima su izloeni tipinom urbanom zagaenju. Studijom je utvrena povezanost izlaganja zagaenom vazduhu pre samog roenja deteta sa manjim koeficijentom inteligencije. Naime, deci je sa navrenih pet godina zadat test inteligencije. Loije su ga reila ona deca koja su bila izloenija zagaenju. Iako se radilo o razlici od samo etiri-pet bodova, naunici tvrde da je ona velika i da moe veoma loe da utie na postignua i uspenost dece u koli.

6

u zdravom telu

Na unutranji budilnikOd straha da ne zakasnite, navijate va budilnik. Ali, ponekad se deava da se budite nekoliko sekundi pre nego to budilnik zazvoni. To je va unutranji sat. Kao da mozak pazi i regulie nau obavezu jutarnjeg ili nekog drugog vremenskog buenja. Imamo na raspolaganju razne mehanizme da se ne uspavamo i da ne zakasnimo na odreeno mesto. Ako svi oni zakau, kod veine ljudi e funkcionisati unutranje naredbeno buenje. Svi smo to na neki nain doiveli. Naravno, desi se i da se uspavamo i zakasnimo, ali to je neka druga pria. Sada govorimo o onoj unutranjoj preciznosti organizma ili, bolje reeno, tajanstvenosti naeg mozga, koji svim ovim upravlja. Kojim telesnim procesima upravlja na unutranji sat? Prema 24-osatnom vremenu se razlikuju, na primer, telesna temperatura i krvni pritisak. Ove vrednosti su najnie krajem noi, a najvie krajem dana - nezavisno da li spavate nou ili danju. Znai, bilo da se radi o spavanju ili budnom stanju, uvek je tako: san, telesna temperatura, probava, krvni pritisak i jo neke funkcije, uvek se ravnaju prema naem 24osatnom ritmu, naem unutranjem satu.

Leenje gojaznosti dvostruko skuplje od leenja karcinomaZdravstveni sistem SAD-a troi gotovo dvostruko vie sredstava na leenje posledica gojaznosti nego na leenje karcinoma. Prema podacima amerikog Ministarstva zdravlja, na leenje bolesti direktno povezanih sa gojaznou se u SAD godinje potroi oko 150 milijardi dolara. Procenjuje se da dve treine odraslih i petina dece u SAD ima poveanu telesnu masu ili je gojazno, pa im preti znatno vei rizik za bolesti srca, modani udar, dijabetes i rak. Dodatni problem lei u tome to 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Podaci amerike vlade pokazuju da su hronine bolesti odgovorne za 75 odsto trokova u zdravstvu, kao i za 70 odsto svih smrtnih sluajeva.

Manji unos kalorija usporava starenjeOgraniavanje unosa kalorija za 30 odsto moe da uspori proces starenja i smanji rizik za odreene bolesti, sugerie dugotrajna studija sprovedena na majmunima. U razdoblju od 20 godina, pokazalo se da ivotinje kojima nije bio ogranien unos kalorija imaju tri puta vei rizik od smrti, objavljeno je u asopisu Science. ivotinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija, imale su proseno 50 odsto manje izgleda za oboljevanje od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka, kao i manji rizik od atrofije mozga. Precizan bioloki mehanizam, odgovoran za ovakve rezultate, nije identifikovan, ali istraivai sa Univerziteta Viskonsin veruju da promene u metabolizmu smanjuju proizvodnju slobodnih radikala - molekula koji nanose oteenja elijama.

Bademi za jai imunitetLaboratorijska testiranja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuju kako bademi mogu da ojaaju imunoloki sistem organizma i da ujedno redukuju upalne procese. Strunjaci iz britanskog Instituta za istraivanje hrane (Institute of Food Research) veruju da bademi mogu znaajno da utiu na tretiranje niza zaraznih i hroninih bolesti. U njihovoj studiji je utvreno da su bademi izazvali izluivanje hemijskih supstanci koje su bile povezane sa imunolokom reakcijom unutar elija, bez obzira na to da li su elije bile inficirane virusom herpesa. Pod uticajem ekstrakta badema, dolo je do znaajnog slabljenja replikacije virusa HSV-2, to upuuje na to da je re o dosad nepoznatim antivirusnim agensima.

7

Tema broja

Postoje li recepti za SRE

S

vi koji stupaju u brak, ili bar veina, nadaju se srei i trajanju. Naalost, viedecenijska iskustva su pokazala da sama ljubav nije dovoljna, niti da moe da rei sve probleme. Koje su to take na kojima brakovi najee pucaju i da li se one mogu preduprediti?

nezavisni i od svojih roditelja. To podrazumeva i odvojeno stanovanje, to jest - nezavisno domainstvo. Nije nepoznato da roditelji mogu da se meaju u ivot mladih suprunika, i da idu ak dotle da odluuju umesto njih o svim vanijim aspektima njihovog ivota - od organizacije dana do vaspitanja dece. U suprotnom, mu i ena imaju mogunost da samostalno grade svoje meusobne odnose, to je jedan od osnovnih preduslova za stabilan brak.

Ekonomska nezavisnostOvo je sigurno izuzetno vana stavka. Najbolje je ako su oba partnera ekonomski nezavisni, a jo bolje ako su ekonomski8 u zdravom telu

Ulazak u brak je sigurno jedna od najvanijih odluka u ivotu i zato je ne treba doivljavati olako. Ova institucija je poslednjih godina doivela veliku krizu, pa se u nekim zemljama ve razmilja o tome da li e u budunosti biti uopte potrebna. Moda, ipak, nije ba sve tako crno za zvaninu ensko-muku zajednicu

Uticaj novca na brakIstraivanja pokazuju da izmeu 85 i 90 odsto svih parova koji se razvode, to rade zbog finansijskih problema. ivimo u drutvu izrazito potroakog mentaliteta, koji podstie brane parove da stalno neto kupuju. Nain na koji e ena i mukarac upravljati novcem u braku, predstavlja jednu od najveih proba njihovih karaktera, pa i branog odnosa. Ako brani par ima finansijskih potekoa, najbolje je da zajedno donose odluke o tome kako e ih reiti. Prvo, ponite zajedniki da reavate svoja finansijska pitanja, to u osnovi znai da ete redovno razgovarati o novcu. Ako to ne inite, znai da ni o drugim stvarima ne razgovarate dovoljno ozbiljno. Ukoliko je zaista tako, morate doneti odluku da poradite na vaoj komunikaciji. Brani partneri zajedniki treba da osmisle kako e izgledati njihov kuni budet - u koji e, naravno, ukljuiti i stavku za otplaivanje kreditnih kartica, ili duga koji su napravili. Vrlo esto, problem nastaje oko toga kako se i zbog ega troi novac. injenica je da novac troimo u skladu sa svojim sistemom vrednosti, tako da problem nastaje kada ponemo da se borimo za neto to mi elimo i na taj nain zanemarimo partnerov sistem vrednosti. Kada ponete zajedniki da se dogovarate kako ete da troite ili tedite, mudro pazite na ta troite, koliko troite i u ta ulaete novac. Za mnoge od nas, novac nije samo sredstvo za kupovanje potreptina, ve moe da postane zamena za sigurnost. Zbog toga smo skloni da mislimo kako e nam odreena koliina novca to i doneti.

1. 2.

3. EAN BRAK 4.Preuzimanje odgovornostiJo jedna vana stavka uspenog braka jeste emocionalna zrelost oba partnera, a time i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Vano je da su se oboje psiholoki odvojili od svojih primarnih porodica (roditelja) i da su u stanju da sami donose odluke o svim vanim elementima njihovog ivota. U suprotnom se, takoe, moe dogoditi da se njihovi roditelji meaju u zajednicu, inei je na taj nain krhkom i nestabilnom. A to je samo prvi korak ka sukobima i nezadovoljstvu.

Takoe, moemo da pogreimo ako mislimo da samo ljudi bez novca imaju finansijskih potekoa. Uzrok tih potekoa nije premala koliina novca, ve pogrean stav o novcu odnosno ubeenje da novcem moemo, pored svakodnevnih potreptina, da kupimo i ispunjenje naih najdubljih potreba.9

Tema brojaNezavisnost i zajednika vizijaVeina zaljubljenih parova na poetku braka sve radi zajedno, izlaze zajedno na ista mesta, zajedno idu u kupovinu, zajedno se viaju sa prijateljima (uglavnom njegovim)... Meutim, psiholozi se slau u tome da svaka zajednica bolje funkcionie ukoliko suprunici imaju nezavisni deo vremena. To podrazumeva da se povremeno svako via sa svojim prijateljima/prijateljicama, da svako ima svoje hobije i interesovanja... U vezi su vani zajedniki ciljevi i vizije o tome kakav ivot elite, vano je da se partneri konstantno trude da podravaju jedno drugo u svemu to rade.

Najbolji zatitnik u braku je ljubav, a meusobno potovanje je najsigurniji prijatelj. Paolo MontegacaPodrka okolineMa koliko to izgledalo nevano, ako se dvoje ljudi vole - sve je mnogo lake ako imaju i podrku okoline. Ukoliko ta podrka ne postoji, partneri e se moda u poetku vie okrenuti jedno drugom i time osnaiti svoju vezu, ali to nee biti dugog daha. U veini sluajeva, neprihvatanje okoline se teko podnosi i esto utie na razaranje brane zajednice.

Tolerantnost i prilagoavanje

Strahovi i oekivanja

Kao to bi pre ulaska u branu zajednicu svako trebalo da razmisli Jedna od velikih opasnosti svake o svojim razlozima za brak, takoe zajednice, pa i braka, jeste bi trebalo da razmisli i o svojim ljubomora i posesivnost. Ne posoekivanjima. Jer, to moe da bude toji ljubav bez ljubomore - samo veliki kamen spoticanja izmeu je jedna od velikih predrasuda iza Biblija o braku suprunika. koje se krije elja za kontrolom U Bibliji se nalazi jedna vrlo jednostavna Mnogi smatraju da su za razvod suprunika, potreba da se u izjava o braku: Brak je kao duboki braka uglavnom kriva preterana svakom trenutku njegov ivot pribunar, pun bistre pijae vode. Moe da oekivanja koja ne moraju uvek da lagodi onom drugom. sputa u njega vedro i vadi vodu celog budu ostvarena. Dokle god partneri Zbog toga su tolerantnost i priivota i nikad ga nee isprazniti. Uvek imaju ista oekivanja, postoji vea lagoavanje u svakom braku ce vaditi bistru i sveu vodu. verovatnoa da e raditi na tome izuzetno vani, ak i na naem da ih i ostvare. U suprotnom, Balkanu, gde se jo neguju prinveoma brzo moe doi do razoarenja. cipi muko-enske podele poslova u braku.

