Udru`ewe porodicaudruzenjeporodica.org.rs/pages/serbian/pdf/casopis/33-Авг-Дец,2013.pdf · Udru`ewe porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Glavni i odgovorni

Udruèwe porodica kidnapovanih i nestalih

lica na Kosovu i MetohijiGlavni i odgovorni urednik

Milijana M. Komarevi}Kompjuterska obrada

i[tampa

“IN” ZemunTira` 1200 kom

Predsednik UdruèwaVerica Tomanovi}Sekretar Udruèwa

Olgica Boàni}Ure|iva~ki odborMilanka Petrovi}

Dragana Majstorovi}Gordana Risti}Brankica Anti}

Milorad Trifunovi}Negovan Mavri}

Velibor A|an~i}* * *

Prvi broj ~asopisa iza{ao je 31.avgusta 2004. godine,izlazi tromese~no.

âsopis je objavqen uz svesrdnupomo} Termoelektrane Obili}

âsopis je besplatanteku}i ra~un:205-22276-93

Komercijalna banka A.D. Beograde-mail:[email protected]

www.udruzenjeporodica.org.rs

•OTETA ISTINA • 3 •OTETA ISTINA •

• Bol nam je zajedni~ka 4-5•Uskra}eno pravo na istinu 6•Ponovo uni{tena spomen plo~a 7

• Borba protiv neka`wivosti 9•Spre~iti politiku ne ka`wavawa 10•Ubijeno 450 qudi 11•Izreìran datum 13•Ispitujemo svedoke 14

Ú• Mediji mogu pomo}i 17•ONI SU @RTVE TERORA 19-22• Oslobo|ena troica pripadnikaGwilanske grupe 29

• Kosom klali Srbe 31• Zmija koja bi èlela da postane dràvnik 34• Znak se}awa na oca Milovana 35

• Optuèn i ambasador 30

• Sudbine 37-38

oteta istina


Po prvi put zajedno, predstavniciporodica srba i albanaca ~iji su ~lanovinestali ili oteti, uputili su apel vlastimaSrbije i Kosova, me|unarodnim predstavnici-ma koji se bave ovom problematikom i {irojjavnosti s nadom da }e se kona~no re{iti wiho-va sudbina koja je jo{ uvek nepoznata.U~inilisu to na me|unatodni dan nestalih 30. avgusta uBeogradu. I jedni idrugi bore se sazajedni~kim nepre-bolom, more ih istebrige mu~e ihpitawa bez odgovorai to ih je spojilo.Ratovawe 1998. i1999.godine mnoge jeunesre}ilo. Imajuistu poruku pa su jezajedno i uputili.“Vratite nam na{enestale ili namkona~no kaìteistinu o wihovom stradawu”stoji u zajedni~komproglasu nazvanom “Pismo nezadovoqstvaporodica nestalih Srba i Albanaca” koje jepro~itala predsednica Udruèwa porodicakidnapovanih, nestalih i ubijenih lica naKosmetu Nata{a [}epanovi}, koja je doìvelate{ku tragediju da su joj roditeqi kidnapovaniu Istoku. Re|ale su se sudbinestradalnika sa obe strane. Iporodice su stradalnici jer dok godìve nosi}e se sa neprebolom ni~imzasluènim.Qu{ Krasni}i iz Pe}i i OlgicaBoàni} iz Retimqa kod Orahovcaimaju gotovo iste sudbine, razlika jesamo u jeziku na kome su prezentirane.Oboje su uskra}eni za bratsku qubav.Krasni}iju su stradala oba ro|enabrata i stric, a Olgici Boàni} dvaro|ena brata, bra}a od stri~eva i jo{desetak ro|aka koji su se do pre neko-liko godina vodili kao nestali.-Te{ko mi je da govorim o tragedijimoje porodice. Bio je 27.april.

Opkolila nas je srpska vojska, odvedena su mojadva brata i stric i jo{ nekolicina seqananaglasio je Krasni}i. I Boàni}kino seloRetimqe ali i susedno Opteru{u su opkolilivojnici, ali albanski. Odveli su 35 qudi da bina insistirawe MK CK pustili ène i decu ipo jednog starca iz oba sela, ostale mu{karce suodveli. Wena dva brata Lazar i Todor Kosti}

prona|ena su umasovnoj grobni-ci.-Svi koji sudoìveli da imnekoga izporodice kidna-puju su u veomate{kom stawu, bezobzira na wihovuetni~ku pripad-nost imaju pravana istinu, ali nepostoji voqa da setaj problem re{i

na odgovaraju}i na~in rekao je Qu{ Krasni}i.-Neko mora da odgovara za ovo {to nam se desi-lo. @elim da mi se kaè istina do kog datuma sumoja bra}a bila ìva. Da se ovakvi monstruoznidoga|aji ne bi nigde vi{e ponovili, zlo~incetreba privesti pravdi-insistirala je OlgicaBoàni}.

U Beogradu obeleèn Me|unarodni dan nestalihBOL NAM JE ZAJEDNI^KA

oteta istina


Traìmo da i u Beogradu i u Pri{tini,pokaète najelementarnije po{tovawe prema`rtvama i svima nama, koji smo u potrazi zana{im najmilijima, vratite nam dostojanstvo.Va{a je zajedni~ka obaveza da nam omogu}iteostvarivawe qudskih prava, a to je da znamopunu istinu o na{im ~lanovima porodica ~ijase imena jo{ uvek nalaze na integrisanoj listinestalih. To garantuju brojne me|unarodne kon-vencije, deklaracije i rezolucije o qudskimpravima.Proces locirawa pojedina~nih i masovnihgrobnica, ekshumacije i broj identifikacija ipredaje posmrtnih ostataka nestalih lica kojasu identifikovana wihovim porodicama,

smawuje se iz godine u godinu. U posledwihnekoliko godina taj proces stagnira i gotovo daje zamro. To je i razlog {to se, trenutno, na kon-solidovanoj listi nestalih lica na Kosovu iMetohiji, nalaze imena jo{ oko 1.762 osobe ~ijasudbina nije razja{wena.Na osnovu dosada{weg iskustva, zajedno smozakqu~ili da problem svih koji su na Kosovu iMetohiji nestali i ovu te{ku bol koju nosimomi koji za wima tragamo, moète re{iti jedinovi - aktuelne vlasti u Beogradu i Pri{tini. Uz,naravno, posredovawe i pomo} Evropske Unije iraspoloìvih mehanizama me|unarodne zajed-nice.Zahtevamo, traìmo, molimo vas da u~inite sve{to je u va{oj mo}i, da se postoje}i mehanizmipokrenu, a nadle`ne institucije po~nu ozbiqnobaviti pitawem pronalaska svih nestalih lica.^lanovi svih albanskih i srpskih porodicanestalih i ovom prilikom izraàvaju svojeveliko nezadovoqstvo zbog neangaòvawa svih

onih koji su nadle`ni da daju zvani~ne infor-macije i saop{te istinu o na{im najro|enijimakoje traìmo 14 ili 15 godine.@elimo i da vas obavestimo da su predstavnicisrpskih i albanskih porodica nestalih naKosovu i Metohiji, postigli dogovor da zajed-ni~ki zatraìmo od pregovara~kih timovaBeograda i Pri{tine, kao i posrednika tihpregovora u Briselu, ne samo da vi{e ne zane-maruju pitawe nestalih lica, ve} da se ono {topre na|e na dnevnom redu pitawa za hitnore{avawe.Ovo pismo je rezultat saradwe i zajedni~kihnapora svih nas koji delimo ovu te{ku sudbinui uporno tragamo za istinom o na{im najmili-

jima, koji nam nedostaju. Do{li smo do zajed-ni~kog zakqu~ka, i svi smo u to potpunouvereni, da se problem nestalih lica moère{iti u potpunosti i pravedno, samoodlu~no{}u, iskrenom voqom i èqom iusagla{enim, zajedni~kim aktivnostima obestrane - kako Beograda, tako i Pri{tine.Strpqewe porodica nestalih, pribliàva sekraju. To, verovatno, i sami znate. M.M.K.

oteta istina


Konferencija za novinare koordinacije srp-skih udruèwa

USKRA]ENOPRAVO NA ISTINUU sklopu obeleàvawa dana nestalih odràna jekonferencija za medije koju je organizovalaKoordinacija srpskih udruèwa porodicanestalih sa prostora biv{e Jugoslavije.Otvaraju}i konferenciju predsednicaKoordinacije srpskih udruèwa Nata{a[}epanovi} je rekla da je jedno od najbitinijih

prava ~oveka, pravo na istinu uskra}eno ve}iniunesre}enih porodica nestalih. Duè od dvedecenije ne zna se sudbina prisilno odvedenihqudi sa prostora biv{e Jugoslavije. I upravotoliko traje borba za novim saznawima {ta je saunesre}enim qudima. I daqe }emo upornopostavqati i ponavqati pitawa i neumornotragati i za istinom i za pravdom, jer nemamoprava da odustanemo. To je na{ dug i qudskaobaveza prema nivino stradalima-rekla jeNata{a [}epanovi}.Tu wenu konstataciju potvrdio je i predsednikvladine Komisije za nestale Veqko Odalovi}re~ima da su u obavezi da uz puno odgovornostikaèmo {ta smo do sada uradili, ali i daukaèmo na pona{awe ostalih koji imaju punuodgovornost za razre{ewe sudbine nestalih,ali i posledica koje sa sobom nose.-Na dana{wi dan govorimo o svim nestalima,bez ikakve razli~itosti. Ovo je dan, rekao je

Odalovi}, svih onih ~iji su ìvoti besmislomi ne~ove{tvom zaustavqeni. On je izneo da jedo{lo do pozitivnog pomaka u izve{taju“Amnesti interne{enela” pripremqenog za sed-nicu Saveta bezbednosti gde je na objektivanna~in izneto kako su se kr{ila qudska pravaSrba na Kosmetu, ulogom UNMIK-a u tim rad-wama, kao i o brojnim propustima me|unarod-nih misija da za{tite srpski narod, spre~ezlo~ine i kad su se ve} desili, da ih istraè iprocesuiraju krivce. Predsednik Upravnog odb-ora Koordinacije srpskih udruèwa DraganPjeva~ uputio je apel svim vladama u regionu dase kona~no posvete re{avawu pitawa nestalih.Najve}i problem {to Hrvatska javnost nestalalica srpske nacionalnosti doìvqava kao pri-padnike neprijateqske vojske, a radi se oubogim civilima nad kojima je izvr{en zlo~in.

Nata{a [}epanovi}

Dragan Pjeva~

Veqko Odalovi}

oteta istina


Uzvratna poseta Grka i Turakapredstavnika udruèwanestalih

SPOILE IHTRAGEDIJEGrci i Turci su kao i Srbi iAlbanci u me|usobnim sukobimaizgubili mnogo qudi, za kojimase traga vi{e decenija. Sadzajedno traè nestaleU uzvratnu posetu delegacijamakosmetskih Srba i Albanaca,~lanovi iz udruèwa porodicanestalih 13. i 14.novembra uBeograd su do{li dràvqaniKipra, ~lanovi udruèwanestalih Grka i Turaka ~iji su~lanovi porodica nestali preskoro ~etrdeset godina ume|uetni~kim sukobima.Kiprani su pro{le godinebili doma}ini srpskihudruèwa porodica kidnapo-vanih i nestalih lica naKosmetu i Udruèwa porodicaAlbanaca koji su nestali u rat-nim sukobima 1999.godine.Tokom dvodnevnog boravkagosti sa Kipra posetili su

Pri{tinu, obi{li @ilivodekod Obili}a za koju se sumwada je masovna grobnicastradalih obili}kih rudara,kao i Komeserijat za nestalalica. Zajedno sa delegacijomudruèwa porodica nestalihAlbanaca, gosti sa Kiprado{li su u Beograd i biligosti Udruèwa porodica kid-napovanih i nestalih lica naKiM. U Komisiji za nestalalica u Beogradu do~ekao ih jepredsednik Veqko Odalovi} iizrazio zadovoqstvo {to imapriliku da im prezentuje navideo bimu sve rezultate koje jesrpska Komisija postigla upomo}i albanskim porodica-ma. Gosti sa Kipra bili su uposeti ~lanovima Udruèwakidnapovanih i nestalih,porodici Pani} i uverili sepod kakvim uslovima ìve kaoraseqena lica sa Kosmeta.Dogovor o ponovnom susretupotvr|en je na zajedni~kojve~eri, gde je re~eno da ovakvisusreti treba da prerastu utradicionalne jer postignutoje prijateqstvo treba negovatii u predstoje}im godinama.M.M.K.

Detaq sa sastanka

Se}awe na otete novinare

PONOVOUNI[TENA

SPOMENPLOÂ

ânovi Udruèwa novinaraSrbije(UNS) i Dru{tvo nov-inara Kosova i Metohije(DNKiM) ponovo su postavilisru{enu plo~u otetim i nestalimnovinarima Radio Pri{tine\uri Slavuju i Ranku Pereni}una mestu gde su novinari oteti,izme|u sela Zo~i{te i Orahovac,postavqeno je obele`je na srp-skom i albanskom jeziku: “Ovde su21.avgusta1998. nestali nov-inari. Traìmo ih”, ali je pono-vo uni{tena. U oktobru pro{legodine, dva meseca posle po-stavqawa, plo~a je odnesena, apo~inioci su i daqe nepoznati.Od 21.avgusta 1998.godine kada sunestali Slavuj i Pereni}, do9.septembra 2000.godine ubijenasu dva, a oteta ~etiri novinaramedija na srpskom jeziku. Slavuji Pereni} su nestali kada sukrenuli da urade reportaù opovratku otetih monaha u manas-tir Zo~i{te, skrenuli napogre{an put i pre{li na teri-toriju koju je kontrolisalaOslobodila~ka vojska Kosova.Kod Vu~itrna u podno`ju pla-nine î~avica, 6.maja 1999.godine nestao je Qubo Kneèvi}novinar pri{tinskog “Jedin-stva” i dopisnik “Politike”.Aleksandar Simovi}, novinar iprevodilac, otet je 21.avgusta1999.godine u Pri{tini, Mar-janu Melano{iju, novinarusrpske redakcije Radio Kosovagubi se trag 9.septembra2000.godine kada je u{ao u taksiispred zgrade Radio Pri{tine.Momir Stoku}a, fotoreporter,ubijen je 21.septembra uporodi~noj ku}i u centruPri{tine.

oteta istina


Sporost u sprovo|ewuekshumacija i identifikacijasrpskih `rtava u regionu,kr{ewe osnovnog qudskogprava-prava na ìvot, oduzi-mawe prava porodicamanestalih da saznaju sudbinusvojih otetih ~lanova porodi-ca, ali i primena dvostrukihstandarda koji se primewujukada su srpske `rtve u pitawubili su tema o kojoj se 12.nove-bra ove godine govorilo naKoordinaciji srpskihudruèwa porodica nestalihlica sa prostora biv{eJugoslavije. U saop{tewu kojeje potpisao predsednik Uprav-nog odbora KoordinacijeDragan Pjeva~ se izme|u osta-

log nagla{ava i da srpskizvani~nici, Tuìla{tvo zaratne zlo~ine i ostalidràvni organi ovim pitaw-ima ne poklawa dovoqnopa`we i da se veoma sporodolazi do delimi~nih re{ewa.-Ovim putem èlimo da obaves-

timo javnost da smo provodomMe|unarodnog dana qudskihprava 10.decembra zakazaliSkup{tinu Koordinacije, nakojoj nameravamo dapredloìmo da pitawe nestal-ih bude jedan od prioritetadràva Srbije. M.M.K.

