DEUTSCH

Giht Uglavnom se dešava noću…

SRPSKI

znajući). Ovom bolešću pretežno su pogođeni muškarci. Kod žena se ovo oboljenje javlja mnogo ređe i uglav-nom tek u klimaksu.

U nastanku gihta najveću ulogu igraju, pored naslednih faktora, prvenstveno navike u jelu. Prekomerna kulinarska uživanja mogu da dovedu do krajnje bol-ne upale zglobova. Upala može da bude praćena i povišenom temperaturom i teškim poremećajem opšteg stanja.

Kako ću primetiti da imam giht?

Giht spade u reumatska oboljenja. Prvi primetan simptom jeste žareći, pocrveneli i natečeni zglob. Najčešće zahvaćeni zglob jeste zglob nožnog palca, pri čemu, načelno, svaki zglob može da bude zahvaćen gihtom (noge, stopala, koleno, šake, prsti šaka). Upa-la zglobova i mekih delova nastaje us-led taloženja kristala urične kiseline u tkivu.

Ako je nivo urične kiseline u krvi trajno visok (hiperurikemija – grčki: previše urične kiseline u krvi), to znači • da organizam proizvodi previše

urične kiseline ili • da se izlučuje premalo urične kiseline

ili

• da uzimate previše urične kiseline putem hrane.

Usled toga mogu da se stvore kristali urične kiseline i da nastanu masivne upalne reakcije. Dolazi do tzv. napada gihta.

Šta je urična kiselina

Urična kiselina je krajnji proizvod raz-mene purina. Purini su sastojci svake ćelije i potrebni su za naslednu sup-stancu i stvaranje novih ćelija. Prili-kom razgradnje purina nastaje urična kiselina. Ona dospeva u krv i velikim delom se izlučuje putem mokraće, a malim delom putem stolice.

Kao sastavni deo namirnica, purini se unose, prvenstveno, putem mesa, iz-nutrica i mahunarki (grašak, sočivo, pasulj).

Povišena urična kiselina – šta su posledice?

Samo povišene vrednosti urične kiseli-ne ne stvaraju još uvek nikakve tegobe i ne dovode bezuslovno do gihta. Ali one predstavljaju faktor rizika za raz-voj drugih oboljenja. Povišena koncen-tracija urične kiseline u krvi dovodi do stvaranja kristala koji se talože na mno-gim mestima u telu (zglobovi, bubrezi, unutrašnji organi).

GIHT 3 2 GIHT

Ovaj savetnik treba da vam pokaže koje terapijske mogućnosti postoje da biste izbegli dalje napade gihta.

Giht – bolest careva i kraljeva. Još su stari Grci i Rimljani znali da je giht po-

vezan sa prekomernim jelom i pićem. Samo dobrostojeći ljudi bili su ranije u situaciji da priušte sebi namirnice koje izazivaju giht. Danas je giht postao „narodna“ bolest. Dve od 100 odras-lih osoba boluju od gihta (često i ne

Giht Uglavnom se dešava noću…

Akutni napad gihta javlja se, uglavnom, noću i traje više časova. Bolovi mogu da budu tako jaki da čak i laki pokrivač, koji je prebačen preko zahvaćenog zglo-ba... ili blagi dodir mogu da dovedu do ekstremnih bolova.

Zglobovi zahvaćeni gihtom

LakatZglob

Otok usled gihta

Kristali

Koleno

Zglob stopala

Kosti šake

Naslage kristala urične kiseline

Natečeni zglobovi prstiju

Natečeno koleno

Giht u zglobnoj šupljini kolena

U zglobove najčešće zahvaćene gihtom spada zglob nožnog palca

IshranaOsnov svakog lečenja gihta jeste hrana „koja prija zglobovima“, kako bi se nivo urične kiseline u krvi smanjio na normal-ne vrednosti i zadržao na njima.

Alkohol, strogi post, stres i namirnice bogate belančevinama (meso, iznutrice i mahunarke) povećavaju koncentraciju urične kiseline u krvi. Kao pacijent koji boluje od gihta morate trajno da prome-nite svoju ishranu. Ako ste gojazni, pola-ko smanjujte težinu, jer ona, generalno, utiče na povećanje nivoa urične kiseline. Lečenje gihta lekovima

Ako se giht ne leči, stalno će se javlja-ti bolni napadi gihta. Postoji mnoštvo lekova koji se primenjuju kod akut-nog ili hroničnog gihta, sa različitom svrhom i koristi.

Kod akutnog gihta za ublažavanje bo-lova i zaustavljanje upale koriste se prvenstveno

Upala koja rezultira iz toga, ponovo splasne posle nekog vremena. Ako ne preduzmete adekvatne mere, sasvim sigurno se javlja sledeći napad gih-ta! Na kraju bolest može da postane hronična i u najgorem slučaju može čak da ošteti, deformiše ili onesposobi zglobove. Dalja posledica hroničnog gihta može da bude stvaranje kamena u mokraći i bubrezima. Čest rezultat je poremećena funkcija bubrega, upala bubrega i povišen krvni pritisak. Zato prilikom pojave bolova ili osećaja pritiska u predelu bubrega obavezno porazgovarajte sa svojim le-karom.