Sluanje i razumevanjeSluanje i razumevanje su kao lag na torti. Veina ljudi, inae, ima problema sa sluanjem svog sagovornika, a razumevanje onog to on govori je mnogima potpuno nedostino. Ali, ako je ljubav osnova braka, sluanje i razumevanje bi trebalo da se podrazumeva. Psiholozi tvrde da je to jedna od najvanijih stvari u uspenom braku - umee saoseanja, umee da se onaj drugi saslua i da se njegove potrebe razumeju. Kod mnogih mladih parova se javlja nezadovoljstvo ba zbog toga to oseaju da ih drugi partner ne slua i ne razume.10 u zdravom telu

ta moe da utie na formiranje odreenih oekivanja?Pre svega, to su iskustva ljudi iz okoline, roditeljska iskustva, iskustva iz prethodnih veza, slike o braku koju formiraju mediji Primarna porodica ili roditelji u tome imaju najvie udela, vrednosti koje smo prihvatili dok smo iveli sa mamom i tatom. Ukoliko suprunici uspeju to da prevaziu i otvoreno razgovaraju, pruaju podrku jedno drugom, velika je verovatnoa da e uspeti da ostvare ono to svi na poetku ele uspenost i dugotrajnost. Priredila: Sneana Damnjanovi-Miti

Tema broja

RUTINA

jednako BRAKNajnovija istraivanja su pokazala da se brana idila zavrava posle dve godine, est meseci i dvadeset pet dana. Onda nastupa rutina

P

osle dve ipo godine, oba partnera se oseaju prilino sigurno u vezi i poinju da zapostavljaju jedno drugo. Sedam od deset mukaraca e tako poeti da ostavlja arape i pantalone po celoj kui, a 54 odsto ena e prestati da se doteruje zbog svog mua. U ovom periodu, postaju i malo sebiniji. ak 75 odsto njih ne bi prepustilo daljinski upravlja, ak i ako bi ga onaj drugi lepo zamolio. S brakom, ini se, nestaje i romantika. ak 60 odsto parova nije u prvoj godini braka otilo na romantinu veeru, a do druge nestaju i ostali maniri, pridravanje vrata i kupovina cvea. Ipak, nije sve tako crno. Uprkos rutini, 61 odsto ispitanika je jasno reklo da se dobro sea trenutka kada su prvi put ugledali partnera. Stupanje u brak obeleava itav ivot. I, ukoliko elite da on potraje, morate da budete u potpunosti sreni sa osobom koju ste odabrali. Zato bi pre konanog: Da, svako trebalo da postavi sebi nekoliko pitanja - savet je Karle Runi, urednice web stranice koja se bavi promocijom branih vrednosti.

1. pitanje: Jeste li izgradili sopstveni identitet?ta to znai? Znai da li ste dovoljno zreli za stupanje u brak, ili ete biti samo pratilac svom buduem partneru. Proces izgradnje identiteta se obino zavrava izmeu 25. i 28. godine ivota. To moe da bude od presudnog znaaja u pronalaenju partnera sa kojim ete provesti ostatak ivota. Formiranje identiteta je nepotpuno dok se pojedinac emocionalno ne odvoji od roditelja i otkrije detalje sopstvene jedinstvenosti. Mnogi mladi ljudi u dvadesetim godinama jo nisu jasno definisali sopstvene potrebe i ciljeve, jer nisu imali dovoljno vremena da naue da budu nezavisni. Zbog toga bi svako trebalo da odluku o braku odloi do trenutka dok ne bude dovoljno zreo za tako vaan ivotni korak. Kako da budete sigurni da ste spremni? Nije na odmet da postavite sebi sledee pitanje: - Da li imam dovoljno samopotovanja? Ako ste optereeni brigama i problemima, sigurno niste spremni da se trajno veete i u svoj ivot pustite drugu osobu. Pogotovo ako imate nameru da se oslonite na nekog drugog, ko e da popuni praznine i nedostatke u vaem ivotu.11

Dobri razlozi za stupanje u

brak

1. Zato to se volite je, veoma je bude jedini razlog za venan Iako ljubav ne bi trebalo da vana u veini uspenih veza. zajedno 2. Zato to ste reili da ivite ka. navanju meusobnih nedostata I to do kraja ivota, uprkos poz odicu 3. Zato da biste osnovali por dina u kojoj atrate da je brak najbolja sre Sigurni ste u vau vezu i sm to pravi korak, u. Zato to oseate da je hoete da podiete vau dec ate odlino. imate dobru vezu u kojoj se ose

Tema broja2. pitanje: Jeste li finansijski na istom nivou?Iako moda deluje previe materijalistiki nastrojeno, poznavanje finansijske situacije i mogunosti je kljuno za poetak zdrave veze. Novac ne moe da kupi ljubav i sreu, ali to ne znai da ne bi trebalo da razmotrite kakve su vae finansijske mogunosti kada poinjete da razmiljate o zajednikom ivotu i braku. Sada bi trebalo sebi da postavite sledee pitanje: - Kakvo je vae finansijsko stanje, a kakvo vaeg partnera? Ako ste vi tedljivi, da li elite da budete u braku sa nekim ko je rasipan i u kreditima? k je onaj u Propali bra Trebalo bi da razmotrite da li u kome ena provodi ete moi da ivite od svojih kuhinji isto onoliko zarada, bez pomoi roditelja. vremena koliko je pre Panja! Poznato je ta to sa udaje provodila pred sobom nosi, svaka pomo ogledalom. podrazumeva i manje ili vee Tuholski meanje u va brak. Novac moe da bude jedna od najopasnijih pukotina u vezi.

Recepti za srean brakIstraivai Nacionalnog Univerziteta Australije su analizirali detalje o ivotu 2.482 venana i nevenana heteroseksualna para u periodu od sedam godina i ustanovili ta su veze koje su opstale imale u odnosu na one koje su doivele krah. Romantinu dugovenost, pre svega, odreuju godine. Naime, parovi u kojima je mukarac od jedne do tri godine stariji od ene, imaju pedeset odsto vie izgleda da ostanu zajedno od onih u kojima je mukarac devet ili vie godina stariji od partnerke. Parovi u kojima je mukarac dve ili vie godina mlai od ene, takoe imaju vei rizik da se rastanu. U istraivanju je ustanovljeno da veze u kojima je mukarac imao najmanje 25 godina u trenutku poetka zabavljanja, imaju najvie izgleda da opstanu. Isto vai i za veze u kojima oba partnera imaju isti stav o tome da li ele ili ne ele decu. I novac ima vanu ulogu. Parovi sa niskim prihodima e se verovatnije rastati nego oni sa umerenim ili visokim primanjima. Nezaposleni mukarci imaju manje stabilne veze, kao i mukarci iji su roditelji razvedeni. Stav prema puenju moe da ima znaajnu ulogu. Veze u kojima jedan partner pui a drugi ne, imaju 75 odsto vei rizik od propasti u odnosu na one u kojima nijedan od partnera ne pui.

3. pitanje: ta je sa decom?Da li oboje elite decu? Koliko? Slaete li se u nainu vaspitanja i disciplini? U redu je ako se ne slaete u svemu, u svakoj vezi treba da postoji i poputanje i tolerancija, kao i potovanje stavova i miljenja onog drugog, ali bi trebalo da napravite bar neki okvirni plan, viziju vae budunosti. Deci je u vaspitanju potrebna doslednost. Ne dozvolite da propustite ovaj vaan korak u ivotu i nadmeete se oko svojih stavova kad stignu maliani. Zato je vano da vai stavovi budu isti.

4. pitanje: Imate li ista religijska uverenja?Nemojte da potcenjujete vanost ovog pitanja. ak i ako ste oboje ateisti ili vernici, razgovor o vlastitim verovanjima nije na odmet. Ako jedno od vas veruje da bi vera trebalo da bude vaan deo vae porodice, tako moe biti samo ako se i drugi partner sloi.

Loi razlozi za stupanje u br

ak

5. pitanje: Ide li vam dobro zajedno?Parovi koji se igraju zajedno, zajedno i ostaju. Slaemo se da se suprotnosti privlae, ali je ipak mnogo vanije da imate dosta toga zajednikog sa partnerom. Suprotnosti mogu da budu zanimljive samo kratko vreme, nakon toga e nastupiti nerazumevanje. U redu je ak da svako od vas ima neke svoje zanimacije i naine na koje e da provodi vreme Ali, da li umete da uivate i da se oputate kada ste zajedno?

1. Sigurnija veza e je sam ra pre braka, nema razloga da Ako vaa veza nije dovoljno dob . brak uiniti boljom i sigurnijom 2. Strah od samoe ti. Bolje hu da ih vie niko drugi nee vole Mnogi ljudi stupaju u brak u stra ta ne vee. ti pored nekog za koga vas ni je celog ivota biti sam, nego ive

3. Zbog dece nije skladan, oba roditelja, ali ukoliko brak Najbolje je da deca rastu uz astaju nije dobra. ni atmosfera u kojoj deca odr 4. Veliko venanje ali venanje ju kao da bajka postaje ivot, Venanja vam, moda, izgleda mnogo due. traje samo jedan dan, a brak 5. Oporavak od razvoda vod i brak kako bi preboleli prvi raz im ljudima je potreban drugi Nek redu. dokazali da je sa njima sve u12 u zdravom telu

6. pitanje: Gde sebe vidimo za deset godina?Moda zvui smeno kada to pitate partnera, ali njegov odgovor moe puno toga da vam otkrije o viziji vae veze. Na primer, ako partner eli da napreduje u poslu i smatra da vi treba da ga pratite, zapostavljajui sopstveni posao - koji oboavate, da li je to uloga u kojoj vidite sebe? Jeste li zaista upoznati sa partnerovim ambicijama? S. D. M

Zdravo uivanje u kuhinji

Precizna kontrola namirnicaBez obzira da li ste kulinarski arobnjak, ili se tek upoznajete sa svetom recepata, kuhinja je danas podjednako vaan prostor i za enu i za mukarca. Kuhinjske vage Beurer su velika pomo kada je re o svakodnevnom kuvanju, naroito ako elite zdrave, izbalansirane obroke. Tekst priredio: marketing firme Rapid Kuhinjska vaga KS 48 - staklena povrina od atraktivno islikanog stakla, debljime 17 milimetara vie dezena, lako uklopivih u svaku kuhinju veliina brojeva na displeju: 12 milimetara nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram funkcija automatskog iskljuenja funkcija tare Kuhinjska vaga KS 58 ravne povrine, jednostavne za ienje super tanka podloga - 14 milimetara dve varijante: crno i nerajui elik/srebrne i bele boje nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram merenje sa i bez tare automatsko iskljuenje veliki displej, sa brojevima veliine 20 milimetara Kuhinjska vaga KS 05 - mehanika nosivost: dva kilograma preciznost: 20 grama dve boje: bela i silver mogunost pranja posude u maini Kuhinjska vaga KS 38 - elektrina podloga za merenje od sigurnosnog stakla veliki LCD displej preciznost: jedan gram nosivost: pet kilograma funkcija tare (vaga meri teinu posude i odbija od teine hrane) Kuhinjska vaga KS 45 vaga se koristi na radnoj povrini ili se montira na zid platforma od sigurnosnog stakla transparentna posuda (mogunost pranja u maini) nosivost: tri kilograma preciznost: jedan gram Kuhinjska vaga KS 65 izuzetan dizajn, sa efektom ogledala veliki LED displej nosivost: pet kilograma preciznost: jedan gram tara i funkcija za merenje tenosti lako ienje Kuhinjska zidna vaga KS 52 nova generacija kuhinjskih vaga ultramoderan dizajn lako se montira na zid displej za teinu, vreme i tajmer nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram funkcija automatskog iskljuenja funkcija tare

Sve Beurer proizvode moete da kupite u Beurer shop-u Njegoeva 49, Beograd Tel: 011/24-33-189 Uvoznik i distributer: Rapid AD Beograd - www.rapid.co.rs13

Zdrav ivotni stil

Poznati dravnik i pisac Dizraeli je rekao: Nije obavezno da e vam ono to radite doneti sreu, ali ako nita ne preduzmete, sigurno vam se nee posreiti. Ovo u velikoj meri vai i za zdravlje

AKTIVNOST znai ivot14 u zdravom telu

S

koranje istraivanje strunjaka sa Univerziteta Kalabrija je pratilo uticaj oteenja odreenog gena na razvoj degenerativnih promena na mozgu, kao to je Alchajmerova bolest. Pokazalo se da gen, bez sumnje, ima uticaja. Ali je voa istraivanja, profesor . Pasarione, naglasio kako je ovo istraivanje takoe ukazalo da je ivotni stil - koji ukljuuje itanje, uputanje u izazovne poduhvate i bogat kulturni ivot - daleko vaniji za ouvanje mentalne sveine i u poznim godinama, nego to je to uticaj pomenutog gena.