Na Kopaoniku odràna trodnevna radionica“SE]AWE, PRIPOVEST, NASLE\E NESTALIH LICA”

Predstavnici srpskih i albanskih udruèwa porodica nestalih lica na Kosovu i Metohijiboravili su od 5.do8.novembra na Kopanoniku u okviru odràvawa radionice pod nazivom“Se}awa, pripovest, nasle|e nestalih lica”. Organizator je bio ICMP, a sesije je vodio gost iz[vajcarske gosopodin Xonatan Sason, regionalni savetnik za suo~avawe sa pro{lo{}u (FDFA),kao i Metju Holidej predstavnik ICMP za rad sa civilnim dru{tvom.Razgovaralo se o tome kako prevazi}i traume prouzrokovane kidnapovawem ~lanova porodica. Boltrpe svi, bez obzira na versku i etni~ku pripadnost, pa prema tome odnos prema porodicama morabiti identi~an, ukqu~uju}i podjednako po{tovawe prema `rtvama, bez obzira na nacionalnu pri-padnost. Sagledavawem istine o doga|ajima u pro{losti trebalo bi da ubudu}e bude barijera odbudu}ih eventualnih sukoba i nasiqa, i nauk da se nikada tako ne{to ne ponovi.Sesija je bio mesto gde su se mogle ~uti i ispovesti nekolicine prisutnih u~esnika, Srba iAlbanaca o tragedijama koje su ih zadesile {to je u neku ruku bila i zajedni~ka komemoracijastradalnicima i pokazivawe solidarnosti sa obe strane i srpske i albanske.

Prilikom ovog susreta prikazanje film o `rtvama drugogSvetskog rata. Ispovestipreìvelih Jevreja i wihovihpotomaka koji su govorili oholokaustu ali i potomakaNemaca, naredbodavaca izvr-{iteqa zlo~ina. Film, ra|en uIzraelu i Nema~koj sklop jedirqivih slika koje nikoga nisuostavile ravnodu{nim.

Koordinacija srpskih udruèwa porodica nestalih lica sa prostora biv{e JugoslavijeUKINUTI DVOSTRUKE STANDARDE

Sastanak predstavnika dva Udruèwa

oteta istina


Predstavnik Udruèwaporodica kidnapovanih i nestalihlica na Kosovu i MetohijiMilorad Trifunovi} prisustvovaoje ~etvrtoj Evromediteranskoj kon-ferenciji udruèwa porodicanestalih koja je organizovana odstrane evromediteranske federacijeprotiv prisilnog nestanka(FEMED). Udruèwe porodica kid-napovanih i nestalih na Kosmetu je~lan od 2009.godine, u partnerstvusa libanskim centrom za qudskaprava (CLDH), UdruèwemSOLIDE i Komitetom porodicakidnapovanih i nestalih u Libanu.Da podsetimo da je FEMED

zvani~no osnovan 27.maja 2007.godine i prva ideja je bila dasedi{te bude u Bejrutu ali zbog reg-istracionih problema dogovorenoje da se registracija FEMED-aodradi u Parizu. Cela procedura jezavr{ena 31.januara 2008.godine.FEMED u svom ~lanstvu ima 26udruèwa porodica nestalih licaiz 12 razli~itih dràva. Ovoj konferenciji su prisustvovali~lanovi udruèwa iz celogEvromediteranskog regiona,regiona Alìra, Libana, Libije,Maroka, Srbije i Turske, kao i izdrugih regiona, me|unarodnih ilibanskih nevladinih organizacija,me|unarodnih i lokalnih eksperata,sudije, advokati, novinari, kao ipredstavnici nacionalnih ime|unarodnih institucija.

Zaustaviti proizvoqna hap{ewaGlavna tema konferencije je

bila “prisilni nestanci, istine i

borbe protih neka`wivosti” iuloga ène u procesu tranzicionepravde i unutar borbe protivprisilnih nestanaka.Nakon dvodnevne konferencijeu~esnici ~etvrte Evromediteranskekonferencije protiv prisilnog nes-tanka su zvani~no zatraìli da sezaustavi praksa proizvoqnihhap{ewa, mu~ewa i drugogne~ove~nog ili poniàvaju}eg pos-tupawa, da se obezbedi da zlo~inprisilnog nestanka predstavqakrivi~no delo koje ukqu~uje pri-menu krivi~nog zakona, kako bi sepreduzele sve neophodne mere protivpo~inioca tih zlo~ina. Tako bi sestavila ta~ka na praksu prisilnihnestanaka. Da bi se to ostvarilotreba sprovoditi kontinuiranidijalog i saradwu sa svimudruèwima i na taj na~in odgovorina razli~ite potrebe porodicanestalih, posebno majki, supruga isestara. Tako|e treba nazna~itiprimarnu ulogu udruèwa porodicanestalih lica u procesu koji vodi kare{avawu sudbine nestalih, kao i dase po{tuje sloboda kretawa, pravoizraàvawa i mirni protestiro|aka i udruèwa koja predstavqa-ju porodice nestalih, kao i za{tit-nike qudskih prava. Veoma je bitnoda se obezbedi pravo da postanerealnost za porodice nestalih,pravo na nepristrasnu i nezavisnupravdu i weno funkcionisawe, kaoi pravo da se uloì àlba nanacionalnom, regionalnom ilime|unarodnom nivou, ukqu~uju}ipristup univerzalne nadle`nosti, izagarantovano pravo na naknade.Zakqu~eno je da treba da se ratifik-ije Me|unarodna konvencija oza{titi svih lica od prinudnihnestanaka, bez rezervi, priznaju}iautoritet Komiteta Ujediwenihnacija o prisilnim nestancima uvezi podno{ewa pojedina~nih idràvnih pritu`bi, kao i da se rat-ifikuje protokol uz konveciju pro-tiv torture i uspostavi nacionalnimehanizam za prevenciju torture,kako bi se omogu}io pristup svimlicima li{enim slobode, u svim

pritvorima bez smetwi.Za{tita qudskih prava

Od me|unarodne zajednice u~esnicisu zahtevali da se uspostavinacionalni, regionalni i me|unar-odni dijalog sa svim dràvama uciqu rasvetqavawa sudbine nestal-ih lica, otkrivawu istine,uspostavqawu pravde i zaustavqawuprisilnih nestanaka, i stvore sviuslovi za univerzalnu ratifikacijuMe|unarodne konvecije o za{titisvih lica od prinudnog nestanka,priznavawu mandata Odbora zaprisilne nestanke u pogledu pojedi-na~nih i dràvnih pritu`bi. Morase poja~ati me|unarodni mehanizamza{tite qudskih prava koji imajumandat da otvore postupak u vezi saslu~ajevima prisilnih nestanaka, iolak{ati posete dràvama Radnegrupe UN za prisilne nestanke uEvromediteranskom regionu. Tako}e se olak{ati organizovaweregionalnih, kao i me|unarodnihkoferencija u organizacijiudruèwa porodica kidnapovanihi nestalih lica i da se svipoliti~ki dijalozi fokusiraju nare{avawe ovog humanitarnogpitawa-nagla{ava se u deklaraciji.

N.M.

êtvrta Evromediteranska konferencija udruèwa porodica nestlih odràna u BejrutuBORBA PROTIV NEKA@WIVOSTI

Usvojena zavr{na deklaracija Konferencije odràne u Bejrutu.

Milorad Trifunovi}

Koordinacija srpskih udruèwaporodica nestalih lica sa prosto-ra biv{e Jugoslavije dobila svojsajtWWW.KOORDINACIJA.RSPredsednica Koordinacije srpskihudruèwa porodica nestalih licasa prostora biv{e JugoslavijeNata{a [}epanovi} obavestila je(24.10.2013.) predstavnike Koor-dinacije da je ura|en veb sajt srpskekoordinacije www.koordinacija.rs.Ona je informisala predstavnikeKoordinacije da }e sajt imati sveaktuelne informacije i apelovalada se on redovno snabdevaaktuelnim podacima. Pred-stavnici MK CK su predloìli dasrpska Koordinacija ima svoj sajt,i finansijski podràli ovaj pro-jekat.

M.A.

Odràna druga redovna Skup{tinaKoordinacije srpskih udruèwa sa prostorabiv{e JugoslavijeDRAGAN PJEVA^-PREDSEDNIK

U prisustvu predstavnika porodica svih srp-skih Udruèwa sa prostora biv{e JugoslavijeCrvenog krsta Srbije, Vlade Republike Srpskeiz Bawa Luke, skup{tina je zapo~eta dràvnomhimnom.Skup je odràn na Me|unarodni dan qudskihprava 10.decembra u hotelu “Park” u Beogradu itom prilikom je izabrano novo rukovodstvo. Zapredsednika Koordinacije srpskih udruèwaizabran je Dragan Pjeva~, a za zamenika prof.dr.Du{an êli}, ~lan Udruèwa porodica kid-napovanih i nestalih lica na Kosovu iMetohiji. Predsednik Skup{tine je @arko

Radi}. U Upravnom odboru Koordinacije bi}esvi predsednici udruèwa porodica nestalih~lanova srpske koordinacije sa prostora biv{eJugoslavije. Za predsednicu Upravnog odboraizabrana je Verica Tomanovi} predsednicana{eg Udruèwa.

oteta istina


Me|unarodna konferencija o nestalima u svetu odràna u Hagu od 29.oktobra do 1.novembraSPREÎTI POLITIKU NEKA@WAVAWA

Olgica Boàni} u ime svih porodica nestalih govorila o sporim istragama i dvojnimar{inimaU Hagu je od 29.oktobra do 1.novembra ove godine odràna Me|unarodna konferencija o nestali-ma u svetu. Ona obuhvata stradale u ratu, prirodnim nepogodama, trgovini qudima i sve kategori-je nestalih. Ovo je prva konferencija takvog sadràja i odràna jeuz podr{ku ICMP-a.U ime svih porodica kidnapovanih i nestalih lica u ratnim ime|uetni~kim sukobima u svetu, o ovoj problematici govorila jeOlgica Boàni}, sekretar na{eg udruèwa, koju je u Udruèwedovela nesre}a, otmica i ubistvo dva brata i jo{ sedamnaestbliìh i daqih ro|aka. Duboko sau~estvuju}i u bolu svih qudikoji su nasilno odvojeni od ~lanova porodice ili familije govo-rila je i o progonima zadràvawima, o tome da su mnogi otmi~aripoznati, ali iz woj nepoznatih razloga su na slobodi.Wihove `rtve po~ivaju pod zemqom gotovo deceniju i po, a da wihnikako pravda ne stiè. Na ruku im ide neefikasnost qudi i

institucija koje su du`ne dasankcioni{u zlo~ine kao pri-mer da se nikad vi{e ne smejudogoditi. Mora se kona~no statina put pona{awu neka`wavawazarad ne~ijih interesa jer se to ite kako lo{e odraàva na odnoseme|u qudima koje je zadesilanesre}a.

M.M.K.

Olgica Boàni}

oteta istina


Obeleèn Dan qudskih prava 10.decembraBEZ KAZNE ZA “SRBODAV”Amerikanci snabdevali pripadnike OVK sa “davilicama” da lak{e neutrali{u Srbe i nealbancePovodom obeleàvawa Me|unarodnog dana qudskih prava 10.decembra odràna je tribinaudruèwa porodica nestalih gde se govorilo o ugroàvawu qudskih prava, pogotovo Srba i neal-banaca na Kosmetu koje i nakon sukoba na Kosovu i daqe traju. Govorilo se o procesu traèwa kid-napovanih Srba, ubistvima, masakrima, ali i izostanku kaznenih mera za po~inioce zlo~ina.

Govore}i tim povodom, prisutnima se obratio predsednikKomisije za nestala lica Veqko Odalovi} koji je istakao da bise podaci o stradawu Srba i nealbanaca, ali i Albanaca lojal-nih Srbiji mogli na}i u arhivama koje su oformili pripadniciKFOR-a od 1999.godine do 2000.godine, kada su obavqali vojnu icivilnu vlast. Mogli bi pomo}i i dokazi iz dokumentacije kojusu arhivirali pripadnici OVK za koju su Albanci nehoti~no najednom skupu u Skopqu o nestalima rekli da postoji.Naime, prisutnima su podelili kwige ~iji je izvor informaci-ja bila arhiva OVK.-U vreme boravka KFOR-a postojala je podela odgovornosti u petzona. Pa odlaskom kontigenata, ameri~kih, britanskih, fran-cuskih, italijanskih i nema~kih pripadnika KFOR-a doku-mentaciju su nosili u svoje zemqe. Traìli smo te podatke prekoambasada u Beogradu, ali smo dobili vrlo malo podataka - rekaoje Odalovi}.

Prema re~ima zamenika tuìoca za ratne zlo~ine Mioqub Vitorovi}a NATO i OVK su 10.juna1999.godine postigli sporazum po kojem je albanska paravojska morala predstavnicima NATO-ada podnosi izve{taje sa terena, {to zna~i da je pisanih tragova bilo.Profesor Du{an êli}, ~lan Udruèwa porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosmetupokazao je dopis kosovskog specijalnog tuìla{tva u kojem pi{e da je odba~ena tu`ba ~laniceudruèwa kojoj su nestala tri ~lana porodice, jer “zakoni SAP Kosova i Metohije nisu krivi~nopoznavali - kidnapovawe”.To nije ta~no, rekao je êli} jer je u to vreme vaìo krivi~ni zakon SR Jugoslavije koji je pred-vi|ao procesuirawe ovakvih slu~ajeva. EULEKS je bez ikakve primedbe prihvatio odlukutuìla{tva i prosledio je èni koja je podnela prijavu. S.M.

Veqko Odalovi}

Nazim Blaca-za{ti}eni svedokUBIJENO 450 QUDI

Zlo~ine po~inili egzekutori kosovske slu`beJedan od najza{ti}enijih za{ti}enih svedoka NazimBlaca, biv{i pripadnik obave{tajne slu`be OVK, bio jetajni ~lan tajne grupe egzekutora koja je kako sam kaèblisko sara|ivala sa strankom Ha{ima Ta~ija, koja je powegovoj tvrdwi ubila 450 qudi za koje se sumwalo dasara|uju sa Beogradom, ili su vi|eni kao politi~kineprijateqi.“Samo u prvih {est meseci posle rata oko 450 qudi je ubi-jeno i to mora da se istraì, izjavio je AFP-u NazimBlaca(39) u intervjuu koji su imali sa wime. On formal-no nije optuèn ni za {ta, ali je priznao da je ubiobiv{eg zvani~nika u obave{tajnoj slu`bi i 17 drugihprekr{aja (premla}ivawe i ucewivawe qudi).Kao za{ti}eni svedok ìvi u svojoj ku}i u bliziniPri{tine, i pod 24 ~asovnim je nadzorom misije EU na

Kosovu. Dao je iskaz 2011. godine i protiv FahredinaGa{ija, a Vehbi Kajtezi kaè da je on prekr{io zakon}utawa o qudima iz OVK koji su bili ume{ani u zlo~inei da wegovo svedo~ewe moè da dovede do najvi{ihTa~ijevih zvani~nika. Dok Ta~ijev {ef biv{e OVK AzemSiqa odbacuje optu`bekoje je izneo Blacanavode}i da je psihopata isrpski {pijun, biv{izamenik premijera AdemSaqihu, smatra da je veomaubedqiv i da se to uklapa uono {to on zna o organizo-vanom kriminalu poslerata.Blaca je u tom inter-vjuu otkrio da on jo{ nijerekao sve {to zna i da je“spreman da svedo~i dokraja”.

oteta istina


Sednica Skup{tine ~lanova Regionalne koordinacije udruèwa nestalih lica sa podru~ja biv{eJugoslavije PREDSEDAVAJU]I - JOSIP DRE@WAKSednica Skup{tine ~lanova Koordinacije odràna uDerventi 5.septembra ove godine bila je predvi|ena da sase obave redovna proceduralna pitawa i da se dogovoridaqi na~in rada. Obavqena je redovna izborna proceduraza ~lanove upravnog i nadzornog odbora i Skup{tine zanaredne dve godine. Qiqana Alvir, bi}e predsednica Upravnog odboraRegionalne koordinacije, a ~lanovi Dragan Pjeva~, NuraBegovi}, Olgica Boàni}, Seida Karaba{i}, Ema êki},Slavica Marjanovi}, Smiqa Mitrovi} i ZvonimirKubunek. Predsedavaju}a nadzornog odbora je MirjanaMiodrag Boìn, a ~lanovi Zekija Avdibegi} i JosipDre`wak.Za predsednicu Skup{tine izabrana je Ema êki}, a zamenici bi}e Sneàna Zdravkovi} i Marin Brki}.Na sednici je usvojen i plan rada za narednu 2014.godinu, koja je ina~e progla{ena za godinu nestalih.^lanovi Skup{tine su se sloìli da bi radi efikasnijeg rada RK trebalo izmeniti Statut.