Giht – bolest ili popratna pojava?

Razlikujemo dve vrste gihta:• Primarni giht je nasledno oboljen-

je, kod kojeg postoji poremećaj u razgradnji urične kiseline u krvi. U ovom slučaju bolest je sam giht. Većina pacijenata koji boluju od gih-ta imaju ovaj primarni oblik.

• Sekundarni giht je posledično obol-jenje poremećaja u funkciji bubrega (npr. kod šećerne bolesti i oboljenja bubrega) ili je izazvana lekovima (prvenstveno lekovima za lečenje raka).

Kako lekar uspostavlja dija-gnozu?

Giht može da se utvrdi • određivanjem urične kiseline u krvi • ispitivanjem kristala urične kiseline u

zglobnoj tečnosti i • putem rentgena.

Test na uričnu kiselinu je najvažniji instrument za rano otkrivanje bolesti. Ako želite da znate svoje vrednosti urične kiseline, možete dati da se od-rede prilikom vašeg narednog preven-tivnog pregleda.

Nasuprot tome, rentgenski snimci po-kazuju simtome tek po izbijanju boles-ti (veće količine nataloženih kristala urične kiseline).

Mogući uzroci gihta: • nasledna sklonost• ishrana bogata purinima (meso,

iznutrice, kobasica, mahunarke)• konzumiranje velikih količina

alkohola• gojaznost, poremećaj u funkciji

bubrega i druga oboljenja Hrana siromašna purinima

• Potrebu za belančevinama pokrijte nemasnim mlečnim proizvodima.

• Jedite mnogo voća, povrća i žitarica.

• Pijte veće količine vode, čaja i bistrih voćnih sokova (minimalno 2 litra dnevno).

• Smanjite uzimanje mesa i kobasice (maksimalno 2-3 puta nedeljno).

• Odrecite se iznutrica (džigerice, bubrezi, srce, mozak).

• Izbegavajte mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, soju).

• Odrecite se supa sa mesom, gotovih supa i sosova, „supica iz kesice“ i kocki za supu.

• Izbegavajte alkoholna pića, naročito pivo.

Tek ako ovom promenom načina života ne smanjite nivo urične kiseline, možete da uz-mete lekove.

GIHT 5 4 GIHT

koje mogu efikasno da pomognu kod oboljenja kao što je giht, artroza i istrošenost zglobova.

Cilj: oslobodađanje od bolova

Svi navedeni lekovi koriste se i u kom-binaciji, kako bi se kontrolisali simpto-mi, sprečili budući napadi gihta, kao i uspostavile optimalne vrednosti urične kiseline i dugoročno zadržale na tom nivou. O svakom uzimanju lekova mo-

rate prethodno da razgovarate sa svo-jim lekarom!Molimo vas da vodite računa o tome da je kod svakog lečenja gihta nezaob-ilazno uzimanje hrane siromašne puri-nima! Promenom načina života (ishra-na, smanjenje težine) i pridržavanjem terapije giht može veoma efikasno da se leči. Najbolja prevencija protiv gih-ta jeste izbegavanje obilnih obroka i ekstremnog posta. Naročito je važna vaša lična inicijativa i motivacija!

• nesteroidni antireumatici (npr, diclofenac, ibuprofen, naproxen, in-dometacin) i • colchicin, kao i • kortikosteroidi.Tokom akutnog napada gihta ne treba uzimati lekove koji snižavaju uričnu kiselinu. Kod hroničnog gihta uzimaju se sledeći lekovi, koji snižavaju nivo urične kiseline u krvi:• probenecid• colbenemid• sulfinpyrazon i prvenstveno • allopurinol. Allopurinol deluje

tako što blokira odn. smanjuje stva-ranje urične kiseline. Ovaj lek daje se pacijentima koji stvaraju previše urične kiseline, imaju čvorove (tofi) ili ne mogu da koriste druge leko-ve. Uz to razbijaju naslage urične kiseline u tkivu.

Pacijetni koji boluju od gihta treba da uzimaju dovoljne količine tečnosti – gruba smernica je 8 čaša vode dnev-no!

Analgetici (sredstva protiv bolo-va) koriste se, takođe, kako bi se ublažili intenzivni bolovi kod gihta. Sredstva protiv bolova samo bloki-raju osećaj bola i ne služe za lečenje

uzroka bolesti. Terapijska mogućnost je i „đavolja kandža“, pri čemu se radi o biljci poreklom iz jugozapad-ne Afrike. Ona sadrži razne materije

Ciljevi lečenja: • Zaustaviti akutne napade gihta.• Brzo smiriti bolove i upalu.• Sprečiti stvaranje čvorova, stva-

ranje kamena u bubregu i druga oboljenja bubrega

GIHT 7 6 GIHT

Österreichische Rheumaliga www.rheumaliga.at

Tel.: 0699/15 54 16 79E-Mail: info@rheumaliga.at

USTANOVA ZA KONTAKT

IMPRESSUM

Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com

8 GIHT