Geni se pokoravaju linom nastojanjuJedno neveliko, ali znaajno istraivanje, svojim egzaktnim rezultatima pokazuje da se ak i geni pokoravaju naim svesnim naporima i nastojanjima da aktivno doprinesemo svojoj dobrobiti. Studija objavljena u asopisu Amerike akademije nauka - Proceedings of National Academy of Science, obuhvatila je 30 mukaraca sa karcinomom prostate niskog rizika. Oni su odluili da ne prihvate konvencionalan nain leenja, kao to su operacija i zraenje ili hormonska terapija. Ispitanici su tri meseca iveli zdravo, ishrana im je bila bogata voem, povrem, integralnim itaricama, mahunarkama i proizvodima od soje. Svakodnevno su po jedan sat posveivali umerenim fizikim vebama i upranjavali meditaciju ili neke druge tehnike oputanja. Na kraju studije, naunici su otkrili zapanjujuu promenu: posle samo tri meseca, kod uesnika studije su metodom biopsije otkrivene promene aktivnosti u oko 500 gena. Od toga se 48 gena aktiviralo, a 453 gena se deaktiviralo. Poveala se aktivnost 48 gena koji spreavaju bolesti, dok se niz gena povezanih sa bolestima kao to su karcinomi prostate i dojke - deaktivirao!

Izgleda da fiziki aktivni ljudi imaju i bolje mentalno zdravlje, pokazao je izvetaj Udruenja amerikih lekara o odnosu personalne aktivnosti i zdravlja. U poreenju sa neaktivnim ljudima, aktivniji imaju bolju sliku o sebi, vie samouvaavanja i pozitivnije raspoloenje. Aktivnost takoe pomae da se prevaziu mentalni i psihiki problemi, kao to je depresija. Prema izvetaju Amerike asocijacije za zdravlje srca, aktivniji ivotni stil je povezan sa viim nivoom budnosti i mentalne sposobnosti, ukljuujui i sposobnost za uenje.

Odvie sam star da neto kudim, ali uvek dosta mlad da neto uradim. Johan Volfgang Gete

Ouvanje mentalne sveine

Nije sve u odmoruJo jedno obimno i dobro dokumentovano istraivanje je dovelo do zakljuka koji e, moda, da bude okantan za one koji veruju da puno spavanja donosi zdravlje. Pokazalo se kako je uvreeno miljenje da je za optimalno zdravlje potrebno osam sati sna pogreno. estogodinje ameriko istraivanje na vie od milion odraslih osoba, starih izmeu 30 i 102 godine, pokazalo je da ljudi koji spavaju est do sedam sati tokom noi due ive. Oni koji su spavali osam sati ili vie, iveli su krae!

Veliki broj ozbiljnih savremenih istraivanja pokazuje da ljudi koji vode aktivan ivot i imaju aktivan odnos prema svom zdravlju - ive due.Din Koen, profesor psihijatrije na Univerzitetu Vaington, koji je 25 godina prouavao odnos kreativnosti i starenja na uzorku starijih ljudi, doao je do sledeeg zakljuka: Ako radimo bilo ta kreativno, to moe da pobolja nae zdravlje, i mentalno i fiziko. Kreativnost je prirodna, ivotvorna sila u nama - katalizator za rast, ushienje i nain da ostavimo neto znaajno za sobom. www.zdravahrana.com

Kreativnost umesto snaIako nauka nema objanjenje za tu pojavu, praktina vrednost podatka je jasna. Uostalom, zar nije bolje da nekoliko dodatnih sati, koje bismo proveli u snu, posvetimo neemu to prieljkujemo, ali retko kada imamo vremena da ostvarimo? Na primer, da proitamo neku interesantnu knjigu, pogledamo pozorinu predstavu ili film, nauimo neku aktivnost kojom smo oduvek eleli da ovladamo (da sviramo na gitari ili klaviru, da obraujemo slike i tekstove na kompjuteru i slino)... uopte, da radimo neto kreativno, to nas ispunjava!

15

Aktuelno zdravlje

JACI IMUNITETHladniji dani su na pomolu, a sa njima i sezonski grip, koji nas neretko zatie nespremne. Zima je doba godine u kom je organizam veoma sklon razliitim bolestima zbog klimatskih promena, kojima telo mora da se prilagodi. Tada troimo znatno vie energije i na taj nain prirodno dolazi do slabljenja naeg imunog sistemaredstojea zima predstavlja poseban izazov za na organizam, to jest, za na imunitet. Svi smo ve upoznati sa terminom svinjski grip i prognozama eksperata da nas na jesen/zimu oekuje dramatian porast broja obolelih. To nije razlog za strah i paniku, ve upozorenje da na vreme ojaamo na imuni sistem i na taj nain oteamo posao virusima koji ga napadaju.

protiv svinjskog gripa

P

ta treba da znamo o svinjskom gripu - H1N1?H1N1 grip je respiratorno oboljenje svinja izazvano tipom A virusa gripa. Krajem marta, pojavili su se prvi sluajevi ovog virusa meu ljudima, prvo u SAD, a zatim i u mnogim drugim zemljama, pa i kod nas. Ustanovljeno je da se virus prenosi sa oveka na oveka. Pretpostavlja se da se irenje odvija na isti nain kao kod obinog sezonskog gripa, to jest kaljanjem, kijanjem, a ponekad i dodirom.

Koji su simptomi i znakovi zaraenih virusom H1N1?Simptomi novog gripa H1N1 kod ljudi su slini simptomima obinog gripa i ukljuuju groznicu, kaalj, upaljeno grlo, bol u telu i optu slabost organizma, glavobolju, oseaj hladnoe i zamora Kod nekih ljudi su zabeleeni i dijareja (proliv) i povraanje. Kao to je sluaj i kod sezonskog gripa, novi grip dovodi do pogoranja opteg zdravstvenog stanja organizma, pa ako bolesnik boluje od neke hronine bolesti, ovaj virus moe da prouzrokuje njeno pogoranje.

Prirodni lekovi za jaanje imunitetamed, propolis, matini mle voe i povre bogato navedenim vitaminima i mineralima klice itarica kombuha napitak tinktura ehinacee lekovito bilje (alfija, crveni aj, zeleni aj, aj i sok od zove, hibiskus) beli luk biljka ljoskavac (fizalis, pljuskavac - Physalis alkekenga L.), ija je jestiva bobica prepuna C vitamina sok od trave ita16 u zdravom telu

Kolumnata je, zapravo, imunitet?Imuni sistem je jedan od najvanijih sistema u organizmu svakog ivog bia. On ima sposobnost da otkrije, identifikuje i uniti u organizmu sve strane materije, uglavnom biolokog porekla. U ovu grupu stranih materija se ubrajaju, pre svega, bakterije, gljivice, virusi i drugi patogeni mikroorganizmi. Bez adekvatne zatite, svako ivo bie bi brzo podleglo razliitim bolestima. elije imuniteta, sposobne za unitavanje uljeza, jesu prve koje se susreu sa interventom (onim to napada organizam), identifikuju ga i unitavaju. Opte je poznato da prirodan imunitet oveka moe da bude smanjen kao posledica uslova ivota: nezdrava ivotna sredina, stres, prehlada, intoksikacija, prekomerna upotreba duvana i alkohola, nepravilna i neizbalansirana ishrana, esta primena hemijskih lekova, nedovoljan san, nekvalitetan odmor i drugo. Na osnovu svega navedenog, nije teko zakljuiti da veliki broj ljudi u dananje vreme ima smanjen nivo imuniteta.

NAALOSTMoram da priznam da sam ovog leta bio u prilici da dosta putujem, ba onako kako volim, vozei se kolima. Na taj nain moe da se uiva u prirodi, lepim pejzaima, suncu, vetru i sveem vazduhu. Moete i da stanete kad god hoete, da svratite u neki manastir ili kafanicu pored puta i uivate u ispijanju kafe. I vozio sam se tako, po ovoj naoj lepoj zemlji. Zaista to mislim, toliko je lepih predela i, jo uvek, nezagaene prirode. Ali, naalost, nije to moj najjai utisak ovog leta. Pokvarili su ga neiivljeni divljaci, potencijalne ubice i samoubice, koji su divljali ovim naim putevima, punim rupa. Ti putevi, iskrivljeni, savijeni i rupiasti, i sami po sebi su opasnost. A jo kada se po takvim putevima divlja, to je zloin. I, naalost, ponovo ta re - alost, mnogi su platili ceh takvoj vonji. alosno izgubljeni ivoti! Ali, za jo vee aljenje su ivoti nevinih. Oni koji su, ni krivi ni duni, svoj ivot ostavili na usijanom, krvavom asfaltu. ivote su gubila deca nesavesnih roditelja koji su eleli da to pre stignu, tamo negde. A nisu stigli nigde. ivote su gubili i suvozai, oni kojima volan nije u ruci. ivote su gubile i cele porodice, koje su krenule negde na letovanje, koje su se pakovale radosne to e se uskoro brkati u moru. A sada se, zbog nekog neiivljenog divljaka, vie nikada nee brkati. Deavalo mi se da, im upalim auto, na radiju ujem kako je prethodnog dana poginulo toliko i toliko ljudi. Pa onda, pre nego to krenem na put, moram da se pomolim Bogu da me uva od takvih neiivljenih... ve sam toliko puta rekao ta. Bio sam svedok kritinih situacija, na ivici ivota i smrti, toliko blizu da sam par puta doiveo jake stresove. Nedavno me je obilazio jedan ovek, tamo negde ispred Uica, iz pravca Zlatibora - u staroj Ladi karavan, sa etvoro dece na zadnjem seditu. Obilazio me je, a nije mogao da me obie. Morao sam da koim, da ga putam da uleti ispred mene, da se ne bi zakucao u auto iz suprotnog smera. Svirao sam mu, svirao, a on ne razume zato. Zaustavio sam ga i rekao da mi se zahvali to sam spasao ivot njegovoj deci, a on i dalje ne razume zato. Pa, u tome je problem!!! U neprepoznavanju situacije na ivici ivota i smrti: Izvukao sam se i zaboravio da sam mogao da poginem. I ja, i moja porodica. To tako biva, dok ne bude drugaije. A onda njegovo ime proitaju u vestima, u crnoj hronici, i na kraju godine bude samo brojka u statistici. Naalost! I sto puta - naalost. Na veliku alost svih nevinih rtava ljudske gluposti. I tako, naputovah se. Trebalo je i da se nauivam, ali... Nisu mi dali. Ovo je trebalo da bude jedna lepa letnja pria, ali nije. U ime svih onih koji ovo nee moi da itaju, i koji e na kraju godine biti samo crna statistika. Naalost! Va dr Life

Kakav je uticaj ishrane na prevenciju sezonskog i svinjskog gripa?injenica je da mnogo veu verovatnou od oboljevanja imaju osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Ono to mi moemo da uradimo kako bismo se zatitili od virusa, jeste uvoenje zdravih i izbacivanje tetnih navika iz naeg svakodnevnog ivota. Kada se govori o tetnim navikama, prvenstveno se misli na puenje, alkohol i preterivanje u hrani bogatoj zasienim mastima, jer oni znatno utiu na slabljenje naeg zatitnog sistema, a samim tim poveavaju rizik od zaraze. Sa druge strane, pravilna ishrana i unos odgovarajuih hranljivih materija, svakodnevna etnja na sveem vazduhu, to dalje od gradske guve i dovoljna koliina sna - pomoi e vam da ojaate imunitet i izbegnete oboljevanje.