M.M.K.Redovna godi{nwa skup{tina BeogradskogForuma za svet ravnopravnihJESU LI SRBI RAVNOPRAVNI ? Priprema se obeleàvawe 15 godina od NATObombardovawa -O kidnapovawima na Kosmetu govorila VericaTomanovi}-Govorim u ime najtu`nijeg udruèwa,Udruèwa porodica kidanpovanih i nestalihlica na Kosovu i Metohiji. Te{ko je govoritikroz kakvu smo golgotu pro{li mi ~lanoviporodica otetih qudi. Traèwa na{ih voqenihpredstavqa prolaèwe kroz nemerqivu bo,patwu, o~aj. Na neprimeren na~in dolazimo doinformacija i to iz medija koji nas beskrupu-lozno “bombarduju” novim “~iwenicama”ostradawu i stravi~nim zlo~inima nad na{imnajmilijima, na{om decom, bra}om sestrama,majkama, supru`nicima, o ~ijoj smo sudbinisamo naga|ali. Do danas niko nije imao snage dakaè na{im porodicama istinu, niti je iko biohrabar da kaè {ta treba ~initi kako bi semnogi kidnapovani spasili.Pozdravqamo onekoji insistirau na pronalaèwu po~inilacazlo~ina nad trojicom bra}e, ali isto takoèlimo istinu o petoro [utakovi}a iz\akovice, Jevri}a iz Pe}i, porodica Vasi}a i

Sekulovi}a kao i nekoliko kompletnih rom-skih porodica. @elimo da znamo {ta je samladi}ima Ivanom Majstorovi}em i MarjanomMelano{ijem, {ta je sa Foli}ima, Spasi}ima,Pumpalovi}ima, Nikoli}ima i na kraju saprof.dr Andrijom Tomanovi}em i mnogimdrugim stradalnicima iz brojke preko 500 kid-napovanih lica. Tek onda }emo verovati da jepravda jednaka za sve narode sveta-rekla jepredsednica Udruèwa porodica kidnapovanihi nestalih lica na Kosmetu Verica Tomanovi}u~estvuju}i na Beogradskom forumu za svetravnopravnih koji je odràn 14.decembra uBeogradu. Ina~e na Forumu se razgovaralo opripremama za me|unarodnu konferenciju koja}e biti odràna povodom 15 godina od NATObombardovawa. M.M.K.

oteta istina


Direktor kancelarije Stejt departmentaza ju`nu Evropu Xonatan Muri rekao je agenci-ji Tanjug da u junu 2014. isti~u zakonski rokoviza istragu u predmetu “trgovina organima.”Todovodi do zabrinutosti da }e ovako stravi~an imonstruozan zlo~in nad otetim Srbima i neal-bancima sa Kosova, kojima su va|eni organiradi preprodaje, do tad ne zabeleèn u svetu,zakonski zastareti. Kada se uporede izjave qudikoji su zaduèni da taj slu~aj re{e, sti~e se uti-sak da je sve to {to govore farsa, i da sesmi{qeno ~eka zastarevawe. PortparolEULEKS-a @oao Sousa , na primer izjavio je daje jo{ prerano govoriti o “ishoduistrage”.Zamislite posle 14 godina od zlo~ina,rano je govoriti o wemu. Kao da se to ju~edogodilo, pa nemaju potrebne ~iwenice, ali i tekako”znaju” kad nastupa zastarelost. Izve{tajDika Martija i izjave Karle del Ponte nisuju~e objavqene javnosti. Dovoqno je vremenabilo da se to sve vaqano i po zakonu odradi daje bilo voqe. Tuìlac Vladimir Vuk~evi} kaè“nema zastarevawa za ratne zlo~ine”, ali ko }e otome odlu~ivati i ~ija }e biti posledwavide}emo.Advokat Zdenko Tomanovi} je za Politikuizjavio da”svako vremensko ograni~avawevo|enog postupka za ratne zlo~ine u vezi satrgovinom organima na Kosmetu, predstavqasvo|ewe tog zlo~ina na klasi~an kriminal.Ratni zo~ini ne zastarevaju, pa ni oni izvr{eni

protiv Srba. Ne postoji rok do kojeg sme da sevodi postupak za ratne zlo~ine”. Tomanovi} sezapitao “za{to se specijalni tim za ratnezlo~ine bavi trgovinom organima Srba saKosmeta, ako to nije ratni zlo~in.”Da podsetimo da je izve{taj Dika Martija16.decembra 2010.godine usvoji Komitetskup{tine Saveta Evrope za qudska prava izakonodavstvo. Nakon mesec i po dana, ta~nije25.januara 2011.godine usvojena je naParlamentarnoj Skup{tini Saveta Evrope,dvotre}inskom ve}inom glasova, Rezolucija onehumanom postupawu prema qudima i nelegal-noj trgovini qudskim organima na Kosovu, kojuje predloìo Dik Marti. Sve je lepo“pokriveno” da se stekne utisak da ta me|unaro-dna birokratija ne{to radi, ali na àlost popravdu , rezultata nema.

M.M.K.

Da li je namerno odre|en datum okon~awa istrage tako da se poklopi sa datumom zatarevawa?IZRE@IRAN DATUM

U junu 2014.godine zastarevaju zlo~ini u “@utoj ku}i”

Zdenko Tomanovi}Tuìlac Vladimir Vuk~evi} o trgovini organima

NEMA ZASTAREVAWARATNOG ZLOÎNA

-Do juna idu}e godine treba o~ekivati rezultate u istrazi trgovinequdskim organima, a 2015.godine je rok za istragu o eventualnimratnim zlo~inima rekao je Xonatan Mur direktor kancelarijeStejt Departmenta za ju`nu i centralnu Evropu.O ovom slu~au tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} kaèda po na{em zakonu za ratne zlo~ine nema zastarevawa. Rok zazastarelost zavisi od kvalifikacije krivi~nog dela i zakona kojise primewuje. Ako bi se dala neka vrlo blaga kvalifikacija kriv-ice, onda bi se mogla dogoviti zastarelost.Vladimir Vuk~evi}

oteta istina


-Generalni sekretar Ujediwenih nacija BanKi Mun podneo je izve{taj u kome je predo~ioinformacije o tome {ta je do sada ura|eno po tompitawu. Postoji specijalna istra`no radna telakoje istraùju taj slu~aj i znam jedino da su uzeteizjave od brojnih svedoka-izjavio je (30.oktobra)Bern Borhart za “Novosti”, koji je {ef misijeEULEKS-a na Kosovu i Metohiji, odgovaraju}i napitawe novinara, ima li pomaka u istrazipovodom trgovine organima koju su sprovodiliteroristi iz Oslobodila~ke vojske Kosova.

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki MUn podneo je izve{taj u vezi sa navodima o trgovi-ni organima na Kosovu i Metohiji

ISPITUJEMO SVEDOKE[ef EULEKS-a o trgovini organima

Rudnica kod Ra{keNEMA POLITI^KE TRGOVINE

Brojem tela prona|enih kod Ra{ke ne moèmo licitirati, kao ni wihovom nacionalnom pripad-no{}u, ocenio je predsednik Komisije za nestala lica Veqko Odalovi}

Posmrtni ostaci koji su prona|eni na lokaciji Rudnica u op{tini Ra{ka bi}e istraènii obra|eni u skladu sa procedurama, a tek po zavr{etku analize i dobijawu podataka bi}e

saop{teni detaqi, odnosno da li je re~ o navodnompostojawu masovne grobnice rekao je predsednikKomisije za nestala lica Veqko Odalovi}, agenci-ji Tanjug.“U skladu sa sudskom medicinom i forenzikom,ostaci }e biti poslati na analizu i tek kada dobi-jemo podatke saop{ti}emo ih , a do tada ne}emodavati ni jednu neproverenu informaciju”, rekaoje Odalovi} novinarima obilaze}i mesto na komesu na|eni posmrtni ostaci. On je rekao da su pre-duzete sve radwe u skladu sa informacijama s tere-na na kome se nalazi masovna grobnica.Odalovi} jedodao da je pretraga na ovoj lokaciji ra|ena

~etiri puta da sada i da ni jedna validna informacija ne}e biti ostavqena otvorena i neprover-ena. Poslu se, kako je kazao, pristupilo krajwe otvoreno, odgovorno i transparentno. Na pitawekako se dogodilo da je EULEKS saop{tio neke podatke pre Beograda, Odalovi} je rekao da je “towihova stvar i da nije moglo da im se zabrani da daju izjave”, dodaju}i da se ne moè licitiratibrojem osoba, kao ni wihovom nacionalnom pripadno{}u.“@elimo da sve uradimo na kredibilan na~in, obave{tava}emo javnost o svim ~iwenicama dokojih do|emo i koje su nam poznate, a identitet je posledwa ~iwenica koja se utvr|uje”, rekao jeOdalovi}, dodaju}i da se ne mogu davati pretpostavke, budu}i da je re~ o osetqivom problemu.On je rekao da “nema nikakve politi~ke trgovine niti ucewivawa ili odlagawa”, i da je Komisijareagovala brzo, odmah po dobijawu informacija od EULEKS-a i Pri{tine. Podsetiv{i da su uRudnici obavqana istraìvawa od 2007.godine, Odalovi} je rekao da je ura|eno sve ono {to suprestavnici UNMIK-a, a kasnije i EULEKS-a, traìli.

28.oktobar 2013.godineVUKÊVI] I VILIJAMSON OTRGOVINI ORGANIMATuìlac za ratne zlo~ine Srbije Vladimir Vuk~evi} sastao se28.oktobra u Briselu sa glavnim tuìocem specijalnogistra`nog tima EU Klintom Vilijamsonom saop{tilo jetuìla{tvo. Na radnom sastanku razmewene su informacije okidnaovawima, otmicama i ubistvima nealbanskih civila naKosovu i Metohiji tokom 1998.godine do 2000.godine, kao i oslu~ajevima trgovine organima. Sastanku u Briselu poredtuìoca Vuk~evi}a prisustvovali su i wegovi zamenici BrunoVekari} i Mioqub Vitorovi}.

oteta istina


Gotovo ni jedan zlo~innad Srbima na Kosovu iMetohiji nije rasvetqen. Akada bi krivce po~iwenihzlo~ina stizale zasluènekazne bio bi to put kastvarawu me|unarodnog po-verewa i uslova za miranìvot svih gra|ana naKosmetu kaè se u saop{ewuKancelarije Vlade Srbije zaKosovo i Metohiju. Svizlo~ini se moraju rasvetliti,od onih najteìh pa do kra|akoja se dogodila polovinomoktobra u povratni~kom seluBerkovo.Kancelarija je podsetila dauporno reaguje na sve zlo~ine, ali da su po~inioci do dana{wih dana ostali nepoznati, {to jenedopustivo.

.Zlo~ini nad Srbima do sada naj~e{}e ostaju bez kazne

MNOGO JE NEPOZNATIHPOÎNILACA

Dvojni ar{ini

Ameri~ka ambasadorka na KosovuTrejsi En Xekobson poru~ilabira~ima pred izbor na KosovuNE BIRATI ONE POD

ISTRAGOMDvadesetak dana pre novembarskih(3.11.2013.) izbora na KosovuAmeri~ka ambasadorka Trejski EnXekobson pozvala je politi~kepartije da ne kandiduju nalokalnim izborima zvani~nikekoji su pod istragom ili zakon-skim procedurama, ali to nijenai{lo na razumevawe lokalnihpoliti~ara, navodi pri{tinskidnevnik “Tribunal”Ovaj poziv nije nai{ao narazumevawe jer samo Ta~ijevaDemokratska partija Kosova imalaje pet kandidata za gradona~elnikekoji imaju ozbiqne probleme sazakonom te su protiv wih podizaneoptu`nice.Jedan od wih se ~aknalazi u pritvoru zbog sumwe da jepo~inio ratne zlo~ine nad civil-ima. I Demokratski savez Kosovaimao je kandidate koji su podistragom.Vuk~evi} Vilijamson

-oteta istina


УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА КИДНАПОВАНИХ И НЕСТАЛИХ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ИЗДАЛО ЈЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ ПОВОДОМ НАЈАВЉЕНЕ ИЗЛОЖБЕ

А ШТА ЈЕ СА СРБИМА И НЕАЛБАНЦИМА?

Сазнањем из медија да ће у Културном

центру Београда бити постављена изложба о

страдању породице Богујевци из Подујева,

Удружење породица киднапованих и несталих

лица на Косову и Метохији са седиштем у

Београду и Удружење киднапованих и

убијених изражавају разумевање за осећања

албанских породица које су изгубиле своје

ближње сроднике у конфликтима на Космету.

Међутим треба нагласити да нису разјашњене

судбине преко 530 Срба и неалбанаца на

Косову и Метохији који су отети пре, за време

и после ратног сукоба /1998. до краја 2000./ и осећају се повређено и понижено због небриге међународних

и државних институција и органа који су у обавези да обавесте породице о судбинама њихових чланова поро-

дица.

Срби су након потписане Резолуције СБ УН 12 44 од 10.06.1999. године која је гарантовала безбедност и

сигурност свим грађанима били предмет насиља, тортуре, киднаповања а њихове породице и српски народ

доживеле егзодус са сопствене територије и

матичне државе у присуству међународних

снага.

Ми и овога пута апелујемо да државне власти,

јавне институције, културни центар града

Београда и медији у Србији посвете адекватну

пажњу нашим осећањима и нашем праву на

истину, правду и процесуирању оних који су

починили злочине над Србима.