Koja hrana pomae u prevenciji?Vano je da hrana koju jedemo bude lako svarljiva i bogata svim hranljivim materijama, neophodnim za normalno funkcionisanje organizma. Treba izbegavati masnu, teko svarljivu hranu i sve industrijske namirnice (suhomesnati proizvodi, slatkii, gazirani napici, alkohol), a koncentrisati se na upotrebu mahunarki, itarica, ribe, mladog sira, povra, voa i lekovitog bilja.

Koji vitamini i minerali imaju najvei znaaj za na imunitet?Vitamin D Nedostatak suneve svetlosti moe da bude uzrok estih prehlada u zimskom periodu. Osim toga, dolazi do pada nivoa koncentracije vitamina D, a ba on osnauje imunitet. Dobro reenje za snabdevanje organizma ovim vitaminom jesu svakodnevne petnaestominutne etnje i hrana obogaena

17

Aktuelno zdravljevitaminom D - na primer, masna riba (losos, haringa, skua, sardina). Vitamin C Igra znaajnu ulogu u mobilizaciji odbrambenih elija organizma koje napadaju viruse, dok istovremeno ima i sopstvene mehanizme za borbu protiv virusa. Zbog toga je veoma vano da svakodnevno unosimo hranu bogatu C vitaminom. Tu spadaju raznovrsne namirnice: od bibera i spanaa, preko limuna, pomorande, grejpfruta i crvene paprike, do aja od hibiskusa, zelenog lisnatog povra, crne ribizle Vitamin A Takoe stvara otpornost prema infekcijama, naroito organa za disanje i pomae pravilno funkcionisanje imunolokog sistema. Ovaj vitamin moe da se unese kroz uto i narandasto voe i povre (argarepa, bundeva, dinja, kajsija, paradajz, crvena paprika) u vidu beta-karotena, kao i kroz povre tamnozelenih listova (spana, perun, prokelj, detelina). Cink Ovaj mineral ima izuzetno znaajnu ulogu u borbi protiv virusa, pa ne sme da se zapostavi u svakodnevnoj ishrani. Najbogatiji izvori cinka su: sirove semenke bundeve, jaja, sardine, kotunjavo voe Gvoe Nedostatak ovog minerala u organizmu, sa ili bez anemije, dovodi do irokog spektra defekata pravilnog funkcionisanja imunog sistema, zbog ega moemo da postanemo podloniji oboljevanju - kako od obinog, tako i od svinjskog gripa. Osim mesa, najbogatiji biljni izvori gvoa su mahunarke, tofu (sir od soje), bundevine semenke, proso, itarice i kakao. Sandra ivanovi

Svinjski grip i trudnoaSmatra se da trudnice spadaju u jednu od rizinijih grupa koje napada virus H1N1, jer je u trudnoi imuni sistem prirodno potisnut. Ipak, nema razloga za paniku. Iskustvo pokazuje da e veina trudnica koje se zaraze ovim virusom imati samo blae simptome, pa e se oporaviti za nedelju dana. Kod trudnica kod kojih doe do pojave tee klinike slike, primenie se odgovarajua antivirusna terapija koja, naravno, nee imati tetnog uticaja na bebu. S obzirom da jo uvek ne postoji dovoljno informacija na temu uticaja svinjskog gripa na poroaj, vano je da sve trudnice na vreme primene odgovarajue mere zatite: - Redovno i detaljno pranje ruku - Izbegavanje veih javnih okupljanja i javnog prevoza - Zdrava i izbalansirana ishrana - Ukoliko znate ili sumnjate da je neko u vaoj blizini zaraen, odmah se javite lekaru kako biste na vreme dobili preventivnu terapiju.

Limun sa medomIsei limun na sitnije komade i izmiksati u blenderu. Nakon toga dodati med u odnosu jedan prema jedan, dok ne napunite jednu manju teglu, pa sve dobro promeajte. Ovo je izuzetno korisno za jaanje imuniteta, za detoksikaciju organizma, oslobaanje od masnih naslaga, ienje krvnih sudova, leenje prehlade i kijavice.

aj za imunitetVodu zagrejati skoro do kljuanja, dodati meavinu raznog bilja - na primer, nana, kantarion, bosiljak, mladi izdanci bora, hajduka trava, lipa, kamilica, ipak, lie maline i kupine... Vratiti na iskljuenu ringlu jo par minuta. U aj dodati iseckane jabuke i po elji kruku, limun i pomorandu (moe i suvo voe). Na kraju, kada se aj ohladi, procediti ga i dodati med.

Tinktura od belog lukaDvesta grama oljutenog i iseckanog belog luka drati deset dana u jednom litru 60-oprocentnog alkohola. Nakon toga, tinkturu procediti i svakodnevno konzumirati. Ovo je idealan nain da se organizam snabde najjaim prirodnim antibiotikom, a da mirisom ne ugrozi sagovornike.

18

u zdravom telu

Oftalmologija

Izuzetne mogunosti dijagnostike mrenjaeNeinvazivna, bezbolna, bez dodira, brza mogunost dijagnostikovanja promena na onom dnu, pogodna je za rano otkrivanje makularnih promena i glaukoma pre ispoljavanja simptoma - za skrining i preventivno delovanje, kao i praenje dinamike promena pre i nakon operacije ili terapije, u cilju objektivne procene efekta leenja.mogue uoiti razne nepravilnosti vaskularizacije, poput zaepljenja finih krvnih sudova, edema (otoka) u makuli, pojave novih abnormalnih krvnih sudova i slino, kao i diferenciranje tipova degeneracije ute mrlje. Ovakav nalaz je precizniji i omoguava izbor adekvatnog terapijskog postupka: laser, fotodinamska terapija (PDT), ili ubacivanje lekova (injekcijom) iz grupe antivaskularnih endotelijalnih faktora rasta (anti-VEGF), koji e zaustaviti abnormalnu vaskularizaciju. Meutim, standardnim pristupom ipak ne mogu da se prate promene u dubini mrenjae.

POGLED U DUBINU OKA

renjaa, kao najfiniji deo oka, esto se slikovito poredi sa filmom foto aparata. Svetlosni zrak, proputen i obraen, pada na mrenjau i nadrauje njene nervne elije, rasporeene u vie slojeva - u makuli (utoj mrlji) i periferno. Nervnim vlaknima, sa formiranjem vidnog ivca, impuls-informacija stie do centra za vid u centralnom nervnom sistemu, gde se obrauje Za normalnu funkciju vida su neophodne besprekorne optike strukture: ronjaa, prednja ona komora, soivo, staklasto telo i ouvana funkcija mrenjae, paralelan poloaj oiju i ouvan centar za vid.

M

Vrhunska dijagnostika metodaPrimenom optike koherentne tomografije (OCT), sagledavaju se delovi mrenjae u tri dimenzije. Ova 3D imaging metoda prua detaljan uvid u strukturu mrenjae - gotovo histoloki, popreni presek po slojevima. Time omoguava rano otkrivanje najfinijih promena, posebno u makuli i predelu papile vidnog ivca. To znai da omoguava ranu detekciju glaukoma i pre nego to nastanu evidentni funkcionalni ispadi - upravo u vreme kada najvie moe da se terapijski deluje.

Standardni preglediRadi uvida u stanje na mrenjai, regularni oftalmoloki pregled mora da obuhvati pregled sa irokom zenicom, uz pomo odgovarajuih soiva (lupa), ime se dobija karakteristina slika onog dna, u jednoj ravni, po povrini. Angiografskim nalazom, uz korienje kontrastnog sredstva - koje se ubacuje venski, dobija se slika sa krvnim sudovima. Na taj nain je

Specijalna Bolnica SVETI VID, Beograd, Dobraina 27, telefon: 011/328-37-37 E-mail: svetivid@EUnet.rs www.svetivid.com

20

u zdravom telu

ZANIMLJIVOSTIPrednosti optike koherentne tomografijePregled onog dna uz pomo optike koherentne tomografije daje najobjektivniji prikaz svih slojeva mrenjae, neverovatno visoke rezolucije. I to uz mogunost analize i pregleda u vie ravni preseka, kvantitativnog merenja i beleenja dinamike promene (real time metoda - u istom trenutku). Pregled je vrlo kratak, ne zahteva irenje zenice, neinvazivan je, bez dodira. Zato je pogodan za najosetljivije pacijente, naroito za decu. Osim toga, vrlo slikovito pribliava problem i pacijentu, kome promena moe da se pokae na licu mesta, da bi je bolje shvatio.

Otkrivanje promena u makuliIzmeu ostalog, OCT dijagnostika metoda (optika koherentna tomografija) je od neprocenjive vanosti za dijagnostikovanje makularne patologije. Na primer, za rano otkrivanje makularne rupe (macular hole) ili pretee makularne rupe, trakcionih vitreomakularnih fenomena - koji se subjektivno opisuju kao oseaj bljeskova (flashing fenomen), nakupljanja subretinalne tenosti kod odvajanja mrenjae... Svakako, to je od izvanrednog znaaja radi blagovremene hirurgije. Makularna patologija, koja moe da se detektuje, obuhvata i vrlo esto prisutno oboljenje poput pojave druza u makuli (u sklopu makularne degeneracije). Takoe obuhvata neovaskularizaciju sa rupturama i naruavanjem finih, osetljivih slojeva mrenjae, kao to je retinalni pigmentni epitel, potom edem u makuli - u sklopu razliitih sindroma i slino.

Uticaj opere na zdravlje srcaSluanje odgovarajue muzike moe da uspori puls i snizi pritisak krvi, tvrde italijanski naunici sa Univerziteta u Paviji. Najdelotvornija se u njihovim testovima pokazala muzika iz opera, na primer neke Puinijeve arije iz opere Trubadur. Prema reima naunika, muzika bi mogla da se upotrebi kao pomono sredstvo u rehabilitaciji osoba koje su doivele modani udar, objavljeno je u strunom asopisu Circulation. Podaci prikupljeni od 24 ispitanika pokazuju da svako postepeno poveanje zvuka - kreendo, dovodi do suavanja krvnih sudova, povienja krvnog pritiska i ubrzanja disanja i pulsa. Nasuprot tome, postepeno utiavanje muzike - diminuendo, uzrokovalo je oputanje, usporavanje rada srca i sniavanje krvnog pritiska.

Pravovremeno reagovanjeBrzina, neinvazivnost i sigurnost ove imaging metode prua veliku mogunost da se nalaz ponavlja, prema dinamici promene, radi praenja i poreenja morfometrijskih merenja, ime moe da se najobjektivnije prati efekat terapije ili hirurgije. Uvoenjem u standardnu proceduru pregleda, mogu da se blagovremeno uoe i poetne, asimptomatske, minimalne promene u grai mrenjae. I, naravno, da se preduzmu mere prevencije. Dr Marina Dragovi , medicinski direktor Specijalne bolnice SVETI VID

Naunici odgajili potpuno novi zubJapanski naunici su uspeli da odgaje potpuno novi, funkcionalan zub, i to kod odraslog mia. Istraujui mogunosti uzgajanja zuba, naunici su na tokijskom Univerzitetu upotrebili elije embriona koje su bioinenjeringom podstakle seme za rast zuba, a nakon toga su ga usadili u vilicu odraslog mia. Seme novog zuba je, u stvari, tkivo koje sadri elije navoene na proizvodnju oblika zuba. Nakon ovog zahvata, u vilici mia se razvio potpuno funkcionalan zub. Navedena tehnologija e biti osnova, kako tvrde prognoze, za dalje istraivanje uzgajanja ljudskih organa, kao i zuba - koji kod oveka rastu samo dva puta u ivotu.