Уверени смо да ће презентација нашег страда-

ња српског народа бити омогућена у најско-

рије време у Културном центру града

Приштине. - каже се у саопштењу

Удружење породица киднапо-

ваних и несталих лица на Косову и Метохији и

Удружење породица киднапо-

ваних и убијених лица на Косову и Метохији.

oteta istina


Pri~a sa stani~nog perona

MEDIJIMOGUPOMO]IPored mene na klupi èlezni~kestanice “Vukov spomenik” sedelaje èna i s vremena na vreme bibacila pogled na tek od{tampani~asopis “Oteta istina”koji samprelistavala. U jednom trenutkumi se obratila i zamolila da gapogleda. Poklonila sam joj ga.Nakon kratkog prelistavawa mije rekla:”Boè sva sam se najeìlaod tuge i strahote. Pa {to nepri~ate narodu o tome?”Objasnila sam joj da ta borba zaistinu traje gotovo 15 godina, alida smo nemo}ni da i{ta vi{eu~inimo od onoga {to svakod-nevno ~inimo, ku}aju}i na svamogu}a vrata, govore}i ostradawima, ali borba za istinui pravdu je te{ka, a ova je najteà.-Pa {ta je sa tim qudima koji su`rtvovani zarad novca, krvavognovca, {ta je sa wihovimporodicama koje znaju na koji suna~in ni krivi ni du`ni

okon~ali ìvote wihovi najmili-ji?-zapitala se gospo|a koja o~itonije bila upu}ena o ovoj tragedijikosovskih Srba.-Znate, ja gledamsve strane programe i vidim da naprimer kad u Americi neko nes-tane, wegovu sliku oka~e na svamogu}a javna mesta i to tako stoji.I vi treba da te panoe oka~ite ida svaki dan postavite slikestradalih, vidite da na{ narodnije dovoqno obave{ten. Mizlo~in ne smemo da zaboravimo ida se pravimo da se nije desio.Za{to u novinama po jedna stran-

ica ne bi bila posve}ena wima,wihovim fotografijama. Tolikoti urednici mogu da u~ine za tequde. Ali svaki dan dok se nere{i taj slu~aj. Ja nisam znala,ali ako treba angaòva}u se i tru-

diti da otvorimo o~i qudima.Verujte mnogi ne znaju, ili su zab-oravili. A ako stradale mi zabo-ravimo, {ta preostaje. Ni{ta.Kao da se nije ni dogodilo. A akosmo mi sa wima i ne zaboravimo,to ne{to zna~i a pogotovo namazbog ose}awa da smo ne{to dobrou~inili. Se}am se da je jednovreme na HRT-u svaki danobjavqivan doga|aj koji se na tajdan dogodio u ratu. Zar mi nemoèmo da damo kutak u novinamadatume stradawa Srba. Mi smo zamnogo {ta u ìvotu krivi.

êkamo da nam pravda padne saneba, a i neobave{tavamo dovo-qno narod o stravi~nimzlo~inima po~iwenim nadSrbima, kao da se stidimo {tosmo bili `rtve.

U procesu “Medikus” ~eka se privo|ewe kqu~nihaktera HAREL U IZRAELU, SONMEZ PUTUJE SVETOM

Tuìlac najavquje skoro privo|ewe EULEKS-ovi tuìoci i daqe ne mogu da do|u dodvojice kqu~nih aktera u sudskom procesuoptuènih u slu~aju trgovine organima.Mo{e Harel Izraelac i Jusuf Sonmez iz Turske,hirurg koji je obavqao transplantacije sa ilegalnodobijenim organima, nalaze se na interpolovojpoternici. Oni se nalaze u bekstvu od podizawaoptu`nice u julu 2011.godine. EULEKS-ov tuìlacAlen Kensik veruje da je Harel u Izraelu i da se

ve{to krije, a Sonmez “putuje”svetom.On se nada da }e wih dvojica biti dovedena naKosovo u dogledno vreme, i da se wima ne moèsuditi u odsustvu.Klinika “Medikus” u Pri{tini koja je bila baza“kupoprodaje” organa je prema EULEKS-u moralabiti zaplewena jer su u woj ~iwena krivi~na dela.Tuìlac Xonatan Ratel je traìo wenu zaplenu,imawe oko we i kompletnu hirur{ku opremu. No,ispostavilo se da je dr Qutvi Dervi{i, vlasnikklinike prodao ovaj objekat i prate}u opremuFidamu Imeriju koji se kako je izjavio prethodnokonsultovao sa Sudom i op{tinom Gra~anica u~ijoj je ona mesnoj nadle`nosti.On tvrdi da zgrada nije zaplewena i da je mese~nosvakog meseca upla}ivao po 30 hiqada evra.

Ni{ka kancelarija Udruèwa porodica kid-napovanih i nestalih lica na KiM

POMO] PORODICAMAKIDNAPOVANIH LICA

Italijanska humanitarna organizacija donelapomo} porodicama i kidnapovanih i raseqenihlica^lanovi ni{ke kancelarije Udruèwa porodi-ca kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu iMetohiji bili su prijatno iznena|eni kada su uokviru humanitarne organizacije “Sre}naporodica” dobili materijlanu pomo}.Sve~ani do~ek je organizovala prizrenskaBogoslovija gde je odràna priredba koju supripremila deca pevao je crkveni hor, a dekanBogoslovskog fakulteta je primio dobrotvore

iz Italije i organizovao sve~ani ru~ak. Uokviru humanitarne pomo}i ni{ka kancelarijaje dobila sredstva za organizovawe jednod-nevnog izleta do Divqana kod Bele Palanke, gdesu obi{li jezera i manastir svetog Dimitrija.

Prema re~ima koordinatora KancelarijeUdruèwa porodica kidnapovanih i nestalihlica na Kosovu i Metohiji Gordane Risti},~lanovi porodica kidnapovanih lica bili suodu{evqeni obilaskom ovog dela Srbije, prije-mom od strane mona{tva u manastiru i upoz-navawem istorijata ove svetiwe. Svaki vidzajedni~kog obilaska zna~ajnih mesta ~lanovi-ma porodica kidnapovanih i nestalih mnogozna~i. Druèwe i beg od svakodnevnice, susretii putovawa, makar na trenutak unose u wihovìvot malo pozitivne energije. Zato se radujusvakom novom susretu. M.M.K.

oteta istina


ZNAWEM U BUDU]NOSTAkademija FORUM i Udruèwe gra|ana “Forum Centar” u montinetu sprovode devetogodi{wu humanitar-nu akciju “Znawem za sutra”, koja ima za ciq da {to vi{e socijalno i na drugi na~in ugroènim gra|animaBeograda, omogu}i besplatno {kolovawe i sticawe potrebnog znawa za rad na ra~unaru i internetu.Dosada{wi rezultati su opravdali postojawe i trajawe akcije, gde je mnogim na{im sugra|anima koji subili korisnici ovog humanitarnog programa, ovaj na~in {kolovawa bitno pomogao u pronalaèwu radnogmesta kao i boqoj integraciji u savremeno dru{tvo u celini.Za ovu godinu su obezbe|ena zna~ajna sredstva za nesmetano {kolovawe i ve}i prijem polaznika koji mogupoha|ati nastavne programe kao {to su sredwi poslovni stepen sa primewenim internetom , u trajawu od100 {kolskih ~asova, odnosno radnih nedeqa, napredni poslovni stepen u trajawu od 72 {kolska ~asa,odnosno 4 radne nedeqe. Nastava se izvodi u kabinetima Akademije FORUM u ulici Balkanska br.21 i tosvakog radnog dana.

OTETA ISTINA


Oni su `rtve terora

Nedeqkovi} Qubi{a Negi} Branislav Nurkovi} Halit

Pe{i} @ivko Predvukaj Qendita Radevi} Milo{

Radivojevi} Momira Stefanovi} Krstana Stefanovi} Slavica

OTETA ISTINA


Oni su `rtve terora

Stevanovi} Stanoje [}epanovi} Aleksandar [}epanovi} Stanka

Ujki} Bajram Ujki} Xema Vasi} Josif

Vidi} Radojica Vulevi} Vladimir Zulja Xemo

OTETA ISTINA


Oni su `rtve terora

Radunovi} Zdravko Risti} Bratislav Simonovi} Sini{a

Stamenkovi} @arko Stani{i} Zoran Stankovi} Goran

Stankovi} Trajko Stankovi} Goran Aritonovi} Miodrag

OTETA ISTINA


Oni su `rtve terora

Ibraj Jusuf ûngutovi} Stanko Don~i} Milena

Krsti} VilkaDrakulovi} Radivoje Markovi} Radosav

Maslar Natalija Mladenovi} Slobodan Mladenovi} Stanojko

oteta istina


“DR ZVER”Australijski lekar (hrvatsko-slovena~kogporekla) Kreg Juri{evi} ukqu~io se u vreme suko-ba na Kosovu u humanitarnu misiju, da bi podolasku 27.aprila 1999.godine u Kuke{ stao nastranu OVK(FBR-monitor)Dolaskom u Kuko{ dr Kreg Juri{evi} 27.apri-la 1999.godine, u okviru i o tro{ku jedne human-itarne lekarske organizacije iz Kalifornijedobija ulogu lekara-koordinatora u lokalnojizbegli~koj bolnici na ~ijem je ~elu bio alban-

ski doktor Bajram Cena. Odmah se, kako jenapisao u svojoj kwizi “Krv na mojim rukama”povezao sa jednim komandantom OVK (dr [aipMuja), bliskim Ta~ijevim saradnikom koji je bizaduèn za logore gde su bili zato~eni otetiSrbi. Za po~etak svojih “ubistava iz milosr|a”opisuje da je na teritoriji Jugoslavije ubio srp-sku dràvqanku, albanske nacionalnosti, tako{to joj je pucao u glavu da bi je “spasaomuka”.Zatim sledi opis ubistava srpskihzarobqenika rawenih vojnika i civila koje jeOVK ~iji je on bio ~lan dovodila u logore. Kadnije metkom u glavu on ubijao Srbe, odobravaoje ubistva koje je nad wima ~inila OVK, gov-ore}i da su “Srbi bili balast”. O zlodelilaJuri{i}a napisan je i feqton u vi{e nastavaka,tako da }emo ovom prilikom pisati o reagovawudrugih pa i wegovih saboraca iz OVK na wegovopona{awe. Portparol atlanskog bataqona u sastavu OVKUk Qu{i opisuje ga kao ~oveka lo{eg moralnogkaraktera koji je do{ao na Kosovo napustiv{isuprugu pred poro|ajem i petogodi{weg sinasamo da bi izgradio imix prejboja-heroja,stvarao materijal za svoju budu}u kwigu koju jekasnije prodavao za 40 dolara. Izigravao je

heroja koji toboè spa{ava `rtve od navodnouàsnog srpskog terora. Qu{i ga naziva kukav-icom koji je bio lo{ za ve} srozan moral pri-padnika OVK koji su ga posprdno nazvali“Naci”.To javno publikovawe “ubistva iz milosr|a”prouzrokovalo je da su ga dvojica kolega Jan Rasi Xon Najt tuìli osporavaju}i wegovustru~nost. U tekstu pod naslovom Gaèwe normiKreg Juri{i} (prezime wegove majke) u listu“Australijanac” maj 2008. novinarka [eronVergas opisuju}i wegove aktivnosti na Kosovukaè:...Ide u patrole, ubija Srbe u vatrenimokr{ajima (pasionirani je lovac i odli~anstrelac), pri kraju izgubqen i polulud {piju-nira Srpske trupe, postavqa lokatore, sara|ujesa Specijalnim ameri~kim snagama. Doktorkoji ubija, grubo je kr{io svaku na{u civi-lizacijsku normu, a ubijawe Srba nazvao je pre-ventivna medicina. U svojoj kwizi pi{e kakonije hteo da interveni{e i spre~i ubijawezarobqenog srpskog vojnika, jer je bio (jer jeSrbin) prava bolest.On je dolaskom u Kuks, u vi{e navrata boraviona teritoriji jugoslovensko-albanske granice ito na vi{e kqu~nih lokacija vezanih za istraguo trgovini organima kidnapovanih Srba. Ovelokacije Kuke{, Kahan, Hel{an i Pa{trikpreko kojih su i{le pe{a~ke rute za transportkidnapovanih Srba spomiwu se kao kqu~ne zaistragu o trgovini organima.

Lekar koji je “le~io” Srbe metkom

dr Kreg Juri{evi}

dr Kreg Juri{evi} u Kuko{u

oteta istina


Juri{evi} opisuje nevi|enu korupciju ukuke{koj bolnici gde su on i kanadski lekarGordon bili svedoci ucewivawa kosovskihizbeglica Albanaca, od strane medicinskogosobqa Albanije. Svi oni koji nisu imali naj-mawe 200 maraka da podmite albanske doktoreumirali su u velikom broju usled lekarskenebrige. Kad bi umrli bacani su u masovne grob-nice “zajedno sa drugima” (verovatno Srbima).U Kuke{u (u metalnoj fabrici) dr Juri{evi} jeprisustvovao i odobravao likvidacijuzarobqenih Srba. Wegova kwiga je jedno velikonabrajawe zlo~ina, ~iwewa i ne ~iwewa, a napravosudnim organima je da reaguju i privedu gapravdi zbog kr{ewa @enevske konvecije idrugih konvencija.Postavqamo jedno pitawe: za{to qudi koji~ine tako monstruozne zlo~ine imajuneodoqivu potrebu da o tome pi{u kwige?

U~inio je to i Ramu{ Haradinaj hvale}i se ubi-jawem Srba, i eto bi oslobo|en zbog nedostatkadokaza, a sam pisao kako ih je likvidirao.

M.M.K.

Uspomena iz Albanije

Otvoreno pismo ambasadoru Australije (FBR-monitor)

KRVAVE RUKE DR JURI[EVI]AGospodine ambasadore Australije, vest o izru~ewu va{egdràvqanina Srbina Kapetana Dragana Hrvatskoj optuènog zaratne zlo~ine u toj zemqi, motivisalo me je da Vam se obratim ikao Srbin u ime mnogih istomi{qenika, zatraìm izru~eweSrbiji Va{eg dràvqanina dr Krega Juri{evi}a za po~iwenezlo~ine nad Srbima na Kosmetu. Dr Juri{evi} po nacionalnostiHrvat, kao aktivni u~esnik u ratnim zlo~inima i zbivawima naKosmetu, kao vojnik i lekar, aktivni u~esnik na strani OVK pro-tiv Srba, po~inio je velike zlo~ine na Srbima.Zlo~ine zabrawene@enevskom konvencijom i Australijskim zakonom o eutanaziji.Zlo~ine nad Srbima Juri{evi} je priznao u svojoj kwizi “Mojekrvave ruke”. Detaqe o zlo~inima nad Srbima, kako je srpskezarobqenike i rawenike ubijao iz pi{toqa s motivacijomnekakvim humanitarnim postupkom skra}ivawa muka. Time se, drJuri{evi}, osim kr{ewa @enevske konvencije i va{ih zakona,ogre{io i o lekarsku etiku. Zbog svojih postupaka nakon objavqi-vawa kwige, doìveo je osudu javnosti i lekara Australije,Zvani~ne vlasti Australije nakon toga nisu preduzele nikakvemere da se on privede pravdi. Kad to ve} nije ura|eno od strane aus-tralijskih vlasti, mora biti izru~en Srbiji.S toga gospodine ambasadore o~ekujem od Vas da }ete moj zahtev iostalih istomi{qenika Srba i gra|ana {irom planete prosledi-ti Va{im vlastima. Apelujem na Tuìla{tvo za ratne zlo~ine i gospodina VladimiraVuk~evi}a da pokrenu istragu protiv Juri{evi}a i zatraè wego-vo izru~ewe.