21

Zdrav ritam

TRBUNJACIna dohvat ruke

Prelistavajui stranice modnih asopisa, uzdahe nam mame lepo izvajana tela manekenki. Poelimo i mi takvo telo, ili bar takvog frajera pored sebe, ali...

22

u zdravom telu

KVeba 1

ao i sve stvari u ivotu, nita nije idealno. I te fotografije su dobro obraene, da bi upravo kao takve dole do nas. I ta tela u prirodi ne izgledaju uvek super, a posebno ukoliko uzmemo u obzir da su na njima uglavnom devojice i mlade devojke do 16, 18 godina. Moda i taj frajer, da ivi vrata do nas, ne bi bio uopte interesantan ujutru, kada ga sretnemo ispred lifta.

U svakom sluaju, trebalo bi da se trudite da postignete maksimum kada je re o vaem telu, a da pritom ne zapostavite um i duu. Ukoliko sanjate o ploicama na trbuhu po svaku cenu, pre svega morate da razmislite kakva je vaa konstitucija (neko je skloniji da sa mnogo manje truda dobije ploice, dok e neko da se ubije od vebanja i... nita). Potom, pod hitno treba da promenite ishranu i da svakodnevno radite vebe. Trunjaci su vrlo specifini, pomalo zahtevni miii. Zato, ako ne spojite vie stvari, rezultat e moda da izostane. Ovo ne kaemo da bismo vas obeshrabrili... ve, jednostavno, da shvatite kako je potreban maksimalan trud, ali i da budete svesni kakve rezultate moete na kraju da oekujete. Donji deo stomaka se najlake opusti, kao i unutranji miii natkolenice (to nas najee i nervira, posebno ene). Ti miii su slini i to se tie grae. Meutim, hvala Bogu, postoji lek. Naravno, to je vebanje!

Ukoliko pravilno radite trbunjake, biete zadovoljni rezultatom. Nije stvar u kvantitetu (broju trbunnjaka koje ete da uradite), ve u kvalitetu (kako ete da ih izvedete). I, ne zaboravite, disanje je jako vano, uz njegovu pomo ete jae da kontrahujete va trbuni zid, a samim tim i da jae angaujete vae trbunjake, a ujedno i da zatitite lea.

Svaki ovek grei, a samo nerazuman istrajava u svojoj zabludi. Ciceron

Trbuni zid je graen od nekoliko miia (ravni, kosi - sa strane), ali bismo kao najvaniji naveli takozvani TA mii, koji kao omota kree od lea prema napred, gde se podvlai ispod ravnih miia. On je veoma vaan. Jer, ako je jak imaemo dobro dranje, bie nam nepoznat bol u leima, a i ansa za dobijanje ploica postaje vea. Sve u svemu, na vama je da izaberete. Mi vam samo predlaemo da i dalje vebate i zadrite mlad duh u sebi, a tada se sve lake i bolje podnosi! Tamara Ratkovi, prof. kineziologije sporta aerobik i fitnes instruktor kluba STAR

Lezite na lea, sa savijenim kolenima i stopalima na podu, koja su postavljena u irini kukova. Spojene dlanove, okrenute prema plafonu, stavite na elo. Opustite ramena, udahnite, pa na izdah lagano podignite lopatice od poda pritom nemojte da grite ramena i povlaite bradu na grudi. Kada se podignete, pokuajte da uvuete pupak (ne da izbacite stomak prema napolje). Udahnite, pa se vratite nazad, lopaticama do poda, ali nemojte da oputate pupak. Vebu ponovite 15-30 puta.

23

Zdrav ritamVeba 2 Poloaj je isti kao i kod prve vebe, samo sada podignite desno koleno (pod uglom od 90 stepeni). Na izdah se podignite i dijagonalno pokuajte da spojite koleno i lakat, a da pritom ne gurate samo lakat, ve i rame (ne zaboravite da ne smete da grite ramena i povlaite bradu na grudi). Ponovite vebu 20 puta u jednu, a zatim na drugu stranu.

Veba 3 Poloaj je isti kao u prethodna dva. Uvucite stomak (pupak je prema podu) i na izdah odignite ramena od poda. Ruke su ispruene uz telo i odignute od poda desetak centimetara. Naizmenino menjate desnu, pa levu nogu, ne menjajui ugao izmeu natkolenice i potkolenice. Stopalom koje sputate, dotiete pod, dok je drugo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na trup. Ovom vebom ete angaovati donje trbune miie (povedite rauna da je kima na podu i da je ne uvijate). Ponovite vebu 15-20 puta.

24

u zdravom telu

Veba 4 Podignite noge pod uglom od 90 stepeni, dok su ramena odignuta od poda. Na izdah uradite rotaciju, spajajui suprotni lakat sa kolenom, dok je druga noga ispruena (ne sputate je na pod), a suprotno rame i lakat na podu. Ne gurajte bradu na prsa, ispruenoj nozi moe da se povea ugao ukoliko imate slaba lea, pa ete oseati nelagodu prilikom vebanja. Inae, uz pomo ove vebe ete angaovati sve trbune miie istovremeno. Iz tog razloga, predlae se onim najupornijim i najvrednijim.

25

Nove metode

ZNOJENJU

Kako stati na put prekomernom

Nekontrolisano znojenje ili hiperhidroza je prisutno kod priblino tri odsto svetske populacije, naroito kod mlaih osoba. Iako ne spada u znaajnije medicinske probleme, esto predstavlja veliki psiholoki i socijalni problem26 u zdravom telu

NOVOrema tome gde se najvie manifestuje, hiperhidroza se deli na fokalnu - kada su znojenjem zahvaeni samo pojedini delovi tela (dlanovi, pazune jame, lice, tabani) i generalizovanu - kada je pojaanim znojenjem zahvaeno celo telo. U odnosu na mogue uzronike, hiperhidroza moe da se podeli na: primarnu (esecijalnu ili idiopatsku) - kod koje uzrok nije poznat i sekundarnu - koja nastaje kao posledica nekih drugih poremeaja. To mogu da budu: endokrini poremeaji (hipertireoidizam - pojaan rad titne lezde), dijabetes, tuberkoloza, tumori hipofize, limfomi, bolesti simpatikog sistema, neuroloke i psihijatrijske bolesti (Parkinsonova bolest), posledica upotrebe odreenih lekova (Propranolol, triciklini antidepresivi, antiemetici).

P

Emocionalni problemi i znojenjeZa razliku od funkcionalnog znojenja, koje nastaje kao posledica fizikih vebi, premora, poviene telesne ili spoljanje temperature, primarna hiperhidroza nastaje kao posledica emocionalnih problema i anksioznosti. Inae, primarna hiperhidroza je skoro uvek fokalna, dok je sekundarna hiperhidroza najee generalizovana. Prema novijim istraivanjima, dokazano je da se hiperhidroza nasleuje, tako da u 25-50 odsto sluajeva postoji poremeaj kod lanova porodice. Naime, kada jedan roditelj ima hiperhidrozu, verovatnoa da e se ona pojaviti i kod deteta - iznosi oko 25 odsto.

Sport i relaksacija na jednom mestuWellness centar CORPORE je smeten u kolevci Beograda, podno Kalemegdana, na obali Save u velikom i luksuzno opremljenom ambijentu. Centar se sastoji od fitness zone koja je bogato opremljena Freemotion opremom, ima prostranu aerobik salu sa potrebnom opremom, a programi koji se sprovode su cardio boxing, body scalping i pilates. Tu je i beauty room u kom vas oekuju tretmani lica, pedikir i manikir, a dame e se najvie opustiti u spa zoni, koju ine akuzi, sauna, tursko kupatilo i hladna kada. Za one kojima ni ovo nije dovoljno, Wellness centar CORPORE je obezbedio i sve vrste masaa kao to su relax, sportska, anti-celulit, topla okolada i slino. Nakon to ste posvetili punu panju svom telu moete da askate sa drugarima u CORPORE cafeu i protein baru. Vie informacija na internet adresi www.corpore.rs.Prvih pet itateljki koje nam poalju mail na adresu redakcija.uzt@gmail.com dobie vauer za jednodnevni boravak u fitness i spa zoni u Wellness centru CORPORE. Potrebno je da u zaglavlju napiete Corpore, i da u mailu navedete ime i prezime, telefon i e-mail adresu.

Socijalni problemi i znojenjePrimarna hiperhidroza je problem koji utie na sve aspekte ljudskog ivota. Javlja se ve u detinjstvu ili pubertetu, manifestujui se gotovo svakodnevno. Osobe sa ovim problemom izbegavaju kontakte sa drugim osobama zbog stalno vlanih dlanova, nose iroku, tamnu odeu u sluaju pojaanog znojenja ispod pazuha i polako se povlae u sebe, otuujui se od drutva. Pojaano znojenje potencira neprijatnost i nesigurnost u drutvu, ime se posledino pojaava i znojenje, pa tako nastaje zaarani krug. Za postavljanje dijagnoze primarne hiperhidroze je neophodna dugogodinja istorija pojaanog znojenja pacijenta, kao i njegov kliniki pregled. Ne postoji precizna skala intenziteta za hiperhidrozu, pa se najee kvalitativno deli na: blagu (mild), umerenu (moderate) i ozbiljnu (severe).

Terapija hiperhidroze Dijetetski reimTreba izbegavati namirnice koje provociraju pojaano znojenje (kafa, aj, koka-kola, okolada), kao i zainjenu i vruu hranu.

Antiperspiranti i dezodoransiOvi preparati se koriste svuda u svetu, ali je njihova upotreba zadovoljavajua samo kod blagih, umerenih formi hiper-

27

Nove metodehidroze, i to nekoliko meseci. S obzirom da zapuavaju izvodne kanale znojnih lezda i na taj nain privremeno blokiraju znojenje, mogu da se jave alergijske i druge toksine reakcije na mestu aplikacije.

Za one koji nemaju drugo reenjeKlinika za grudnu hirurgiju Instituta za plune bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici je jedina zdravstvena ustanova u Srbiji, kao i u zemljama u okruenju - gde se izvodi torakoskopska simaptektomija, u cilju trajnog reavanja prekomernog znojenja (hiperhidroze). Torakoskopska simpatektomija se sa izvanrednim uspesima izvodi ve 15 godina, ali i zbog drugih medicinskih indikacija (Rejnoov sindrom, Burgerova bolest, refleksna simpatika distrofija...) Sa uputom za bolniko leenje, operacija je besplatna. Bez uputa, kota 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koje pacijent uplauje na iro raun Instituta. Kod svih pacijenata koji su operisani zbog hiperhidroze, operacija je uspena. Mahom svi navode da im se kvalitet drutvenog i socijalnog ivota nakon intervencije izuzetno popravio mnogo su sigurniji u sebe, nemaju problema da se rukuju, mogu da nose i odeu svetlijih boja, bez bojazni da e biti fleka od znoja ispod pazuha... Svake nedelje se operie nekoliko pacijenata. Operacija se zakazuje tako da termin odgovara i pacijentu. Ve nedelju dana nakon operacije, pacijenti mogu da idu na more, da se kupaju i sunaju.Operiu se obe strane grudnog koa, kroz tri reza na koi, veliine od po pet milimetara. Oiljaka posle operacije gotovo da i nema. Rezovi se nalaze na bonim stranama grudnog koa. Efekat operacije je vidljiv odmah nakon izlaska iz anestezije - pacijent se budi sa suvim i toplim dlanovima i pazunim jamama.

LekoviNjihova upotreba (sedativi, antiholinergici, simpatikolitici, beta blokeri, atropin) je ograniena pojavom sporednih efekata koje izazivaju (fotofobija, tahikardija, aritmija, munina, povraanje, zbunjenost, malaksalost, opstipacija, smanjenje bronhijalne sekrecije), kao i injenicom da su efikasni samo kod blagih oblika hiperhidroze.

JonoforezaNajee se upotrebljava za takozvanu palmarnu i aksilarnu hiperhidrozu (u podruju dlanova i ispod pazuha). Izvodi se tako to se vlani suneri sa elektrodama privrste za ake, ili se postave u pazune jame, a zatim se u toku 20 minuta proputa niskovoltana struja. Efekat je reverzibilan, pa intervencija mora da se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima. Sporedni efekti u vidu peckanja, trnjenja, eritema, pa ak i opekotina, ograniavaju iroku upotrebu jonoforeze u leenju hiperhidroze.

Botulinum A toxin (BOTOX, Dysport)Blokira oslobaanje acetilholina sa neuromiine spojnice i na taj nain privremeno iskljuuje delovanje znojne lezde. Izvodi se intradermalnim ubrizgavanjem u odreene delove tela (dlanovi, pazune jame). Intervencija mora da se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima, koje pacijent odreuje subjektivno, na osnovu intenziteta ponovnog znojenja.

Torakoskopska simpatektomijaTo je jedina terapijska procedura koja ima trajan efekat! Ve 30 godina se izvodi svuda u svetu, sa izvanrednim rezultatima, a spada u standard leenja teih formi primarne fokalne hiperhidroze. U pitanju je minimalno invazivna hirurka procedura, sa efikasnou od 100 odsto. Operacija spada u jednodnevnu hirurgiju - pacijent ujutru doe na zakazanu operaciju, a nekoliko sati nakon intervencije naputa bolnicu, sposoban za obavljanje svih svakodnevnih aktivnosti. Nema potrebe za bolovanjem, rehabilitacijom, upotrebom lekova. Operacija se izvodi u optoj anesteziji i traje oko 30 minuta.

Neeljeni efektiKomplikacija i neeljenih efekata na druge organe (srce, plua...) posle operacije gotovo da i nema. Kod nekih pacijenata se javlja kompenzatorno znojenje, najee lea i stomaka (dok se organizam ne privikne na manju produkciju znoja) - ali je ono prolazno, pa ga pacijenti u najveem broju sluajeva dobro podnose. Dlanovi, pazune jame i lice nee biti apsolutno suvi, ve e se znojiti normalno, u skladu sa spoljanjom temperaturom ili fizikim aktivnostima. Mr sci med. dr Ivan Kuhajda

Problem za koji postoji reenjeProblem je da ljudi u naoj zemlji, a naalost i mnogi lekari, ne znaju za ovu operaciju - pa, generalno, ljudi koji boluju od prekomernog znojenja, misle da nemaju gde da se lee. Oni koji su i uli za nas, kae dr Kuhajda, kada odu kod lekara opte prakse po uput za bolniko leenje, ne dobijaju ga, jer lekari mahom nisu uli za ovu intervenciju. Na cilj je da ljudi u Srbiji i zemljama u okruenju imaju informaciju da i za njihov problem ima reenja. Torakoskopska simpatektomija spada u jednodnevnu hirurgiju, to je izuzetno vano za sve zainteresovane pacijente, jer nekoliko sati nakon operacije idu kui.28 u zdravom telu

Telefon: 021/480-5289 (ambulanta grudne hirurgije) E-mail: kuhajda75@neobee.net www.ipb-ild.ac.yu

Glavobolja i seks

Da li SEKS moe da izlei GLAVOBOLJUOdgovor na prethodno pitanje nije lak, s obzirom da o seksu teko moe da se prui jasna, jednoznana poruka. Naprotiv, sa njim su povezane brojne nedoumice, po principu: ta ako...?. Najee, dolazi se do zakljuka da sve zavisi od pojedinca i vrste glavobolje.

Kako da istovremeno uivate i ublaite glavobolju?U svakom sluaju, upranjavanje seksa uprkos glavobolji moe da bude korisno, emu u prilog govore i rezultati nekih studija. U SAD je 1988. godine sprovedeno istraivanje o glavoboljama, iji je predvodnik bio dr Dejms Kou, profesor sa Univerziteta u Oklahomi. Na to ga je podstakla jedna od ispitanica, koja je otvoreno govorila o svojim migrenama i njihovoj povezanosti sa polnou. Naime, ona je izjavila kako sve vreme od razvoda braka i nedostatka intimnog partnera, ima mnogo vie tekoa sa otklanjanjem migrena. Nakon toga se pristupilo prouavanju povezanosti izmeu migrene i seksa, kao terapije za njeno ublaavanje. U istraivanje je ukljueno jo 84 ene, od kojih se dve treine prepustilo seksu uprkos migreni. Oko 61 odsto ena je potvrdilo da je seks ublaio glavobolju. Zanimljivo je da se takav stepen delotvornosti pripisuje dejstvu odreenih lekova koji se koriste za ublaavanje simptoma pomenutog zdravstvenog problema. Dakle, izgleda kao da jedan fizioloki proces - vrhunac (orgazam), blokira drugi proces - bol. ak je 20 odsto ena izjavilo da je migrena potpuno nestala!? Lekovi, inae, imaju tridesetoprocentnu uspenost kod uklanjanja migrene. Dobijene rezultate je potvrdilo i istraivanje koje je sprovedeno u Medicinskoj koli u Junom Ilinoisu, gde je prouavan uticaj seksa na migrenu kod 52. osobe. Ustanovljeno je da glavobolja, izmeu ostalog, moe da bude posledica hormonalne neravnotee, pre svega vika estrogena. Kod

Pria o seksu je stara ena je to posebno izraeno za vreme PMS-a (predmenstrualni sindrom). Stoga je savet koliko i oveanstvo. strunjaka da se ravnotea uspostavi seksom. Obraivani su mnogi Jo ako se uzmu u obzir i sporedni uinci tableta, izgleda da je seks sigurno bolji izbor. njegovi aspekti, toj temi se prilazilo i sa ozbiljne i Kako seks deluje protiv glavobolje? sa aljive strane. Zaista, kojim to mehanizmima seks tako Meutim, u globalu se uspeno deluje kada su u pitanju migrene? Za sada, naunici imaju dva mogua objanjenja. malo govorilo o vezi Jedno je da se za vreme seksa oslobaaju seksa i glavobolje - koju endorfini, ali i drugi hormoni, koji deluju proon esto moe da tiv bolova. Neposredno pre nego to ovek doivi orgazam, nivo oksitocina se povea pet odagna, ali ponekad i da puta vie od normalne vrednosti. uzrokuje. Zato se Ustanovljeno je da endorfini blagotvorno namee pitanje: U kojim deluju na mnoge vrste bolova, od glavobolja do artritisa. Pored toga, kada je re o enskoj okolnostima je bolje populaciji, izluuje se i estrogen, koji potpoupranjavati, a u kojim mae ublaavanje PMS-a. Drugo objanjenje izbei seks? se vezuje za stimulaciju ivaca (to, takoe,deluje protiv bolova za vreme poroaja).

Kada treba zaboraviti na seksualne aktivnosti?Sigurno je da ima situacija kada se nikako ne preporuuje seksualni odnos. Pre svega, to je stanje dehidracije. Jer, glavobolja, koja je posledica dehidracije, moe u toku seksa samo da se povea, a on tada moe da bude i opasan. Osim toga, potvrena je injenica da seks ne pomae kod svih oblika migrena. Naime, ak je mogue da kod deset odsto svih sluajeva osoba sa migrenom, seks bude njen pokreta. Uprkos ustaljenom stereotipu da se ene ee izgovaraju na glavobolju kada nisu zainteresovane za seks, postoji vea verovatnoa da e glavobolju nakon seksa da oseaju mukarci - takozvana orgazmika glavobolja pogaa priblino jedan odsto mukaraca. Posebnu grupu ine mukarci koje mui glavobolja nakon seksa zato to su koristili vijagru, koja moe da bude jedan od uzronika pojave glavobolje. Priredila: S.D.M

Uvek ima i pojedinaca koji su skeptini u vezi toga da seks moe da ublai glavobolju. Njihovo obrazloenje jeste da seks samo trenutno otklanja glavobolju, ali da se ona neretko nakon seksa brzo vraa. Svakako, to moe da se desi, ali nije pravilo.

29

Hrana i pie od A do

SIMBOL SLAVE I DOBROG UKUSA

Lovor (Laurus nobilis L.) je zimzeleni grm ili drvo iz porodice lovorika, koji raste i kao divlja i kao kultivisana biljka

ovor

ovor je poreklom iz Male Azije, odakle se rairio itavim Mediteranom. Njegov list i plod se koriste kao lek i zain, a lovorovo ulje iskljuivo u lekovite svrhe. List sadri eterino ulje, skrob, gorke supstance i tanin, a plod eterino ulje, masno biljno ulje, skrob i eer. U starom veku, smatran je svetim drvetom, i to boga Apolona, a njime su darivani pesnici i pobednici u znak najvee poasti i slave. Prema legendi, nimfa Dafne, kerka boga Piniosa, pretvorena je u lovorovo drvo jer nije mogla Apolonu da uzvrati naklonost. Rimske vojskovoe su, kada bi se vraale sa ratnih pohoda, ulazile u Rim ovenane lovorovim vencem.

L

Spas za lokomotorni sistemKomprese i lokalno utrljavanje lovorovog ulja se primenjuje u sluaju ukoenog vrata, miinih i reumatskih bolova, uganua i iaenja zglobova, na mestima uboja i izraenih modrica, pa i kod celulita. Ulje je prikladno je i za masau. Meutim, potreban je oprez: mora da se koristi u malim koliinama, jer moe da izazove iritaciju koe, a kod osetljivijih osoba i kruna alergiju.

Lekovito ulje

Delovanje zelenkastoutog lovorovog ulja je antiseptiko, bakteriostatsko (smanjuje rast bakterija - Eerihija koli, Proteus mirabilis), analgetsko (ublaava reumatske bolove), diuretsko (pospeuje mokrenje i pojaava znojenje), digestivno (pospeuje apetit, ublaava nadutost i proliv, stimulie luenje probavnih lezda), ekspektorirajue (podstie iskaljavanje i olakava disanje, irei gornje disajne puteve - pomae kod prehlade i bronhitisa), a deluje i kao repelent (odbija neke insekte i nametnike u skladitima itarica). Deluje i protiv raznih konih infekcija i osipa (liajevi).

Najvrednija junaka jeste smirenost usred oluja ivota. Paul an

Jedinstven zain

Savet plusPar kapi lovorovog ulja u mirisnoj svetiljci e osveiti vazduh, smanjujui mogunost zaraze bakterijama i virusima. Kupke sa nekoliko kapi ovog eterinog ulja pomau kod nesanice, nervoze, stresa i bolova u miiima.

Veoma aromatian, list lovora je zastupljen u gotovo svakoj kuhinji, u mnogim jelima. Zato ne udi to je jo davne 812. godine Karlo veliki stavio lovor na spisak biljaka koje moraju da se uzgajaju u njegovim vrtovima. Ukusa je malo ljutog, oporog i gorkog. Kada se trlja, osea se aromatian miris. U vreme naih baka, lovorovo lie se mnogo vie koristilo u kuhinji nego danas. Ono se jelu ne dodaje samo zbog ugodnog mirisa, ve i zbog poboljanja probave, naroito masnije hrane, pa se koristi pri kraju kuvanja, posebno kao zain u jelima od mesa divljai ili u varivima. Odatle stari obiaj da se u jaku, masnu mesnu supu stavlja lovorov list. No, ne treba preterati u koliini, da jelo ne bi postalo gorko.