Sava Vidanovi}

[AIP MUJA GLAVNITRGOVAC ORGANIMA

NA KOSOVU?Tuìla{tvo EULEKS-a po~elo jeistragu protiv [aipa Muja,nekada{weg Ta~ijevog savetnikaza zdravstvo i ~oveka koga je DikMarti opisao kao glavnog koor-dinatora mreè logora u kojimasu qudi mu~eni i ubijani da biim na kraju bili va|eni organi.Vest da je Muja glavniosumwi~eni prvi je objaviopri{tinski dnevnik “Bota sat”.Od wega je dr Quf ti Dervi{itraìo da otvori kliniku. Nakonministrovawa, postao je poli-ti~ar i biznismen. Ina~e, wegovisaborci iz OVK su ga optuìlida je prisvoio deo donacija kojesu albanski iseqenici slali zakupovinu oru`ja za OVK. Vremeboravka u Albaniji kao koordi-nator pomoglo mu je da se bliskopoveè sa mreàma {verceraoru`ja i droge. Ratna zbivawa naKosovu je zaobi{ao i boravio uTirani i severu Albanije gde je saKadrijem Veseqijem brinuo o“investirawu desetine milionadolara koje su se slivale nara~une OVK.

oteta istina


Nedavno su dva Albanca,Bekim Bqakaj, izvr{ni direktorfonda za humanitarno pravoKosova i pisac iz Albanije FatosQubowa javno govorili u Pri-

{tini o zlo~inima Albanaca.Bqakaj je rekao da albanska decanemaju jasne predstave o ratnimde{avawima jer su informacijedobijala iz svog okruèwa ili izmedija, a one su jednostrane. Na tuwegovu konstataciju reakcijealbanskih lidera su izostale, dokih je Qubowa naqutio izjavom dasu politi~ke elite Kosova iAlbanije zatvorile o~i predkriminalom OVK. Za osloba|aweRamu{a Haradinaja i euforijekoja je zatim usledila rekao je da“koriste nacionalisti~ku ide-ologiju” da bi qudima ispralimozgove. Haradinajev portparolga je nazvao “ku~kinim sinom” i

“Srbinom koji govori albanski”,a Flora ]itaku je “ostala bez tek-sta posle Qubowinog pisawa”i daje “{okirana”.

“NE ZATVARAJTE OÎ PRED KRIMINALOM”Bekim Bqakaj i pisac Fatos Qubowa prozvali politi~are i javnost da ne }ute pred po~iwenimzlo~inima

Dva Albanca o zlo~inima OVK

Bekim Bqakaj Fatos QubowaFatos Qubowa, albanski pisac

“O ZLOÎNIMA OVK SE ]UTI ZBOG STRAHA”Kada bi oformio sud za sve one koji su me psovali stao bi na nizak nivo iz kog bih iza{ao uprqan, kaè uekskluzivnom intervjuu za “Vesti”albanski pisac Fatos Qubowa, koji je nedavno istrpeo brojne napade i uvrede pred-stavnika kosovskih vlasti zbog izjava da je politi~ka elita u Pri{tini i Tirani zatvorila o~i pred zlo~inima OVK.*Za{to je ta elita zatvorila o~i?-Zbog dominacije nacionalisti~ke retorike u politi~kom diskusu i wegove upotrebe za osvajawe legitimiteta, zatimzbog ~uvawa slike Kosova u kontekstu opravdavawa zlo~ina OVK u odnosu na srpske zlo~ine nad Albancima , zbog glo-rifikacije vo|a ~ija je popularnost i vlast izgra|ena na mitologiji rata. U kombinaciji sa strahom od wih, pitawazlo~ina OVK ne samo nad Srbima i Romima, ve} i nad samim Albancima, je tabu tema.*Ima li istinskog me|uetni~kog pomirewa bez istrage o zlo~inima?-Ka`wavawe zlo~ina ne vidim toliko kao sudski proces , koliko kao jedan kulturni i psiholo{ki proces. Prvi prob-lem je {to se ove stvari moraju priznati kao zlo~in ne od strane Haga, ve} od strane onih koji zlo~ine nazivaju hero-izmom, a po~inioce herojima, koji su, na àlost, jo{ uvek ve}ina u regionu. Da bi zapo~eo proces pomirewa, ne treba~ekati zatvarawe istraga i ka`wavawa. Naprotiv, proces katarze i kulturnog preporoda pogotovu kod mladih, moèda pomogne u istrazi i ka`wavawe zlo~ina u budu}nosti.*Ocenili ste reakcije albanske politi~ke elite na osloba|aju}u presudu Ramu{u Haradinaju kao licemerne. Da li sutako reagovali zbog svog “putera na glavi”-Licemerje politi~ke elite Tirane najvi{e je izraz podele istog etnonacionalisti~kog diskusa sa kosovskom elitomi usagla{enost prema ovom diskusu postnacionalisti~kih evropskih vrednosti, koji je, u vremenu kojem ìvimo, ukrizi u samoj Evropi.*Va{ tekst je u Pri{tini do~ekan na no`. Jeste li upla{eni?-Podrazumeva se da nije prijatno da dobija{ pretwe. Sa jedne strane to vidimkao dokaz autenti~nosti onoga {to sam rekao. Na sre}u, vladavina etnona-cionalisti~kog diskusa na Kosovu i u Albaniji nije prisutna me|u svimAlbancima. Suo~avawe sa time je deo posla kojim se bavim kao pisac, novinar iaktivista za qudska prava. Svi|a mi se odgovor sudije Falkonea na pitawe pos-toji li strah od mafije. On je kazao:”Problem nije da se ne pla{i{, ve} da nebude{ uslovqen strahom”.*Portparol Alijanse za budu}nost Kosova Ernest Quma vas je vre|ao, ho}ete liga tuìti?-Kada bih formirao sud za sve one koji su me psovali i vre|ali i koji su mi seobratili na dru{tvenim mreàma ovim povodom, stao bih na nizak nivo, iz kogbih i sam, kako mi se ~ini, iza{ao uprqan”. J.L.Petkovi}

Milorad Trifunovi}BAR JE JEDAN SMOGAO

HRABROST DA KA@E ISTINUKoordinator Udruèwa porodi-ca kidnapovanih i nestalih licana Kosovu i Metohiji, MiloradTrifunovi} je rekao da mu jedrago da se na{ao makar jedanAlbanac koji je smogao hrabrostida pri~a o zlo~inima koji supo~inili pripadnici ozlo-gla{ene OVK, koji nada se ne}ebiti jedini.

oteta istina


“TABU ]UTAWA”Ho}e li 2014.godina biti prekretnica u istrazi trgovine organima pokaza}e vreme koje neumitnote~e

Istraga o trgovini organima u ameri~kim medijima pobudila pa`wu javnosti

Jedan od retkih ameri~kihnovinara koji su javnosti prezen-tirali realnu sliku de{avawa naKosovu i Metohiji 1999.godine uvreme pre i posle NATO inter-vencije bio je Nikolas [midlkoji je izme|u ostalog detaqnopratio i temu trgovine organima.On je gotovo do detaqa opisao ceoslu~aj “@ute ku}e” i nastojao dasa tim zlo~inima upoznaameri~ku, ali i svetsku javnost,koja je bila i gluva i slepa kada suzlo~ini nad Srbima bili upitawu. Pisao je i o likvidacijiqudi koji treba da svedo~e nasu|ewu Ramu{u Haradinaju, kojije upravo “zbog nedostatka dokaza”oslobo|en u Ha{kom tribunalu,kao i wegov “saborac” FatmirQimaj u EULEKS-ovom sudu uPri{tini. Tragom pisawaNikolasa [midla javnost jeobave{tena o tome da su “desetineSrba osu|ene za ratne zlo~ine naKosmetu, ali da nigde nije re~enoda je postojala i druga strana kojaje ~inila gotovo nezamislivamonstruozna ubistva.U Pri{tini su pi{e [midl uleto 1999.godine pripadnici par-avojne OVK na kamionima pre-vozili zatvorenike u tajne kam-pove u Albaniji, gde su mu~eni, iubijani. On citira kosovskognovinara Vehabija Kajtazija da naKosovu vlada “tabu }utawa”.Qudi koji su vodili OVK i daqesu prisutni na Kosovu i pred-stavqaju opasnost za svakoga kobi se odlu~io da progovori, pri~emu su Srbi bez ikakve snage, jer~ine mawe od dva posto popu-lacije.Za razliku od Argentine, Ju`neAfrike i Sijera Leonea, Kosovonije stvorilo sopstvenu komisijuza istinu i pomirewe, navodi se utekstu. Iz tog razloga sudbinanestalih i otkrivawe istine o

wima ostavqena je onima kojiìve van Kosova.U otkrivawu istine o kidnapo-vanim qudima na Kosovu,ukqu~io se i ameri~ki novinarMajkl Montgomeri koji jeprethodno pisao zlo~inima srp-skih paravojnih formacija uju`noj srpskoj pokrajini. Iz vi{eizvora dobio je uveravawa da sunakon poraza SlobodanaMilo{evi}a na Kosovu pripad-nici OVK prebacivali “optuèneizdajnike” u kampove u Albaniji.Jedan biv{i pripadnik OVK mu jerekao da je ~uvao sedam zatvoreni-ka sa lisicama na rukama koji sukombijem odvedeni u Albaniju, uku}u u kojoj su bili doktori kojisu im uzeli krv i proverili wiho-vo zdravstveno stawe, a pripad-nicima OVK bilo je zabraweno daih tuku i nanose im povrede izzlokobnog razloga-uzimawa qud-skih organa.Ugledni ameri~ki magazin doneoje i tekst o “ùtoj ku}i”, va|ewuorgana i vezi sa Istanbulom kaodestinaciji “turizma zapresa|ivawe organa”.[midl je hronolo{ki opisaosvoja saznawa i akcije ameri~kognovinara Montgomerija koji jerezultate svoje istrage dostavio

Ha{kom tuìla{tvu.Karla del Ponte, sada ve} biv{atuìteqka podigla je optu`nicuprotiv Ramu{a Haradinaja, alimo} wegovog klana je onemogu}ioda on dobije zasluènu kaznu.Cena wegove slobode su bilimnogi svedoci koji su ubijeni,nestali, “nesre}no” stradali, iliodustali pod pritiskom odsvedo~ewa. I brat Ramu{aHaradinaja Daut, oslobo|en je jerje svedok koji se pojavio na suduubijen. Za razliku od wega nekinisu ni stigli do suda jer suprethodno ubijeni.Prema depe{i nema~keobave{tajne slu`be iz2005.godine vidi se da suHaradinaji i ostali “lideri”sebeobezbedili jer su pokrenuli veze uvojnobezbednosnim agencijama naKosovu i celokupnom podzemquBalkana, angaòvali svoje qudeda umesto wih obave posao.O tome se govori i u izve{tajuDika Martija koji je jednom pri-likom rekao da ne treba o~eki-vati rezultate istrage o trgoviniorganima pre 2014.godine. Da li}e se to i desiti, jer evo 2014.je tu,ostaje da se vidi.

Pripremila M.M.K.

@uta ku}a

oteta istina


CRNI OBLAK NAD BALKANOMKraj istrage o trgovini organima slede}e godine?

Xon Klint Vilijamson ima najizazovniji zadatak na svetu

Kada je svojevremenoimenovan za {efa EULEKS-ovog tima koji istraùjenavode iz izve{taja DikaMartija o trgovini organimanije ni slutio koliko morbid-

nih zlo~ina nad srpskimcivilima je po~iweno. Nakonupoznavawa sa ~iwenicamarekao je da je taj izve{taj umnogome uticao na imixKosova i imix qudi koji sutamo na vlasti. Tada je rekao daje to jedini konglamerat rat-nih zlo~ina koji je do danasostao nerasvetqen i on kaocrni oblak lebdi nadregionom. Morbidni zlo~ininad Srpskim i drugim civili-ma nakon bombardovawa,~iweni su od strane kosovskevlasti ~iji je najvi{i vrhu~estvovao u zlo~inu va|ewaorgana od kidnapovanih licaradi prodaje na crnomtrì{tu. Govore}i o “@utojku}i” u Albaniji on je upozo-rio da je spektar zlo~inamnogo {iri. U izve{taju DikaMartija se kaè da je stotinequdi oteto, dràni su ulogorima, maltretirani, ubi-

jani, a jedan mawi broj (mla|ihi zdravijih) poslat u drugelogore gde su im va|eni organi.U intervjuu koji je svojevre-meno dao TANJUG-u,Vilijamson je upozorio datreba praviti razliku izme|udva zlo~ina “@ute ku}e” i“Medikusa” jer je u javnostistvorena konfuzija u vezi sanavodima o uzimawu organa.Uùtoj ku}i su qudima koji sukidnapovani, odnosno nasilnodovedeni, uzimani organi.Medikus je navodio qude da zaobe}ani novac prodaju svojeorgane i to je sasvim drugavrsta zlo~ina.Mnogi, upu}eni u ove zlo~inetvrde da je posao oko va|ewaorgana nastavak zlodela koji jezapo~eo u ùtoj ku}i, i nas-tavqen u Medikusu, ali po{tonije bilo lako kidnapovatitoliko qudi pored KFOR-a iUNMIK-a pribeglo se kid-napovawu za male ili nikakvepare(prevarom). S obzirom daistraga obuhvata tri jurisdik-cije (Tirana, Prit{tina,

Beograd) i vremenski rasponod ~etrnaest i petnaest godinao~ekuje se da }e ona biti duga isloèna. Me|utim, sada imadovoqno qudskih, materijal-nih i pravnih resursa da svojposao privedu kraju. Mestovo|ewa procesa se ne zna aliVilijamson je rekao da }e tobiti me|unarodni sud same|unarodnim sudijama. Onsmatra da je boqe da procesbude vo|en pod okriqemEULEKS-a jer za formiraweme|unarodnog suda Ujediwenihnacija (traìla Srbija iRusija) treba dosta vremena.Savet bezbednosti UN bi}eukqu~en u istrazi krozizve{taje koje mu EULEKSredovno {aqe. O~ekuje se da biza godinu dana trebalookon~ati istragu, podi}ioptu`nice, zlo~incima odred-iti zasluènu kaznu. U suprot-nom, naglasio je Vilijamsoncrni oblak iz Martijevogizve{taja osta}e da lebdi nadBalkanom jo{ generacijama.

M.M.K.

Xon Klint Vilijamson

Nakon izricawa pre-sude za ilegalne trans-plantacije u “Medikusu” ika`wavawa wenog vlasnika drQutvi Dervi{ija na osam awegovog sina Arbena na sedami po godina zatvora i jo{ trojeaktera ovog monstruoznog“biznisa” na niè zatvorske inov~ane kazne, pokrenut jeslu~aj “Medikus 2”kojim sepro{iruje lista osumwi~enihi 4 ta~ke optu`nice. Istragomje utvr|eno da je odbegli turskihirurg dr Jusuf Sonmezizvr{io 240 ilegalnih ope-racija, ukqu~uju}i i one uPri{tini. Po~etak saradweDervi{ija i Sonmeza po~eo jepre nego {to je Sonmez do{aona Kosovo. Istraga je pregle-dom elektronske po{te ova dvalekara utvrdila da je u prepis

ci Dervi{i pisao:“Po{tovani Jusufe, sa bolni-com je sve u redu i moèmo dadobijemo licencu bez proble-ma, samo ~ekamo da ministarzdravqa potpi{e”- obratio seDervi{i turskom kolegi28.aprila 2008.godine. Sonmezmu je odgovorio da èli dazapo~ne i presa|ivawe jetre.Klinika Medikus je imaladozvolu za kardiolo{keoperacije i usluge ali ne i zaurolo{ke hiru{ke intervenci-je. Xonatan Ratel tuìlacEULKS-a zapo~eo je istraguprotiv osam novih osum-wi~enih u aferi “Medikus”.Oni su pod istragom zakrivi~na dela organizovanogkriminala, trgovine qudima,nano{ewa te{kih telesnihpovreda, zloupotrebe slu-

`benog poloàja ili ovla-{}ewa, prevare i trgovine uti-cajem.Me|u optuènima su i biv{iministar zdravqa Aqu{ Ga{ikao i Ta~ijev savetnik zazdravstvo [aip Muja, ali i[keqzen Suqa, Nuhi Uka,Fqamir Bogaj, Rinon Der-vi{i, Kenan Dermirkol iErcen Somnez, sin JusufaSonmeza.Ina~e o aferi klinike “Me-dikus”(koja je u me|uvremenuprodata) snimqen je film utrajawu od 82 minuta kojiobra|uje pri~e siroma{nihkoji su prisiqeni bedompristali na prodaju organa zanovac, koji naj~e{}e nisudobili, ili su im dali znatnomawe od dogovorenog. Autor jekanadski rediteq Rik Esterkoji je u film ukqu~io i inter-vju evropskog tuìoca Xo-natana Ratela. Film jeprikazan i u Prizrenu na fes-tivalu DokuFesta polovinomavgusta ove godine.

oteta istina


240 ILEGALNIH TRANSPLANTACIJA DR SONMEZANa Kosovu izvr{eno 30 ilegalnih operacija. Prodavci-siroti-wa, kupci-bogata{i sa zapada i Izraela

Slu~aj “Medikus” i daqe aktuelan

MINISTRI TRGOVALI ORGANIMATuìla{tvo EULEKS-a u slu~aju “Medikus 2” pokrenula je istragu protiv osmorice Albanaca za koje sesumwa da su u zlo~ina~ku akciju krenuli sa svadbe sina vlasnika “Medikusa”, gde je skovan plan o trgovi-ni organima. Wih osmorica su osumwi~ena za ovo kriminalno delo, ukqu~uju}i i nano{ewe telesnihpovreda, zloupotrebu slu`benog poloàja, ostvarivawe uticaja i prevare u slu~aju pri{tinske klinike“Medikus”. Kao prvooptuèni vodi se [aip Muja, zatim Aqu{ Ga{i, [keqzen Suqa, Fqamur Bogaj,advokat Rinon Dervi{i, Nuki Uka i Kenan Dermikol. Svi oni, ve}inom ministri, sara|ivali su i saTa~ijem i sa Dervi{ijem, vlasnikom klinike. Svadba Arbana Dervi{ija iskori{}ena je za upoznavaweTa~ijevih saradnika sa JusufomSonmezom.Da podsetimo da je u slu~aju “Medikus”koji je dobio sudski epilog kaznu zatvorau trajawu od osam godina i 10.000 evradobio dr Qutvi Dervi{i, vlasnikklinike wegov sin Arben osu|en je nasedam godina i tri meseca i nov~anu kaznuod 2.500 evra. Tre}eoptuèni SokoqHajdini, na tri, Abdulah Duqa na godinudana, koliko je dobio i Isqam Biti}i,ali uslovno. Optu`be su oslobo|eniDriton @iqta i Iqir Drecaj, pomo}nikministra zdravqa. V.B.

@oao Sous o trgovini organimaISTRAGA NAPREDUJEMa gde nas odvela istraga sprove{}emo je do krajaPortparol specijalnog tuìla{tva odnosno tima za prikupqawedokaza o trgovini organima na Kosovu i severnoj Albaniji @oao Souskaè da istraga ima napretka. Ovaj tim nagla{ava da on ima pravo dapodnese tu`bu protiv lica za koje se prikupe dokazi da je ume{an u ovajzlo~in. Govore}i Radio Kosovu o ovoj problematici on nije èleo dagovori o detaqima.Istra`ne radwe traju, razgovara se sa svedocima, itim formiran 2011.godine deluje u potpunoj nadle`nosti EULEKS-a,~ije je ga{ewe traìla kosovska skup{tina po isteku mandata slede}egodine.No, ovaj tim }e nastaviti sa radom bez obzira kakav mandatEULEKS-u bude odre|en. Spekuli{e se da bi ovaj tim mogao da pre-raste u neku vrstu suda za ratne zlo~ine po~iwene na Kosovu. V.B.

Odeqewe za ratne zlo~ineSpecijalnog suda u Beograduukinula je pritvora trojici pri-padnika takozvane Gwilanskegrupe biv{e OVK, koji su prvo-bitno bili osu|eni za ratnezlo~ine.Kako je rekla portparolApelacionog suda MirjanaPiqi} odluka koja je donetaodnosi se na Agu{ija Nemi{ija,Satona Hajdarija i SametaHajdarija.”-Odeqewe za ratne zlo~ineApelacionog suda je 13.novembraove godine donelo re{ewe da sewima ukine pritvor i da se oniodmah puste na slobodu. Imaju}i uvidu da je tokom pretresa donetaodluka da im se prvog stepenaosu|uju}a presuda preina~i i da seoni oslobode optu`be”, rekla jeona. Po wenim re~ima, ostalipripadnici Gwilanske grupenisu ni bili u pritvoru u vremedono{ewa odluke.Na ovakvuodluku suda reagovao je odmah iministar pravde Srbije NikolaSelakovi}. Oglasio se naTviteru, rekav{i da je zate~enpresudom. -Apelacioni sud uBeogradu doneo je osloba|aju}u

presudu. Zate~ena sam. Za detaqepitajte sudije koje su tako pre-sudile-saop{tio je Selakovi}.Istovremeno porodice iz uUdruèwa su ogor~ene takvomodlukom jer smatraju da je ovonajve}i {amar upravo wima inajve}a nepravda koju sudoìveli. Nekako su, kaù“progutali” osloba|aju}e presudeHaga, ali to nisu o~ekivali suda uBeogradu, jer, kako isti~u, niti jezadovoqena pravda za `rtve, niti}e wihove porodice imati satis-fakcijujer se zna da je u pitawuvi{e od 40 dokazanih ubistava imasakrirawa, likvidacija vi{eod stotinu Srba, za koje su i samipripadnici OVK priznali da suih po~inili, kao i brojne drugezlo~ine silovawa izlostavqawaU sudu kaù da jeproblem bio to {to je 20.jun1999.god. ozna~en kao datum kadasu trajali sukobi na Kosmetu jerse tada srpska vojska i policijapovla~ile sa Kosmeta, ali ne iOVK.-Kasacioni sud je zatoodredio da se svi zlo~inipo~iweni do tada smatraju rat-nim, mada se OVK rasformiralakrajem godine. Podsetimo,

jedanaest pripadnika Gwilanskegrupe OVK pro{le godine jeosu|eno na 116 godina zatvora.[estorica pripadnika te grupesu oslobo|eni, a nekoliko wih senalazi u bekstvu.

oteta istina


OSLOBO\ENA TROJICA PRIPADNIKA“GWILANSKE GRUPE”

Ministar pravde Nikola Selakovi}: Zate~en sam ovakvom presudom

Odeqewe za ratne zlo~ine specijalnog suda u Beogradu

Konferencijom Me|unarodnogkrivi~nog suda za biv{u Jugoslavijuobeleèno dvadeset godinaTribunala HagaOJAÂTI

VLADAVINU PRAVAU Sarajevu je obeleèna dvadesetogo-di{wica rada Ha{kog tribunala.Konferencija je okupila visokezvani~nike Me|unarodnog suda,predstanike razli~itih zaintereso-vanih grupa iz celog regiona biv{eJugoslavije, kao i me|unarodnestru~wake i predstavnike akademskezajednice koji su zainteresovanimasa podru~ja biv{e Jugoslavijepruìli priliku da ostvareneposredan i konstruktivan dijalogo ulozi Me|unarodnog suda i wegov-og nasle|a u biv{oj Jugoslaviji.Teme Konferencije su se na celokup-na dostignu}a Tribunala u Hagu,kao i na izazove sa kojima se suo~ava,ograni~ewa wegovog mandata, ja~awudoprinosa promociji vladavineprava u regionu, mehanizme zaza{titu i podr{ku `rtvama i sve-docima u su|ewima za ratne zlo~inepred nacionalnim sudovima, zatimmogu}nostima reparacije za `rtve,na osnovu zakqu~aka izve{taja kojije pripremila Me|unarodna organi-zacija za migracije (IOM).U zavr{nim godinama mandata ovogsuda, zakqu~eno je, va`no je da MKSJkomunicira sa zajednicama kojih sewegov rad najvi{e ti~ie. Stvarawemplatforme za razmenu stru~nihznawa i ve{tina i diskusiju opitawima od presudnog zna~aja kakoza MKSJ tako i za lokalne zajednice.Me|unarodni sud nastoji da podrìlokalne aktere u wihovim aktivnos-tima u oblasti tranzicione pravde uregionu. N.M.

Aktuelni ambasador Kosova u TiraniSulejman Selimi, zvani Sultan nalazi se naEULEKS-ovoj optu`nici.- Za sada se brani saslobode, ali je tuìlac zatraìo da mu se odre-di pritvor - Albansko rukovodstvo traìodlazak EULEKS-a

Na podru~ju dreni~kog kraja nestali suili ubijeni mnogi Srbi. Taj kraj poznat po stal-nim ekscesima i u mirnije vreme, (ako ga jeuop{te tamo bilo) mnogi Srbi su zaobilaziliako su ikako mogli. Za vreme ratnih sukoba naKosmetu pripadnici OVK osnivali su mnogob-rojne tajne logore u koje su utamni~ili Srbekoje su otimali, Rome, ali i “neposlu{ne”Albance koji su naj~e{}e svoj ìvotni putzavr{avali u Albaniji. Dreni~ki logorLikovac postao je nadaleko poznat jer su ga zaNovu godinu 1999. godine, tri meseca pred bom-bardovawe posetili {ef Verifikacionekomisije OEPS-a (kasnije ameri~ki ambasadoru Beogradu) i Pedi E{daun, posrednici okorazmene zarobqenika. Ina~e, taj zatvor je biosme{ten u prostorijama biv{e policijske stan-ice. Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Srbijeistraùje doga|aje u ovom zatvoru i uloguvisokorangiranih pripadnika OVK u otmicamai ubistvima Srba.Me|unarodna policija naKosovu (EULEKS) podigla je krajme majaoptu`nicu protiv {est visokorangiranih~lanova “Dreni~ke grupe”, na ~ijem je ~elu svo-jevremeno bio Ha{im Ta~i. Petorica wenihpripadnika je uhap{ena, a aktuelni ambasadorKosova u Albaniji Sulejman Selimi zvaniSultan se brani sa slobode, mada je tuìlactraìo (24.maja 2013.godine)da se i wemu odredipritvor.Ispred sudskog ve}a treba da stanu predsednikop{tine Srbica Sami Qu{taku, jedan od najo-zlogla{enijih komandanata OVK, Saip Ja{ari,blizak ro|ak osniva~a OVK, Adema Ja{arija ikomandant policije OVK, Hisni Ta~i bliskiro|ak i sada telohraniteq Ha{iam Ta~ija,Jahir Demeku poslanik u Ta~ijevoj DPK uskup{tini Kosova kao wegov brat Ze}ir. Oni suoptuèni za ubistva i zlostavqawa civila ulogoru Likovac koji se nalazio u sastavu

vrhovnog {taba OVK , Sulejman Selimi bio jedirektno nadre|en komandantu vojne policije izatvora Sahipu Ja{ariju. Optu`nica u svomsastavnom dokumentacionim delu ima snimaksvedo~ewa zarobqenih Srba ~ija sudbina jo{uvek nije rasvetqena. Od dinamike pripremnogro~i{ta zavisi datum po~etka su|ewa koje je uprvom momentu bilo predvi|eno za kraj ovegodine. Podizawe optu`nice protiv “Dreni~kegrupe” bila je inicijalna kapisla za podizaweglasa kosovskih vlasti da treba EULEKS da odejer je wegovo prisustvo nepotrebno. Dràvafunkcioni{e kaè rukovodstvo, demokratija jezavladala i evropske vrednosti se polako alisigurno utemequju. O kriminalu koji cveta,korupciji koja je najve}a u regionu, {vercusvega i sva~ega, ne govore. Poklopilo se vremekad isti~e mandat EULEKS-u sa najavama XonaKlinta Vilijamsona da }e obelodaniti svepodatke o ~iwewu ratnih zlo~ina od1998.godine do 2000.godine, kidnapovawima,ubistvima, trgovini organima. Sve navodi da susada{wi najvi{i kosovski funkcioneri, neka-da glavni komandanti OVK direktni u~esnici,organizatori i nalogodavci ovih kriminalnihdela i da bi ako ima pravde trebalo da zavr{ena vi{egodi{wim robijama. Misle da bi sespasili odlaskom EULEKS-a. Ako se i desi daEULEKS napusti Kosovo, zameni}e ga nekadruga sli~na institucija koja mora da na ~istacistera istinu i primeni odgovaraju}e kaznenemere. M.M.K.

oteta istina


OPTU@EN I AMBASADOR“Dreni~ka grupa” pred sudom

Sulejman Selimi

Na Kosovu podignute blage optu`nice protivterorista iz “Dreni~ke grupe” i “Kle~ke”UMAWUJU ZLOÎNEALBANACA

I dok se o~ekuje saslu{awe osumwi~enihpripadnika tzv. OVK, odnosno “Dreni~kegrupe”, koji se prema optu`nici EULEKS-a,terete za ratni zlo~in u logoru Lipovac, pred-stavnici Srba sa Kosmeta ali i srpskiadvokati iz pokrajine opomiwu da su pomenu-tom optu`nicom obuhva}ena mnogo “blaà”dela od oni koje su pripadnici ove grupepo~inili. Optu`nicom, na osnovu koje se vr{iistraga, pripadnicima “Dreni~ke grupe” prip-isuje se mu~ewe i naru{avawe telesnogintegriteta zatvorenika u logoru Likovac uDrenici, kao i ubistvo policajca IvanaBulatovi}a. Me|utim, kako tvrde srpski pred-stavnici, ozlogla{ena “Dreni~ka grupa”po~inila je brojne zlo~ine, ukqu~uju}i kid-napovawa i najsvirepija ubistva Srba ali inelojalnih Albanaca na ovom podru~ju.Identi~na situacija je i sa optu`nicom u tzv.slu~aju Kle~ka, koju je, krajem novembra pro{legodine podiglo sudsko ve}e Osnovnog suda uPri{tini, a na zahtev tuìla{tva EULEKS-a.