Ljubimac mnogih jelaLovorov list se dodaje raznim vrstama peenja, kiselom i slatkom kupusu i kelju, jelima sa kuvanim krompirom i paradajzom. Neizostavan je zain kod pripreme divljai. Koristi se i za jela od iznutrica i pihtije, umake, riblje marinade i jela od ribe. Stavlja se u turiju, u kisele krastavce, paprike i cveklu Miris lovorovog lista dobro pristaje svim jelima, teko da bi se nalo neko jelo kojem bi mogao da pokvari ukus. Pripremila: Sneana D.Miti

30

u zdravom telu

Vino u gastronomiji

Harmonija vina i hrane

Pravi spoj vina i hrane je izvor krajnjeg blaenstva, rei e vam svaki poznavalac gastronomskih uitaka. I vino i hrana mogu da imaju koristi od toga

31

obro odabrano vino moe da istakne neoekivane gastronomske aspekte hrane, i obratno - vino moe da zasija u novom svetlu kada prati pravo jelo. Da biste uivali u aru takvih kombinacija, ne morate da idete u skupe restorane, ak ni da kupujete preskupa vina. Umesto toga, nekad je od najvee vanosti kombinovanje prema sopstvenoj intuiciji i radoznalosti. Osim to predstavlja boansko pie, postoje i brojni istorijski zapisi o upotrebi vina u kuhinji. Javljaju se u Homerovim opisima recepata starih Grka, kao i kasnijim opisima rimskih gozbi, koje su uticale na kuhinju svih mediteranskih naroda. Recepti iz srednjovekovne Francuske ukazuju da je vino bilo jedan od glavnih sastojaka pri kuvanju. Engleska kuvarica iz 1739. godine obiluje receptima sa razliitim vrstama vina.

D

Vino u gastronomiji

Zasluga francuskih kuvaraVeina pravila za neodoljivu kombinaciju hrane i vina uglavnom datira iz 19. veka, za ta su zasluni francuski kuvari koji su putovali irom Evrope, predstavljajui drugim nacijama francuski stil ivljenja. Od tog doba, zna se da ampanjac ide dobro uz ostrige, belo vino sa plodovima mora, a crno sa crvenim i mesom divljai. No, ta su pravila mnogo puta tokom dugog niza godina esto bivala prekrena - zbog prirode odreenih jela, kao i vee dostupnosti raznovrsnih vina, to dozvoljava mnogo slobodnije interpretacije. Na primer, belo vino ide uz ribu, piletinu, salate, testeninu Ali, uz testeninu sa mesom i jakim zainima, bolje e ii crno. Osnovna stvar o kojoj treba voditi rauna jeste da jaina vina treba da odgovara jaini hrane. Za jae meso se preporuuje crno vino, kao i uz jae sireve.

Sve su strasti dobre ako ume njima da vlada, sve su strasti zle ako im se poda. an-ak Ruso

Koje vino ideKao aperitiv, obiajeno je posluiti: suvo penuavo vino, ampanjac (francuski slatki), poluslatko penuavo vino, belo suvo i/ili slatko vino - eri, porto, bermet ili proek. Uz predjela, aspik i namaze, neete pogreiti ako posluite belo vino: suvo, polusuvo, lagano slatko. Pruta i suhomesnati proizvodi se posluuju sa roze svetlim i suvim vinima, ali ni belo suvo vino nije lo izbor. Jela na bazi ribe takoe idu uz bela vina - suva, kao i suva penuava vina. Guste supe, pageti, riota sa umakom od riba ili mesnim umakom - uglavnom prate bela suva vina, zatim roze i mlada crna vina. Dok supe sa umakom od riba i koljke (ostrige) podnose i robustnija vina, sa viim postotkom alkohola. Prena ili pohovana riba, kampi sa rotilja, sa ili bez umaka - izvrsni su uz belo suvo, robustno vino. Dok ribe peene na rotilju, kao i rakovi, koljke i kavijar obavezno idu uz jaka bela i crna vina, suvo belo penuavo ili bela aromatina vina. Uz jaja pripravljena na razliite naine, ili posluena sa prutom i sirom, obavezno se posluuje belo suvo ili ruiasto vino, a kao mogunost - tu je i crno lagano frizirano vino.

Ukus koji treba podsticatiMnogi praktini pristupi kombinovanja hrane i vina postoje da bi se izbegao mogu nesklad izmeu njih. Oni treba da se meusobno dopunjuju, da podstiu ukus jedno drugom. Tako se ukus izuzetnog vina mnogo bolje izdvaja kada nije u pratnji sofisticiranog jela. Jednostavnije jelo e bolje istai superioran kvalitet vina, umesto da se bori sa njim. U nekim sluajevima, zvezda veeri je ba vino. Tada uz njega treba sluiti laku, ne previe zainjenu hranu, koja nee ometati oslobaanje svih ukusa i pune arome.

32

u zdravom telu

Dobre kombinacijeOdreena vina i jela su se nala tokom godina i predstavljaju posebno dobru kombinaciju. Uglavnom su to hrana i vino iz iste regije. Crno vino se pije uz hranu kao to je meksika ili indijska, a belo uz grku ili kinesku kuhinju. Skoro sva lokalna jela idu najbolje uz vina iz istog regiona.

Nekoliko saveta za izbor dobre kombinacijePokuajte da uravnoteite teinu obroka sa jakim ukusima vina. Divlja i crveno meso u veini sluajeva zahtevaju crna vina, ali bi bela vina snanog, punog bukea mogla da budu dobra alternativa. Suva vina mogu da razviju veoma neprijatan kiseo ili, ak, gorak ukus ako se poslue sa desertima. Uopteno, deserti se slue sa vinima koja su isto toliko slatka, ako ne i slaa. Vina velike kiselosti idu najbolje sa tekim, masnim jelima. To je zato to visok procenat masnoe neutralie uticaj kiselosti. Vina pravljena od sorti groa koje imaju mnogo tanina, kao Kaberne Sovinjon, odlian su izbor za crveno meso i drugu hranu bogatu proteinima, jer oni ublaavaju opor ukus tanina. Sa druge strane, takva vina dobijaju neprijatan metalni ukus ako se kombinuju sa ribom i morskim plodovima. A mogu i da imaju izuzetno gorak ukus ako se kombinuju sa slanim jelima.

uz koje jeloKada je re o mesu, belo meso i ono lagano ispeeno na rotilju, upotpunjuje se sa crnim suvim i mladim vinom. Ukoliko se radi o tamnom mesu, domaoj i lovnoj divljai, neizbena su izrazito puna i jaka, stara robustna vina. abe, puevi i jegulje kao specijaliteti zahtevaju belo vino. Velike razlike u odabiru vina su kombinacije sira sa testeninama. Sirevi sa mekanom testeninom zahtevaju Roze i crno mlado vino, dok se sirevi sa tvrdom testeninom, ribani ili prevreli, posluuju u kombinaciji sa crnim starim robustnim vinom. Deserti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penuavih vina. Ukoliko se radi o vou belo slatko, penuavo i likersko Roze, neizbean su izbor. Uz voe se posluuju i slatki bermet, kao i likersko crno staro slatko vino. Poslastice poput kolaa i sladoleda, idu dobro u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penuavim i aromatinim slatkim vinima. Dok suve poslastice, one bez okolade, dobro podnose penuava vina starijeg godita, bela slatka i poluslatka vina, kao i eri, porto, suvarak ili proek.

Vino i zdravljeAko se pije razumno, vino je zdravo pie, osobito crno. No, nikad ga ne pijte na prazan eludac. Zalogajem sira ili kojom maslinom ete spreiti neposredan prelaz alkohola u krv. Vino ponite da pijete tek usred ruka ili veere. Ne meajte vodu i vino! Tada alkohol bre ulazi u krv. Svi oni koji dui niz godina ele da uivaju u vinu i jelu - uvek sa merom, moraju da jedu mnogo ribe, povra i voa, hleb bogat vlaknima (crni), fermentisane mlene proizvode i maslinovo ulje, a malo mesa. Neke namirnice imaju pozitivan uinak na konzumente vina: voni eeri i belanevine (koje se nalaze u mesu, ribi, jajima, i mlenim proizvodima) - otklanjaju otrovne ostatke alkohola. U sluaju kada se vino konzumira u malim koliinama, podie nivo dobrog - HDL holesterola u krvi. Osim toga, vino podstie probavu, jer njegova kiselost omoguava najveu probavljivost belanevina (mesa, sireva, jaja). Kiselina koju sadri vino, slina je onoj koja se nalazi u eludanom soku. U umerenim koliinama pojaava apetit, izluivanje ui, ak i mokrae (belo vino). No, ipak ne treba zaboraviti da je vino alkoholno pie. Alkohol je opasniji nou! Najnepogodnije razdoblje za pijenje vina je od dva sata ujutru do podneva. U tom periodu, gastrointestinalni sistem ima manje energije za probavu alkohola. Nakon 17 sati do veere, alkohol je podnoljiv za organizam. Vino (naroito belo) nadrauje nervni sistem i izaziva nesanicu. Jedna od predrasuda je da vino pomeano sa vodom ne kodi. Meutim, koliina alkohola se u takvom vinu ne menja, a voda olakava njegovu apsorpciju.

33

Vino u gastronomiji

Recepti sa vinomPunjeni pilei file u vinuPotrebno je: 600 g pileeg filea bez koe, 300 g mladih kopriva ili spanaa, 50 g tvrdog sira (kakavalj), aa neutralne pavlake, jedno jaje, tri kaike brana, dve kaike ulja, 2 dcl belog vina, perunov list, so, biber. Priprema: Na fileu otrim noem napraviti uzan dep, a potom meso posoliti. Koprive ili spana staviti u kipuu vodu i pet minuta prokuvati. Ocediti, pa na dasci malo usitniti. Sir narezati na sitne kockice. Povru dodati usitnjen sir, razmueno jaje, so i biber, pa izmeati. Prsa napuniti nadevom, uvaljati u brano i na ugrejanoj masnoi ispriti sa svih strana. Nakon toga podliti vinom i dinstati desetak minuta u pokrivenoj posudi. Na kraju dodati pavlaku i perun.

Pastrmka u vinu nadevena pileom digericomPotrebno je: 1 kg pastrmke, 200 g pilee digerice, 100 g ampinjona iseenih na listie, 100 g maslaca, 5 dl belog vina, 1 dl kisele pavlake, sok od 1 limuna, biber, so. Priprema: Oieni pastrmku posoliti i pobiberiti, ispuniti pileom digericom. Zaiti ribu belim koncem i staviti u posudu za peenje. Dodati peurke proprene na maslacu. Naliti vinom i staviti da se pee na umerenoj temperaturi, oko 225 stepeni. Sok treba do pola da uvri. Odstraniti konac, preliti ribu pavlakom i sokom od limuna.