Ovom optu`nicom se Fatmir Qimaj, jedan odkomandanata OVK i visoki funkcionerTa~ijeve partije, kao i jo{ devetoricaoptuènih pripadnika OVK terete da sunaru{ili telesni integritet i zdravqe neo-dre|enog broja civila srpske i albanskenacionalnosti i ratnih zarobqenika u logorukod sela Kle~ka kod Lipqana. Me|utim, premanavodima srpskih pravosudnih organa, zlo~in uKle~ki jedan je od najmonstruoznijih na Kosovukoji su po~inili pripadnici OVK, jer su me|uubijenim civilima bila deca i trudnice. Onisu mu~eni i pogubqeni na najbrutalniji na~in -bacani ìvi u kre~anu koja je kori{}ena kaokrematorijum.

oteta istina


Nalaz me|unarodnih forenzi~ara u selu Kle~kaKOSOM KLALI SRBEU dve masovne grobnice na mestu nekada{weg kampa OVK u selu Kle~ka prilikom ekshumirawa2009. i 2010.godine prona|eno je pet pripadnika srpske vojske i dva policajca koju su ubijenitokom sukoba sa OVK 1998.-99.godine. A na ~elu OVK za taj reon bio je Fatmir Qimaj.Forezni~arka Sisli Kroper je tokom su|ewa Qimaju rekla da su tek na ponovni zahtev tuìocaMauricija Salustra prona|ena tela koja su bila pobacana u raku jedno preko drugog. Na wih jeba~ena kosa kojom su zarobqeni, surovo mu~eni, a zatim dvojica wome zaklani. Ruke na le|ima bile

su im vezane ìcom. Petorica suubijena ru~nim vatrenim oru`jem,a dvojica zaklana kosom.Kada seima u vidu kolika je monstruoznost~iwena nad srpskim zatvorenici-ma, i da je sve to zapisano udnevniku ~uvara tog logora AgimaZogaja koji je bio kqu~ni svedok neiznena|uje ~iwenica da da je nadasklowen u Nema~ku on na|en mrtav.Upravo wegova smrt je doprinelaosloba|awu Qimaja, zbog“nedostatka dokaza”. A.M.

Jama u Kle~ki

Berat Buàla, Ta~ijevposlanik skup{tine Kosovapriznao:UBIO SAM IVANA

BULATOVI]APriznao da je ubijen u Li-kovcu, koji je bio pod upravom

Sami Qu{taku, koji je nedavnouhap{en. ^lan Ta~ijeve stran-ke DPK i poslanik u kosovskojskup{tini Berat Buàlaobjavio je na svom fejsbuku da jeon, po{to je patriota, ubiopolicajca Ivan Bulatovi}a1998.godine i da onaj ko ga jeubio nije ubica ve} patriota.Bulatovi}a su iz voza 1998.god-inu dana pre bombardovawaizveli pripadnici OVK izvoza na relaciji KosovoPoqe-Pe}. Utvr|eno je da jeubijen u logoru Likovac kojimje rukovodio Sami Qu{taku,koji se jo{ sa {estoricom ponalogu EULEKS-a nalazi upritvoru.Milorad Trifunovi} koordi-nator Udruèwa porodicakidnapovanih i nestalih naKosovu i Metohii, kaè da je

dobro da su podignuteoptu`nice za ratne zlo~ine,ali da se pla{i da je to nekavrsta manipulacije u vezi saBriselskim sporazumom, da bimalo “omek{ali” Srbe. Voleobih da gre{im ali dosada{wapraksa je pokazala da samnaàlost bio u pravu.

V.B.

oteta istina


Ivan Bulatovi} Berat Buàla priznao ubistvoMonstruoznostima nema krajaALBANSKI SAJT PROMOVI[E TRGOVINU ORGANIMA SRBIMA

Koliko daleko moè da ode ne~ija pakost i mr`wa pokazuje albanski sajt pod nazivom “@uta ku}aklinika Albanija”, koji promovi{e trgovinu organima Srba i moè se pogledati na engleskom ialbanskom jeziku

U sekciji Klinici pi{e da klinika radi dugi niz godina i poseduje listu “vernih” kupaca,koji mogu da potvrde wihov rezultat. Na sajtu koji je o~igledno napravqen kao provokacija, pi{eda je klinika specijalizovana za transplantaciju organa i da su razvojem tehnologije sada umogu}nosti da lako obavqaju operacije. sajt izgleda poput oglasne table za trgovinu srpskimorganima i pi{e: “ne propustite novu kolekciju Srba”. Postoji i deo sa naslovom “za etni~keSrbe” u okviru koga pi{e “besplatan” transport do na{ih objekata, besplatan prvi pregled,specijalne ponude.U odeqku koji se”bavi” ìvotnom sredinom stoji “{titimo okolinu recikliraju}i vas!” Me|usvoje klijente svrstali su Vuka Jeremi}a, ispod koje pi{e pogrdan komentar. Nije po{te|ena niKarla del Ponte, a jedan od komentara Albanke koja se “istraumirala” jer su wenom ku~etu otkaza-la plu}a je da su mu zamewena srpskim. M.A.OEBS objavio izve{taj o trgovini qudimazbog organa ZAPOÊTA ,

A NE DOVR[ENA ISTRAGASpecijalna predstavnica OEBS-a i koordinatorkaza borbu protiv trgovine qudima Marija Gracija\amarinaro obelodanila je izve{taj o trgoviniqudima zbog va|ewa organa, ~iji rezultati

potvr|uju da su mnoge zemqe, zbog blagovremenognereagovawa pri pri prvim saznawima o trgovinina Kosovu, pogo|ena obim oblikom trgovine qudi-ma, kao i da je ovo oblik trgovine qudima kome sepoklawa najmawe pa`we.-Tretman ovih qudi je vrlo surov, a oni nisu svesniposledica va|ewa organa. U izve{taju je navedenaveza sa organizovanim kriminalom, korupcijom,administratorima i lekarima-re~eno je u izve{tajuu keme su predloène mere za spre~avawe ovogtransnacionalnog kriminala. N.M.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

ZAR NEMA KRIVCAZA UBIJAWESRBA?Nakon vesti o osloba|awu Fatmira QimajaKancelarija za Kosovo i Metohiju saop{tila(18.9.2013.) da je vi{e nego neprijatno iznena|enave{}u presudom Osnovnog suda u Pri{tiniPorazna je ~iwenica da za ubijene i mu~enesrpske civile u selu Kle~ka niko nije kriv. Aposmrtni ostaci masakriranih tela su ekshumi-rani i identifikovani i imaju imena i prezi-mena. Jedino onaj koji je zlo~in izvr{io, opet jeostao bez imena i prezimena, kao i uvek kada su

u pitawu srpske `rtve na Kosovu i Metohiji,navodi se u saop{tewu Kancelarije za Kosovo iMetohiju. S obzirom da je ovo prvostepena pre-suda, Kancelarija za KiM je navela “da èli daveruje da }e se tuìlac EULEKS-a na wuàliti, i da }e zlo~ince na kraju sti}i praved-na i zasluèna kazna. U saop{tewu se ocewuje ida je dokazivawe i vo|ewe postupka protiv pri-padnika i oficira OVK koji su optuèni zazlo~ine nad nealbanskim stanovni{tvom veli-ki izazov za tuìoce i i straìteqe EULEKS-a, kao i za pravni sistem na Kosovu iMetohiji.”Pronalaèwe i osuda zlo~inaca uovom i svim drugim slu~ajevima preduslov je zanormalan ìvot na Kosovu i Metohiji”, navodise u saop{tewu Kancelarije za KiM.

V.Beci}

oteta istina


Tuìlac EULEKS-a Mauricio Salustro@ALI]U SE!Zbog osloba|aju}e presude Qimaju najavio hitnuàlbuU utorak ve~e 1.oktobra ove godine javni tuìlac EULEKS-a u Pri{tini. Mauricio Salustronajavio je àlbu na osloba|aju}u presudu Fatmiru Qimaju koja je saop{tena nedequ dana pre.Sa~eka}e kaè pisanu presudu i odmah podneti àlbu.-Tuìla{tvo je ube|eno da su prikupqeni argumenti tokom glavnog pretresa, vi{e nego dovoqnoda se potvrdi krivica optuènih i zbog toga }u se àliti na odluku, ~im je dobijem.Kako smo obave{teni u kancelariji za medije EULEKS-a Fatmir Qimaj i devetorica wegovihsau~esnika u slu~aju Kle~ka oslobo|eni su krivice, a slu~aj je vra}en na ponovno su|ewe posleàlbe italijanskog tuìoca pri EULEKS-u Mauricija Salustra. V.B.

Mauricio Salustro

Xon Klint Vijlijamson:UPIRAWEPRSTOM UMO]NE QUDEJedno je pri~ati sa novinarimai Dikom Martijem, a sasvim jedruga situacija kada treba dasvedoci upru prst u mo}nike navlastiSvojevremeno je Ameri~kituìlac Xon KlintVilijamson, koji vodi istragu

o trgovini organima koja sedogodila na Kosovu rekao da jevreme veliki problem udokazivawu ~iwenica. Naime,zlo~ini su se de{avali preskoro 15 godina pri ~emu suuklowena tela, uni{tene videokasete, a bez fizi~kih dokazasve se oslawa na svedo~ewa.“Jedna je stvar razgovarati sanovinarima ili izvestiocemDikom Martijem, s potpunodruga je u~estvovati u istrazigde }e to na kraju morati daodete u sudnicu i upreteprstom u veoma mo}ne qude”,

istako je Vilijamson. Ako takokaè ovaj veoma odgovoran~ovek {ta treba da o~ekuju~lanovi porodica kidnapo-vanih i nestalih qudi naKosmetu, koji su nemo}ni ipred najniìm po rangubirokratama u ostvarivawusvojih prava. Sti~e se utisakda su qudi koji odlu~uju o tomekada }e se i kako odvijati pro-ces istrage i daqe sudskeradwe i te kako ra~unali nasaveznika zvanog - vreme.

A.M.

Wujork TajmsZMIJA KOJA BI @ELELADA POSTANE DR@AVNIK

Kosovski premijer Ha{im Ta~i bi daostane upam}en kao dràvnik, koji ima bliskeveze sa zapadom, ali ga ratna pro{lost i daqeprogawa, iako on negira u~e{}e u bilo kakvimzlo~inima, pi{e Wujork TajmsAmeri~ki dnevnik, opisuju}i Ta~ija navodi dasu ga saborci zvali “Zmija” i da je vaìo zanemilosrdnog komandanta koga su se najvi{ebojali tokom rata na Kosovu 1999.godine.“Biv{i komandant OVK (i zapadne diplomatekaù da je on takav bio,) je nare|ivao hap{ewa,ubistva i ~istke u redovima pobuweni~kevojske, da bi se otarasio potencijalnih rivala,pi{e list, mada to Ta~i sna`no negira. “Ve}inaqudi u Srbiji smatra da je Ta~i ratni zlo~inackoji nije optuèn i da je to personifikacijaduplih standarda pobedni~ke pravde”-re~i suQiqane Smailovi}. On sad èli da zaboravisvoju pro{lost, kao {to svaki gospodar rata saprostora biv{e Jugoslavije sebe sada pretvara uliberalnog demokratu rekla je QiqanaSmailovi}. Ta~i u intervjuu za ovaj list odbijasve te ocene, isti~u}i da se on bori protiv“nasilnog neprijateqa tokom rata”. “Borio samse na pravoj strani istorije, osloba|aju}i mojnarod tiranije, protiv nemilosrdnog nepri-jatqa koji je poku{ao da izvr{i genocid”,tvrdi aktuelni kosovski premijer. Me|utim,pro{lost ga i daqe goni a Savet Evrope ga je2010.godine optuìo da je predvodio trgovinuqudskim organima, kao i da je u~estvovao u kri-

jum~arewu heroina i oru`ja, za vreme i poslesukoba. “Tako ne{to se nikaa nije dogodilo, minemamo {ta da krijemo”, odgovara Ta~i napitawe o ùtoj ku}i, dodaju}i da }e za Kosovobiti boqe da se {to pre ta pri~a istraì, jeron veruje u “istinu i pravdu”.Wujork Tajms pi{e da ga je ameri~ki pot-predsednik Xozef Bajden nazvao “XorxomVa{ingtonom Kosova” ali da se i pored togawegova Vlada suo~ava sa stalnim optu`bama zabujawe korupcije.“U maju je on doìveo jo{ jedan udarac, kada jeEU naredila hap{ewe sedam biv{ih komandana-ta OVK zbog optu`bi za ratne zlo~ine, od kojihsu dvojica wegovi biv{i bliski saradnici”,pi{e list. I te optu`be Ta~i odbija rekav{ida su wegovi qudi bili samo “borci za pavdu”.

N.M.

oteta istina


Kriminalci finansirali odbranu QimajaSUMWIVO POREKLO MILIONABrat Fatmira Qimaja, Demir, platio advokata novcem ~ije se poreklo neznaSpecijalni tuìlac Kosova sumwa da je deo novca potro{en na odbranuFatmira Qimaja koji je iznosio dva miliona evra kriminalnog porekla.Milion evra potro{eno je na odbranu pred ha{kim tribunalom, a jo{

milion u Pri{tini za slu~aj ratnih zlo~ina u kampu OVK u selu Kle~ka. Prvi milion je iz fonda “Qimaj”a za drugi se sumwa da je kriminalnog porekla. Na osnovu toga je specijalni tuìlac podigao optu`nicu zaprawe novca protiv Qimaja i wegove bra}e Demira i Fqorima za {ta bi mogli da dobiju do 10 godinazatvora i kaznu u iznosu koji je tri puta ve}i od iznosa za koji se sumwa da poti~e od kriminala.Nema~ki tuìlac, Okru`nog tuìla{tva Kosova Johanes Piker sumwa da je novac kojim je pla}en advokatKerim Kan “prqav”. On je u tu`bi rekao da je Demir Qimaj u novembru 2011. godine prodao neprijavqenoimawe Arbonu Deskuu iz Kline za pola miliona evra. Mesec dana kasnije 316.000 on je prebacio uHolandiju, a januara 2012. jo{ 120.000 na ra~un advokata Karima Kana, koji je u Hagu i na Kosovu branioQimaja u oba slu~aja je oslobo|en.

Zvonko [abi} sin kidnapovanog Milovana izGorweg Nerodimqa podigao spomen ~esmustradalom ocu u selu Dowa Vreìna kod Ni{a

ZNAK SE]AWA NA OCAMILOVANA

Podizawem ove ~esme na posredan na~in ukazujemqudima {ta se de{avalo na Kosmetu i koliko jetragedija me|u Srbima bilo-Punih ~etrnaest godina ja nemam mira jer jo{uvek ne znam {ta se desilo sa mojim otetim ocemMilovanom [abi}em. Progoni me to {tonisam imao mesto gde bih zastao ispred nekogspomen obele`ja namewenog wemu i mojoj umrlojmajci koju smo sahranili 1996.godine u GorwemNerodimqu na Kosmetu ispod bora caraDu{ana, koji su na àlost Albanci posekli.No{en mi{qu da moram ne{to za wih dau~inim odlu~io sam da podignem spomen ~esmuispred crkve u Dowoj Vreìni kod Ni{a, koja}e sluìti me{tanima ovog sela-zapo~eo jesvoju pri~u o kidnapovanom ocu Zvonko [abi}koji je sa porodicom juna meseca 1999.godineizbegao iz Pri{tine i nastanio se u Ni{u.O Milovanu [abi}u se ni do dana{weg dana

ni{ta ne zna. Postoje samo slutwe {ta se s wimdesilo.-Ja nisam bio s wim kad je kidnapovan. @ivelismo u Pri{tini, a on je da bi izbegao da se na|e

na udaru OVK, oti{ao u Gorwe Nerodimqe svojeselo koje je mnogo voleo i puno toga za wegau~inio. Qudi su ga po{tovali, bio je ~ovek odugleda poverenik Hilandara, predsednikcrkvenog odbora u selu, pa je ~esto komuniciraoi sa patrijarhom Pavlom i ocem Mikanonomradi obnove crkve svete Bogorodice, Uro{a iizgradwe od temeqa potpuno nove crkve uGorwem Nerodimqu. Moj otac je zasluàn zaarheolo{ka otkri}a vizantijskog grada, pa je~esto odlazio u Zavod za za{titu spomenika uBeograd. Bio je veoma aktivan, druèqubiv pa jeupravo zato {to je po{tovao druge i nije delioqude po nacionalnoj i verskoj pripadnosti,svima koji su ga znali ostao nejasan razlogwegove otmice. Sem jednog-bio je Srbin.A otet je tako {to je sede}i u ku}i svog kom{ijesa jo{ nekoliko starijih seqana, on iza{ao da

otvori vrata na koja su lupali pripadniciOVK. Odveli su ga i nikada se nije vratio. Doksu ga odvodili ~uo se jedan pucaw ali se ne znada li je bio namewen wemu ili je pucano u vaz-duh. Slutwe su nam lo{e, pogotovo {to jepro{lo dosta vremena od wegove otmice. Po{tosam sve ovo vreme ose}ao nemo} da na bilo kojina~in mogu da se izborim sa zlom sudbinom, ovoje jedan od na~ina da se on nikada ne zaboravi,da qudi mogu da koriste ovu ~esmu u spomenmome stradalom ocu. Mislim da je ovaj potezbio ispravan jer se qudi koji dolaze u crkvu ,ili tuda prolaze sluè ovom ~esmom i ose}a sewihova zahvalnost {to je ovde postavqena.Moja borba za istinom i potraga za tragi~nonastradalim ocem ne}e ni jednog trenutkaprestati-kaè Zvonko [abi}., sin otetogMilovana [abi}a.

M.M.K.

oteta istina


Derventa:ODR@ANA SKUP[TINAREGIONALNE KOORDINACIJERegionalna koordinacija udruèwa porodicanestalih lica sa podru~ja biv{e Jugoslavijeodràna je septembra, u Derventi druga sednicaSkup{tine ~lanova ove Koordinacije. Konstruk-tivna diskusija vo|ena je o radu Upravnog iNadzornog odbora Koordinacije. Razmatrani suizve{taji o raduu ova dva organa i izneti predloziza nove ~lanice koordinacije.Usvojen je Plan rad Koordinacije u periodu od sep-tembra ove, do decembra 2014.godine gde jepredvi|eno da se ukqu~e i dva velika projekta koji}e imati za ciq ja~awe kapaciteta Regionalne koor-dinacije i uspostavqawe stalnih mehanizamapra}ewa aktivnosti vladinih institucija odgov-ornih za proces traèwa nestalih u regionu, kao ija~awe vez izme|u udruèwa porodica nestalih sabrojnim akterima civilnog dru{tva.-Jedan odbudu}ih va`nih zadataka Koordinacije i wenih

~lanica ja~awe procesa podizawa svesti kod {irejavnosti u zagovarawu brèg re{avawa pitawanestalih osoba.-rekla je Olgica Boàni} u~esnicaove Skup{tine.Dogovoreno je tako|e, da Koordinacija kao i svaudruèwa porodica nestalih pojedina~nihaktivnosti u sklopu zajedni~kih inicijativase}awa i komemoracija za sve `rtve ratnih sukobadevedesetih, bez obzira na wihovu nacionalnost,versku i etni~ku pripadnost. S.M.

oteta istina


Sami Qu{taku boravio u bolniciBOLNI^KA SOBA-KABINET ZA PRIJEMZa vreme svog osmodnevnog boravka u pri{tinskom bolni~kom cen-tru gde je doveden iz zatvora u Dubravi kod Istoka biv{i koman-dant OVK za zonu Drenice i aktuelni predsednik op{tine SrbicaSami Qu{taku je imao brojne susrete sa raznim politi~arima. Uzatvor je iz KBC-a 5.oktobra vra}en i Sabit Geci, biv{i koman-dant OVK. Protiv Qu{takua se vodi istraga pod sumwom za ratne zlo~ineprotiv civilnog stanovni{tva, dok je Sabita Gecija sud pro-glasio krivim zbog wegovog ratnog delovawa u kampovima OVK uKuke{u u Albaniji. Sami Qu{takuSlu~aj Kle~kaOSLOBO\EN FATMIR QIMAJSamoubistvo Agima Zogaja, koji je bio hroni~ar zlo~inaiskqu~ilo ga kao svedoka i Qimaj se na{ao na slobodiSud u Pri{tini oslobodio je 17.septembra2013.godine Fatmira Qimaja nekada{weg komandantaOVK i na ponovqenom su|ewu za slu~aj Kle~ka, odnos-no krivice za mu~ewe i ubijawe srpskih i albanskihcivila u zatvoru u tom selu.Ponovqeno su|ewe pred me{ovitim ve}em naloìo jeVrhovni sud Kosova u novembru 2012.godine, kada jeponi{tena presuda prvostepenog suda kada su Qimaj iwegovi sau~esnici oslobo|eni optu`bi. On je i predHa{kim sudom pre vi{e od tri godine zbog nedostata-ka dokaza oslobo|en.Zbog nedostataka dokaza, odnosno odluke da se odbacikqu~no svedo~ewe biv{eg ~uvara zatvora u zatvoru

Kle~ka Agima Zogaja, koji je bio svedok doga|aja izlo~ine zabeleìo u svom dnevniku i koji je uNema~koj prona|en mrtav u septembru 2011.godine,mesec dana pre po~etka procesa Qimaj je oslobo|en.Sudsko ve}e je tokom su|ewa utvrdilo slede}e~iwenice. OVK je 1999.godine upravqalapritvorskim centrom u selu Kle~ka i prema nekimlicima pritvorenicima lo{e postupala.Dragoqub Tanaskovi}, @arko Filipovi}, @ivotaTodorovi}, Dragan Vu~eli} i Bojan Cvetkovi} neza-konito su ubijeni, a wihova tela sahrawena nalokaciji KEPO1 u selu Kle~ka. Veqko Markovi} iNeboj{a ]ur~i} nezakonito su ubijeni, a wihova telasahrawena na lokaciji KEQO1.Arben Avduq, za koga je Agim Zogaj naveo da je tako|eubijen u selu Kle~ka, zvani~no se vodi kao nestao.Na presudu o osloba|awu Fatmira Qimaja tuìlacima pravo àlbe. V.B.

oteta istina


Nestanak Radivoja Drakulovi}a ostao nejasanOSTAVIO PISMO

I DOKUMENTANapu{tawe doma za Drakulovi}a je zna~io

da je doìveo ìvotni slomKada je nestao iz barake u koje je KFOR

smestio Srbe da ih za{titio od terora alban-skih ekstremista koji su ih proterivali izgrada. Prizrenac Radivoje Drakulovi} imao je{ezdeset sedam godina. Nije hteo da napu{taPrizren koji je mnogo voleo. Ro|en je u Plavu,ali je najve}i deo ìvota proveo u gradu naBistrici, Du{anovom gradu koji je ose}ao kaosvoj rodni grad. Jako je bio tuàn kada je moraoda napusti svoje stan i smesti se sa ostalimsugra|anima u neku baraku. Bio je zadovoqan{to wegova porodica nije morala da preìvqa-va ova ponièwa da pored svoga doma ìvi uneuslovnom prostoru. Svaki dan je odlazio dosvoga stana i obilazio ga kao da se deli sa wime,kao da svaki povratak u baraku za wega zna~irastanak sa ranijim ìvotom. Tokom

uobi~ajenog obilaska stana 15. jula 1999. godineon je nestao. Niko ga vi{e nije video. Kada sesaznalo za wegov nestanak javila se poznanicakoja je tako|e bila sme{tena u barakama i reklada joj je ostavio pismo za porodicu i li~nadokumenta. Prona|en je u grobnici obeleènom{ifrom FOA24/001B. Sahrawen je 18.septembra2003.godine u Murinu u Crnoj gori. V.B.

Tragedija Grkovi}a

URU[ENA PORODICAURU[ENA PORODICAPrvo su stradali Zvonko i wegov sin.Potom je otet(otac i deda)

Svetislav, a nakon wega od tuge je utihnula Jelica (supruga,majke i baka)Nekada sre}na porodica od ugleda Svetislava Grkovi}a iz Orahovcadoìvela je nesre}u kao malo ko u tom kraju. Zlohuda sudbina zadesila jeprvo wihovog sina Zvonka, cewenog lekara i wegovog malenog sina. Ondadolazi progon i nezapam}en teror ekstremnih Albanaca. snahaSvetislava i Jelice Grkovi} na wihov nagovor odlazi u centralnuSrbiju, sa sinom, a wih dvoje ostaju u Orahovcu da ~uvaju wen stan i standrugog sina. Svetislav(66) je rado u fabrici plasti~nih masa “18 novem-bar” i s obzirom da je Orahovac mali gradi} ve}ina ìteqa ga je znala icenila kao dobrog i po{tenog ~oveka. 16.juna 1999.godine pred ku}uGrkovi}a do{li su pripadnici OVK u potrazi za oru`jem. Svetislav imje dao pu{ku za koju je wegov sin imao dozvolu, odnosno koju je dobio kao

rezervista. Traìo da mu daju potvrdu da je oru`je predao. Rekli su mu da nemaju olovku naredili mu da po|esa wima. Pri~aju}i kasnije {ta se desilo, wegova supruga Jelica je posvedo~ila da je u automobilu videlaTihomira Miqkovi}a i Marka Vito{evi}a. Rekli su im da ih vode do kancelarije da im daju potvrde. Nisuse vi{e vratili, ispri~ala je svojevremeno Jelica Grkovi} koju je smrt onemogu}ila da sazna daqu sudbinusvoga supruga. Rekla je da ni ona ni Svetislav nisu mogli ni da naslute da }e se tako ne{to desiti. Nikadase ni sa kim nisu zamerili, a wihov sin lekar brinuo se i o Srbima i Albancima. “Na sahrani moga sina,govorila je ona, bilo je mnogo Albanaca, neki su na {takama do{li. Skoro ceo Orahovac bio je da izjavisau~e{}e. Za{to su to u~inili Svetislavu, ne znam. Odmah sam prijavila KFOR-u wegovu otmicu.Obe}alisu da }e javiti, ako ne{to saznaju, ali ni{ta od toga.” Do novembra meseca ~ekala je Jelica vesti o svomsuprugu. Morala je da izbegne u Srbiju jer su u Orahovac do{li neki drugi Albanciagresivni,bahati...Umrla je van svoga Orahovca ne saznav{i istinu o Svetislavqevoj sudbini.

oteta istina


U selu Dojnice kod Prizrenapripadnici OVK su 27.juna1999.godine odveli sa sobom svepreostale stanovnike ugla-vnom stara~kih doma}instavaJedan od najaktivnijih ~lano-va porodica koji su traìliotete me{tane mirnog selaDojnice kod Prizrena MirkoStojkovi}, oti{ao je sa ovogsveta tiho, kao {to je i ìveo.êsto bi iz Smedereva, u komeje na{ao spas beè}i iz paklau selu Dojnice, dolazio uUdruèwe sa nadom da }e ~utine{to novo o sudbini svojeotete su supruge i ostalihme{tana ovog sela koji sustradali u pogromu 27.jula1999.godine.Tada nam je pri~ao kako jesamo igrom sudbine izbegao dai on bude kidnapovan zajednosa me{tanima Jeftom iBosiqkom Spasi}, Milicom

Stefanovi}, Slavicom Ste-vanovi}, Sre}kom \eki}em,Momom i Tomislavom Radi-vojevi}em.Marijom i êdomirom An-ti}em, Vasiqkom Nikoli},Dragom \eki}, TrifunomStojkovi} i Natalijom-Natkom Stojkovi}.Bilo je zaista te{ko gledatiwega, vreme{nog ~oveka kakopla~e i prokliwe sudbinu {toi wega ne ostavi u Dojnicamatoga dana kada su sve starequde koji su ostali u selu pri-padnici OVK odveli sa sobom,a mnoge, koji su se protiviliubili i zapalili im ku}e.Mirko Stojkovi} je verovatnona{ao svoj mir i napustiobrojne prijateqe koje je stekaou stara~kom domu u Smederevu,koji su sa wime delili velikubol.

M.M.K.

OTI[AO TIHO, KAO [TO JE I @IVEOSe}awe na Mirka Stojkovi}a, supruga otete NatalijeTragedija porodice Risti} iz

Pri{tineVALENTINAVALENTINAOSTALA SAMAOSTALA SAMA

Nesre}e u porodiciBlagice i Vi{eslava Risti}apo~ele su da se re|aju uPri{tini, gde su do rataìveli, smr}u wihove mla|ek}erke Nadice, stomatologa,koja je samo nekoliko meseci odro|ewa k}erke, preminula odkancera.Po~etkom bombardovawa,drugi k}erka Valentina,odlazi u Ni{, a Vi{eslav iBlagica ostaju u Pri{tini, neèle}i da napuste grob wihoveNadice. O ìvotu u gradu podbombama ne treba govoritibilo {ta, jer su ga mnogiiskusili i dobro znaju kako jebilo.U septembru mesecu, kada je ugradu bilo vrlo malo Srba,Vi{eslav je redovno i{ao pohleb, svratio do Centra za miri toleranciju po novine i da sevidi sa preostalim sunarod-nicima. I 6.septembra je bilotako, ali za razliku odprethodnih dana, nije je vratiou stan. Kidnapovan je. Blagicaje jo{ dugo ostala u gradu~ekaju}i ga da se vrati i kad jeopasnost po wenu sigurnostpove}ana, odlazi u Ni{ kodValentine.Blagica je bila jedna od najak-tivnijih ~lanica na{egudruèwa. êkaju}i istinu oVi{eslavu kopnela je iz dana udan i izgubila bitku. Umrla jeBlagica ne do~ekav{i istinu.Ostala je Valentina da ~ekavesti o tome {ta je sa wenimocem.

A.M.

U napadu na vojnu kolonu 13.juna 1999.godine nestala ~etvoricapripadnika rezervnog sastavaNEIZVESNA DRAGOQUBOVA SUDBINA

Pripadnik rezernog sastava Vojske Jugoslavije Dragoqub Boji}(44)nestao je 13.juna 1999.godine i ni do dana dana{weg se ni{ta owemu ne zna.Prema zvani~nim podacima Dragoqub Boji} je bio u vojnojkoloni, od {est vojnih vozila koja su krenula iz Ni{a premaSuvoj Reci kada ih je kod hotela “Balkan” u tom gradu presrelave}a grupa pripadnika OVK, dobro naoruàna i tu je do{lo dosukoba. O tome {ta se ta~no desilo i kakav je bio kasniji sleddoga|aja malo se {ta zna, zna se da je bilo rawenih vojnih rez-ervista i da su wih ~etvorica nestala sa mesta doga|aja.Dragoqub Boji} i Zoran M.Markovi} bili su u jednom aMiodrag Nikoli} i Predrag Ivkovi} u drugom kamionu. Sva~etvorica su nestala. Petnaesta je godina kako traje uporno nas-tojawe porodice da prona|e Dragoquba, da ta agonija zbogwegove otmice kona~no prestane. Najteè im pada ~iwenica daza sve ovo vreme pomaka u istrazi nema, a vreme neumitno te~e.Oni su re{eni da se bore do kraja kako bi saznali sudbinuwihovog Dragoquba.

Documents

Udru`ewe porodicaudruzenjeporodica.org.rs/pages/serbian/pdf/casopis/33-Авг-Дец,2013.pdf · Udru`ewe porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Glavni i odgovorni