Koje vino izabrati?Vi moete da imate u glavi pravila kada pravite selekciju, ali nemojte da budete zaslepljeni njima, nikada ne uzimajte stvari zdravo za gotovo. ak i kada ste uvereni da ste pronali savreno vino za odreeno jelo, male promene poput loeg roda, promene u tehnologiji proizvodnje ili slino, mogu da vas razoaraju. Stoga bi trebalo da budete otvorenog uma i spremni da eksperimentiete. Potrebno je puno vremena da bi se postigli rezultati, to moe malo i da gui, ali to e da uini eksperiment interesantnijim.34 u zdravom telu

Vino u kuhinjiBelo vino i eri se obino upotrebljavaju u jelima od piletine i morskih plodova, zatim uz sireve, krem supe i lagane svetle umake. Crno vino e pojaati aromu jelima od crvenog mesa, divljai i konkretnijih, mesnih umaka. Suva i lagano slatka vina se preporuuju za lagana predjela, a takva e vina dobro propratiti i sastojke poput suvog mesa, ribe i plodova mora. Testenina sa sirom e imati izvanredan ukus ako je popravite sa malo Rozea ili crnog vina. Jelima sa jajima e biti poboljan ukus uz pomo suvog belog vina ili Rozea. Dok dinstate povre, dodajte mu malo vaeg omiljenog belog vina i pustite arome da se stope. Vino moe da se upotrebljava i u marinadi. Alkohol i kiseline omekavaju meso i ujedno ga aromatizuju. Vino, a posebno ono jaeg ukusa, jelu se obino dodaje na sredini ili pred kraj kuvanja. Vreme potrebno za kuvanje vina zavisi i od boje: belo vino treba krae zagejati, a crveno dok gotovo ne ispari i boja mu postane tamna, gotovo smea.

Junetina sa peurkama u crnom vinuPotrebno je: 700 g junetine, 100 g mesnate slanine, 50 g maslaca, 100 g luka, 100 g peuraka, 30 g brana, 3 dl crnog vina (ili ruice), 3 dl bistre supe (od kocke), perun, lovor, majina duica, en belog luka. Priprema: Junetinu izrezati na komadie, a slaninu na kockice, pa staviti na zagrejan maslac. Dodati sitno iseckan luk, da se sve zajedno dinsta oko pet minuta. Potom posuti branom, naliti vinom i vrelom supom, pa kuvati na tihoj vatri dva ipo sata. Pola sata pre nego to je jelo kuvano, dodati sitno izrezane peurke.

Somovina sa lukom i belim vinomPotrebno je: 600 g somovine, 350 g crnog luka, 300 g kuvanog pirina, 50 g brana, dve argarepe, koren celera, 200 ml belog vina, perunov list, dva lista lovora, dve kaike ulja, so, biber. Priprema: Ribu oistiti, oprati, narezati na komade i posoliti. Komade uvaljati u brano i ispei na vruem ulju sa obe strane. U drugoj posudi propriti iseckan luk i sitno iseeno povre. U dubokoj posudi najpre sloiti red luka i posuti ga iseckanim perunom. Zatim sloiti komade ribe, posuti biberom, staviti lovorov list, posoliti i sve ponovo prekriti slojem isprenog luka. Zaliti vinom, tako da meso bude dobro prekriveno. Zapei u rerni 20 minuta, na 200 stepeni. Posluiti sa barenim pirinem. Iako obrok sadri neto veu koliinu masti i belanevina, veoma je zdrav.

35

Duhovna strana

KrstovdanSrpska pravoslavna crkva 27. septembra slavi Krstovdan, kao uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina (280-337), obilazei Svetu zemlju - u ruevinama Venerinog hrama pronala asni Krst na kome je razapet Isus HristosTaj hrianski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozvidenje asnog Krsta, slavi se jo od prvih godina zvanine hrianske propovedi. Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, odranog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine priznao hrianstvo kao zvaninu veroispovest. Prema predanju, posle otkria carice Jelene, Patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote. Otuda i naziv Vozvidenje u bogoslubenom kalendaru SPC, gde je praznik obeleen crvenim slovom kao zavetni. Narod je, kako kae hriansko predanje, odgovorio patrijarhu molitvom: Gospode, pomiluj, koja se do danas na isti nain peva na pravoslavnim liturgijama.

Obiaji vezani za praznikNajkarakteristinija bogoslubena odlika ovog praznika je in vozvidenja (uzdizanja) asnog Krsta, koji se vri na jutrenju, pred kraj velikog slavoslavlja. Na Krstovdan, asni krst se okiti mirisnim cveem - bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu, zato to je asni Krst kao sveto drvo, nasuprot rajskom drvetu poznavanja dobra i zla. Zato mnogi poboni hriani taj dan provode samo na hlebu i grou.

Narodna verovanjaU naem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za saenje voaka, kako bi im se grane to vie razgranale. U okolini Leskovca, ljudi su na ovaj dan u crkvi osvetavali bosiljak, groe, ito i jabuke. Osvetali bosiljak, koji su drali sa ikonom, kasnije je sluio za razna isceljenja. U mnogim krajevima, tog dana se predskazuje vreme: - Ako je na Krstovdan oblano, zima e biti bogata snegom, a ako je vedar, bie suvomrazice. - Ako do Krstovdana ne odu laste, nee biti jake zime. - Tiha kia o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. - Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.36 u zdravom telu

One to mogu

Nita ne uspeva bez ljubaviivot je nepredvidiv, pun uspona i padova. Ivo Andri je jednom prilikom rekao: Toliko je bilo u ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je iveti Saznajte zato se Dragana Jovanovi nala u rubici One to mogu.

P

o profesiji je pravnik, ali su je ivotne okolnosti odvele na drugu stranu. Danas je priznati instruktor joge i pilatesa, supruga, Hanina i Vanjina mama, idejni voa i struni saradnik antiejding programa u Lajf centru ZIRA. Ona je lepa, pozitivna i hrabra ena, iz ijeg sam ivotnog iskustva nauila mnogo.

ta vas je navelo da krenete putem zdravog ivota?- Teka bolest i smrt majke i brata su obeleili i odredili moj ivot. Majka se razbolela mlada, iako je ivela umereno i nije puila. Uvek je imala, za nju idealnih, 57 kilograma Naravno, sve sam uinila da se izlei. Tada sam se prvi put susrela sa alternativnom medicinom i zdravom ishranom. Moj brat je umro u 29. godini od iste bolesti, ali je voleo sve to vole mladi. On je aktivirao genetsku greku 20 godina pre moje majke, koja je umrla u 49. godini. Da li ta greka postoji u meni? iveti zdravo, odgovornost je koju imam prema sebi i svojoj deci. Srea u nesrei koja mi se dogodila jeste da je to promenilo moju profesiju i tok ivota.

U vaem sluaju je i put ka zdravijoj ishrani bio donekle trnovit. Isprobali ste gotovo sve priznate pravce - od makrobiotike do gladovanja. U emu ste se pronali?- Bila sam vegetarijanac sedam godina, nisam jela ni mleko ni jaja. Potom sam bila makrobiotiar, pa na presnoj hrani, a onda sam gladovala Tragala sam za zdravom hranom. Ali, toliko ima oprenih informacija o toj temi. Hrana je biznis, a marketing nije uvek na strani zdravlja. Iz svakog naina ishrane sam prihvatila poneto. Nekako se u mom organizmu izotrila potreba za odreenom vrstom hrane, postala sam svesnija ta i koliko jedem. Hrana mora da prui oseaj zadovoljstva. Iako volim sui, nikad ne pomislim kako u da se najedem od toga, zato to na toj vrsti hrane nisam odrasla i za

nju ne vezujem podsvesno nijednu emociju. Trudim se da imam pet manjih obroka dnevno i da jedem dosta obarenog povra, salata, ribe, belog mesa. Da pijem sojino mleko, dosta biljnih ajeva ili prokuvane tople vode, koja je izvrsno sredstvo detoksikacije, ienja organizma. Ali, tajna zdravlja je u umerenosti. Videla sam mnogo ljudi koji se prejedu neeg pod izgovorom da je to zdravo. Pa i zdrava hrana goji! Kome treba dva kilograma jabuka? A one su zdrave.

Da li vam je porodica pruala podrku na putu ka zdravijem ivotu? Kako se ona prilagodila tome?- Veliki je i ozbiljan posao nauiti decu da ive zdravo. Jer, soni hamburgeri, razne vrste ipsa, gazirana pia izgledaju veoma primamljivo. Od toga su nam deca sve deblja i bolesnija. Uostalom, ponekad se u okviru same kole nalazi prodavnica u kojoj moe da da se nabavi takva hrana. Moje erke su ve velike. Hana ima 18, a Vanja 12 godina. Mislim da sam37

One to moguuspela dosta stvari da ih nauim. Kada mladima priate o zdravlju, to je tema koja ih preterano ne interesuje. Svi smo mi u mladosti mislili da nikada neemo biti bolesni, i nismo razmiljali o tako dalekoj budunosti kao to je 35 godina! U svakom sluaju, deca ue iskljuivo na primeru. Moete da im priate ta god hoete. Ali, ako i sami to ne radite, ona vam ne veruju. Suprug me podrava. Ponekad nema izbora, ali i ja pravim kompromise kada je on u pitanju. Dobro kuvam i volim da kuvam, tako da i zdrava hrana moe da bude vrlo ukusna.

Godinama ivite od svojih hobija, a to su joga i pilates. Od nedavno vodite Lajf centar ZIRA. Pokrenuli ste i antiejding program. ta on podrazumeva?

Govor je slika due. Seneka

Srce ili razumta ee sluate - srce ili razum? - Shvatila sam da nita ne uspeva bez ljubavi. Ali, postavlja se pitanje kako to da primenite na posao i na ljude sa kojima nekada morate da komunicirate. Tu opet glasam za srce, ali kroz intuiciju. U dubini srca ako ne urim, nego zastanem i oslunem - uvek dobijem pravi odgovor.

- Svesni smo injenice da se hronoloka starost ne poklapa uvek sa biolokom starou. Struni tim, na elu sa dr Jasminom Laloevi, antiejding specijalistom, i mi u Lajf centru ZIRA, napravili smo program kojim elimo da zadrimo vitalnost kada je na vrhuncu, ili da je povratimo, ukoliko je naruena. To se postie potovanjem osnovnih postulata antiejding programa: zdravim i doziranim vebanjem, adekvatnom ishranom i antistres programom, koji ukljuuje razliite tehnike joge. Pristup je individualan, svaki klijent ima drugaiji reim vebanja, ishrane i antistres programa, u zavisnosti od godina, nivoa fizike spremnosti, odnosa miia i masti, laboratorijskih analiza, vrste posla kojim se bavi

Da li uspevate da imate neko svoje vreme?- Kako uspevam da budem doterana i raspoloena? To je pitanje kako vidite sebe. Moj izgled je deo mog ivotnog stila. Vreme koje odvojim za sebe mi se viestruko vrati: kroz vee samopouzdanje, raspoloenje, kroz neki kompliment

olja aja sa inspirativnimaSa kim volite da podelite olju aja? - Volim da budem sa ljudima sa kojima se smejem i koji me inspiriu. Da biste se sa nekim smejali, treba da budete oputeni i da se razumete. Ljudi koji vas inspiriu, jesu ljudi od kojih imate ta da nauite, za vas su posebni. Njih ja zovem mojim kosmikim prijateljima - zato to se sreemo uvek kada nam treba odgovor na neko pitanje i zaglavljeni ekamo, a ne znamo u kom pravcu bismo krenuli.

Kau da lepota dolazi iznutra. Da li je i kako treba negovati spolja?- Nega je ulaganje u svoju lepotu i enstvenost. Kleopatra je bila najmonija ena Egipta, pa se opet kupala u mleku i imala enske rituale. Divno je biti ena i imati mogunosti da date lini peat onom to vam je priroda dala. Nega je nain ivota koji se vidi s godinama. Lepa, zdrava kosa glatko, isto lice sreeni nokti to je sastavni deo izgleda savremene ene. A ako imate mogunosti da uradite neki antiejding (antiaging) tretman, koji podrazumeva s